aleksandar hislop dva babilona

7/17/2019 Aleksandar Hislop Dva Babilona

http://slidepdf.com/reader/full/aleksandar-hislop-dva-babilona 1/161

1

Dva Vavilona: II Objekti slavlja - I Trojstvo u

edinstvu

Napisao Alexander Hislop

Ukoliko postoji ovakvo podudaranje između sistemaVavilona i Rima, javlja se pitanje da li podudaranja

ovde prestaju? Odgovor je, baš naprotiv. Treba samoda uporedimo antičke vavilonske misterije sa čitavimrimskim sistemom, i videćemo u kolikoj su ogromnojmeri jedni pozajmljivali od drugih. Te misterije su dugo

bile obavijene tamom, ali sada tama počinje da nestaje.Svi koji su obratili i najmanju pažnju na literaturu

Grčke, Egipta, Fenikije ili Rima su svesni mesta koje"misterije" zauzimaju u ovim državama, i da su, bezobzira na razlike u okolnostima, u svim ključnim

pogledima ove "misterije" u različitim državama iste.Kao što je, već citirani, Jeremijin jezik indicirao Vavilon

je primarni izvor iz koga su proistekli svi ti

idolopoklonički sistemi. Do istog zaključka su

dedukcijom došli i najučeniji istoričari, na čistoistorijskim osnovama. Od Zonarasa saznajemo da su

odgovarajuća svedočanstva koja je konsultovaopodržala ovo; jer, govoreći o aritmetici i astronomiji, onkaže: "Kaže se da su one stigle egipćanima prekovavilonaca, a zatim do grka." Egipćani i grci su svoju

astronomiju i aritmetiku izveli iz vavilonske, budući dasu to bile svete nauke, koje su monopolizovali

sveštenici, to je dovoljan dokaz da su oni sigurno izvelii svoju religiju iz iste oblasti. I Bunsen i Layard su u

svojim istraživanjima došli praktično do istog rezultata.Bunsen-ova izjava je da religijski sistem Egipta potiče izAzije, i "primitovnog Vavilonskog carstva". Layard,

opet, iako zauzima nešto naklonjenije gledište premasistemu vavilonskih magova nego što, po mommišljenju, pokazuju istorijske činjenice, govori o tomsistemu: "Postoji mnogo dokaza o velikoj starosti ovog



2

primitivnog obožavanja i imamo jedinstvenasvedočanstva duhovne i svetovne istorije o tome da jepoteklo od stanovništva iz asirijskih ravnica. Steklo je

epitet savršenstva i verovalo se da je najstariji religijskisistem, koji je prethodio egipatskom." "Identičnost", ondodaje, "mnogih asirskih doktrina onima iz Egiptanaznačavaju Porfirije Tirski i Klement Aleksandrijski"; iu vezi sa istom temom, on navodi sledeći citat Birch-ana temu vavilonskih obeliska i spomenika: "Znaci

zodijaka... nedvosmisleno pokazuju da su grci svoje

stavove i uređenja [i posledično i svoju mitologiju koja

je isprepletana sa njim] izveli iz zodijaka koji potiče izVavilona. Povezanost Nimroda sa sazvežđem Orion nesme biti odbačena." Ouvaroff takođe, u svom naučnomradu na temu eleusinkih misterija, dolazi do istih

zaključaka. Posle pozivanja na činjenicu da su egipatskisveštenici tvrdili da su upravo oni grcima preneli prveelemente politeizma, on zaključuje: "Ove pozitivnečinjenice su dovoljne da se dokaže, čak i bezusklađenosti ideja, da misterije koje su prenete uGrčku, a zatim sjedinjene sa određenim brojem lokalnihverovanja, nikada nisu izgubile karakter svog poreklakoje je izvedeno iz kolevke moralnih i religijskih ideja

univerzuma. Sve ove nezavisne činjenice - sva ovarasuta svedočanstva, se svode na onaj plodonosniprincip koji postavlja Istok u središte nauke i

civilizacije." Ukoliko postoje dokazi da su Egipat i Grčkaizveli svoju religiju iz Vavilona, tada imamo isto toliko

dokaza da religijski sistem feničana potiče iz istogizvora. Makrobije pokazuje da su karakterističneosobine feničanskog idolopoklonstva morale bitiuvedene iz Asirije koja je, po klasičnim piscima,ukl jučivala i Vavilon. "Obožavanje (boginje) Venere", ponjegovim rečima "je cvetalo koliko među asircima,



3

toliko i među feničanima."

Kako bismo uspostavili odnos između sistemaantičkog vavilona i Papskog Rima treba samo da

ispitamo u kojoj meri se papski sistem slaže sasistemom uspostavljenim u tim vavilonskimmisterijama. Prilikom sprovođenja tog ispitivanja trebasavladati značajne teškoće; kao i u geologiji, nemoguće

je na svim mestima dopreti do dubokih slojeva zemljine

kore, pa se ne može očekivati da u nekoj državipronađemo potpunu i povezanu sliku sistema

uspostavljenih u toj državi. Ali ipak, kao i geolozi,ispitivanjem sadržaja pukotine ovde, prevrata tamo, ionoga što "se samo pojavi" na površini na nekom

mestu, moguće je odrediti, sa velikom sigurnošću,redosled i opšti sadržaj različitih slojeva na celoj zemlji,kao i sadržaja vavilonskih misterija. Ono što se traži u

jednoj državi se nadoknadi iz druge; a ono što se"pojavi" u različitim pravcima, u velikoj meri nužno

određuje karakter onoga što se ne pojavi direktno napovršini. Govoreci, dakle, o priznatom jedinstvu uvavilonskom karakteru antičkih misterija Egipta, Grčke,Fenikije i Rima, kao o tragovima koji nas vode kriz našeistraživanje, prođimo korak po korak kroz našepoređenje doktrina i praksi dva Vavilona - VavilonaStarog i Vavilona Novog Zaveta.

Ovde prvo treba istaći identitet predmeta obožavanja uVavilonu i Rimu. Stari vavilonci su, kao i savremeni

rimljani, u rečima prepoznali jedinstvo Boga; i, iako suobožavali bezbrojna manja božanstva koja imajuodređani uticaj na ljude, oni su definitivno prepoznavalida postoji samo JEDAN večni i svemoćni vrhovniStvoritelj. Većina naroda je učinila isto. "U ranom dobučovečanstva", kaže Wilkinson u svom delu "AncientEgyptians," "Postojanje jednog i svemoćnog božanstva,



4

koje je stvorilo sve što postoji, je izgleda bilouniverzalno verovanje; a tradicija je ljude učila istimstvarima o toj temi, koje su kasnije usvojile sve

civilizovane nacije." "Gotska religija", po Mallet-u, "učio vrhovnom Bogu, Gospodatu univerzuma, kome se

potčinjavaju sve stvari." (Tacti. de Morib. Germ.)Antička islandska mitologija ga naziva "Autorom svih

stvari koje postoje, večnim, živim i strašnim bićem kojeotkriva skrivene stvari, bićem koje se nikada nemenja." Ona ovom božanstvu pripisuje "beskonačnumoć, bezgranično znanje i nepotkupljivu pravičnost."

Imamo dokaze da je isto sačinjavalo veru u antičkomHindustanu. Iako savremeni hinduizam prepoznajemilione bogova, svete indijske knjige pokazuju da je u

početku to bilo vrlo drugačije. Major Moor, govoreći oBrami, vrhovnom hinduističkom Bogu kaže: "Njemu,čija je slava toliko velika, ne postoji ništa slično"(Veda). On "sve osvetljava, sve ushićuje dok svestvara; za njega žive oni koji su rođeni i njemu se svimoraju vratiti" (Veda). U "Institutes of Menu," on jeokarakterisan kao "Onaj koji opaža samo umom; čijasuština prevazilazi poljašnje organe, koji nema vidljivihdelova, koji postoji večno... duša svih bića, koga ni

jedno biće ne može dokučiti." U ovim pasusima postojetragovi postojanja panteizma; ali samo jezik svedoči opostojanju među hindusima u jednom periodu mnogo

čistije vere. Antički hindusi nisu imali uzvišene ideje i prirodnimsavršenostima Boga, ali postoje dokazi da su bili veomasvesni milostivog karaktera Boga koji je otkriven usvojim delima u izgubljenom i krivom svetu. Ovo je

prikaz iz samog imena Brama, koji je primenjen na jednog bezgraničnog i večnog Boga. Bilo je dosta

nezadovoljavajućih spekulacija u vezi sa značenjem



5

ovog imena, ali kada se pažljivo uzmu u obzir različiteizjave koje se odnose na Bramu postaje očigledno da jeime Brama je kao hebrejski Rahm, samo sa digamom

kao prefiksom, što je veoma često u rečima na saskritukoje su izvedene iz hebrejskog ili vavilonskog. Rahm na

hebrejskom označava "onog ko je milosrdan ilisaosećajan." Ali Rahm takođe označava matericu iliutrobu; kao mesto gde se milost nalazi. Sadapronalazimo taj jezik koji se primenjuje na Bramu,

vrhovnog Boga, što ne može biti slučaj, osim uzpretpostavku da Brama ima identično značenje kao i

hebrejski Rahm. Mi pronalazimo Boga Hrišnu, u jednojhinduističkoj svetoj knjizi, koji pri potvrđivanju svogvisokog polozaja kao božanstva i identičnosti saVrhovnim, koristi sledeće reči: "Veliki Brama je mojamaterica, i u nju ja stavljam svoj fetus, i iz nje nastaje

sva priroda. Veliki Brama je materica svih različitihoblika koji su začeti u svakoj prirodnoj materici." Kakose ovakav jezik uopšte može primeniti na "vrhovnogBramu, najsvetijeg, najvišeg Boga, Božansko biće, koji

je ispred svih bogova; nerođeni, moćni Gospod, Bogbogova, univerzalni Gospod," već kao veza izmeđuRahm "materice" i Rahm "milosrdnog"?

Ovde, dakle, vidimo da je Brama potpuno isti kao i "Er-Rahman," "svemilosrdni" - titula koju turci primenjuju

na Najvišeg, i koga su hindusi, uprkos njihovj sadašnjojdubokoj religijskoj degradaciji, jednom znali kao"najsveti jeg, najvišeg Boga", koji je takođe "Bogmilosrđa", drugim rečima, onaj koji je "pravedni Bog iSpasitelj." Nastavljajući sa ovom interpretacijom imenaBrama, mi sada vidimo koliko se zapravo njihovo

religijsko znanje o stvaranju poklapalo sa viđenjemporekla svih stvari koje je dato u Postanju. Dobro je

poznato da su Bramani, kako bi se uzvisili kao



6

sveštenička i polubožanska kasta kojoj se drugiklanjaju, kroz vekove učili da, dok su druge kastepotekle od ruku, tela i stopala Brame - vidljivog

predstavnika i manifestacije nevidljivog Brame koji seidentifikuje sa njim - su samo oni potekli od usta Boga

stvoritelja. Mi sada pronalazimo izjave u njihovimsvetim knjigama koje dokazuju da je pre propovedanja

veoma drugačija doktrina. U jednoj od Veda je,govoreći o Brami, izričito pomenuto da su "SVA bićastvorena od njegovih USTA." U tom pasusu je učinjenpokušaj da se stvari mistifikuju; ali, ako se uzme o

obzir beza sa značenjem imena Brama kao što je većdato, ko može sumnjati u pravo značenje izjave, makoliko se to suprotstavlja uzvišenim i isključivimpretenzijama Bramana? To je očigledno značilo da jeOn koji je, od pada, otkriven čoveku kao "milostiv,žalostiv" (2. knj. Mojsijeva 34:6), bio u isto vremepoznat kao Svemoćni, koji je u početku "rekao, i bi

učinjeno", "zapovedao svim stvarima", koji je stvoriosve putem "moćne Reči." Posle svega rečenog, svakoko pregleda "Asiatic Researches," (vol. vii p. 293) moževideti da je u velikoj zlonamerno iskrivljenje ove

božanske titule jednog živog i istinitog Boga, titule koja

treba da bude jako draga grešnim ljudima, što su sepojavile sve te moralne abnormalnosti koje simbole

paganskih hramova u Indiji čine toliko uvredljivim sa

stanovišta čistote. Dok je ovo značenje mena Brama, značenje imenaDeva, generi čkog naziva za "Boga" u Indiji, je veomablisko. To ime se često izvodi i sanskritke reči Div,"sijati", - samo drugog oblika reči Shiv, koja ima isto

značenje koje dolazi iz vavilonskog Ziv "sjaj ili raskoš"(Dan 2:31); i bez sumnje, kada je obožavanje sunca

usaĎeno u patrijarhalnu veru, vidljiva raskoš božanstva



7

e nagoveštena imenom. Ali postoji razlog za verovanjeda "Deva" poseduje mnogo uzvišenije poreklo, i da

potiče iz vavilonskog, Thav, "dobro", koje se takoĎe

pravilno izgovara Thev, a naglašeni oblik je Theva iliThevo, "Dobro". Prvo slovo predstavljeno sa Th se,

kako je pokazao Donaldson u "New Cratylus", čestoizgovara kao Dh. Dakle, iz reči Dheva ili Theva,"Dobro", prirodno dolazi sanskritsko Deva, ili bez

digame, što je često slučaj, Deo, "Bog", a latinskom

Deus, a na grčkom Theos, digama iz originala Thevo jetakoĎe odbačena, kao što je novus na latinskom neos

na grčkom. Ovaj pogled na stvar naglašava izjavunašeg Gospoda (Mat. 19:17): "Niko nije blag osimednog Boga (Theos)" - "Dobra".

Potpuno idolopokloničko je bilo vavilonsko razumevanjebožanskog jedinstva, po kome Jehova, Živi Bog, strogoosuđuje svoj sopstveni narod za svako protivljenjenjemu: "Koji se osveštavaju i koji se očišćavaju u

vrtovima jedan za drugim javno, koji jedu mesosvinjsko i stvari gadne i miševe, svi će izginuti, veliGospod" (Isa 66:17).

Reči u našem prevodu su "iza jednog drveta", ali uoriginalu ne postoji reč za "drvo"; to priznaje Lowth inajbolji orijentalisti, tumačenje treba da bude "poslerituala Achad-a", odnosno "Jedinog". Svestan sam da je

u odreĎenim situacijama kad želimo da "Achad"označava "Jedinog" potrebna upotreba člana. Ali kolikoe ovo malo važno se može videti iz činjenice da se samizraz "Achad", bez člana, upotrebljava u 5. knj.Mojsijevoj, kad a se jedinstvo boga potvrĎuje nanajempatičiji način, "Čuj Izrailju, JAHVE naš Bog jeedan JAHVE", odnosno "jedini JAHVE". Kada je

potrebno potvrditi jedinstvo Boga na najjači mogućinačin, vavilonci koriste izraz "Adad." Macrobii



8

Saturnalia (lib. i. cap. 23, p. 73).

U jedinstvu tog jedinog vavilonskog Boga postoje

tri osobe i kako bi predstavili tu doktrinu Trojstva

oni su upotrebili, kako pokazuju Layard-ova

otkrića, jednakostranični trougao, kao što se toradi u rimokatoličkoj crkvi do dana damašnjeg.

L AYARD's Babylon and Nineveh. Egipćani su takoĎekoristili trougao kao simbol njihovog "trojnogbožanstva."

U oba slučaja takvo poređenje je veoma ponižavajućeza Večnog Kralja, i načinjeno je da iskvari umove onihkoji o tome razmišljaju, kao da može biti poređenjaizmeđu takvog lika i Njega koji je rekao "Ko je Bogusličan, i sa kime hoćete da ga uporedite?"

Papstvo ima u nekim od svojih crkava, na primer umanastiru takozvanih Trojstvenika Madrida, sliku

Trojnog Boga, sa tri glave na jednomtelu. Vavilonci imaju nešto slično. Mr. Layard, usvom poslednjem radu, daje primer takvog trojnog

jedinstva, obožavanog u antičkoj Asiriji. (Sl. 3) Isečak(Sl. 4) drugog sličnog božanstva, obožavanog međupaganima u Sibirum je uzet sa medalje i carskomkabinetu u Sankt Petersburgu, i dato u

Parsonovom "Japhet-u." Tri glave su na Layard-ovomuzorku drugačije organizoane, ali su oba očiglednonamenjena simolizovanju iste velike istine, iako takvo

predstavljanje Trojstva nužno i potpuno poništavakoncepciju uzvišene misterije naše vere kod onih kodkojih takve slike preovladavaju.



9

PARKHURST'S Hebrew Lexicon, "Cherubim." Iz sledećegodlomka iz Dublin Catholic Layman-a, veoma jakog

protestanstskog rada koji opisuje papsku sliku Trojstva,koja je skoro objavljena u tom gradu, se može videti dase nešto slično ovakvom predstavljanju Boga pojavljujebliže nama: "Na vrhu slike je predstava SvetogTrojstva. Govoricemo o njoj sa dužnim poštovanjem.Bog Otac i Bog Sin su predstavljeni kao ČOVEK sa

dve glave, jednim telom i dve ruke. Jedna od glavaliči na uobičajene slike našeg Spasitelja. Druga glava

pripada starijem čoveku i iznad nje se nalazi trougao.Na sredini ove predstave se nalazi Sveti Duh u oblikgoluba. Mi mislimo da je gledanje ove slike veomabolno za svaki hrišćanski um i nepodnošljivo zahrišćanska osećanja." (Catholic Layman 17. Jul, 1856)

** Vavilon i Niniva. Neki su rekli da oblik množineimena Bog, u hebrejskom jeziku iz 1. knj. Mojsijeve, ne

dozvoljava doktrinu množine osoba u Bogu zato što seista reč u množini upotrebljava za paganska božanstva.Ali ako su vrhovna božanstva u skoro svim antičkimpaganskim narodima trojna, onda je bespredmetnostove primedbe očigledna.

U Indiji je vrhovno božanstvo, na sličan način, u jednoj



10

od najstarijih manastira u pećni, prikazano sa tri glavena jednom telum pod imenom "Eko Deva Trimurtti,""Jedan Bog, tri oblika." U Japanu Budisti obožavaju

njihovo visoko božanstvo, Budu, sa tri glave, u istomobliku, pod imenom "San Pao Fuh." Svi oni postoje od

antičkih vremena. Dok se preklapalo saidolopoklonstvom, prepoznavanje Trojstva je bilo

univerzalno u svim antičkim narodima na svetu, štodokazuje koliko su prastare doktrine ukorenjene u

ljudsku rasu, što se veoma jasno vidi u 1. knj.Mojsijevoj. *

Col. KENNEDY'S Hindoo Mythology. Col. Kennedy sesuprotstavlja upotrebi imena "Eko Deva" na trojnu sliku

u manastiru u pećini u Elephanti, iz razloga što smatrada to ime pripada samo vrhovnom Brami. Ali je on utome potpuno nedosledan jer priznaje da je Brama,

prva osoba u toj trostrukoj slici, izjednačena savrhovnim Bramom; i dalje da je kletva bačena na

sve koji prave razliku izmeĎu Brame, Višnua iŠive, tri božanstva koja su predstavljena tom slikom. Trostruko pozivanje svetog imena u blagoslovu

koji je Jakov uputio Josifovim sinovima je veomaupečatljivo: "I blagoslovi Josifa govoreći: Bog, kome susvagda ugađali oci moji Avram i Isak, Bog, koji me jehranio od kako sam postao do današnjeg dana, Anđeo,koji me je izbavljao od svakog zla, da blagoslovi decuovu" (1. knj. Mojsijeva 48:15,16). Ukoliko se ovde za

anđela smatra da nije Bog, Jakov ga nikada ne biizjednačio sa Bogom. U Osiji 12:3-5, "Anđeo koji jeiskupio" Jakova se izričito naziva Bogom: "On (Jakov)

je imao moć u Boga: on je imao moć nad Anđelom ipobedio; on je plakao i preklinjao ga: on ga je našao uBetelu, i tamo je govorio sa nama; Gospod je njegov

spomen."



11

Kada pogledamo simbole u trojnoj Layard-ovoj slici,

koju smo već pomenuli, i na kratko ih ispitamo,videćemo da su veoma poučne. Layard smatra da krog

na toj slici označava "Vreme bez granica." Ali jehijeroglifsko značenje kruga očigledno drugačije. Krug uVavilonu je nula; a nula takođe označava "seme."

U našem jeziku imamo dokaze da nula označava krugmeĎu vaviloncima; za šta je nula, ime broja, ali samokrug? I dok smo mi ovaj termin izveli od arapa, oni suga, bez sumnje, izveli od vavilonaca, velikih prvobitnih

začetnika aritmetike, geometrije i idolopoklonstva. Nulae, u ovom smislu, očigledno došla iz Vavilonskog zer,"obuhvatiti", iz koga je, takoĎe bez sumnje, izvedenovavilonsko ime ze veliki krug vremena pod imenom

"saros". (Bunsen) On, koga su vavilonci smatralivelikim "Semenom", je posmatran kao inkarnacijasunca, a simbol sunca je krug (Bunsen), hijeroglifski

odnos izmeĎu nule, "kruga" i nule "semena" se lako

uspostavlja.

Stoga, u skladu sa duhom mističnog vavilonskogsisitema, koji je u velikoj meri zasnovan na dvostrukimznačenjima, da se za ono što ljudi uglavnom vide samokao nulu "krug", smatra da označava nulu "seme."Sada, kada se pogleda na svetlu, trojni simbolvrhovnog asirskog božanstva jasno pokazuje šta je bilaprvobitna patrijarhalna vera. Prvo, tu je glava straogčoveka; onda, tu je nula, ili krug koji označava "seme";i na kraju, krila i rep ptice ili goluba; (Iz izjave iz 1. knj.

Mojsijeve 1:2 da "duh Božji dizaše se nad vodom" jeočigledno da je golub veoma rano bio božanski simbolSvetog Duha) što pokazuje, iako bogohulno, jedinstvoOca, Semena i Svetog Duha.

Dok je ovo prvobitni način prikazivanja trojnog Boga u



12

paganskom idolopoklonstvu, i iako je ovakav načinpredstavljanja preživeo Sennacherib-ovo vreme,

postoje dokazi da se, u veoma ranom periodu, dogodila

značajna promena u vavilonskim pogledima nabožanstvo; i te tri osobe su postale Večni Otac,Božji duh inkarniran u ljudskoj majci i BožanskiSin, plod te inkarnacije.

Dva Vavilona: II Objekti slavlja - II Majka i Dete - I Dete u Asirjiji PDF

Štampa El. pošta


Poglavlje II Deo II Majka i Dete, i Original Deteta Dok je ovo bilateorija, prve osobe u Bogu su praktično zanemarene. Kao Veliki

Neviljivi, koji se ne meša irektno u ljuske poslove, njega treba

"obožavati samo u tišini", onosno, ne treba ga uopšte obožavati u

množini. Ista stvar je upečatljivo ilustrovana u anašnjoj Iniji. Brama,

koji je po svetim knjigama, prva osoba u hinuističkoj Trijai, po

kome je nazvana religija Hinustana, nikaa nije obožavan, i u celoj

Indiji skoro da ne postoji ni jedan hram koji je prvobitno podignutnjemu u čast. Sličan je slučaj i sa evropskim ržavama u kojima je

papski sistem potpuno razvijen. U papskoj Italiji, kako posetioci

priznaju (osim tamo ge je jevanđelje skoro primljeno), je javljanje

božavanja Večnog i Nevidljivog Kralja skoro izumrlo, dok su Majka i

ete glavni premeti obožavanja. Upravo to se ogoilo i u starom

Vavilonu. Vavilonci su, u svojoj popularnoj religiji, obožavali Boginju

Majku i Sina, koji je na slikama prestavljen kao novorođenče u



13

naručju svoje majke. (Slike 5 i 6) Iz Vavilona se ovo obožavanje Majke

i eteta proširilo po celom svetu. U Egiptu su Majka i ete obožavani

po imenom Izia i Oziris. * U Iniji, i o ana anašjneg, kako Izia i

Isvara; ** u Aziji kao Cybele i Deoius; u paganskom Rimu, kao Fortunai Jupiter; u Grčkoj kao Ceres, velika Majka, sa bebom na gruima, ili

kao Irena, boginja mira, sa ečakom Plutusom u naručju; čak i na

Tibetu, u Kini i Japanu, misionari su bili zaprepašdeni pronalaskom

likova sličnih Maoni *** i njenog deteta koje se tako predano

obožava i u samom papskom Rimu; Shing Moo, sveta Majka u Kini, se

prestavlja sa etetom u naručju, i slavom oko nje, baš kao a su je

prestavljali rimokatolički umetnici. **** * Oziris se kao ete

najčešde naziva Horus. BUNSEN. ** KENEIJEVA hinuistička

mitoloija. Iako je Iswara muž Izie, on se takođe prestavlja kao

novorođenče na njenim gruima. *** Samo ime koje italijani obično

koriste za Devicu je samo prevod jedne od titula vavlilonske boginje.

Kako je Baal ili Bel bilo ime velikog muškog božanstva u Vavilonu,

tako je žensko božanstvo naivano Beltis (HESYCHIUS, Lexicon) Ovoime se pronalazi u Ninivi primenjeno na "Majku bogova" (VAUX'S

Nineveh and Persepolis); i u govoru pripisanom Nabukodonosoru,

koje se čuva u EUSEBII Proeparatio Evangelii, obe titule "Bel i Beltis"

su objeinjene titule velikih vavilonskih bogova i boginja. Grčki Bel,

koji prestavlja najvišu titulu među vavilonskim bogovima, je

nesumnjivo Baal, "Gospo". Beltis je, stoga, kao titula ženskog

božanstva, ekvivalent "Baalti", na engleskom "My Lady," na

latinskom, "Mea Domina", a na italijanskom je iskvareno u dobro

poznato "Maonna." U vezi sa ovim se može opaziti a je ime Juno,

klasična "Kraljica nebesa", koja je u Grčkoj bila Hera, takođe označava

"Damu"; i da je svovjstvena titula Cybele ili Rhea u Rimu bila Domina

ili "ama". (OVI, Fasti) Štaviše, postojie jaki razlozi za verovanje a

je Atina, obro poznato ime za Minervu u Atini, imala isto značenje.

Hebrejski Aon "Gospo" se, sa tačkama, izgovara kao Aton. Imamo



14

dokaze da je ovo ime bilo poznato azijskim grcima, od kojih je u

velikoj meri iolopoklonstvo i ošlo u evropsku Grčku, kao ime za

Boga u obliku "Athan." Eustathius, u belešci o Periergesisu iz

Dionysiusa, govori o lokalnim imenima u okrugu Laodicea govori "da je Athan bog". Ženski ro o Athan, "Gospo" je Athan "ama", što e

na atinskom dijalektu izgovara kao Atina. Bez sumnje, Minerva se

uobičajeno prestavlja kao evica; ali o Strabo-a saznajemo da se u

Hierapytna-i na Kritu (na novčidima tog graa su, po Muller-u, Dorani

stavili Atiski simbol Minerve), za nju govorilo da je majka Corybantes-

a od Helius-a, ili "Sunca". Sigurno je da je egipatska Minerva, koja je

prototip atinske boginje, bila majka, i nazivana je "Boginjom Majkom"

ili "Majkom Bogova". **** CRABB'S Mythology. Gutzlaff je smatrao

da je Shing Moo morala biti pozajmljena iz papskog izvora; i, bez

sumnje, a su se u pojeinim slučajevima paganske i hrišdanske priče

stopile. Ali Sir. J. F. Davis pokazuje da kinezi iz Cantona pronalaze

takvu analogiju između njihove paganske boginje Kuanyin i katoličke

Maone, koje, u razgovoru sa evropljanima, često nazivaju istimimenima. AVIS' China. Prvi jezuitski misionari u Kini su takođe pisali

kudi u Evropu, a su u kineslim svetim knjigama – koje su nesumnjivo

paganske – pronašli zapise o majci i etetu, veoma sličnim njihovoj

Maoni i etetu ko kude. Jeno o imena za kinesku Svetu Majku je

Ma Tsoopo; u pogleu koje treba vieti belešku. Shing Moo i Ma

Tsoopo iz Kine Ime Shing Moo, koje kinezi daju njihovoj "Svetoj

Majci" kada se uporedi sa drugim imenom za istu boginju u drugoj

provinciji u kini jasno ukazuje na zaknjučak a je Shing Moo samo

sinonim za jedno od dobro poznatih imena boginje-majke iz Vavilona.

Gillespie (u Land of Sinim) izjavljuje da kinesku boginju-majku, ili

"Kraljica Neba", u provinciji Fuh-kien, obožavaju moreplovci po

imenom Ma Tsoopo. Saa, "Ama Tzupah" označava "Zagleanu

Majku"; i postoji osta razloga za verovanje a Shing Moo znači isto

to; Mu je jedan od oblika u kojem se Mut ili Maut, ime za veliku



15

majku, pojavljuju u Egiptu (BUNSEN'S Vocabulary); a Shngh na

vavilonskom označava "pogle". Egipatska Mu ili Maut se prestavlja

kragujem, ili okom oko koga se nalaze kragujeva krila (WILKINSON).

Simboličko značenje kraguja se može shvatiti iz izraza iz Svetog pisma:"Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo" (Job 28:7). Kraguje

se ističe svojim oštrim viom, pa stoga, oko okruženo kragujevim

krilima pokazuje da je, iz nekog razloga, velika majka bogova u Egiptu

bila poznata po "pogleu". Ali je ieja iz egipatskog simbola očigleno

pozajmljena iz Vavilona; Rheia, jeno o najčešdih imena vavilonske

majke bogova, je samo vavilonki oblik hebrejske reču Rhaah, koja u

isto vreme označava "zagleanu ženu" i "kraguja". Hebrejska reč

Rhaah se takođe, u sklau sa ijalektičkom varijacijom, pravilno

izgovara Rheah; i zato ponekad ime velike boginje-majke u Asiriji glasi

Rheam a poneka i Rheia. U Grčkoj je ista ieja očigleno pripisana

Atini ili Minervi, za koju smo videli da je od strane nekih smatrana

Majkom dece sunca. Jedna od njenih istaknutih titula je bila

Ophthalmitis (SMITH'S Classical ictionary, "Athena"), što ukazuje nato da je ona boginja "oka". Nesumnjivo je u istom cilju egipatska

Maut nosila kraguja na glavi, a atinska Minerva ja predstavljana sa

šlemom na kome su se nalazula va oka ili očne uplje na prenjoj

strani šlema. (VAUX'S Antiquities) Buudi a je ustanovljeno poreklo

zagledane majke u celom svetu, postavlja se pitanje, koje je poreklo

tog imena datog majci bogova? Fragment Sanchuniathon-a, koji se

onosi na Feničansku mitologiju, nam aje zaovoljavajudi ogovor.Tu se kaže a je Rheia začela sa Kronosom, koji je bio njen rođeni

brat, poznat kao otac bogova, i doboli su sina koji se zvao Muth,

odnosno, kako Philo-Byblius tačno tumači reč, "Smrt". Sanchuniathon

izričito razlikuje ovog "oca bogova" o "Hypsistos-a", Najvišeg, *

prirono je a se prisetimo šta Hesio govori za svog Kronosa, oca

bogova, koji je, zbog oređenih zlih ela, nazvan Titan i bačen u

pakao. (Theogonia) * Prilikom čitanja Sanchuniathon-a, neophodno je



16

imati na umu šta Philo-Byblius, njegov prevodilac, izjavljuje na kraju

Feničanske Istorije – da su istorija i mitologija isprepletane u tom

delu. Kronos koga pominje Hesio je očigleno rugačiji Kronos o

ljuskog oca bogova, Nimroa, čija istorija zauzima tako veliki prostoru njegovom elu. Jasno je a on nije ništa rugo o ssamog Satane;

ime Titan, ili Teitan, kako se poneka aje, je, kao što smo ved

zaključili, samo vavilonski oblik imena sheitan, uobičajenog imena

velikog Neprijatelja među arapima, u istoj oblasti u kome su

vavilonske misterije prvobitno stvrorene, – taj Neprijatelj koji je

naposletku pravi otac svih paganskih bogova – i koji je (kako bi titula

Kronos "Rogati" bila primenljiva) predstavljen kao Kerastes, ili Rogata

zmija. Sva "brada" ovog oca bogova koja su bila upletena u pobunu

protiv sopstvenog oca, "Nebeskog Boga", se zajedno nazivaju

"pogrnim" imenom "Titani"; Ali, iako je on bio vođa pobune, on je,

naravno, Titan usled istaknutosti. U ovu pobunu Titana je bila

uključena i boginja zemlje, i kao rezultat toga (uklanjajudi figuru ispo

koje je Hesio sakrio ovu činjenicu) je prirono postalo nemogude aNebeski Bog ima decu na zemlji – što je jasna aluzija na Pad. Sada,

pretpostavljajudi a je to taj "Otac bogova", sa kim je Rhea, čija je

uobičajena titula Majka bogova, i koja se takođe ientifikuje sa Ge, ili

boginjom zemlje, imala dete koje se zvalo Muth, ili Smrt, ko bi mogla

biti ova "Majka bogova", osim naše Majke Eve? Ime Rhea, ili

"Zagleana", koje joj je ato, je čuesno značajno. Upravo je kao

"zagleana" majka čovečanstva začela sa Satanom, i onela na svetsmrtonosni plod, pod kojim svet do sada stenje. Upravo je kroz njene

oči ostvarena prva veza između nje i velikog Neprijatelja, u obliku

zmije čije ime Nahash, ili Nachash na hebrejskom iz Starog Zaveta

takođe znači "gleati oprezno", ili "zagleati se" (1. knj. Mojsijeva

3:6) "I žena viedi a je ro na rvetu obar za jelo i a ga je milina

gleati", "uzabra ro s njega i okusi, pa ae i mužu svom, te i on

okusi." Ove, taa, imamo poreklo greha i smrti "Taa zatrunevši



17

slast rađa greh; a greh učinjen rađa smrt" (Jakovljeva 1:15). Iako je

Muth, ili Smrt, bio sin Rheia-e, taj njen potomak je postao poštovan,

ne kao apstrakt Smrti, ved kao bog smrti; Stoga, kako kaže Philo-

Byblius, Muth je tumačen ne samo kao smrt, ved kao Pluton.(SANCHUN) U rimskoj mitologiji, Pluton se u oređenom stepenu,

smatrao ravnim Jupiteru (OVID, Fasti); a u Egiptu imamo dokaze da je

Oziris, "seme žene" bio "Gospo nebeski" i kralj pakla, ili "Pluton"

(WILKINSON; BUNSEN); i može se pokazati putem inukcije

pojeinosti (a čitalac ima neke o okaza prikazane u ovom elu) a

on nije bio niko rugi o samog Đavola, koji je trebao sa bude

inkarniran; koji je, iako je putem prvog greha, i svojom vezom sa

ženom, oneo greh i smrt na svet, ipak, tim putem oneo bezbroj

koristi čovečanstvu. Kao što ime Pluton ima potpuno isto značenje

kao i Saturn, "Skriveni", tako se, bez obzira na neke druge aspekte tog

imena, koje se primenjuje na oca bogova, na kraju sve može svesti na

Satanu, Skrivenog Gospoara pakla; različiti mitovi o Saturnu, kaa se

pažljivo ispitaju, pokazuju a je on bio Đavo, otac svih greha iidolopoklonstva, koji se sakrio pod maskom zmije, i Adam, koji se

sakrio među rvedem vrta, i Noje, koji se celu goinu krio u barci, i

Nimrod, koji je bio sakriven u tajnosti Vavilonskih misterija. Upravo je

u slavu Nimroda formiran ceo vavilonski nepravedni sistem. On je bio

poznat kao Nin, "sin", a njegova žena kao Rhea, koja je nazivana

Ammas "Majka". Ime Rhea, kada se primeni na Semiramidu, ima

rugačije značenje nego ka se primenjuje na nju, koja je zapravo bilaprvobitna boginja, "majka bogova i ljudi". Ali ipak, kako bi shvatili

puno veličanstvo njenog lika, neophono je ientifikoati sa tom

prvobitnom boginjom; a, stoga, iako je sin koga nosi u rukama

prestavljen kao onaj koji je rođen a uništi smrt, ona je ipak

prikazivana upravo sa simbolima nje koja donosi smrt na svet. Tako je

bilo i u različitim ržavama na koje se proširio vavilonski sistem. eo

II Odeljak I Dete u Asiriji Postoji razlog za verovanje da je original te



18

majke, koja je toliko široko obožavana, bila Semiramia,* koja je ved

pomenuta, koja je, što je obro poznato, bila obožavana o strane

vavilonaca, i ruih istočnih naroa, po imenom Rhea, velika Boginja

"Majka". * Sir H. Rawlinson koji je u Ninivi pronašao okaze opostojanju Semiramie oko šest ili seam vekova pre hrišdanske ere,

izgleda naklonjen da je smatra jedinom Semiramidom koja je ikada

postojala. Ali ovo je subverzivno prema celoj istoriji. Činjenica a je

Semiramida postojala u ranom dobu istorije je nesumnjiva, iako su

neka ela kasnije kraljice očigleno pripisivana njenoj prethodnici.

Mr. Layar se ne slaže sa mišljenjem Sir. H. Rawlinson-a. Upravo je od

sina, zapravo, ona obila svu voju slavu i težnju ka obožavanjem. Taj

sin, iako je prestavljen kao ete u majčinom naručju, je osoba

visokog ranga i ogromnih modi, kao i najascinantnijeg ponašanja. U

Svetom Pismu se on pominje (Jezek. 8:14) pod imenom Tamuz, ali je

među klasičnim piscima široko poznat po imenom Bakus, onosno,

"ožaljeni". * * O Bakhah "plakati" ili "žaliti". Ko feničana, kako kaže

Hesihijechius, "Bacchos znači plakati." Kao što su žene plakale zaTamuzom, tako su i za Bakusom. Običnom čitaocu ime Bakus ne

ukazuje ni na šta rugo osim na bančenje i opijanje, ali je saa obro

poznato da je pored svih odvratnosti koje su bile na njegovim

orgijama, njihov tobožnji cilj bio "pročišdavanje uša" o krivice i

prljavštine greha. Ovaj ožaljeni, prestavljen i obožavan kao ete u

majčinom naričju, izglea a je, zapravo, muž Semiramie, čije ime,

Ninus, po kojim je široko poznat u klasičnoj istoriji, oslovno znači"Sin". Buudi a je Semiramia, supruga, obožavana kao Rhea, čija je

glavna karaketristika da je velika boginja "Majka", * njena veza sa

njenim mužem, po imenom Ninus, ili "Sin" je ovoljna a se stvori

neobično obožavanje "Majke i Sina", koje je toliko rasprostranjeno

među antičkim naroima; ovoje, bez sumnje, objašnjenje za činjenicu

koja je toliko zbunjivala istražvače kroz istoriju, a se Ninus poneka

naziva mužem, a poneka sinom Semiramie. * Kao takva, Rhea je u



19

Grčkoj nazivana Ammas. Ammas je očigleno grčki oblik vavilonske

reči Ama, "Majka". Ovo takođe objašnjava istoetnu zabunu oko

onosa između Isis i Ozirisa, egipaske majke i eteta; kako Bunsen

pokazuje, Oziris se u Egiptu prikazuje i kao sin i kao muž svoje majke; i jedna od njegovih titula dostojanstva i časti je ime "Muž Majke". *

Ovo baac još svetla na činjenicu koja je ved primedena, a se inijski

Bog Iswara prestavlja kao beba na gruima svoje žene Isi ili Parvati.

* BUNSEN. Može se primetiti a je samo ime "Muž Majke", koje je

dato Ozirisu, izglea u širokoj upotrebi o ana anašnjeg, iako ne

postoji ni najmanja sumnja o značenju izraza, ili o tome kaa je

nastao. Heroot pominje a je, ok je bio u Egiptu, bio zapanjen što

čuje istu tužnu, ali zanosnu "Pesmu o Linusu", koju pevaju egipdani

(iako po rugim imenom), a koju je navikao a sluša u svojoj

omovini Gčkoj. Linus je isti bog kao Bakus u Grčkoj, ili Oziris u

Egiptu; Homer opisuje ečaka koji peva pesmu o Linusu ok traje

berba (Ilijaa), a Scholiast kaže a se ova pesma pevala u znak

sedanja na Linusa, koga su rastrgli psi. Epitet "psi", koji se primenjujena one koji su rastrgli Linusa, se očigleno koristi u mističnom smislu,

i kasnije de se vieti koliko ga rugo ime po kome je poznat – Narcis –

ientifikuje sa grčkim Bakusom i egipatskim Ozirisom. U nekim

mestima u Egiptu se za pesmu o Linusu ili Ozirisu koristi neobična

meloija. Savary govori a je u hramu Abyos, "sveštenik ponavao

seam vokala u obliku himnem a a e muzičaima bilo zabranjeno a

se uključe". (Pisma) Strabo, na koga se poziva Savary, naziva boga tog

hrama Memnon, ali od Wilkinson-a saznajemo da je Oziris veliki bog

iz Abydos-a, i a je očigleno a su Memnon i Oziris samo različita

imena za isto božanstvo. Saa je ime Linusa ili Ozirisa, kao "muža

svoje majke", u Egiptu, Kamut (BUNSEN). Kada je Grgur Veliki u

Rimsku crkvu uveo ono što se anas naziva Ggurove pesme, on ih je

uzeo iz vavilonskih misterija, koje su dugo postojale u Rimu;

rimokatolički sveštenik Eustace priznaje a se ove pesme u mnogome



20

sastoje od "Lidijskih i Frigijskih melodija", Lidija i Frigija su u kasnijim

vremenima glavna seišta tih misterija, ok su egipatke misterije

samo njihov ogranak. Te pesme su bile svete – muzika velikog boga, i

uvoedi ih Grgur je uveo muziku Kamuta. I stoga je, po svoj prilici,ošlo o toga a je ime Oziris ili Kamut, "muž majke", ušlo u

svakonevnu upotrebu kao ime muzičke skale; jer šta je meloija

Ozirisa koja se sastoji o "seam vokala" koji čine himnu, nego

Gamut? Saa, ovaj Ninus ili "Sin" koga u rukama rži vavilonska

Madona, je opisan tako da se veoma jasno identifikuje sa Nimrodom.

