Predmet:
I N V E S T I C I J E
Nastavnik:
Prof. dr Zdravko Bijeli
Asistent:
mr Biljana Milanovi

Literatura:

Mari B. i Bijeli Z., Upravljanje investicijama

Jovanovi, P., Upravljanje investicijama

Aneli, G., Investicije

Bodroi, D., Upravljanje investicijama

Maleevi, E., Maleevi, ., Upravljanje investicijama

Bijeli, Z., Savremeno upravljanje razvojem, Knjiga u pripremi.

Bijeli, Z. I dr. PRAKTIKUM modela odluivanja

(Ekonomika poslovanjam Operativni menadment,Finansije, Investivije, Operaciona istraivanja)Uroevi, B., Kvantitativne metode u korporativnim finansijama

Uroevi, B. i Boovi. M., Operaciona istraivanja i kvantitativne

metode investicija

METOD NASTAVE

1. Studenti dobijaju seminarski rad, timski ili pojedinano.2. Studenti izlau seminarski rad i postavljaju pitanja.3. Preferira se krativnost i logiko zakljuivanje, a manje reprodukcija znanja. Vie se vrednuje sposobnost upravljanja nego opisivanje problema. Vie upravljanje investicijama neko pria teorije investicija.4. Seminarski rad je uvod u diplomski ko se opredijeli za to.5. Svaki student se posmatra autonomno, cijenei ono zato imama najveu sposobnost.6. Najvie se vrednuje sposobnost kvantificiranja. Investicijeije su uvek vezane sa odluivanjem na osnovu kvantitativnih pokazatelja. U ekonomiji i privreivanju na kraju sve mora biti izraeno vrijednostno u kvantitativnom obliku.

POJAM INVESTICIJA

Pojam investicija, ta su investicije? (Budunost moe biti: dalja, dua, blia i kraa).

Investicije kao mehanizam promene (rasta i razvoja).

3. Odluivanje o investicijama: ta, kako. ko, kada, koliko i zato?4. Pojam rasta i razvoja.5. Mogue kombinacije faktora R-r-I.

6. Inveaticije kao siatem. Sistemski i integrisani
pristup.

7. Osnovni pokazatelji efikasnosti investicija na makro nivou:k-Kapitalni koeficjent. Predstavlja odnos ukupnih investicija i porasta drutvenog proizvoda u odreenom periodu t.Ako je:r-Stopa privrednog rasta (Odnos porasta drutvenog proizvoda i drutvenog proizvoda), a s-Stopa bruto investicija (Odnos ukupnih investicija i ukupnog drutvenog proizvoda),onda je k=s/r. (Dokazati?) .

VEBA

Zadatak

Ukupne investicije u nekom periodu su 1000.Koliki je kapitalni koeficijent, ako je stopa privrednog rasta r dva puta manja od stope bruto investicija s?

Koliko je drutveni proizvod i porast drutvenog proizvoda u posmatranom periodu, ako je stopa privrednog rasta 10%.?

2. ZadatakIndeks rasta investicija 150%, a stopa privrednog rasta 25%. Koliki je kapitalni koeficijent?3. Kapitalni koeficijent je 1,5; Zbir stope privrdnog rasta i stope rasta investicija je 25%; Ukupne investicije su 1000. Kolika je stopa privrdnog rasta; stopa rasta investicija; vrijednost drutvenog proizvoda i porast drutvenog proizvoda?4. r/s = 1/2; K x r = 20% . Odrediti ostale podatke.

SISTEMSKI MODEL

PREDUZEE(POSLOVNI SISTEM)

IZLAZYULAZX

RESURSI

KIBERNETSKA PETLJA

UPRAVLJAKI PODSISTEM

POJAM EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI

EFEKTIVNOST

E=YEFEKTIVNOST

2.1 Apsolutna efektivnosteA=Y-X2.2 Relativna efikasnoster =Y/X

Uvjek treba posmatrati i jednu i druguZADATAK: Ako je ulaz 100, a relativna efektivnost
1,2. Kolika je apsolutna efikasnost?

