mikrokosmos EDICIJA PSIHOLOKIH SAZVEA

LJUBAV, SEKS I VAE SRCE Aleksandar Loven Prevod s engleskog Gordana Miljevi

Naslov originala: Alexander Lowen, M.D.: LOVE, SEX AND YOUR HEART Copyright: 1986. by Alexander Lowen, M.D. Copyright za Srbiju i Crnu Goru: IP ESOTHERIA Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja za Srbiju i Crnu Goru zadrava izdava Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd Marala Birjuzova 13a Tel: 011/3285-949; 2631-820 Web: www.esotheria.com e-mail: esother@eunet.yu Glavni urednik: Vladimir Madi Art direktor i direktor produkcije: Bojana Gnjatovi Lektura i korektura: Marina orevi Kompjuterski slog: Sran Krsti Dizajn korica: Ivana Flegar tampa: Akademska tampa Beograd Tree izdanje Beograd, 2005. Tira 1000 ISBN 86-7348-167-8

SADRAJ Predgovor Uvod PRVI DEO: ISPUNJENJE LJUBAVI 1. Ljubav je u srcu ivota 2. Seks i srce 3. U srcu smo jo uvek deca 4. Gubitak ljubavi i gubitak nade "Ne mogu da ivim bez tebe" 5. Strah od ljubavi DRUGI DEO: SLOMLJENO SRCE I BOLEST SRCA 6. Ljubav, stres i srce 7. Srani udar 8. Naprasna smrt 9. Volja za ivotom i ielja za smru 10. Zdravo srce - Osoba koja voli Beleke

PREDGOVOR

Svi priznajemo srce za simbol ljubavi. Ali, da li je odnos izmeu srca i ljubavi samo simbolian ili tu postoji stvarna i vitalna veza?

Veina ljudi je doivela, ne samo brzo lupanje srca u prisustvu voljene osobe, ve i teinu, "stezanje srca", posle ljubavne svae. Zatim, uobiajena je praksa u svim kulturama, da se ruka stavi na srce kada se govori o ljubavi, kao da se eli locirati fiziki doivljaj koji prati emociju. Ako je srce ukljueno u svaki doivljaj ljubavi, kako izgleda da jeste, tada moramo da pretpostavimo da izrazi kao "srce ispunjeno ljubavlju" takoe opisuju fiziki fenomen.

Kolika verodostojnost onda moe da se da pojmu pucanja srca? Iako se srce ne raspada u komade kad ljubav nije uzvraena, ili kad se izgubi voljena osoba, neto oigledno puca u takvim situacijama. Da li postoji takva stvar kao zatvoreno ili otvoreno srce? Ova pitanja su znaajna ne samo za razumevanje naih emocija ve i za zdravlje srca. Polazei od pretpostavke, kao to ja inim u ovoj knjizi, da je veza izmeu srca i ljubavi stvarna, moe da se postavi hipoteza da srce bez ljubavi neizbeno slabi, propada i umire. Moje ubeenje u ovu injenicu proistie iz mog iskustva lekara, koji pomae pacijentima u borbi da otvore svoje srce za ljubav i pronau malo radosti u ivotu. Neki od tih sluajeva bie prikazani u ovoj studiji.

A ta je sa seksom? Ako prihvatimo, kao neki ljudi, da su ljubav i seks dve odvojene funkcije, tada treba da pretpostavimo da uee srca u seksu nije nita vee nego kod ostalih fizikih aktivnosti. S ovog stanovita, funkcija srca da pumpa krv kroz telo da bi tkiva bila snabdevena kiseonikom i hranljivim sastojcima i da bi se uklonili otpadni sastojci mora se posmatrati kao isto

mehanika. Ovde ponovo, meutim, idemo protiv svakodnevnog jezika, koji govori o 7 seksu kao o voenju ljubavi, to podrazumeva direktnu vezu izmeu ljubavi i seksa, pa, shodno tome, i izmeu srca i polnih organa.

Svrha ove knjige je da se objasne ove veze, tako da italac moe da vidi kako je emocionalni ivot povezan sa fizikim bivstvovanjem, i kako njegovo fiziko zdravlje zavisi od njegovog emocionalnog blagostanja. Nadam se da e razumevanje uzroka straha od ljubavi, pomoi itaocu da postane osoba spremnija za ljubav i da tako obezbedi zdravlje svom srcu. Bez takvog znanja, svi nai napori da obezbedimo zdravo srce, nee uspeti da dopru do sutine problema.

Prema tome, poeemo sa prouavanjem veze izmeu srca i ljubavi, odnosa koji pesnici, filozofi, propovednici vekovima uvaavaju i opisuju. 8

UVOD

Kao bolniki kardiolog, video sam i obraivao mnoge sluajeve sranih oboljenja. Tokom godina, postalo mi je jasno da je oboljenje krvnih sudova srca, generalno gledajui, tiha i sveprisutna bolest. Simptomi se obino kasno manifestuju, a iznenadna kardioloka smrt esto je prvi simptom insuficijencije krvnih sudova. Ovo oigledno predstavlja dilemu za kardiologe. Preventivni aspekti rada sa tako razornom boleu nedavno su postali centralna taka moderne kardiologije. Predodreeni rizici i sklopovi navika kod svakog pojedinca postaju vane varijable za odnos izmeu stila ivota i kardio-vaskularnih oboljenja. No uprkos svim analizama, koje povezuju puenje, visok nivo holesterola u krvi, hipertenziju i dijabetis odraslih, sa koronarnom arteriosklerozom, ubeen sam da ovi faktori rizika, iako veoma znaajni, uistinu ne objanjavaju u potpunosti prirodu ovog oboljenja.

Godinama, a naroito tokom poslednje dekade, preduzeto je veoma mnogo istraivanja, sa ciljem da se otkriju uzroci arterioskleroznih kardiovaskularnih oboljenja - jedinstvenog fenomena u populaciji dvadesetog veka. Ta istraivanja su bila veinom statistike prirode, demonstrirajui povezanost izmeu profila faktora rizika i nastale bolesti srca. Dopunska istraivanja su, meutim, pokazala da su odreene osobe sklonije sranim oboljenjima od drugih. Osobe, sklone oboljenju krvnih sudova srca, imaju posebnu strukturu ponaanja i neuobiajenu osetljivost na emocionalni stres. inilo mi se da je emocionalni stres najvanija determinanta kardiolokog oboljenja, pa kad su Fridman i Rozenman (Friedman i Rosenman) objavili svoja otkria o Tipu "A" koronamo sklonog ponaanja i predispozicijama istog za oboljenja arterije srca, to je

potvrdilo moje ubeenje u dominantnu ulogu stresa i ponaanja kod sranih oboljenja. 9

Kardiolozi su naroito skloni oboljenju srca zbog stresne prirode svog posla. Kao bolniki kardiolog, postao sam svestan obrazaca destruktivnih ponaanja svojih pacijenata, na osnovu kojih su se te osobe mogle svrstati u kategoriju: "sklon razvoju oboljenja koronarne arterije". Ono ta nisam oekivao da u otkriti, bilo je, meutim, da sam i ja sam u toj kategoriji. Ova spoznaja me je uasnula. Znam da sam marljivo radio, borio se za karijeru, postizao rezultate. Takoe sam se prepoznao kao osoba Tipa "A". Ja, mukarac u kasnim tridesetim godinama, prodoran i uspean, iznenada sam shvatio, da preko svojih pacijenata otkrivam sopstvenu smrtnost.

Tradicionalni faktori kardiovaskularnog rizika esto se ne otkriju kod rtava oboljenja krvnih sudova srca. Tipino, ponaanje neke osobe postaje katalizator razvoja bolesti. Emocionalni faktori, koji funkcioniu na psiholokom nivou, utiu na razvoj oboljenja srca. Dobro je poznato da um i telo utiu jedno na drugo. Ono ta ovek misli, moe da izazove emocionalnu reakciju na koju telo odgovara.

Dakle, inioci linosti su kljuni elementi koji se nalaze u gotovo svakoj bolesti. Neventilisane (neizraene) emocije ili afekti, na pr. postupno nanose tetu telu i njegovom fiziolokom sistemu. Kod visokog krvnog pritiska, osnovne potisnute emocije su ljutnja, neprijateljstvo i bes. Neke koronarno-sklone osobe, uz potiskivanje ljutnje i neprijateljstva, se takoe mue sa bolnim (srceparajuim) doivljajem gubitka ljubavi koji ima za posledicu gubitak vitalnih veza. Ova oseanja cepanja srca podrazumevaju veliku tugu, aljenje i strepnju, koje se, analogno, odraavaju na nastalo

ponaanje, karakter i telo. Prema tome, postalo mi je jasno, da bolest srca nije proces koji se tek tako dogodi. Pre e biti da na njega deluju emocionalni inioci, svesni i podsvesni konflikti. Zbog toga su takve analize ponaanja postale centar mojih interesovanja i ulaganja energije. Takoe na ovo sam mogao da gledam kao na izazov da otkrijem uzroni faktor, koji moe da se identifikuje i modifikuje u cilju poboljanja i produetka ivota mojih pacijenata, kao i mog sopstvenog. Uz to, spoznaja da sam sebe pripremam i uvodim u koronarnu bolest, naterala me je da donesem odluku da krenem na psihoterapiju, sa ciljem da ispitam i promenim ove negativne aspekte svog ponaanja.

Traganje me je vratilo u detinjstvo i prepoznatljiv model je izaao na videlo. Bio sam tree od etvoro dece. Kada sam imao etiri 10 godine, rodila mi se sestra, i negde u to vreme poela je serija mojih deijih bolesti i nezgoda. Da li su ti incidenti bili pogreno prilagoen nain za ostvarenje kontakta i zadobijanje ljubavi majke, koja je sigurno imala pune ruke posla sa malom bebom i potrebama uveane porodice? I posle toliko godina, jo uvek mogu da osetim onu enju za majinom panjom i utehom. To to je ja. "nisam imao za sebe" izazvalo je moje prvo cepanje srca. Traumatska tuga; koja je usledila, bila je potisnuta, ali moje telo je nekako upamtilo istinu. Meka ranjivost deteta je prerasla u krutu oklopljenost grudnog koa, koja kao da mi titi srce. Znam da me je majka veoma volela, ali u tako ranoj dobi, nisam mogao da shvatim njene potrebe, ve sam bio usmeren samo na svoje. eznuo sam za njenim pohvalam i ljubavlju i nadao se, da u, ako budem "dobar deak, dobar sportista, dobar uenik, uspean u svemu" to i dobiti. Mislio sam da e mi uspeh doneti

ljubav. Razvio sam lanu vezu izmeu uspeha i ljubavi i preneo je u zrelo doba. Ova veza je uticala na postupni razvoj ponaanja Tipa "A", koje me je, na kraju, moglo dovesti i do smrti.

Nakon medicinskog fakulteta, specijalizovao sam optu medicinu i psihijatriju, sa dve godine obuke i stairanja iz opte medicine i dve godine specijalistike obuke i prakse iz kardiologije. Postao sam izuzetno kvalifikovan, perspektivan kardiolog, veoma siguran u to ta radim. Postao sam radoholiar. Posao je bio ljubav i strast mog ivota, jer mi je obezbedio mesto pod suncem.

Meutim, ubrzo sam osetio da sagorevam iznutra. Izlagao sam se unutranjem naporu da postiem uspehe i funkcioniem na utrb svojih emocija. Iako to nisam prepoznao, bio sam opsednut. Negirao sam umor i bol, isto kao to sam radio kao adolescent, da bi se dokazao kao dobar student i sportista. Da li sam ovom bitkom za uspeh i dostignua, zapravo traio pohvalu i ljubav? Da li sam pokuao da dokaem da sam vredan ljubavi? Godinama sam u sebi nosio ovu potrebu i prepoznavao je, ponovo i ponovo, kod mnogih svojih pacijenata. Mnogi su jurei zadovoljenje te potrebe stigli do bolesti srca i smrti.

Izazov, koji sam sada postavio pred sebe, bio je da izmenim samodestruktivni koronarni model ponaanja Tipa "A". U stvari, svest i spoznaja da se ponaam po tom modelu, bile su prosveujue, jer mi je upravo ta svest dala snage da traim lekovite alternative. 11

Sredinom sedamdesetih, imao sam sreu da prisustvujem predavanjima i seminarima, koje su drali moje kolege, o ponaanju i kardiovaskularnim bolestima. Jedan predava, Robert Eliot (Robert Elliot) kardiolog i autor knjige Is, it Worth Dying For?" (Da li je

vredno umreti zbog toga) imao je na mene ogroman uticaj. Nakon ovih prvih susreta, nastavio sam da pohaam brojne seminare o svesti o samom sebi. Na primer, 1978. sam bio u Londonu na meunarodnom simpozijumu o stresu i napetosti. Taj simpozijum je bio izuzetno provokativan i otkrio mi je neke netradicionalne pristupe leenju: Zapadni Nemci su, na primer, ukljuili biofidbek u terapiju, veani koriste masau, vajcarci Lamaze, Azijati stavljaju teite na meditaciju, Amerikanci zastupaju trening progresivne relaksacije. Svaku od ovih metoda, mogao sam da vidim kao pozitivan nain za ublaavanje emocija i smirivanje nervnog sistema. Sve imaju blagotvorno dejstvo.

