8/18/2019 Akolok Manji Obradjen (1)

1/3

A)1.Bankarstvo u sjenci-Bankarstvo u sjenci se odnosi na kredite koje banke

plasiraju izvan svojih bilansa i sve plasmane i pozajmice koje daju preduzeća koje

nisu banke, poput kreditnih orgnaizacija, i ostalih koji se bave pozajmicama,

poput zalagaonica.2.X-EFIKASNOSTI-Fuzije i akvizicije pruzaju izvanredno povoljnu

 priliku da se izvrsi takva reorganizacija banaka koja nezavisno od obima operacija dovodikoriscenje inputa banke u sklad sa najboljom praksom u toj poslovnoj grani.To prakticno znacida reorganizovana banka nema vise gubitka inputa pri datom nivou autputa.3..Pametnakartica je mala plastičnakarticakojasadržiračunarskičip.Ljudikoristepametnekarticezajednosaličnimidentifkacionimbrojevima (PIN-ovi) zaprijavljivanjenamrežu računariliure!aj. "ori#$enjepametnekartice jebezbednjeodkori#$enjalozinkejer je teže danekoukradepametnukarticuisaznava# PIN ne%o da saznalozinku.4. Moralnihazard je problem koji nastaje usled asimetrični& in'ormacija nakonizvo!enja transakcije. oralni &azard na fnansijskom trži#tu predstavlja rizik(&azard) uključivanja dužnika u aktivnosti koje su sastanovi#ta kreditora

nepoželjne (nemoralne) jer se zbo% isti& smanjuje verovatnost otplate zajmapa kreditori koji su svesno ovo% rizika mo%u obustaviti kreditiranje.5.Asimetričneinformacije:ne%ativnaselekcijaimoralni &azard ransakcionitro#kovijednimdelomobja#njavajubitnuulo%ufnansijski&posrednikaiindirektni&fnansijanafnansijskimtrži#tima. *o#jednabitnaulo%afnansijski&posrednika se odražava u činjenici danafnansijskomtrži#tujednastrana o dru%ojčestoneznasve#to jepotrebnozadono#enjeispravneodluke. a nejednakost u in'ormacijama se

nazivaasimetričnostin'ormacija. 6.GLAVNA BANKA U NJEMACKOM

BANKARSKOM MODELU-NJEMAČKI MODEL-koncept univerzalne banke koji jekombinacija komericijalne i inve!icione banke. Univerzalne banke – glavni izvor finansiranjafirmi svih veličina. Značajan je odnos izmeu univerzalnih banaka i akcionarskih kompanija! jervr"e ulaganje u akcijski kapital nefinansijskih kompanija# vr"e finansijske usluge vezane zaemisiju akcija i obveznica kompanija na T$! koje je u %jemačkoj manje razvijeno! nego u &'(.)lasnička preuzimanja preko T$ su bila rijetka! a vlasnička prestrukturiranja i transferikontrolnih paketa akcija su vr"ena iza zatvorenih vrata! izmeu univerzalnih banaka i krupnihakcionara. $ontrola ekonomske efikasnosti se vr"i preko upravnih i nadzornih odbora ukompanijama! i nadzora univerzalnih banaka. *azični nivo upravljačke kontrole u kompanijama je VORSTAND, upravni odbor, koji čine mand+eri# neposredno upravlja svim procesima ukompaniji. )i"i nivo upravljačke kontrole je nadzorni odbor 'UF&,-T&/'T# sastaje se jednom kvartalno# donosi najva+nije investicione i finans. odluke# sprovodi nadzor nad radomupravnog odbora i vr"i izbor top menad+menta kompanije. 0lanovi Upravnog odbora ne mogu biti članovi nadzornog odbora. Tre1i upravljački nivo u kompaniji je "o#i$nja k%&$!inaakcionara' njeno funkcionisanje je pod uticajem stepena koncentracije akcijskog kapitala. 2aliakcionari obično predaju svoje akcije nekoj banci! u depo! uz ovla"1enje da predstavnici te bankekoriste njihove glasove. (i!na kar!eri!ika njema)ki* banaka je koncept glavne ili domaćebanke „Haubank! za konkretnu ne"inani#ku kompani#u$ Je#na koma&nija ima o#re+en%bank%, koja je akcionar % !oj kom&aniji i vr$i "lavni #io inaniiranja' #r%"e banke mo"%#a k%&e #io akcija !e irme i #a %)e!v%j% % njenom inaniranj%' !ei e #a e o)%va viok!e&en konk%rencije. *itna karakteristika – univerzalna banka mo+e da ima uče"1e u akcijskom

8/18/2019 Akolok Manji Obradjen (1)