"Nimus, kralj Asiraca"* govori Trogus Pompeius, kako je sažeo Justin,

"prvi je o svih promenio umerenost antičkog ponašanja, postaknut

novom strašdu, željom za osvajanjem. On je bio prvi koji je poveo rat

protiv svojih suseda i pokorio je sve narode od Asirije do Libije,

buudi a još nisu bili upoznati sa veštinama ratovanja." * Ime

"Asirci", kako je ved primedeno, ima širok spektar značenja među

klasičnim autorima opisujudi i vavilonce kao i Asirce. Ovo objašnjenje

ukazuje irektno na Nimroa, i ne može se primeniti ni na kogarugog. Objašnjenje koje aje ioor Siculus se u potpunosti slaže sa

njim i oaje još jenu osobinu koja oatno pojašnjeva njegov

identitet. To objašnjenje glasi: "Ninus, najstariji asirski kralj koji se

pominje u istoriji je izvršio velika ela. Buudi prirono ratoboran i

željan ratničke slave, on je naoružao veliki broj mlaih ljui koji su bili

hrabri i snažni kao i on, obučio ih je kroz ugotrajne zamorne vežbe i

teškode, i na taj način ih privikao a izrže zamor ratovanja i a sehrabro suoče sa opasnostima." Buudi a ioor Ninusa proglašava

za "najstarijeg asirskog kralja", i prestavlja ga kao začetnika ratova

koji su njegovu mod uzigli na neverovatne vivsine pokoravanjem

vavilonskog naroa njemu, ok gra vavilon još nije postojao, to

pokazuje a je on zauzeo poziciju Nimroa, o kome Sveto Pismo piše

a je prvi "postao modan na zemlji" i a je "početak njegovog

kraljevstva bio Vavilon." Kako su vavilonski graditelji, kada je njihov



21

govor proklet, rasuti po licu zemlje, i stoga napustili i grad i toranj koji

su trebali da naprave, za vavilon se, kao grad, nije moglo u potpunosti

redi a postoji sve ok Nimro nije uspostavio svoju mod u njemu i

učinio ga temeljom i polaznom tačkom svoje veličine. U ovompogleu se priče u Ninus-u i Nimrod-u potpuno slažu. Takođe je i

način na koji je Ninus stekao svoju mod ientičan onom na koji je

Nimro stekao svoju. Nema sumnje a je navikavajudi svoje

sledbenike na zamke i opasnosti progona, uspeo da ih postepeno

obuči za upotrebu oružja, i pripremio ih a mu pomognu u

uspostavljanju svoje vlasti; baš kao što je i Ninus, trenirajudi svoje

slebenike ugotrajnim "napornim vežbama i teškodama", učinio a

su spremni a ga učine prim asirskim kraljem. Zaključci izvučeni iz

ovih sveočanstava iz antičke istorije su u mnogome ojačani

oatnim pojašnjenjima. U 1. knj. Mojsijevoj 10:11 pronalazimo

pasus, koji, kaa se raume na pravi način, baca vrlo jasno svetlo na tu

temu. Taj pasus glasi: "Iz te zemlje izađe Asur, i sazia Nineviju." Ovo

govori o nečemu zapanjujudem, a je Asur izašao iz zemlje Shinar,ok je cela ljuska rasa uopšte potekla iz te zemlje. Pretpostavlja se

a je Asur imao nakakvo božansko pravo na tu zemlju i da ga je, na

neki način, iz nje proterao Nimro, ok se u tom kontekstu nige na

rugom mestu ne pojavljuje nikakvo božansko pravo, niti se može

okazati. Štaviše, Asur je prestavljen kako se postavlja u

NEPOSREDNOM SUSEDSTVU Nimroda, Asur gradi četiri graa o kojih

se jean empatično naziva "velikim" (st. 12);ok je Nimro, po ovomtumačenju sagraio isti broj graoa, o kojih se ni jean posebno ne

karakteriše kao "veliki". Veoma je malo verovatno a bi Nimro tiho

trpeo tako modnog rivala toliko blizu sebe. Kako bi se otklonile

teškode kao što su ove, preloženo je a se reči tumače kao "iz te

zemlje on (Nimro) je otišao u Asur, ili Asiriju." Ali taa, u sklau sa

uobičajenom gramatičkom upotrebom, reč u originalu treba a bue

"Ashurah," sa znakom kretanja na mestu pored, dok kod Asur takav



22

ynak ne postoji. Uveren sam da je cela zbunjenost koja je kod

komentatora nastala prilikom tumačenja ovog pasusa proizašla iz

pretpostavke a u pausu postoji lična imenica, ok u stvarnosti takva

imenica ne postoji. Asur je pasivni particip glagola, koji u vavilonskomsmislu znači "učiniti snažnim" i, posleično uznačava "biti osnažen" ili

"učiniti snažnim". Kaa se čita na ovaj način ceo pasus postaje

priroan i jenostavan (st. 10), "I početak njegovog (Nimrodovog)

kraljevstva je bio Babel, i Erec i Acca i Calneh." Početak prirono

porazumeva nešto što olazi posle, i mi to pronalazimo (st. 11): "Iz

te zemlje smo nastavili, ojačani, ili kaa je on ojačao (Asur), i izgraio

Ninivu". Ovo se potpuno slaže sa izjavom u Justinovoj antičkoj istoriji:

"Ninus je osnažio veličinu svog stečenog posea ugotrajnim

poseovanjem. Buudi a je počinio svoje susee, ok je, zbog

porasta snaga, još uvek jačao, on se sukobio sa rugim plemenima, i

svaka pobeda je utirala put novoj, on je počinio sve naroe Istoka."

Dakle, Nimrod, ili Ninus, je bio graditelj Ninive; i poreklo imena tog

graa, kao "Ninusov stan" je potvrđeno, * i u isto vreme je bačenosvetlo na činjenicu a se glavni eo ruševina Ninive i anas naziva

Nimroud. * Nin-iva, "Ninusov stan". Sada, ako pretpostavimo da je

Ninus Nimro, način na koji ta pretpostavka objašnjava ono što je

inače neobjašnjivo u izjavama u antočkoj istoriji u mnogome

potvrđuje samu pretpostavku. Za Ninusa se kaže a je bio sin Bela ili

Bela, a za Bela se govori a je osnivač vavilona. Ukoliko je u stvarnosti

Ninus bio prvi kralj Vavilona, kako ona Bel ili Bel, njegov otac, možebiti njegov osnivač? To obojica mogu biti, što se vii kaa uzmemo u

obzir ko je bio Bel, i šta možemo a saznamo o njegovim delima.

Ukoliko je Ninus Nimrod, ko je istorijski Bel? On mora biti Hus; zato

što je "Hus roio Nevroa" (1. knj. Mojsijeva10:8); a Hus se uglavnom

prestavlja kao vođa velikog otpaništva. * Ali opet, Hus, kao Hamov

sin, je bio Hermes ili Merkur; a Hermes je samo egipatski sinonim za

"Hamovog sina." ** * Videti GREGORIUS TURONENSIS, De rerum



23

Franc. Gregory Husu propisuje ono što se uglavnom govori za

njegovog sina; ali njegova izjava pokazuje verovanje u njegovo vreme,

koje je potvrđeno iz rugih izvora, a je Hus imao značajnu ulogu u

ualjavanju čovečanstva o istinitog obožavanja Boga. ** Sastav rečiHer-mes potiče o "Her", koje je na vavilonskom sinonim za Ham ili

Khem, "spaljeni". Buudi a "Her" takođe, kao i Ham označava

"vrelog ili gorudeg", to ime je stvorilo temelj za postepeno

ientifikovanje Hama sa "Suncem", čime je efinisan veliki patrijarrh,

po kome je nazvana egipatska zemlja, u vezi sa Suncem. Khem ili Ham

je otvoreno obožavan u kasnijem obu u zemlji Ham (BUNSEN); ali bi

ovo isprva bilo suviše smelo. Ali je "Her", sinonim, međutim pomogao

da se to dogodi. "Her" je ime Horusa, koji se identifikuje sa Suncem

(BUNSEN), što pokazuje pravu etimologiju imenice koja se formirala

o glagola kome sam ja ušeo u trag. Kao rugo, "Mes" potiče o

Mesheh (ili, bez poslenjeg sloga, koji se može izostaviti) Mesh, "vudi

napre". Na egipatskom imamo Ms u značenju "isticati" (BUNSEN,

Hieroglyphical Signs), što je očigleno rugi oblik iste reči. Takođepronalazimo Ms upotrebljeno u pasivnom značenju (BUNSEN,

Vocabulary). Raikalno značenje Mesheh u Stockii Lexicon je ato na

latinskom kao "Extraxit," a na Engleskom ista reč je "extraction," i

primenjuje se na rođenje ili spuštanje, pokazuje a postoji veza

između generičkog značenja ove reči i rođenja. Ovo izvođenje se

može iskoristiti za objašnjenje značenja imena egipatskih kraljeva,

Ramzesa u Tutmesa, prvi je očigleno "Sin Ra", ili Sunca; rugi je naisti način "Sin Tuta". Na isti način Her-mes je "Sin Hera, ili Hama"

spaljeni – odnosno Hus. Hermes je veliki prvobitni prorok

idolopoklonstva; prepoznat je od strane pagana kao autor njihovih

religijskih učenja, i tumač bogova. Uvaženi Gesenius ga ientifikuje sa

vavilonskim Nebo-m, proročkim bogom; a izjava Hyginus-a pokazuje

da je poznat kao veliki posrednik u tom pokretu koji je proizveo

razvjanje jezika. Njegove reči su: "Mnogo vekova ljui su živeli po



24

vlašdu Jove-a (očigleno ne rimskog Jupitera, ved hebrejskog Jehove),

bez gradova i bez zakona, i svi su govorili istim jezikom. Ali posle toga

je Merkur proumačio govor ljui (tumač se naziva Hermeneutes), i isti

je poelio naroe. Taa je počeo razor." * * HYGINUS, Fab.Phoroneus je predstavljen kao kralj u to vreme. Ovde se pokazuje

enigma. Kako to da Merkur ili Hermes ima bilo kakvu potrebu da

tumai jezike čoveka kaa oni "svi govore jenim jezikom"? Kako bi

ovo saznali moramo se okrenuti jeziku Misterija. Peresh, na

valilonskom znači "tumačiti"; ali stari egipdani, grci, a često i sami

vavilonci reč izgovaraju na isti način kao "Peres", "podeliti". Merkur ili

Hermes ili Hus, "Hamov sin" je "DELILAC ljudskih jezika". On je,

izglea, bio vođa plana za izgranju velikog graa i vavilonskog tornja;

i, kako dobro ponata titula Hermes – "božji tumač" pokazuje, on ih je

ohrabrio, u ime Boga, da nastave sa svojim drskim poduhvatom, i

izazvao je podelu ljudskih jezika, i to da su oni sami rasuti po licu

zemlje. Pogledajmo sada ime Bel ili Bel, dato Ninusovom ili

Nevrodovom ocu, u vezi sa ovim. ok grčko ime Bel prestavlja iBaal-a i Vil-a vavilonskog, ovo su međutim ve potpuno ovojene

titule. Obe titule se aju istom bogu, ali imaju potpuno različita

značenja. Baal, kao što smo ved vieli, znači "Gospo", ok Bel znači

"Posramnjeni". akle, kaa čitamo a je Bel, Ninusov otac, onaj koji

je sagradio ili osnovao Vavilon, postoji sumnja u kom smislu je njemu

data titula Bel. Mora iti da je u smislu Vil "Posramljeni". Na ovo

značenje imena vavilonskog Vila postoji veoma izražena aluzija uJeremiji 50:2, ge se kaže "posrami se Vil", onosno "Posramljeni je

doveden u zabunu". Da je Hus poznat paganskoj istoriji pod istim

karakterom kao i Vil "Posramljeni" je izjava koju Ovid veoma jasno

dokazuje. Izjava na koju se ja pozivam je ona u kojoj Janus "bog

bogova", * o koga potiču svi ostali bogovi, kaže za sebe: "Stari.. su

me zvali Haos." * Janus se tako naziva u vedini antičkih himni o Salii.

(MACROB, Saturn.) Prvo, ovo jasno pokazuje da Haos nije samo



25

poznat kao stanje konfuzije, ved i kao "bog Konfuzije" Ali, kao rugo,

ko god je i malo upoznat sa vavilonskim izgovorom, zna da je Haos

samo jedan od oblika imena Hus ili Cush. * Zatim, pogledati simbol

Janus-a, ** (vieti Sliku 7) koga su "stari zvali Haos," i postade jasnokako se to potpuno uklapa sa delima Husa, kada je on identifikovan

sa Vilom, "Posramljenim". Taj simbol je malj; a imenica "malj" na

vavilonskom potiče o iste reči koja označava "rastaviti na komae ili

rasuti." *** * Ime Hus se takođe pojavljuje kao Kus; a Kus u izgovoru

legitimno prelazi u Khavos, ili bez digame, Haos. ** Iz Sir WM.

BETHAM'S Etruscan Literature and Antiquities Investigated, 1842.

Etrursko ime na poleđini mealje – Vil – athri, "Gospoar špijuna", je

verovatno dato Janusu, kao aluzija na dobro poznatu titulu "Janus

Tuens", "Janus glealac" ili "Sveviedi Janus." *** U Izrekama 25:18

malj je "Mephaitz." U Jeremiji 51:20, ista reč, bez Jo, se se očigleno

uzima za malj (iako e u našoj verziji tumači kao ratna sekira); ali se ne

koristi sa značenjem rasedi, več "rastaviti na komae" Vieti ceo

pasus. Onaj koji je izazvao podelu jezika je bio onaj koji je "rastavio"prethodno ujedinjenu zemlju (1. knj. Mojsijeva) "na delove" i "rasuo"

elove svua. Koliko je, akle, kao simbol, značajan malj, kao spomen

na elo Husa, kao Vila, "Posramljenog"? Taj značaj je još očigleniji

kaa se čitalac okrene hebrejskom jeziku iz 1. knj. Mojsijeve 11:9 i

otkrije a je ista reč o koje potiče reč malj je ona koja se

upotrebljava kaa se kaže a su kao posleica poele jezika čovekova

eca "rasuta po svoj zemlji". Reč koja se ove koristi za rasipanje po

zemlji je Hephaitz, koja u grčkom obliku postaje Hephaizt * i stoga

koren obro poznatog, ali slabo shvadenog imena Hefest, koje se

primenjuje na Vulkana, "Oca bogova". ** * Postoji mnogo primera za

istu promenu. Stoga Botzra na grčkom posta je Bostra; a Mitzraim,

Mestraim. ** Vulkan, u klasičnom Panteonu, nije imao toliko visoko

mesto, ali se u Egiptu Hefest ili Vulkan nazivao "Ocem bogova".

(AMMIANUS MARCELLINUS) Hefest je ime vođe prve pobune, "onog



26

ko je rasuo", kao što Vil označava istu osobu kao i "delilac jezika".

Ove, akle, čitalac može vieti stvarno poreklo Vulkanovog čekida,

koje je samo još jeno ime za malj koji pripaa Janusu ili Haosu,

"Bogu konfuzije"; na razbijanje zemlje na komade postoji skrivenaaluzija u Jeremiji 50:23 gde se naglašava Vavilon koji se ientifikuje sa

prvobitnim bogom; "Kako se slomi i skrši malj cele zemlje"! Buudi a

je izgradnja tornja bila prva otvorena pobuna posle potopa, i Hus je,

kao Vil bio njen vođa, on je naravno bio prvi kome je ato ime

Merodach "veliki Pobunjenik"* i, stoga, u sklau sa uobičajenim

paralelama u proročkom jeziku, pronalazimo oba imena vavilonskih

bogogva koja se osnose jeno na rugo, kaa se previđa suđenje

Vavilonu: "Vil je proklet: Merodach je rastavljen na komade" (Jer 1:2).

* Meroach potiče o Mere, pobuniti se; a akh, pokazna zamenica,

koja ga naglašava, sa značenjem "Taj" ili "Veliki." Vavilonskom bogu

se sui zbog onoga što je uraio. Kao Vil, on je "posramio" celu

zemlju, pa je i on "posramljen". Kao Merodach, pobunom koju je

pokrenuo, on je "razbio" ujedinjeni svet na komade; zato je i sam"rastavljen na komade". Toliko o istorijskom karakteru Vila,

identifikovanog sa Janusom ili Haosom, bogom konfuzije, sa svojim

simboličkim maljem. * * Buudi a imena Vil i Hefest imaju korene o

kojima je bilo reči, to takođe nisu nepriklana imena, u rugom

smislu, za bogove rata koji potiču o Husa, o koga je Vavion obio

svoju slavu među naroima. Obožavani kraljevi ratnici iz Husove linije

su svoju slavu obili zbog modi a unesu pometnju u redove svojih

neprijatelja, da razbiju njihove vojske, i da "razbiju zemlju na

komae" svojom velikom modi. Bez sumnje, na ovo, kao i na ela

prvobitnog Vila, postoje aluzije u nadahnutim Jeremijinim pretnjama

Vavilonu. Fizički smisao ovih imena je otelotoren u malju koji je dar

rčkom Herkulu – upravo Janusovom malju – kada je, u smislu koji je

osta različit o prvobitnog Herkula, on postavljen za velikog

reformatora sveta, putem čiste fizičke sile. Kaa je prestavljen



27

dvoglavi Janus sa maljem, verovatno je postojala namera da se

predstave stari Hus i mladi Hus ili Nevrod u jednom telu. Ali

vostruko prestavljanje sa rugim atributima se takođe onosi na

rugog "Oca bogova" koji de kasnije biti primeden i koji naročito imaveze sa vodom. Bavedi se tim eukcijama, nije teško vieti a se

može redi a je Vil ili Bel, Ninusov otac, osnovao Vavilon, ok je,

Ninus ili nevrod bio pravi njegov graditelj. Buduje Vil ili Hus bio

posebno posveden postavljanju prvih temelja Vavilona, na njega se

može gedati kao na prvog kralja, a u nekim kopijama "Euzebijevih

hronika" on je tako i prestavljen, ipak je očigleno, kako iz uhovne,

tako i iz svetovne istorije, da on nikako nije mogao vladati kao kralj

stvarnog vavilonskog kraljevstva; u skladu sa tim, u jermenskoj verziji

"Euzebijevih hronika", koja je posebno posvedena tačnosti i

autoritetu, njegovo ime je potpuno izostavljeno sa spiska Asirskih

kraljeva, a na prvom mesti je Ninus, tako da u potpunosti odgovara

Starozavetnom pogledu na Nevroda. Dakle, imajudi u viu činjenicu

a Ninus u istorilji za saa važi za Bel-ovog, ili Vil-ovog, sina, i kadavidimo da je istorijski Vil, Hus, Ninus-ov i Nevrod-ov identitet je dalje

potvrđen. Ali kaa pogleamo šta je rečeno za Semiramiu, Ninus-

ovu ženu, okaz poprima dodatni razvoj. Taj dokaz ubedljivo

pokazuje da Ninus-ova žena ne može biti ni jena ruga o Nevro-

ova žena, što još više ističe jean o velikih karaktera u kojima je

Nimro obožavan. U anilu 11:38, čitamo o bogu po imenom Ala

Mahozine * – odnosno "bog utvrđenja". * U našoj verziji, AlaMahozim se tumači još i kao "bog snaga" ili "bogovi zaštitnici". Za

drugu interpretaciju postoji nepremostiva prepreka, Ala je u jednini.

Ni prvo se ne može prihvatiti; Mahozim, ili Mauzzim, ne označava

"snage" ili "vojske", ved "municiju", a takođe ima i marginu –

onosno "utvrđenja". Stockius u svom Leksikonu aje efiniciju reči

Mahoz u jenini, pljačkaš,arx, locus munitus, a okaz za efiniciju su

sleedi primeri: Suije 6:26, "I načini oltar Gospou Bogu svom navrh



28

ove stene" (Mahoz, u margini "jako mesto"); i anilo 11:19 "Potom de

se okrenuti ka gradovima (Mahoz) svoje zemlje". Komentatori nisu u

stanju a utvre ko je ovaj bog utvrđenja. U istorijskim zapisima je

postojanje bilo kakvog boga utvrđenja uglavnom izostavljeno; i morase priznati a takav bog nije viljiv običnom čitaocu. Ali svi znaju a

za postojanje boginje utvrđenja postoje veoma bogati okazi. Ta

boginja je Cybele, koja se obično prikazuje na freskama sa krunom sa

kulama, ili sa utvrđenjem na glavi. Zašto je Rhea ili Cybele tako

predstavljena? Ovid postavlja pitanje i sam odgovara na njega na

sleedi način: On kaže a je razlog zašto statua Cybele nosi krunu sa

tornjevima "zato što ih je ona prva poigla u graovima." Prvi gra na

zemlji posle potopa (o koga se često računa nastanak sveta) koji je

imao tornjeve i zidine je bio Vavilon; a sam Ovid nam govori da je

upravo Semiramida, prva kraljica tog grada, za koju se verovalo da je

"okrižila Vavilon ziom o cigli". Semiramia, akle, prva obožavana

kraljica tog graa i kule čiji je vrh trebao a opre o neba, je morala

biti prototip boginje koja je "prva napravila kule u gradovima". Kadapogledamo Efesku Dianu, pronalazimo dokaze istog efekta.

Generalno, iana se prestavlja kao evica, i zaštitnica evičanstva;

ali je Efeska iana veoma rugačija. Ona je prestavljena sa svim

atributima majke bogova (videti sl. 8), i kao majka bogova, ona je

nosila krinu sa kulama, kako bi svakoga podsetila na vavilonski toranj.

Ovu Dianu, koja nosi tornjeve, antički učenjaci irektno ientifikuju sa

Semiramidom.* * Komentator Periergesis-a iz Dionysius-a, po Layard-

u (Niniva i njeni ostaci) čini Semiramiu istom kao i boginju Artemiu

ili Despoinu. Sada, Artemida je bila Diana, a titula Desponia koja joj je

data, pokazuje da je u karakteru Efeske Diane ona identifikovana sa

Semiramiom; jer je esponia na grčkom omina, "ama" titula

karakteristična za Rhea-u ili Cybele, boginje tornjeva u starom Rimu.

(OVID, Fasti) Kada se, dakle, setimo da je Rhea ili Cybele, boginja

tornjeva, zapravo vavilonska boginja, i da da je Semirais kada je



29

obožena, obožavana po imenom Rhea, taa, po mom mišljenju ne

postoji sumnja o ličnom ientitetu "boginje utvrđenja". Saa ne

postoji razlog da se veruje da je sama Semiramida (iako je neki

prestavljaju na taj način) izgraila vavilonsko utvrđenje. Imamoizričito sveočanstvo antičkog istoričara, Megasthenes-a, kakvog ga je

sačuvao Abyenus, a je "Bel" taj koji je "Vavilon opasao ziinama".

Buudi a je "Vil" Posramljeni, koji je započeo gra i vavilonski toranj

morao a oba ostavi nezavršene, ovo se ne može onositi na njega.

To se može onositi samo na njegovog sina Ninusa, koji je nasleio

očevu titulu, i koji je bio prvi pravi kralj Vavilonskog carstva i

posleično Nevro. Pravi razlog zbog koga je Semiamis, Ninusova

žena, stekla slavu za završavanje vavilonskog utvrđenja je taj što je

stekla poštovanje antičkih iolopoklonika kao a je imala

preovlađujudu ulogu, i njoj su pripisane različite osobine koje su

pripadale, ili su navodno pripaale, njenom mužu. Buudi a smo

utvrili jean o razloga zbog kojih je obožena žena obožavana, iz

toga možemo zaključiti ogovorajude osobine njenog muža. Layarolučno ističe svoje veroanje a je Rhea ili Cybele, boginja "sa

krunom od tornjeva", samo ženska verzija "božanstva koje vlaa

beemima i utvrđenjima" i a je to božanstvo Ninus, ili Nevro, i

imamo oatne sporaične okaze u istoriji koji govore o prvom

oboženom kralju vavilona, po imenom koje ga označava kao muža

Rhea-e, "boginje koja nosi tornjeve". To ime je Kronos ili Saturn.g * *

U grčkoj mitologiji, Kronos i Rhea su obično brat i sstra. Ninus iSemiramia, se istorijski, ne prestvaljaju a su u sličnom

međusobnom onosu; ali ovo se ne suprotstavlja stvarnom ientitetu

Ninusa i Kronosa; Kao prvo, onosi među božanstvima, u vedini

zemalja, su posebno sukobljeni – Oziris se, u Egiptu, predstavlja u

različitim vremenima, ne samo kao sin i muž Izie, ved kao i njen otac

i brat (BUNSEN); kao rugo, šta go a su oboženi smrtnici bili pre

obooženja, kaa su oboženi, priruženi su im rugi onosi. Prilikom



30

oboženja muža i žene, zbog njihovog ostojanstva je neophono

predstaviti njihovo isto nebesko poreklo – da su oboje natprirodna

deca Boga. Pre potopa, veliki greh koji je doneo propast ljudskoj rasi

je taj što su se "Sinovi Božji" ženili rugima oslim kderkama Božjim – rugim rečima, onima koje uhovno nisu njihove "sestre". (1. knj.

Mojsijeva 6:2, 3) U novom svetu, ok je preovlađivao Nojev uticaj,

suprotna praksa je morala biti snažno nametnuta; za "sina Božjeg" je

ženiba sa bilo kim rugim osim kderkom Bižjom, ili njegovom

"sestrom" po veri, morala biti izdaja i sramota, Dakle, iz iskrivljenja

uhovne ieje je, nesumnjivo, ošlo osedanje ostojanstva i čistode

kraljevske loze koja je očuvana netaknuto, kroz brakove kraljevske

brade i sestara. Ovo je bio slučaj u Peruu (PRESCOTT), Iniji (HARY) i

u Egiptu (WILKINSON). Oatle potiče onos Jupitera i Juna, koja je

slavljena da je "soror et conjux" – "sestra i žena" – svog muža. Oatle

potiče isti onos između Izie i njenog muža Ozirisa, ge je ona

predstavljena kako "svog brata Ozirisa". (BUNSEN) Iz istog razloga se,

bez sumnje, Rhea smatra sestrom svog muža Kronosa, kako bi sepokazalo njeno božanstvo i ravnopravnost. Dobro je poynato da je

Kronos, ili Saturn, Rhein muž; ali manje je poznato ko je sam Kronos.

Otkrianjem originala, za to božanstvo je utvrđeno a je prvo kralj

Vavilona. Teofil iz Antioha pokazuje da da je kronos na istoku

obožavan po imenima Vil i Bal; a o Euzebija saznajemo da su Asirci

svog prvog kralja, čije je ime bilo Bel, takođe zvali Kronos. Buudi a

originalne kopije Euzebija ne prikazuju Bela kao stvarnog kralja Asirije

pre Ninusa, kralja vavilonaca, i razlikuju ga o njega, to znači a je

Ninus, prvi kralj vavilona, bio Kronos. Ali saznajemoda je Kronos bio

kralj Kiklopa, koji su bili njegova brada, i koji su ime oboli po njemu,

* i a su Kiklopi poznati kao "izumitelji izgranje tornja". * Tumač

EURIPIDA, Orest, govori da su "Kiklopi tako nazvani po Kiklopu

njihovom kralju". Ovak komentator Kiklope smatra trakijkim

naroom, buudi a su tračani lokalizovali svoju traiciju i primenili je



31

na sebe; ali sleeda izjava komentatora Premeteja iz Aeschylus-a

pokazuje da su imali takav odnos sa prema Kronosu koji pokazuje da

je on bio njihov kralj. "Kiklopi.. su bili brada Kronosa, Jupiterovog

oca." Kralj Kiklopa, "izumielja grasžnje tornja" zauzimali su mestokoje tačno ogovara onom koje je imala Rhea, koje je "prva poigla

(tornjeve) u gradovima". Ako je, stoga, Rhea, Kronosova žena, bila

boginja utvrđenja, Kronos, ili Saturn, onosno Ninus ili Nevro, prvi

kralj vavilona, je morao biti Ala mahozin, "bog utvrđenja." (vieti

bečešku ispo) Samo ime Kronos u mnogome potvrđuje tu tvrnju.

Kronos označava "Rogatog." Buudi a je rog obro poznat kao

orijentalni simbol modi, Kronos "Rogati" je bio, u sklau sa mitskim

sistemom, samo sinonim za Biblijeski epitet koji se odnosi na Nevroda

– viz., Gheber, "Silan" (1. knj. Mojsijeva10:8), "on prvi bi silan na

zemlji". Ime Kronos, čega je klasični pisac bio veoma svestan, se

primenjuje na Saturna kao "Oca bogova".. Ved smo imali jenog "oca

bogova" koji nam je privukao pažnju, čak i Husa u svojoj ulozi Vila,

Posramljenog, ili Hefesta "onoga ko razbija"; i lako je razumeti kako je, kaa je počelo obožavanje smrtnika, i kaa je "modni" Sin Husov

obožen, otac, pogotovo kaa se uzme u obzir uloga koju je on izglea

imao u osnivanju celog paganskog sistema, takođe morao biti

obožen, i naravno, u svomjoj ulozi Oca "Silnog", i svih "besmrtnika"

koji su ga nasleili. Ali, u stvarnosti, tokom istraživanja demo pronadi

a je Nevro istinski Otac bogova, buudi a je prvi oboženi smrtnik;

a to je, akle, u potpunoj saglasnosti sa istorijskom činjenicom a jeKronos, Rogati, Silni, u klasičnom Panteonu poznat pod tim nazivom.

Značenje imena Kronos, "Rogati", kaa se primeni na Nevroa,

potpuno opisuje poreklo neobičnog simbola, koji se često pojavljuje

među skulpturama u Ninivi, gigantskog ROGATOG čoveka-bika, koji

predstavlja velika asirska božanstva. Ista reč koja označava bika,

takođe označava i vlaara ili princa. * * Naziv za bika ili vlaara je na

hebrejskom bez tačaka Shur, što na vavilonskom postaje Tur. O reči



32

Tur, u začenju za bika, potiče latinska reč Taurus; a o iste reči, u

značenju za vladara, Turannus, koja prvobitno nije imala negativno

značenje. akle, u ovim obro poznatim klasičnim rečima postoje

okazi primene istog principa po kome su oboženi asirski kraljeviprikazivani u obliku čoveka-bika. Stoga "Rogati bik" označava

"Modnog princa", na taj način pokazujudi unaza na prvog o tih

"Silnih", koji je, pod imenom Guebres, Gabrs, ili Cabiri, zauzimao oliko

istaknuto mesto u antičkom svetu, i o koga su oboženi asirski vlaari

oprezno ustanovili poreklo svoje veličine i modi. Ovo objašnjava zašto

se Bakus u Grčkoj često prestavlja sa rogovima, i zašto mu se često

obrada sa epitetom, "rogati", kao jenom o visokih titula koja

označava njegovo ostojanstvo. Čak i u relativno skorije vreme,

Togrul Beg, vođa Turaka Selžuka, koji potiče iz blizine Eufrata, je na

sličan način prestavljen sa tri roga koja rastu iz njegove glave, koji su

simbol njegovog suvereniteta (Slika 9). Ovo, takođe, na neverovatan

način objašnjava poreklo jenog o božanstava koje su obožavali

anglo-saksnski preci pod imenom Zernebogus. Taj Zernebogus je bilo"crno, zlonamerno i zlokobno božanstvo", rugim rečima, savršena

slika popularne ieje đavola, koji je crn i ima rogove i kopita. Kaa se

ovo ime analizira i uporedi sa propratnim rezbarijama (Slika 10), po

Layard-u, baca veoma jasno svetlo na poreklo popularnog sujeverja u

vezi sa velikim Neprijateljem. Ime Zer-Nebo-Gus je skoro čist

vavilonski, i izglea kao a oznečeva "semem proroka Husa". Ved smo

vieli razlog zbog koga treba a zaključimo a je, po imenom Vil,

koje se ralikuje o Baal, Hus bio veliki vrač ili lažni prorok obožavan u

Vavilonu. Ali nezavisna istraživanja su ovela o zaključka a su Vil i

Nebo bila samo va različita naziva za istog boga. Stoga, Kitto

komentariše reči Isaije 46:1 "Pae Vil, izvali se Nevo", sa

objašnjenjem za rugo ime: "Reč izglea potiče o Nibba, proredi,

preskazati; i stoga bi značilo `prorok`, i stoga bi moglo biti, kao što

Calmet prelaže ('Commentaire Literal'), ništa više o još jenog



33

imena za Vila, ili opisnog epiteta koji se primenjuje na njega; nije

neobično a se ista stvar ponavlja u istom stihu i označava

ekvivalentne termine." "Zer-Nebo-Gus," veliko "seme proroka Husa",

je naravno bio Nevro; zato što je Hus bio Nevroov otac. Okrenimose sada Layard-u i pogleajmo kako su ova naša zemlja i Asirija

dovedene u blisku vezu. Na rezbariji prvo pronalazimo "Asirskog

Herkulesa", odnosno "Nevroda diva", kako se naziva u Septugintskoj

verziji 1. knj. Mojsijeve, koji bez toljage, koplja ili bilo kakvog oružja

napada bika. Kada ga je savladao, on stavlja bikove rogove na svoju

glavu, kao trofej pobee i simbol modi; i o taa se heroj prestavlja,

ne samo sa rogovima i papcima, ved o pojasa na ole, sa nogama i

razdvojenim papcima bika. Ovako opremljen se predstavlja kako se

suočava sa lavom. Namera ovoga je, po svoj prilici , a se ovekoveči

neki ogađaj u životu onoga koji je tek počeo a bue modan u lovu i

ratu, i koji je, u sklau sa svim antičkim traicijama, takođe bio

izuzetan i po telesnoj snazi, buudi a je bio vođa ivova koji su se

pobunili protiv nebesa. Nevrod, kao Husov sin, je bio crn, drugimrečima, crnac. "a li tiopljanin može a promeni svoju kožu?" je u

originalu, "a li Husit" to može a urai. akle, imajudi ovo na umu,

može se vieti a na to j slici iskopanoj u Ninivi, imamo i prototip

anglosaksoskog Zer-Nebo-Gus-a, "semena proroka Husa", i stvarni

original crnog Neprijatelja čovečanstvam sa rogovima i papcima.

Nevro je prvobitno obožavan na rugačiji način o tog Neprijatelja;

ali među ljuima svete puti, kao što su anglosaksonci, je biloneizbežno a, ako je ikako obožavan, to bune kao simbol straha; i

tako je Kronos, "Rogati", koji je nosio "rogove", kao simbol svoje

fizičke snage i suverene modi, postao, u popularnom sujeverju,

prepoznati prestavnik Đavola. U mnogim zemljama su rogovi postali

simbol suverene modi. Korona ili kruna, koja još uvek krasi glave

evropskih monarha, izglea a je izveena iz simbola modi koji je

uveo Kronos, ili Saturn, koji je, po Pherecydes-u, bio "prvi od svih koji



34

je nosio krunu". Prva kraljevska kruna je izgleda bila samo traka na

kojoj su bili postavljeni rogovi. Zbog ieje modi koju nosi "rog", čak i

potčinjeni vlaari su izglea nosili prsten ukrašem jenim rogom, ako

simbolom svoje izveene modi. Bruce, abisinijski putnik, daje primereabisinijskih vlaara koji su se ukrašavali na taj način (Slika 11), on kaže

a je rog poseebno privukao njegovu pažnju kaa je primetio a

upravitelji provincija nose taj ukras na glavi.* * Videti KITTO'S

Illustrated Commentary, vol. iv. pp. 280-282. Na slici 11 se vide dve

muške osobe koje prestavljaju abisinijske poglavare. ve ženske

osobe, koje je Kito stavio pore njih, su ame sa Libanske planine, čiji

rogati ukrasi za glavu prestavljaju relikvije antičkog obožavanja

Astarte. (videti iznad - i WALPOLE'S Ansayri, vol. iii. p. 16) Što se tiče

suverene modi, kraljevska traka za glavu je poneka bila ukrašena sa

va, a nekaa i sa tri roga. va roga su očigleno bili prvobitni simbol

modi suverea; na egipatskim spomenicima, glave oboženih vlaara

obično nemaju više o va roga koji pokazuju njihovu mod. Buudi a

je Nevroov suverenitet bio zasnovan na fizičkoj snazi, va roga bikasu bili simboli te fizičke snage. U sklau sa ovim, u Sanchuniathon-u

čitamo a je "Astarte na svoju glavu stavila glavu bika kao simbol

pripaanja plemstvu". Međutim, pojavila se ruga viša ieja, i izraz te

ieje je viđen u simbolu tri roga. Taj ukras za glavu se vremenom

doveo u vezu sa kraljevskim rogovima. U Asiriji je kruna sa tri roga

bila jean o "svetih simbola" koji prestavljaju mod koja je

božanskog porekla – tri roga su očigleno označavala mod trojstva.Ipak, postoje inicije a je traka sa rogovima, bez kape, u antičko

vreme bila korona ili kraljevska kruna. Kruna koju nosi hinduistički

bog Višnu, u svom obličju ribe, je samo otvoreni krug ili traka na kojoj

se nalaze tri roga, sa kuglicom na vrhu svakog roga (slika 12). Sva

obličja su prestavljena sa krunama koje su izglea oblikovane poput

ove, i sastoje se o osnove sa tri šiljka, u kojima Sir William Jones

prepoznaje etiopljansku ili partansku krunu. Otvorena tiara Agni,



35

hinuističkog boga vatre, na svom onjem elu sarži va roga, koji

su načinjeni na isti način kao i asirski, pokazujudi antička verovanja i

to oakle potiču. Umesto tri roga, listovi sa tri roga su uvedeni kao

zamena (Slika 13); i tako je traka sa rogovima postepeno prerasla usavremenu krunu sa tri lista, ili ruge poznate trolisne ukrase. Među

američkim inijancima očigleno postoji nešto potpuno analogno

vavilonskom običaju nošenja ogova; prilikom "plesa bizona" glava

svakog plesača je ukrašena rogovima bizona; i treba posebno

pomenuti a "Satirski ples",* ili ples Satira u Grčkoj, izglea ogovara

ovoj inijanskoj svečanosti; buudi a su satiri rogata božanstva, pa

su i oni koji su poražavali njihov ples morali imati glave koje su bile

imitacije njihovih. * BRYANT. Satiri su pratioci Bakusa i "igrali su sa

njim" (Aelian Hist.) Kada se uzme u obzir ko je bio Bakus, i da je

njegov uzvišeni epitet "bogati", rogovi "Satira" se pojavljuju u pravom

svetlu. Zbog miterioznih razloga Satirov rog je obično koziji rog, ali je

prvobitno morao biti isti kao i Bakusov. Stoga, kaa pronađemo

običaj koji je jasno zasnovan na obliku izražavanja koji karakterišeregion u kome je postojala Nevroova mod, koji se javlja u toliko

razločitih zemalja koje su veoma ualjene jena o ruge, ge se taj

oblik izražavanja ne upotrebljava u običnom životu, možemo biti

sigurni a postojanje takvog običaja nije posleica čiste slučajnosti,

ved a pokazuje široku rasprostranjenost uticaja koji se svua širio iz

Vavilona, o vremena kaa je Nevro "počeo a bue modan na

zemlji". Postoji još jean način, pore "roga", na koji se simbolizujeNevroova mod. Sinonim za Gheber, "Modni", je bio "Abir", dok je

"Aber" takođe oznaavao "krilo". Nevro, kao poglavar i kapetan ovih

ratnika, kojima se okružio, i koji su bili srestvo za uspostavljanje

njegove modi, on je bio "Baal-aberin", "Gospoar modnih". Ali "Baal-

abirin" (izgovara se skoro na isti način) označava "Krilatog",* pa je

stoga kroz simbole on bio predstavljan, ne samo kao bik sa rogovima,

ved u isto vreme kao bik sa rogovima i krilima – što pokazuje ne samo



36

a je sam modan, ved a se po njegovom komanom nalaze modni,

koji su spremni da njegovu volju sproveu u elo, i a unište svako

suprotstavljanje njegovoj modi; i kako bi se naglasila veličina njegove

modi, on je prestavljan sa velikim raširenim krilima. * Ovo je uskladu sa posebnim orijentalnim idiomom, za koji postoji mnogo

primera. Dakle, Baal-aph, "gospoar besa" označava "besnog

čoveka"; Baal-lashon, "gospoar jezika," "elokventnog čoveka"; Baal-

hatsim, "gospoar strela," "strelca"; i na sličan način, Baal-aberin,

"gospoar krila," označava "krilatog." Na ovaj način prestavljanja

odnih kraljeva Vavilona i Asirije, koji poražavaju Nevroa i njegove

naslednike, postoji aluzija u Isaiji 8:6-8 "Što ovaj naro ne mari za

vou siloamsku koja teče tiho, i rauje se Resinu i sinu Remalijinom,

Zato, evo, Gospo de navesti na njih vou iz reke silnu i veliku, cara

asirskog i svu slavu njegovu, te de izadi iz svih potoka svojih, i tedi de

povrh svih bregova svojih, I navalide preko Jue, plavide i razlivade se

i odi o grla, I KRILA DE JOJ RAŠIRITI preko svekolike zemlje tvoje,

Emanuilo!" Kada pogleamo figure kao što su one ove prestavljenečitaocu (Slike 14 i 15), sa scojim čiroko raširenim krilima, koja

simbolizuju asirskog kralja, to aje živopisnost i snagu naahnutim

rečima proroka! I kako je samo jasno, a rašrena KRILA asirskog

monarha "preko cele Emanuilove zemlje" imaju veoma simboličko

značenje o kome sam ved pisao – zauzimanje zemlje od strane

"modnih", ili naoružanih ljui, koje kralj vavilona voi sa sobom u

invaziju! Znanje o načinima prestavljanja Asirskih monarha, iznačenja tog prestavljanja, aje oatnu snagu priči o snu Cyrus-a

Velikog, koju je ispričao Heroot. Cyrus je, po istoričarima, sanjao a

je video sina jedne od svojih princeza, koja je u to vreme bila u

udaljenoj provinciji, sa dva velika "krila na njegovim ramenima, od

kojih je jeno zaklanjalo Aziju, a rugo Evropu", iz čega je omah

zaključio a on organizuje pobunu protiv njega. Simboli vavilonaca,

čija je prestonica Cyrus zazeta, i čiju je mod nasleio, u mu bili u



37

potpunosti poznati; i ako su "krila" simboli suverene modi i njihovo

poseovanje označava poseovanje modi, ili vojske carstva, lako je

videti kako je veoma prirodno da se svaka sumnja u nelojalnost kod

osobe u pitanju javlja u na način koji je povezan sa tim, u snovimaonoga koji gaji te sumnje. Sada, samo razumevanje ovog

vosmislenog značenja "Baal-aberin" može objasniti zapanjujudu

izjavu Aristofana, a su na početku sveta "ptice" prve stvorene, a

posle njihovog stvaranja je ošla "rasa blagoslovenih besmrtnih

bogova". Ovo se smatralo kao ateistična ili besmislena izjava pesnika,

ali, kaa se primeni pravi ključ, otkriva se a sarži značajnu istorijsku

činjenicu. Treba imati na umu a "ptice" – odnosno "krilati" –

simbolizuju "Gospoare modnih" i taa je značenje jasno, ljui su

prvo "bili modni na zemlji", a zatim su "Gospoari" ili vođe "modnih"

oboženi. Poznavanje mitskog smisla ovog simbola takođe objašnjava

poreklo priče o Perseju, Jupiterovom sinu, koga je čuesno roila

anae, koji je uraio čuesne stvari, i koji je putovao iz zemjle u

zemlju na krilima koja su mu božanski poarena. Ovo takođe bacasvetlo na simboličke mitove koji se onose na Bellerophon-a, i dela

koja je izveo na svom krilatom konju, i njegovom katastrofalnom

kraju; kako je visoko poleteo i kako je strašan bio njegov pad; i Ikara,

Dedalovog sina, kome su se, dok je leteo na krilima povezanim

voskom preko Ikarovog mora, krila istopila zato što se suviše približio

suncu, i tako je more u koje je navono pao obilo ime. Sve priče se

onose ma one koji su koračali, ili su trebali a koračaju, stopamaNevroa, prvog "Gospoara modnih", i koji je prestavljen sa krilima.

