7/21/2019 Akustika u Arhitekturi - 2 i 3. Cas

1/8

1

AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 2 as

ZVUNA ZATITA UZGRADAMA

Evolucija ivog sveta ila je tokovima koji nisu stvorilizatitna sredstva ulu sluha protiv neeljenih pobuda,kao to to imaju ostala ula.

Postoje samo dva naina da se

ovek zatiti odneeljenih zvu nih pobuda:

h pravilima ponaanjato je zakonska regulativa kojom se sankcioniestvaranje zvukova za koje se moe o ekivati da ebiti tetni po ljude iz okoline

h merama gra evinske akustiketo su fizi ke prepreke kojim se zvu na energija urelevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite

Pojavni oblici zvuka u zgradama -vazduni i strukturni zvuk

IZVORZVUKA

VAZDUNI ZVUK

STRUKTURNI ZVUK

p

p o

t

Pojava zvuka u vazduhu podrazumeva varijacijelokalnog pritiska.

Kvantifikovanje zvuka u vazduhu

Promene se deavaju oko vrednosti stacionarnogpritiska (atmosferski pritisak 100.000 Pa)

Nivo zvuka je, po definiciji:2

1log20 p p

][log20 dB p

p L eff

o

=

Decibel je definisan kao relativna mera. Odnos dvapritiska u decibelima je:

Referentna vrednost po je definisana standardom:

p o = 210-5

Pa

Nivo zvukanivo zvuka

120 dB

110 dB

100 dB

90 dB

80 dB

70 dB

60 dB

50 dB

40 dB

30 dB

20 dB

10 dB

0 dB2 10-5 Pa

0,1 Pa

1 Pa

10 Pa

zvucni pritisak

7/21/2019 Akustika u Arhitekturi - 2 i 3. Cas

2/8

2

Oblici uticaja zvuka na oveka

spoljanje uvo centri u mozgu

fizioloki uticaj (>90 dB)

unutranje uvo

srednje uvo

psiholoki uticaj(svaki nezeljeni zvuk)

mehanicki uticaj (>140 dB)

Sa aspekta prakse u gra evinskoj akustici psiholokiuticaj je centralna tema, jer diktira najstroijekriterijume.

spoljanje uvo centri u mozgu

fizioloki uticaj (>90 dB)

unutranje uvo

srednje uvo

psiholoki uticaj(svaki nezeljeni zvuk)

mehanicki uticaj (>140 dB)

Zvuk moe biti tetan i pri veoma niskim nivoima akoizaziva ometanje, skretanje panje, ili ako iritira.

Po me unarodno usvojenoj definiciji, buka je svakineeljeni zvuk.

spoljanje uvo centri u mozgu

fizioloki uticaj (>90 dB)

unutranje uvo

srednje uvo

psiholoki uticaj(svaki nezeljeni zvuk)

mehanicki uticaj (>140 dB)

Status zvuka koji dobija oznaku "buka" ne zavisi odvrednosti njegovog nivoa, nego od injenice da li nekona njega negativno reaguje.

To je tema koja se naziva "akusti ka dilema"

nivo zvuka (dBA)0

100

usvojena vrednostmaksimalno dozvoljenog nivoa buke

Osnovno pitanje je: koliki je zvuka prihvatljivo, a da neuznemirava?

Ljudske aktivnosti (stanovanje, rad, praenje zvu

nihpojava) diktiraju uslove koje treba zadovoljiti.

U delovima objekata gde nema dueg boravka ljudi, iliuopte nije predvi en pristup ljudima, akusti ki kvalitet

se ne postavlja kao tema.

Zbog toga je u gra evinskoj akustici uveden pojam

BORAVINA PROSTORIJA

Pojam boravine prostorije u zgradi ozna ava prostorgde je predvi eno due zadravanje ljudi ili obavljanjenekih aktivnosti.

Za boravine prostorije standardomJUS U.J6.201 utvr eni su akusti ki kriterijumi kojimoraju biti zadovoljeni.

U stambenim objektima boravine prostorije su sobestana.U poslovnim objektima boravine prostorije sukancelarije.

Sve druge prostorije u objektima: pomo ne prostorije, sanitarni vorovi, komunikacije i sli no

nisu obuhvaene akusti

kim kriterijumima.

7/21/2019 Akustika u Arhitekturi - 2 i 3. Cas

3/8

3

Zvu na zatita jedne zgrade po iva na dva elementa:

utvr ivanju ta su boravine prostorije (predmetzatite)

merama zvu ne izolacije koje e obezbeditizadovoljenje kriterijuma u boravinim prostorijama(sredstva zatite)

Osnovni na in za zaustavljanje zvuka jediskontinuitet sredine na putu njegovog prostiranja.