Tokom narednih godina imao sam sreu da vodim profesionalni grupni seminar (radionicu) o stresu i bolesti, zajedno sa internistom dr Brendanom Montanom, i psihoterapeutom Holi Ha (Holly Hatch).Ove grupne interakcije, uz primenu Getalt tehnika, pomogle su emocionalno osetljivim pojedincima da naue kako da se nose sa ivotom. Grupni treninzi za sticanje svesti o sebi, imali su ogroman uticaj na ozdravljenje, naroito kad bi polaznici "videli sebe" u drugim ljudima. Nakon uestvovanja na nekoliko profesionalnih radionica*, poeo sam da objavljujem sopstvene podatke u medicinskim publikacijama. Moji pacijenti su mi bili najbolji uitelji. U to vreme sam shvatio da mi treba specijalizovan trening iz oblasti psiho-terapije. to sam vie ispitivao veze uma, emocija i srca, to sam postajao * Radionica, eng. workshop - uobiajeni grupni oblik obuke iz psihoterapije tokom kojeg polaznici, uz teoriju, treba da rade na sebi i sami se podvrgavaju terapiji. Obino je vei naglasak na linom radu i iskustvu doivljenom tokom terapije. (prim. prev.)

nesigurniji i nisam se oseao dorastao situaciji. Proveo sam dve godine na Getalt terapiji, koja mi

je pomogla da uoim neke od uzroka u pozadini svojih stavova, i dodatno me je uverila u mo emocija nad zdravljem i boleu. Tokom ove terapije, otkrio sam radove Aleksandra Lovena (Alexandar Lowen). (Bioenergetska analiza, koju je on utemeljio, je analitika terapija us- 12 merena na telo, usmerena na otkrivanje miinih napetosti u telu, koje su fiziki odraz emocionalnih konflikata linosti. Ba kao to starost drveta moe da se odredi brojanjem godova na panju, tako terapeut-bioenergetiar, moe da utvrdi linu historiju posmatrajui telo. Bioenergetskom analizom terapeut moe da odredi gde je locirana tenzija i gde je blokirana energija. Ova blokada spreava ljude da uivaju u svim potencijalima svog ivota. Koritenjem raznih tehnika i vebi za energetsko punjenje i pranjenje tela, bioenergetiar moe da oslobodi zarobljenu energiju, ime se omoguuje razlivanje i nestanak napetosti. Ovakav koncept energije i primena istog na osobe sklone oboljenju srca, bili su toliko zanimljivi i uzbudljivi da sam odluio da se podvrgnem terapiji kod dr Lovena. Pomou njegovog uenja, uskoro mi je postalo jasno da je moje telo prilino napeto, da ne diem duboko, i da niti doivljavam, niti izraavam sopstvena oseanja na potpun nain.

Terapija sa dr Lovenom mi je usmerila panju na krutost sopstvenog tela. Iako se, tokom prvih nekoliko meseci, moje telo opiralo i bilo pod kontrolom glave, Loven je radio na mom disanju i to je izazvalo emocije. Postavio me je na bioenergetski stolac i naterao da koristim glas na takav nain da smanjim energiju u svom grudnom kou. Ovo je imalo pozitivan efekat na

smanjenje stresa i napetosti u torakalnom delu. Tada je poeo da usmerava panju na dijafragmu, vilicu i karlicu. Nekoliko meseci takvog rada na mom telu, otkrilo je potisnute emocije i miinu tenziju. Postepeno mi je telo omekalo. Plakanje je smanjilo napetost i dovelo do irenja mog grudnog koa. U narednim godinama, osetio sam da mi se srce otvara. Pretpostavljao sam da se razvija feministika strana mog karaktera. Napredak je bio ogroman. Poeo sam da doivljavam vie emocija. Moje fiziko i emocionalno zdravlje se poboljalo i izgledalo je kao da mi je telo oivelo. Ovaj put u samootkrovenje bio je oaravajui.

S novim saznanjima, poeo sam da posmatram svoje kardioloke pacijente sa aspekta onog ta se deava u njihovim grudima, koliko energije ima u njihovim telima, kako dobro diu, kakvo im je rano iskustvo sa gubitkom ljubavi a kakva su sadanja iskustva sa ljubavlju. Moj rad se sada odvijao na razliitom nivou. Poeo sam da radim sa pacijentima na nivou tela, koristei znanje koje sam dobio od Lovena. Bioenergetska analiza je postala mono orue za sveukupnu procenu svake osobe i njene bolesti. Iako sam i dalje od pacijenata 13 uzimao anamnezu, sada sam poeo da se koncentriem na njihovo disanje, vizuelni kontakt, kvalitet njihove energije, oseaj pri stisku ruke kod rukovanja, pokrete dijafragme, ton glasa, i znakove za emocije zadrane u telu. Analiza strukture vilice, na pr., mi je dala indikacije o nivou zadrane (potisnute) ljutnje. Pogled u oi govori o tuzi i strahu. Tako sam, posmatrajui telesnu strukturu, sticao jasniju svest o problemima i bolesti pacijenta. Postajao sam efikasniji lekar i iscelitelj. S ovim novim saznanjima, dr Loven i ja smo osnovali Centar za srce Nove Engleske (New England

Heart Center) s ciljem da doemo do bioenergetskog razumevanja kardiolokih oboljenja i osoba koje su im sklone.

Iskustvo koje sam doiveo sa dr Lovenom je uzbudljivo poglavlje mog ivota. Njegova uenja su otvorila inovativnu, kreativnu dimenziju u tretmanu oboljenja srca. U dobi od 76 godina, on je ivi dokaz svog rada. U leto 1987. godine, poveo me je na jedrenje i razgovarali smo o naem naunom radu i istraivanjima. Dok je vezivao jedra i upravljao amcem, posmatrao sam elastinog, energinog oveka koji zrai, koji je mek i gibak. Dok sam oseao vetar i kapljice vode na licu, Loven je priao o ivljenju i seanju. Dok je brod klizio preko talasa, oseao sam kako uivam u jedrenju s majstorom. Isto kao to mornar plovi majstorskom vetinom, tako i psihoterapeuti, kao Loven, esto plove "neobeleenim vodama" odavno zaboravljenih pacijentovih memorija. Dok sam posmatrao kako Loven upravlja svojim brodom, osetio sam spokojstvo... Uvek u mu biti zahvalan na tom danu.

Stiven Sinatra, doktor medicine 14

PRVI DEO

ISPUNJENJE LJUBAVI

Verovatno nema ni jednog pojma u engleskom jeziku, koji se koristi na toliko raznih naina kao LJUBAV. Neki ga koriste da opiu opte predavanje svog ja, drugi ga koriste na veoma sebian nain, bilo da bi izrazili svoju potrebu da budu prihvaeni i paeni, bilo da poseduju i kontroliu drugu osobu.

Ljubav moe da se smatra stavom ili inom, ali je moramo uvaavati kao emociju i, prema tome, kao fizioloki proces u telu. Da bi razumeli ljubav, potrebno je da razumemo ovaj fizioloki proces. Kao i bilo kog drugog fiziolokog procesa, cilj ljubavi je da doprinese dobrobiti organizma, to se doivljava kao zadovoljstvo i radost. Ispunjenje ljubavi je radost koja se najintenzivnije osea kada dvoje ljudi, koji se vole, zajedno doive orgazam.

U prvom delu emo istraiti kako se ljubav ispunjuje a kako osujeuje. 15

GLAVA 1

LJUBAV JE U SRCU IVOTA

Od pradavnih vremena, srce je moan simbol ljudskog miljenja. Latinska re za srce "cor", je osnova za englesku re "core" (jezgro) koja se definie kao centralni deo predmeta. Mogunost meusobne zamene rei srce i jezgro, vidi se u uobiajenim izrazima kao "doi do srca problema". Veina ljudi smatra srce jezgrom svog bia, poput sredita toka. Tako, kad se za nekog kae da se "u srcu promenio", podrazumeva se da je njegov kompletan stav preiveo izmene.

Srce ne simbolizuje samo emocionalni, ve i duhovni centar oveka. Mnogi veruju da je srce izvor ivota. Jevrejski mistik je rekao: "Znaj da je srce izvor ivota i da je smeteno u centar tela, kao Boaastvo svih Boanstava".1 Poto se takoe veruje da je Bog izvor ivota, iz toga nuno sledi da Bog obitava u srcu. Tako, Upaniadsko uenje savetuje: "Ui u lotus srca i meditiraj tamo u prisustvu Bramana".2 Prema Dordu S. J. Mahoniju (George S. J. Mahoney) hrianskom teologu, "Srce je, u biblijskom jeziku, stanite ivota oveka... U srcu se susreemo s Bogom u odnosu Ja-On".3 asni brat, David Steindl Rast, se saglaava: "Kad stvarno naemo svoje srce, nali smo carstvo u kome smo istinski bliski sami sa sobom, s drugima i sa Bogom".4 Upaniade takoe smetaju sutinu bia u srce, u samo jezgro duhovnosti: "Vaistinu, bie je srce... Onaj koji to zna, putuje u carstva nebeska svakoga dana."5 Bila ova uenja metaforika, spiritualna ili filozofska, mora da postoji neka stvarna, fizika osnova 17 za ovu ponavljanu vezu izmeu ljudskog srca i izvora

ivota. Izgleda da je ova osnova samo kucanje srca, ritmiko pulsiranje kojim se krv, koja daje ivot, prenosi telom. To je najjasnija manifestacija sile ivota u telu. To ritmiko pulsiranje je karakteristino za sve ive stvari, kao i za fiziki svet - jer i zvuk i svetlost, takoe, putuju u talasima.

Iako je povezivanje srca s ljubavlju iroko usvojeno u naoj kulturi, kardiolozi i veina laika ovu vezu smatraju samo simbolikom. Peva moe da peva "Ukrala si mi srce" ili "Izgubio sam srce zbog tebe", ali ko e da veruje da neko moe uistinu da izgubi srce ili da otkrije jednog dana da mu je srce nestalo. Pa ipak, ako razmiljamo o ovim izrazima u funkcionalnim terminima, oni imaju smisla. Neko "izgubi" srce kad se toliko snano vee za drugu osobu da mu se ini kao da mu sopstveno srce vie ne pripada. Svaki put kad razmilja o voljenom ili voljenoj, doivljava oseaj radosti ili tuge tako blisko vezanih za tu drugu osobu, kao da njegovo srce pripada njoj.

Ma kako ih opisivali, emocije nisu uzleti mate. One se odnose na stvarne procese u telu, koji ih izazivaju. Kad se oseamo lakog ili tekog srca, kad nam je toplo ili hladno oko srca, neto se u telu deava na fizikom nivou, to ini da se tako oseamo. To to se deava, moe najbolje da se opie kao poveanje ili smanjenje stanja telesne uzbuenosti. Uzbuenost ini da se oseamo lako i poletno; kad je nema, oseamo se teko i mlitavo. Kada se uzbuenost odnosi na ljubav, to najdirektnije oseamo u predelu srca. Pogled ili pomisao na voljenu osobu moe izazvati bre otkucaji srca, ak i preskakanje otkucaja i lakou srca.

Sve dok ima ivota, svaka elija, pa radilo se o jednoelijskom ili kompleksnom, visokostrukturisanom organizmu kao to je ovek, egzistira u stanju uzbuenosti. Ono moe da se umrtvi ili oslabi, ali to

stanje je uvek do nekog stepena prisutno. Takvo stanje je najjae kod mladih, a najslabije kod veoma starih ljudi, to govori da se plamen ivota sa starenjem polako gasi. Dete moe toliko da se uzbudi da bukvalno skae od radosti. Ista reakcija je rea kod starijih osoba, ija tela su postala krua i ukoenija. Sa smru, telesni potencijal uzbuenosti se gasi. 18

Stanje uzbuenosti odreene osobe je uvek vidljivo u njenom telu. Kod visokog stepena uzbuenosti, vie krvi dotie na povrinu tela, oi sjaje, koa postaje lepa, pokreti su spontaniji, ruke toplije, mozak aktivniji a srce bre kuca. U smrti, oi su bezizraajne i staklaste, telo kruto a koa bela i hladna.

Stanja negativne uzbuenosti ne izazivaju iste efekte. Kada telo pokazuje poveanu aktivnost u stanju panike, pokreti su divlji i nekontrolisani, a uzbuenje veinom skoncentrisano u muskulaturi i srcu, koje veoma brzo kuca. Ako je strah veoma jak, moe da doe i do smrti, jer se miini sistem paralie i srce prestane da kuca. Intenzivan bol, pod kojim se telo trza i uvija je takoe stanje negativne uzbuenosti. Takav je i bes, koji, za razliku od ljutnje, negativno deluje na telo. U ljutnji, telo je vrelo, oi sevaju; u besu, telo je hladno, oi su mrane.