Zapanjujude je a, iz pasusa na koji se Aristofan ved pozvao, a koji

govori o pticama, ili "krilatima", koji su stvoreni pre bogova,

saznajemo da je onaj od koga potiču i "modni" i bogovi, niko rugi o

krilati ečak Kupion. * * Aristofan kaže a je Eros ili Kupion stvorio

"ptice" i "bogove" tako što je "pomešao sve stvari". Ovo očigleno

ukazuje na značenje imena Vil, koje u iso vreme označava "onoga koji



38

meša" i "posramljenog". Ime prvobitno pripada Nevrodovom ocu, ali,

buudi a se sin prestavlja i ientifikuje sa ocem, imamo okaze a

su sin i rugi nasleili ime. Kupion, Venerin sin, u mističnoj mitologiji

zauzima, kao što de kasnije biti pokazano, isto mesto kao što je i Nin,ili Ninus, "sin" imao kod Rhea-e, majke bogova. Buudi a je Nevro

nesumnjivo bio prvi o "modnih" posle potopa, ova Aristofanova

izjava, a je ečak-bog Kupidon, i sam krilat, stvorio sve ptice ili

"krilate", dok je zauzimao stu poziciju kao i Nin ili Ninus, "sin",

pokazuje a se Ninus i Nevro takođe ientifikuju. Buudi a je ovo

očigleno pesnikovo značenje, to je takođe, sa striktno istorijskog

stanovišta, zaključak istoričara Apolloorus-a koji izjavljuje "da je

Ninus Nevrod". Tada, u skladu sa identitetom Ninusa i Nevroda, na

jednoj od najslavnijih vavilonskih skulptura pronalazimo Ninusa i

njegovu ženu Semiramiu, prestavljene kako aktivno učestvuju u

lovu – "Semiramia koja nosi tobolac" je ogovarajudi pratilac

"modnog Lovca pre Gospoara". Beleška . Ala-Mahozim Ime "Ala-

Mahozim" se nikada, koliko ja znam, ne pronalazi ni kod jednogneinspirisanog antičkog autora, a u Svetom Pismu se nalazi samo u

proročanstvima. Uzimajudi u obzir a se u proročanstvima uvek

ostavlja izvesna oza nejasnosti pre ogađaja, iako se aje ovoljno

svetla a se ispravni njime voe, nije čuo a se za opisivanje atog

božanstva koristi neobična reč. Ali, iako se ne pronalazi tačno ime,

imamo sinonim koji vodi poreklo od Nevroda. U Sanchuniathon-u za

"Astarte koja putuje po svetu" se kaže a je otkrila "zvezu koja paakroz vazduh, koju je uzela i odnela ma sveto ostrvo Tir". Da li je ova

priča o paajudoj zvezi samo još jena verzija paa Mulciber-a sa

neba, ili Nevroa sa svog visokog položaja? Kako smo ved vieli

Macrobius pokazuje a je priča o Aonisu –uplakanom – koja je

omiljena u Fenikiji, potekla iz Asirije. Ime velikog boga na svetom

ostrvu Tiru, kao što je ved poznato, je Melkart (KITTO'S Illus.

Comment.), ali ovo ime, preneto sa Tira u Kartaginu, a odatle na



39

Maltu (koja je naseljena sa Kartagine), gde se nalazi na spomenicima

do danas, baca dosta svetla na temu. Ime Melkart je po nekima

izvedeno iz Melek-eretz, ili "kralj zemlje" (WILKINSON); ali način na

koji je prikazano na Malti pokazuje da je to zapravo Melek-kart, "kraljutvrđenog graa." Kir, isto što i velški Caer, iz Caer-narvon, označava

"zi koji opasuje", ili "potpuno opasani gra"; a Kart je ženski ro iste

reči, i pronalazu se u različitim oblicima imena Kartagina, koje je

ponekad Car-chedon, a ponekad Cart-hada ili Cart-hago. U Knjizi

Izreka pronalazimo blagu varijaciju ženskog oblika reči Kart, koja se

izglea koristi za označavanje beema ili utvrđenja. Pa u (Izrekama

10:15) čitamo: "Bogatstvo bogatog čoveka je jak gra (Karit),

odnosno, njegovi jaki bedemi ili odbrana". Melk-kart, "kralj

utvrđenog graa", taa prenosi isto značenje kao i Ala-Mahozim. U

GRUTER'S Inscriptions, koje je citirao Bryant, takođe pronalazimo

naziv dat Marsu, rimskom bogu rata, koje se potpuno podudara sa

značenjem onoga koje je ato Melkart-u. Ved imamo osta razloga a

zaključimo a je original Marsa bio Nevro. Naziv na koji se japozivam potvrđuje ovaj zaključak i nalazi se na rimskom zapisu u

Španiji. Taj natpis pokazuje a je hram posveden "Mars Kir-aden,"

gospoaru "Kira", ili "utvrđenog graa." Rimsko C, kao što je obro

poznato, je tvro, kao K; a Aon, "Gospoar" je takođe Aen. Saa,

sa ovim tragom koji nas voi, možemo konačno ogonetnuti ono što

je jako zbunjivalo mitologe u pogledu imena Mars Quirinus koje se

razlikuje o Mars Graivus. K u Kir je ono što se na hebrejskom ilivavilonskom naziva Koph, rugačije slovo o Kape, i često se izgovara

kao Q. Quir-inus, stoga, znači "ono što pripaa utvrđenom grau", i

odnosi se na bezbednost koju grau aju ziovi koji ga okružuju.

Graivus, sa ruge strane, potiče o "Grah", "sukob" i "ivus"m "bog"

– različit o eus, za koga je ved pokazano a je vavilonski izraz; pa

stoga označava "Boga bitke". Oba naziva u potpunosti ogovaraju

Nevrodu kao velikom graditelju gradova i velikom ratniku, i u FUSS'S



40

Antiquities imamo značajne okaze a su ta va karaktera istaknuta

imenima. "Rimljani su", on govori, "obožavali va iola te vrste

(odnosno bogove pod imenom Mars), od kojih se jedan zvao

Quirinus, zaštitnik graa i njegovog mira, a rui se zvao Graivus,željan rata i ubijanja, čiji se hram nalazio izvan granica graa."

Dva Vavilona: II Objekti slavlja - II Majka i Dete - II Dete u Egiptu PDF

Štampa El. pošta


Poglavlje II Deo II Odeljak II Dete u Egiptu Kada se okrenemo Egiptu,

tamo takođe nalazimo zapanjujude okaze iste stvari. Justin, kao što

smo ved vieli, kaže a je "Ninus potčinio sve naroe, čak o Libije",

pa i Egipat. Slična je i izjava koju aje ioor Siculus, da je Egipat

jena o ržava koju je, po njemu, Ninus potčinio sebi. U savršenom

je slaganju sa ovim istorijskim izjavama to što pronalazimo a je ime

trede osobe u prvobitnoj trijai u Egiptu bio Khons. Ali Khonsm na

egipatskom, potiče o reči koja označava "loviti". Stoga, ime Khons,

sin Maut, boginje-majke, koja je obožavana na način koji je

identifikuje sa Rhea-om, velikom boginjom majkom Vavilona,*

označava "Lovca", ili boga lova. * Ukras koji ističe Maut je kapa sa

jastrebom. Ime Rhea, u jednom od svojih značenja, označava

jastreba. Kako Khons stoji u potpuno istom odnosu sa egipastskomMaut, kao i Ninus sa Rhea-om, kao onda ova titula "Lovac"

identifikuje egiatskog boga sa Nevrodom? Kada se to ime dovede u

vezu sa rimskom mitologijom, ne samo da se olazi o objašnjenja za

ime u tamošnjem Panteonu, za koje postoji potreba, ved i čini a,

kaa se ime objasni i primeni naza na egipatsko božanstvo, ved

izvučeni zaključci bivaju ojačani. Ime na koje se je pozivam je ime

latinskog goga Consus-a, koji je po jednom aspektu identifikovan sa



41

Neptunom, ali koji se takođe smatra i "bogom skrivenih misli" ili

"čuvarem tajni", za koga se smatralo a je zaštitnik konjaništva i za

koga se govorilo da je stvorio konja. Ko bi mogao biti "bog skrivenih

misli", ili "čuvar tajni", ako ne Saturn, bog "misterija", čije ime u Rimuoznačava "skrivenog"? Otac Khons-a, ili Ohonso (kako se još naziva),

odnosno, Amoun je, po Plutarhu, bio poznat kao "Skriveni Bog"; i

kako otac i sin u istoj trijai obično imaju ogovarajude karaktere, to

pokazuje a je Khons takođe morao biti poznat u istom karakteru kao

i Saturn, "Skriveni". Dakle, ukoliko latinski Consus u potpunostu

odgovar egipatskom Khons-u, kao bog "misterija" ili "skrivenih misli",

može li postojati sumnja a Khons, Lovac, takođe ogovara isom

rimskom božanstvu kao navoni stvoritelj konja? Za koga je

verovatno da prezme zasluge za stvaranje konja kao veliki vavilonski

lovac, ko ga je bez sumnje svrstao u srestva za lov i na taj način

značajno pomogao u sukobu sa ivljim zverima iz šume? U vezi sa

tim, neka se čitalac priseti najivnijeg bida, Kentaura, pola čoveka,

pola konja, koji je toliko značajan u grčkoj mitologiji. Ta imaginarnakreacija, kao što se uopšteno smatra, ima za cilj a oa potu čoveku

koji je prvi savladao umetnost konjaništva. * * Kao ilustracija principa

koji je oveo o stvaranja Kentaura, može se ati sleedi pasus iz

PRESCOTT'S Mexico, koji pokazuje osedanja meksikanaca kaa su prvi

put vieli čoveka na konju. "On (Kortes) je nareio svojim ljuima

(konjanicima) da usmere svoja koplja u lica protivnika, koji su se,

prestrašeni monstruoznom pojavom – jer su verovali a su jahač ikonj, koga nikaa pre nisu vieli, jeno bide – skamenili od straha."

Ali ta kreacija nije plo grčke mašte. I ona je, kao i mnoge druge

stvari, samo pozajmljena iz starijih izvora. Kentaur se pronalazi na

novčidima iskovanim u Vavilonu (Slika 16),* što pokazuje a je ieja

morala prvobitno oči oatle. Kentaur se pronalazi u Zoijaku (Slika

17), koji vodi poreklo iz Vavilona. Kentaur je predstavljen, kako nas

uverava Beros, vavilonski istoričar, u vavilonskom hramu, a njegov



42

jezik izglea a pokazuje a je postojao još u avna vremena. Grci

sami priznaju ovu starost i preuzimanje Kentaura, jer se Ixion često

predstavlja kao otac Kentaura, i takođe priznaju a su prvi Kentauri

bili isto što i Kronos, ili Saturn, otac bogova. ** * Videti Nineveh andBabylon, p. 250, and BRYANT, vol. iii. Plate, p. 245. ** Scholiast in

Lycophron, BRYANT. Tumač kaže a je Chiron bio sin "Kentaura,

odnosno, Kronosa". Ukoliko bilo ko prigovori da, ako se za Chiron-a

kaže a je živeo u vreme Trojanskog rata, to pokazuje a njegov otac

Kronos ne može biti otac bogova i ljui, Ksenofon ogovara "Kronos

je bio Jupiterov brat." . Ali mi smo videli da je Kronos bio prvi kralj

Vavilona, ili Nevro; prema tome, prvi kentaur je bio to isto. Način na

koji je Kentaur prestavljen na vavilonskim novčidima i u Zoijaku,

ka se poglea na ovaj način, je veoma upečatljiv. Kentaur je isto što i

znak Strelca. Ukoliko je osnivač vavilonske slave bio "Modni lovac",

čije je ime, čak i u Mojsijevo vreme ušlo u izreku – (1. knj. Mojsijeva

10:9, "zato se kaže: obar lovac pre Gospoom kao Nevro.") –

kaa pronađemo "strelca" a lukom i strelom, kao simbol vavilonskogvrhovnog božanstva, i "strelca" među zoijačkim znacima koji potiču

iz Vavilona, ja mislim a možemo sigurno zaključiti a ovaj čovek-konj

ili konj-čovek Strelac primarno ukazuju na njega, i a za cilj ima a

sačuva sedanje na njegovu slavu kao lovca i veštinu kao krotitelja

konja. (vieti belešku ispo) Saa, kaa uporeimo egipatskog Khons-

a, "Lovca" sa latinskim Consus-om, bogom konjičkih trka, koji je

"stvorio konja", i vavilonskog Kentaura, kome se prirpisuje čast a jeizumitelj konjaništva, i viimo kako se sve linije stiču u Vavilonu,

mislim da je veoma jasno odakle je izveden primitivni egipatski bog

Khons. Khons, sin velike boginje-majke, je izgleda uglacvnom prikazan

kao potpuno orastao bog. Vavilonsko božanstvo se zakođe veoma

često u Egiptu prestavlja na isti način kao i u zemlji svog porekla –

kao ete u naruču svoje majke. * Jean o simbola kojima se

prestavlja Khons pokazuje a se čak i on ientifikuje sa etetom-



43

bogom, "jer se" kako kaže Wilkinson, "na strani njegove glave nalazi

pletenica koja označava Harpocrates, ili etinjstvo". Ovo je način na

koji je Oziris, "sin i muž svoje majke" često prikazivan, i ono što smo

saznali o ovom bogu, kao i u slučaju Kronosa, pokazuje a njegovooriginal nije niko drugi nego Nevrod. Priznato je da je tajni sistem

Slobodnih Zidara prvobitno bio zasnovan na misterijama i egipatskoj

Izii, boginji majci, ili ženi Ozirisa. Ali šta je to što je ovelo o

sjedinjavanja Masonskog tela sa tim miterijama, zar nisu imale

posebne korene u arhitekturi, i zar nije bog koji je obožavan slavljen

zbog svog uspeha u usavršavanju umetnosti utvrđivanja i granje?

Saa, ukoliko to jeste slučaj, uzimajudi u obzir onos Egipta i vavilona,

koji je ved viđen, na koga bi se prirono glealo kao na velikog

zaštitnika graiteljske umetnosti? Osnovana pretpostavka je da bi

Nevro morao biti taj čovek. On je prvi koji je stekao ime na ovaj

način. Kao sin vavilonske boginje majke on je obožavan, kao što smo

vieli, u karakteru Ala mahozim, "boga utvrđenja". Oziris je, na sličan

način, kao ete egipatske Maone, pojenako slavljen kao "snažnigospoar građevina". Ovaj gospoar građevina je u Egiptu prvobitno

obožavan sa svim fizičkim karakteristikama Nevroa. Ved sam

pomenuo činjenicu a je Nevro, kao Husov sin, bio crnac. U Egiptu je

postojala traicija, koju beleži Plutarh, a je "Oziris bio crn", što u

zemlji ge su skoro svi tamne puti, mora značiti nešto više o običnog

u nkegovoj tamnodi. Plutarh takođe izjavljuje a je Horus, Ozirisov sin

"bio svetle puti", i na taj način je, u najvedem broju slučajeva,prestavljan i Oziris. Ali imamo čvrste okaze a je Oziris, sin i muž

veike boginje kraljice Egipta, takođe prestavljen kao istinski crnac.

Kod Wilkinson-a se mogu pronadi prestavljanja njega (Slika 18) sa

nepogrešivim olikama Husita ili crnca. Bunsen kaže a je to samo

slučajno uveeno iz nekih varvarskih plemena; ali oeda koju nosi

ovaj crnac priča rugačiju priču. Ta oeda ga irektno povezuje sa

Nevrodom. Ovaj Oziris predstavljen kao crnac je od glave do pete



44

obučen u oedu sa pegama, ge je gornji eo leoparova koža, a

onji eo prekriven pegama koje se uklapaju, Ime Nevro* označava

"borca sa leopardom." * "Nevr-rod"; od Nevr, "leopard" i rada

"savlaati". U sklau sa stalnim običajem u hebrejskom a kaa seva konsonanta nađu zajedno kao dva r u Nevr-rod, jedno od njih

nestaje. Tako Nin-niva "ge živi Ninus", postaje Niniva. Ime Nevro se

obično izvoi iz Mere, "pobuniti se"; ali su u vezi sa ovim

izvođenjem uvek postojale teškode, buudi a to ime Nevro čini

pasivnim, ne "pobunjenik", ved "pobunjeni". Nema sumnje a je

Nevro bio pobunjenik i a je njegova pobuna slavljena u antičkim

mitovima, ali njegovo ime u tom slučaju nije bilo Nevro, ved

Meroach, ili ko Rimljana Mars, "pobunjenik", ili među Oskanima u

Italiji, Mamers (SMITH), "izazivač pobune". a je rimski Mars zaista,

poreklom, vavilonski bog je očigleno iz imena koje je ato boginji,

koja se ponekad smatra njegovom "sestrom", a ponekad njegovom

"ženom" – Bellona, što na vavilonskom označava "koja opplakuje

Vila" (od Bel o onah, oplakivati). Egipatska izida, Ozirisova sestra ižena, je prestavljena na sličan način, kao što smo vieli, kako

"oplakuje svog brata Ozirisa". (BUNSEN) Ovo ime izgleda da pokazuje

a je Nevro obio slavu tako što je ukrotio konja kako bi ga

čovečanstvo upotrebilo za lov, pa se njegova slava kao lovca

uglavnom oslanja na to a je pronašao način a mu leopar pomogne

a lovi ostale ivlje životinje. U Iniji se posebna vrsta pitomog

leoparda i danas koristi za lov, a za Bagajet-a I, imperatora Indije, je

zabeleženo a je u svojoj lovačkoj ružini imao, ne samo pse različitih

rasa, ved i leopare čije su "ogrlice bile ukrašene raguljima". Na reči

proroka Habakkuk-a 1:8, "brži o leopara", Kitto ima sleede

komentare – "Brzina leoparda se nalazi u poslovicama u svim

zemljama u kojima živi. Ovo, uruženo sa njegovim ostalim

osobinama, je alo ieju ljuima na istoku a ga mogu elimično

resirati i upotrebiti za lov.. Leopari se ana retko rže za lov u



45

zapanoj Azijij, osim kod kraljeva i guverera, ali su osta češdi u

istočnim elovima Azije. Orosius pominje a je jenog kralj Portugala

poslao papi, i koji je izazvao veliko zaprepašdenje lakodom sa kojom

je savladavao i ubijao jelene i divlje veprove. Le Bruyn pominjeleopara koga je ržao Paša koji je upravljao Gazom, i rugim

filistinskim teritorijama, koga je često koristio a lov na šakale. Ali se

upravo u Iniji čita, ili lovni leopar, najčešde koristi i na njega se

glea kao na savršenstvo snage". Ovaj običaj pripitomljavanja

leoparda, i njegovo uvođenje u službu na ovaj način, voi poreklo iz

najranijih vremena primitivne antike. U radovima Sir William Jones-a

pronalazimo Persijke legene u kojima se kaže a je Hoshang,

Tahmurs-ov otac, koji je izgradio vavilon, bio "prvi koji je gajio pse i

leopare za lov". Buudi a Tahmurs, koji je izgraio Vavilon, ne može

biti niko drugi do Nevrod, ova legenda samo pripisuje njegovom ocu

ono za šta je on, kao što njegovo ime pokazuje, sam stekao slavu.

Saa, buudi a je klasični bog koji nosi lavlju kožu prepoznaje kao

Herkules, koji je ubio Nemejskog lava, tako je, na sličan način, bogobučen u leoparovu kožu prirono označen kao Nevro, "borac sa

leoparom." Imamo najjasnije okaze a ova leoparova koža, koja

pripaa egipatskom bogu, nije sluča jna stvar. Wilkinson nam govori

a u je u svečanim prilikama, kaa je egipatski vrhovni sveštenih

pozivan a služi, bilo obavezno a on tom prilikom nosi leoparovu

kožu, kao znak svog statusa (slika 19). Buudi a je univarzalni princip

u svim paganskim religijama a sveštenik nosi simbol boga komesluži, ovo naglašava značaj koji koža sa pegama ima kao simbol samog

boga. Uobičajeni način za prestavanje omiljenog egipatskog

božanstva, Ozirisa, je u obliku mlaog bika ili teleta – tele Apis –

odakle je pozajmljeno zlatno tele iz Izraela. Postoji razlog zbog koga

se tele ne pojavljuje često na simbolima boga koga prestavlja, jer

tele prestavlja božanstvo u karakteru saturna "SKRIVENOG", "Apis"

je samo još jeno ime za Saturn. * * Ime Apis je na egipatskom Hepi



46

ili Hapi, što je očigleno poteklo o vavilonskog "Hap", "prekriti". Na

egipatskom Hap znači "skriti". (BUNSEN) Krava Athor, međutim, kao

žensko božanstvo koje ogovara Apisu, je obro poznata kao "krava

sa pegama", (WILKINSON) i poznato je da su druii u Brianiji takođeobožavali "kravu sa pegama" (AVIES'S ruis). Koliko go, međutim,

bio reak slučaj pronalaženja obožavanog teleta ili mlaog bika

predstavljenog sa pegama, ipak postoje dokazi da su nekada tako

prestavljani. Prateda figura (slika 20) prestavlja to božanstvo, kako

je Col. Hamilton Smith kopirao "iz originalne kolekcije koju su

napravili francuski umetnici sa Francuskog Instituta u Kairu." Pošto

pronalazimo a je Oziris, veliki egipatski bog, u različitim oblicima, bio

obučen u leoparovu kožu ili oedu sa pegama, i a je oeda sa

ezenom leoparove kože bila nezamenljivi eo svete oeže

visokog sveštenika, možemo biti sigurni a taj kostim ima uboko

značenje. A koje bi rugo značenje mogao imati, osim a ientifikuje

Ozirisa sa vavilonskim bogom, koji je slavljen kao "ukrotitelj

leopara", i koji je obožavan čak i kaa je bio, kao Ninus, ETE unaručju svoje majke? . . Značenje imena Kentaur Uobičajeno klasično

izvođenje ovog imena nije zaovoljavajude zato što, čak iako može

biti izveeno iz reči koje označavaju "ubice bikova" (a i samo

izvođenje je osta slabo), to značenje ne baca svetlo na istoriju

Kentaura. Ako uzmemo a je reč vavilonska, postade jasno a se cela

itorija primitivnih Kentaura u potpunosti slaže sa Nevroovom

istorijom, sa kojom smo ga ved ientiikovali. Kentaur je očiglenoizveeno os Kehn, "sveštenik", i Tor, "idi u krug". "Kehn-Tor", je stoga,

"sveštenik onoga koji kruži", onosno sunca, koje izglea kao a se

okrene oko zemlje za jean an. Ime za sveštenika, kao što je

napisano, je samo Khn, a vokal se ubacuje u zavisnosti od dijalekta

onoga ko izgovara reč, pa može biti Kohn, Kahn ili Kehn. Tor, "onaj

koji kruži" kaa se primenjuje na sunce, je očigleno još jeno ime za

grčki Zen ili Zan primenjeno na Jupiter, koji se identifikuje sa suncem,



47

i koje znači "onaj koji kruži" – upravo reč o koje olazi ime "Sunce",

koja na anglosaksonskom glasi Sunna (MALLET, Glossary), i od koje

tragovi vode u Egipat do termina snnu (BUNSEN'S Vocab.), koji se

primenjuje na sunčevu orbitu. Hebrejska reč Zon ili Zawon, "okružiti",o koje potiču ove reči, na vavilonskom postaju on ili awon, pa

proiremo u značenje imena koje su beodani ali "Modnom lovcu",

Orionu. To ime je Kanaon, i pojavljuje se u sleedim rečima

komentatora Lycophron-a, koga je citirao BRYANT: "Orion, koga

beodani još zovu i Kanaon." Kahn-daon i Kehn-tor, su dalke samo

različita imena za istu funkciju – sa značenjem "Sveštenik onoga koji

okružuje", a rugo "Sveštenik onoga koji se okrede" – što su titule

koje očigleno ogovaraju tituli Bol-kahn, ili "Sveštenik Baal-a, ili

Sunca", što je, bez svake sumnje, uzvišena titula Nevroa. Buudi a

se titula Kentaura u potpunosti slaže sa Nevroovim poznatim

položajem, isti je slučaj i sa istorijom oca Kentaura. Ved smo videli da,

iako je Ixion, po grcima, stvorio oca te miske rase, čak iako sami

priznaju a Kentaui imaju mnogo više poreklo, a samim tim i Ixion,što iglea a je grčko ime, koje je zamenilo prethono ime, u sklau

sa tendencijom koju je posebno primetio Salverte, koja je navodila

čovečanstvo a "osobama iz jenog vremena i ržave pripisuje

mitove koji su pozajmljeni iz ruge ržave iz ranije epohe" (es

Sciences). Ukoliko priznamo a je to ove slučaj – neka se samo ime

Ixion ukloni i bide očigleno a se sve što je rečeno o ocu Kentaura, ili

strelaca-konjanika, onosi upravo na Nevroa, kao što je prikazano urazličitim mitovima koji se onose na prvog praoca tih Kentaura.

Kentaur je prvo prikazan kako se uziže na nebo (YMOCK "Ixion"),

odnosno, da je veoma uzvišen putem velike nebeske milosti; zatim se

za njega kaže a se, u tom uzvišenom stanju, zaljubio u Nephele, koja

se još naziva Juno, "kraljica nebesa". Ove je priča namerno učinjena

nejasnom, kako bi se mistiikovala vulgarnost, i reosle ogađa ja

izglea izmenjen, što se može lako objasniti. Buudi a Nephele na



48

grčkom znači "oblak", za potomka Kentaura se kaže a ga je stvorio

"oblak". Ali Nephele, na jeziku zemlje u kojoj je priča prvobitno

sačinjena, označava "Palu ženu", i o te "pale žene" se kaže a su

Kentauri ponikli. Saa, priča o Nevrou, kao Ninusu, glasi a se onzaljubio u Semiramiu, ok je ona bila žena nekoa rugog, i uzeo je

sebi za ženu, čime je ona vostruko pala – pala je kao žena * – i pala

je iz primitivne vere u kojoj je morala biti odgajana; dobro je poznato

a je ova "pala žena", po ilenom Juno, ili ove, posle svoje smrti,

obožavana među vaviloncima. * Nephele se, čak i u Grčkoj, koristi za

ime žene, egrairane Athamas-ove supruge. (SMITH'S Class. Dict.,

"Athamas") Kentaura je, zbog njegove drskosti i gordosti, vrhovni Bog

pogodio munjom i prognao ga u pakao (DYMOCK, "Ixion"). Ovo je,

akle, samo još jena verzija priče o Phaethon-u, Aesculapius-u, i

Orpheus-u, koji su ubijeni na sličan način i iz sličnih razloga. U

podzemnom svetu je otac Kentaura predstavljen vezan zmijama na

točku koji se večno okrede, što kaznu čini večnom (YMOCK). Zmije

su očigleno simbol jenog ili va amblema vatrenog obožavanjaNevroa. Ukoliko je on uveo obožavanje zmija, što ja nameravam a

pokažem, ona postoji poetska prava u tome što su zmije učinjene

instrumentom za njegovo kažnjavanje. Taa točak koji se okrede

jasno ukazuje na samo ime Kentaur, koje znači "Sveštenik sunca koje

kruži". Na obožavanje sunca u viu "onoga koji kruži" postoji veoma

izrazita aluzija ne samo u krugu, koji je među paganima simbol biga-

sunca, i vatrenog točka koji se toliko često pojavljuje, (WILSON'S ParsiReligion), ved i u kružnim igrama bahanalijana. Oatle potiče fraza,

"Bassaridum rotator Evan" – "Evan od bahanata koji se okrede"

(STATIUS, Sylv.). To je takođe slučaj i sa kružnim plesuvima ruia

kao što se vii iz sleedeg olomka iz ruiske pesme: "Plaža je bila

rumena ok su prisutni kružili sa belim trakama sa gracioznom

ekstravagancijom" (DAVIES'S Druids). a se ovaj kružni ples

paganskih iolopoklonika zaista onosi na kruženje sunca saznajemo



49

iz izjave Luciana u njegovoj rasprai o plesu, ge on, govoredi o

kružnim plesovima antočkih istočnih naroa, kaže, sa izričitim

pozivanjem na boga sunca, "da ovaj ples imitira ovog boga". Ovde

viimo veoma jasan razlog za kružne Bacchae plesove, i za točak kojise večno okrede na kome je vezan Kentaur u pozemnom vetu.

Dva Vavilona: II Objekti slavlja - II Majka i Dete - III ete u Grčkoj PDF

Štampa El. pošta


Poglavlje II eo II Oeljak III ete u Grčkoj Toliko o Egiptu. Kaa

ođemo u Grčku, ne samo a pronalazimo okaze, ved imamo vedi

broj okaza. Bog koji je obožavan kao ete u naručju velike Majke u

Grčkoj, po imenom ionisus, or Bakus, or Iacchus, je, po antičkim

istraživačima, jasno ientifikovan sa Ozirisom. Ovo je slučaj sa

Herootom, koji je sam sproveo istraživanja u Egiptu, i koji uvak o

Ozirisu govori kao o Bakusu. Isto govori sveočanstvo ioora

Siculus-a. "Orfej je", on kaže, "oneo iz Egipta najvedi eo mističnih

ceremonija, orgija kojima su slavljena Ceres-ina lutanja, i cela priča o

uhovima ispo. Obrei posvedeni Ozirisu i Bakusu su isti; oni

posvedeni Izii i Ceres u potpunosti nalikuju, osim po imenu". Kako bi

se Bakus identifikovao sa Nevrodom, "ukrotiteljem leoparda",

leopari su prestavljeni kako vuku njegove kočije; on sam jeprestavljen obučen u leoparovu kožu; njegovi sveštenici su oeveni

na sličan način, ili se, u neostatku leoparove kože, koristila pagava

koža laneta za svešteničku ooru. Ovaj običaj nošelja pegave kože

laneta je izglea prvobitno uveen u Grčku iz Asirije, ge je pegavo

lane bilo sveti simbol, kao što možemo vieti na skulpturama u Ninivi;

tamo pronalazimo božanstvo koje u ruci rži pegavo lane (Slika 21),

kao mistični simbol. Poreklo značaja koji se pripisuje pegavom lanetu



50

i njegovoj koži je očigleno sleede: Kaa je Nevro, kao "ukrotitelj

leopara", počeo a se oblači u leoparovu kožu, kao trifej svoje

veštine, njegova pegava oeda i pojava su sigurno impresionirali one

koji su ga vieli; i nazivali su ga ne samo "onaj koji je potčiniopegavog" (što je precizno značenje Nimr – ime za neopara), ved su

ga zvali i "Pegavi". Mi imamo dokaze za to koje daje Damascius, koji

kaže a vavilonci nazivaju "jedinog sina" velike boginje-majke

"Momis, ili Moumis." Momis, ili Moumis, na vavilonskom, kao i Nimr,

označava "pegavog". Stoga staje lako prestaviti Nevroa simbolom

"pagavog jagnjeta", a posebno u Grčkoj i na rugim mestima na

kojima je preovlaao govor sličan onome u Grčkoj. Ime Nevroa,

poznato grcima, je Nebro. * Ime za lane, kao "pegavo", u Grčkoj je

Nebros; ** i ništa nije prironije nego a Nebros, "pegavo lane",

postane simbol za samog Nebroa. Buudi a se Bakus u Grčkoj

simbolizuje Nebros-om, ili "pegavim jagnjetom", kao što demo

pronadi, kako je on skriveno ientifikovan sa Nevroom? * U grčkom

septugintu, prevedenom u Egiptu, ime za Nevroda je "Nebrod". **Nebros, naziv za lane, označava "pegavog". Nmr, u Egiptu, takođe

postaje Nbr; kako Bunsen pokazuje, m i b u toj zemlji često prelaze

jeno u rugo. Imamo okaze a je ovaj og, čije je amblem Nebros,

poznat po tome što irektno potiče o Nevroa. O Anacreon-a

saznajemo da je titula bakusa bila Aithiopais – "sin Ethiops-a". Ali ko

je bio Etiops? Buudi a su etiopljani husiti, Etopps je bio Hus. "Hus

je", kaže Euzebije, "onaj o koga su potekli Etopljani". SveočenjeJosifa nam govori isto. Kao otac Etopljana, Hus je bio Etiops, po

statusu.

Dva Vavilona: II Objekti slavlja - II Majka i Dete - IV Smrt Deteta PDF

Štampa El. pošta




51

Poglavlje II eo II Oeljak IV Smrt eteta O načinu na koji je Nevro

umro, Sveto Pismo duti. Po antičkoj traiciji, umro je nasilnom smrdu.

Okolnosti pod kojima se to esilo, međutim, su obavijene misterijom.

Priča kaže a je Bog poslao oluju koja je srušila vavlonski toranj i a je

Nevro završio u ruševinama. Ovo ne može biti istina zato što imamo

dovoljno dokaza da je vavilonski toranj stajao mnogo posleNevrodovog vremena. U pogledu Ninusove smrti svetovna istorija

govori mna mračan i misteriozan način, iako jean izvor govori o

nasilnoj smrti sličnoj onoj koja je zaesila Pentheus-a, Lycurgus-a, * i

Orpheus-a, za koje se kaže a su rastrgnuti na komae. ** * Lycurgus,

za koga se obično kaže a je bi Bakusov neprijatelj, je po Tračanima i

Frigijcima, identifikovan sa Bakusom, za koga se dobro zna da je

rastrgnut na komade. ** LUDOVICUS VIVES, Commentary on

Augustine. Ninus ne prema Vives-u naziva "Kraljem Indije". Reč

"Inija" ko klasičnih pisaca obično, iako ne stalno, označava Etiopiju

ili Husovu zemlju. Zato se Choaspes u zemlji istočnih Husita naziva

"Inijska reka" (IONYSIUS AFER. Periergesis); a Vergilije za Nil kaže

da dolazi od "obojenih indijaca" (Georg) – onosno Husita, ili afričkih

Etiopljana. Oziris se takođe po ioor Siculus-u (Bibliotheca), naziva

"Indojcem po poreklu". Ne može biti sumlje a je "Ninus, kralj Inije",

Husitski ili Etiopljanski Ninus. Pošto smo uspostavili ientitet Nevroa

i egipatskog Ozirisa, Nevrodova smrt nam postaje jasnija. Oziris je

umro nasilnom smrdu, i njegova smrt je centralna tema celog

egipatskog iolopoklonstva. Ukoliko je Oziris Nevro, kao što smo

vieli, ta nasilna smrt koju su egipšani tako patetično žalili na

njihovim goišnjim festivalima je upravo Nevroova smrt. Opisi smrti



52

boga koji je obožavan u nekoliko misterija u različitim zemljama su

isti. Platonova izjava izgleda da pokazuje da se u svoje vreme

egipatski Oziris smatrao ientičnim Tammuz-u,* a za Tammuz-a se

obro zna a je isto što i Aonis, poznati LOVAC, čiju je smrt Venerapo pričama veoma gorko oplakivala. * Vieti WILKINSON'S Egyptians.

Platonova izjava pokazuje da je poznati Thoth bio savetnik Thamus-a,

egipatskog kralja. Thoth je opšte poznat kao Ozirisov "savetnik".

Stoga se može zaključiti a su Thamus i Oziris ista ličnost. Kako su

egipatske žene plakale za Ozirisom, a feničanske i asirske žene za

Tammuz-om, tako su grčke i rimske žene plakale za Bakusom, čije

ime, kao što smo vieli, znači "Oplakani". A sada se, u vezi sa

Bahanalijskim oplakivanjima, pojavljuje značaj onosa uspostavljenog

između Nebros-a, "pegavog laneta" i Nevroa, "modnog lovca".

Nebros, ili "pegavo lane", be bio simbol za Bakusa, koji predstavlja

samog Nebroda ili Nevroda. U oređenim prilikama, na mističnim

proslavama, se Nebros, ili "pegavo lane" rastrže na komae, kako

saznajemo od Photius-a, u znak sedanja na ono što se ogoiloBakusu,* koga lane i predstavlja. * Photius, pod naslovom

"Nebrizion" citira emostena koji kaže da su "pegava lanad (ili

nebroi) rastrzana na komae iz oređenih mističnih ili misterioznih

azloga", a on sam nam kaže a je "rastrzanje neboi (ili laneta)

oponašanje patnje ionisija" ili Bakusa. (PHOTIUS, Lexicon)

Rastrzanje Nebrosa, "pegavog", povrđuje zaključak a Bakusova smrt,

čak i kao Ozirisova smrt, prestavlja Nevroovu smrt, koga suvavilonci obožavali upravo po imenom "Pegavi". Iako u Misterijama

ne pronalazimo sedanje na Oriona, iva i modog lovca koga je

proslavio Homer, pod tim imenom, on je ipak prestavljen simbolično

kako je umro na sličan način kao i Oziris, i a je prenet na nebo. * *

Videti OVID'S Fasti. Ovid predstavlja Oriona kao punog ponosa zbog

svoje velike snage, kako se razmede time a se ni jeno bide na zemlji

ne može nositi sa njim, posle čega se pojavio škorpion "i", po rečima



53

pesnika, "oat je u zveze". Ime za škorpiona na vabilonskom je

Akrab, ali ak-rab, razvojeno, označava "VELIKOG TIRANINA", što je

skriveno značenje škorpiona prestavenog u zoijaku. Taj uznak

obeležava onoga ko je pobeio vavilonskog boga i uništio sistem koju je on uspostavio. Oziris je u Egiptu "nestao" (WILKINSON) dok je

škorpion bio u suncu, a zbog tog nestanka su se ešavala velika

oplakivanja. Još jena tema se meša sa smrdu egipatskog boga, ali

treba posebno primetiti a, buudi a je kao posleica sukoba sa

škorpionom Oziris "oat u zveze", Oziris je "nestao" kaa je

škorpion bio u rastu. Iz persijskih izvora saznajemo a je upravo

Nevro taj koji je obožen posle svoje smrti po imenom Orion i

stavljen među zveze. Ove, akle, imamo brojne i usklađene okaze

koji svi voe ka jenom zaključku, a je smrt Nevroa, eteta koje je

obožavano u rukama svoje boginje-majke u Vavilonu, bila nasilna.

Kaa je modni heroj, u sre svoje slavne karijere, bio iznenada

sasečen nasilnom smrdu, izglea a je šok koji je ta katastrofa izazvala

bio ogroman. Kaa se vest proširila, oni posvedeni zaovoljstvima suse osedali kao a je nestao najvedi obročinitelj čovečanstva, i a je

raost naroa pomračena. Glasno je bilo naricanje koje se diglo do

neba među otpaicima o prvobitne vere zbog te katastrofe. Taa su

počela oplakivanja Tammuz-a, u šta su kderi izraela ozvolile a buu

umešane, i čije se postojanje može pratiti, ne samo u analima

klasične antike, ved i u svetskoj literaturi o Ultima Thule o Japana.

O postojanju tavih oplakivanja u Kini govori Rev. W. Gillespie:

"Festival zmajevog čamca se ogađa sreinom leta, i to je sezona

velikog uzbuđenja. Pre oko 2000 goina je živeo mlai kineski

mandarin Wat-yune, koga je naro veoma poštovao i voleo. Na opštu

tugu, on se iznenaa uavio u reci. Mnogi čamci su omah pohitali a

ga traže, ali njegovo telo nikaa nije pronađeno. O tog vremena,

istog dana u mesecu, zmajevi-čamci kredu a ga traže". "To je nešto",

dodaje autor, "kao oplakivanje Adonisa, ili plakanje za Tammuzom



54

koje je pomenuto u Svetom Pismu". Buudi a se veliki bog Buh u

Kini uglavnom prestavlj ako crnac, to može poslužiti za

ientifikovanje voljenog manarina čiji se gubitak oplakuje svake

godine. Religijski sistem u Japanu se u mnogome poklapa sa onim uKini. Na Islanu i širom Skaninavije postoje slična oplakivanja smrti

boga Balder-a. Baler je, zbog izaje boga Lokija, zlog uha, kao što je

napisano u knjizi sudbine, "ubijen iako je nebesko carstvo zavisilo od

njegovog života". Njegov otac Oin je "saznao strašnu tajnu iz knjige

subine prizivajudi Volar-a iz njegovog pozemnog prebivališta. Svi su

se bogovi tresli zbog znanja o ovom ogađaju. Taa je Frigga

(Oinova žena) pozvala sve živo i neživo a se zakune a nede nauiti

Balderu. Vatra, voda, kamen i biljke su bili vezani ovom zakletvom.

Samo je jena biljka, imela, propuštena. Loki je otkrio grešku i učinio

prezrenu biljku smrtonosnim oružjem. Među ratničkim zabavama u

Valhali (prebivalištu bogova) je bilo bacanje strelica na neranjivo

božanstvo, koje je uživalo nuedi svoje začarane grui njihobom

oružju. Tom prilikom je zli genije stavio grančicu imele u ruke slepogHoera i upravljao njime, pa je strašno proročanstvo ispunjeno

slučajnim bratoubistvom. Posmatrači su zanemeli u čuu, a njihova

nesreda je bila još veda zato što se niko, zbog svetosti mesta, nije

usuio a ga osveti. Uplakani su oneli njegovo beživotno telo na

obalu i položili ga na bro zajeno sa telom Nanne, njegove neveste,

koja je umrla zbog slomljenog srca. Njegov konj i oružje su spaljeni sa

njim, što je bio običaj na sahranama antočkih heroja sa severa".Frigga, njegova majka, je bila savlaana bolom. "Neutešna zbog smrti

svog prelepog sina", kaže r. Crichton, "ona je poslala Hermoda

(brzog) boginji Heli (bogonji pakla ili podzemnog sveta), da ponudi

otkup za njegovo oslobađanje. Mračna boginja je obedala a de ga

vratiti po uslovom a sve na zemlji plače za njim. Taa su poslati

glasnici po celom svetu da se uvere a je naređenje ispunjeno i a je

efekat opšte tuge isti kao i veliko otapanje". Postoje značajna



55

ostupanja o prvobitne priče u ove ve legene, ali je suština priča

ista što pokazuje a su se morale spustiti sa iste planine.

Poglavlje II Deo II Odeljak V Deifikacija Deteta Ako je iko bio zabrinut

zbog tragične smrti Nimroa, ona je to bila njegova žena

Semiramida koja je sa prvobitno pokorne pozicije odgajena da sa njim

eli vavilonsko presto. Šta bi ona mogla a urai u slučaju ove nuže?

Da li bi trebalo a tiho uzrži o pompe i ponosa za koji je ogajena?

Ne. Zbog smrti njenog muža, njena mod je oživela šok. Međutim,

njena olučnost i neograničena ambicija nisu bile po kontrolom.

Naprotiv, njena ambicija se uzigla još više. Za života, njen muž je bio

smatran herojem; u smrti, ona de ga obožavati kao boga, kao ženino

obedano seme - ,,Zero-ashta,”* koji je preoređen a povrei glavu

zmije i a pri tom povrei sopstvenu petu. * Zero na kalejskom znači

,,seme“. Imamo razloga a onesemo zaključak a se na grčkom ova

reč javlja kao Zeira, A poprilično prirono ona je zaobila oblik Zoro,kao što se može vieti na osnovu promene reči Zerubbabel u grčkoj

Septuaginti u Zoro-babel. Samim tim, Zuro-ashta, ,,seme žene“,

postalo je Zoroaster, dobro poznato ime za prestavnika obožavaoca

vatre. Ime Zoroaster (Zaratustra) se takođe može nadi i kao Zeroastes

(JOHANNES CLeRICUS, e Chaloeis). Čitalac koji se konsultuje sa

temeljnim radom Dr. Wilsona iz Bombaja na temu Parsi religije,

otkride a je postojao jedan Zoroaster dosta pre tog Zoroastera koji ježiveo za vreme vlaavine Histaspa arijusa. U istorijskim beleškama,

Zoroaster iz Baktrije najčešde se pominje. Međutim, glas antike je

jasan i izričit kaa kaže a je privi i veliki Zoroaster bio Asirac ili

Kalejac (SUIAS), i a je on bio osnivač iolopokloničkog sistema

Vavilona kao i Nevro. Prilično je jasan i kaa kaže a je on umro

nasilničkom smrdu baš kao i Nevro, Tamuz i Bakus. Ientitet Bakusa i

Zoroastera je dalje dokazan epitetom koji je Pyrosporus dodelio



56

Bakusu u Orfičkim himnama. Kaa je revno obedanje o Eenu

počelo a paa u zaborav, značenje imena Zero-ashta bilo je

izgubljeno za sve koji su poznavali samo egzoteričnu oktrinu

paganizma. Kako je ,,ashta” označavalo ,,vatru” u Kaleji kao i,,ženu”, Bakusovi rituali imali su veze sa obožavanjem vatre. Ime

Zero-ashta je postalo shvadeno kao ,,seme vatre” pa otu olazi i

epitet Pyrisporus ili Ignigena, ,,rođena o vatre”, koji se i na Bakusa

primenjuje. O ovog pogrešnog tumačenja imena Zero-ashta, ili zbog

namernog krivljenja značenja istog o strane sveštenika koji su želeli

a ustanove jenu oktrinu za početno a rugu za iskrivljeno i

vulgarno značenje, potekla je priča o nerođenom etetu Bakusu koje

je spaseno od plamena koji je progutao njegovu majku Samelu kada

je Jupiter u svoj svojoj slavi ošao a je poseti (OVI'S Metam.)