2/3

kapitalu kompanija u realnom sektoru ekonomije# zakonski propisi ograničavaju uče"1e banaka uakcijskom kapitalu tih kompanija. vo se zansiva na "irem konceptu unakrsnog akcionasrtva!koje je često priprema za fuziju odgovaraju1ih kompanija. 4ozitivna strana ovog koncepta –smanjenje informacione asimetrije izmeu du+nika i kreditora. 4od uticajem savremenih inform.tehnologija i globalizacije! ovaj koncept se postepeno pribli+ava američkom konceptu! u smislu

rastu1e uloge tr+i"ta kapitala. Najznačajnije banke su: Deutsche Bank,Commerzbank AG, Dresdner Bank, Landesbank Berlin Holdin AG i !ostbank"7.Kriptografija jeznanostkoja se ba#iloičkom$romjenom$odataka% &iječdolaziod rčko $ridje#akri$t's(skri#en( ilaolar)*o($isati(% +ri$tora*ija je rana kri$toloije%+ri$tora*ija seraz#ijazbo$otrebe da se $odatci$oalju$rimatelju, danikodruiosim$rimateljai$oiljatelja ne znaiz#orne$odatke%-sno#ni$ojmo#i ukri$tora*ijisu: osno#nialoritam . Alice /Bob /Eve0,i*riranje.kodiranje0,dei*riranje.dekodiranje0,teključ%%Dei*riranje .dekodiranje0 /$ostu$akkojime se i*rirani$odatci$omo1uključa$romjene u iz#orne$odatke%+ljuč /načini*riranjaidei*riranja$odataka% 8.KLI/INSKA K01A 0 NETTIN2 SISTEM0-U %5TT,%6 sistemu postoji posebna institucija klirinska kuca preko koje se organizuje i

operacionalizuje procesiranje placanja i multilateralna kompenzacija i to po pravilu u dnevnimciklusima.2oze da bude specijalna neprofitna institucija u koju se udruzuju komercijalne bankekoje ispunjavaju odredjene uslove.-entralna banka organizuje i propisuje uslove poslovanjaklirinske institucije.-* na kraju poslovnog dana sprovodi novcana poravnanja izmedjukomercijalnih banaka posle izvrsenihmultilateralnih dnevnih kompezacija.-* unettingmultilateralnom aranzmanu ne mora nuzno da ima obavezu obezbedjianja dodatnelikvidnosti.%i klirinska institucija ne moze da obezbijedi dodatnu likvidnost bankamaucesnicima tog sistema!jer ona nije banka !pa prema tome ne raspolaze kreditnim potencijalom.6lavna karakteristika netting sistema sastoji se u tome da se poravnanja izmedjukomercijalnih banaka ostvaruju na neto principu.&istemi predstavljaju operativnu proceduru poravnanja placanja izmedju komercijalnih banaka !pri kojoj se potrazivanja kompeziraju u toku

radnog dana tako da se poravnanja vrse u nekompeziranim neto iznosima.9. INTRANT

Privatna zatvorena poslovna mreža računara sa istim +,PIPkomunikacionim protokolom. /običajeno je da je uz od%ovaraju$esi%urnosne me&anizme povezana sa0vanjskimsvijetom0Internetom. Lokalnamreža nepovezenana Internet.Privatna računarskamreža. Lokalnaračunarskamreža u kojoj se koristite&nolo%ija Interneta sa ili bez direktne veze saInternetom. Intranetsemožeostvariti sa serverima i mo%u sekoristitiistiso'tveriprotokolikaoinaInternetu ali onslužisamojednojkancelariji.Razlika između Interneta i intraneta.Intranet jeprivatnamreža u i vlasni#tvu neke or%anizacije dok Internet nij evlasni#tvo

nijedne frme ili osobe.Na Internetimapravopristupasvakokoimate&ničkemo%u$nostiza to dokna intranetimajupristupsamoosobekojesuza to ovla#$ene. !".Pokazatelj kamatneosjetlji#osti$o#aj $okazatelj odra2a#a rizikkoji je banka #oljna $reuzeti radi$red#i3anja budu1e kretanja kamatnih sto$a% Ako banka ima $okazatelji znad 4,5,bančini $o#rati bit 1e ni2i u slučaju da kamatne sto$e zabilje2e $ad, a #iiak ozabilje2erast% obzirom na $oteko1e $ri$red#i3anju kamatnihsto$a, neke su banke ut#rdile dase rizik kamatnih sto$a mo2e sniziti na način da se $okazatelj osjetlji#osti na kamate

http://www.commercialbanksguide.com/deutsche+bank/http://www.commercialbanksguide.com/commerzbank/http://www.commercialbanksguide.com/commerzbank/http://www.commercialbanksguide.com/dresdner+bank/http://www.commercialbanksguide.com/landesbank+berlin/http://www.commercialbanksguide.com/postbank/http://www.commercialbanksguide.com/postbank/https://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kriptologijahttp://www.commercialbanksguide.com/commerzbank/http://www.commercialbanksguide.com/commerzbank/http://www.commercialbanksguide.com/dresdner+bank/http://www.commercialbanksguide.com/landesbank+berlin/http://www.commercialbanksguide.com/postbank/https://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kriptologijahttp://www.commercialbanksguide.com/deutsche+bank/

8/18/2019 Akolok Manji Obradjen (1)

3/3

dr2i na razini oko 4,5% 7aka#$okazateljzaneke je bankemo2dateko$osti1i, a to ječestomou1ejedinouztroakni2ih$o#ratanasredst#akaotosukratkoročne#rijednosniceiliz

ajmo#i s $romjenji#omkamatnomsto$om%8ao#o$itanjesmoimaliras$ra#u%&acio ne$ostojiilia bar niko nijei mao, $ostoji indikator .!okazatelj0kamatneosjetlji#osti , a on je izrazkada se sta# ikamatno osjetlji#a akti#a u

odnos sa kamatno osjetlji#om $asi#om% Ako je taj izraz #eci od jedanakti#a je kamatno/osjetlji#ija , ako je manji od 4 $asi#a je osjetlji#ija na$romjenu kamatne sto$e%