Na diskontinuitetima dolazi do refleksije zvu nogtalasa, to jest do promene smera njegovog kretanja.

Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolaziomogu ava adekvatne intervencije u domenuzvu ne zatite.

Kako zaustaviti zvuk u zgradi?

1c1

upadni talas

reflektovani talas

x0

2c2

Diskontinuitet se kvantifikuje fizi kim osobinamamaterijala medija:

gustina materijala (kg/m3) brzina prostiranja zvukac (m/s)

Proizvod c se naziva impedansa sredine.

pregradne konstrukcije (diskontinuitet vazduh-materijal pregrade)

slojevi u pregradama (vieslojne pregrade)

razli iti materijali u konstrukciji

U zgradama se diskontinuiteti na putu prostranjazvuka javljaju kao:

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su: zidovi tavanice prozori i vrata

Diskontinuiteti u konstrukcijama su: dilatacije fuge promene vrste materijala

Osnovni pojmovi koji definiu zvu nu izolaciju

izolovanost

izolaciona moc

zvucni izvor

L1 L2

7/21/2019 Akustika u Arhitekturi - 2 i 3. Cas

4/8

4

Osnovi korak u reavanju zvu ne izolacije jeutvr ivanje puteva kojim zvu na energija prolazi.

Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolaziomogu ava adekvatne intervencije u meri koja jepotrebna.

Reavanje zvu ne izolacije

Zvuk izme u prostorija moe prolaziti kroz pregrade otvore instalacije.

ema osnovnih puteva prolaska zvuka izme u dveprostorije

Ilustracija mogu ihputeva prolaska

zvuka kroz strukturuzgrade

Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili prozor

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su: zidovi tavanice prozori i vrata

Diskontinuiteti u konstrukcijama su: dilatacije fuge promene vrste materijala

Dvostruke pregrade kao pove avanje diskontinuiteta

7/21/2019 Akustika u Arhitekturi - 2 i 3. Cas

5/8

5

22,5

2x1,25 cm gips

2x1,25 cm gips

min. vuna 5 cm

1,25 cm gips

min. vuna 5 cm

ematski prikaz principasoba u sobi kaomaksimum diskontinuiteta

tavanica

trajnoelasticni materijal

zid od opeke obloga stuba zidna obloga

plafonska obloga

kutijasti profil

gipsane ploce 3 x 12,5 mm

tvrdo presovanamineralna vuna 10 cm

tavanica

gumeni oslonac

celicni tipl

celicni ploca 3-4 mm

Izolaciona svojstva pregrada

ematski prikaz podele zvu ne energije pri prolaskukroz masivnu pregradu

Pa Pa tr

Pa ref

disipacija

irenje

7/21/2019 Akustika u Arhitekturi - 2 i 3. Cas

6/8

6

Koeficijent transmisije:a

atr

PP=

Pa Pa tr

Pa ref

disipacija

irenje

Izolaciona mo pregrade: [ ]dB R

1log10=

Zakon mase

Izolaciona mo jednostruke nasivne pregrade:

ms povrinska masa pregrade (kg/m2).

cm

R s

2log20

100 200 400 800 1600 315020

30

40

50

60

70

I z o

l a c i o n a m o c

R ,

d B

frekvencija, f, Hz

Grafi ka predstava zakona mase Izolaciona mo pregrade od armiranog betona

100 200 400 800 1600 315020

30

40

50

60

70

80

20 cm15 cm

10 cm

I z o

l a c i o n a m o c

R ,

d B

frekvencija, f, Hz

To se postie uvode i pojam standardne krive kojaslui za pore enje sa krivom izolacione mo ipregrade.

Izraavanje izolacione mo i jednim brojem

U praksi je pogodno da se umesto krive izolacionemo i koristi pojednostavljen pokazatelj koji seizraava jednim brojem.

Standardna kriva

100 200 400 800 1600 315020

30

40

50

60

70

80

I z o

l a c i o n a m o c

R ,

d B

frekvencija, f, Hz

7/21/2019 Akustika u Arhitekturi - 2 i 3. Cas

7/8

7

100 200 400 800 1600 315010

20

30

40

50

60

70

I z o

l a c i o n a m o c

R ,

d B

frekvencija, f, Hz

Zaptivanje otvora

trajno elasti~ni kit

cevrozeta

trajno elasti~ni kit

mineralna vuna

rozeta od L profila

zid kanala

mineralna vuna

trajnoelasticni kit

Svi otvori na pregradama predstavljaju puteve prolaskazvuka.

7/21/2019 Akustika u Arhitekturi - 2 i 3. Cas

8/8