Postojalo je još jeno ime po kome je Zoroaster poznat, a koje nam

ne aje njišta manje instrukcija o prethonih, a to je Zar-adas,

,,Jeino seme” (JOHANNES CLERICUS, De Chaldoeis). U Wilsonovoj

Parsi religiji, pominje se ime Zoroadus ili Zarades. Stari pagani, dok supriznavali jenog i jeinog Boga pre svega, znali su takođe a je bilo

samo jeno seme na kome su izgrađene sve nae sveta. U skoro svim

nacijama, ne samo da je postojao vrhovni bog pod imenom Zero ili

Zer, ,,seme” i velika boginja po imenom Ashta ili Isha, ,,žena”; ali

veliki bog Zero je često okarakterisan nekim epitetom koji

porazumeva a je on ,,jeini”. O takvim imenima i epitetima može

da posveoči stih 3:15 Postanja i ništa rugo. Ime Zar-ades ili Zoro-

aus, takođe zapanjujude ilustruje Pavlove reči: ,,A ne veli: i

semenima, kao za mnoga, nego kao za jedno: i semenu tvom, koje je

Hristos.” Vreno je zapaziti a moeran sistem parsizma koji potiče

o reforme starog obožavanja vatre u oba arijusa Histaspa, koji je

obio obožavanje boginje-majke i iz imena Zoroaster izbacio reč

,,žena.” Samim tim, na svetom jeziku koji su govorili Parsi a koji se

zvao Zend, ime njihovog velikog reformatora jeste Zarathustra -



57

,,pružanje semena”. Poslenji eo imena potiče o Thusht (koren je

Chaldee-nthsh, ali se n gubi), ,,pustiti na slobou ili osloboiti”.

Thusht je infinitiv a u Sanskritu ra koje mu je prikačeno i koje oaje

afinitet reči Zen prestavlja obro poznat znak vršioca ranje barkao što to čini er u engleskom jesiku. Zen Zarathushtra, samim tim,

prestavlja ekvivalent reči Phoroneus, ,,Emancipator.“ Patrijarsi i

sveukupni revni svet bili su savršeno upoznati sa velikim revnim

obedanjem o Eenu i obro su znali a ranjena peta obedanog

semena porazumeva njegovu smrt i a se kletva koja je bačena na

svet može ukloniti samo smrdu velikog Izbavitelja. Ukoliko obedanje u

vezi sa povređivanjem zmijine glave koje je zabeleženo u Postanju,

kao što je ato našim prvim roiteljima, stvarno ato, i ako je čitavo

čovečanstvo poteklo o njih, ona se može očekivati a se neki trag

tog obedanja može pronadi u svim nacijama. To je i činjenica. Ne

postoji nacija na zemlji u čijoj mitologiji ne postoji trag o ovome. Grci

su predstavili svog velikog boga Apolona kako ubija zmiju Fito a

Herkulesa kako avi zmiju još ok je bio u kolevci. U Egiptu, Iniji,Skaninaviji i Meksiku pronalazimo jasne aluzije na sličnu veliku

istinu. Wilkinson kaže : ,,Zli genije protivnika egipatskog boga Horusa

je često prestavljen oblikom zmije diju glavu Horus probija kopljem.

Ista priča se ešava i na poručju Inije ge je zla zmija Calyia ubijena

o strane Višnu, u avataru (inkarnaciji) Krišne (Slika 23), a smatra se

da je skaninavsko božanstvo Tor ranilo glavu velike zmije

sopstvenim buzovanom.” On oaje a se poreklo ovoga može nadiu Bibliji. Ukoliko se osvrnemo na slično verovanje među

meksikancima, pronalazimo Humboldt-ove reči a je ,,zmija

smrvljena velikim duhom Teotlom, kaa uzima obličje nekog o

poređenih božanstava, jeste genije zla – pravi Kakoaemon.” U

skoro svim slučajevima, kaa se premet ispituje oozo, ispostavi se

a je zmija koja uništava boga prestavljena kako prolazi kroz teškode

i patnju koje se završavaju njenom smrdu. Samim tim, bog Tor, ok na



58

kraju uspeva a uništi veliku zmiju, prestavljen je kako u samom

trenutku pobee umire o otrovnog izisaja zmije. Na isti način su i

vavilonci prestavili svog velikog uništitelja zmije među figurama

njihove drevne sfere. Njegova misteriozna patnja je samim timopisana o strane velikog grčkog pesnika Aratusa, čiji jezik pokazuje

a kaa je pisao, značenje toga što je bilo prestavljeno se gubilo,

mada, kada se posmatra u svetlu Svetog pisma, svakako jeste veoma

važno: ,,Ljusko obličje, opteredeno teškim raom, javlja se;

Međutim još uvek mu ime neznano ostaje; Niti su poznate muke koje

time trpi; Ali čim izglea a paa na kolena, Njegovi smrtnici

neznanice Engonasisa zovu; I ok mu se uzvišene grozne ruke šire,

Ispo njega se javlja zmajeva strašna glava, A njegovo esno stopalo

nepomično stoji, Fiksirano na povijenoj kresti čuovišta.” Konstelacija

koja je time prestavljena jeste obično poznata po imenom koje

nosi značenje ,,Onaj koji kleči”, upravo iz samog ovog opisa grčkog

pesnika, ali jasno je a je reč ,,Engonasis” potekla o Vavilonaca i

mora se protumačiti ne u grčkom nego u kalejskom smislu. Ukolikose tako protumači, kao što sam postupak ovog lika nalaže, ime ovog

misterioznog padenika jeste ,,Onaj koji je zrobio zmiju”. Poneka

kaa je stvarno ubijanje zmije prestavljeno kao mnogo lakši proces,

čak i ta je smrt bila krajnji rezultat a upravo ta smrt uništitelja zmije

opisana je na takav način a ne postoji nikakva sumnja a je priča

pozajmljena. Ovo je posebno slučaj sa inijskim Krišnom, na koga

Wilkinson aluira u atom isečku. U legeni koja se tiče njega, čitavorevno obedanje o Eenu jeste veoma upečatljivo otelotvoreno. Pre

svega, on je predtavljen na slikama sa nogom na glavi velike zmije a

zatim, nakon što istu uništi, govori se o tome kako je on umro kao

posleica toga što je bio pogođen strelom u stopalo, a kao što je to

slučaj i sa Tamuzom, veliki plač se svake goine priređuje u njegovu

čast. Čak i u Grčkoj, u klasičnoj priči o Parisu i Ahilu, imamo vrlo

jenostavnu aluziju na taj eo revnog obedanja koje se onosi na



59

povređivanje ,,pete” osvajača. Ahila, jeinog sina boginje, bilo je

nemogude povreiti u bilo koje mesto osim u petu, ali ta rana je bila

smrtonosna. To je i njegov protivnih iskoristio usle čega je i ošlo o

smrti. Ukoliko postoje okazi a su čak i Pagani znali a de upravosmrdu obedani Mesija uništiti smrt i onog koji ima mod na smrdu,

Đavola, po koliim je tek ubokim utiskom čovečanstvo bilo kaa je u

pitan ju ova istina o ključnog značaja u ranim anima Semiramie,

kaa su oni bili toliko bliže izvoru božanske traicije. Kaa je ime

Zoroaster, ,,seme žene”, ato onome koji je zbog lažnog obožavanja i

otpaništva umro u sre uspešne karijere, ne postoji sumn ja u vezi

značenja koje to ime treba a pruži. A činjenica o nasilnoj smrti

heroja, koji je uz poštovanje svojih slebenika uraio sve to kako bi

blagoslovio čovečanstvo, učinio život srednim i osloboio ljue tako

a se ne plaše gneva koji olazi, umesto da bude fatalna za

oeljivanje jene takve titule njemu, učinila je sasvim suprotno. Sve

što je bilo potrebno a bi se ta šema ozvolila u ime onih koji su o

pravog Boga tražili izgovor za stalno nepoštovanje religijskihuverenja, bilo je samo otkride a iako je veliki čuvar tog nepoštovanja

pao i postao plen zlih ljudi, on je sebe slobodno ponudio za dobrobit

čovečanstva. Evo šta je zapravo urađeno. Kalejska verzija priče o

velikom Zoroasteru jeste ta da se on molio vrhovnom Bogu raja da

mu ouzme život; a je njegova molitva uslišena i a je on umro

uveravajudi svoje slebenike a ukoliko buu gajili uspomenu na

njega, carstvo nikaa nede pripaati ikom rugom o Vaviloncima.Ono što vavilonski istoričar Beros kaže a osecanje glave velikog

boga Bela takođe ima isti efekat. Bel je, kako Beros kaže, zapoveio

jednom od bogova da mu odseku glavu da se od krvi koja bude

prolivena ovom njegovom zapovesti i njegovim pristankom i koja

potekne zemljom, nova stvorenja mogla da budu formirana, jer je

prvo stvaranje smatrano vrstom neuspeha. Samim tim, smrt Bela, koji

je bio Nevro, baš poput one koja se pripisuje Zoroasteru



60

prestavljena je kao u potpunosti obrovoljna i izvršena rai

dobrobiti sveta. Izgleda da su onog trenutka kada je mrtav heroj

trebalo da bude eifikovan tajne Misterije osmišljene. Prethoni oblik

neprihvatanja religijskih uverenja tokom Nevroovog života izgleaa je otvoren za javnost. Očigleno je postojalo osedanje a publicitet

nije olazio u obzir. Smrt velikog kolovođe ovog neprihvatan ja

religijskih uverenja nije smrt ratnika koji je ubijen u bici, ved svečano

nanesen čin pravične surovosti. Ovo je obro ustanovljeno smrdu

Tamuza i Ozirisa. Slei sveočenje o Tamuzu, koje je ao proslavljeni

Majmoni, a koje uboko prožima sva kalejska učenja: ,,Kaa je

lažni prorok po imeno Tamuz propoveao oređenom kralju a on

treba a obožava 7 zveza i 12 znakova Zojaka, taj kralj je naložio a

ga ubiju. U nodi uoči njegove smrti sa svih strana sveta sve slike su se

sakupile u vavilonskom hramu i oformile jednu veliku zlatnu sliku

Sunca koja je stajala između raja i zemlje. Ta slika se prostirala u

sreini hrama, kao i sve slike oko nje, i govorile su im sve što se

Tamuzu esilo. Slike su plakale i žalile celu nod a zatim, to jutro, onesu odletele, svaka u svoj hram na različitim krajevima sveta. Oatle

potiče običaj koji se obeležava svake goine, na prvi an meseca

Tamuza kaa se žali i plače za Tamuzom.” Ove naravno postoji sva

ekstravagancija iolopoklonstva kao što se ona može nadi u

Kaldejskim svetim knjigama sa kojima se Majmonid konsultovao; ali

ne postoji razlog za sumnju u vezi činjenica oko načina ili uzroka smrti

Tamuza. U ovoj kalejskoj legeni stoji a je komanom ,,oređenogkralja” ovaj kolovođa neprihvatanja religijskih učenja usmrden. Ko bi

mogao a bue ovaj kralj koji se toliko olučno protivio obožavanju

omadina raja? O onoga što je rečeno o egipatskom Herkulu, obili

smo vrlo vredne informacije o ovoj temi. Wilkinson priznaje da je

najrevniji Herkul i onaj istinski primitivan bio poznat u Egiptu kao

neko ko se uz pomod ,,modi bogova” *(tj. UHA) borio sa ivovima i

pobeio ih. *Ime istinskog boga je (Elohim) jeste u množini. Samim



61

tim, ,,mod bogova” i ,,boga” izražena je istim terminom. Bez sumnje,

Herkulovo ime i karakter su kasnije Pagani ali onima koji de ga

obožavati kao velikog osloboioca ili mesiju, baš kao što su oni koji su

se protivili paganskim božanstvima postali poznati kao ,,ivovi” kojisu se pobunili protiv raja. Al hajde samo da se osvrnemo na to ko su

bili ti Divovi koji su se pobunili protuv Raja. To su bili Nevrod i njegovi

slebenici, jer su ivovi bili ,,oni modni” koje je Nimro prevoio. Ko

je onda bio najprikladniji da predvodi suprostavljanje odbijanju

religijskih uverenja za vreme primitivnog obožavanja? a je Šem bio

ta živ, on bi bez sumnje bio taj. Ko bi poput njega mogao? U sklau

sa ovom dedukcijom, pronalazimo da je jedno od imena primitivnog

Herkula u Egiptu bilo ,,Sem”. Ukoliko je ,,Sem” bio primitivan Herkul

koji je savladao Divove, i to ne samo pukom fizičkom silom ved ,,silom

Boga” ili uticajem Svetog uha, to se ona u potpunosti slaže sa

njegovim karakterom. Štaviše, neverovatno je to koliko se poklapa sa

egipatskim beleškama o smrti Ozirisa. Egipdani kažu a je veliki

neprijatelj njihovog boga savladao Ozirisa ali ne otvorenim nasiljem.Skovavši zaveru, zajeno sa 72 voeda čoveka Egipta, namodao ga

je, ubio a zatim isekao njegovo mrtvo telo na parča i različite elove

poslao u graove širom zemlje. Pravo značenje ovoga se javlja kaa

se baci pogled na pravosudne institucije Egipta. Bilo je ukupno 72

suije, među kojima su bili i civili i sveci, koji su u sklau sa egipatskim

zakonom imali zaatak a oluče kakva de kazna biti oeljena krivcu

koji je toliki prestup načinio kao što je to bio Oziris, pod

pretpostavkom a je ovo bilo pravosuno pitanje. Prilikom rešavanja

takvog slučaja, va tribunala su bila uključena. Pre svega, tu su bile

obične suije koje su imali mod na životom i smrti, i kojih je bilo

ukupno trideset. Zatim, postojao je tribunal koji se sastojao od 42

suije, koji su, ukoliko Oziris bue osuđen na smrt, imali zaatak a

onesu oluku o tome a li de njegovo telo biti sahranjeno ili ne. Pre

svake sahrane, ovaj tribunal je morao a onese oluku a li de



62

pojedinac biti sahranjen ili ne.* *IOOR Reči ioora, onako kako

su ate u običnim izanjima, svoe broj suija na ,,više o 40” bez

tačne naznake koliko ih zapravo ima. U Coex Coislianus stoji a se

rai o roju koje je ,,za va vedi o 40”. Zemaljskih suija, ko ji susudili o tome da li neko treba da bude sahranjen ili ne, kako

WILKINSON i BUNSEN tvrde, bilo je isto koliko i sudija pakla.

Spomenici sveoče o tome a je ovih suija bilo 42. Samim tim, i

zemaljskih suija koji sue oko toga ko de biti sahranjen takođe mora

da bude 42. U skladu sa ovim brojem koji se jednako odnosi na sudije

ovog sveta i sveta uhova, Bunsen, kaa je govorio o suđenju

preminule osobe u neviđenom svetu, koristi ove reči u gore

naveenom pasusu: ,,42 boga (broj suija koji sačinjavaju zemaljski

tribunal za mrtve) zauzimaju mesta suija.” Sam orije, bilo a je

stvarno napisao a je njihov broj ,,za va vedi o 40” ili samo ,,vedi o

40”, aje nam razloge a verujemo a je stvarno imao na umu broj

42. On kaže a je ,,čitava priča o senkama ispo”, onakva kakvu je

Orfej preneo iz Egipta, ,,korpirana o ceremonija egipatskih sahrana”,kojoj je prisustvovao nakon suđenja o sahrani mrtve osobe. Ukoliko je

stvarno bilo samo 42 suije u ,,senkama ispo”, ona se čak i po

tome što je ioor pokazao vidi da broj onih koji sude na zemlji moda

a je bio isti, bez obzira na način tumačenja njegovih reči. Pošto je

obijeno to a se on sahrani, oba tribunala su morala biti uključena.

Samim tim, bilo bi tačno 72 osobe, a Typho je bio presenik. Osuili

su Ozirisa na smrt i naložili a bue isečen na komae. Na šta se onaodnosi ova izjava, kada se uzme u obzir zavera, ako ne na to da je

veliki suparnik iolopokloničkog sistema koji je Oziris uveo, o te

mere ubeio suije o veličini prekršaja koji je on počinio, a su

prestupnika osuili na strašnu smrt i sramotu nakon nje, kako bi se

zastrašio svako ko bi mogao a krene njegovim stopama. Sečenje

mrtvog tela na komae i slanje elova tela u različite graove

paralelno je onome što čitamo u Bibliji o sečenju mrtvog tela Levove



63

konkubine na delove (Sudije 19.29) i o tome kako su poslali delove

njenog tela svakom o 12 plemena Izraela. Sličan korak preuzima i

Savle, koji ,,uze va vola, i iseče ih na komae, i razasla ih u sve

krajeve Izrailjeve (1. Samuilova 11.7). Kritičari tvre a su i Levi i Savlepostupali po patrijarhalnom običaju prema kome bi osveta bila

izvršena na onima koji se nisu oazvali okupljanju koje je na ovakav

ozbiljan način prizvano. Savle je mnogo reči upotrebio kako bi iskazao

sledede kaa su elovi vola bili poslati plemenima: ,, Ko ne pođe za

Saulom i za Samuilom, ovako de biti sa goveima njegovim. I strah

Gosponji popae naro, te iziđoše jenoušno.” Na sličan način,

kada su delovi Ozirisa poslati u gradove od strane 72 ,,zaverenika”,

rugim rečima, vrhovnih suija Egipta, oni su ozbiljno poručili: ,,ko

go a urai isto što je i Oziris uraio, isto treba i njemu a bue

urađeno; tako a i on takođe treba a bue isečen na komae.” Kaa

je nereligija i nepoštovanje religijskih uverenja ponovo zavladala, ovaj

čin na koji su sastavljeni autoriteti u vezi sa kolovođom otpanika bili

naveeni, a koji je namenjen a se stavi tačka na kombinovanesisteme nereligije i depotizma koje su postavili Oziris i Nevrod,

svakako je bio razlog intenzivne mržnje upudene svim njegovim

simpatizerima; a kao glavni učesnik u njemu stigmatizovan je Typho ili

,,Onaj zli.”* *Wilkinson priznaje a su različiti pojeinci u različito

vreme gajili mržnju prema Egiptu. Jeno o najzapaženijih imena po

kojima je Typho ili Onaj zli bio poznat bilo je Seth (EPIPHANIUS, Adv.

Hoeres). Seth i Shem su sinonimi koji označavaju ,,onog oređenog.”Kako je Shem bio mlađi Noin sin i ,,brat Jafeta starijeg” (Postanje

10.21), i kako je preeminentnost božanski oeljena njemu, ime

Shem, ,,onaj oređeni” bez sumnje je ato njemu o strane

božanstva, bilo na rođenju bilo kasnije, kako bi on bio obeležen baš

kao što je Seth prethono bio obeležen kao ,,ete obedanja.”Shem,

međutim, izglea a je u Egiptu bio poznat kao Typho, ne pod

imenom Seth ved po svojim imenom. Wilkinson nam govori a je



64

Typho bio okarakterisan imenom koje je imalo znadenje ,,uništiti ili

opustošiti.” Ime Shem takođe ima značenje ,,napustiti” ili ostaviti a

propane. akle, Shem, onaj oređeni, o strane svojih neprijatelja

je nazvan imenom koje nosi značenje ,,Onaj koji pustiši ili uništava”,tj. Đavo. Uticaj koji je ovaj omrznuti Typho ostavljao u umovima

takozvanih ,,zaverenika”, ukoliko u obzir uzmemo fizičku silu kojom je

Nimro poržavan, mora a je bio veliki. To nam pokazuje da iako je

njegovo elo koje se tiče Ozirisa zaklonjeno, a on sam nagrđen

imenom punim mržnje, on zaista nije bio niko rugi o primitivni

Herkul koji je pobeio ivove uz pomod ,,Božije modi” ili ubeljive

modi njegovog Svetog uha. U vezi sa ovim Shemovim karakterom,

mit u kojem Aonis, koji je poistoveden sa Ozirisom, biva ubijen

kljovama ivljeg vepra, lako se može otkriti.* Kljova ivljeg vepra je

simbol. U svetom pismu, kljova se zove ,,rog”, mnogi klasični Grci nisu

pravili razliku između ova va.** * U Iniji, priča se a je emon sa

,,licem vepra“ obio takvu mod svojom posvešdenošdu, a je vršio

opresiju na ,,posvedenicima“ ili obožavaocima bogova, koji su moralia se kriju. (MOOR'S Pantheon) Čak i u Japanu postoji sličan mit. **

Pauzanija priznaje da su neki u njegovo doba smatrali kljove zubima,

ali on se jako zalagao za to a se one smatraju ,,rogovima”. Saa kaa

nam je poznato a se kljova smatra ,,rogom” u sklau sa

simbolizmom iolopoklonstva, značenje kljova vepra, koje su ubile

Aonisa, nije toliko teško pronadi. Rogovi bika koje je Nevro nosio

prestavljali su simbol fizičke modi. Kljove vepra su bile simboluhovne modi. Kako ,,rog” znači mod, samim tim i kljova, koja

prestavlja rog u ustima, znači ,,mod u ustima”; rugim rečima, mod

ubeđivanja, sama mod koju je ,,Sem”, primitivni Herkul, poseovao.

Čak o revnih traicija Gela, obijamo elid okaza koji ilustruje ovu

ieju o modi u ustima, i vezuje je za velikim Noinim sinom, na kome

počiva blagoslov Svevišnjeg, kako je to zabeleženo u Svetom pismu.

Keltski Herkul je poznat i po imenom Hercules Ogmius, što na



65

kalejskom znači ,,Herkul koji žali”.* * Keltski učenjaci tvre a ime

Ogmius etimološki potiče o reči Ogum, za koju kažu a znači ,,tajna

pisanja”; ali veda verovatnoda je ta a je reč Ogum potekla o imena

boga, a ne a je ime boga izveeno iz nje same. Ni jeno ime ne možea bue priklanije, niti može a više opisuje istoriju Šema, nego ovo.

Izuzev našeg prvog roitelja, Aama, moža nikaa nije ni postojao

čovek koji je vieo više patnje o njega. Ne samo a je vieo široko

rasprostranjeno nepoštovanje religijskih uverenja, koje ga je uboko

povređivalo jer je prisustvovao strašnoj katastrofi – poplavi, ved je

živeo ovoljno ugo a sahrani 7 generacija svojih potomaka. Živeo je

502 goine nakon poplave, i kako su životi ljui postali osta kradi

nakon tog ogađaja, ništa manje nego 7 generacija njegovih irektnih

potomaka umrli su pred njim (Postanje 11:10-32). Koliko je samo

prikladno ime Ogmius, ,,Onaj koji pati ili žali” za onog ko je prošao

kroz toliku istoriju! Saa, na koji način je ovaj Herkul koji ,,žali”

predstavljen kako smiruje narode i ispravlja nepravde? Velike grupe

ljui su prestavljene kako ga prate, vučeni finim zlatnim lancimaprikačenim za njihove uši i usta.* * Sir W. BETHAM'S Gael an

Cymbri. U vezi sa ovim Ogmiusom, jeno o imena ,,Sema”, velikog

egipatskog Herkula koji je pobedio Divove, vredno je pomena. To ime

je Chon. U BRYANTovom elu Etymologicum Magnum stoji: ,,Kažu a

je na egipatskom ijalektu Herkul oslovljavan imenom Chon.” Treba

uporediti ovo sa WILKINSONom gde je Chon oslovljavan imenom

,,Sem.” Khon na kalejskom znači žaliti, a kako je Shem bio Khon – tj.

,,Sveštenik” Svevišnjeg Boga, njegov karakter i čune okolnosti kao

ko Khona ,,koji žali” formirali bi oatni razlog zašto on treba a

bude poznat pod imenom egipatskog Herkula. Ne treba zanemariti to

a što se tiče onih koji teže tome a grešnike ovrate o pogrešnih

puteva, postoji elokventnost u suzama koja je vrlo impresivna. Suze

Whitefiela činile su veliki eo njegove modi, a samim tim su i suze

Khona, Herkula ,,koji je žalio” pomogle istom a savlaa ivove.



66

Postoji velika razlika između ova va simbola – kljove vepra u zlatni

lanci koji su prikačeni za usta i uši i koje vuku gomilu ljui; ali oba ova

simbola veoma lepo ilustruju istu ideju – jačina te ubeljive snage

koja je omogudila Shemu a ponese prlimu zla koja je brzopreplavila svet. Ka je Shem imao toliko modan uticaj na umove ljui

da ih je naveo a slee strašan primer velikog Apostata, i kaa su

osečeni Apostatovi uovi poslati u glavne graove, ge je bez

sumnje njegov sistem bio ustanovljen, ljudi su shvatili da ukoliko se

iolopoklonstvo nastavi i ukoliko načini korak napre, po ovim

okolnostima, neizbežno je a de se ono nastaviti u tajnosti. Strah o

egzekucije, nanesen nekome ko je toliko modan kao Nevro, učinilo

je neophodnim da se u nekom narednom periodu obrati posebna

vrsta preostrožnosti. Po ovim okolnostima, akle, nastao je sistem

,,Misterije” koja se, iako centrirana u Vavilonu, proširila celim svetom.

U ovim Misterijama, po velom tajne i uvođenjem zakletve, i svim

plodnim izvorima magije, ljudi su postepeno ponovo navedeni na svo

idolopoklonstvo koje je bilo zabranjeno u javnosti. Nove odlike suoate iolopoklonstvu koje su isto učinili u vedoj meri bogohulnim

nego što je to bilo ranije. Ta magija i iolopoklonstvo su bile sestre

bliznakinje. Na svet su ošle zajeno, za šta i imamo obilnu količinu

dokaza. Kako tvrdi istoričar Justin ,,Za njega (Zoroastera) kažu a je

prvi izumeo magijske veštine i a je uporno proučavao kretanja

nebeskih tela.” Zoroaster o kome Justin govori jeste Baktrijanac

Zoroaster, ali ovo je široko prihvadeno kao greška. Stanley, u svojojIstoriji ori jentalne filozofije, onosi zaključak a se greška javila usle

sličnosti imena, i ono što je pripisano Baktrijanac Zoroasteru zapravo

je pripaalo Kalejcu jer se ,,ne može zamisliti a je Baktrijanac bio

izumitelj tih veština u kojima je Kalejac, njegov savremenik, bio

toliko vešt.” Epifanije je očigleno o znatnog zaključka pre njega. On

tvrdi, na osnovu dokaza koji su mu bili dostupni, da je ,,Nevrod koji je

osnovao nauke magije i astronomije, izum koji je kasnije pripisan



67

Baktrijancu Zoroasteru.” Kao što smo vieli a su Nevro i Kalejski

Zoroaster isto, zaključci revnih i moernih ispitivanja kalejskog

antičkog sveta u potpunosti su u harmoniji. Tajni sistem Misterija

saa je imao gomilu načina a se nametne čulima učesnika, trikovimai sredstvima magije. Uprkos svoj brizi i preostrožnostima onih koji su

sprovodili ovakve inicijacije, dovoljno je ostalo dokaza da nam da

jasan uvi u njihov pravi karakter. Sve je bilo poešeno tako a

umove početnika ovee o najvišeg stupnja uzbuđenja, tako a ako

se oni implicitno preaju sveštenicima, mogu očekivati bilo šta.

Nakon što su kaniati za inicijaciju prošli kroz ispoveaonicu i zakleli

se izrekavši zahtevane zakletve, ,,čuni i neverovatni objekti”, kako

kaže Wilkinson, ,,pojavili su se”. Poneka je mesto u kome su bili

izglealo kao a se trese; poneka je bilo obasjano svetlošdu ili je

svetlelo od vatre, a zatim prekriveno potpunom tamom, ponekad su

se javljali gromovi i grmljavina, poneka su se čuli strašni zvuci i

reka, a poneka su čak i strašni privii zapanjivali zastrašene

posmatrače.” Zatim, konačno, pre njima se pojavio veliki bog,centralni objekat njegovog obožavanja, Oziris, Tamuz, Nimro ili

Aonis, na najpriklaniji način kako bi smirio njihova osedanja i

aktivirao njihove slepe afekcije. Zapis jedne takve manifestacije je dat

o strane revnog Paganina, pažljivo zaista, ali opet na način koji

pokazuje prirou magijske tajne kojom je jeno takvo očigleno čuo

postignuto: ,,U manifestaciji koju niko ne sme a otkrije … na ziu

hrama se vidi svetlosna masa koja se prvo javlja sa velike udaljenosti.

Ona se pretvara, ok se otvara, u lice koje je očigleno božansko i

natprirono, ozbiljnog aspekta ali ipak sa ozom slatkode. Pratedi

učenja misteriozne religije, aleksanrijci su smatrali a je to Oziris ili

Aonis i ukazivali su mu čast.” Na osnovu ove izjave, skoro a nema

sumnje a je magijski čin koji je ove vršen ništa rugo o meto koji

se anas koristi u fantazmogoriji. Takva ili slična srestva su

upotrebljavana u najranijem dobu kako bi se živima prikazali mrtvi, u



68

tajnim Misterijama. Imamo izjave iz najranije istorije koje se odnose

na vreme Semiramie koje nagoveštavaju a su se magijski obrei

vršili upravo u ovu svrhu.* Kako je magični fenjer, ili nešto slično

tome, upotrebljavano i u kasnijem dobu kako bi se postigao isti cilj,razumno je oneti zaključak a su ista srestva ili slična korišdena i u

najranija vremena, kada su isti efekti bili proizvedeni. * Jedna od

izjava na koju se pozivam nalazi se u sleedim rečima Mojsija

Horenskog u okviru njegove Armenijske istorije, a odnosi se na

Semiramiin ogovor upuden Araeusu koga je ona zarobila u bici:

,,Izala sam naređenje, kaže Semiramia, mojim bogovima a ližu

rane Araeusa i a ga ignu iz mrtvih. Bogovi su, kaže ona, lizali

Araeusove rane i vratili ga u život.” a je semiramia stvarno učinila

to što kaže a jeste, to bi bilo čuo. Efekti magije su bila lažna čua:

Justin i Epifanije pokazuju a u samom začedu iolopoklonstva leže

lažna čua. Osim u slučaju a je ta bilo poznato a Semiramia čini

lažna čua i iže iz mrtvih koristedi magiju, neverovatno je to a bi

ona ala takav ogovor onima koje želi a umilostivi; jer, s jenestrane, kako bi ona ikada mogla da smisli takav odgovor a sa druge,

kako bi mogla a očekuje a bi to imalo željeni efekat ako nije

postojalo trenutno verovanje u praktikovanje nekromansije?

Otkrivamo da u Egiptu, otprilike u isto doba, takva vrsta magijskih

veština mora a je bila praktikovana, ukoliko je verovati Manetonu.

,,Maneton kaže”, kako Josif tvri, ,,a je on (starešina Horus o kome

se očigleno govori kao o ljuskom i smrtnom kralju) primljen uvieokrug bogova, i a je Amenhotep želeo istu privilegiju.” Ovo

navono prihvatanje po okrilje bogova očigleno je impliciralo

upotrebu magijskog umeda o kome se u ovom tekstu govori. U

rukama veštih ljui koji su se bavili ovakvim osmišljavanjem, ovo je

bilo modno srestvo za nametanje nečega onima koji su bili voljni a

im se nešto nametne, koji su se protivili svetoj uhovnoj religiji živoga

Boga koja se još uvek oržavala i nakon što je čitav taj sistem oboren.



69

Bilo je lako onima koji su upravljali Misterijama, jer su otkrili tajne

koje su taa bile nepoznate gomili ljui, i koje su bile pažljivo

sačuvane, kako bi ljuims pružili ono što moža izgleda kao okularna

demonstracija toga da je Tamuz, koji je bio ubijen i za kim je takvažalost iskazana, još uvek živ, i okružen božanskom i rajskom slavom.

Sa usana jenog o veličanstveno otkrivenih, ili, što je praktično isto,

sa usana nekog neviđenog sveštenika koji u njegovo ime govori iza

scene, šta bi moglo a potekne toliko ivno ili neverovatno a bi ljui

u to poverovali? Samim tim, čitav sistem tajnih Misterija Vavilona

namenjen je a proslavi jenog mrtvog čoveka; a čim je ustanovljeno

obožavanje jenog mrtvog čoveka, usleilo je obožavanje mnogo

njih. Ovo baca svetlost na jezik 106. Psalma gde Gospod prekoreva

Izrael za njihovu nereligioznost, kaže: ,,Spojili su se ko Velfegora i jeli

žrtve prinesene mrtvima.” Samim tim, put je popločan za unošenje

svih grozota i zločina koji su se oigravali u Misterijama; jer oni koji

nisu želeli a zarže Boga u svom znanju, koji su preferirali neki viljiv

premet obožavanja, uovoljili su čulnim osedanjima svojih telesnihumova, i njima ništa nije moglo a u vedoj meri ogovara razumu

nego a sopstvenim ušima čuju komanu o strane toliko

veličanstvene manifestacije koja navono potiče o samog božanstva

kog su poštovali. Šema, samim tim vešto formirana, imala je efekta.

Semiramida je dobila slavu od svog mrtvog i eifikovanog muža; i

nakon nekog vremena oboje, pod imenom Rea i Nin, ili ,,Boginja-

Majka i Sin”, bili su obožavani neverovatnim entuzijazmom a njihoveslike su svua bile postavljene kako bi im se ukazalo obožavanje.* *

Izgledalo je da ni jedno javno idolopoklonstvo nije pokrenuto do

vladavine Semiramidinog unuka, Arioha ili Arijusa. (Cedreni

Compenium) Ka go je to što je Nevro bio crnac prestavljalo

prepreku obožavanju istog, ta prepreka je vrlo lako savlaana. U

skladu sa kaldejskom doktrinom o seobi uša, sve što je bilo

potrebno jeste pokrenuti učenje a se Nino ponovo pojavio u obličju



70

posthumnog sina, svetlog tena, rođenog natprironim putem o

strane svoje uovice nakon što je otac otišao u slavu. Kako je

raskalašan i razuzan Semiramiin život poario njoj mnogo ece,

koja navodno ne pripadaju ni jednom ocu na zemlji, dozvola poputove bi ojenom osvetlila greh i omogudila joj a izađe u susret

osedanjima onih koji su nezaovoljni istinskim obožavanjem Jehove

ali koji pak nemaju volju da kleknu pred crncem. Od svetla koje je

Egipat bacio na Vavilon, kao i o oblika postojedih slika vavilonskog

eteta u naručju boginje-majke, imamo svaku osnovu da verujemo da

je ovo stvarno bilo urađeno. U Egiptu, Horus svetle puti, sin crnca

Ozirisa, koji je bio omiljeni objekat obožavanja, u rukama boginje Izis,

je navono bio čuotvorno rođen kao posleica boginjine veze sa

Ozirisom nakon njegove smrti. On je zapravo nova inkarnacija tog

boga i treba da osveti svoju smrt. Divno je otkriti to da i u odsečenim

zemljama i među milionima ljui anas, koji nikaa nisu vieli čoveka

crne puti, obožavaju boga koji jeste crnac. Međutim, kao što demo to

kasnije i vieti, među civilizovanim nacijama antičkog sveta, Nevro je skoro svua ozloglašen i lišen svoje preeminencije i to zbog ob

eformitatem, ,,zbog svoje ružnode”. Čak i u samom Vavilonu,

posthumno ete, koje je poistovedeno sa svojim ocem i koje je

nasleilo očevu slavu, ali pak poseuje u vedoj meri majčin ten,

postalo je omiljeni tip Maoninog božanskog sina. Ovom sinu,

obožavanom u naručju svoje majke, oeljeni su svi atributi i sva

imena obedanog Mesije. Kako je Hrist u Starom zavetu na hebrejskomnazvan Adonai, Gospod, tako je i Tamuz nazvan Adonom ili

Aonisom. Po imenom Mitra, on je obožavan kao ,,Posrenik”. Kao

Posrenik i načelnik saveza milosti, on je nazvan Baal-berith,

Gospodar Saveza (slika 24) – Suijama 8.33. U ovom obličju on je

predstavljen na persijskim spomenicima kako sedi na dugi, dobro

poznatom simbolu saveza. U Indiji, pod imenom Višnu, Čuvar ili

Spasitelj ljui, iako je bio bog, on je obožavan kao veliki ,,Čovek-žrtva”



71

koji je ponuio sebe kao žrtvu još i pre postanka sveta. Hinu sveti

spisi nas uče a ova misteriozna ponua pre stvaranja prestavlja

osnovu svih žrtava koje su ikaa bile ponuđene.* * ok rai svoj

posao Višnu, Bog koji leči/popravlja, navono je ,,izvaio trnje iz trisveta.” (Murov Pantenon). Trnje je simbol kletve – Postanje 3:18. Da

li se ikakvo čuo opisano ovakvom izjavom može nadi u svetim

knjigama paganske mitologije? Zašto bi? Pošto je greh ušao u svet

postojao je samo jean način spasenja i to putem krvi večnog saveza

(Boga sa religijskom zajednicom) – načinom koga je čitavo

čovečanstvo jenom poznavalo, o oba pravičnog Abela pa naalje.

Kada je Abel, ,,verom” ponuio Bogu svoju žrtvu koja je bila

veličanstvenija o Kainove, upravo ta njegova vera je bila ,,u krvi

ubijenog Jagnjeta” zara Boga ,,o osnivanja sveta” i javila se tačno

na vreme a bue stvarno ponuđena na Golgoti, što je alo svu

,,veličanstvenost” tome što je ponuio. Ukoliko je Abel znao ,,krv

Jagnjeta”, zašto i Hinu naroi nisu to znali? Jena mala reč pokazuje

a je čak i u Grčkoj vrlina ,,krvi Božije” jenom bila poznata, iako je tavrlina, kako pesnici sveoče, potpuno prikrivena i egrairana. Ta reč

je Ichor. Svaki čitalac barova klasične Grčke zna a je Ichor termin

koji je se na čuan način onosi na krv božanstva. Homer o tome

govori: ,,Iz bistre vene besmrtna Ichor je potekla, Takav potok koji

teče iz ranjenog boga, Čista emanacija, nepokvarena krv, Ni slična

našoj ovratnoj, mrtvačkoj zemaljskoj krvi.” Koje je tačno značenje

termina Ichor? Na Grčkom ova reč nema etimološko značenje, ali nakalejskom ona označava ,,ragocenu stvar”. Takvo ime, primenjeno

na krvi božanstva, može a ima samo jeno poreklo. Ono potiče iz

velike patrijarhalne tradicije koja je navela Abela da se raduje

,,ragocenoj krvi” Hristovoj, najragocenijem poklonu koji je ljubav

božanska mogla a pokloni svetu ispunjenom krivicom i koji, kao krv

jedinog pravog ,,Čoveka-žrtve”, jeste u isto vreme zaista i istinski ,,krv

Božija” (ela 20.28). Čak i u samoj Grčkoj, iako je tamo oktrina u



72

potpunosti preokrenuta, to se nije o kraja izgubilo. Pomešalo se sa

lažima i fabulama, bilo je sakriveno o mase ljui, ali u tajnom

mističnom sistemu zauzimalo je veoma važno mesto. Servije nam

govori a je velika svrha Bakusovih orgija bila ,,pročišdenje uša“, jer je u okviru ovih orgija postojalo prolivanje krvi životinja u znak

sedanja na prolivanje krvi velikog božanstva koje je ovim životinjama

počašdeno. Samim tim, a li postoji verovatnoda a ovo simbolično

prolivanje krvi tog božanstva nije imalo efekat ,,pročišdenja o greha“

za šta su i bili namenjeni ti mistični obrei? Vieli smo a su patnje

vavilonskog Zoroastera i Bela iskazane kao voljne, pretrpene u korist

sveta, i a su one vezane za uništenje glave velike zmije, što je

porazumevalo uklanjanje greha i kletve. Ukoliko je grčki Bakus još

jean oblik vavilonskog božanstva, ona su njegove patnje i prolivena

krv prestavljeni kao nešto što je on pretrpeo u istu svrhu – za

,,pročišdenje uša.“ Sa ove tačke gleišta, haje a pogleamo obro

poznato grčko ime –Bakus. Ime je glasilo Dionisus ili Dionisos. Koje je

bilo značenje tog imena? U svim interpretacijama je eifikovano. Alisamim tim jer pripaa zemlji oakle je sam bog prvobitno ošao,

značenje je veoma jenostavno. 'ion-nuso-s označava ,,ONOGA KO

NOSI GREH”*, ime koje je u potpunosti priklano karakteru onoga

čije su patnje prestavljene kao misteriozne, i ko je smatran onim ko

,,čisti uše”. * Izraz upotrebljen u rugoj knjizi Mojsijevoj, stih 28:38,

za ,,nošenje greha” jeste "nsha eon". Sinonim za eon, ,,greh” jeste

aon. Na kalejskom prvo slovo postaje i pa samim tim aon, ,,greh”,postaje ion. Zatim, nsha ,,nositi” u participu jeste ,,nusha”. A kako

Grci nisu imali sh, to je postalo nusa. De ili Da predstavlja

emonstrativnu zamenicu koja označava ,,Taj” ili ,,Veliki.” Samim tim,

"D'ion-nusa" jeste veliki nosilac greha. Klasični pagani su imali ieju

odstranjivanja greha i o prenesenoj patnji, to vidimo na osnovu

Oviovih reči u vezi sa Olenosom. Za Olenosa se kaže a je preuzeo

na sebe i svojevoljno nosio krivicu zbog nečega za šta nije bio kriv.