KARAKTERISTIKE TRADICIONALNIH ORGANIZACIJA

01. Kruti sistemi

02. Radno i kapitalno intenzivni

03. Sa ugraenim ogranienjima

04. Efekti dijelova

05. Veliki broj hijerarhijskih dijelova

06. Centralizacija

07. Kruta organizciona struktura

08. Jednosmjerna komunikacija

09. Kriza, problem

10. Razvojni programi sluajnog karaktera

11. Drutvena incijativa

12. Poslovanje u uslovima izvjesnosti i bez rizika

13. Taktiki prikaz

14. Sluajne odluke

15. Utvreni postupci

16. Stabilnost (Nesagledavanje promjena)

17. Ignorisanje konkurencije

18. Specijalizacija znanja

19. Disciplina

20. Poslunost

21. Pojedinani doprinos

22. Koliina utroenog rada

23. Karijera

24. Efikasnost

25. Mo

26. Upravljanje prema drutvenim propisima

27. Planiranje operacija

28. Statinost

29.Istomiljenost (Iste vrijednosti)

30. Upravljanje elementima

31. Jaka administrativna regulativa

32. Menadment funkcija i menadment dijelova

33. Profit

34. Preduzea odgovorna ineresima vlasniku

35. Stabilno poslovanje (Mogua procjena budunosti)

KARAKTERISTIKE SAVREMENIH ORGANIZACIJA

01. Fleksibilni sistemi

02. Znanjem intenzivni procesi

03. Bez ugraenih ogranienja

04. Sinergetski efekti sistema

05 Horizontalna organizacija

06. Decentralizacija

07.Fleksibilna organizaciona struktura

08. Dvosmjerna komunikacija

09. ansa, Mogunost

10. Razvojni programi u funkciji ciljeva i potencijala sist.

11. Drutvena, grupna i privatna incijativa

12. Poslovanje u uslovima neizvjesnosti i sa rizikom

13. Strateki prilaz

14. Sistemske odluke

15. Tenja efektinijim postupcima

16. Promjene

17. Potovanje konkurencije

18. Ignorisanje postojeih znanja, Stvaranje novih

19. Samoodreivanje

20. Participacija

21. Timski rad

22.Orjentacija na potrebe

23. Lini razvoj

24. Kreativnost

25. Sposobnost kompromisa

26. Upravljanje u realnom vremenu

27. Planiranje dogaaja

28. Dinaminost

29. Razliitost

30. Upravljanje procesima

32. Organizaciona kultura

32. Integralni menadment i izvrsnost

33. Integralni kapital (Finan., Intelekt. Humani, Socijalni)

34. Preduzea drutveno odgovorna

35.) Vitalno, adaptivno, proaktivno (Promjenljivo)

VRSTE INVESTICIJA

U teoriji i praksi postoji veliki broj klasifikacija.Najee koriene klasifikacije su:1. Privredne i neprivredne,2. Domae, inostrane i zajednike/kombinovane,3. Javne, privatne ikombinovane,4. Prema tehnikoj klasifikaciji: u grevinarstvu, u industriji, u poljoprivredi, u zdravstvu itd.,5. Prema namjeni: ifrastruktura, oprema i znanje,

VRSTE INVESTICIJA

6. Materijalne i nematerijalne,7. Investicije u: zamjenu, modernizaciju, inovacije, rast kapaciteta privreivanja i sl.,7. Prema izvorima sredstava: iz sopstvenih, pozajmljenih i donacija,8. Prema vremenu trajanja: Dugorone, srednjerone i kratkorone.9. Prema kontinuitetu: Trenutne i kontinualne,10. Prema uspjenosti: Izvrsna, uspjene, neuspjene.

MAKRO INVESTICIJE

BI Bruto investicije. Predstavljaju dio bruto drutvenog proizvoda koji se ulae u izgradnju novih vrijednosti i zamjenu postojeih.

NtI Neto investicije. Predstavljaju razliku izmeu bruto investicija i obraunate amortizacije (NtI=BI-OA).

NI - Nove Investicije. Predstavljaju razliku izmeu bruto investicija i utroene amortizacije u zanavljanje (NI=BI-UA).

SI - Stare investicije. Predstavljaju utroenu amortizaciju (SI=UA)

Ovo je idealna situacija, a u praksi imamo da se esto dio ilicijela amortizacije ulau u nove investicije ili da se uzanavljanje (stare investicije ) ulae vie od amortizacije.