Pozitivno uzbuenje se javlja u ugodnim situacijama. Telo je u stanju irenja (ekspanzije) a punjenje ili uzbuenje je snano na povrini tela. Negativno uzbuenje nastaje u situacijama straha i opasnosti. Telo je u stanju kontrakcije (grenja, sakupljanja) i energija se povlai sa povrine. Disanje se takoe razlikuje kod ova dva stanja. U zadovoljstvu, disanje je duboko, lako i relativno sporo. Nikad nije oteano, jer je oteano disanje znak nelagodnosti (nemira, bola). Meutim, kada je osoba uplaena ili

zabrinuta disanje je plitko, naporno i brzo. Emocija ljubavi ima najzdraviji efekat po telo.

Zaljubljena osoba zrai radou. Svetlost u njenim oima i sjaj koe nisu tu samo zbog snanog priliva krvi na povrinu tela, ve i zbog talasa uzbuenosti koji dolazi na povrinu i puni tkiva energijom.

Zraenje i sjaj zaljubljene osobe nisu metaforiki pojam, jer mogu da se posmatraju. Uzrok takvom stanju je vea uzbuenost i intenzivnije pulsiranje organa i tkiva. Kvalitet pulsiranja nije ogranien samo na srani mii. Iako se pulsiranje jasno primeuje kod disanja, neto manje je vidljivo kod peristaltikih talasa probavnog trakta, javlja se u svim ivim elijama i organima. Mada svako tkivo ili organski sistem imaju svoj sopstveni ritam, njega koordinie bahino pulsiranje srca i od njega zavisi. Otkucaj srca je ono to daje ivot celom telu. Kad smo lakog srca (bezbrini i raspoloeni) svi organi 19

Slika 1. Organska reakcija na okolinu - otvaranje sa zadovoljstvom ili povlaenje u zabrinutosti

Zabrinutost, nezadovljstvo ili strah izazivaju kontrakciju

i time smanjenje priliva energije (punjenja) na

povrinu. Zadovoljstvo izaziva irenje (ekspanziju) i time

poveanje. priliva energije (punjenja) na povrinu: koa, oi, erogene zone.

bolje funkcioniu; kad smo tekog srca (zabrinuti i neraspoloeni) svi organski sistemi su oslabljeni.

U zadovoljstvu, kao to smo videli, krv tee ka povrini tela, a kad smo zabrinuti i nezadovoljni povlai se prema centru. U strahu i panici, osoba moe reagovati mobilisanjem voljnih miinih sistema, koji su blizu koe, da bi otklonila izvor straha ili opasnosti. Ovi miii se tada preplavljuju i pune krvlju da bi bili spremni za akciju. Da li e osoba doiveti ovu reakciju kao ljutnju ili kao strah, zavisi od toga da li je reakcija pokret prema spolja, sa ciljem da se povrati harmonija ili zadovoljstvo, ili je to bekstvo od opasnosti. Zabrinutost, nezadovoljstvo ili strah izazivaju kontrakciju i time smanjenje priliva energije (punjenja) na povrinu. Zadovoljstvo izaziva irenje (ekspanziju) i time poveanje priliva energije (punjenja) na povrinu: koa, oi, erogene zone. 20

Kretanje krvi i fluida ka i od povrine tela (vidi sl. 1) predstavlja reakciju osobe na njenu okolinu. Ako je okolina topla, otvorena, pozitivna i potkrepljujua za ivot, krv e jurnuti ka povrini a osoba e ispruiti ruku da uspostavi kontakt. Ovi pokreti e, zauzvrat, izazvati oseanja naklonosti ili zadovoljstva ili, ako je uzbuenje intenzivnije, ljubavi i radosti. Naklonost i zadovoljstvo ne mogu se meusobno odvojiti. Volimo ono to je ugodno, to nam priinjava zadovoljstvo. Ipak, ljubav, u svim sluajevima, ne izaziva zadovoljstvo. I suvie esto ona nam nanosi bol. Ljubav nas prisiljava da se pribliimo onom koga volimo, ali

ako nas on ili ona odbije ili napusti, zadovoljstvo se brzo pretvara u bol. Intenzitet bola je direktno proporcionalan intenzitetu ljubavi. Kada ljubav deteta, koje voli roditelje punim i svim srcem, naie na odbacivanje, bol koji dete oseti, moe da se opie samo kao cepanje, cepanje srca.

Kao i svaki bol, cepanje srca izaziva povlaenje krvi sa povrine tela prema centru, preoptereuje srce i dovodi do oseanja teine i beznadenosti. Doivljaj, oseanje cepanja srca u detinjstvu moe da ima za posledicu strah od ljubavi u odraslom dobu. To ne znai da ta osoba ne ume ili nee da voli svim srcem ve da e njen impuls da se otvori i prui ruku biti sa zadrkom i proveravanjem. elja da voli moe biti prisutna u njenom srcu, ona svesno moe eleti da voli, ali ako seanje na bol ivi u njenoj podsvesti, strah e je spreiti da se otvori. Telo e biti pod kontrolom simpatikog nervnog sistema, koji inhibira dotok krvi na povrinu.

Intenzitet uzbuenja ljubavi zavisi od bliskosti partnera. Kao i u zakonu o gravitaciji, koji kae da je privlaenje izmeu dva tela obrnuto proporcionalno kvadratu njihove meusobne udaljenosti, to se vie primiemo osobi koju volimo to je uzbuenje vee. Uzbuenje kulminira kada se osobe sjedine u ljubavnom zagrljaju.

Svaki ugodan kontakt izmeu dva tela vodi ka oseanju ljubavi. Uobiajeni zagrljaj, kojim se pozdravljaju dva prijatelja, je izraz naklonosti kojim se uvruje njihov meusobni odnos. Rukovanje je najei neformalan fiziki dodir kojim se izraava stepen pozitivnog oseanja. Izbegavanje rukovanja pri susretu ili odlasku, moe da se protumai kao izraz hladnoe ili nesimpatije. Slino tome, kad roditelji izbegavaju fiziki dodir sa decom, to ne moe da

podstakne 21 razvoj naklonosti ve da pogodi u samo srce. Mnogi od pacijenata su mi se alili da su ih roditelji retko dodirivali, drali na krilu, ljubili iako su im govorili da ih vole. Roditelji su ih moda stvarno voleli, ali su svoja oseanja retko izraavali na takav nain da se deca i oseaju voljena. Ima mnogo naina da se ostvari ljubavni kontakt a da se ne dodiruje telo. Zvuk je, na primer, fizika sila koja deluje na telo. Majina uspavanka moe da smiri i utei dete. Ono to doivljava kao izraz ljubavi. Izgovorene rei ljubavi mogu da imaju isti efekat, ne samo zbog znaenja i izbora samih rei, ve zbog tona kojim su izgovorene. Topao glas izraava ljubav isto kao to hladan, otar glas izraava neprijateljstvo. Oi su jo jedno vano sredstvo komunikacije. Ljude moemo da posmatramo s toplinom i naklonou ili s hladnoom i odbojnou. Izreka da pogledi ubijaju govori o njihovoj moi. Na isti nain, nean pogled moe nas dirnuti u srce.

Da bi zvuk imao emocionalni efekat, on mora da se uje; da bi pogled imao efekat, on mora da se vidi. Kontakt oima nije samo mehaniki fenomen sa predvidljivim rezultatima. Dvoje ljudi moe da se gleda a da ne uspostavi nikakav kontakt, jer nita ne prolazi izmeu njih. Kada im se oi "upale" alju zrak koji dopre do oiju nekog drugog i tada nastaje pravi kontakt. Mnogo nas je doivelo takav kontakt oima i zna kako je to uzbudljivo. Ponekad iz njega nastane takozvana ljubav na prvi pogled. Jasno se seam da sam se zaljubio u svoju enu one veeri kada sam video zvezde kako trepere u njenim oima. Njen pogled je dotakao moje srce i zarobio me. Ljubav podstie na bliskost. Kontakt moe da pone s pogledom, ali ako ide prirodnim putem, zavrie zagrljajem ili intimnijim

kontaktom dvoje ljudi. Prirodno, delovi tela gde krv dotie vrlo blizu

povrine su oni s kojima se ostvaruju intimni dodiri. Oni su poznati kao erogene zone, tj. usne, bradavice i genitalni organi. Crvena boja usana odraava obilje krvi u njima. Krv je tik ispod tankog sloja sluznice. Kad se usta nau u poljupcu, krv svake osobe je odvojena samo tom tankom membranom i to proizvodi visok stepen uzbuenja. U stvari, cela usta, ukljuujui jezik, mogu da se smatraju erogenom zonom, jer u kompletnoj zoni ima mnotvo krvnih sudova. Svaki dodir ili stimulisanje erogene zone uzbuuje kada je osoba za to raspoloena. Kada 22

Slika 2 Dotok krvi (eros) iz srca (ljubav) do erogenih zona (zadovoljstvo)

su erogene zone u kontaktu, tokom voenja ljubavi, uzbuenje se izuzetno poveava.

Fizika (erogena) ljubav izmeu mukarca i ene treba stoga da bude aktivnost s najvie uzbuenja, jer genitalni organi omoguuju najblii meusobni dodir. Slina bliskost kontakta se dogaa pri 23 dojenju bebe, kada bebina usta i majina bradavica ine gotovo savrenu celinu.

Slika 2 prikazuje protok krvi iz srca na gore (uzlaznom aortom) i na dole (silaznom aortom). Kod zadovoljstva (ugode) ova krv obilato napaja povrinu tela a u erotskom uivanju, jako uzbuuje erogene zone.6 Iz tog razloga, krv se smatra nosiocem Erosa. (Poblie o krvi, kao nosiocu Erosa, vidi moju knjigu The Language of Body, New York: Macmillan, 1971, (Jezik tela). Slika 2

Ljubav nije ograniena na seksualnu ljubav izmeu mukarca i ene. Ljubav postoji kad god je prisutna elja za bliskou. Dete koje voli svog plianog mecu, grlie ga kao da je ivo bie, zbog prijatnosti i dobrog oseanja koje proizlazi iz dodira. Slino tome, volimo svoje prijatelje zbog prijatnosti i uzbuenja koje oseamo u njihovom drutvu. Ljubav koju neko osea za kune ljubimce sledi isti princip: elja za bliskou i dodirom vezana je za oseanje uzbuenja i prijatnosti tokom tog kontakta. Voleti znai biti vezan, ne samo na apstraktan nain, kao u ljubavi za blinje, ve i na fiziki nain, preko bliskosti i dodira.

Istaknuto je da su najjae uzbuenje i najvee zadovoljstvo mogui kod seksualnog (genitalnog) kontakta izmeu mukarca i ene. Takvo uzbuenje i zadovoljstvo je rezultat toga to su ovi organi prepuni i nabrekli od krvi, a blizina krvi povrini tela objanjava i "odgovorna" je za plamen seksualne strasti. Kada nisu

preplavljene krvlju, genitalije su, kao i koa svakog drugog dela tela, relativno hladne. Ali kada su stimulisane ritmiki pulsiraju, pratei ritam kucanja srca. Na osnovu ovoga, srce je izvor Erosa - ili, moda bi se moglo rei, dom Erosa.

Jedna od, na izgled, misterija ivota je fenomen poznat kao ljubav na prvi pogled. Nema sumnje da se deava; i suvie ljudi tvrdi da je doivelo. Ponekad, dakako, drugi ili neki kasniji "pogled" imaju taj efekat; dvoje, koji se poznaju neko vreme, razmene pogled ili doive neki kontakt koji zapali oseanje ljubavi. Jedino razumno objanjenje ovog fenomena je da je pogled, koji su izmenili, ili poljubac, dotakao srce onog drugog i izazvao plimu uzbuenja i topline u celom telu. Ovo oseanje (nazovimo ga ljubav) kao i svako drugo, nagoni nas na akciju. Budi elju da budemo to blii voljenoj 24 osobi. Fiziki dodir poveava uzbuenje, ali i omoguuje izvesno pranjenje napetosti izazvane eljom. Naravno, najvee pranjenje se deava u seksualnom kontaktu, ali zagrljaj ili poljubac takoe mogu osloboditi viak napetosti.

Veliko zadovoljstvo ne dolazi uvek iz seksualnog zagrljaja dvoje ljubavnika. Mnogi parovi krenu sa intenzivnim oseanjem ljubavi, a zavre razoaranjem i frustracijom. Veini osoba je lake da se uzbudi nego da to uzbuenje pretvori u prijatnost i zadovoljstvo, koje su rezultat potpunog pranjenja tog uzbuenja. Mnogi imaju podsvesni tabu na seksualni kontakt sa voljenom osobom. Ovaj tabu potie iz detinjstva, Edipalnog perioda. On deluje tako da razdvaja jedinstvo osobe, razdvajajui oseanje ljubavi u srcu od oseanja seksualne elje u genitalnom aparatu. Iako to razdvajanje nikad nije potpuno, ono ipak blokira

ispunjenje (ostvarenje) ljubavi. Treba da prepoznamo razliku izmeu ljubavnog uzbuenja i ostvarenja ljubavi. Mnogi nesrenici, meutim, nikada nisu doiveli ekstazu zaljubljivanja, koja nastaje kada se srce jedne osobe, iznenada i potpuno, otvori za drugu. Srca tih ljudi su zatvorena i druga osoba ne moe da dopre do njih. Ali ni jedno srce nije potpuno zatvoreno za ljubav. Kao kod Uspavane lepotice, moe da bude zarobljeno, na izgled, neprobojnim bedemom od trnja, ali neki princ ili princeza mogu da probiju zid i probude uspavano srce. Kada se to desi, kao da se desilo udo.