73

Po teretom ovog prikačenog greha, koji je on sam preuzeo, Olenos

je prestavljen kako prolazi kroz strašnu patnju, biva prestrašen na

smrt i pretvoren u kamen. Kako je kamen u koji je Olenos pretvoren

podignut na svetoj planini Idi, to nam pokazuje da je Olenos smatransvetom osobom. Pravi karakter Olenosa kao ,,nekog ko nosi greh”

može biti u potpunosti ustanovljen. Saa, ovaj vavilonski bog, poznat

u Grčkoj kao ,,neko ko nosi greh” a u Iniji kao ,,Čovek-žrtva”, a među

budistima na istoku, gde se jasno vidi da su prvobitni elementi

sistema vavilonskog porekla, on je bio ,,Spasilac sveta”. Bilo je obro

poznato a su Grci povremeno obožavali vrhovnog boga po

naslovom ,,Zevs Spasitelj”, ali se smatralo a se ovaj naziv onosi

samo na spasenje u bici, ili na nekakvo privremeno oslobođenje. Ali

sada kada se zna da je ,,Zevs spasitelj” samo naziv za ionisa,

,,Bakusa koji nosi greh”, njegov karakter, kao ,,Spasitelj” pojavljuje se

u sasvim rugačijem svetlu. U Egiptu, kalejski bog je uzignut kao

veliki objekat ljubavi i obožavanja i kao bog putem koga su ,,obrota i

istina otkriveni čovečanstvu”. Njega su smatrali preoređenimnaslenikom svih stvari, i na an svog rođenja, verovalo se a se

začuo glas koji je rekao: ,,Gospo čitave zemlje je rođen”. Kao ovakav

karakter, on je nazvan ,,Kraljem kraljeva i Gospodom gospoara”,

proslavljeni Sesostris je prouzrokovao da sam ovaj naziv bude dodat

imenu ovog boga na spomenicima koje je on podigao kako bi

prikazao slavu svojih pobea. Ne samo a je njemu ukazana čast kao

,,Velikom Kralju”, on je takođe smatran Gospoom neviljivog sveta i

,,Suijom mrtvima”. Smatralo se a u svetu uhova, svako mora a se

pojavi pred njegovim strahovitim tribunalom kako bi se donela

oluka o subini otičnog. Kako je pravi Mesija bio poznat po

nazivom ,,Čovek čije ime je grana”, on je bio proslavljen ne samo kao

,,Grana Husa” ved i kao ,,Grana Boga” koja je ljubazno ata zemlji

kako bi izlečila sve svoje boljke.* On je u Vavilonu bio obožavan po

imenom El-Bar, ili ,,Bog Sin.” Upravo po ovim imenom on je



74

prestavljen Berosu, kalejskom istoričaru, kao drugi na spisku

vlaara.** *Ovo je ezoterično značenje Virgilove ,,Zlatne Grane” i

Grane Imele kod Druida. Dokaz o ovome nalazi se u Apokalipsi iz

prošlosti. Moram oati, onako usput, a je obožavanje svete granerasprostranjeno. Ne samo da Crnci u Africi prilikom obožavanja

Fetiche, u oređenim prilikama, koriste granu (HUR Običaji i

ceremonije), ved se i u Iniji čak mogu nadi tragovi iste prakse. Moj

brat, S.Hislop, Sloboni crkveni misionar u Nagpuru, informiše me a

je pokojni Rajag Nagpore svake goine na oređeni an obožavao

granu oređene vrste rveta – Apte, koja je bila zasađena za tu

priliku i koja je nakon što bi primila božansku čast iščupana a njeni

listovi istribuirani o strane princa svojim plemidima. Na ulicama

grada, sadnice iste vrste rveta su bile proavane a lišde, po

imenom sona - ,,zlato” , avalo se prijateljima. ** BEROS, BUNSENOV

Egipat. Ime ,,El-Bar” je gore ato u hebrejskom obliku, kako bi bilo

poznatije čitaocu koji je upoznat sa Engleskom Biblijom. Kalejski

oblik imena jeste Ala-Bar, što je na Berosovom grčkom jeziku Ala –par, sa sufiksom os. Promena reči Bar u Par u grčkom jeziku jeste

samo jean o primera principa kao što je Ab, ,,otac”, postalo Appa u

grčkom jeziku i Bar ,,pegavi” postalo Paros… Ovo ime, Ala-Bar,

verovatno je dato od strane Berosa legitimnom sinu i nasledniku

Nevroda. Ala-Par-os je trebalo a označi vlaara koga smatraju

,,Bogom Sinom” ili ,,Sinom Boga” i to je potvrđeno još jenim

načinom čitanja istog imena kao što postoji u grčkom jeziku. Tamo

ime glasi Alasparos. Ime Pyrsiporus koje se onosi na Bakusa, znači

Ignigena ili ,,Seme vatre” a Ala-sporos ,,Seme Boga” jeste sličan izraz

koji je formiran na isti način a ime glasi Grecise. Po ovim imenom

on je pronađen na Lajarovim skulpturama Ninive, ime Bar, ,,Sin”

koje ima prefiks koji označava El ili ,,Boga”. Po istim imenom njega

je pronašao Ser H. Rawlinson , ge su imena ,,Beltis” i ,,Sjajan Bar” bili

u neposrenoj jukstapoziciji. Po imenom Bar on je obožavan u



75

Egiptu još u najranijem obu, maa je nešto kasnije bog Bar

degradiran u popularnom Pantenonu, kako bi se ostavilo mesto za

jeno još popularnije božanstvo. U samom paganskom Rimu, kako

Ovi sveoči, on je obožavan po imenom ,,Večni ečak”.* U pitanju je bila smela i direktna postavka u Vavilonu kao opozicija ,,Sinu

Blagoslovenom.” * Kako bismo razumeli pravo značenje gore

naveenog izraza, moramo se osvrnuti na zapanjujudu formu zaveta

među Rimljanima. U Rimu, najsvetiji oblik zaveta bio je (kao što

možemo a viimo na osnovu AULUS GELLIUS) ,,Jupiterom

Kamenim”. Ovo je samo po sebi glupost. Međutim ukoliko ,,lapiem”

(kamen) prevedemo na sveti jezik, ili kaldejski, zavet glasi: ,,Jupiterom

(Jovom) Sinom” i ,,Sinom Jupiterom (Jovom)”. Ben, što na

hebrejskom znači Sin, na kalejskom postaje Eben, što takođe

označava kamen kao što se i može vieti u ,,Eben-ezer,”, ,,Kamen

pomodi”. Kako najtemeljnija istraživanja antičkog sveta nalažu, Rimski

Jovis, što je bio nominativ u antičko oba, prestavlja samo oblik

hebrejskog Jehove, očigleno je da je zavet prvobitno glasio ,,sinomJehove”. To objašnjava na koji način je najozbiljniji i najobavezujudi

zavet preuzet iz oblika koji je gore naveen, i pokazuje takođe šta su

stvarno mislili kaa je Bakus, ,,sin Jovisa” nazvan ,,Večnim eakom.”

(OVI, Matem.) Olenos, Nosilac greha U različitim elovima ovog

raa izneti su okazi koji pokazuju a je Saturn ,,otac bogova i ljui”

bio u jenom aspektu samo naš prvi otac Aam. Za Saturn se tvrdi da

je prožrao svu svoju ecu.* *Poneka se kaže a je prožrao samosvoju mušku ecu. Pogleajte SMITH Klasični rečnik, i po ,,Hera”

dete nadi a su i ženska kao i muška eca bila prožrana. U

egzoteričnoj priči, među onima koji nisu znali prave činjenice o kojima

se govori, ovo je zaista delovalo kao mit, upravo u obliku u kome se

on obično nalazi – on ih je prožirao omah nakon što su bili rođeni.

Ali ono šo se zaista krilo iza takve izjave, a što se onosi na

prožiranje ece, jeste činjenica iz Svetog pisma u vezi sa Paom, a to



76

je a ih je on uništio time što je jeo – ali nije jeo njih, ved je jeo

zabranjeno vode. Ovo je bilo tužno stanje stvari a paganska priča se

nastavlja i kaže a je uništenje ece oca bogova i ljui prestalo

zahvaljujudi njegovoj ženi Rei. Rea, kao što smo ved vieli, imala jedosta toga sa prožiranjem Saturnove ece, kao i sam Saturn. Ali, u

progresu iolopoklonstva i nereligije, Rea ili Eva, ošla je a pokupi

slavu na Saturnov način. Saturn, ili Aam, bio je prestavljen kao

zlovoljno božanstvo; Rea ili Eva, sve više benigna, svom mužu je

prestavila je kamen zamotan u pelena, što je on rao progutao pa su

samim tim deca oca kanibala bila bezbedna. Kamen koji je zamotan u

povoj na svetom jeziku glasi ,,Ebn Hatul”, što takođe označava ,,Sina

koji nosi greh”. * Hata, ,,greh”, takoađe se može pronadi u

kalejskom jeziku, Tul je o Ntl, ,,poržavati”. Ukoliko čitalac poglea

Horisa sa svojim zavojima (BRYANT), Dijanu sa zavojima oko nogu,

simboličnog bika persijanca koji je na sličan način zavijen, pa čak i na

bezobličnu klau Tahidana koja je upotrebljena kao bog u vezana

kanapima (WILLIAMS), modi de a vii, mislim, a postoji neka važnamisterija iza ovog zamotavanja. To ne mora a znači a je Eva, ili

majka čovečanstva, sama zapravo onela obedano seme (iako postoji

mnogo mitova koji govore o tome). Nakon što je primila sama ar, i

prigrlila ga, prestavila je isti svom mužu koji ga je verom primio i to

je postavilo temelj njegovog spasenja i njegovog napretka.

Prožiranje umotanog kamena o strane Saturna prestavlja samo

simbolični izraz radosti kojom je Adam pun vere prihvatio dobre vesti

o ženinog semena; verski čin, kako u Novom zavetu tako i u Starom,

simbolički je prestavljen jelom. Otu Jeremijine reči ,, Ka se nađoše

reči Tvoje, pojeoh ih, i reč Tvoja bi mi raost i veselje srcu mom, jer

je ime Tvoje prizvano na me, Gospoe Bože na vojskama” (Jeremija

15:16). Ovo je takođe pokazao sam Gospo Isus Hrist koji je,

prestavljajudi Jevrejima neophonost jeenja Njegovog mesa i

jeenja u Njegovu čast, u isto vreme rekao: ,, uh je ono što



77

oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh uh su i život

su.” (Jovan 6.63). To a je Aam rao primio obre vesti u vezi sa

obedanim semenom i čuvao ih u svom srcu kao život uše, jasno se

vii na osnovu imena koje je ao ženi omah nakon što ih je čuo; IAam naee ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima

živima.” (Postanje 3.20). Priča o umotanom kamenu se ne završava

nakon što isti biva progutan, niti se završava prestankom propasti

ece Saturnove. Kažu a se ovaj umotan kamen ,,čuva poreg hrama u

elfima ge se on nevno pomazuje uljem i prekriva vunom”

(MAURICE'S Indian Antiquities). Koliko je ovaj kamen simbol ,,sina

koji nosi greh”, on takođe simboliše i Jagnje Gosponje, ubijeno pri

osnivanju sveta, o čije kože su naši prvi roitelji načinili svoju oedu

kada su bili neodeveni, onako kako ih je bog stvorio. Samim tim, iako

je kamen oku predstavljen kao takav, on je morao da bude prikladno

prekriven vunom. Kaa je prestavljen kao grana, grana Božija, ona je

takođe zamotana u vunu (POTTER, Religion of Greece). Dnevno

pomazanje uljem je veoma važno. Ukoliko je kamen prestavljao sinakoji nosi greh, šta bi to nevno pomazanje moglo a znači osim toga

a je taj kamen ,,pomazan o Gospoa” ili ,,Mesija” koga su

idolopoklonici obožavali nasuprot pravom Mesiji koji je tek trebalo a

bude otkiven? Jedno od imena kojim je ovaj umotan i pomazan

kamen zvan zapanjujude potvrđuje gore naveeni zaključak. Ime je

Baitulos. To pronalazimo kod Priscijana koji kada govori o ,,kamenu za

kog se tvri a ga je Saturn prožraž za Jupitera” oaje i to a gaGrci zovu ,,Baitulos”. ,, B'hai-tuloh” znači ,,ete koje vrada u život”* *

O Tli, Tleh, ili Tloh, ,,Infans puer” (CLAVIS STOCKII, Chal.), i Hia ili

Haya, ,,živeti, vratiti život.” (GESENIUS) O Hia, ,,živeti” i prefiksa

potiče grčka reč koja znači ,,život”. To Hia, kaa je usvojeno u grčkom

jeziku, takođe se izgovaralo Haya, okaz leži u imenici Hiim, ..život,”

koja se izgovara Hayyim, koja u Grčkom prestavlja ,,krv”. Mozaični

princip, ,,a je krv život” je samim tim okazano bio poznat i ko



78

rugih, ne samo Jevreja. Haya, ,,živeti i vratiti život” sa prefiksom

postaje B'haya. Tako u Egiptu možemo nadi a je reč Bai označavala

,,ušu” ili ,,uh” (BUNSEN). B'haitulos je samim tim ,,ete koje vrada

život” P'haya-n jeste isti bog. Otac bogova i ljui je uništio ecu timešto ih je pojeo; ali kaa je progutao zamotan kamen on ih je vratio u

život. (HESIO, Teogona). Oatle ime Baitulos. Značenje ovog imena

je u potpunosti u sklau sa onim što je rečeno u Sanhuniatonu u vezi

sa imenom Baithulia atog o strane feničanskog boga Ouranosa:,,

Bio je to bog Ouranos koji je osmislio Baithulia, koji je stvarao

kamenje koje se kretalo kao a sarži život.” Ukoliko je kamen koji je

Baitulos predstavio kao ,,ete koje vrada život”, prirono je bilo to a

kamen treba a bue napravljen tako a eluje kao a u sebi sarži

život, ukoliko je to mogude. Postoji velika analogija između zavijenog

kamena koji je prestavljao ,,sina koji nosi greh” i onog koga je

Oviov Olenos pomenuo, koji je na sebe preuzeo tuđu krivicu i koji je

kao posleica toga pretvoren u kamen. Ved smo vieli a je Olenos,

kada je pretvoren u kamen, postavljen u Frigiji na svetoj planini Ida.Mi imamo razloga da verujemo da kamen za koji se govori da je toliko

uradio za Saturnovu decu, i koji je postavljen blizu hrama u Delfiju,

predstavljao istog ovog Olenosa. Pronalazimo da je Olen bio prvi

prorok u Delfiju i da je osnovao prvi hram tamo (PAUSA Phocica).

Kako su proroci i sveštenici uglavnom nosili imena bogova koje su

predstavljali (Hesihije nam govori da se svetenik koji je predstavljao

velikog boga pod imenom grane u misterijama zvao Bakus), ovo

ukazuje na jedno od drevnih imena boga u Delfiju. Ukoliko je

postojao sveti kamen na planini Ida koji se zvao Olenosov kamen i

sveti kamen u oblastima hrama u Delfiju, koji je Olen osnovao, da li

može a postoji sumnja a je sveti kamen u elfiju prestavljao isto

što je prestavljao i sveti Iin kamen? Zavijen kamen koji je bio

postavljen u Delfi ju, Priscijan je zvao ,,bogom” na ved naveenom

mestu. Ovaj bog, koji je simbolički božanski pomazan, bio je slavljen



79

zbog toga što je vratio u život Saturnovu ecu, ecu oca bogova i

ljudi, a kada se poistoveti sa Idinim Olensom, dokazano je to da je

zauzimao mesto samog Mesije, velikog nosioca greha, koji je nosio

sve grehe ljudi, zauzeo njihovo mesto i patio umesto njih, jer jeOlenos, kako smo ved vieli, obrovoljno preuzeo na sebe krivicu koja

lično nije njemu pripaala. Kako smo vieli koliko je patrijarhalne

vere bilo sakriveno ispo mističnih simbola paganizma, saa treba a

razmotrimo okolnosti u vezi sa zavijenim kamenom koje pokazuju

kako je Misterija bezakonja u Rimu uvela zamotan kamen paganizma

u ono što se naziva hrišdanskim simbolizmom. Baitulos ili zamotan

kamen bio je loptastog oblika. Ovakav kamen se često prestavlja kao

zavijen ili vezan, neka sa više a neka sa manje kanapa. Ko

BRYANTa ge je boginja Kibela prestavljena kao ,,Spes ivina” ili

,,Božanska naa”, viimo osnov ove božanske nade predstavljene

svetu isto kao što je zamotan kamen prestavljen u njenoj esnoj

ruci, zavezan sa 4 različite trake. U AVIovim Antiquites Etrusques,

pronalazimo boginju koja je predstavljena sa Pandorinom kutijom,izvorom svog zla, u svojoj pruženo j ruci i zamotanim kamenom koji

visi sa iste kutije, u ovom slučaju ta kugla je bila obavijena samo sa

va zavoja koja su se ukrštala. A šta je rugo ova obavijena paganska

kugla nego samo panan onoj kugli, sa zavojem oko nje, i mističnim

Tau ili krstom na svom vrhu, koja se zove ,,vrsta ominiona” i koja je

često prestavljena u rvorezu (Slika 60) u rukama Boga Oca na

nepriklanim prikazima istog. Čitaocu ne treba reči a je krst izabrabznak i oznaka upravo tog Boga koga zamotan kamen predstavlja, i da

kaa je Bog bio rođen, rečeno je ,,Gospo čitave zemlje je rođen”

(WILKINSON). Kako je Bog koji je simbolički prestavljen zamotanim

kameno ne samo vratio Saturnovu ecu u život ved je i vratio samu

Saturnovu vladavinu zemljom koju je on prestupom izgubio. Ne treba

se čuiti tome što se kaže je,,ovo osveštano kamenje”, o kojeg je

neko ,,posvedeno Jupiteru a neko suncu”, ,, smatrano svetim



80

Saturnu”, Ocu bogova (MAURICE) i a je Rim kao posleica toga

postavio okrugli kamen u ruku slike, koja neprikladno prikazuje Boga

Oca. Samim tim, iz ovog izvora se vidu da je zamotana kugla, sa

Tamuzovom oznakom, postala simbol vlasti širom čitave papskeEvrope.

Dva Vavilona: II Objekti slavlja - II Majka i Dete - V Deifikacija Deteta

PDF Štampa El. pošta


Poglavlje II Deo II Odeljak V Deifikacija Deteta Ako je iko bio zabrinut

zbog tragične smrti Nimroa, ona je to bila njegova žena

Semiramida koja je sa prvobitno pokorne pozicije odgajena da sa njim

eli vavilonsko presto. Šta bi ona mogla a urai u slučaju ove nuže?

a li bi trebalo a tiho uzrži o pompe i ponosa za koji je ogajena?

Ne. Zbog smrti njenog muža, njena mod je oživela šok. Međutim,

njena olučnost i neograničena ambicija nisu bile po kontrolom.

Naprotiv, njena ambicija se uzigla još više. Za života, njen muž je bio

smatran herojem; u smrti, ona de ga obožavati kao boga, kao ženino

obedano seme - ,,Zero-ashta,”* koji je preoređen a povrei glavu

zmije i a pri tom povrei sopstvenu petu. * Zero na kalejskom znači

,,seme“. Imamo razloga a onesemo zaključak a se na grčkom ova

reč javlja kao Zeira, A poprilično prirono ona je zaobila oblik Zoro,kao što se može vieti na osnovu promene reči Zerubbabel u grčkoj

Septuaginti u Zoro-babel. Samim tim, Zuro-ashta, ,,seme žene“,

postalo je Zoroaster, obro poznato ime za prestavnika obožavaoca

vatre. Ime Zoroaster (Zaratustra) se takođe može nadi i kao Zeroastes

(JOHANNES CLeRICUS, e Chaloeis). Čitalac koji se konsultuje sa

temeljnim radom Dr. Wilsona iz Bombaja na temu Parsi religije,

otkride a je postojao jean Zoroaster osta pre tog Zoroastera koji je



81

živeo za vreme vlaavine Histaspa arijusa. U istorijskim beleškama,

Zoroaster iz Baktrije najčešde se pominje. Međutim, glas antike je

jasan i izričit kaa kaže a je privi i veliki Zoroaster bio Asirac ili

Kalejac (SUIAS), i a je on bio osnivač iolopokloničkog sistemaVavilona kao i Nevro. Prilično je jasan i kaa kaže a je on umro

nasilničkom smrdu baš kao i Nevro, Tamuz i Bakus. Ientitet Bakusa i

Zoroastera je dalje dokazan epitetom koji je Pyrosporus dodelio

Bakusu u Orfičkim himnama. Kaa je revno obedanje o Eenu

počelo a paa u zaborav, značenje imena Zero-ashta bilo je

izgubljeno za sve koji su poznavali samo egzoteričnu oktrinu

paganizma. Kako je ,,ashta” označavalo ,,vatru” u Kaleji kao i

,,ženu”, Bakusovi rituali imali su veze sa obožavanjem vatre. Ime

Zero-ashta je postalo shvadeno kao ,,seme vatre” pa otu olazi i

epitet Pyrisporus ili Ignigena, ,,rođena o vatre”, koji se i na Bakusa

primenjuje. O ovog pogrešnog tumačenja imena Zero-ashta, ili zbog

namernog krivljenja značenja istog o strane sveštenika koji su želeli

a ustanove jenu oktrinu za početno a rugu za iskrivljeno ivulgarno značenje, potekla je priča o nerođenom etetu Bakusu koje

je spaseno od plamena koji je progutao njegovu majku Samelu kada

je Jupiter u svoj svojoj slavi ošao a je poseti (OVI'S Metam.)

Postojalo je još jeno ime po kome je Zoroaster poznat, a koje nam

ne aje njišta manje instrukcija o prethonih, a to je Zar-adas,

,,Jeino seme” (JOHANNES CLERICUS, e Chaloeis). U Wilsonovoj

Parsi religiji, pominje se ime Zoroadus ili Zarades. Stari pagani, dok su

priznavali jenog i jeinog Boga pre svega, znali su takođe a je bilo

samo jeno seme na kome su izgrađene sve nade sveta. U skoro svim

nacijama, ne samo da je postojao vrhovni bog pod imenom Zero ili

Zer, ,,seme” i velika boginja po imenom Ashta ili Isha, ,,žena”; ali

veliki bog Zero je često okarakterisan nekim epitetom koji

porazumeva a je on ,,jeini”. O takvim imenima i epitetima može

a posveoči stih 3:15 Postanja i ništa rugo. Ime Zar-ades ili Zoro-



82

aus, takođe zapanjujude ilustruje Pavlove reči: ,,A ne veli: i

semenima, kao za mnoga, nego kao za jedno: i semenu tvom, koje je

Hristos.” Vreno je zapaziti a moeran sistem parsizma koji potiče

o reforme starog obožavanja vatre u oba arijusa Histaspa, koji jeobio obožavanje boginje-majke i iz imena Zoroaster izbacio reč

,,žena.” Samim tim, na svetom jeziku koji su govorili Parsi a koji se

zvao Zend, ime njihovog velikog reformatora jeste Zarathustra -

,,pružanje semena”. Poslenji eo imena potiče o Thusht (koren je

Chaldee-nthsh, ali se n gubi), ,,pustiti na slobou ili osloboiti”.

Thusht je infinitiv a u Sanskritu ra koje mu je prikačeno i koje odaje

afinitet reči Zen prestavlja obro poznat znak vršioca ranje bar

kao što to čini er u engleskom jesiku. Zen Zarathushtra, samim tim,

prestavlja ekvivalent reči Phoroneus, ,,Emancipator.“ Patrijarsi i

sveukupni revni svet bili su savršeno upoznati sa velikim drevnim

obedanjem o Eenu i obro su znali a ranjena peta obedanog

semena porazumeva njegovu smrt i a se kletva koja je bačena na

svet može ukloniti samo smrdu velikog Izbavitelja. Ukoliko obedanje uvezi sa povređivanjem zmijine glave koje je zabeleženo u Postanju,

kao što je ato našim prvim roiteljima, stvarno ato, i ako je čitavo

čovečanstvo poteklo o njih, ona se može očekivati a se neki trag

tog obedanja može pronadi u svim nacijama. To je i činjenica. Ne

postoji nacija na zemlji u čijoj mitologiji ne postoji trag o ovome. Grci

su predstavili svog velikog boga Apolona kako ubija zmiju Fito a

Herkulesa kako avi zmiju još ok je bio u kolevci. U Egiptu, Iniji,Skaninaviji i Meksiku pronalazimo jasne aluzije na sličnu veliku

istinu. Wilkinson kaže : ,,Zli genije protivnika egipatskog boga Horusa

je često prestavljen oblikom zmije diju glavu Horus probija kopljem.

Ista priča se ešava i na poručju Inije ge je zla zmija Calyia ubijena

o strane Višnu, u avataru (inkarnaciji) Krišne (Slika 23), a smatra se

a je skaninavsko božanstvo Tor ranilo glavu velike zmije

sopstvenim buzovanom.” On oaje a se poreklo ovoga može nadi



83

u Bibliji. Ukoliko se osvrnemo na slično verovanje među

meksikancima, pronalazimo Humboldt-ove reči a je ,,zmija

smrvljena velikim uhom Teotlom, kaa uzima obličje nekog o

poređenih božanstava, jeste genije zla – pravi Kakoaemon.” Uskoro svim slučajevima, kaa se premet ispituje oozo, ispostavi se

a je zmija koja uništava boga prestavljena kako prolazi kroz teškode

i patnju koje se završavaju njenom smrdu. Samim tim, bog Tor, ok na

kraju uspeva a uništi veliku zmiju, prestavljen je kako u samom

trenutku pobee umire o otrovnog izisaja zmije. Na isti način su i

vavilonci predstavili svog velikog uništitelja zmije među figurama

njihove drevne sfere. Njegova misteriozna patnja je samim tim

opisana o strane velikog grčkog pesnika Aratusa, čiji jezik pokazuje

a kaa je pisao, značenje toga što je bilo prestavljeno se gubilo,

mada, kada se posmatra u svetlu Svetog pisma, svakako jeste veoma

važno: ,,Ljusko obličje, opteredeno teškim raom, javlja se;

Međutim još uvek mu ime neznano ostaje; Niti su poznate muke koje

time trpi; Ali čim izglea a paa na kolena, Njegovi smrtnicineznanice Engonasisa zovu; I ok mu se uzvišene grozne ruke šire,

Ispo njega se javlja zmajeva strašna glava, A njegovo esno stopalo

nepomično stoji, Fiksirano na povijenoj kresti čuovišta.” Konstelacija

koja je time prestavljena jeste obično poznata po imenom koje

nosi značenje ,,Onaj koji kleči”, upravo iz samog ovog opisa grčkog

pesnika, ali jasno je a je reč ,,Engonasis” potekla o Vavilonaca i

mora se protumačiti ne u grčkom nego u kalejskom smislu. Ukolikose tako protumači, kao što sam postupak ovog lika nalaže, ime ovog

misterioznog padenika jeste ,,Onaj koji je zrobio zmiju”. Poneka

kaa je stvarno ubijanje zmije prestavljeno kao mnogo lakši proces,

čak i ta je smrt bila krajnji rezultat a upravo ta smrt uništitelja zmije

opisana je na takav način a ne postoji nikakva sumnja a je priča

pozajmljena. Ovo je posebno slučaj sa inijskim Krišnom, na koga

Wilkinson aluira u atom isečku. U legeni koja se tiče njega, čitavo



84

revno obedanje o Eenu jeste veoma upečatljivo otelotvoreno. Pre

svega, on je predtavljen na slikama sa nogom na glavi velike zmije a

zatim, nakon što istu uništi, govori se o tome kako je on umro kao

posleica toga što je bio pogođen strelom u stopalo, a kao što je toslučaj i sa Tamuzom, veliki plač se svake goine priređuje u njegovu

čast. Čak i u Grčkoj, u klasičnoj priči o Parisu i Ahilu, imamo vrlo

jenostavnu aluziju na taj eo revnog obedanja koje se onosi na

povređivanje ,,pete” osvajača. Ahila, jeinog sina boginje, bilo je

nemogude povreiti u bilo koje mesto osim u petu, ali ta rana je bila

smrtonosna. To je i njegov protivnih iskoristio usle čega je i ošlo o

smrti. Ukoliko postoje okazi a su čak i Pagani znali a de upravo

smrdu obedani Mesija uništiti smrt i onog koji ima mod na smrdu,

Đavola, po koliim je tek ubokim utiskom čovečanstvo bilo kaa je u

pitanju ova istina o ključnog značaja u ranim anima Semiramie,

kaa su oni bili toliko bliže izvoru božanske traicije. Kaa je ime

Zoroaster, ,,seme žene”, ato onome koji je zbog lažnog obožavanja i

otpaništva umro u sre uspešne karijere, ne postoji sumnja u veziznačenja koje to ime treba a pruži. A činjenica o nasilnoj smrti

heroja, koji je uz poštovanje svojih slebenika uraio sve to kako bi

blagoslovio čovečanstvo, učinio život srednim i osloboio ljue tako

da se ne plaše gneva koji olazi, umesto a bue fatalna za

oeljivanje jene takve titule njemu, učinila je sasvim suprotno. Sve

što je bilo potrebno a bi se ta šema ozvolila u ime onih koji su o

pravog Boga tražili izgovor za stalno nepoštovanje religijskihuverenja, bilo je samo otkride a iako je veliki čuvar tog nepoštovanja

pao i postao plen zlih ljudi, on je sebe slobodno ponudio za dobrobit

čovečanstva. Evo šta je zapravo urađeno. Kalejska verzija priče o

velikom Zoroasteru jeste ta da se on molio vrhovnom Bogu raja da

mu ouzme život; a je njegova molitva uslišena i a je on umro

uveravajudi svoje slebenike a ukoliko buu gajili uspomenu na

njega, carstvo nikaa nede pripaati ikom rugom o Vaviloncima.



85

Ono što vavilonski istoričar Beros kaže a odsecanje glave velikog

boga Bela takođe ima isti efekat. Bel je, kako Beros kaže, zapoveio

jednom od bogova da mu odseku glavu da se od krvi koja bude

prolivena ovom njegovom zapovesti i njegovim pristankom i kojapotekne zemljom, nova stvorenja mogla da budu formirana, jer je

prvo stvaranje smatrano vrstom neuspeha. Samim tim, smrt Bela, koji

je bio Nevro, baš poput one koja se pripisuje Zoroasteru

prestavljena je kao u potpunosti obrovoljna i izvršena rai

dobrobiti sveta. Izgleda da su onog trenutka kada je mrtav heroj

trebalo a bue eifikovan tajne Misterije osmišljene. Prethoni oblik

neprihvatanja religijskih uverenja tokom Nevroovog života izglea

a je otvoren za javnost. Očigleno je postojalo osedanje a publicitet

nije dolazio u obzir. Smrt velikog kolovođe ovog neprihvatanja

religijskih uverenja nije smrt ratnika koji je ubijen u bici, ved svečano

nanesen čin pravične surovosti. Ovo je obro ustanovljeno smrdu

Tamuza i Ozirisa. Slei sveočenje o Tamuzu, koje je ao proslavljeni

Majmonid, a koje uboko prožima sva kalejska učenja: ,,Kaa jelažni prorok po imeno Tamuz propoveao oređenom kralju a on

treba a obožava 7 zveza i 12 znakova Zojaka, taj kralj je naložio a

ga ubiju. U nodi uoči njegove smrti sa svih strana sveta sve slike su se

sakupile u vavilonskom hramu i oformile jednu veliku zlatnu sliku

Sunca koja je stajala između raja i zemlje. Ta slika se prostirala u

sreini hrama, kao i sve slike oko nje, i govorile su im sve što se

Tamuzu esilo. Slike su plakale i žalile celu nod a zatim, to jutro, onesu oletele, svaka u svoj hram na različitim krajevima sveta. Oatle

potiče običaj koji se obeležava svake goine, na prvi an meseca

Tamuza kaa se žali i plače za Tamuzom.” Ove naravno postoji sva

ekstravagancija idolopoklonstva kao što se ona može nadi u

Kaldejskim svetim knjigama sa kojima se Majmonid konsultovao; ali

ne postoji razlog za sumnju u vezi činjenica oko načina ili uzroka smrti

Tamuza. U ovoj kalejskoj legeni stoji a je komanom ,,oređenog



86

kralja” ovaj kolovođa neprihvatanja religijskih učenja usmrden. Ko bi

mogao a bue ovaj kralj koji se toliko olučno protivio obožavanju

omadina raja? O onoga što je rečeno o egipatskom Herkulu, obili

smo vrlo vredne informacije o ovoj temi. Wilkinson priznaje da jenajrevniji Herkul i onaj istinski primitivan bio poznat u Egiptu kao

neko ko se uz pomod ,,modi bogova” *(tj. UHA) borio sa ivovima i

pobeio ih. *Ime istinskog boga je (Elohim) jeste u množini. Samim

tim, ,,mod bogova” i ,,boga” izražena je istim terminom. Bez sumnje,

Herkulovo ime i karakter su kasnije Pagani ali onima koji de ga

obožavati kao velikog osloboioca ili mesiju, baš kao što su oni koji su

se protivili paganskim božanstvima postali poznati kao ,,ivovi” koji

su se pobunili protiv raja. Al hajde samo da se osvrnemo na to ko su

bili ti Divovi koji su se pobunili protuv Raja. To su bili Nevrod i njegovi

slebenici, jer su ivovi bili ,,oni modni” koje je Nimro prevoio. Ko

je onda bio najprikladniji da predvodi suprostavljanje odbijanju

religijskih uverenja za vreme primitivnog obožavanja? a je Šem bio

ta živ, on bi bez sumnje bio taj. Ko bi poput njega mogao? U sklausa ovom dedukcijom, pronalazimo da je jedno od imena primitivnog

Herkula u Egiptu bilo ,,Sem”. Ukoliko je ,,Sem” bio primitivan Herkul

koji je savlaao ivove, i to ne samo pukom fizičkom silom ved ,,silom

Boga” ili uticajem Svetog uha, to se ona u potpunosti slaže sa

njegovim karakterom. Štaviše, neverovatno je to koliko se poklapa sa

egipatskim beleškama o smrti Ozirisa. Egipdani kažu a je veliki

neprijatelj njihovog boga savladao Ozirisa ali ne otvorenim nasiljem.

Skovavši zaveru, zajeno sa 72 voeda čoveka Egipta, namodao ga

je, ubio a zatim isekao njegovo mrtvo telo na parča i različite elove

poslao u graove širom zemlje. Pravo značenje ovoga se javlja kaa

se baci pogled na pravosudne institucije Egipta. Bilo je ukupno 72

suije, među kojima su bili i civili i sveci, koji su u sklau sa egipatskim

zakonom imali zaatak a oluče kakva de kazna biti oeljena krivcu

koji je toliki prestup načinio kao što je to bio Oziris, po



87

pretpostavkom a je ovo bilo pravosuno pitanje. Prilikom rešavanja

takvog slučaja, va tribunala su bila uključena. Pre svega, tu su bile

obične suije koje su imali mod na životom i smrti, i kojih je bilo

ukupno trideset. Zatim, postojao je tribunal koji se sastojao od 42suije, koji su, ukoliko Oziris bue osuđen na smrt, imali zaatak a

onesu oluku o tome a li de njegovo telo biti sahranjeno ili ne. Pre

svake sahrane, ovaj tribunal je morao da onese oluku a li de

pojeinac biti sahranjen ili ne.* *IOOR Reči ioora, onako kako

su ate u običnim izanjima, svoe broj suija na ,,više o 40” bez

tačne naznake koliko ih zapravo ima. U Coex Coislianus stoji a se

radi o droju koje je ,,za dva vedi o 40”. Zemaljskih suija, koji su

sudili o tome da li neko treba da bude sahranjen ili ne, kako

WILKINSON i BUNSEN tvrde, bilo je isto koliko i sudija pakla.

Spomenici sveoče o tome a je ovih suija bilo 42. Samim tim, i

zemaljskih sudija koji sude oko toga ko de biti sahranjen takođe mora

da bude 42. U skladu sa ovim brojem koji se jednako odnosi na sudije

ovog sveta i sveta uhova, Bunsen, kaa je govorio o suđenjupreminule osobe u neviđenom svetu, koristi ove reči u gore

navedenom pasusu: ,,42 boga (broj suija koji sačinjavaju zemaljski

tribunal za mrtve) zauzimaju mesta suija.” Sam orije, bilo a je

stvarno napisao a je njihov broj ,,za va vedi o 40” ili samo ,,vedi o

40”, aje nam razloge a verujemo a je stvarno imao na umu broj

42. On kaže a je ,,čitava priča o senkama ispo”, onakva kakvu je

Orfej preneo iz Egipta, ,,korpirana o ceremonija egipatskih sahrana”,kojoj je prisustvovao nakon suđenja o sahrani mrtve osobe. Ukoliko je

stvarno bilo samo 42 suije u ,,senkama ispo”, ona se čak i po

tome što je ioor pokazao vii a broj onih koji sue na zemlji moa

a je bio isti, bez obzira na način tumačenja njegovih reči. Pošto je

obijeno to a se on sahrani, oba tribunala su morala biti uključena.

Samim tim, bilo bi tačno 72 osobe, a Typho je bio predsednik. Osudili

su Ozirisa na smrt i naložili a bue isečen na komae. Na šta se ona



88

odnosi ova izjava, kada se uzme u obzir zavera, ako ne na to da je

veliki suparnik iolopokloničkog sistema koji je Oziris uveo, o te

mere ubedio suije o veličini prekršaja koji je on počinio, a su

prestupnika osuili na strašnu smrt i sramotu nakon nje, kako bi sezastrašio svako ko bi mogao a krene njegovim stopama. Sečenje

mrtvog tela na komae i slanje elova tela u različite graove

paralelno je onome što čitamo u Bibliji o sečenju mrtvog tela Levove

konkubine na delove (Sudije 19.29) i o tome kako su poslali delove

njenog tela svakom o 12 plemena Izraela. Sličan korak preuzima i

Savle, koji ,,uze va vola, i iseče ih na komae, i razasla ih u sve

krajeve Izrailjeve (1. Samuilova 11.7). Kritičari tvre a su i Levi i Savle

postupali po patrijarhalnom običaju prema kome bi osveta bila

izvršena na onima koji se nisu oazvali okupljanju koje je na ovakav

ozbiljan način prizvano. Savle je mnogo reči upotrebio kako bi iskazao

sleede kaa su elovi vola bili poslati plemenima: ,, Ko ne pođe za

Saulom i za Samuilom, ovako de biti sa goveima njegovim. I strah

Gosponji popae naro, te iziđoše jenoušno.” Na sličan način,kada su delovi Ozirisa poslati u graove o strane 72 ,,zaverenika”,

rugim rečima, vrhovnih suija Egipta, oni su ozbiljno poručili: ,,ko

go a urai isto što je i Oziris uraio, isto treba i njemu a bue

urađeno; tako a i on takođe treba a bue isečen na komae.” Kaa

je nereligija i nepoštovanje religijskih uverenja ponovo zavlaala, ovaj

čin na koji su sastavljeni autoriteti u vezi sa kolovođom otpanika bili

naveeni, a koji je namenjen a se stavi tačka na kombinovanesisteme nereligije i depotizma koje su postavili Oziris i Nevrod,

svakako je bio razlog intenzivne mržnje upudene svim njegovim

simpatizerima; a kao glavni učesnik u njemu stigmatizovan je Typho ili

,,Onaj zli.”* *Wilkinson priznaje a su različiti pojeinci u različito

vreme gajili mržnju prema Egiptu. Jeno o najzapaženijih imena po

kojima je Typho ili Onaj zli bio poznat bilo je Seth (EPIPHANIUS, Adv.

Hoeres). Seth i Shem su sinonimi koji označavaju ,,onog oređenog.”



89

Kako je Shem bio mlađi Noin sin i ,,brat Jafeta starijeg” (Postanje

10.21), i kako je preeminentnost božanski oeljena njemu, ime

Shem, ,,onaj oređeni” bez sumnje je ato njemu o strane

božanstva, bilo na rođenju bilo kasnije, kako bi on bio obeležen baškao što je Seth prethono bio obeležen kao ,,ete obedanja.”Shem,

međutim, izglea a je u Egiptu bio poznat kao Typho, ne pod

imenom Seth ved po svojim imenom. Wilkinson nam govori a je

Typho bio okarakterisan imenom koje je imalo znadenje ,,uništiti ili

opustošiti.” Ime Shem takođe ima značenje ,,napustiti” ili ostaviti a

propadne. Dakle, Shem, onaj oređeni, o strane svojih neprijatelja

je nazvan imenom koje nosi značenje ,,Onaj koji pustiši ili uništava”,

tj. Đavo. Uticaj koji je ovaj omrznuti Typho ostavljao u umovima

takozvanih ,,zaverenika”, ukoliko u obzir uzmemo fizičku silu kojom je

Nimro poržavan, mora a je bio veliki. To nam pokazuje a iako je

njegovo elo koje se tiče Ozirisa zaklonjeno, a on sam nagrđen

imenom punim mržnje, on zaista nije bio niko rugi o primitivni

Herkul koji je pobeio ivove uz pomod ,,Božije modi” ili ubedljivemodi njegovog Svetog uha. U vezi sa ovim Shemovim karakterom,

mit u kojem Aonis, koji je poistoveden sa Ozirisom, biva ubijen

kljovama ivljeg vepra, lako se može otkriti.* Kljova ivljeg vepra je

simbol. U svetom pismu, kljova se zove ,,rog”, mnogi klasični Grci nisu

pravili razliku između ova va.** * U Iniji, priča se a je emon sa

,,licem vepra“ obio takvu mod svojom posvešdenošdu, a je vršio

opresiju na ,,posvedenicima“ ili obožavaocima bogova, koji su moralida se kriju. (MOOR'S Pantheon) Čak i u Japanu postoji sličan mit. **

Pauzanija priznaje da su neki u njegovo doba smatrali kljove zubima,

ali on se jako zalagao za to a se one smatraju ,,rogovima”. Saa kaa

nam je poznato a se kljova smatra ,,rogom” u sklau sa

simbolizmom idolopoklonstva, značenje kljova vepra, koje su ubile

Aonisa, nije toliko teško pronadi. Rogovi bika koje je Nevro nosio

prestavljali su simbol fizičke modi. Kljove vepra su bile simbol



90

uhovne modi. Kako ,,rog” znači mod, samim tim i kljova, koja

predstavlja rog u ustima, znači ,,mod u ustima”; rugim rečima, mod

ubeđivanja, sama mod koju je ,,Sem”, primitivni Herkul, poseovao.

Čak o revnih traicija Gela, obijamo elid okaza koji ilustruje ovuieju o modi u ustima, i vezuje je za velikim Noinim sinom, na kome

počiva blagoslov Svevišnjeg, kako je to zabeleženo u Svetom pismu.

Keltski Herkul je poznat i po imenom Hercules Ogmius, što na

kalejskom znači ,,Herkul koji žali”.* * Keltski učenjaci tvre a ime

Ogmius etimološki potiče o reči Ogum, za koju kažu a znači ,,tajna

pisanja”; ali veda verovatnoda je ta a je reč Ogum potekla o imena

boga, a ne a je ime boga izveeno iz nje same. Ni jeno ime ne može

a bue priklanije, niti može a više opisuje istoriju Šema, nego ovo.

Izuzev našeg prvog roitelja, Aama, moža nikaa nije ni postojao

čovek koji je vieo više patnje o njega. Ne samo a je vieo široko

rasprostranjeno nepoštovanje religijskih uverenja, koje ga je uboko

povređivalo jer je prisustvovao strašnoj katastrofi – poplavi, ved je

živeo ovoljno ugo a sahrani 7 generacija svojih potomaka. Živeo je502 goine nakon poplave, i kako su životi ljui postali osta kradi

nakon tog ogađaja, ništa manje nego 7 generacija njegovih irektnih

potomaka umrli su pred njim (Postanje 11:10-32). Koliko je samo

priklano ime Ogmius, ,,Onaj koji pati ili žali” za onog ko je prošao

kroz toliku istoriju! Saa, na koji način je ovaj Herkul koji ,,žali”

predstavljen kako smiruje narode i ispravlja nepravde? Velike grupe

ljudi su predstavljene kako ga prate, vučeni finim zlatnim lancimaprikačenim za njihove uši i usta.* * Sir W. BETHAM'S Gael an

Cymbri. U vezi sa ovim Ogmiusom, jeno o imena ,,Sema”, velikog

egipatskog Herkula koji je pobedio Divove, vredno je pomena. To ime

je Chon. U BRYANTovom delu Etymologicum Magnum stoji: ,,Kažu a

je na egipatskom ijalektu Herkul oslovljavan imenom Chon.” Treba

uporediti ovo sa WILKINSONom gde je Chon oslovljavan imenom

,,Sem.” Khon na kalejskom znači žaliti, a kako je Shem bio Khon – tj.



91

,,Sveštenik” Svevišnjeg Boga, njegov karakter i čune okolnosti kao

ko Khona ,,koji žali” formirali bi oatni razlog zašto on treba a

bude poznat pod imenom egipatskog Herkula. Ne treba zanemariti to

a što se tiče onih koji teže tome a grešnike ovrate o pogrešnihputeva, postoji elokventnost u suzama koja je vrlo impresivna. Suze

Whitefiela činile su veliki eo njegove modi, a samim tim su i suze

Khona, Herkula ,,koji je žalio” pomogle istom a savlaa ivove.

Postoji velika razlika između ova va simbola – kljove vepra u zlatni

lanci koji su prikačeni za usta i uši i koje vuku gomilu ljui; ali oba ova

simbola veoma lepo ilustruju istu ideju – jačina te ubeljive snage

koja je omogudila Shemu a ponese prlimu zla koja je brzo

preplavila svet. Ka je Shem imao toliko modan uticaj na umove ljudi

a ih je naveo a slee strašan primer velikog Apostata, i kaa su

osečeni Apostatovi uovi poslati u glavne graove, ge je bez

sumnje njegov sistem bio ustanovljen, ljudi su shvatili da ukoliko se

idolopoklonstvo nastavi i ukoliko načini korak napre, po ovim

okolnostima, neizbežno je a de se ono nastaviti u tajnosti. Strah oegzekucije, nanesen nekome ko je toliko modan kao Nevro, učinilo

je neophodnim da se u nekom narednom periodu obrati posebna

vrsta preostrožnosti. Po ovim okolnostima, dakle, nastao je sistem

,,Misterije” koja se, iako centrirana u Vavilonu, proširila celim svetom.