MAKRO INVESTICIJE

5. U sutini NtI-Neto investicije su DA-Drutvena akumulacija na MAKRO nivou.Na MIKRO nivou investicije predstavljaju neto akumulaciju preduzea (Nak).6. Prblem se dodatno uslonjava imajui u vidu najeu pojavu da imamo pozajmljena sredstva i donacije za investicije.7. Zadatak:a)Bruto investicije su 1000, a amortizacija 12% od bruto inveticija. Ako se samo 50% amortizacije uloi u stare investicije koliko je: NtI, NI i DA?b)Amortizacija preduzea je 200 i 50% se ulae u investiciono odravanje, a ostatak u novi projekat. Bruto dobit i amortizacija preduzea su 3000. Ako je porez na dobit 20% koliko preduzee moe investirati u nove projekte?

FINANSIRANJE INVESTICIJA

Investicije se mogu finansirati:Sopstvenim sredstvima i

Dopunskim sredstvima

Sopstvena sredstva su: Neto akumulacija, amortizacija, povraena sredstva od dugoronih plasmana, Prihodi od sredstava datih uzakup, prihohodi od prodaje osnovnih sredstava, prestrukturiranjem obrtnih sredstava i sopstveno izvoenje investicionih aktivnosti.3. Dodatna sredstva: Udruena sredestva sa domaim i stranim partnerima, akcije, krediti banaka, krediti izvoaa radova, sredstva samodoprinosa, sredstva DPZ, pokloni/donacije i sl.

STOPA RASTA

Stopa rasta predstavlja odnos porasta investicija u periodu t u odnosu na period (t-1) i vrijednosti investicija u periodu (t-1).rt = (It-It-1)/It-1Stopa rasta sama za sebe nije dovoljan i pouzdan pokazatelj, jer je to samo relativna mera efikasnosti. Potrebno je imati podatak o apsultnoj polaznoj vrednosti.Primer: Vijest da je u SAD-u dolo do rasta prodaje nekretnina za 7,5%.

PRIMERI

1. It = a x t2. It = a x t2 3. It = b x at

4. 10% od 1 je 0,110% od 10 je 110% od 100 je 1010% od 1000 je 100

PRIMERI

5. Neka je poetna apsolutna mera razvijenosti (BDP) zemlje A (razvijena) 1000, a zemlje B (siromana) 100. (1000-100=900)Ako obe zemlje imaju istu stopu rasta razvijenosti (5%) imaemo da je na kraju BDP za A 1050, a B 105.

(1050-105=945). ta se desilo? Bogata zemlja ima porast BDP za 50, a siromana za 5.Koliku stopu rasta BDP bi trebala imati siromana zemlj B da bi imala isti porast kao i bogata A? (50:100=50%).

OPTIMALNO UPRAVLJANJE

Ako je kriterijum vrednovanja:F(x) = f(X1, X2,......Xn,t)Zadatak upravljanja-odluivanja je da se odredi struktura elemenata Xi i vrijeme t tako da imamo optimalnu vrijednost kriterijuma vrednovanja F(X)n/p: Raspolaemo sa veliinom investicija I. Ako imamo mogunost da investiramo u N projekata u periodu T, treba odrediti projekte u koje emo investirati i dinamiku investiranja tako da kriterijum odluivanja bude optimalan.I1 + I2 + + Ik < I; k < N;

OPTIMALAN BROJ METODA
ANALIZE INVESTICIJA

Trokovi inenja (analize) T1. Rastu sa brojem metoda analize.

Trokovi neinenja (nedovoljne analize). Smanjuju se sa brojem metoda analize.

PRIMER: a) T1 = ax i T2 = b/x ;b) T1 = x2 i T2 = 16/x ; c) T1 = x2 i T2 = 100-10x;

RIZIK INVESTIRANJA

1. Sa poveanjem broja metoda analize rizik se
smanjuje.2. Meutim razik nikad ne moe biti nii odneke sistemske vrednosti. Tonje rizika
ambijenta koji ne zavisi od stepena analize.