Kako jedna osoba moe kod druge izazvati tako snanu reakciju? Buenjem iz podsvesti zaboravljenog oseanja zadovoljstva i uzbuenja. Zaljubljenost moe da bude raj ako je ljubav prihvaena ili pakao, ako je odbaena. Ubeen sam da smo svi upoznali raj i da smo ga izgubili. Zaljubljivanje se dogaa kada mislimo da smo ponovo pronali raj. Taj raj, u kome su sve nae potrebe bile zadovoljene, u kome se nismo morali muiti ili naprezati, bila je majina utroba. Za mnoge, ovo rajsko stanje se nastavlja kratko vreme posle roenja, kada nas majka, kao majka zemlja, neguje i titi. Svaka beba je, do izvesnog stepena, doivela uzbuenje kontakta punog ljubavi sa majkom i njenim telom. Svaka beba voli svoju majku svirn srcem i reaguje sreno i zadovoljno kada je majka neno dodiruje. To stanje blaenstva se, pre ili kasnije, razori ali u srcima ostaje enja za njim. 25

Deca imaju dva objekta ljubavi: majku i oca. U ljubavi svakog od njih upoznaju sreu koja je mogua kada se voli i kada si voljen. Meutim, srea najranijeg i kasnijeg detinjstva ne traje zauvek. Deci, koju roditelji zlostavljaju i zanemaruju, to nije retko u dananjem drutvu, blaenstvo i srea ranog detinjstva grubo se

razara. Pa ipak, iako se stvarnost ljubavi izgubi ili uniti, san ostaje, jer bi bez njega ivot bio tmuran i prazan. Upravo ta sauvana nada o raju daje smisao naim ivotima. Ako se pojavi neko, ko je po neem bitnom slian onome iju ljubav smo izgubili u detinjstvu, kao da se dogaa udo; izgleda kao da san postaje stvarnost. U veini sluajeva, ovaj balon prsne. Ono to je izgledalo kao stvarnost pretvorilo se u iliziju. emu ova okrutna prevara? ta ne valja?

Jedan od problema, s kojima se suoavamo u svakoj raspravi o ljubavi, jeste da ta re opisuje dva razliita oseanja. Jedno je enja za bliskou koja proizlazi iz potrebe. Drugo je elja, udnja za bliskou koja proizlazi iz punog srca. Oseanje ljubavi u prvom sluaju, iako iskreno, je nedoraslo i deije. Ono ima kvalitet nude, oaja, oaja jer mu je cilj da vee drugu osobu. Kada se veza uspostavi, zavisna osoba ne moe da se odvoji ("odvee"). Ta nemogunost odvajanja takoe se manifestuje i u seksualnom odnosu, tako da u odnosu ima malo zadovoljenja. Suprotno tome, ljubav koja potie iz punoos celog bia je zrela. Ona ne sputava, ne vezuje voljenu osobu, ve je ostavlja slobodnom.

Nije neobino to smo zbunjeni u pogledu ljubavi. To je zbog moralnih zabrana i pravila koje smo, kao deca, usvojili o tome kako se vole roditelji ili blinji. U terapiji, pacijent moe da izjavi: "Volim svoju majku", ak i ako postoje dokazi da ga je majka zanemarivala i zlostavljala. Nakon dueg analitikog, terapeutskog rada, obino izae na videlo da je pacijent ljut zbog zapostavljenosti i da gaji oseanje mrnje prema majci. Ljutnja i mrnja bile su potisnute zbog oseanja krivice. Pa ipak, prepoznavanje i prihvatanje oseanja mrnje prema majci ne potire sve oseanje ljubavi. Neto ljubavi se zadralo u srcu, jer majka je ta koja je

podarila ivot i bila prvobitan izvor dobrog oseanja. Sigurno moe da se pretpostavi da intenzitet ili

punoa ljubavi mora da se odrazi na kvalitet sranog miia, naroito ako verujemo 26

Slika 3 - Reakcija ljutnje na osujeenje impulsa ka ljubavi

izrazima kao: toplog srca, hladnog srca, mekog srca i tvrdog srca. Srce je mii, kao i svaki drugi: njegova savitljivost ili krutost zavise od stanja relaksacije. Istovremeno, miino tkivo s godinama gubi elastinost, tj. prolazi kroz proces ukruivanja. Elastian mii moda nije tako jak kao vei, krui mii u smislu sposobnosti za rad - tj. podizanja tereta, ali funkcionie bolje, jer je pokretljiviji i ima veu sposobnost kontrakcije, tako da su mu reakcije bre i potpune. Nikada se ne moe rei da beba reaguje mlako, s pola srca. Mlado, elastino srce, sposobno za vea uzbuenja, doivljava jae oseanje ljubavi od starijeg srca, koje je postalo hladno i kruto.

Kako to srce postaje hladno i kruto? Odgovor na ovo pitanje lei u bliskoj vezi izmeu ljubavi i mrnje. Mrnja moe da se opie kao ljubav koja se ohladila. Proces nije brz; da bi se ljubav zamrzla, treba mnogo

uzastopnih razoarenja. Za razumevanje ovog procesa, treba da ponemo s

impulsom koji je u srcu ivota - pruanje ruku -posezanje za ljubavlju. Ako taj gest naie na negativan odziv, reakcija je ljutnja. U ljutnji, krv preplavljuje muskulaturu, kao to u ljubavi preplavljuje kou. Ova dinamika je prikazana na slici 3.

Ako se izraavanjem ljutnje, ponovo uspostavi stanje pozitivnog, ugodnog kontakta, uzbuenje se prazni iz miinog sistema. Miii se vraaju u stanje relaksacije i elastinosti koje dozvoljava da impuls 27 ljubavi ponovo stigne do povrine tela. Meutim, ako izraavanje ljutnje izazove negativnu reakciju druge osobe, tada nemamo drugog izbora do da se povuemo iz kontakta i odnosa. Neprijateljska, negativna reakcija na ljutnju je negiranje prava jedne osobe da se bori za zadovoljenje svojih potreba.

Ovo ne znai da moramo da popustimo svaki put kad se neko naljuti; ali ako je odnos iskren i pun ljubavi, ne moemo objektu svoje ljubavi uskratiti pravo na ljutnju. Na alost, roditelji esto uskrauju to pravo svojoj deci jer njihovu ljutnju tumae kao suprotstavljanje i izazov svom autoritetu. Kada se u odnos pun ljubavi umeaju mo i autoritet, to je izdaja takvog odnosa. Dete ne moe da izae iz te veze jer je zavisno. Ostaje u njoj, ali njegova ljubav se na kraju pretvara u mrnju, tj. impuls posezanja ka ljubavi (otvaranja) zamrzne se kao potok zimi. U vezi s ovim, treba da imamo na umu da su angaovani isti miii i kada pruamo ruke s ljubavlju i kada udaramo i napadamo, s tim to je prvi pokret mek i nean a drugi krut i eksplozivan. Potiskivanje impulsa za napad (udarac) u ljutnji, blokira oba pokreta i osoba ostaje u zgrenom i, prema tome, zamrznutom stanju.

Nesposobnost da se pokae ljutnja dri miie u stanju tenzije i kontrakcije. S vremenom oni postaju kruti i tvrdi. Ljubavi moda jo Slika 4. Blokada ljubavi. Impuls za ljubav, koji dolazi iz

srca, blokiran je napetom i ukruenom povrinskom muskulaturom koja spreava da impuls prodre na

povrinu.

28 uvek ima u srcu, ali impuls da posegnemo za njom ili da je damo, ne moe da se probije kroz vrstu, zategnutu miinu barijeru tako da povrina ostaje hladna. (Ovo stanje moe da se prepozna u izreci: "hladne ruke, toplo srce"). Kada bi barijera bila potpuno neprobojna, umrli bi, jer nemogue je iveti bez imalo ljubavi. ak su i najokrutniji Nacisti imali neke pozitivne kontakte s drugim Nacistima i donekle su voleli Hitlera. Ali, sem ovog veoma ogranienog izraavanja ljubavi, bili su puni mrnje. Dinamika, koja je u pozadini mrnje, prikazana je na slici 4.

ovek nije svestan te dinamike, niti je svestan da je mrnja koju osea povezana sa izneverenom ljubavlju koju je nekad oseao. Takoe, on ne shvata

da je deli te ljubavi, pa ma koliko ona izbledela, jo uvek iv u njegovom srcu. Mrnja moe da se ukloni i ljubav oivi ako se mobilie ljutnja koja je zarobljena u napetim telesnim miiima. Tenzija u miiima ruku i gornjem delu tela obuzdava ljutnju koja bi se ispoljila udaranjem i amaranjem. Tenzija u miiima vilice obuzdava ljutnju koja bi se ispoljila ujedanjem, impulsom kojim mnoga deca reaguju na roditeljske prevare. Ljutnja moe da bude i u nogama - to je ljutnja koja se mogla ispoljiti utiranjem kada bi roditelji grubo i bolno drali donji deo bebinog tela za vreme previjanja, pranja ili privikavanja na nou.

Slika 5. Pretvaranje mrnje u sadizam

29

Potrebno je objasniti jo jedan aspekt ovog problema. Na slici 5, pokazano je da impuls ka ljubavi moe da bude dovoljno jak da probije napet, tvrd miini sistem, ali se negde, tokom tog procesa, prekine i izbije na povrinu kao sadizam.8 Sadizam je pozleivanje druge osobe ne zbog besa, ve kao izraz ljubavi. Mnogi, koji su preiveli nacistika zverstva, opisali su Vilijamu Rajhu (William Reich) izraz lica svojih muitelja kao neto to moe da se nazove samo preklinjanjem za ljubavlju i razumevanjem. Kao da su ti

muitelji i sami muenici koji pokuavaju da se oslobode svojih muka muei druge. Ovakav izraz je mnogim rtvama bio bolniji ak i od same torture kojoj su bili podvrgavani.

Ova analiza razliitih lica ljubavi omoguie nam da razumemo sledei sluaj, koji ilustruje stresove i konflikte kakvi mogu da se pojave u braku koji je, po svim spoljnim manifestacijama, stabilan i siguran.

Don (John) pedesetogodisnjak, je doao na razgovor jer je bio u stanju emocionalne rastrojenosti. Tokom proteklih trideset godina, njegov seksualni odnos sa suprugom stalno se pogoravao. Iako su spavali u istom krevetu, imali su odnos najvie jednom meseno. Don je radio mnogo i teko, postao uspean biznismen, finansijski nezavisan u vreme dolaska na terapiju. Supruga i on su imali krug prijatelja i, do odreenog nivoa, bili dragi jedno drugom. Rekao mi je da bi bio sasvim zadovoljan sa ovim brakom, takvim kakav jeste, iako mu je, to je priznao, takav ivot dosadan da se sudbina nije umeala u liku mlae ene, s kojom odrava vezu i koja je izmenila njegov ivot. Izjavio je da ga ve i samo njeno prisustvo uzbuuje. Uiva da s njom razgovara telefonom i raduje se svakom njihovom susretu. Obino mu je teko da uestvuje ak i u beznaajnim razgovorima sa poznanicima i na drutvenim skupovima, ali kad je s njom moe satima da razgovara o svemu i svaemu. Da li je zaljubljen u nju? Ne zna, ali misli da jeste. Veruje da i ona njega voli. Naravno, seksualna elja mu je veoma jaka kad je s njom, jaa nego to je ikad bila sa suprugom.

Doao je kod mene jer se oseao rastrzanim. eleo bi da ostavi suprugu i da se oeni s tom drugom enom, ali tvrdi da voli i svoju suprugu i da se plai da je povredi. Naveo je i druge razloge koji ga

30 spreavaju da neto uini: prijatelji bi se okrenuli protiv njega, a poto njegova prijateljica ima dvoje male dece morao bi da se u ovim godinama brine o novoj porodici; takoe, pitao se da li e ova veza da traje. Da li e njegova elja za njom ostati i kada ostari? Da li e moi da je zadovolji?

Sumnjao sam da su ti razlozi dovoljno jaki da spree Dona da preduzme neto u vezi ene koju eli. Na narednim seansama, ispostavilo se da se Don uvek pomalo plaio svoje supruge i da je ona dominirala u njihovoj vezi. Jedan od faktora koji je doprineo pogoranju njihovih odnosa bila je i sklonost njegove supruge da ga omalovaava pred drugim ljudima. Njegova majka je takoe bila dominantna figura u njegovom detinjstvu i priznao mi je da se plaio majke. Ne bi mogao da povredi te ene, izjavio je i oseao bi se krivim ako bi im naneo bol. Takoe mi je priznao da se u nekim situacijama njegova ena ponaa veoma superiorno, za razliku od njegove ljubavnice. Pa ipak, ne moe da se odlui; ne moe ni da se odrekne svoje nove ljubavi.