U ovim Misterijama, po velom tajne i uvođenjem zakletve, i svim

plodnim izvorima magije, ljudi su postepeno ponovo navedeni na svo

idolopoklonstvo koje je bilo zabranjeno u javnosti. Nove odlike su

oate iolopoklonstvu koje su isto učinili u vedoj meri bogohulnim

nego što je to bilo ranije. Ta magija i iolopoklonstvo su bile sestre

bliznakinje. Na svet su ošle zajeno, za šta i imamo obilnu količinu

okaza. Kako tvri istoričar Justin ,,Za njega (Zoroastera) kažu a je

prvi izumeo magijske veštine i a je uporno proučavao kretanja

nebeskih tela.” Zoroaster o kome Justin govori jeste Baktrijanac

Zoroaster, ali ovo je široko prihvadeno kao greška. Stanley, u svojoj



92

Istoriji orijentalne filozofije, onosi zaključak a se greška javila usle

sličnosti imena, i ono što je pripisano Baktrijanac Zoroasteru zapravo

je pripaalo Kalejcu jer se ,,ne može zamisliti a je Baktrijanac bio

izumitelj tih veština u kojima je Kalejac, njegov savremenik, biotoliko vešt.” Epifanije je očigleno o znatnog zaključka pre njega. On

tvrdi, na osnovu dokaza koji su mu bili dostupni, da je ,,Nevrod koji je

osnovao nauke magije i astronomije, izum koji je kasnije pripisan

Baktrijancu Zoroasteru.” Kao što smo vieli a su Nevro i Kalejski

Zoroaster isto, zaključci revnih i moernih ispitivanja kalejskog

antičkog sveta u potpunosti su u harmoniji. Tajni sistem Misterija

saa je imao gomilu načina a se nametne čulima učesnika, trikovima

i srestvima magije. Uprkos svoj brizi i preostrožnostima onih koji su

sprovodili ovakve inicijacije, dovoljno je ostalo dokaza da nam da

jasan uvi u njihov pravi karakter. Sve je bilo poešeno tako a

umove početnika ovee o najvišeg stupnja uzbuđenja, tako a ako

se oni implicitno preaju sveštenicima, mogu očekivati bilo šta.

Nakon što su kaniati za inicijaciju prošli kroz ispoveaonicu i zaklelise izrekavši zahtevane zakletve, ,,čuni i neverovatni objekti”, kako

kaže Wilkinson, ,,pojavili su se”. Poneka je mesto u kome su bili

izglealo kao a se trese; poneka je bilo obasjano svetlošdu ili je

svetlelo od vatre, a zatim prekriveno potpunom tamom, ponekad su

se javljali gromovi i grmljavina, poneka su se čuli strašni zvuci i

reka, a poneka su čak i strašni privii zapanjivali zastrašene

posmatrače.” Zatim, konačno, pre njima se pojavio veliki bog,centralni objekat njegovog obožavanja, Oziris, Tamuz, Nimro ili

Aonis, na najpriklaniji način kako bi smirio njihova osedanja i

aktivirao njihove slepe afekcije. Zapis jedne takve manifestacije je dat

o strane revnog Paganina, pažljivo zaista, ali opet na način koji

pokazuje prirou magijske tajne kojom je jeno takvo očigleno čuo

postignuto: ,,U manifestaciji koju niko ne sme a otkrije … na ziu

hrama se vidi svetlosna masa koja se prvo javlja sa velike udaljenosti.



93

Ona se pretvara, ok se otvara, u lice koje je očigleno božansko i

natprirono, ozbiljnog aspekta ali ipak sa ozom slatkode. Pratedi

učenja misteriozne religije, aleksandrijci su smatrali da je to Oziris ili

Aonis i ukazivali su mu čast.” Na osnovu ove izjave, skoro a nemasumnje a je magijski čin koji je ove vršen ništa rugo o meto koji

se anas koristi u fantazmogoriji. Takva ili slična srestva su

upotrebljavana u najranijem obu kako bi se živima prikazali mrtvi, u

tajnim Misterijama. Imamo izjave iz najranije istorije koje se odnose

na vreme Semiramie koje nagoveštavaju a su se magijski obrei

vršili upravo u ovu svrhu.* Kako je magični fenjer, ili nešto slično

tome, upotrebljavano i u kasnijem dobu kako bi se postigao isti cilj,

razumno je oneti zaključak a su ista srestva ili slična korišdena i u

najranija vremena, kada su isti efekti bili proizvedeni. * Jedna od

izjava na koju se pozivam nalazi se u sleedim rečima Mojsija

Horenskog u okviru njegove Armenijske istorije, a odnosi se na

Semiramiin ogovor upuden Araeusu koga je ona zarobila u bici:

,,Izala sam naređenje, kaže Semiramia, mojim bogovima a ližurane Araeusa i da ga dignu iz mrtvih. Bogovi su, kaže ona, lizali

Araeusove rane i vratili ga u život.” a je semiramia stvarno učinila

to što kaže a jeste, to bi bilo čuo. Efekti magije su bila lažna čua:

Justin i Epifanije pokazuju a u samom začedu iolopoklonstva leže

lažna čua. Osim u slučaju a je ta bilo poznato a Semiramia čini

lažna čua i iže iz mrtvih koristedi magiju, neverovatno je to a bi

ona ala takav ogovor onima koje želi a umilostivi; jer, s jenestrane, kako bi ona ikada mogla da smisli takav odgovor a sa druge,

kako bi mogla a očekuje a bi to imalo željeni efekat ako nije

postojalo trenutno verovanje u praktikovanje nekromansije?

Otkrivamo da u Egiptu, otprilike u isto doba, takva vrsta magijskih

veština mora a je bila praktikovana, ukoliko je verovati Manetonu.

,,Maneton kaže”, kako Josif tvri, ,,a je on (starešina Horus o kome

se očigleno govori kao o ljuskom i smrtnom kralju) primljen u



94

vieokrug bogova, i a je Amenhotep želeo istu privilegiju.” Ovo

navono prihvatanje po okrilje bogova očigledno je impliciralo

upotrebu magijskog umeda o kome se u ovom tekstu govori. U

rukama veštih ljui koji su se bavili ovakvim osmišljavanjem, ovo jebilo modno srestvo za nametanje nečega onima koji su bili voljni a

im se nešto nametne, koji su se protivili svetoj uhovnoj religiji živoga

Boga koja se još uvek oržavala i nakon što je čitav taj sistem oboren.

Bilo je lako onima koji su upravljali Misterijama, jer su otkrili tajne

koje su taa bile nepoznate gomili ljui, i koje su bile pažljivo

sačuvane, kako bi ljuims pružili ono što moža izglea kao okularna

demonstracija toga da je Tamuz, koji je bio ubijen i za kim je takva

žalost iskazana, još uvek živ, i okružen božanskom i rajskom slavom.

Sa usana jenog o veličanstveno otkrivenih, ili, što je praktično isto,

sa usana nekog neviđenog sveštenika koji u njegovo ime govori iza

scene, šta bi moglo a potekne toliko ivno ili neverovatno a bi ljui

u to poverovali? Samim tim, čitav sistem tajnih Misterija Vavilona

namenjen je a proslavi jenog mrtvog čoveka; a čim je ustanovljenoobožavanje jenog mrtvog čoveka, usleilo je obožavanje mnogo

njih. Ovo baca svetlost na jezik 106. Psalma gde Gospod prekoreva

Izrael za njihovu nereligioznost, kaže: ,,Spojili su se ko Velfegora i jeli

žrtve prinesene mrtvima.” Samim tim, put je popločan za unošenje

svih grozota i zločina koji su se oigravali u Misterijama; jer oni koji

nisu želeli a zarže Boga u svom znanju, koji su preferirali neki viljiv

premet obožavanja, uovoljili su čulnim osedanjima svojih telesnih

umova, i njima ništa nije moglo a u vedoj meri ogovara razumu

nego a sopstvenim ušima čuju komanu o strane toliko

veličanstvene manifestacije koja navono potiče o samog božanstva

kog su poštovali. Šema, samim tim vešto formirana, imala je efekta.

Semiramia je obila slavu o svog mrtvog i eifikovanog muža; i

nakon nekog vremena oboje, pod imenom Rea i Nin, ili ,,Boginja-

Majka i Sin”, bili su obožavani neverovatnim entuzijazmom a njihove



95

slike su svua bile postavljene kako bi im se ukazalo obožavanje.* *

Izgledalo je da ni jedno javno idolopoklonstvo nije pokrenuto do

vladavine Semiramidinog unuka, Arioha ili Arijusa. (Cedreni

Compenium) Ka go je to što je Nevro bio crnac prestavljaloprepreku obožavanju istog, ta prepreka je vrlo lako savladana. U

sklau sa kalejskom oktrinom o seobi uša, sve što je bilo

potrebno jeste pokrenuti učenje a se Nino ponovo pojavio u obličju

posthumnog sina, svetlog tena, rođenog natprironim putem o

strane svoje uovice nakon što je otac otišao u slavu. Kako je

raskalašan i razuzan Semiramiin život poario njoj mnogo ece,

koja navodno ne pripadaju ni jednom ocu na zemlji, dozvola poput

ove bi ojenom osvetlila greh i omogudila joj a izađe u susret

osedanjima onih koji su nezaovoljni istinskim obožavanjem Jehove

ali koji pak nemaju volju da kleknu pred crncem. Od svetla koje je

Egipat bacio na Vavilon, kao i o oblika postojedih slika vavilonskog

eteta u naručju boginje-majke, imamo svaku osnovu da verujemo da

je ovo stvarno bilo urađeno. U Egiptu, Horus svetle puti, sin crncaOzirisa, koji je bio omiljeni objekat obožavanja, u rukama boginje Izis,

je navono bio čuotvorno rođen kao posleica boginjine veze sa

Ozirisom nakon njegove smrti. On je zapravo nova inkarnacija tog

boga i treba da osveti svoju smrt. ivno je otkriti to a i u osečenim

zemljama i među milionima ljui anas, koji nikaa nisu vieli čoveka

crne puti, obožavaju boga koji jeste crnac. Međutim, kao što demo to

kasnije i vieti, među civilizovanim nacijama antičkog sveta, Nevro je skoro svua ozloglašen i lišen svoje preeminencije i to zbog ob

eformitatem, ,,zbog svoje ružnode”. Čak i u samom Vavilonu,

posthumno ete, koje je poistovedeno sa svojim ocem i koje je

nasleilo očevu slavu, ali pak poseuje u vedoj meri majčin ten,

postalo je omiljeni tip Maoninog božanskog sina. Ovom sinu,

obožavanom u naručju svoje majke, oeljeni su svi atributi i sva

imena obedanog Mesije. Kako je Hrist u Starom zavetu na hebrejskom



96

nazvan Adonai, Gospod, tako je i Tamuz nazvan Adonom ili

Adonisom. Po imenom Mitra, on je obožavan kao ,,Posrenik”. Kao

Posrenik i načelnik saveza milosti, on je nazvan Baal-berith,

Gospodar Saveza (slika 24) – Suijama 8.33. U ovom obličju on jepredstavljen na persijskim spomenicima kako sedi na dugi, dobro

poznatom simbolu saveza. U Iniji, po imenom Višnu, Čuvar ili

Spasitelj ljui, iako je bio bog, on je obožavan kao veliki ,,Čovek-žrtva”

koji je ponuio sebe kao žrtvu još i pre postanka sveta. Hinu sveti

spisi nas uče a ova misteriozna ponua pre stvaranja prestavlja

osnovu svih žrtava koje su ikaa bile ponuđene.* * ok rai svoj

posao Višnu, Bog koji leči/popravlja, navono je ,,izvaio trnje iz tri

sveta.” (Murov Pantenon). Trnje je simbol kletve – Postanje 3:18. Da

li se ikakvo čuo opisano ovakvom izjavom može nadi u svetim

knjigama paganske mitologije? Zašto bi? Pošto je greh ušao u svet

postojao je samo jean način spasenja i to putem krvi večnog saveza

(Boga sa religijskom zajednicom) – načinom koga je čitavo

čovečanstvo jenom poznavalo, o oba pravičnog Abela pa nadalje.Kaa je Abel, ,,verom” ponuio Bogu svoju žrtvu koja je bila

veličanstvenija o Kainove, upravo ta njegova vera je bila ,,u krvi

ubijenog Jagnjeta” zara Boga ,,o osnivanja sveta” i javila se tačno

na vreme a bue stvarno ponuđena na Golgoti, što je alo svu

,,veličanstvenost” tome što je ponuio. Ukoliko je Abel znao ,,krv

Jagnjeta”, zašto i Hinu naroi nisu to znali? Jena mala reč pokazuje

a je čak i u Grčkoj vrlina ,,krvi Božije” jenom bila poznata, iako je tavrlina, kako pesnici sveoče, potpuno prikrivena i egrairana. Ta reč

je Ichor. Svaki čitalac barova klasične Grčke zna a je Ichor termin

koji je se na čuan način onosi na krv božanstva. Homer o tome

govori: ,,Iz bistre vene besmrtna Ichor je potekla, Takav potok koji

teče iz ranjenog boga, Čista emanacija, nepokvarena krv, Ni slična

našoj ovratnoj, mrtvačkoj zemaljskoj krvi.” Koje je tačno značenje

termina Ichor? Na Grčkom ova reč nema etimološko značenje, ali na



97

kalejskom ona označava ,,ragocenu stvar”. Takvo ime, primenjeno

na krvi božanstva, može a ima samo jeno poreklo. Ono potiče iz

velike patrijarhalne tradicije koja je navela Abela da se raduje

,,ragocenoj krvi” Hristovoj, najragocenijem poklonu koji je ljubavbožanska mogla a pokloni svetu ispunjenom krivicom i koji, kao krv

jeinog pravog ,,Čoveka-žrtve”, jeste u isto vreme zaista i istinski ,,krv

Božija” (ela 20.28). Čak i u samoj Grčkoj, iako je tamo oktrina u

potpunosti preokrenuta, to se nije o kraja izgubilo. Pomešalo se sa

lažima i fabulama, bilo je sakriveno od mase ljudi, ali u tajnom

mističnom sistemu zauzimalo je veoma važno mesto. Servije nam

govori a je velika svrha Bakusovih orgija bila ,,pročišdenje uša“, jer

je u okviru ovih orgija postojalo prolivanje krvi životinja u znak

sedanja na prolivanje krvi velikog božanstva koje je ovim životinjama

počašdeno. Samim tim, a li postoji verovatnoda a ovo simbolično

prolivanje krvi tog božanstva nije imalo efekat ,,pročišdenja o greha“

za šta su i bili namenjeni ti mistični obrei? Vieli smo a su patnje

vavilonskog Zoroastera i Bela iskazane kao voljne, pretrpene u koristsveta, i a su one vezane za uništenje glave velike zmije, što je

porazumevalo uklanjanje greha i kletve. Ukoliko je grčki Bakus još

jean oblik vavilonskog božanstva, ona su njegove patnje i prolivena

krv prestavljeni kao nešto što je on pretrpeo u istu svrhu – za

,,pročišdenje uša.“ Sa ove tačke gleišta, haje a pogleamo obro

poznato grčko ime –Bakus. Ime je glasilo Dionisus ili Dionisos. Koje je

bilo značenje tog imena? U svim interpretacijama je deifikovano. Ali

samim tim jer pripaa zemlji oakle je sam bog prvobitno ošao,

značenje je veoma jenostavno. 'ion-nuso-s označava ,,ONOGA KO

NOSI GREH”*, ime koje je u potpunosti priklano karakteru onoga

čije su patnje predstavljene kao misteriozne, i ko je smatran onim ko

,,čisti uše”. * Izraz upotrebljen u rugoj knjizi Mojsijevoj, stih 28:38,

za ,,nošenje greha” jeste "nsha eon". Sinonim za eon, ,,greh” jeste

aon. Na kaldejskom prvo slovo postaje i pa samim tim aon, ,,greh”,



98

postaje ion. Zatim, nsha ,,nositi” u participu jeste ,,nusha”. A kako

Grci nisu imali sh, to je postalo nusa. De ili Da predstavlja

emonstrativnu zamenicu koja označava ,,Taj” ili ,,Veliki.” Samim tim,

"D'ion-nusa" jeste veliki nosilac greha. Klasični pagani su imali iejuodstranjivanja greha i o prenesenoj patnji, to vidimo na osnovu

Oviovih reči u vezi sa Olenosom. Za Olenosa se kaže a je preuzeo

na sebe i svojevoljno nosio krivicu zbog nečega za šta nije bio kriv.

Po teretom ovog prikačenog greha, koji je on sam preuzeo, Olenos

je prestavljen kako prolazi kroz strašnu patnju, biva prestrašen na

smrt i pretvoren u kamen. Kako je kamen u koji je Olenos pretvoren

podignut na svetoj planini Idi, to nam pokazuje da je Olenos smatran

svetom osobom. Pravi karakter Olenosa kao ,,nekog ko nosi greh”

može biti u potpunosti ustanovljen. Saa, ovaj vavilonski bog, poznat

u Grčkoj kao ,,neko ko nosi greh” a u Iniji kao ,,Čovek-žrtva”, a među

budistima na istoku, gde se jasno vidi da su prvobitni elementi

sistema vavilonskog porekla, on je bio ,,Spasilac sveta”. Bilo je obro

poznato a su Grci povremeno obožavali vrhovnog boga ponaslovom ,,Zevs Spasitelj”, ali se smatralo a se ovaj naziv onosi

samo na spasenje u bici, ili na nekakvo privremeno oslobođenje. Ali

saa kaa se zna a je ,,Zevs spasitelj” samo naziv za ionisa,

,,Bakusa koji nosi greh”, njegov karakter, kao ,,Spasitelj” pojavljuje se

u sasvim rugačijem svetlu. U Egiptu, kalejski bog je uzignut kao

veliki objekat ljubavi i obožavanja i kao bog putem koga su ,,dobrota i

istina otkriveni čovečanstvu”. Njega su smatrali preoređenimnaslenikom svih stvari, i na an svog rođenja, verovalo se a se

začuo glas koji je rekao: ,,Gospo čitave zemlje je rođen”. Kao ovakav

karakter, on je nazvan ,,Kraljem kraljeva i Gospoom gospoara”,

proslavljeni Sesostris je prouzrokovao da sam ovaj naziv bude dodat

imenu ovog boga na spomenicima koje je on podigao kako bi

prikazao slavu svojih pobea. Ne samo a je njemu ukazana čast kao

,,Velikom Kralju”, on je takođe smatran Gospoom neviljivog sveta i



99

,,Suijom mrtvima”. Smatralo se a u svetu uhova, svako mora a se

pojavi pred njegovim strahovitim tribunalom kako bi se donela

oluka o subini otičnog. Kako je pravi Mesija bio poznat po

nazivom ,,Čovek čije ime je grana”, on je bio proslavljen ne samo kao,,Grana Husa” ved i kao ,,Grana Boga” koja je ljubazno ata zemlji

kako bi izlečila sve svoje boljke.* On je u Vavilonu bio obožavan po

imenom El-Bar, ili ,,Bog Sin.” Upravo po ovim imenom on je

predstavljen Berosu, kalejskom istoričaru, kao rugi na spisku

vlaara.** *Ovo je ezoterično značenje Virgilove ,,Zlatne Grane” i

Grane Imele kod Druida. Dokaz o ovome nalazi se u Apokalipsi iz

prošlosti. Moram oati, onako usput, a je obožavanje svete grane

rasprostranjeno. Ne samo a Crnci u Africi prilikom obožavanja

Fetiche, u oređenim prilikama, koriste granu (HUR Običaji i

ceremonije), ved se i u Iniji čak mogu nadi tragovi iste prakse. Moj

brat, S.Hislop, Slobodni crkveni misionar u Nagpuru, informiše me a

je pokojni Rajag Nagpore svake goine na oređeni an obožavao

granu oređene vrste rveta – Apte, koja je bila zasađena za tupriliku i koja je nakon što bi primila božansku čast iščupana a njeni

listovi distribuirani od strane princa svojim plemidima. Na ulicama

graa, sanice iste vrste rveta su bile proavane a lišde, po

imenom sona - ,,zlato” , avalo se prijateljima. ** BEROS, BUNSENOV

Egipat. Ime ,,El-Bar” je gore ato u hebrejskom obliku, kako bi bilo

poznatije čitaocu koji je upoznat sa Engleskom Biblijom. Kaldejski

oblik imena jeste Ala-Bar, što je na Berosovom grčkom jeziku Ala –par, sa sufiksom os. Promena reči Bar u Par u grčkom jeziku jeste

samo jean o primera principa kao što je Ab, ,,otac”, postalo Appa u

grčkom jeziku i Bar ,,pegavi” postalo Paros… Ovo ime, Ala-Bar,

verovatno je dato od strane Berosa legitimnom sinu i nasledniku

Nevroda. Ala-Par-os je trebalo a označi vlaara koga smatraju

,,Bogom Sinom” ili ,,Sinom Boga” i to je potvrđeno još jenim

načinom čitanja istog imena kao što postoji u grčkom jeziku. Tamo



100

ime glasi Alasparos. Ime Pyrsiporus koje se onosi na Bakusa, znači

Ignigena ili ,,Seme vatre” a Ala-sporos ,,Seme Boga” jeste sličan izraz

koji je formiran na isti način a ime glasi Grecise. Po ovim imenom

on je pronađen na Lajarovim skulpturama Ninive, ime Bar, ,,Sin”koje ima prefiks koji označava El ili ,,Boga”. Po istim imenom njega

je pronašao Ser H. Rawlinson , ge su imena ,,Beltis” i ,,Sjajan Bar” bili

u neposrednoj jukstapoziciji. Pod imenom Bar on je obožavan u

Egiptu još u najranijem obu, maa je nešto kasnije bog Bar

degradiran u popularnom Pantenonu, kako bi se ostavilo mesto za

jeno još popularnije božanstvo. U samom paganskom Rimu, kako

Ovi sveoči, on je obožavan po imenom ,,Večni ečak”.* U pitanju

je bila smela i direktna postavka u Vavilonu kao opozicija ,,Sinu

Blagoslovenom.” * Kako bismo razumeli pravo značenje gore

naveenog izraza, moramo se osvrnuti na zapanjujudu formu zaveta

među Rimljanima. U Rimu, najsvetiji oblik zaveta bio je (kao što

možemo a viimo na osnovu AULUS GELLIUS) ,,Jupiterom

Kamenim”. Ovo je samo po sebi glupost. Međutim ukoliko ,,lapiem”(kamen) prevedemo na sveti jezik, ili kaldejski, zavet glasi: ,,Jupiterom

(Jovom) Sinom” i ,,Sinom Jupiterom (Jovom)”. Ben, što na

hebrejskom znači Sin, na kalejskom postaje Eben, što takođe

označava kamen kao što se i može vieti u ,,Eben-ezer,”, ,,Kamen

pomodi”. Kako najtemeljnija istraživanja antičkog sveta nalažu, Rimski

Jovis, što je bio nominativ u antičko oba, prestavlja samo oblik

hebrejskog Jehove, očigleno je a je zavet prvobitno glasio ,,sinomJehove”. To objašnjava na koji način je najozbiljniji i najobavezujudi

zavet preuzet iz oblika koji je gore naveen, i pokazuje takođe šta su

stvarno mislili kada je Bakus, ,,sin Jovisa” nazvan ,,Večnim eakom.”

(OVI, Matem.) Olenos, Nosilac greha U različitim elovima ovog

raa izneti su okazi koji pokazuju a je Saturn ,,otac bogova i ljui”

bio u jenom aspektu samo naš prvi otac Aam. Za Saturn se tvrdi da

je prožrao svu svoju ecu.* *Poneka se kaže a je prožrao samo



101

svoju mušku ecu. Pogleajte SMITH Klasični rečnik, i po ,,Hera”

dete nadi a su i ženska kao i muška eca bila prožrana. U

egzoteričnoj priči, među onima koji nisu znali prave činjenice o kojima

se govori, ovo je zaista delovalo kao mit, upravo u obliku u kome seon obično nalazi – on ih je prožirao omah nakon što su bili rođeni.

Ali ono šo se zaista krilo iza takve izjave, a što se onosi na

prožiranje ece, jeste činjenica iz Svetog pisma u vezi sa Paom, a to

je a ih je on uništio time što je jeo – ali nije jeo njih, ved je jeo

zabranjeno vode. Ovo je bilo tužno stanje stvari a paganska priča se

nastavlja i kaže a je uništenje ece oca bogova i ljui prestalo

zahvaljujudi njegovoj ženi Rei. Rea, kao što smo ved vieli, imala je

osta toga sa prožiranjem Saturnove ece, kao i sam Saturn. Ali, u

progresu iolopoklonstva i nereligije, Rea ili Eva, ošla je a pokupi

slavu na Saturnov način. Saturn, ili Aam, bio je prestavljen kao

zlovoljno božanstvo; Rea ili Eva, sve više benigna, svom mužu je

prestavila je kamen zamotan u pelena, što je on rao progutao pa su

samim tim deca oca kanibala bila bezbedna. Kamen koji je zamotan upovoj na svetom jeziku glasi ,,Ebn Hatul”, što takođe označava ,,Sina

koji nosi greh”. * Hata, ,,greh”, takoađe se može pronadi u

kalejskom jeziku, Tul je o Ntl, ,,poržavati”. Ukoliko čitalac poglea

Horisa sa svojim zavojima (BRYANT), Dijanu sa zavojima oko nogu,

simboličnog bika persijanca koji je na sličan način zavijen, pa čak i na

bezobličnu klau Tahidana koja je upotrebljena kao bog u vezana

kanapima (WILLIAMS), modi de a vii, mislim, a postoji neka važnamisterija iza ovog zamotavanja. To ne mora a znači a je Eva, ili

majka čovečanstva, sama zapravo onela obedano seme (iako postoji

mnogo mitova koji govore o tome). Nakon što je primila sama ar, i

prigrlila ga, prestavila je isti svom mužu koji ga je verom primio i to

je postavilo temelj njegovog spasenja i njegovog napretka.

Prožiranje umotanog kamena o strane Saturna predstavlja samo

simbolični izraz raosti kojom je Aam pun vere prihvatio obre vesti



102

o ženinog semena; verski čin, kako u Novom zavetu tako i u Starom,

simbolički je prestavljen jelom. Otu Jeremijine reči ,, Ka se nađoše

reči Tvoje, pojeoh ih, i reč Tvoja bi mi raost i veselje srcu mom, jer

je ime Tvoje prizvano na me, Gospoe Bože na vojskama” (Jeremija15:16). Ovo je takođe pokazao sam Gospo Isus Hrist koji je,

prestavljajudi Jevrejima neophonost jeenja Njegovog mesa i

jedenja u Njegovu čast, u isto vreme rekao: ,, uh je ono što

oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh uh su i život

su.” (Jovan 6.63). To a je Aam rao primio obre vesti u vezi sa

obedanim semenom i čuvao ih u svom srcu kao život uše, jasno se

vidi na osnovu imena koje je ao ženi omah nakon što ih je čuo; I

Aam naee ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima

živima.” (Postanje 3.20). Priča o umotanom kamenu se ne završava

nakon što isti biva progutan, niti se završava prestankom propasti

dece Saturnove. Kažu a se ovaj umotan kamen ,,čuva poreg hrama u

elfima ge se on nevno pomazuje uljem i prekriva vunom”

(MAURICE'S Indian Antiquities). Koliko je ovaj kamen simbol ,,sinakoji nosi greh”, on takođe simboliše i Jagnje Gosponje, ubijeno pri

osnivanju sveta, o čije kože su naši prvi roitelji načinili svoju oedu

kada su bili neodeveni, onako kako ih je bog stvorio. Samim tim, iako

je kamen oku predstavljen kao takav, on je morao da bude prikladno

prekriven vunom. Kada je predstavljen kao grana, grana Božija, ona je

takođe zamotana u vunu (POTTER, Religion of Greece). nevno

pomazanje uljem je veoma važno. Ukoliko je kamen prestavljao sinakoji nosi greh, šta bi to nevno pomazanje moglo a znači osim toga

da je taj kamen ,,pomazan od Gospoda” ili ,,Mesija” koga su

iolopoklonici obožavali nasuprot pravom Mesiji koji je tek trebalo a

bude otkiven? Jedno od imena kojim je ovaj umotan i pomazan

kamen zvan zapanjujude potvrđuje gore naveeni zaključak. Ime je

Baitulos. To pronalazimo kod Priscijana koji kada govori o ,,kamenu za

kog se tvri a ga je Saturn prožraž za Jupitera” oaje i to a ga



103

Grci zovu ,,Baitulos”. ,, B'hai-tuloh” znači ,,ete koje vrada u život”* *

O Tli, Tleh, ili Tloh, ,,Infans puer” (CLAVIS STOCKII, Chal.), i Hia ili

Haya, ,,živeti, vratiti život.” (GESENIUS) O Hia, ,,živeti” i prefiksa

potiče grčka reč koja znači ,,život”. To Hia, kaa je usvojeno u grčkom jeziku, takođe se izgovaralo Haya, okaz leži u imenici Hiim, ..život,”

koja se izgovara Hayyim, koja u Grčkom prestavlja ,,krv”. Mozaični

princip, ,,a je krv život” je samim tim okazano bio poznat i ko

rugih, ne samo Jevreja. Haya, ,,živeti i vratiti život” sa prefiksom

postaje B'haya. Tako u Egiptu možemo nadi a je reč Bai označavala

,,ušu” ili ,,uh” (BUNSEN). B'haitulos je samim tim ,,ete koje vrada

život” P'haya-n jeste isti bog. Otac bogova i ljui je uništio ecu time

što ih je pojeo; ali kaa je progutao zamotan kamen on ih je vratio u

život. (HESIO, Teogona). Oatle ime Baitulos. Značenje ovog imena

je u potpunosti u sklau sa onim što je rečeno u Sanhuniatonu u vezi

sa imenom Baithulia atog o strane feničanskog boga Ouranosa:,,

Bio je to bog Ouranos koji je osmislio Baithulia, koji je stvarao

kamenje koje se kretalo kao a sarži život.” Ukoliko je kamen koji jeBaitulos prestavio kao ,,ete koje vrada život”, prirono je bilo to a

kamen treba a bue napravljen tako a eluje kao a u sebi sarži

život, ukoliko je to mogude. Postoji velika analogija između zavijenog

kamena koji je predstavljao ,,sina koji nosi greh” i onog koga je

Oviov Olenos pomenuo, koji je na sebe preuzeo tuđu krivicu i koji je

kao posleica toga pretvoren u kamen. Ved smo vieli a je Olenos,

kada je pretvoren u kamen, postavljen u Frigiji na svetoj planini Ida.

Mi imamo razloga da verujemo da kamen za koji se govori da je toliko

uradio za Saturnovu decu, i koji je postavljen blizu hrama u Delfiju,

predstavljao istog ovog Olenosa. Pronalazimo da je Olen bio prvi

prorok u Delfiju i da je osnovao prvi hram tamo (PAUSA Phocica).

Kako su proroci i sveštenici uglavnom nosili imena bogova koje su

predstavljali (Hesihije nam govori da se svetenik koji je predstavljao

velikog boga pod imenom grane u misterijama zvao Bakus), ovo



104

ukazuje na jedno od drevnih imena boga u Delfiju. Ukoliko je

postojao sveti kamen na planini Ida koji se zvao Olenosov kamen i

sveti kamen u oblastima hrama u Delfiju, koji je Olen osnovao, da li

može a postoji sumnja a je sveti kamen u elfiju prestavljao istošto je prestavljao i sveti Iin kamen? Zavijen kamen koji je bio

postavljen u elfiju, Priscijan je zvao ,,bogom” na ved naveenom

mestu. Ovaj bog, koji je simbolički božanski pomazan, bio je slavljen

zbog toga što je vratio u život Saturnovu ecu, ecu oca bogova i

ljudi, a kada se poistoveti sa Idinim Olensom, dokazano je to da je

zauzimao mesto samog Mesije, velikog nosioca greha, koji je nosio

sve grehe ljudi, zauzeo njihovo mesto i patio umesto njih, jer je

Olenos, kako smo ved vieli, obrovoljno preuzeo na sebe krivicu koja

lično nije njemu pripaala. Kako smo videli koliko je patrijarhalne

vere bilo sakriveno ispo mističnih simbola paganizma, saa treba a

razmotrimo okolnosti u vezi sa zavijenim kamenom koje pokazuju

kako je Misterija bezakonja u Rimu uvela zamotan kamen paganizma

u ono što se naziva hrišdanskim simbolizmom. Baitulos ili zamotankamen bio je loptastog oblika. Ovakav kamen se često prestavlja kao

zavijen ili vezan, neka sa više a neka sa manje kanapa. Ko

BRYANTa ge je boginja Kibela prestavljena kao ,,Spes ivina” ili

,,Božanska naa”, viimo osnov ove božanske nae prestavljene

svetu isto kao što je zamotan kamen prestavljen u njenoj esnoj

ruci, zavezan sa 4 različite trake. U AVIovim Antiquites Etrusques,

pronalazimo boginju koja je predstavljena sa Pandorinom kutijom,

izvorom svog zla, u svojoj pruženoj ruci i zamotanim kamenom koji

visi sa iste kutije, u ovom slučaju ta kugla je bila obavijena samo sa

va zavoja koja su se ukrštala. A šta je rugo ova obavijena paganska

kugla nego samo pandan onoj kugli, sa zavojem oko nje, i mističnim

Tau ili krstom na svom vrhu, koja se zove ,,vrsta ominiona” i koja je

često prestavljena u rvorezu (Slika 60) u rukama Boga Oca na

nepriklanim prikazima istog. Čitaocu ne treba reči a je krst izabrab



105

znak i oznaka upravo tog Boga koga zamotan kamen predstavlja, i da

kaa je Bog bio rođen, rečeno je ,,Gospo čitave zemlje je rođen”

(WILKINSON). Kako je Bog koji je simbolički prestavljen zamotanim

kameno ne samo vratio Saturnovu ecu u život ved je i vratio samuSaturnovu vladavinu zemljom koju je on prestupom izgubio. Ne treba

se čuiti tome što se kaže je,,ovo osveštano kamenje”, o kojeg je

neko ,,posvedeno Jupiteru a neko suncu”, ,, smatrano svetim

Saturnu”, Ocu bogova (MAURICE) i a je Rim kao posleica toga

postavio okrugli kamen u ruku slike, koja neprikladno prikazuje Boga

Oca. Samim tim, iz ovog izvora se vidu da je zamotana kugla, sa

Tamuzovom oznakom, postala simbol vlasti širom čitave papske

Evrope. , misledi na izgovor imena Nevro, kaže: "Nevro, Husov sin,

Etiop". Sada, Bakus je bio Etiopsov sin, ili Hus, pa je predstavljen u

tom karakteru. Kao Nin, "Sin", on je predstavljen kao dete; a to dete

je obično prestavljano sa čašom u ruci. Ta čaša ga narou

prestavlja kao boga pijančenja; a pijančenja na njegovim orgijama je

svakako bilo osta; ali ipak, uprkos tome, čaša je uglavnomhijeroglifski simbol imena boga. Ime za čašu, na svetom jeziku, je bilo

khus, pa stoga čaša u ruci mlaog Bakusa, Etiopsovog sina, pokazuje

a je on mlai Hus, ili Husov sin. U pratedem rvorezu (Slika 22), čaša

u Bakusovoj esnoj ruci je poignuta na veoma značajan način, i

prirono je pretpostaviti a mora bitri simbol; a što se tiče grančice u

rugoj tuci, imamo nevosmisleno sveočanstvo a je simbol.

Vreno je pomenuti a grančica nema lišda ko je bi pomoglo da se

precizno utvri o kojoj je grančici reč. Stoga, ona mora biti generični

simbol za grančicu, ili opšti simbol grančice; i, posleično, potrebna

joj je čaša koja je opunjuje, kako bi se precizno oreilo o kojoj je

grančici reč. Ta va simbola se, akle, moraju tumačiti zajeno, i kaa

se to učini, oni su ekvivalentni – "Husovoj grančici" – odnosno "Husov

izdanak ili sin". * * Svi znaju da je Homerov odzos Areos, ili "Marsova

grana", isto što i "Marsov sin". Hijeroglifi izna su očigleno formirani



106

po istom principu. a je sama čaša u ruci mlaog Bakusa namenjena

a ga označi kao "mlaog Husa", ili "ečaha Husa", sa obrom

sigurnošdu možemo zaključiti iz izjave Pausanias-a, u kojoj on

prestavlja "ečaka Kuathos-a" koji nosi čašu, i aje je Herkulesu(PAUSANIAS Corinthiaca) Kuathos je grčka reč za "čašu", i očigleno

je izveena iz hebrejske reči Khus, "čaša", koja u jenom o

vavilonskih oblika postaje Khuth ili Khuath. Sada, dobro je poznato da

se ime Hus često pronalazi u obliku Cuth, a to ime na nekim

ijalektima glasi Cuath. "ečak Kuathos" je, akle, samo grčki oblik

izraza "ečak Hus" ili "mlai Hus". oostoji još jean hijeroglif koji u

mnogome potvrđuje ovo – grančica bršljena. Ni jean simbol nije

upečatljiviji za obožavanje Bakusa. Ge go su obrei posvedeni

bakusu izvođeni, i ge go su se oržavale njegove orgije, grančica

bršljena se sigurno pojavljivala. Bršljen je, u nekom obliku, o

suštinske važnosti za oove obree. Slbenici su je nosili u ruci, vezivali

je oko glava, ili na sebi oslikavali list bršljena. Koja bi mogla biti svrha i

značenje ovoga? Nekoliko reči je ovoljno a se to objasni. Kao prvo,akle, imamo okaze a je Kissos, grčka reč za bršljen, bilo jeno o

naziva za Bakusa; dalje, da iako je ime Hus, u svom ispravnom obliku,

bilo poznato sveštenicima u Misterijama, ipak uobičajeni način na koji

se ime njegovih potomaka, Husita, izgovaralo u Grčkoj, nije u sklau

sa orijentalnim načinom, ved "Kissaioi," ili "Kissioi." Strabo, govoredi o

naseljenicima Suse, koji su bili husiti, ili antičke Husove zemlje, kaže:

"Stanovnici Suse se nazivaju Kissioi" – odnodno, bez svake sumnje,

Husiti. * STRABO. Kod Hesihija, ime glasi Kissaioi. Epitet koji se

primenjuje na Husovu zemlju u Aeschylus-u je Kissinos. Prethodno se

odnosi na jean o neobjašnjenih naziva za Apolona. "Kisseus

Apolon" je jednostavno "Apolon Husit". Sada, ako su Kissioi Husiti,

ona je Kissos Hus. Grančica bršljena koja je zauzimala toliko

upadljivo mesto u svim bahanalijskim proslavama je bila

nedvosmisleni simbol za samog Bakusa; Hesihijechius nas uverava da



107

je Bakus, prestavljen o strane svog sveštenika, bio poznat u

Misterijama kao "grančica". Iz ovoga, akle, viimo kako je Kissos,

grčko ime za bršljen, postalo ime za Bakusa. Kao Husov sin, koji je

identifikovan sa njim, on je ponekad nazivan imenom svog oca – Kissos. Međutim, njegov stvarni onos sa ocem je posebno sitaknut

putem grančice bršljena, jer je "grančica Kissos-a", koja je za obične

ljue bila samo "grančica bršljena", za oabrane bila "Husova

grančica". * Venac, ili ogrlica o bršljena očigleno ima slično

hijeroglifsko značenje prethonom jer za grke "Zeira Kissou" znači ili

"venac ili ogrlica o bršljena", ili "Husovo seme". obijanje grčke reči

"Zeira", zona ili zatvorena traka, od vavilonske reči Zer, okružiti,

pokazuje a reč Zero "seme", koja se takođe izgovara Zeraa, na sličan

način,u nekim grčkim ijalektima postaje Zeira. Kissos, "bršljen", na

grčkom, zaržava raikalnu ieju vavilonskog Khesha ili Khesa,

"pokriti ili sakriti", pa postoji razlog za verovanje da je ime za Husa

izveeno, jer je karakteristika bršljena "a pokriva ili skriva". U vezi sa

ovim se može redi a je ruga osoba u feničamskom trojstvu bioChursorus (WILKINSON), koji je očigleno Chus-zoro, "Husovo seme".

Ved smo imali prilike a viimo a su feničani svoju mitologiju uzeli iz

Asirije. Sada, ovaj bog, koji je prepoznat kao "Husov izdanak", je bio

obožavan po imenom koje ga, kaa mu se prirpiše u svom

vulgarnom obliku kao boga berbe, takođe opisuje kao velikog

graditelja utvrđenja. To ime je Bassareus, koje ima vosmisleno

značenje i ojenom označava "zaštitnika grožđa i berbe" i "onoga koopasuje ziovima",* u ovom rugom značenju ientifikuje grčkog

boga sa egipatskim Ozirisom, "snažnim zaštitnikom građevina", i sa

asirskim "Belom, koji je opasao vavilon ziom". * Bassareus očigleno

potiče o vavilonske reči Batzar kojoj i Gesenius i Parkhurst aju

vostruko značenje, "berba grožđa" i "utvrđivanje". Batzar je postalo

mekše Bazzar, na isti način kao što se Nebuchadnetzar izgovara i kao

Nebuchanezzar. U smislu "činjenja obrane neprobojnom",



108

Gesenius citira Jeremiju 51:53, "Da se Vavilon i na nebo popne, i na

visini a utvri (tabatzar) silu svoju, odi de o mene na nj zatirači,

govori Gospo." Ove se očigleno pominju va važna elementa

snage vavilona, prvo njegova kula, drugo njegove ogromenfortifikacije ili ziovi koji ga opasuju. Kaa je tumačio Batzar kao

"činiti neprobojnim", Gesenius je izglea pogrešno shvatio

ogovarajude generičko značenje izraza. Batzar je reč sastavljena o

Ba, "u", i Tar "kružiti", koja je ekvivalentna našoj reči "okružiti".

Imamo veliki broj okaza iz Asirije, Egipta i Grčke, koji svi pokazuju a

je ete koje je obožavano u naručju svoje boginje-majke u svim ovim

zemljama u karakteru Ninusa ili Nina, "Sina" bio Nevrod, Husov sin.