ODLUKE BITNE VEZANO ZA INVESTICIJE

U procesu upravljanja investicijama vri se donoenje odluka kod:a) Definisanja i izbora strategije investiranjab) Definisanja i izbora investicione politikec) Definisanja i usvajanja dugoronog i srednjoronog plana investiranjad) Definisanja i usvajanja pojedinanih planova investiranjae) Selekcije i izbora projekata investiranjaf) Izrade i ocene predinvesticioni studijag) Izrade i ocene studija tritah) Izrade i ocene investicionih programai) Izrade i usvajanja investiciono-tehnike-dokumentacijej) Opercionalizacije investicija

ODLUIVANJE

Odluivanje je proces sistema upravljanja, odnosno tehnologija upravljanja.

FAZE ODLUIVANJA:

TA ?

KAKO ?

KADA ?

KO?

ZATO ?

SEMINARKI RAD
I
DIPLOMSKI RAD

Orentaciona struktura rada:1. Uvod2 Opte napomane o investicijama3 Investicioni projekti3.1 Upravljanje investicionim projektima3.2 Metode ocene efikasnosti investicije4. Implementacija investicionih projekata5. Investicije u konkretnoj organizaciji ili konkretan investicioni projekat5.1 Analiza postojeeg stanja5.2 Planiranje investicija5.3 Organizacija investicija5.4 Voenje investicija5.5 Kontrola-nadzor investicija6. Zakljuak

OCENA INVESTICIJA

Za ocenu efikasnosti investicija koriste se:Statike metode

Dinamike metode

Kombinovane metode

Dinamike metode razliito vrednuju novac danas i u budunosti.Statistike metode jednako vrednuju.

STATIKE METODE

1. Vreme (rok) vraanja investicija t = I/ NEI Vrijednost investicijeNE godinji neto efekat investiranjaAko imamo situaciju da je razliit godinji
neto efekat onda koristimo sledei pristupI < NE1 + NE2 + + NEt Bolji je projekat koji ima manje t.

STATIKE METODE

PRIMERI:Projekat A ima rok vraanja investicije 5 god.

a) Koliki rok vraanja e imati projekat B iji je godinji neto efekat vei za 100% ?b) Koliki rok vraanja e imati projekat C iji je godinji neto efekat manji za 50%.

STATISTIKE METODE

2. Prag rentabilnostiPrag rentabilnost je obim proizvodnje pri kojem su trokovi jednaki ukupnom prihodu.PRIMER:T = 100 + 5Q i UP = 7Q (Q Obim proizvodnje).Bolji je projekat koji ima manji prag rentabilnosti

STATIKE METODE

3. Odnos dobiti i investicije4. Investicija po zaposlenom5. Razlika dobiti i investicije6. Odnos zbira dobiti i amortizacije premainvesticiji7. Razlika izmeu zbira dobiti i amortizacije i investicije.U zavisnosti od vrste projekta koriste se razliiti projekti.

DINAMIKE METODE

1. Neto sadanja vrednost 2. Interna stopa rentabilnosti 3. Vreme povrata ulaganja4. Osetljivost projekta5. Rizik i neizvesnost projekta

DINAMIKE METODE

Sadanja vrednost (S0 ) se rauna po formuli:

S0 = (NPo /(1+p)0 ) + (NP1 /(1+p)1 ) + +(NP2 /(1+p)2 + + (NPn /(1+p)n )NP Neto primcip- diskontna stopan- broj posmatranih godina

INTEGRISANA OCENA

U cilju poveana pouzdanosti u uslovima sve vee neizvjesnosti potrebno je koristiti zbirni/ integrisani kriterijum vrednovanja projekata.

IKV = a1 K1 + a2 K2 + + am Km najee treba koristiti da je a1 + a2 + + am =1

Click to edit the title text formatClick to edit Master title style

4/16/15

Click to edit the title text formatClick to edit Master title style

Click to edit the outline text formatSecond Outline LevelThird Outline LevelFourth Outline LevelFifth Outline LevelSixth Outline LevelSeventh Outline LevelEighth Outline Level

Ninth Outline LevelClick to edit Master text styles

Second level

Third level

Fourth level

Fifth level

4/16/15