Koju od ove dve ene on voli, ili da li uistinu voli obe? Ni malo nisam sumnjao da je ljubav to to osea u ovoj novoj vezi. Srce bi mu kucalo bre pri pomisli ili pogledu na enu koja je probudila njegovu seksualnu strast. Ako je ljubav elja da se bude blizu druge osobe, onda je to to. Supruga kod njega nije izazivala takvu reakciju, pa ipak sasvim je verovatno da je u srcu gajio neka oseanjaza nju. Meutim, sumnjao sam da ako ikada izjavljuje ljubav svojoj eni te rei zvue uverljivo, ali kad ljubavnici kae "Volim te", siguran sam da te rei odraavaju istinu i trepere dubokim oseanjima. Kako onda da objasnimo injenicu da on ne lae kad tvrdi da voli svoju suprugu? Ako elimo da

razumemo uzroke bolesti srca, treba da shvatimo kompleksne emocije u ljudskom srcu.

Psihijatri koriste izraz AMBIVALENTAN da opiu osobu koja istovremeno doivljava dva suprotna oseanja. Don je bio ambivalentan u odnosu na svoju suprugu. eleo je da je ostavi a istovremeno je eleo i da ostane s njom. Efekat takve ambivalentnosti jeste da je akcija paralizovana. Nemogue je kretati se ako vas istovremeno vuku u suprotnom smeru. Ako ambivalentnost traje, nastaje veoma snaan emocionalan stres koji je opasan za ljudsko srce. 31

Kako je mogue uhvatiti se u klopku odnosa ljubav-mrnja? Kada se ljubavna veza pokvari, kao to se ponekad deava, zdrava reakcija je prekinuti je i otii. Meutim, ova reakcija se blokira ako nadvlada oseaj krivice. Don je oseao krivicu zbog naputanja svoje supruge radi druge ene. Ideja da bi je mogao povrediti bila je veoma snana i dominantna i bila je u konfliktu sa njegovom predstavom o tome ta treba uraditi. Bilo mu je lake da odbaci ldeju o tome da bi mogao da posegne za ljubavlju druge ene pre nego da prihvati ideju da je ljut na svoju suprugu zato to ga poniava, gleda s visine i pokazuje tek minimalan interes za seks s njim. Potiskivanjem svoje ljutnje, utro je put ka pretvaranju ljubavi u mrnju. Ali, isto kao to nije mogao da prihvati da je ljut na enu, jo manje je mogao da prihvati da je mrzi i time se samo pojaala njegova krivica. Generalno, krivica proizilazi iz potiskivanja oseanja koja superego smatra pogrenima. Krivica je u pozadini svih ambivalentnih stavova i spreava razreenje konflikta.

Psihijatri se neprestano, kod svakog pacijenta, bave oseanjem krivice. Svako stanje napetosti u telu povezano je s nekim oseajem krivice. Kad ne bi bilo

krivice svi bi oseali da smo vredni ljubavi bez obzira na injenicu to nam ponaanje nije uvek prihvatljivo. Mogli bismo da kaemo: "Ja sam to to sam i prihvatam sebe". Krivica je naa procena da s nama neto ne valja, da nismo vredni ljubavi sem ako je ne zasluimo dobrim delima. To to smo ljuti na one koji su nas povredili i to mrzimo one koji su izdali nau ljubav ne ini nas loima. Poto su takve reakcije bioloki prirodne, treba ih smatrati moralno ispravnima. Pa ipak, deci koja zavise od roditelja, lako je isprati mozak i nauiti ih da misle drugaije. Ako dete osea da nije voljeno, smatra da je neto pogreilo, jer je umu malog deteta nepojmljivo da njegova majka i otac, koji su mu dali ivot, ne vole to to su mu dali. Kada dete sumnja u sebe, roditeljima nije teko da ga ubede da nije dobro ako gaji negativna oseanja ili ljutnju prema njima. Ako dobrotom zarauje ljubav, dete e da uradi sve to je u njegovoj moi da bude dobro, ukljuujui i potiskivanje "loih" oseanja. Na taj nain, krivica e ga ubaciti u doivotni sistem u kome se poriu i ne priznaju negativna ili neprijateljska oseanja prema onima koje treba da volimo. Podsvesno zadravanje takvih oseanja 32

Slika 6: funkcionalno razdvajanje tela, izolovanje srca

proizvodi stanje hronine tenzije u miiima, naroito u gornjem delu lea.

Jo jedna dimenzija oseanja krivice, koju ilustruje Donov sluaj, jeste njena veza sa seksualnou. Don se oseao krivim zbog seksualnog odnosa sa mladom enom. Odgajan u uverenju da je 33

preljuba greh, nije mogao potpuno prihvatiti da je seksualnost izraz ljubavi. Pa ipak, seksualno uzbuenje je u stanju da obuzme celo telo pa ak i do take gde dotie srce. Kada se to dogodi, dodir dva tela na bilo kojem delu ima erotski kvalitet, iako je naboj najjai u erogenim zonama. to vie delova i povrine tela uestvuje u otputanju uzbuenja, to se zadovoljstvo i zadovoljenje u klimaksu poveavaju. Kada uestvuje celo telo, doivljava se potpun orgazam koji obuzima srce. Takav orgazam je blizu ekstaze.

Na alost, takva reakcija je retka. Za veinu mukaraca, seksualni klimaks je ogranien na ejakulaciju. Za veinu ena, klimaks se i ne dogodi. Kada se i dogodi, ogranien je na klitoris. Orgazmi i klimaksi variraju, i slobodno se mogu okarakterisati kao da su s punim srcem, s pola srca ili s veoma malo srca. No ovaj opis reakcija pojedinaca u seksu moe da se primeni i na druge aktivnosti. U dananjem poslovnom svetu, glava je vanija od srca. Ne ukljuujemo se svim srcem u posao koji nam u veini sluajeva i nije omiljen. Kakve veze ima srce sa zaraivanjem para? Dok je posao bio intenzivna fizika aktivnost, vei deo naeg bia mu je bio predan. Emocioanlno ukljuivanje u poslovne poteze je siguran put ka gubitku. U stvari, mi smo izolovali tri glavna segmenta svog tela i svoje linosti. Glava i genitalije nemaju nita sa srcem ili jedno s drugim. Glava je za pravljenje para, genitalije za provod, a srce - jadno srce - izgubilo je svoju vezu sa svetom jer je odvojeno od glave i genitalija. Tenzija u voljnom miinom sistemu je pod kontrolom ega, koji esto ponitava elju srca i stvara sukob izmeu glave i srca. U strahu od odbacivanja, ovek prestaje da prua ruke za dodir, za zagrljaj, usne za poljubac, usta za sisanje (kao to dete ini) oi za gledanje. Ovi pokreti su ogranieni ili inhibirani tenzijom u ramenom pojasu,

vratu i vilici. Tenzija, napetost u ramenima, kao to smo videli,

potie iz potiskivanja impulsa da udarimo u ljutnji ili besu. Stisnuta usta, sastavljene usne znak su nepoverenja ili neodobravanja naklonosti, kruta vilica ukazuje na reenost da se ne prepustimo enji za ljubavlju, bliskou i kontaktom zbog straha od razoaranja ili odbacivanja. 34

Slian fenomen se zbiva u donjoj polovini tela, izazvan prstenom napetosti, tenzije, oko karlice. Ova tenzija se razvija rano u ivotu iz doivljaja stida, straha i krivice zbog seksualnih oseanja i njihovog izraavanja. O ovome emo detaljnije govoriti u narednom poglavlju. Na ovoj taki je dovoljno rei da dete naui da moe biti jako povreeno ako se preda svojim seksualnim eljama i impulsima. Dete ne moe zaustaviti javljanje seksualnog uzbuenja jer se to odvija na nivou ispod svesne kontrole. Ipak ono moe da sprei da mu se bie (self) istopi na plamenu strasti, to je zapravo pravo predavanje ljubavi. Ovo se postie stezanjem miia u donjem delu lea i karlici ime je spreen protok uzbuenja nanie u stomak i genitalije. Kada se to dogodi, seks nema veze sa srcem, ba kao to ni srce nema veze sa umom.

Jediastvo tela odrava se na dubokom, biolokom nivou; gore opisan rascep deluje na nae svesno bie (self) i razara na oseaj da smo celi i u jednom komadu, oseaj integriteta i celovitosti. U takvoj situaciji, svesnost bia je ograniena na glavu, boravite ega. "Ja", koje je smeteno u mozgu, jo uvek ima srce i genitalije ali se ne identifikuje s njima, jer kada se ivi u glavi, telo se smatra instrumentom "ja" ili ega. Kod takve podele poslova, seksualna aktivnost postaje in namenjen demonstriranju muke

ili enske moi i ne doivljava se kao izraz ljubavi. Ovo funkcionalno razdvajanje jedinstva tela,

prikazano na slici 6, razdvaja svesnost glave i njene funkcije od oseanja u srcu i seksualne aktivnosti u genitalijama. Razdvajanje ova tri aspekta linosti, postie se stezanjem prolaza koji ih spajaju: vrata, koji spaja glavu i grudni ko; i struka, koji spaja grudni ko i karlicu. Proizvod ove podele je izolacija srca. Srce je zatvoreno u kavez grudnog koa, stavljeno pod zatitnu kontrolu. Niko ne moe dopreti do njega i, prema tome, niko ga ne moe povrediti. Poto srce, tako odseeno od sveta moe da uvene, ovakvo stanje stvari moe da ima ozbiljne posledice za zdravlje srca.

Pulsiranje srca i arterija je jedna od sila koje slue da na nesvesnom nivou ujedine telo. Ovu funkciju na svesnom nivou preuzima disanje, koje je takoe pulsirajua aktivnost. Pokreti disanja prave talase koji prolaze telom s kraja na kraj. Inhalacija, udisanje, poinje 35 u donjem abdomenu i nastavlja se prema gore, ka glavi, dok ekshalacija ili izdisaj ide obrnutim smerom. Kad ovi talasi nisu prepreeni prstenovima tenzije, napetosti u telu, moemo sami sebe osetiti od glave do pete. Iako je dijafragma glavni respiratorni mii, mi zapravo diemo celim telom. Pod normalnim okolnostima, takvo disanje je duboko, puno i lako. Meutim, miina tenzija kao ona opisana gore, ograniie disanje na jedan ili dva telesna segmenta. Mnogo ljudi, na primer, die s veoma malo ukljuivanja grudnog koa ili abdomena. Takvo disanje je relativno plitko. Neki diu grudima: njihovi abdomeni su vrsti i ravni, s veoma malo respiratornih pokreta za vreme udisaja ili izdisaja. Drugi diu sa dijafragmom i stomakom dok su grudi krute i nepokretne. Ovi modeli

disanja se pojaavaju u stresu i esto izazivaju oseaj uznemirenosti. Kasnije emo videti da takvo disanje moe da ima opasne posledice za srce. 36

GLAVA 2

SEKS I SRCE

Nesporno je da seksualna aktivnost moe da ima

snaan uticaj na srce. Veina odraslih osoba je iskusila ubrzano kucanje srca u trenutku klimaksa. Masters i Donson1 zabeleili su brzinu od 130 otkucaja u minuti. Neko moe da misli da je ovakvo brzo kucanje srca rezultat naporne fizike aktivnosti tokom koitusa, ali nema nieg tekog ili napornog u voenju ljubavi. Poto to obino nije konfliktna situacija, ne bi trebalo da bude ni stresa. Prema tome, ubrzano kucanje srca se javlja zbog visokog stepena uzbuenja koje se razvija upravo pre i u trenutku orgazma. Poto svako veliko emocionalno uzbuenje poveava brzinu otkucaja srca, ova reakcija je savreno normalna. Ako se brzina otkucaja srca ne poveava u klimaksu, to ukazuje da je stepen uzbuenja kod pranjenja napona bio nizak i ogranien na genitalije. Naravno, ako osoba ne doivi klimaks u seksualnom odnosu, srce nee reagovati na gornji nain.

Istraivanja sugeriu da nesposobnost da se doivi klimaks ili iskusi emocionalno zadovoljstvo u seksu, mogu imati tetno dejstvo na srce. Jednom studijom je uporeivan seksualni ivot sto ena, dobi od etrdeset do ezdeset godina, koje su bile leene od akutnog infarkta miokarda, sa kontrolnom grupom od 100 ena iste starosti koje su leene od drugih bolesti. Seksualna frigidnost i nezadovoljstvo je otkriveno kod 65 procenata koronarnih pacijenata, i kod 25 procenata ostalih. Ove brojke su statistiki znaajne i pokazuju 37 da odsustvo seksualnog zadovoljstva treba uzeti u obzir

kao faktor rizika za oboljenja srca kod ena. Abramov prihvata definiciju frigidnosti kao

"deliminu ili potpunu nesposobnost da se doivi orgazam".2 Odreuje ene kao frigidne ako: (1) nikad ne uivaju u seksualnom odnosu, (2) uivaju u koitusu ali ne mogu da doive orgazam, zbog ega su razoarane i emocionalno nezadovoljene; ili (3) doivljavale su orgazam ranije, ali u poslednje vreme niti imaju seksualne odnose, niti doivljavaju orgazam zbog impotencije ili bolesti supruga.