Po neka osobina ili incient su moža pozajmljeni o nekog kasnijeg

heroja, ali izglea a je nemogude sumnjati a je ete Nevro bilo

prototip, veliki original. Zapanjujuda rasprostranjenost njegovog

obožavanja pokazuje nešto izvanreno u njegovom karakteru; i

postoji veoma mnogo razloga za verovanje da je u svoje vreme on bio

predmet velike popularnosti. Iako je, kada je postao kralj, Nevrodnapao patrijarhalni sistem i ograničio sloboe čovečanstva, ipak su

mnogo smatrali da im je doneo koristi koje su u mnogome

naoknaile gubitak sloboa, i ovenčali ga slavom. o vremena kaa

se on pojavio ivlje zveri u šumama su se razmnožavale mnogo brže

o ljuske rase, i morale su činiti velika pustošenja raštrkanoj

populaciji na zemlji i morale su izazivati veliki strah u ljudskim

umovima. Opasnosti koje prete životima ljui iz tog izvora, kaa jepopulacija oskuna, su naznačene u razlozima koje je sam Bog ao

kaa je rekao a nede ojenom oterati hananeje ispre Izrailja iako

je njihova zloba velika (2. knj. Mojsijeva 23:29,30): "Nedu ih oterati

ispred tebe za jednu godinu, da ne opusti zemlja i da se zverje poljsko

ne namnoži na tebe. Pomalo du ih ogoniti ispre tebe okle se ne

namnožiš i zauzmeš zemlju." Nevroovi podvizi u lovu na divlje zveri i

istrebljivanje čuovišta su mu morali oneti karakter vrhovnog



109

obročinitelja svojoj rasi. Na taj način, kao i pomodu orea koje je

obučavao, on je stekao mod, kaa je počeo a bue modan na zemlji;

i na isti način je, bez sumnje, konsoliovao svoju mod. On je, kao prvi

veliki graditelj gradova posle potopa, sakupljanjem ljudi u skupine iokružujudi ih ziovima, učinio mnogo a im omogudi a žive u

sigurnosti, bezbeni o opasnosti kojima su bili izloženi u svom životu

u ivljini, kaa nikaa nisu znali a li de morati a se bore sa ivljim

zverima kako bi obranili svoj i živote svojih ragih. Unutar ziina

utvrđenog graa nisu morali a se plaše ivljih životinja i bez sumnje

su smatrali da za tu bezbednost duguju Nevrou. Nije čuo a je ime

"modni lovac" koje je u isto vreme prototip imena "bog utvrđenja"

ono po kome je postao čuven. Ali, bilo bi obro a je Nevro postao

čuven samo po ovome. Ali, buudi a nije bio zaovoljan

oslobađanjem ljui o straha o ivljih zveri, on je hteo da ljude

osloboi o straha o Gospoa koji je početak murosti i u kojoj se

jeino može nadi sreda. Upravo zbog toga, on je izglea stekao, kao

jenu o titula koju su mu ljui ali kao počast, titulu "Emancipatora"ili "Osloboioca". Čitalac se moža seda a mu je na to ime ved

skrenuta pažnja. To je ime Phoroneus. Era Phoroneus-a je upravo

Nevroova era. On je otprilike živeo u vreme kaa su ljui govorili

jenim jezikom, kaa je počelo razvajanje jezika, i kaa je

čovečanstvo rasuto po zemlji. Za njega se kaže a je bio prvi koji je

sakupio ljude u zajednice, prvi smrtnik koji je vladao i prvi koji je

nuio iolopokloničke žrtve. Ovaj karakter se ne slaže ni sa jenimdrugim osim sa Nevrodovim. Ime koje mu je dato u vezi sa ovim je

bilo "onaj koji je sakupio ljue", a nuđenje žrtvi je veoma značajno.

Phoroneus, u jenom o svojih značenja, koje je najprironije, znači

"otpadnik". * To ime su mu najverovatnije dali Nojevi sinovi na koje

nije uticao. Ali to ime ima još jeno značenje, "osloboditi", pa su ga

njegove pristalice prihvatile i slavile ga kao velikog "Oslobodioca" od

primitivne vere, iako je bio prvi koji je ograničio slobou čovečanstva



110

kao veliki "Emacipator!" ** Stoga je, na ovaj ili onaj način, ova titula

prenošena na njegove naslenike, kao počasna titula. *** * O

Pharo, koje se još izgovara kao Pharang, ili Pharong, "obaciti, ogoliti,

osloboiti." Ova značenja se obično ne aju ovim reosleom, alismisao "obacivanja" objašnjava sva ruga značenja što potvrđuje

zaključak a je "obaciti" zapravo generičko značenje reči.

"Otpaništvo" je veoma blisko ovom značenju, pa je stoga i

najprirodnije. ** Boginja Feronia očigleno ima veze sa reči

Phoroneus, kao "Emancipator". Za nju se veruje da je "boginja

sloboe", zato što su u Terracina-i (ili Anuxur-u) u njenom hramu

(Servije, u Aeneid-u) oslobođeni robovi i zato šo su oslobođeni

rimljani jednom sakupili novac kako bi joj ponudili u hramu. (SMITH'S

Classical ictionary, "Feronia") *** Stoga čitamo o "Zeus Aphesio"

(PAUSANIAS, Attica), odnosno "Jupiterovom Oslobodiocu" i o

"Dionysus Eleuthereus" (PAUSANIAS), ili "Bakusu Oslobodiocu" Ime

Tezej izgleda ima isto poreklo, od nthes "odvezati", odnosno

osloboiti (ge se n može izgubiti). "Tezejevom hramu" (u Atini) kažePOTTER "... je bila ata privilegija a bue utočište za robove i sve

ljue koji su prinuđeni a pobegnu o progona modnih ljui, u

sedanje na Tezeja koji je, za života, pomagao i štitio one koji su u

nevolji". Sva traicija o najranijih vremena sveoči o Nevroovom

otpaništvu, i o njegovom uspehu u ovajanju ljui o patrijarhalne

vere i oslobađanju njihovih umova o strahopoštovanja prema Bogu i

straha o suđenja na nebu koji su imali ok je sedanje na potop bilosveže. U sklau sa svim principima izopačene ljuske prirode, ovo je

takođe, bez sumnje, bilo značajan element njegove slave, jer de se

ljudi spremno okupiti oko svakoga ko daje makar i izgled

verofostojnosti svakoj oktrini koja ih uči a najza imaju osiguranu

sredu na nebu, iako su njihova srca i priroa nepromenjeni, i iako žive

bez Boga na zemlji. Koliko je samo veliku korist čovečanstvu oneo

Nevro, u očima bezbožnih ljui, ovajajudi ih o prave religije, i



111

stavljajudi vlast neba aleko o njih, je najživlje opisano u

polinažanskoj traiciji, koja nosi sopstvene dokaze. John Williams,

obro poznati misionar, nam govori a su, po jenoj o antičkih

traicija stanovnika ostrva u Južnim Morima, "nebesa prvobitno bilatoliko blizu zamlji a ljui nisu mogli a hoaju, ved su bili priuđeni a

puze" pod njima. "Ovo se smatralo velikim zlom, ali je jednom jedan

čovek smislio način kako a poigne nebesa na pogoniju visinu. a

bi to uradio sakupio je svu svoju snagu i prvo ih podigao na visinu

biljke teve, na oko metra visine. Tu ih je ostavio dok se nije odmorio,

a zatim ih je, iz rugog pokušaja, poigao na visinu rveta Kauariki,

koje je veličine platana. U tredem pokušaju ih je poigao o vrhova

planina, a posle ugog omora i najvedim naporom, poigao ih je

tamo gde se sada nalaze". Zbog ovoga, kao veliki dobročinitelj

čovečanstva, "ova osoba je obožena i, o trenutka kaa je prihvadeno

hrišdanstvo, prevareni oomoroci su ga obožavali kao `Onoga koji je

poigao nebesa`". Saa, šta može bolje objasniti situaciju

čovečanstva neposreno posle potopa, i Nevroova dela kaoPhoroneus-a, "Osloboioca",* o ove polinežanske priče? * Nošenje

ovog imena, Phoroneus, "Osloboilac" de se vieti u Poglavlju III, eo

I, "Božid", ge je pokazano a su robovi bili privremeno oslobađani za

njegov rođenan. ok je strašna katastrofa kojom je Bog pokazao

svoju osvetničku pravu grešnicima u starom svetu bila još sveža u

umovima ljuii ok cu Noje i ispravni među njegovim potomcima

pokušavali sa ozbiljnošdu a prenesu onima po njihovim uticajemlekcije koje su trebali a nauče iz tog ogađaja, "nebesa", onosno

Bog, su morala izgleati veoma bliska zemlji. Oržavanje unije između

neba i zemlje i uspostavljanje što vede bliskosti je morao biti najvedi

cilj svakoga ko je voleo Boga i imao na umu najbolje interese

čovečanstva. Ali to je porazumevalo ograničavanje i šrekianje svih

grehova i tih "užitaka u grehu" za kojima prironi um toliko žui. Ovo

je svaki bezbožan um morao shvatiti kao stanje neponošljivog



112

ograničenja. "Pohotan um mrzi Boga" i "ne poleže njegovim

zakonima" niti je zaista "u mogudnosti a to učini". On govori

Gospou "Ii o nas, mi ne želimo znanje koje nam ti pružaš". ok je

uticaj velikog oca novog sveta rastao, ok su se njegova načelapoštovala i ok je svta atmosfera okruživala svet, nije ni čuo što su

oni koji su se ovojili o Boga osedali a je nebo i njegov uticaj i

autoritet neponošljivo blizu, i a u tim okolnostima "nisu mogli a

hoaju", ved samo a "puze" – odnosno, nisu imali slobodu da "idu za

onim što im oči vie i srce želi". Nevro ih je oslobodio tih stega.

Otpaništvom koje je uzrokovao, slobonim životom koji je

ohrabrivao među onimakoji su se okupili oko njega i ovajanjem o

svetih uticaja koji su ih pre toga više ili manje kontrolisali, on im je

pomogao da Boga i strogu duhovnost njegovih zakona udalje od sebe,

pa je stoga postao "onaj koji je poigao nebesa", ko je učinio a se

ljui osedaju i a čine kao a je nebo aleko o zemlje, i kao a Bog

"ne može vieti kroz oblake", i a nede popreko gleati na one koji

krše njegove zakone. Taa su svi takvi osedali a mogu a slobonoišu, i a mogu a hoju slobono. Zbog ovoga ti ljui su sigurno

smatrali Nevroa veikim obročiniteljem. Ko bi mogao pomisliti a de

priča sa Tahitija baciti svetlo na priču o Atlasu? Ali, kaa se Atlas, koji

nosu nebesa na svojim ramenima, uporei sa oboženim herojem iz

Južnih Mora, koji je blagoslovio svet poigavši nebesa koja su ga

teško pritiskala, svi vie a između tih priča postoji onos? * * U

polinečanskoj priči za nebo i zemlju se kaže a su "povezani vrpcama"

i a je te vrpce "preseklo" mnoštvo "vilinih konjica" koji su to učinili

svojim "krilima". (WILLIAMS) Zar to nije u vezi sa Nevrodovim

"modnim" ili "krilatim"? Oboženi "modni" su često prikazivani kao

krilate zmije. Videti WILKINSON, vol. iv. p. 232, gde je bog

Agathoaemon prestavljen kao "krilat". Među primitivnim ljuima

se sedanje o takvoj prestavi može prirono zaržati kao veza sa

"vilinim konjicem", i kao svi mošni krilati iz Nevroovog vremena,



113

pravog zlatnog doba paganizma, kada su "mrtvi postali demoni"

(HESIO, Works an ays), oni bi naravno sve slično prestavili na taj

način. Ukoliko iko slučajno pomisli a postoji veza između tahidanske

i vavilonske mitologije, ne treba a previi a je ime tahidanskogboga rata bilo Oro (WILLIAMS), dok je "Horus (ili Orus)" po Wilkinson-

u ime Ozirisovog sina u Egiptu, koji je svoj sistem nesumnjivo

pozajmio iz Vavilona, koji ima isti krakter. (WILKINSON) Šta bi moglo

biti to sečenje "vrpci" između neba i zemlje, ved krđenje sporazuma

kojim je Bog vezao emlju za sebe, kaa je zbog Nojevog žrtvovanja

obnovio svoj savez sa njim kao vođom ljuske rase. Taj sporazum nije

samo porazumevao a je zemlja sigurna o buudih velikih

katastrofa, ved je u svojoj suštini saržao obedanje uhovnog

blagoslova za sve koji ga se priržavaju. Slatki miris Nojevog

žrtvovanja se oglea u njegovoj veri u Hrista. Kaa je, zbog tog

slatkog mirisa, "Bog blagoslovio Noja i njegove sinove" (1. knj.

Mojsijeva 9:1) to se nije onosilo samo na ovozemaljske, ved i na

uhovne i večne blagoslove. Stoga je svaki od Nojevih sinova, koji jeimao Nojevu veru, i koji je hoao kao što je Noje hoao, bio božanski

osiguran u "večnom savezu u svim stvarima". Blagoslovene su one

veze kojima Bog povezuje verujudu čovečiju ecu sa sobom – kojima

su nebo i zemlja toliko čvrsto povezani. Sa ruge strane, oni koji su se

priružili Nevroovom otpaništvu, i obacili Božji autoritet su

zapravo rekli "Raskinimo veze sa njim, i odbacimo vrpce kojima smo

povezani". Upravo na ovaj čin prekianja sporazuma između neba izemlje postoji aluzija, iako skrivena, u vavilonskoj istoriji Berosus-a.

Za Bela, onosno Nevroa, pošto je rasterao primitivnu tamu se kaže

da ke razdvojio nebo i zemlju, i da je uspostavio red na zemlji.

(BEROSUS, in BUNSEN) Ove reči su namenjene da predstave Bela kao

"onoga ko je oblikovao svet". Ali on stvara novi svet, jer su bida

postojala i pre nego što je on pokazao svoje stvaralačke modi. Novi

svet koji je stvorio Bel ili Nevrod je zapravo samo novi poredak koji je



114

on uveo kada se, odbacujudi sve božanske obaveze, pobunio protiv

nebesa. Pobuna Divova je predstavljena kao pobuna protiv Nebesa.

Na ovu antičku svađu između vavilosnkih vlaara i Nebesa postoji

jasna aluzija u anilovim rečima upudenim Nbukoonosoru kaanajavljuje vladarevo poniženje i povratak, on kaže (an 4:26),

"carstvo de ti ostati, ka poznaš a NEBESA vlaaju." Stoga izglea a

se Atlas, na čijim širokim ramenima stoji nebo, ne onosi na razliku u

znanju astronomije, koliko go velika bila, kao što neki

pretpostavlja ju, ved na rugu stvar, na tu veliku pobunu kaa su se

ivovi pobunili protiv nebesa, i u kojoj je Nevro "modni"* kao

priznai vođa, zauzeo istaknuto mesto. ** * U grčkom Septugintu,

prevedenom na egipatski, izraz "silni" koji se u 1. knj. Mojsijevom

10:8, se tumači kao uobičajeno ime za "iva". ** IVAN i KALLERY, u

njihovom istraživanju u Japanu, pokazuju a je tamo poznata slična

priča onoj o Atlasu koja kaže a jenom nevno car "sei na svom

tronu i rži svet i carstvo". Nešto slično ovome je oato priči o

Atlasu, jer PAUSANIAS pokazuje a je Atlas takođe prestavljan kakorži i nebo i zemlju. U sistemu koji je uveo Nevro, ljui su navođeni

da veruju da je stvarna duhovna promena nepotrebna i da, ukoliko je

neka promena potrebna, to se može učiniti spoljašnjim srestvima.

Kada se na to gleda na svetlu bahanalijskih orgija, koje su, kako je

čitalac ved vieo, slavile Nevroovu istoriju, očigleno je a je on

posticao čovečanstvo a traži svog vrhovnog boga u čulnom

uživanju, i pokazao im kako mogu uživati u grešnim zaovoljstvimabez straha od Boga. Na svojim putovanjima su ga uvek pratile grupe

žena, i putem muzike i pesme, i igrama i pijančenju i svemu što goi

telu, on je tražio obru sredu za čoečanstvo.

Dva Vavilona: II Objekti slavlja - III Majka Deteta PDF Štampa

El. pošta




115

akle, ok je majka svoju slavu obila onog trenutka kaa je božanski

karakter pripisan etetu u njenom naručju, ugoročno gleano majka

je potisnula sina. Isprva, po svoj verovatnodi, ne bi bilo ni reči o tome

a li božanske atribute treba pripisati majci. Postojalo je izvesno

obedanje koje neminovno ovelo čovečanstvo o toga a očekuje a

de se u jenom trenutku Sin Božiji u neverovatnoj snisholjivosti pred

ovim svetom pojaviti kao Sin čovečji. Međutim nije postojalo nikakvo

obedanje, niti ikakva naznaka obedanja, koje bi navelo ikoga a

pomisli a ženi treba pripisati atribute koji bi je uzigli na nivo jenakbožanskom. Kaa je majka prvi put prikazana sa detetom u svom

naručju, poslenja namera je bila a joj se pripiše božanska čast. Bez

sumnje je bila upotrebljena kao pijeestal za Sina u svom naručju i

kao osoba koja ga iznosi pre čovečanstvo koje treba a ga obožava;

a jedina slava koja bi joj pripala, baš kao i rugim Evinim derkama,

jeste ta što je roila obedano seme, jeinu nau sveta. I ok je ovo

bez sumnje bila namera, glavni princip svih vrsta obožavanje jeste aono što najviše utiče na čula ostavlja najjači utisak.

I Sin, čak i u svo joj novoj inkarnaciji, kada se za Nevroda verovalo da

se ponovo pojavio u pravednijem obliku, predstavljen je kao dete,

bez ikakve posebne privlačnosti; ok je majka u čijim se rukama on

nalazio prestavljena i izvajana svom likovnom umetnošdu kao neko

u koga je uložena velika oza izuzetne lepote koja joj je i u stvarnosti

pripaala. Za lepotu Semiramie se jenom prilikom kaže a je

ugušila ustanak među svojim poanicima kaa se iznenaa pojavila

među njima; i zabeleženo je to a je uspomena na to ivljen je koje je

uzbudilo njihove umove onda kada se pojavila predstavljeno statuom



116

koja je podignuta u Vavilonu a koja predstavlja nju u garderobi u kojoj

ih je toliko fascinirala.*

* VALERIJE MAKSIMILIJAN Valerije Maksimilijan nigde ne pominje to

da je Semiramia prestavljenja sa etetom u naručju; ali pošto je

Semiramia eifikovana kao Rea, čija je upečatljiva uloga upravo

boginja Majka, kao što smo okazali a ime ,,Seme Žene” iliZaratustra potiče iz najranijeg oba, tj. iz njenog oba, što

podrazumeva a ukoliko je u to vreme postojalo ikakvo obožavanje

slike, ,,Seme Žene” mora a je zauzimalo istaknuto mesto tu. Širom

sveta Majka i dete se javljaju u ovom ili onom obliku, mogu se

pronadi i na najstarijim egipatskim spomenicima, što nam ukazuje na

to da ova vrsta obožavanja mora a potiče iz primitivnog oba.

Ukoliko je majka prestavljena na najfascinantniji način kaa je

prestavljena sama, možemo biti sigurni a joj je ista mera lepote

zbog koje je slavljena data kada je predstavljena sa detetom u

rukama.

Vavilonska kraljica ne prestavlja samo lik koji se pouara sa grčkomAfroitom ili rimskom Venerom, ved ona voi poreklo o te boginje

koju je antički svet smatrao otelotvorenjem svega privlačnog u

ženskom obliku, kao i savršenstvo ženske lepote; Sanhuniaton nas

uverava a je Afroita, onosno Venera, ientična Astarti koja je

protumačena kao niko rugi o ,,žena koja je pravila kule ili ziine”,

tj. Semiramida.



117

Rimska Venera, kao što je to obro poznato, pripaala je Kipru a za

Veneru sa Kipra je istorijski dokazano da je potekla iz Vavilona. Sada,

ono što se po ovim okolnostima moža ne očekuje, zapravo se

ogoilo. ete je trebalo a postane premet obožavanja, više nego

majka. Majka je, zapravo, postala omiljeni premet obožavanja. *

* To koliko je samo izuzetna bila posvedenost ovoj boginji kraljici u

umovima Vavilonaca, dovoljno je dokazano Herodotovom izjavom

koja se tiče toga kako je ona zahtevala a bue umolostivljena. To a

su svi ljui pristali na običaj koji je tu objašnjen, pokazuje

neverovatno obožavanje koje je ona priobijala. Non kaa govori o

istoj toj boginji naziva je ,,Naom celog sveta.” Bila je to ista boginja,kao što smo vieli, koja je bila obožavana na Efesu i koju je kovač

srebra Demetrije okarakterisao kao boginju ,,koju čitava Azija i svet

obožava” (ela 19.27). Toliko je velika bila posvedenost ovoj boginji

kraljici, ne samo o strane stanovnika Vavilona, ved i o ostalog

antičkog sveta, a je slava Semiramiinih pouhvata koji su se esili u

prošlosti bacila senku na pouhvate njenog muža Nina ili Nimroa.

Što se tiče ientifikovanja Ree ili Kibele i Venere, pogleajte alji

tekst.



118

Kako bi se opravalo ovo obožavanje, majka je uzignuta na božanski

nivo kao i njen sin, i ona se smatrala preoređenom a izvrši

obezglavljivanje zmije, što bi bilo lako a je nešto takvo neophono

kako bi se pronašlo obilje verovatnih razloga za to što je Nino ili

Nimro, veliki Sin, u svom životu kao smrtnik samo započeo.

Rimokatolička crkva tvri a se ne rai toliko o semenu žene, kao što

je reč o samoj ženi, koja je trebalo a oseče glavu zmiji. Uprkos svoj

gramatici, ona na sleedi način shvata božansku osuu zmije: ,,Ona depovreiti tvoju glavu a ti deš njenu petu.” Isto su tvrili i revni

Vavilonci i na simboličan način prestavili u svojim hramovima. Na

najvišem spratu Vavilonske kule, ili Belovog hrama, ioor Sicilski

nam govori a su tu stajale tri slike velikih božanstava Vavilona, a

jena o njih je prestavljala ženu koja je zmiju ržala za glavu. I Grci

su istu stvar prestavljali simbolički; a ijana, čiji je pravi karakter

prvobitno bio isti kao i kod vavilonske boginje, predstavljena je kako

u jednoj ruci nosi obezglavljenu zmiju. Kako je vreme prolazilo, i

istorijske činjenice koje se tiču Semiramie izbleele, rođenje njenog

sina je hrabro proglašeno čuom: i zato je ona nazvana ,,Alma Mater”

* , tj ,,evica Majka”.



119

* Termin Alama jeste precizni termin koji Isaija Koristi na hebrejskou

u Starom zavetu kaa 700 goina pre tog ogađaja kaže a Hrista

treba a roi evica. Ukoliko se postavi pitanje na koji način je ovaj

hebrejski termin Alma (ne u rimskom ved hebrejskom smislu) ospeo

do Rima, odgovor je Etrurijom koja je bila blisko povezana sa

Asirijom. Reč ,,mater” sama po sebi, o koje i naša reč za majku

potiče, poreklo voi iz hebrejskog jezika. Potiče o hebrejske reči

Msh, koja znači ,,oneti” ili egipatske Ms koja znači ,,izneti”, što u

Kalejskom obliku postaje Mt, oakle i potiče egipatska reč Maut,,,majka”. Erh ili Er kao i u Engleskom ( a sličan oblik se može pronadi i

u Sanskritu) ima žnačenje ,,onaj koji vrši ranju”. Tako da Mater ili

Majka ima značenje ,,ona koja onosi”.

Može se ati prigovoro na prethono naveen epitet Alma, i može se

redi a se ovaj termin često primenjuje kaa se govori o Veneri, koja

svakako nije bila devica.

Međutim, ovaj prigovor je više privian nego stvaran. PoAvgustinovom sveočenju, i tome što je sam bio sveok, znamo a su

obrei vezani za Vestu, ,,evičansku boginju Rima”, po imenom

Tera, upravo isti kao i oni Venerini, koja prestavlja boginju nečistote

i raskalašnosti. Na rugom metu Avgustin kaže a Vestu, evicu

boginju neki zovu i Venerom.



120

Čak i u mitologiji naših skaninavskih preaka, mi imamo ostadokaza da je Alma Mater, ili Devica Majka, i njima bila poznata. Jedan

o njihovih bogova po imenom Heimal koji e opisan najuzvišenijim

terminima kao neko ko ima takvu percepciju a može a čuje travu

na zemlji ili vunu na ovci kako raste i čiju trubu, kaa se oglasi, mogu

a čuju svi svetovi, nazvan je paradoksalnim imenom ,,sinom devet

evica”. Ovo očigleno sarži neku vrstu enigme. opustite a jezik

na kome je Odinova religija prvobitno iskazana bude upotrebljen u

ovu svrhu i enigma de začas biti rešena. Na Kalejskom ,,sin evet

evica” jeste Ben-Almut-Teshaah. Ali po izgovoru ovo je isto kao i

,,Ben-Almet-Ishaa”, ,,sin evice spasenja”. Taj sin je svua poznat kao

,,seme spasizelja.” ,,Zera-hosha” i njegova evica majka na kraju su

tvrili a su ,,evice spasenja”. Čak i u samom raju Bog Proviđenja je

naterao svoje neprijatelje a sastave sveočenje velikoj Biblijskojistini o kojoj je govorio veliki hebrejski prorok, da ,,devica treba da

roi sina, čije de ime biti Emanuilo.” Sazvežđe evice , kako to

priznaje vedina učenih astronoma, bilo je posvedeno Cereri (r. JOHN

HILL, Uran, A.JAMIESON, Nebeski atlas), koja je ista kao velika boginja

Vavilona. Cerera obožavana sa oojčetom (SOFOKLE, Antigona) baš

kao što je obožavana i vavilonska boginja. evica (Virgo) je prvobitno

bila Venera Asirije, majka Bakusa (Dionisa) ili Tamuza. Virgo je samimtim bila evica Majka. Isaijino proročanstvo je bilo preneto o strane

jevrejskih zarobljenika do Vavilona, pa otud novo ime za Vavilonsku

boginju.



121

Rođenje Velikog Izbavitelja je trebalo a bue čuotvorno, široko je

bilo poznato i osta pre hrišdanskog oba. Vekovima pre ovog

ogađaja, neki tvre a su hiljae goina u pitanju, buistički

sveštenici imali su traiciju u vezi sa tim a evica treba a onese na

svet ete koje de blagosloviti svet. To da ova tradicija nije potekla iz

papskog ili hrišdanskog uzroka, vii se u iznenađenju koje su osetili i

izrazili jezuitski misionari kaa su po prvi put kročili na Tibet i u Kinu.

Oni nisu otkrili samo to a su majka i ete obožavani na isti način kao

i na njihovom omadem terenu, ved a je majka obožavana kao likkoji u potpunosti ogovara Maoni, ,,Virgo eipara”, ,,evica majka

Božija”* i to u regijama ge nisu mogli a pronađu ni najmanji trag

toga a su ime i istorija našeg Gospoa Isusa Hrista bili ikada poznati.

* Viite Sir J. F. AVIS'S Kina, i LAFITAN, koji kaže a su papski

misionari doneli sa sobom spise u kojima se navodi da svete kineske

knjige ne govore samo o Svetoj Majci ved i evici Majci. Za alje

dokaze na ovu temu pogledajte dole naveene beleške.

revno obedanje a de ,,seme žene povreiti zmijinu glavu”

nagovestilo je ieju o čuotvornom rođenju. ela sveštenika i ljuske

pretpostavke postavila su se na tako čuan način a se ispunjenje tog

obedanja očekivalo. Vavilonska kral jica je naizgled bila prva kojoj je



122

takva čast ata. Najviše titule su u sklau sa tim oeljene njoj. Ona

je nazvana ,,kraljicom raja” (Jer 44:17,18,19,25)*

*Kaa su Aštu ili ,,ženu” počeli a zovu ,,kraljicom raja”, reč ,,žena”

postala je najviša titula koja bi mogla jenoj ženskoj osobi a bue

oeljena. Ovo se naovezuje na ono što smo našli među revnim

istočnim nacijama, a su kraljice i osobe na najvišim položajima zvane,,ženama”. Reč ,,Žena” na našem jeziku ne prestavlja titulu niti

kompliment ali u prošlosti ona je bila primenjivana o strane naših

preaka baš kao što su je primenjivali na istoku. Naša reč ,,kraljica”

(queen) potiče o reči Cwino, koja je na starom gotičkom jeziku

označavala ženu.

U Egiptu reč Athor, sa značenjem ,,mesto stanovanja Boga”

(BUNSEN), kako bi se označilo to a u njoj boravi sva ,,punoda

božanstva”. Kako bi se istaklo to a je ova velika boginja-majka u

panteističkom smislu, u isto vreme beskonačna i svemodna evica

majka, ovaj natpis je ugraviran u jednom od njenih hramova u Egiptu:

,,Ja sam sve što je bilo, što jeste i što de biti. Ni jean smrtnik moj veonije sklonio. Vode koje sam onela je Sunce.” U Grčkoj nosila je ime

Hesita, a među Rimljanima Vesta što prestavlja samo moifikaciju

istog imena koje, iako se obično shvata u rugačijem smislu, zapravo

znači ,,mesto obitavanja.”*



123

* Hesita na grčkom znači ,,kuda” ili ,,boravište”. Ovo je njeno

sekunarno značenje, a veruje se a je pravo značenje ,,vatra”. Ali

dati su opisi Hestije koji pokzuju da je njeno ime izvedeno od Hes ili

Hese, što znači ,,pokriti” ili ,,ati skrovište” što prestavlja samu ieju

o kudi koja pokriva onosno skriva o duljivosti vremena. Glagol Hes

takođe znači ,,zaštititi” i ,,pokazati milost” i otu očigleno i potiče

karakter Hestie kao ,,zaštitnice poniznih molilaca.” Ukoliko se reč

Hestija shvati tako a je izveena o Hes, ,,pokriti ili ati skrovište”

sleedu Smithovu izjavu je lako prihvatiti: ,, Hestia je bila boginjaživota u omadinstvu i avalac celokupne srede u istom. Za nju se

verovalo a boravi u unutrašnjem elu kude i a je izmislila umetnost

izgranje kuda.” Ukoliko se kaže a je prvobitna ieja vezana za

Hestiju ,,vatra”, a li se za vatru ikaa može redi a ,,grai kudu”? Ali

shvatiti Hestiju u smislu stanovanja ili mesta boravka, tako da je

izveena o Hes što znači ati skrovište ili pokriti, lako se može vieti

na koji način Hestija može a bue ientifikovana sa ,,vatrom.”Boginja za koju se mislilo da predstavlja mesto gde bog stanuje

postala je poznata po imenu Ašta, ,,Žena”. Ašta takođe označava

vatru a samim tim Hestia ili Vesta, kako se razvijao vavilonski sistem,

bi lako mogla a ođe o toga a bue shvadena kao ,,vatra” ili kao

,,boginja vatre.” Ukoliko Vas zanimaju razlozi koji su oveli o ieje

da Boginja-majka predstavlja mesto stanovanja, pogledajte dalji

tekst.

Kao mesto u kome boravi Božanstvo, Hestia ili Vesta se pominje u

orfejskim himnama:



124

,,Kderi Saturna, poštovana gospo,

Ti koja boraviš u večnom plamenu velike vatre,

U tebi su se bogovi nastanili,

Jaka stabilna osnovo smrtne rase.”

*Taylor-ova orfejska himna: himna Vesti. Iako se ovde Vesta naziva

Saturnovom derkom, ona se takođe u svim panteonima poistoveduje

sa Kibelom ili Reom, ženom Saturnovom.

Čak i kaa se Vesta poistoveduje sa vatrom, njen karakter ,,mesto

boravišta” takođe se javlja. Samim tim, Filolaj, kaa govori o vatri u

sreištu zemlje, naziva je ,,Vestom univerzuma, KUDOM Jupitera,

majkom bogova.” U Vavilonu, ime boginje make kao mesto u kome

boravi Bog bilo je Sacca ili u empatičkom obliku Sacta, što znači

,,tibernakl”. Samim tim, o ana anašnjeg, velike boginje u Iniji,

koje uzimaju svu mod boga koga prestavljaju, takođe se zovu ,,Sacti”

ili Tibernakl.*



125

* KENNEY i MOOR. Sinonim za Sacca, ,,tibernakl”, takođe je Ahel

što se izgovara ,,Ohel”. O prvog oblika reči izglea a potiče ime

žene boga Bue, što kako Kenney tvri jeste Ahalija, a Moor Ahilija.

O rugog oblika, na sličan način izglea a je izveeno ime

peruanskog Parijarha ,,Mama Oello.” Reč mama je od strane

Peruanaca upotrebljavana u orijentalnom smislu. Reč Oello, po svoj

verovatnodi je bila upotrebljavana u istom smislu.

Verovalo se a u njoj, kao i u Tibernaklu ili Hramu Božijem, ne obitava

samo sva mod ved i sva obrota i milost. Smatralo se da svaka

osobina koja ima značenje nežnosti i milosti nalazi u njoj, a kaa je

smrt okončala njenu karijeru, ok je opevana kao neki ko je proglašenbožanstvom i obio oblik goluba,* kako bi se izrazila nebeska

benignost njene prirode, ona je nazvana imenom ,,’Iune“ ** ili

,,Golubica“ ili bez člana ,,Junona“ – ime rimske ,,kraljice raja,“ što nosi

isto značenje. U obličju golubice kao i u sopstvenom obličju, ona je

bila obožavana o strane stanovnika Vavilona.

* IOORUS SIC. Uz pomod ovoga klasični čitalac de se setiti jene o

basni iz Oviijeijeove Metamorfoze. ,,Semiramia u goluba.”



126

** iona, ime majke Venerine, koje se često primenjuje i na samuVeneru, očigleno je isto ime kao i gore naveeno. iona, u značenju

Venere, jasno je primenjeno od na vavilonskoj boginji strane

Ovidijeijea.

Golubica, izabrani simbol kraljice koja je proglašena božanstvom,

često je prestavljena sa grančicom masline u svom kljunu (slika 25),kao što je i ona sama u ljuskom obliku često prikazana kao neko ko

nosi grančicu masline u svojoj ruci. Ovakvim prestavljanjem nje,

veoma je mogude a je ona svoje ime obila o obro poznate reči

"Z'emir-amit" što znači ,,onaj ko nosi grančicu.”*

* O oređenog člana Ze, reči emir koja znači ,,grana” i amit u

značenju ,,nosilac”u ženskom rou. HESYCHIUS kaže a je

Semiramia ime za ,,ivljeg goluba.” Gore naveeno objašnjenje

prvobitnog značenja imena Seramia, a se onosi na Noinog ivljeggoluba (očigleno je a je u pitanju ivlji jer pitomi ne bi ogovarao

eksperimentu), može a a objašnjenje za njenu primenu na bilo kog

divljeg goluba kod Grka.



127

Kaa je boginja samim tim prestavljena kao Golubica sa grančicom

masline, ne postoji sumnja a ovaj simbol elimično potiče o priče o

potopu, međutim, više toga leži u simbolu o puke beleške o tom

velikom ogađaju. ,,Grana”, kao što je to ranije ved okazano, bila jesimbol sina koji je deifikovan, dok je deifikovana majka predstavljena

kao Golubica, za šta bi rugo ovakav način prestavljanja mogao a

bude upotrebljen nego za identifikovanje nje same kao Duha sve

milosti, koja poput golubice naglea sve što je stvoreno.

Na skulpturama Ninive, kako smo ved vieli, krila i rep golubice

prestavljaju tredeg člana iolopokloničkog asirskog trojstva. Kako bi

se potvrdio ovaj način viđenja, mora se redi a je asirska ,,Junona” ili

,,evica Venera” kako su je zvali ientifikovana kao vazuh. Samim

tim Julije Firmikus kaže: ,,Asirijci i eo Afrikanaca žele a vazuh ima

namod na ostalim elementima, jer su isti ovaj (element)

koncentrisali po imenom Junona, evice Venere.” Zašto je samimtim vazuh ientifikovan sa Junona, čiji je simbol ležao u tredoj osobi

asirskog trojstva? Upravo zato što u Kaleji ista reč koja označava

vazuh označava i Svetog uha. Poznavanje ovoga u potpunosti

objašnjava Prokulovu izjavu a ,,Junona uvoi stvaranje uše.”

Oakle bi uša – uh čovečji – mogao da vodi poreklo, do od Duha

Božijeg. U sklau sa ovim Junoninim karakterom kao inkarnacijom

Božijeg uha, izvora života, i takođe kao boginje vazduha, ona se ipominje u orfejskim himnama.

“O kraljevska Junono, veličanstvenog ržanja,



128

O vazuha načinjena, božanska, Jupiterova blagoslovena kraljice,

Postavljena na presto u nedrima kobaltno plavog vazduha,

Trka smrtnika je tvoja stalna briga,

Hlane bure inspiriše samo tvoja snaga,

Koja brineš o životu, koju svaki život želi,

Majko pljuskova i vetrova, od tebe same

Sve stvari nastaju, smrtni život je poznat,

Sve priroe pokazuju tvoj božanski temperament

I vlast nad univerzumom je samo tvoja,

Vetar uva bučno, more naolazi a



129

Reke tutnje kaa ih potreseš.”*

* TAYLOR'S Orfejske himne. Svaki čitač klasika mora a bue svestan

toga a se Junona ientifikuje sa vauuhom. Sleede moža i jeste na

mestu, jer i dalje ilustruje temu Prokla: ,,Naša suverena gospa

Junone, počevši o onih oozgo, prožima sve stvari i njen reon jeste

pomesečni vazuh, jer vazuh je simbol uše, u sklau sa čim seuša takođe zove i uhom.”

Samim tim, deifikovana kraljica, kada se u svakom pogledu smatra

pravom ženom, u isto vreme je obožavana kao inkarnacija Svetog

duha, Duha mira i ljubavi. U hramu Hijerapolisa u Siriji, nalazi se

poznata statua boginji Junoni, kojoj su gomile ljudi iz svih delova

graa hrlili a joj ukažu obožavanje. Slika boginje je bogato

predstavljena, na glavi joj se nalazila zlatna golubica i zvali su je

imenom koje je bilo neobično za tu zemlju, ,,Semion”. Šta znači reč

,,Semion”? Očigleno je a znači ,,boravište”; a ,,zlatna golubica” na

njenoj glavi predstavlja jasno ko je to trebalo da boravi u njoj – čak

uh Božiji.



130

* O Ze, ,,to” ili ,,veliki” i Maaon ili Maion, ,,boravište”, u jonskomdijalektu koji je Lucian koristio dok je opisivao boginju, prirodno je

nastala reč Meion.

Kada je takvo prolazno dostojanstvo dodeljeno njoj, kada su joj takve

sjajne odlike pripisane, i kada je iznad svega njena slika predstavljena

ljuima kao Venera Uranija, ,,rajska Venera”, ,,kraljica lepote” koja jesvojim obožavaocima osiguravala spasenje, ok je labavim uzama

kontrolisala svaku nesvetu strast, i svaki izopačen i senzualni apetit –

nije ni čuo a je svua bila entuzijastično obožavana. Po imenom

,,Majka bogova”, boginja kraljica Vavilona postala je objekat skoro

univerzalnog obožavanja. Klerikus kaže a je ,,Majka bogova

obožavana od strane stanovnika Persije i Sirije kao i svih kraljeva

Evrope i Azije najubljom religijskom posvedenošdu.” Tacit aje okaz

a je boginja Vavilona obožavana u srcu Nemačke, a Cezar, kaa je

napao Britaniju, otkrio je a su sveštenici iste ove boginje, poznati

kao Druidi bili tu pre njega.*

* CAESAR, e Bello Gallico. Misli se a je ime rui poteklo o grčke

reči rus, hrast, ili keltske eru koje ima isto značenje, ali ovo je

očigleno pogrešno mišljenje. U Irskoj, ime za ruia jeste roi, a u

Velsu ryw, a otkrilo se a to što se ruii ovoe u vezu sa hrastom

ima više veze sa tim što je njihovo ime slično imenu hrasta a ne sa tim



131

što su svoje ime obili o istog. ruiski sistem u svim svojim

elovima očigleno prestavlja vavilonski sistem. Dionis nas

informiše a su obrei Bahusa slavljeni na britanskim ostrvima a

Strabo citira Artemidorusa kako bi pokazao da su na ostrvu u bliziniBritanije, Cerera i Prozerpina slavljene obreima sličnim orgijama na

Samotraku. Viede se iz beležaka o ruidskoj Keridveni i njenom

etetu o kojima demo kasnije pričati (vii poglavlje IV, eo III) a

postoji velika analogija između njenog karaktera i karaktera velike

boginje majke Vavilona. Takav je bio sistem, i to što je ime ryw ili

roi primenjeno na sveštenike bilo je u tačno sklau sa tim

sistemom. Ime Zero koje je na hebrejskom ili ranom kaldejskom dato

sinu velike boginje kraljice koja je na kasnijem kaldejskom dobila ime

,,ero”. Sveštenik ,,ero”, ,,seme” nazvan je imenom svog boga, što

je slučaj u skoro svim regionima. Otu poznato ime ,,rui” za koje je

okazano a označava sveštenika ,,ero” – ženinog obedanog

,,semena”. Klasične hamarijae su očigleno bile sveštenice, ge

,,Hamer –ero” znači ,,željeno seme”, tj. ,,želja svih nacija.”

Heroot, iz ličnog iskustva, sveoči o tome a je u Egiptu ova ,,kraljica

raja” bila najveda i najviše obožavana o svih božanstava. Ge go jeobožavanje ove boginje uveeno, neverovatno je to koliko je

fascinantnu mod ono alo. Zaista, može se redi a su nacije bile

opijene vinom njenog bluda. Toliko su Jevreji u vreme Jeremije pili

vino iz njenog pehara, toliko su opčinjeni bili iolopokloničkim

obožavanjem ove boginje, a čak i nakon što je Jerusalim bio spaljen,

i zemlja opustošena upravo iz ovog razloga, niko nije mogao da ih

natera a oustanu o toga. ok su boravili u Egiptu kao obačeni



132

izgnanici, umesto a buu sveoci o Bogu bezbožačkom narou oko

njih, bili su isto toliko posvedeni iolopoklonstvu kao i sami Egipdani.

Jeremija je poslat od strane Boga da se sa njima da ih upozori na gnevkoji de ih zaesiti ukoliko nastave a obožavaju kraljicu raja;

međutim, njegova upozorenja su bila uzaluna. Prorok navoi: ,,Taa

ogovoriše Jeremiji svi ljui koji znahu a žene njihove kae rugim

bogovima, i sve žene, kojih stajaše one velik zbor, i sav naro što

življaše u zemlji misirskoj, u Patrosu, govoredi: Šta nam kaza u ime

Gosponje, nedemo te poslušati; Nego demo činiti sve što je izašlo iz

naših usta kaedi carici nebeskoj i lijudi joj nalive, kao što smo činili mi

i oci naši, carevi naši i knezovi naši po graovima Juinim i po ulicama

jerusalimskim, jer bejasmo siti hleba i beše nam obro i zlo ne

viđasmo.“ (Jeremija 44.15-17). Tako su uraili i Jevreji, Božiji oabran

narod, i pripojili se Egipdanima u njihovoj posvedenost kraljici raja.

Obožavanje boginje-majke sa etetom u njenom naručju nastavilo je

a bue premet posmatranja u Egiptu sve ok hrišdani nisu ošli. a

je jevanđelje ošlo o ove mase ljui, obožavanje ove boginje-kraljice

bi bilo prekinuto. Sa tim a bi promena bila načinjena samo po



133

pitanju imena. Umesto a je vavilonska boginja zbačena, u velikom

broju slučajeva samo je njeno ime promenjeno. Nazvana je evicom

Marijom i zajeno sa svojim etetom bila je obožavana sa istim

iolopokloničkim osedanjem o zakletih hrišdana baš kao što jeprethono bila obožavana o strane pagana. Posleica toga je a je

325. godine ove ere sazvan Nikejski sabor kako bi se osiudila jeres

Arija koji je poricao istinsko božanstvo Hrista, i ta jeres zaista jeste

bila osuđena ali ne bez pomodi ljui koji su ali jasne inikacije a

žele a to stvorenje stave na nivo Stvaraoca, a evicu-majku

postave pored svog Suna.

Na Nikejskom saboru, kako tvri autor ,,Nimroa (Nebroa)”,

,,Melkitski eo” koga su činili prestavnici takozvanog hrišdanstva u

Egiptu ržao se toga a postoje tri osobe u Trojstvu – Otac, Devica

Marija i njihov sin Mesija.” Osvrdudi se na ovu izuzetnu činjenicu,

rečenu na Nikejskom saboru, Otac Newman likujudi govori o ovimdiskusijama kao da se one odnose na glorifikaciju Marije. On kaže:

,,Samim tim, kontroverznost je otvorila pitanje koje se nikada nije

smirilo. Ono je otkrilo novu sferu, ukoliko smemo a kažemo,

svetlosne elove kojima Crkva još uvek nije pripisala stanovnike.

Samim tim, postoji čuo u raju, tron izna svih stvorenih modi,

posrenički, arhetipski naslov, kruna svetla kao jutarnja zveza, slava

koja proizilazi iz večnog trona, oora čista kao raj i skiptar iznasvega. I ko je bio preoređen a bue naslenik ove raskoši? Ko je

bio taj um, i koje je njeno ime? Majka prave ljubavi i svete nade,

uzvišena poput palme u Engai i grma ruže u Jerihu, koji su stvoreni

o početka pre svetom, ok je na božijim saborima i u Jerusalimu je

bila njena mod? Viziju o ženi koja je odevena suncem i sa mesecom

po nogama a izna njene glave kruna sačinjena o 12 zveza može

se prondi u tekstu o Apokalipsi. *



134

* NEWMAN - Razvoj. Inteligentan čitalac de vieti tračak apsurnosti

ukoliko se vizika o ženi iz Apokalipse primeni na Devicu Mariju. Jovan

kaže a ono je što je on vieo bio znak ili simbol. Ukoliko je bukvalno

u pitanju žena, žena koja sein na seam bra mora a bue ista.

,,Žena” u oba slučaja prestavlja simbol. ,,Žena” na seam bra

prestavlja simbol lažne crkve a žena oevena suncem simbol pravecrkve – Mlaa, žena Jagnjeta.

On oaje ,,Oni koji su posvedeni Mariji ne prevazilaze pravu veru

osim ukoliko oni koji hule njenog sina nisu ošli na tu ieju.

Rimokatolička crkva nije iolopoklonički nastrojena, osim ukiliko

arijanizam nije ortooksija.” Ovo je sama poezija hulenja. Ona sarži iargument takođe, ali na šta se taj argument onosi? Onosi se na to

a ukoliko se Hrist prizna kao istinski i pravi Bog, i vrean božanskih

časti, njegova majka, o koje je on nasleio svoju ljuskost, takođe

mora biti priznata kao božanska i uzignuta aleko izna nivoa svih

ostalih stvorenja i obožavana kao učesnik u božanstvu. Božanska

priroa Hrista je načinjena tako a stoji ili paa zajeno sa

božanskom priroom svoje majke. Takvo je papstvo XIX veka, i takvo

je papstvo u Engleskoj.Ved je bilo poznato ro a je papstvo u

inostranstvu bilo smelo i nije se sramilo bogohulenja, da se u

Lisabonu nalazi crkva na čijem je ulazu ugravirano: ,,evici boginji

Loreto, italijanske rase, n jenom OSTOJANSTVU, posveden je ovaj

hram.”



135

(nevnik profesora GIBSONa, škotskog protestanta)Ali kaa se to pre

ovog moglo čuti nešto ovakvo u Engleskoj? Ovo je samo tačna

reproukcija oktrine starog Vavilona koja se tiče velike boginje-

majke. Madona Rima je samim tim Madona Vavilona. Kraljica raja u jenom sistemu je isto što i kraljica raja u rugom. Boginja koja je

obožavana u Vavilonu i Egiptu kao Tibernakl ili mesto u kome stanuje

Bog, ientična je sa onom koja je po imenom Marija u Rimu nazvana

,,KUDOM osveštanom bogu”, ,,mesto stanovanja”*,,kuda Božija”

(Pancarpium Marioe), Tibernakl Svetoga uha (Bašta uše), ,,Hram

Trojstva” (Zlatni priručnik ko škotskih protestanata).

*Zlatno uputstvo za Škotske protestante. Reč koja je ove

upotrebljena u značenju ,,mesto boravka” na latinskom jeste čista

kalejska reč - ,,Zabulo“ prestavlja oblik istog glagola Zebulun

(Postanje 30:20), ime koje je Lea dala svom sinu, kada je rekla: ,,Sada

de moj muž boraviti sa mnom.“

Neki mogu da osete potrebu da brane takav jezik time što de redi a

Sveto pismo svakog vernika čini hramom Svetog uha i a samim tim

nije ništa loše upotrebiti to ime ili bilo koje slično kaa se govori o

evici Mariji koja je bez sumnje Božija svetica. Nema sumnje a je to

što Pavle kaže istina (1. Korindanima 3:16). ,,Ne znate li a ste vi crkvaBožija, i uh Božji živi u vama?“ Ne samo a je to istina, ved je velika

istina, ona blagoslovena – istina koja uvedava svaki ugođaj ikaa

oživljen, i umanjuje svaku nevolju koja ođe. Svaki pravi hrišdanin

ima više ili manje iskustva kaa je u pitanju saržaj ovih reči istog

apostola (2. Korindanima 6.16), ,,Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što

reče Bog: Uselidu se u njih, i živedu u njima, i bidu im Bog, i oni de biti

moj naro.“



136

Takođe treba rado priznati da se ovo odnosi na boravak svih Osoba

veličanstvenog Božanstva. Gospo Isus je rekao (Jovan 14.23): ,, Ko

ima ljubav k meni, ržade reč moju; i Otac moj imade ljubav k njemu; i

k njemu demo odi, i u njega demo se staniti.“ Ali nakon što ovo malo

ispitamo, otkridemo a papske i ieje iz Svetog pisma iskazane ovim

rečenicama, ma koliko slične bile, zapravo se suštinski razlikuju. Kaa

se kaže a je vernik ,,hram Božiji“, ili hram Svetog uha, značenje

toga je zapravo da ,,Hrist boravi u srcu vere.“ Ali kaa Rim kaže a je

Marija ,,Hram“ ili ,,Božiji Tibernakl“, značenje je isto kao i pagansko,unija između nje i Boga prestavlja uniju koja je srona hipostatičkoj

uniji Hristove božanske i ljuske priroe.

Ljuska priroa Hrista prestavlja ,,Božiji Tibernakl”, tj. Božija priroa

je prikrila svoju slavu na ovaj način, prisvojivši našu prirou, a mi

možemo a priđemo a a nas ne obuzme strah o Svetog Boga.Jovan misli na ovu veličanstvenu istinu kaa kaže (Jovan 1.14), ,, I reč

postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu

Njegovu, slavu, kao Jeinoronoga o Oca.”U ovom smislu, Hrist,

Bogočovek, jeini je Tibernakl Božiji. Upravo u ovom smislu Rim

naziva Mariju Tibernaklom Božijim ili ,,Svetog uha”. Samim tim autor

govori o papskom rau posveženo uzizanju evice, pri čemu su sve

titule i prerogativi Hristovi oeljeni Mariji: ,, Evo tibernakla Božijeg,

božije kude, mesta stanovanja, gra Božiji je sa ljuima, u ljuima i za

ljue, za njihovo spasenje, uzizanje i večnu slavu …” a li je

najjasnije a ovo važi za svetu crkvu? I a li je takođe jenako istinito

kaa je u pitanju najsvetiji sakrament Gospoovo telo? a li to važi

a je u svakome o nas u toj meri koliko smo pravi hrišdani? Bez

sumnje jeste, ali moramo da razmislimo o ovoj misteriji jer na



137

oeđeni način postoji u najsvetijoj Majci našeg Gospoa.”

(Pancarpium Marioe) Zatim autor, nakon što je pokušao a pokaže a

je Marija sa pravom shvadena kao Tibernakl Božiji među ljuima”, i u

posebnom smislu, smislu drugačijem o načina na koji su svi hrišdani,,hram Božiji”, samim tim slei izrazit osvrt na nju u i njenu ulogu

Tibernakla. Zaista je velika korist, i privilegija, to što je Tibernakl Božiji

među ljuima, ge ljui mogu bezbeno a priđu Bogu jer je on

postao čovek.” (Ibi.) Ove čitava meitaciona slava Hrista kao

Bogočoveka u čijem telu boravi sva punoda Boga, ata je Mariji ili

barem podeljena sa njom.

Gore naveeni citati uzeti su iz raa koji je objavljen pre više o 2000

godina. Da li se Papstvo poboljšalo o taa? a li se pokajalo zbog

bogohuljenja? Nije, baš naprotiv. Citat koji je ved ao Otac Newman

sveoči o ovome; ali postoje i jači okazi. U neavno objavljenom

radu, ista bogohulna ideja sada je jasnije otkrivena. Dok je Marija

nazvana ,,KUDOM posvedenom Bogu”, kao i ,,HRAMOM Trojstva”,

sleedi ogovor de pokazati to u kom smislu se ona smatra hramom

Svetog duha: ,,Sam Gospod je stvorio NJU u Svetom duhu, i PROSUO

je među sva svoja ela.” Ovaj izvanrean jezik porazumeva to a jeMarija poistovedena sa Svetim uhom kaa se kaže a je ona

,,prosuta” na ,,sva ela Božija”. I kao što smo vieli, upravo to je

način na koji Žena, o strane paganina shvadena kao Tibernakl, ili

Božija Kuda i na to su se rugi ugleali. Ge je takav jezik upotrebljen

kaa se govori o evici? Nije u Španiji, ni u Austriji; nije ni u tamnim

mestima Kontinentalne Evrope, ved u Lononu, seištu i centru

svetskog prosvetiteljstva.



138

Bogohuljenja koje je Papstvo posvetilo Mariji nemaju ni tračak

osnove u Bibliji, ved su zasnovana na vavilonskom idolopoklonstvu.

Da, same odlike i kompleksnosti rimskih i vavilonskih madona su iste.

Do nedavno, kada je Rafaelo donekle udaljio od utabane staze, nije

bilo ništa ni jevrejsko a ni italijansko u rimskim Maonama. a su ove

slike ili načini prestavljanja evice majke bili namenjeni a

prestavljaju majku našeg Gospoa, one bi svakako bile ubačene u

nekakav kalup. Ali to nije bio slučaj. U zemlji tamnookih lepotica sa

crnim kovržama, Maona je ouvek bila prestavljena sa plavimočima i zlatnom kosom i tenom koji se u potpunosti razlikovao od

jevrejskog, za koga bi se po svoj priroi moglo redi a pripaa majci

našeg Gospoa, a koji se u potpunosti slaže sa antičkim atributima

boginje kraljice Vavilona. U skoro svakoj zemlji velika Boginja je

opisana sa zlatnom ili žutom kosom, što nam pokazuje a mora a

postoji jean veliko prototip prema kome su sve one načinjene.

Žutokosa Cerera moža i ne bi imala težinu u ovom argumentu a jebila sama, jer bi se u tom slučaju moglo pretpostaviti da je epitet

,,žutokosa” pozajmeljen o kukuruza koji je trebalo ona a čuva.

Međutim, mnoge boginje imaju isti tak epitet. Evropa, koju je Jupiter

nosio u obličju bika, nazvana je ,,žutokosa Evropa” (OVIIJE, Fasti).

Homer Minervu naziva ,,plavookom” a Oviije ,,žutokosom”; lovca

ijanu, koja se obično poistoveduje sa Mesecom, Anakreont opisuje

kao ,,žutokosu derku Jupitera,” što se nikaa ne bi moglo naslutiti na

osnovu bledog lica srebrnog meseca. Diona, majka Venerina, opisana

je od strane teokrita kao ,,žutokosa”. Sama Venera se često javlja i

po imenom ,,Aurora Venera” ili ,,zlatna Venera” (HOMER, Ilijaa).

Inijska boginja Lakšmi, ,,Majka Univerzuma” opisana je kao neko ko



139

ima zlatan ten (Azijatska istraživanja). Arijana, žena Bahusa (ionisa)

poznata je kao ,,žutokosa Arijana.” (HESIO, Teogonija). Samim tim,

i ryen govori o žutoj kosi:

,,Gde se drski talasi u Dajaninoj luci igraju,

Tu leži svetla napuštena Arijana;

Tu, bolesna o tuge i mahnita o očaja,

Svoju haljinu pocepala je, i pokiala svoju zlatnu kosu.”

Gorgon Meduza pre svoje transformacije, dok je bila slavljena zbog

svoje lepote, jednako je bila slavljena i zbog svoje zlatne kose:

,,Meuza je nekaa imala raži: a obiju njenu ljubav

Grupa rivala nestrpljivih ljubavnika je težila.

Oni koji su je vieli, sveoče a nikaa nisu našli



140

Toliko irljivih olika na slađem licu.

Ali izna svega, njena uga kosa kažu

u zlatnim kovržama, ostojno je sjala.”

Sirena koja se često javljala u romantičnim pričama sa severa, a koja

je očigleno pozajmljena iz priče o Atergatisu, zlatnoj ribi iz Sirije,

koja je nazivana i majkom Semiramide i koja je ponekad

poistovedivana i sa samom Semiramiom, opisana je sa sličnom

kosom. ,,Ellewoman”, što je skaninavsko ime za meuzu, je ,,svetleputi”, kaže se u uvou anskih priča Hansa Anersena, a pore toga

ima zlatnu kosi i svira ivne tonove na žičanom instrumentu. Ona se

često zamišlja kako sei na obali voe i češlja svoju ugu zlatnu kosu

zlatnim češljem.” Čak i kaa je Hator, Venera Egipta, predstavljena

kao krava, bez sumnje kako bi se ukazalo boju tena boginje koju

prestavlja krava, glava i vrat krave su bili pozladeni. (HEROOT i

WILKINSON)



141

Kada je samim tim poznato da najpoznatije slike Device Marije u Italiji

predstavljaju nju kao zlatokosu ženu svetlog tena i kaa je širom cele

Irske evica skoro bez ostupanja o ana anašnjeg prestavljana

na isti način, ko može a oolo zaključku a je moža upravo tako

prestavljena jer proističe o istog prototipa paganskih božanstava.

Slaganje se ne javlja samo po pitanju boje tena ved i po olikama.

Jevrejske odlike se javljaju svuda, i imaju svojstven karakter. Ali

prvobitne Madone nemaju ni traga jevrejskog oblika ni njihovih

olika. Oni koji su ih lično poreili tvre a se ove Maone slažu po

pitanju tena i drugih karakteristika sa vavilonskim madonama koje je

pronašao Ser Roberz Ker Porter među ruševinama Vavilona.

Međutim postoji još jena izvanrena karakteristika ovih slika koja je

vrena pažnje a to je oreol ili čuan krug svetlosti koji se često nalazioko glave rimske Maone. Ovim krugom su takođe i takozvani likovi

Isusa Hrista uokvireni. Oakle bi nešto takvo moglo a potekne?



142

U slučaju našeg Gospoa, a je Njegova glava bila samo okružena

zracima, moža bi se reklo a je pozajmljen iz evanđelističkih

narativnih ela, u kojima se kaže a je na svetom postolju Njegovo

lice bilo obasjano svetlošdu. Ali ge u čitavom Svetom pismu možemopronadi to a je Njegova glava okružena iskom ili svetlosnim

krugom? Ono što bismo uzalu tražili u Svetim spisima, možemo

pronadi u umetničkim načinima prestavljanja velikih bogova i

boginja Vavilona. Disk, a posebno krug, bili su dobro poznati simboli

Sunca-božanstva i široko korišdeni u simbolici Istoka. Glava Sunca-

božanstva bila je uokvirena krugom ili iskom. Isti je slučaj bio i u

paganskom Rimu. Apolon, kao ete Sunca, često je prestavljen na

takav način. Boginje koje su tvrile a su se oroile sa Suncem,

takođe su imale pravo a buu ukrašene oreolom ili svetlosnim

krugom. Sa Pompeje nam olazi prestavljanje Kirke, ,,kderi Sunca”

(vii Sliku 26) ge joj je glava uokvirena krugom, na isti način na koji

je Maonina glava o ana anašnjeg uokvirena. Ukoliko iko uporei

oreol Kirke sa oreolom papske evice, viede koliko se precizno onepoklapaju. *

*Objašnjenje slike je ato na Pompeji: ,,Jena o njih (slika) je uzetaiz Odiseje i predstavlja Uliksa i Kirku, u momentu kada heroj, nakon

što popije iz pehara začaranog nekažnjivošdu, vrlinom protivotrova

koji mu je ao Merkur (poznato je a je Kirka imala ,,zlatan pehar”

baš kao i vavilonska Venera), povlači svoj mač i nastavlja a se sveti

svojim saputnicima, koji bivaju pretvoreni u svinje nakon što popiju iz

njenog pehara. Boginja, prestrašena, ojenom se preaje, kao što je

to opisao Homer, pri čemu je sam Uliks narator:



143

,, akle , traži štalu , tamo boravi sa tvojim prijateljima,

Ona je rekla, ohvatio sam mač koji nosim uz butinu,

Sa smrtno osuđujudim pogleom,

Pojurio na nju, a ona, uz piskav vrisak straha,



144

protrčala ispo moje poignute ruke, brzo me ugrabila za kolena,

I u poletnim akcentom elegično, počela je :

Kaži, ko si, " & C - . Odiseja Silicon 'S

(COWPER Odiseja)

Pompejski autor oaje: ,,Ova slika je izuzetna jer nas uči o poreklu te

ružne i bezznačajne slave kojom su glave svetaca često okružene …

Slava se zove nimbus ili oreol a Servije ga efiniše kao ,, osvetljeniflui koji okružuje glave bogova.” Na čuan način on pripaa Kirki, jer

je ona derka Sunca. Vlaari sa svojom uobičajenom skromnošdu,

mislili su a je to znak i njihove božanske priroe. Na ovaj način

poput mnogih rugih paganskih sujeverja i običaja, i ovaj je ospeo u

crkvenu upotrebu.” Za ovo vlaari nose veliki deo krivice. Nisu vladari

ti koji su oneli ,,paganska praznoverja” u Crkvu, koliko je to uraio

Rimski biskup. Vidi poglavlje VII, deo II.



145

Saa, a li iko može a veruje a ovo pouaranje može a bue

slučajnost. Naravno, a je Maona o te mere stvarno izgledala kao

Devica Marija, to nikada ne bi dozvolili idolopoklonstvo.

Ali postalo je očigleno to a je boginja koja je utemeljena u papskoj

crkvi zara vrhunskog obožavanja o strane poklonika iste crkve,

sama vavilonska kraljica koja je postavila Nimroa (Nevroa) ,,Sina”kao rivala Hristu, i koja je sama po sebi inkarnacija svake vrste

raskalašnosti, ala mračan karakter rimskom iolopoklonstvu.

Šta bi moglo a se iskoristi kako bi se ublažio zlokoban karakter

takvog idolopoklonstva da bi se reklo da se dete koje ona iznosi kako

bi ga obožavali zove Isus? Kaa je bila obožavana sa svojim etetom u

Vavilonu, ete je bilo nazvano imenom koje je karakteristično za

Hrista i njegov veličanstveni karakter, kao što je to ime Isus. ato mu

je ime ,,Zoro-ashta“, ,,seme žene.“ Ali to nije umanjilo gnev Božiji

usmeren protiv onih koji su u stara vremena obožavali ,, iol o

revnosti, koji raži na revnost.“ (iol koji je poražavao ljubomoru

Gospodnju).*

Niti avanje imena Hrist etetu u naručju rimske Maone, može

učiniti a ,,slika ljubomore” bue manja, manje uvreljiva za



146

Svevišnjeg, manje priklana za izazivanje Njegovog velikog

nezaovoljstva, kaa je očigleno a je oojče obožavano kao ete

one koja se smatra Kraljicom raja, sa svim karakteristikama božanstva

i koja je u isto vreme ,,Majka blunica i gaosti na zemlji.” Gospomrzi idolopoklonstvo u svakom obliku; ali jedno takvo

iolopoklonstvo svakako izaziva posebnu mržnju o strane Njegove

svete uše. Saa, ukoliko su činjenice koje sam izveo istinite,zar nije

ivno to što su a takve strašne pretnje buu usmerene u Reči

Gosponjoj protiv rimskog otpaništva, i a su bočice ovog

neverovatnog gneva osmišljene tako a bi bile prosute na glavu koja

nosi ovu krivicu?

Ukoliko su ove stvari istinite (neka ih porekne onaj ko može), ko de se

zaledi za Papski Rim, ili ko de ga nazvati hrišdanskom crkvom? a li

postoji iko ko se boji Boga i ko ok čita ove reove ne bi priznao a je

sam paganizam inspirisao doktrinu poput one koja je priznata od

strane Melkita u Nikejskom saboru, da se Sveto Trojstvo sastoji od

Oca, Device Marije i Mesije, njihovog Sina? (Quarterly Journal of

Prophecy, Jul, 1852) Da li postoji iko ko se ne bi zgrozio nakon takve

pomisli? Šta bi ona čitalac rekao o crkvi koja poučava svoju ecu aobožavaju Trojstvo, nečim poput sleedeg:

,,Srce Isusovo, obožavam te,



147

Srce Marijino, preklinjem te,

Srce Josifovo, čisto i pravično,

U OVA TRI SRCA JA STAVLJAM SVOJE POVERENJE.”*

*Ono što svaki hrišdanin mora a Zna i a Rai.

Prečasni J. FURNISS. Objavljeno o strane James uffy, ablin.

Izanje ovog Uputstva o Papstvu citirano maločas, pore

bogohuljenja koje sarži, tu se nalaze i najnemoralniji principi, koji

poučavaju o neštetnosti prevare ukoliko se priržavamo oređenih

granica. Na osnovu ovoga i velike pobune koja se javila protiv istog,

verujem a je ovo izanje povučeno iz cirkulisanja. Nema sumnje a je gore naveeni pasus tačan. Primio sam o prijatelja iz Liverpula

kopiju izanja koje sarži ove reči, koja je saa u mom vlasništvu, a

pre toga sam je vieo u vlasništvu Prečasnog Richar Smytg iz

Armagha. Nije samo u Irskoj takvo trojstvo predstavljeno zarad

obožavanja o strane Romanista. U čestitki ili letku koje su izdali

Papski sveštenici Sanerlana saa leže prea mnom sa naslovom

,,Pashalna užnost, Crkva Svete Marije, Bishopwearmouth1859”,



148

sleedi tekst prestavlja priznanje ato ,,ragim hrišdanima”, kojima

je i adresirano.

“ 4. I nikaa ne zaboravi ela obrog hrišdanina, preporučenih tebi

toliko često tokom obnavljanja Misije.

Blagosloven Isus, Marija i Josif.

Isuse, Marijo i Josife, ajem vam svoje srce, svoj život i svoju ušu.

Isuse, Marijo i Josife pomažite mi uvek i u mojoj poslenjoj agoniji,

Isuse, Marijo i Josife primite moj poslenji ah, Amin.”

Kako bi naveli rimske slebenike a izvoe ovaj ,,čin obrog

hrišdanina”, značajan mito je at. U 30. elu Furnisovog uputstva o

kome smo prethono govorili, po naslovom ,,Pravilo Života”, sleedi

pasus se javio: ,,Ujutru, pre nego što ustanete,prekrstite se i kažite

Isuse, Marijo i Josife, ajem vam svoju ušu (Svaki put kaa ovo



149

izgovorite obijate 100 ana nagrae koje možete ati ušama u

Čistilištu)!” Moram oati to a naslov Furnisove knjige, kao što je

gore naveden, predstavlja naslov Smythove kopije. Naslov kopije koju

poseujem jeste ,,Ono što svaki hriščanin mora a zna.” Lonon:Richarson & Son, 147 Stran. Obe kopije sarže reči bogohuljenja

ate u tekstu, i obe imaju oobrenje za štampu od strane ,,Paulus

Cullen-a”

Ukoliko ovo nije paganizam, šta je ona tu što može biti nazvano

jednim takvim imenom? To je Trojstvo koje su sada irski rimokatolici

obučeni a obožavaju. To je Trojstvo koje je u poslenjoj knjizi

katehističkih instrukcija prestavljeno kao veliki objekat posvedenosti

onima koji slee papstvo. Uputstvo koje sarži ovo bogohuljenje

izbija na površinu kaa Paulus Cullen, papski arhiepiskom iz ablina,

aje oobrenje za štampu.

a li de iko nakon ovoga redi a rimokatolička crkva i alje treba a se

smatra hrišdanskom jer sarži oktrinu Trojstva? I paganski vavilonci

su je takođe imali kao i Egipčani i Hinusi, upravo u istom smislu kao ikod Rimljana. Svi su oni priznali Trojstvo u jednini, ali da li su oni

obožavali Tročlanog Jehovu, kralja večnosti, besmrtnog i neviljivog?

I a li de iko redi i izneti okaze a Rim upravo to i čini? osta više sa

iluzijom a je Rim hrišdanski! Moža je nekaa postojala osnova za

takvu pretpostavku ali svakim anom ,,velika misterija” biva sve više

otkrivena kao i njen istinski karakter. Nema i ne može biti ikakve

bezbenosti za uše ljui u ,,Vavilonu.” ,,Izađite iz njega, moji ljui”,



150

jeste glasna i izrazita zapovest Boga. Oni koji ne poštuju tu komanu,

ne rade to za sopstveno dobro.

Beleške

Poistovedivanje Ree ili Kibele i Venere

U egzoteričnoj oktrini Grčke ili Rima, karakteri Kibele, majke bogova

i Venere, boginje ljubavi, uglavnom se veoma razlikuju, toliko da neki

smatraju a ni ne postoji teškoda prilikom ientifikacije ova dva

božanstva. Ukoliko se funamentalan princip Misterija roi u umu, taj

a su usuštini priznavali samo Aaa, ,,jenog Boga”, sve

komplikacije nestaju. Kaa je vavilonska misterija grešnosti obila

oblik, ovo je ostavilo mesta a se pojave tri različita oblika božastva –

otac, majka i sin. Ali što se tiče svih božanstva sastavljenih iz više

oblika koja se često javljaju u paganskom svetu, kakve go se razlike

među njima javljale omah su bile sveene na nekoliko manifestacija

jene ili ruge božanske osobe, mada je prva osoba bila uglavnom upozaini. Imamo okaz a je ovo bio slučaj. Apulej nam kaže a kaa

je prolazio inicijaciju, boginja Izida se pojavila pred njim kao ,,prva od

nebeskih stvorenja, opšta manifestacija bogova i boginja...ČIJA je

JEDNA JEINA BOŽANSKA PRIROA čitavu zemaljsku kuglu pokretala,

u nekoliko oblika, sa različitim obreimai po mnogobrojnim

oznakama“. I prolazedi kroz mnogobrojna obličja, Ona za sebe kaže

a je i ,,Pessinuntica, majka bogova (Kibela) i Paphian Venera.“ Kao



151

što je to bio slučaj sa Misterijama kasnijeg oba, mora a je bio slučaj

i o samog početka; jer oni pokredu oktrinu JEINSTVA Božanstva.

Ovo naravno pokrede izvesnu ozu apsurnosti i nekonzistentnosti u

samoj priroi slučaja. I Wilkinson i Bunsen, kako bi se otarasilinekonzistentnosti sa kojom su se susreli u egipatskom sistemu,

smatrali su a je neophono a se vrate na suštinski isto objašnjenje

kao što sam ja to uraio. Samim tim pronalazimo Wilkinsona kako

kaže: ,,Ja sam izjavio to a su Amon Ra i drugi bogovi preuzeli oblike

različitih božanstava koja, iako to na prvi pogle eluje kao

komplikovano, mogu a aju objašnjenja kaa uzmemo u obzir to a

svako o njih čiji je lik ili emblem usvojen prestavlja samo

emanaciju, ili deifikovan atribut ISTOG VELIKOG BIDA kome su

pripisivali različite karaktere u sklau sa nekoliko poslova koje je

trebalo a vrši.“

Bunsenova izjava ima isti efekat i ona glasi: ,,Na osnovu ovoga,

mislimo a sami imamo pravo a zaključimo a su va skupa bogova

prvobitno bila jednaka i da su u VELIKOM PARU bogova svi ti atributi

koncentrisani. Počevši o toga, razvoj mitološkog sustema se

nastavio, što je i premet našeg razmatranja.”

Uzimanje svega ovoga u obzir kada je u pitanju identifikovanje Kibelei Astarte, ili Venere, jeste o velikog značaja. Funamentalno,

postojala je samo jedna boginja – Sveti uh, prestavljen kao ženska

osoba, kaa je Božanstvu bio pripisan pol, iako je to prestavljalo

krivljenje velike ieje Svetog pisma, kao i to a su sva eca Božija

začeta o strane Oca a rođena o strane uha. Na osnovu ove ieje,

uh Božiji, kao Majka, prestavljen je u obliku golubice u sedanju na

činjenicu a je uh tokom stvaranja zatreperio – a kao što sam i



152

zapazio, upravo je to tačno značenje termina u stihu 1.2 Postanja -

,,na licu voa.”

Zatim, ova boginja je obila ime Ops, ,,ona koja leprša” ili Junona

,,Golubica” ili Khubele ,,ona koja vezuje kanapima”, čije poslenje

ime voi poreklo o ,,Vukoh ih uzicama čovečijim, užima ljubavnim”

(Osija 11:4"Khubeli Adam"), uzicama kojim ne samo da Bog svojom

proviđenom obrotom privlači ljue ka sebi, nego i kojima je naš prvi

roitelj Aam, putem uha koji boravi u njemu, ok Een još uvek

nije bio narušen, bio vezan za Boga. Ova tema nakratko počiva na

paganskoj priči a okazi su veoma raznoliki; ali ja ne mogu da se ovde

time bavim. Haje a samo obratimo pažnju na to a su Rimljani

spojili va termina, Junonu i Khubelu, ili kako se obično izgovara

Kibelu, i u izvesnim prilikama su prizvali vrhovnu boginju pod imenom

Junona Covella - ,,golubica koja vezuje kanapima.”

Ukoliko čitalac ko Lajara obrati pažnju na tročlani emblem

vrhovnog asirskog božanstva, on de vieti a je sama ova ieja

vidljivo otelotvorena. Tu su krila i rep golubice povezana kanapima ane noge (LAYAR Niniva i njeni ostaci, vol. ii. p. 418; viite pratede

duboreze (Fig. 61), BRYANT, vol. ii. p. 216; KITTO Bib. Cyclop., vol. i.

str. 425).

Ukoliko se osvrnemo na ogađaje nakon paa, Kibela je priobila

novu ieju vezanu za njeno ime. Khubel ne znači samo ,,povezati



153

kanapima“ ved i ,,prolaziti kroz muke porođaja“. Samim tim, Kibela se

pojavila kao ,,Majka bogova“ zbog koje sva eca moraju a buu

rođena obnovljena ili regenerisana. Ali, u ovu svrhu, smatralo se

neophodnim to da treba da postoji na prvom mestu unija sa Reom,,,posmatračem“, ljuskom ,,majkom bogova i ljui“ kako bi ruina koju

je prouzrokovala mogla a bue sređena. Samim tim, ientitet Kibele

i Ree, za koje se u svim Pantenonima smatra a su to va različita

imena za istu boginju. Međutim, kao što smo ved vieli, ove boginje

su u stvarnosti potpuno različite. Isti ovaj princip bio je primenjen na

sve deifikovane majke. One su bile deifikovane samo kroz navodnu

čuesnu ientifikaciju sa Junonom ili Kibelom – rugim rečima sa

Svetim duhom Božijim. Svaka o ovih majki je imala sopstvenu

legenu i posebnu vrstu obožavanja, ali kao što je to svua slučaj,

ona se smatrala inkarnacijom jenog uha Božijeg. Kao velika Majka

svega, oduvek se smatralo da atributi tog jednog Duha pripadaju njoj.

Ovo je bio slučaj i sa boginjom koja je poznata po imenom Astarta ili

Venera, kao i Rea. Iako su se donekle razlikovale Kibela ili Rea iAstarta ili Milita, Asirska Venera, Layar nam pokazuje a takođe

postoje i oirne tačke između njih. Kibela ili Rea bila je

prepoznatljiva po svojoj kupastoj kruni. Milita ili Astarta bila je

prestavljena sa sličnom krunom na glavi. Kibelu ili Reu su vukli

lavovi, Milita ili Astarta je bila predstavljena kako stoji na lavu.

Obožavanje Milite ili Astarte bilo je moralno zagađenje (HEROOT).

Obožavanje Kibele, po imenom Tera, takođe je bilo isto (AVGUSTIN,De Civiate).



154

Prva eifikovana žena bez sumnje je bila Semiramia a prvi

eifikovan čovek njen muž. Očigleno je to a je proteklo neko vreme

nakon što su Misterije započete kaa se eifikacija oigrala.

Semiramia nije pre svoje smrti uzvišena o božanstva i obožavana uobličju golubice.

Kada su Misterije prvobitno sastavljane, Evina dela koja su putem

veze sa zmijom onela i smrt, mora a su zauzimala oređeno mesto,

jer Misterija o grehu i smrti leži u samoj osnovi celokupne religije. U

doba Semiramide i Nevroda, Sema i Hama, mora da su svu ljudi bili

upoznati sa Paom. Pre svega, Evin greh je bio prihvaden kao takav u

potpunosti (u suprotnom i ljui bili šokirani, posebno kada je

sveokupna savest ojačana revnošdu Sema); ali kaa je žena trebalo a

bue eifikovana, oblik koji je ta mistična priča počela a priobija

pokazuje a je greh omekšao, tj. a je promenio sopstveni karakter, i

da je ona glorifikovana kao autorka uhovnog života time što je

iskrivljeno ime koje je dato Evi – ,,majka svih živih”, onosno svih

preporođenih. Po imenom Rea ona je bila priznata kao majka

bogova.

Oni koji su raili na Misteriji grešnosti nisu smatrali a je teško

pokazati to da je ovo ime, Rea, koje je prvobitno ato majci čitavog

čovečanstva, išta manje priklano za onu koja je zapravo maka

bogova, tj. svih deifikovanih smrtnika. Rea u aktivnom smislu

označava ,,ženu koja posmatra/zuri”, u pasivu – žena koja je

posmatrana – tj. ,,lepota”. Samim tim, po jenim istim terminom,



155

majka čovečanstva i majka paganskih bogova, Semiramia, bile su

amalgamirane; toliko da je, koliko znamo, Rea trenutno priznata kao

,,Majka bogova i ljui” (Hesio, Teogonija). Samim tim, nije čuno to

što se ime Rea primenjuje kada se govori o njoj, koja je bilaobožavana po samom karakteru Astarte ili Venere o strane

stanovnika Asirije.

____________________

Devica majka paganizma

SALVERTE kaže a skoro sve princeze Tartara ,,voe poreklo o

nebeske evice, koja je oplođena o strane sunčevog zraka ili nekim

rugim jenako čuesnim srestvom.” U Iniji, veruje se a je majka

Surje, boga-sunca, koji je rođen kako bi uništio neprijatelje bogova,

oplođena na ovaj način. Sunčev zrak je ušao u njenu matericu i kao

posledica toga, ona je na svet donela boga-sunca. Poznavanje ovog

mita ovelo je o toga a je on bacio svetlost na tajno značenje

imena Aurora, koje je ato Orionovoj ženi, o čijem braku govori



156

Homer kaa u Oiseji pominje ,,modnog lovca.” Ime Aurora u

fizičkom smislu znači ,,oplođena svetlošdu, a o reči ,,ohra” što znači

,,začeti” ili biti ,,truna” potiče reč koja označava ženu u grčkom

jeziku. Kako je Orion, po persijskim pričama, bio Nevro (Nimro) aNevro po imenom Ninus bio obožavan kao sin njegove žene kaa

je deifikovan kao bog-sunce, tako je ime Aurora primenjeno na

njegovu ženu očigleno sa namerom a pruži istu ieju koja

preovladava u Tartaru i Indiji. Ovi mitovi o Tartarima i Hindusima

jasno okazuju a paganska ieja o čuesnom začedu nije potekla o

ikakve mešavine hrišdanstva sa sujeverjem, ved irektno iz obedanja

,,semena žene.” Ali može se postaviti pitanje kako je nastala ieja

oplođenja sunčevim zrakom. Postoji razlog zašto treba verovati a je

ona potekla od jednog od prirodnih imena sunca. Od kaldejskog zhr,

što znači ,,sijati”, potiče particip aktiva zuhro ili zuhre ,,Onaj koji sija”.

Samim tim, nema sumnje a su ljui po rukovođenjem sveštenstva

na osnovu zuhro ošli o reči zuro, ,,seme”. Na taj način, Onaj koji

sija i seme su tokom paganizma bili poistovedeni. Ovo semanifestovalo u persijskom slučaju, ge je sunce veliko božanstvo.

Maurice u Antikvitetima tvrdi da su ,,Persijanci nazivali Boga imenom

Sure”.

____________________



157

Boginja majka kao mesto stanovanja

Šta je to moglo a navee čovečanstvo a veliku Boginju-majku, ili

majku bogova i ljui, nazove Kudom ili Mestom stanovanja? Ogovor

se očigleno može nadi u stihu 2.21 Postanja, gde se radi o formiranju

majke čovečanstva: ,, I Gospo Bog pusti tvr san na Aama, te

zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom; I Gospod Bog

stvori ženu o rebra, koje uze Aamu, i ovee je k Aamu.” To a je

ova istorija o rebru bila poznata Vaviloncima, vidi se iz imena koje je

ato njihovoj revnoj boginji, o čemu sveoči Beros. To ime je

Thalatth. Ali to je samo kalejski oblik reči Tzalaa, njen ženski ro –

što je upravo reč koja je u Postanju upotrebljena u značenju rebra, o

kojeg je i Eva nastala. A drugo ime koje Beros dovodi u vezu sa

Thalatth u još vedoj meri ovo potvrđuje, a to je Omorka*, što znači

,,Majka sveta”.

* O ,,Am”, ,,majka” u ,,arka”, ,,zemlja.” Prvi glas u ovim rečima se

često izgovara kao o. Samim tim, izgovor reči ,,Am”, ,,majka”, na

grčkom zvuči isto kao i ,,rame.” Am, ,,majka” potiče o am,

,,poržati”, a o am koje se izgovara kao om potiče rame koje nosi

teret. Oatle isto potiče i ime Oma, kao jeno o imena Bona ea.

Oma je očigleno ,,Majka”.



158

Dakle, nakon što smo razjasnili ime Thalatth i otkrili a se ono onosina ,,majku sveta”, to nas ovoi o toga a razumemo a je poreklo

imena Thalasius, koje rimljani aju bogu braka, traženo uzalu.

Thalatthi ima značenje nečega što ,,pripaa rebru” i rimskim

tumačenjem postaje Thalatthius ili "Thalasius, čovek (o) rebra.” A

koje je ime prikladnije za Adama, kao boga braka, koji je, kada mu je

rebro doneseno, rekao: ,, Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog

tela. Neka joj bue ime čovečica, jer je uzeta o čoveka.” Prvo, kaa

je o Thalatth, rebra, napravljena žena, ta žena je u vrlo važnom

smislu bila ,,mesto stanovanja” ili ,,hram Božiji”; i a se Pa nije

dogodio, sva njena deca bi kao posledica prirodnog stvaranja bila

eca Božija. Uvođenje greha u svet poremetilo je prvobitnu

konstituciju stvari. Međutim, kaa je obedanje o Spasitelju ato i

prihvadeno, i Svetom uhu je ato obnovljeno prebivalište, ali ne usmislu a ona ima mod a onese Božiju ecu ved u smislu a ona

ima ulogu majke u uhovnom životu novorođenčeta – onima koje

Bog svojom slobonom voljom može a onese na svet i a iz mrtvih

onese u život. Paganizam je svojevoljno previeo ovo i onog

trenutka kada su sledbenici istog bili spremni da to prihvate,

poučavao je a obnovljeno prebivalište uha Božijeg u ženi

predstavljalja identifikaciju, pa ju je deifikovao. Zatim je Rea,,,posmatrač”, ,,majka čovečanstva” ientifikovana kao Kibela ,,ona

koja vezuje kanapima” ili Junona ,,Golubica”, tj. Sveti uh. Zatim, u

bogohulnom paganskom smislu, ona je postala Hator, ,,mesto gde

Bog stanuje” ili Sacca/ Sacta, ,,tibernakl” ili ,,hram” u kome boravi

,,sva punoda Boga” u telesnom smislu. Zatim je postala Heva ,,ona

koja je živa”, ne u smislu koji je Aam upotrebio a bi ao ime svojoj

ženi nakon Paa, kaa je naa za životom u sre smrti toliko



159

neočekivano prestavljena njoj kao i njemu samom, ved u smislu

onoga koji govori o uhovnom u večnom životu ljui, ok je Rea bila

zvana ,, fontana blagoslovenih.” Učestvovanje ove eifikovane žene

se smatralo nezamenljivim kaa su u pitanju začeda božije ece uovom, kako se priznaje, palom svetu. Posmatrano iz ove tačke

gleišta, značenje imena atog vavilonskoj boginji u stihu 17.30

ruge poslanice carevima ojenom de postati očigleno. Ime

Succoth-benoth se vrlo često smatralo množinom i smatralo se a se

odnosi na kabine ili tibernakle koji su u Vavilonu upotrebljavani u

ozloglašene svrhe. Međutim, kako ti posmatra Clericus (e Chaloeis)

koji smatra a rabini imaju ista mišljenja, kontekst jasno pokazuje a

ovo ime mora a prestavlja ime iola: ,, Ali načiniše sebi svaki naro

svoje bogove, i pometaše ih u kude visina, koje behu načinili

Samarjani, svaki naro u svojim graovima u kojima življahu.” (29,30).

Ove se očigleno govori o iolu, a pošto je ime ženskog roa taj iol

mora da je bila boginja. Posmatrano u ovom smislu, kao i u svetlu

kalejskog sistema koji se saa otkriva, žnačenje ,, Succoth-

benoth”, primenjeno na vavilonsku boginju, jeste ,, tibernakl one koja

nosi ete.*”

* Tj, mesto stanovan ja onog u kome boravi uh Božiji, u svrhu začedaduhovne dece.



160

Kada je oformljen vavilonski sistem, Eva je predstavljena kao prva

koja je zauzela ovo mesto. A samo ime Benoth koje označava

,,trunicu” objašnjava takođe kako je ošlo o toga a Žena koja je,

kao Hestija ili Vesta, nazvana ,,mestom stanovanja”, obila zasluge zato što je izumela ,,umetnost izgranje kuda.” (SMITH, "Hestia").

Benah, glagol, o čega je nastala reč Benoth, označava ,,onošenje

ece na svet” i ,,izgranju kuda”. onošenje ece na svet se

metaforički posmatra kao ,,izgranja kuda”, tj. poroice.

ok je paganski sistem, koji se tiče Boginje-majke, osnovan na ovoj

ientifikaciji nebeskih i zemaljskih majki ,,blagoslovenih” besmrtnika,

svaka o ove ve vrste božanstava je slavljena zasebno, a kao

posleica toga, sve različite inkarnacije Spasitelja-semena bile su

prestavljene kao a su rođene o strane ve majke. obro je

poznato to a je Bimater, ili vomajčani, jean o epiteta koji se

primenjuje na Bacchusa. Ovidije kao razlog za primenu ovog epiteta

na istom navoi to što je nastao iz mita, a kaa je bio embrion on je

bio spasen o vatre u kojoj je njegova majka umrla, zatim je zašiven

za Jupiterovu butinu i u ogovarajude vreme onesen na svet. Bez

ispitivanja značenja svega ovoga, ovoljno je redi a je Bacchus imaodve boginje-majke; ne samo a je začet o strane Semele ved je i

donesen na svet od strane boginje Ippa (PROKLO Timoeum).



Na istu ovu stvar se misli kaa se kaže a je nakon smrti njegovemajke Samele, njegova ujna Ino prihvatila ulogu majke i gajila ga. Ista

stvar se javlja u egipatskoj mitologiji. Tu smo imali Oziris koji je u

obliku Anubis donesen na svet od strane Neftis a usvojen i odgajen

od strane boginje Izis kao njen sopstveni sin. Kao posledica ovoga,

omiljena trijaa koja se svua javlja jeste sačinjena o ve majke i

sina. Ko WILKINONA, čitalac de otkriti a se trijaa sastoji o Izis,

Neftis i deteta Horusa. U Vavilonu, Diodorova izjava nam pokazuje da

se trijaa u oređenom periou sastojala od dve boginje i sina –

Hera, Rea i Zevs. A u Rimu, sa ruge strane, trijau su sačinjavale

Junona, Minerva i Jupiter. Kaa je Jupiter obožavan o strane rimskih

nazornika kao ,,Jupiter puer” ili ,,ete Jupiter” uvek je obožavan u

ruštvu Junone i boginje Fortune (CICERON, De Divinatione). Ova

aleksandar hislop dva babilona

Documents