Ako postoji direktna povezanost izmeu seksa i srca kod ena, vai li isto i za mukarce? Opte gledano, problem je razliit: uestalost akutnog infarkta miokarda je vea kod mukaraca, dok je nesposobnost doivljavanja klimaksa relativno retka. Pa ipak, i kod mukaraca postoji seksualna disfunkcija. esto se javlja u formi impotencije, tj. nemogunosti da se postigne ili odri erekcija tokom odnosa. Isto kao to frigidnost smanjuje seksualno zadovoljstvo ena, tako i impotencija ograniava zadovoljstvo u seksu kod mukaraca. Prema tome, slobodno moemo da postavimo pitanje da li impotencija ima neke veze sa oboljenjem srca.

Varer i Burelj (Wahrer i Burchell) su prouavali seksualnu disfunkciju mukaraca i ispitali 131 mukarca, dobi izmeu trideset jedne i osamdeset est godina, koji su svi bili leeni od sranog udara. Dve treine ispitanika je imalo znaajne seksualne probleme nekoliko nedelja ili meseci pre nego to su doiveli srani udar. Autori su objavili da je 64 odsto ispitanika bilo impotentno, 28 odsto doivelo je znaajan pad (50 procenata) uestalosti seksualnih odnosa, a osam odsto je imalo prevremenu ejakulaciju.3 Impotencija je procenjivana na osnovu vie nedelja ili meseci neuspenih pokuaja, a ne posle samo jednog ili dva

neuspeha. Prevremena ejakulacija je utvrena na osnovu pacijentove izjave da je doiveo klimaks isuvie brzo da bi on sam ili njegova partnerka bili zadovoljeni. Iako nema tekuih podataka o sluajevima seksualne disfunkcionalnosti mukaraca, autori svoje podatke smatraju viim od proseka.

Ako postoji veza izmeu seksualne disfunkcionalnosti i oboljenja krvnih sudova srca, na ta ukazuje ovo istraivanje, da li je ta veza direktna i uzrona? Neosporno je da seksualna disfunkcional- 38 nost smanjuje samopotovanje mukaraca i da ga dovodi u stres. Jedna ena je ispriala da se njen suprug "estoko razljuti, psuje, eta po sobi, udara pesnicama po nametaju, pocrveni u licu a jednom ili dva puta je razbio vazu zbog svog seksualnog neuspeha".4 Takav izliv besa veoma lako podie krvni pritisak. Ipak, mnogi mukarci e se jednostavno povui u sebe i kriviti sami sebe zbog neuspeha.

Izlau li ti mukarci sebe istom stepenu rizika? Odgovor je potvrdan, jer, kao to emo videti, celovitost i kompletnost pranjenja naboja je ono to obezbeuje zdravlje srcu.

Moda bi ovo razmatranje bilo jasnije kad bismo koristili emocionalno zadovoljenje, a ne sposobnost ejakuliranja, kao kriterijum za zdravu seksualnu rekaciju mukaraca. Ali, svi mukarci koji doivljavaju klimaks i ejakuliraju, nisu emocionalno zadovoljeni. Uprkos ejakulaciji, mukarac moe da se osea seksualno frustriranim, ba kao i ena. Mukarci koji ejakuliraju neposredno pre ili odmah posle penetracije esto se oseaju nezadovoljeno. Neki drugi, ak i kad mogu neko vreme odrati erekciju, nalaze da do ejakulacije dolazi bez mnogo oseanja. Malo je verovatno da se sa takvim reakcijama oseaju

emocionalno zadovoljeni. Ali ak ni emocionalno zadovoljenje nije idealan

kriterijum za zdrav seks. Mnoge ene izjavljuju da oseaju toplinu i zadovoljstvo kada ih mukarac samo dri u zagrljaju. Seks je njihov put prema kontaktu i bliskosti, ispunjenju potreba zaostalih iz ranog detinjstva. Takvim enama, seksualni akt je manje vaan od oseaja sigurnosti koji prua seksualna intimnost. Mukarci takoe koriste seks i za druge svrhe sem za izraavanje ljubavi. Mnogima, seks prua narcisoidno zadovoljstvo kroz potvrivanje njihove mukosti, bez obzira na kvalitet seksualnog klimaksa. Danas to vai i za mnoge ene, koje na seksualni kontakt gledaju kao na potvrdu svoje seksualne privlanosti.

Pa ipak, kada se seks koristi za ego svrhe, srce ostaje hladno i iskljueno. Pod ovakvim okolnostima, koitus nije voenje ljubavi ve manifestacija raznih pomeanih oseanja prema suprotnom polu, ukljuujui i odreeni stepen sadizma i prezira. Pa ipak, u gotovo svakom seksualnom inu postoji izvestan stepen ljubavi. Genitalije ne bi bile pod naponom niti nabrekle da krv ne dotie iz srca - organa 39 ljubavi - u seksualne organe. U veini sluajeva, naravno, uee srca je nesvesno. Ono funkcionie kao pumpa - mehaniki. U takvom stanju, seksualni in nije dovoljno iskren. Seksualno uzbuenje je prigueno, a klimaks je, ako ga i bude, mlak.

U prethodnom poglavlju videli smo da, kod mnogo ljudi, glava, srce i genitalije ne funkcioniu zajedno. Mada ova rascepljenost negativno utie na svaki vid ponaanja, najkritinija je u seksualnom inu. Kada se uspean i sposoban poslovan ovek, koji je na zabavi vie popio, ponaa kao mali deak ostali mogu da se

nasmee i da to protumae kao njegovu potrebu za oputanjem. Meutim, kada je isti mukarac impotentan sa svojom suprugom, koja ga tiranie kao to je i njegova majka inila, a seksualno ga uzbuuje mlada ena, tada je situacija ozbiljna. Obeanje ljubavi kao prirodni faktor njegovog braka, ustupilo je mesto frustraciji i gorini, koje mogu dovesti do ozbiljne bolesti. Mnogo je i ena u slinom poloaju. Iako na ego nivou funkcioniu kao efikasni profesionalci ili rukovodioci koji uspeno rukovode podreenima, u krevetu su im potrebni uteha i podsticaj jer nisu u stanju da postignu prirodan klimaks. Na alost, u tako poremeenim branim odnosima, deca pate ak i vie nego odrasli i na kraju mogu da pretrpe isti rascep i meusobno odvajanje glave, srca i genitalija.

Da bi odrasla osoba bila zadovoljna, njeno celokupno bie - glava, srce i genitalije - mora da ue u odnos koji je za nju vaan. Zadovoljstvo, ispunjenje kakvo donosi takva celovitost najsnanije se doivljava u onoj vrsti orgazma kojoj se predaje. Ovaj koncept orgastikog ispunjenja, zadovoljenja predloio je Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich) 1924.5 Rajh je primetio da su njegovi pacijenti, koji su doiveli takav totalan refleks, reakciju orgazma, bili izleeni od svojih neurotskih simptoma. Analogno, pacijenti koji nisu ostvarili potencijal za kompletno predavanje u seksu, ostali su neurotini. Rajh je takoe otkrio da je ovaj potencijal karakteristian za zdrave pojedince u optoj populaciji. U vreme kada je formulisao svoj koncept, Rajh je bio istaknut lan grupe psihoanalitiara kod Frojda u Beu. Meutim, korienje totalnog orgazma kao kriterijuma za emocionalno i mentalno zdravlje, nije prihvaeno od strane ostalih psiho-analitiara u njegovo doba. Kako bi takav kriterijum mogao da bude 40

od znaaja, pitali su se, kad oni imaju veoma mnogo neurotinih pacijenata koji se ne ale na svoj seksualni ivot i redovno dostiu orgazam. Rajhu je postalo jasno kako on i njegove kolege doivljaj orgazma definiu razliitim terminima.

Psihoanalitiari, svako oslobaanje napetosti kod ena, pa ma kako minimalno bilo, i svaku ejakulaciju, bez obzira koliko malo emocija je ukljueno, proglaavaju orgazmom. Veina i danas o orgazmu govori na isti nain, a mnogi seksolozi podravaju ovo stanovite, ali izjednaiti doivljavanje orgazma sa olakavanjem napetosti znai povrediti, obezvrediti izvesno duboko oseanje da je orgazam neto izuzetno. Rajh je imao na umu vrstu reakcije koja proima celo telo talasima ugodnih konvulzija, ritmikih pokreta. Na vrhuncu orgazma, ego je obuzet i preplavljen poplavom senzacija. Iz takve reakcije proistie dubok oseaj zadovoljstva, zadovoljenja i ispunjenosti. Nou, ovek zaspi odmah posle klimaksa, a ujutro se probudi oseajui se podmlaen i pun ivota.

Za vreme totalnog orgastikog refleksa, reakcije, svest o sebi se gubi u stapanju s objektom ljubavi. Tako ljubav dostie svoj konaan cilj, jedinstvo suprotnosti. U mnogim sluajevima, prisutno je oseanje jedinstva sa celim pulsirajuim svemirom, to potkrepljuje Rajhovu ideju da se u orgazmu ovek identifikuje sa kosmikim procesima. Jedna ena je rekla da se u tim trenucima osea kao kap vode u okeanu, a jedan mukarac je opisao svoju senzaciju kao boravak meu zvezdama.

Jedan od mojih pacijenata je opisao slian doivljaj koji je doiveo kada mu je devojka saoptila da eli da raskinu vezu. uvi to, moj pacijent se rasplakao i izjavio da je voli. Na to se ona razneila pa su vodili

ljubav. Na vrhuncu, disanje mu se ubrzalo i produbilo a karlica pomerala u skladu sa disanjem i ritmom ejakuliranja. Talasi ugodnog oslobaanja napetosti prolazili su mu telom. Pri tom se oseao ujedinjen i sa svojom devojkom i sa celim svetom. Kada je orgazam minuo, iskusio je dubok mir i zadovoljstvo. Srce mu je bilo tako otvoreno da mu se inilo kao da moe osetiti kucanje drugih srca. Ovaj doivljaj je bio toliko pun i snaan da je poeleo da ga ponovi. U vreme kada mi je ovo ispriao, to se nije dogodilo ponovo iako je ostao sa istom devojkom. 41

Ova pria je udesna po opisu efekata koje potpun orgazam ima na srce. Pacijent mi je ispriao da je voleo svoju devojku i pre ovog dogaaja, ali je ljubav sakrivao zbog straha da je ne izgubi. Njegova odbrana od pozleivanja bila je da ne prepusti svoje telo i duu ljubavi. Neobino je da je pretnja gubitkom slomila njegovu odbranu i oslobodila plimu enje i bola. Kada se ve dogodilo najgore, nije imao vie ta da izgubi i potpuno se predao svojoj ljubavi. Ovo nije nita neobino. Ljudi veoma esto osete dubinu svoje ljubavi tek kad izgube voljenu osobu. Kada se raspadne neurotska struktura, srce se otvara za ljubav. Kod seksualnog predavanja srce je ispunjeno ljubavlju i otvoreno za ivot

Za ovog pacijenta kao i za mnoge druge koji su imali slino iskustvo, ovakvo seksualno ispunjenje nadmauje orgazam. To je ono o emu sanjamo u mladosti - ekstaza i ispunjenje ljubavi. Poraavajua je ivotna injenica da je takvo iskustvo veoma retko. Jo tragimje je da ima ljudi koji ga nikada ne doive. Naa srca vape za ljubavlju, ali fizika predaja je previe zastraujua. Ne usuujemo se da se predamo boanskoj ludosti ljubavi jer nam je ego i suvie

nesiguran da bi se odrekao kontrole. Ova kontrola, zapravo naa odbrana od pozleivanja, postie se stezanjem miia, a naroito grudnih miia oko srca. Takvo "oklopljavanje", kako ga je Rajh nazvao, esto nas odvaja od sveta i smanjuje intenzitet naih transakcija.

Izjednaili smo srce s ljubavlju i rekli da je ono dom Erosa. elja za erotskim kontaktom tee sa krvlju, nosiocem Erosa. Kao to smo istakli, erogene zone tela se odlikuju obilnim napajanjem krvlju. Kada dve takve zone dou u dodir, poljupcem ili seksualnim zagrljajem, dolazi do snanog erotskog naboja ija funkcija je da povea uzbuenje, a ne da ga isprazni. Pranjenje uzbuenja je funkcija kretanja. U seksualnom inu kretanje ima dve faze.

Prva faza obuhvata period od penetracije do poetka klimaksa. Tokom te prve faze, genitalije su u stanju uzbuenja, tj. nabrekle od krvi, ali nisu jo prekomerao uzbuene ili spremne za pranjenje naboja. Partneri stvaraju meusobno uzbuenje trenjem penisa o male usne vagine, mukarac gurajui penis napred a ena idui mu u susret i obuhvatajui ga. Kada se razdvajaju, ali ne potpuno, male 42 usne, poput usana to i jesu, usisavaju penis u sebe. U ovoj fazi pokreti su jo voljni i kontrolisani a disanje je duboko i pravilno. Uzbuenje raste u karlici i u genitalijama sve do trenutka kada se vie ne moe obuzdati. U ovoj taki, poinje druga faza koja vodi ka orgazmu: u trenutku pranjenja dolazi do dubokog oslobaanja, koje esto prati uzdah ili vrisak, dok snaan talas izdisanja vazduha proima telo. Sa ovim talasom, karlica se spontano pomera napred, i orgazam je na pomolu. Karlica se moe nevoljno pomeriti vie puta, ponekad bre, ponekad sporije, u ritmu disanja.

Kod mukaraca, ejakulacija se dogaa u tom momentu i deo je oslobaanja naboja - pranjenja. Kod starijih mukaraca, kod kojih je prekinuta proizvodnja sperme, ejakulacija je ograniena na neto semene tenosti, ali je konvulzivni orgastiki refleks tela istovetan.

Seksualno zadovoljstvo ne potie samo iz voljnih, nego i iz nevoljnih pokreta pa da bi se omoguilo nastajanje i odvijanje tih pokreta, neophodno je odrei se kontrole. Poto nije voljna, ejakulacija donosi mukarcu izvesno olakanje dok ena moe doiveti slian klimaks preko nehotinih kontrakcija malih usmina. No bez obzira koliko su ovi pokreti vani, oni predstavljaju tek ogranienu reakciju jer su svedeni na genitalije. Kada se karlica kree spontano, bez kontrole volje, oseanje prijatnosti i zadovoljstva je dublje; kad uestvuje celo telo, orgazam je potpun. Meutim, ukoliko se ovi spontani pokreti inhibiraju, ograniena je punoa, kompletnost pranjenja. Ta inhibicija se dogaa na nesvesnom nivou.

Analiza telesne konstrukcije pokazuje da se glavni telesni miii, oni koji ostvaruju pokrete i odravaju uspravan poloaj tela, nalaze du zadnje strane tela i produuju na ekstremitete. Do pokreta dolazi kada se naboj kree du zadnje strane tela bilo navie prema glavi i rukama, bilo nanie prema karlici i nogama. Pruanje ruku za hranom ili zagrljajem nastaje kada ovaj miini naboj tee navie du zadnje strane tela. Isturanje karlice u seksualnom inu nastaje kad naboj tee nanie, niz lea. Ovaj naboj ili protok uzbuenja, nazvao sam agresijom (ljutinom). Suprotno tome, protok uzbuenja iz srca, koji sam nazvao enjom, doivljava se kao talas koji se kree du prednje strane tela. 43

Slika 7. Protok uzbuenja i oseanja u telu.

Proticanje uzbuenja du zadnje strane tela = ljutina. (motoriki nagon da se prui ruka, udari, priblii ili udalji) Proticanje uzbuenja du prednje strane tela = enja (elja za kontaktom, dodirom)

Proticanje uzbuenja du prednje strane tela moe da se doivi kao oseanje enje izraeno otvaranjem usana, kao kad beba posee za majinim grudima. Ovo oseanje se pojaava istovremenim pruanjem ruku. Proticanje uzbuenja nanie lii na senzaciju "sputanja" stomaka u liftu koji naglo pode dole ili na ono to deca doivljavaju ljuljajui se. Ova senzacija je prisutna u seksu, kada se uzbuenje sputa nanie u genitalije, i osea se razlivanje topline u stomaku.

Obino se proticanje uzbuenja navie du zadnje strane tela doivljava kao talas ljutnje. Ako je dovoljno jak, stii e do oiju i zuba. Na toj taki, zubi e se

iskeziti a oi uariti od ljutnje. U meuvremenu, tok uzbuenja na dole je sila koja potiskuje karlicu napred. Uzbuenje struji oko zadnjice, du karlinog dna i u genitalije.6

Obe ove komponente igraju ulogu u seksualnoj aktivnosti. Oseamo elju za bliskou i erotskim kontaktom i nagon za posedovanjem, za sjedinjavanjem s partnerom. elja za erotskim kontaktom je 44 nena. Nagon za sjedinjavanjem je jak. Nenost pojaava uzbuenje a agresivan nagon tei da ga isprazni. Nema nieg sadistikog u tom nagonu za pranjenjem. Bez njega ne bi bilo ni zadovoljenja. Pa ipak, bez Erosa, nene komponente, ne bi bilo mnogo uzbuenja za pranjenje a seksualna aktivnost bi bila liena istinskog zadovoljstva.

Kod rascepljene linosti, nenost je povezana sa detetom u nama, a agresivan poriv sa odraslim egora. Takva osoba moe da doivi bilo nenost bilo ljutnju, ali nikako oboje istovremeno. Kada su deije osobine dominantne u linosti, osoba moe da bude nena, osetljiva pa ak i senzualna, ali ne pokazuje ni malo ili pokazuje vrlo malo namere ili energije da doivi pranjenje i zadovoljenje. U seksu je klimaks, ako do njega doe, prijatan ali ne i strastan. esto ga prati i tuga jer je njime zavrena eljena blizina i kontakt. Takvim ljudima, kontakt je vaniji od oslobaanja napetosti. U nekim sluajevima, voenje ljubavi dugo traje jednostavno zato da bi se odrao kontakt, a klimaks, koji se ne moe smatrati pravim orgazmom, je suzdran. Takva dva partnera mogu da se vole, ali njihov odnos je detinjast, nezreo.

S druge strane, kada su osobine odraslog dominantne u linosti i ponaanju, nagon, elja da se

partner poseduje i da se naboj isprazni tako su jake da za nenost ima vrlo malo vremena i prostora. Seks postaje radnja sa veoma malo oseanja i bez pravog zadovoljstva.

Nenost je funkcija mekoe, elastinosti. Kruta, narcisoidna linost koja funkcionie sprovodenjem svoje volje fiziki je nesposobna da oseti bilo kakvu pravu nenost. Poto je tako kruta, svako seksualno uzbuenje koje oseti protie kroz njeno telo do genitalija i stvara jaku napetost koje ona eli da se to pre oslobodi. Mukarcima, ejakulacija slui u tu svrhu i, prema tome, slui jednako dobro kao i svako drugo oslobaanje iz stanja napetosti ili bola. Poto nema stvarnog zadovoljstva i zadovoljenja koje seks moe da prui, oseanja mukarca prema partnerki su hladna. Osnovni problem je strah mukarca od predavanja eni. Ovaj strah je nesvestan, ali se jasno ogleda u krutosti tela koja blokira prirodne konvulzivne pokrete orgazma.

Strah od predavanja eni je najvie izraen kod "mao" mukaraca koji svoju mukost identifikuju sa potencijom. Rajh je primetio da su 45 "teki poremeaji genitalnosti... bili naroito izraeni kod mukaraca koji su se najglasnije hvalisali svojim seksualnim pobedama i "koliko puta mogu za redom". Nema sumnje da su imali jaku i dugotrajnu erekciju, ali ejakulaciju je pratilo veoma malo ili nimalo zadovoljstva; ili ak suprotno - gaenje i neugodne senzacije.7

Neki muskarci imaju mazohistian stav, koji esto negativno deluje na njihove seksualne i orgastike reakcije. Ovi mukarci doivljavaju svoju seksualnu ulogu kao pomo roditeljima da doive klimaks. Jedan

mukarac je izjavio "Ja uivam kad ena svri". Njegov sopstveni klimaks je relativno neuzbudljiv i slab. Bez obzira kakvo uzbuenje osea u poetku, ono se gubi zbog potrebe da se to pranjenje obuzda kako bi "bio tu" za enu.

Strah mukarca od predavanja eni vue koren iz ranih odnosa mukarca s majkom. Preputanje elji za enom ini ga ranjivim na odbijanje i odbacivanje, kao dete je bio tako ranjiv. Njegova odbrana se temelji na obuzdavanju takvih oseanja i na odravanju odreenog oseaja sigurnosti, odricanjem i krutou. Moe da dozvoli buenje jakih genitalnih senzacija samo ako su one odvojene od srca. Seks bez ljubavi mu daje oseaj moi koji mu omoguuje da porekne svoj strah od ena, ali seks bez ljubavi nije ni istinski prijatan niti zadovoljavajui.

enski seksualni problemi su na vie naina suprotni mukima, ali imaju istovetno dejstvo na enski orgastiki potencijal. enina orgastika reakcija, kada je potpuna i kompletna, po konvulzivnim pokretima je ista kao i kod mukarca. Ne razlikuje se ni po totalnom pranjenju uzbuenja, oseanju zadovoljstva, zadovoljenja i ispunjenja. Ovakva vrsta reakcije zavisi od njene sposobnosti za potpunim predavanjem svojoj ljubavi prema mukarcu, ali to je teko, moda i nemogue, ako gaji potisnuta oseanja ljutnje prema mukarcima, od kojih veina potie iz njenog odnosa sa ocem. Marie Robinson je pokazala da je prihvatanje i izraavanje tih potisnutih oseanja ljutnje omoguilo mnogim "frigidnim" enama da doive klimaks u seksualnom inu.8 46

Jedna od mojih pacijentkinja se uvek pokoravala muevljevim seksualnim eljama, bez obzira na sopstvena oseanja. Kada se ovaj problem tokom

terapije otkrio, ohrabrio sam je i podstakao da izrazi svoja sopstvena oseanja. Kada je sledei put dola, rekla mi je, "Prvi put sam muu rekla "ne". Sutradan me je iznenadila sopstvena jaka seksualna elja. Vodili smo ljubav i doivela sam orgazam."

Mukarci retko doivljavaju ljubavni in kao potinjavanje. Umesto toga, mukarac se odupre predavanju svojom moi ili kontrolisanjem situacije, i jedno i drugo slue kao odbrana od ranjivosti i nemoi. Poriui ova oseanja, oni poriu svoj strah od odbacivanja. Naravno, ne mogu dugo da se tite igranjem igara moi jer takve igre kvare njihove odnose i zavravaju se ba samim gubitkom ljubavi kojeg se i plae. Kada do toga doe, izbijaju na povrinu njihova bespomonost, ranjivost i bol, i ispostavi se da je mo, koju su smatrali da imaju, samo iluzija.

U konanoj analizi, predaja u ljubavi nije predaja drugoj osobi, ve predaja svom biu (self) svom srcu i svojoj elji za ljubavlju. Ovo ukljuuje sva oseanja jedne osobe. Kad se ego odrekne svoje hegemonije, odrie se kontrole nad telom i njegovim oseanjima. Ego mora da prihvati strah od odbacivanja, bol zbog gubitka, ljutnju zbog izdaje. Takoe mora da prihvati da je bie (self) bespomono u svim vanim aspektima ivota: raanju, ljubavi, bolesti, smrti. Ali naa bespomonost u tim aspektima ne ostavlja nas nespremne. Priroda je snabdela ljudska bia spremnou i sposobnou da reaguju i odgovore na uvrede i traume. Naa tela imaju mo da se izlee, kao to je ima i na duh. Moemo da plaemo kada smo povreeni, da se naljutimo kada nas izdaju, da se borimo ili pobegnemo kad nam prete. Ove reakcije odravaju, uvaju na integritet tako da se moemo uspeno nositi sa ivotnim zbivanjima. Jedino kada su blokirane, postajemo hendikepirani. Ove blokade

nastaju u detinjstvu i izazivaju ih ba oni ljudi od kojih traimo zatitu i pomo tokom kritinih godina svoje zavisnosti. Na kraju, prinueni smo da prihvatimo to osakaenje da bi preiveli. Kao to smo videli u 1. poglavlju, ono poprima oblik hronine miine tenzije u grudnom kou i karlici koja smanjuje mobilnost i oseajnost tela. 47

Takva tenzija, kad je zarobljena u karlici, ini da mukarci prebrzo "svre", a ene presporo, i blokira ono neno stapanje do kog dolazi kad je orgazam istovremen. Tenzija i zgrenosti miia u donjem delu tela je uglavnom ono to blokira spontane pokrete karlice u orgazmu. Ova tenzija nam je dobro poznata iz estih i uobiajenih pritubi na bol i neprijatnost u donjem delu tela. Poto se karlica pomera na dva zgloba u kuku, napetost butnih miia, posebno kvadriceps femorisa, takoe deluje na ograniavanje pokretljivosti karlice. Sve ove tenzije su naroito zaslune za smanjenje seksualnog oseanja, ali one nuno ne smanjuju uzbuenje u genitalijama, to je samo mali deo seksualne osetljivosti i reakcije oveka. Kao rezultat toga, seksualni akt postaje in oslobaanja od napetosti a ne izraz ljubavi.

Za razliku od tenzije u grudima, tenzija karlice nije direktno vezana za strah od odbacivanja ve za traume vezane uz rana seksualna oseanja deteta. Ta oseanja se razvijaju izmeu tri i est godina kada dete doivljava jako seksualno uzbuenje u odnosu na roditelja suprotnog pola. Ovo uzbuenje je totalna telesna reakcija (drugim reima, pravo seksualno oseanje) uz veoma malo genitalnog uzbuenja i bez teita na genitalnoj aktivnosti. Tipino, godine od tri do est, poznate kao Edipalni period, su doba konflikta sa roditeljem suprotnog pola, koji je esto ljubomoran

ako drugi roditelj posveuje posebnu panju detetu. Ovo se dosta esto deava, poto roditelji koriste decu u borbi za preimustvo jednog nad drugim i za zadovoljenje sopstvenih narcistikih potreba. Prema tome, mnogo oeva je oduevljeno kad im se njihove male kerke dive i pokazuju seksualnu zainteresovanost. To ini da se oseaju muki i kompenzuje seksualno nezadovoljstvo supruge. Oevo uzbuenje ima esto seksualnu notu, koju devojica osea i koja slui da pojaava naboj meu njima. Majke se esto slino ponaaju sa svojim malim sinovima. Iako fraza "Deak za tebe, devojica za mene", zvui ljupko, praksa pokazuje da ona ni izdaleka nije tako nevina. Zapravo, kao to su to mnogi moji pacijenti shvatili, roditelji, esto nesvesno, zavode svoju decu i pozivaju ih na emocionalne i fizike intimnosti u kojima su seksualna oseanja tek ovla zamaskirana. Takoe treba 48 da priznamo da otvorena seksualna aktivnost, jedne ili druge vrste, nije retka izmeu roditelja i dece.

Sada emo detaljnije ispitati ta se deava kada majka postavi sina u teku ulogu svog omiljenog ili najbliskijeg deteta. Ne iznenauje to deak na majinu panju odgovara pojaanom eljom i oseanjima, to ga otuuje od oca ija ljubav i podrka su mu potrebne. Njegov nezreli ego veruje da je vredniji i moniji od oca: Zato bi ga inae majka vie volela i stavljala na prvo mesto? Ovakav stav ljuti deakovog oca koji se okree protiv sina smatrajui ga odgovornim za situaciju. Majka ne sme da zatiti dete od oevog neprijateljstva jer bi to jo vie probudilo konflikt. Sem toga, ona ima sopstveno oseanje krivice (obino podsvesno) zbog svog ponaanja prema deaku. Suoen s ovakvom situacijom, deak eli da mu otac

umre dok se istovremeno plai da bi ga otac mogao ubiti. Frojd je ovakvu situaciju opisao kao Edipalnu jer podsea na legendu o Edipu koji je neznajui ubio sopstvenog oca i oenio se svojom majkom.9 Za dete je situacija suvie strana da bi se s njom suoilo i ono, zbog samoodbrane, moe da iskljui i presee svoja seksualna oseanja prema majci da bi izbeglo svako sukobljavahje s ocem.

Poto takav potez smanjuje orgastiki potenijal deaka on rezultira psiholokom kastracijom. Iskljuiti oseanja nije isto to i odbaciti neku misao iz uma, jer oseanja su perceptori telesnih zbivanja. Da bi se iskljuila oseanja, telo treba da bude delimino imobilisano. Totalna imobilisanost je smrt. Kako je ve naglaeno, tenzija u donjem delu tela, butinama i karlici slui za redukciju seksualnih oseanja.

Situacija je identina za male devojice koje se seksualno veu za svoje oeve, bez obzira da li se ta seksualnost ispolji i ostvari ili ne. Trougao koji se razvije izmeu kerke, njenog oca i majke je podjednako nabijen napetou. Majka i kerka su suparnice i svaka podsvesno eli da ona druga nestane. Ali devojica, uprkos svom povlaenom poloaju, ne moe da rauna na oevu podrku jer bi to pojaalo majinu ljubomoru. Otac je, za to vreme, imobilisan oseanjem krivice zbog seksualnog interesa za kerku. Da bi se zatitila, devojica mora da iskljui svoja seksualna oseanja prema ocu, to postie odreenim stepenom imobilisanosti a najvie 49 prstenom tenzije oko struka. Ovaj prsten, koji prekida vezu izmeu dve polovine tela, tipina je enska reakcija na problem, za razliku od opte krutosti koja karakterie muku reakciju.

Razreavanje Edipovog konflikta iskljuivanjem

seksualnih oseanja prema roditelju suprotnog pola, za dete neizostavno znai put ka rascepu linosti kroz postavljanje svesnog tabua na seksualno predavanje osobi koju on ili ona najvie voli. Kao odraslom, teko mu je da voli svog seksualnog partnera svim srcem jer se takva ljubav identifikuje sa "tabu" (zabranjenim) roditeljem. Mnogi starovremski brakovi pretrpeli su krizu kada bi mukarac otkrio da je impotentan sa sopstvenom suprugom, a potpuno sposoban da vodi ljubav sa ljubavnicom ili prostitutkom. Neki mukarci iz tog vremena, razreili su problem tako to su i oni i supruge imali ljubavnice, odnosno ljubavnike, ali naravno diskretno. Danas ima manje takvih problema jer je dvostruki moral diskreditovan, ali tabu jo uvek funkcionie na dubljem nivou. Muevi mogu da vode ljubav sa svojim suprugama, ali taj in je esto bez strasti a samim tim i bez mnogo ljubavi. Ljubav koju neko osea prema eni dobija kvalitet obaveze. S vremenom ak i ova seksualna rutina gubi svako uzbuenje i gasi elju tako da mukarci postaju impotentni sa svojim suprugama.

U 1. poglavlju, opisali smo sluaj Dona, oenjenog mukarca s odraslom decom, koji se zaljubio u mladu enu i otkrio da je ono to je smatrao impotencijom zbog godina nestalo kada su se pojavile strast i elja prema novoj partnerki. Takoe smo primetili kako Don tvrdi da jo uvek voli svoju enu, ali da na nju gleda kao na svoju majku. Ne treba ni rei da se ljubav ne vodi sa svojom majkom. Za Dona je to bila bolna i tragina situacija jer je on eleo da i prema eni osea isto oduevljenje i elju. Don je bio rtva incest tabua jer je svoj Edipalni konflikt razreio iskljuivanjem seksualnih oseanja prema majci.

Kod ena se problem javlja u drugaijem obliku iako je ishod isti. One su i dalje vezane za oeve kao

"tatine male devojice" i nisu u stanju da se potpuno predaju drugom mukarcu. Iako ena seksualno prihvata svog supruga, ona prema njemu ne osea nikakvu strast. Njena reagovanja se, u odnosu sa suprugom, svode na dve uloge: Ona je ili armantna, zavodljiva mala devojica, ili majka. To 50 su uloge koje je igrala i sa svojim ocem, verovatno u odreenoj meri uspeno. Ono to ena ne shvata jeste da, ponaajui se kao dete ili majka svom suprugu, spreava ovoga da je vidi kao seksualnu enu. Uopte ne treba da nas udi to u brakovima ima toliko malo zadovoljstva i to se toliko mnogo brakova raspada.

Uopteno govorei, slobodno se moe utvrditi da se ene vie identifikuju s oseanjima ljubavi a mukarci sa seksualnim oseanjima. U tom smislu, za ene ljubav ne mora nuno da znai seks, dok za mukarce seks ne mora nuno da znai ljubav. Kad se ena seksualno predaje mukarcu, ona to obino smatra inom ljubavi, ali njen partner odbija da na to tako gleda samo da bi izbegao obavezu koju ljubav podrazumeva. Ne plai se on same obaveze ve mogunosti da bude uhvaen u zamku seksualno neispunjujueg i nezadovoljavajueg odnosa, kakav je imao sa majkom. Ukoliko bi izabrao ljubav postao bi mamin mali deak, a seks mu daje slobodu da juri druge ene. Situacija je za ene suprotna. ena je odavno postala "tatina mala devojica", i time se odrekla nezavisnosti kakvu moe da prui seksualna identifikacija.

Ova razlika izmeu muko-enskih reakcija donekle se smanjila posle feministikog pokreta. Pa ipak, jo uvek postoji. Jo od Eve, na enu se gleda kao na iskuenje i krivca za propast mukarca. Ako je zavedena, to je njena greka. Mnoge majke su svoje

keri nazivale prostakuama, droljama, skitnicama samo zbog toga to su odgovarale i reagovale na oevu panju i interesovanje. Ako devojica od pet godina sedi ocu u krilu i on doivi erekciju, to je iskljuivo njena greka. Biva tako grubo odgurnuta kao da je uinila neto uasno. Kao rezultat iskustva, poput ovog doivljenog u detinjstvu, mnoge ene jo uvek imaju oseaj dubokog ponienja u vezi sa svojim seksualnim oseanjima. Suprotno tome, mali deak je retko poniavan zbog svojih seksualnih interesovanja prema majci. Majka ga moe eventualno nazvati zloestim ili pokvarenim deakom zato to ima takva oseanja, ali se i ponosi i divi njegovoj potencijalnoj muevnosti. Deak moe da oseti potencijalnu pretnju od kastracije od oca, ali ak i sama injenica da ga otac smatra rivalom pojaava njegovo zanimanje za svoje genitalije i identifikovanje sa njima. Prema tome, njegov najjai strah, kada poraste, jeste da ne izgubi 51 erekcioni potencijal, "mo", to u njemu budi oseaj stida. ene nikada ne pate od ovakvog straha ili strepnje jer su gotovo uvek u stanju da uestvuju u seksualnom inu. One se zapravo plae da ako prebrzo pristanu ili ako su previe agresivne u seksu, da e biti proglaene "lakim" enama. U prolosti je vanbrana trudnoa bila sramotna za enu, a za mukarca dokaz mukosti.

Mnogo toga se promenilo odbacivanjem dvostrukog morala, otkriem kontraceptivne pilule, bezopasnim abortusom i prihvatanjem ena u svet mukaraca. Pa ipak, borbom za veu nezavisnost, produbio se rascep u linosti moderne ene. Delujui vie iz svog ega, nego iz svog srca, ena je postala krua, usmerenija na postizanje uspeha i podlonija oboljenju srca. Ako ona sada razdvaja ljubav od seksa to samo znai da jo jae

negira dete u sebi, da je njeno srce izolovanije, a da je seksualno zadovoljstvo i ispunjenje dalje nego ikad.

Sledei sluaj ilustruje neke od problema modernih ena.

Poslovna ena, rukovodilac, stara oko 60 godina, koju emo da nazovemo Irena, dola je na terapiju zbog depresivne reakcije koja je usledila posle gubitka rukovodeeg, vrhunskog poloaja u jednoj velikoj korporaciji. Trebala joj je pomo, i to je znala, ne samo zbog depresije, ve i zbog prisustva nekoliko visoko rizinih faktora za oboljenje krvnih sudova srca. Bila je gojazna, strastveni pua s veoma visokim nivoom holesterola u krvi.

Ovi problemi su se odrazili na Irenino telo. Poto su joj plua bila zaguena, disanje joj je bilo veoma oteano. Stajala je kao da je u uspravnom poloaju dre uzdignuta ramena a me noge. Abdomen i karlica su joj bili oputeni i mlitavi. Trudila se da stomak dri uvuen, ah sve ta je uradila bilo je da stegne struk i tako razdvoji toraks i karlicu. Noge su joj bile tanke, a imala je probleme sa stopalima tako da su joj hodanje i stajanje bili bolni.

Irena je bila svesna da ima samodestruktivne (samounitavajue) tendencije. Znala je da je puenje tetno, nekoliko puta je pokuavala da prestane uz pomo hipnoze, ali su prekidi bili kratki. Lekar je insistirao da smravi ali ona nije bila u stanju da izdri ni jednu dijetu. Na jednoj seansi je priznala: "Sino sam izala i kupila kolae i sladoled. Sve sam to sama pojela iako znam da ne bi trebalo". Jadna 52 Irena. Stvarno je bila gladna zadovoljstva. I fiziki i emocionalno bila je u loem stanju.

Terapeutski pristup promeni ponaanja jeste da se pomogne pacijentu da shvati dinamiku svoje unutranje

borbe i da izrazi oseanja vezana za tu borbu. Irena je bila tuna (svoj ivot je smatrala promaenim) i oajna. Razvela se pre mnogo godina i sama podigla dete. Njena prva potreba bila je da oseti tugu i da plae. U naporima da opstane u modernom poslovnom svetu ravnopravno sa mukarcima, potisnula je veinu svojih oseanja. To joj nije bilo suvie teko. Pomogao sam joj da die a zatim je naveo da utira krevet i da govori "Zato", to je dovelo do suza. Iznenadila se koliko se bolje osea posle plakanja. Takoe sam je ohrabrio da i kod kue utira krevet i nauio je kako da lei niice i udara ispruenim nogama. utiranje i udaranje je protestovanje, a Irena je imala da protestuje protiv mnogo toga.10

Irena je bila jedinica i to veoma lepa: prirodno, bila je oeva ljubimica, ali je on umro kad joj je bilo pet godina. Majka joj je govorila da treba da bude vojnik, kao to je otac bio, to je za devojicu znailo da treba da bude hrabra i da obuzdava svoju tugu. Tokom jedne seanse je primetila: "Uvek sam znala da je patnja u meni. Stezalo me je u grlu, ali nisam to povezivala sa svojim srcem." Dok je to govorila, leala je na kauu. Predloio sam joj da isprui ruke i kae "Tatice, tatice". Uinila je to i briznula u grevit pla. "Sve ove godine drala sam u sebi ovu tugu. Nisam znala gde u s njom", rekla mi je kasnije.

Ovi rani dogaaji su oblikovali tok Ireninog ivota i odredili njenu sudbinu. Iako je gubitak oca tokom Edipalnog perioda vaan faktor, drugi faktori su takoe imali znaajnu ulogu. Jedan od najsnanijih faktora bilo je oseanje krivice koje je imala zbog seksualne elje prema ocu. Njegovu smrt je smatrala kaznom zbog tih zabr