alice munro - price

8/13/2019 Alice Munro - Price

1/101

1


2/101

BEKSTVO

Karla je ula auto kako se pribliava jo pre nego tose popeo na vrh blagog uspona, koga ovde nazivajubregom. To je ona, pomislila je. Gospoa Demison Silvija vraa se sa odmora u Grkoj. Skrivena iza vratatale, dovoljno duboko da je niko ne vidi, posmatrala jeput koji e gospoa Demison morati da pree, jer je

njeno imanje bilo kilometar dalje od imanja na kome suiveli Klark i Karla.

Da je to bio neko ko namerava da skrene premanjihovoj kapiji, odavno bi ve usporio auto. No, Karla se idalje nadala. Daj boe da to nije ona.

Ali je to ipak bila ona. Gospoa Demison je jedanputbrzo okrenula glavu davala je sve od sebe dok je

manevrisala kroz ulegnua i blatnjave barice koje je kianainila na poljunenom putu ali nije podigla ruku savolana da bi mahnula Karli, nije je ni primetila. Karla je natrenutak nazrela preplanulu golu ruku, kosu svetliju negoto je bila, ija je nijansa vie vukla na belu nego napepeljasto-plavu, odluan i ljutit izraz lica, nasmejan zbogvlastite ljutnje ba kako bi izgledala gospoa Demison

dok krstari ovakvim putem. Kada je okrenula glavu,ugledala joj je na licu neto poput bleska radoznalosti,sree od ega se Karla naglo lecnula.

Tako, znai.Moda Klark jo uvek ne zna. Ako sedi za

kompjuterom, lea su mu okrenuta prema prozoru i nevidi put.

No, gospoa Demison e moda morati da preduzmejo jedan put. Vraajui se sa aerodroma, sigurno nije stalapored nekog supermarketa da nabavi namirnice to euiniti tek kada doe kui i vidi ta joj nedostaje. Tada e

2


3/101

je Karla presresti. Kada se smrkne, videe se svetla njenekue. Ali bio je juli mesec i sunce je kasno zalazilo. Moda

e do veeri ve biti toliko umorna da e rano lei ukrevet.Sa druge strane, mogla bi da joj telefonira. U bilo koje

vreme.

***

Ovo je bilo vie nego kino leto. Kia bi se najpre ulaujutru, kako tapka po krovu njihove putujue kue. Staza

je bila veoma blatnjava, duge vlati trave vlane, a sa liaje kapalo ak i kad sa neba nije lila kia, a oblaci se,naizgled, razilazili. Svaki put kada bi izlazila napolje,Karla bi natakla stari australijski eir od filca sa irokimobodom, a dugaku gustu pletenicu bi gurnula ispod

koulje.Niko nije dolazio u njihovu kolu jahanja, iako su

Klark i Karla okaili reklame u svim oblinjimautokampovima, kafiima, na tablama turistikih agencijai na svakom drugom mestu koje im se uinilo pogodnim.Imali su svega nekoliko redovnih uenika, a za razliku odprolog leta, nije bilo deurlije na raspustu i kampera. ak

su i redovni gosti, na koje su raunali, vreme provodili naizletima, ili bi jednostavno otkazali asove jer su ihvremenske prilike obeshrabrile. Kada bi prekasnootkazali, Klark bi im ipak naplatio zakazano vreme.Nekoliko njih se alilo, rekavi da ovde vie nikada needoi.

Dodue, imali su izvestan prihod od tri konja o kojima

su se brinuli. Ta tri konja, zajedno sa etvrtim, u njihovomvlasnitvu, sada su njukali po travi ispod drvea.Izgledali su kao da im nimalo ne smeta to je kiautihnula tek na trenutak, kao to ve neko vreme ima

3


4/101

obiaj svakog popodneva. Dovoljno da rasplamsa nade prizor oblaka koji se raspruju i proputaju difuzno

bljetavilo koje se nikada ne pretvara u pravu sunanusvetlost, i koji se obino izgubi pre veere.Karla je upravo oistila talu i odmarala se. Volela je

redovan ritam svojih obaveza, prostranstvo tale savisokim krovom, miris sena. Sada je otila do manjea davidi koliko je tlo suvo, u sluaju da se u pet sati pojavineko od uenika.

Padavine uglavnom nisu bile naroito obilne, niti jebilo vetrovito, ali su prole nedelje imali iznenadnu oluju,preko vrhova drvea je zaduvao vihor, a kia je skorohorizontalno padala. Nevreme je prolo za petnaestminuta. No, svuda okolo jelealo polomljeno granje, olucisu bili srueni, a plastina cerada nad manjeompocepana. Na kraju staze se stvorilo jezerce i Klark je dokasno u no kopao kanal kako bi voda nekako otekla.

Ceradu nad manjeom jo nisu zakrpili. Klark jerasprostro ianu ogradu da konji ne bi ugazili u blato, aKarla je obeleila krau stazu.

U ovom trenutku, Klark je na Internetu prouavao gdebi mogao da kupi novu ceradu. Moda u nekomstovaritu, po prihvatljivoj ceni, ili polovnu, od nekoga kopokuava da se otarasitakvog materijala. Nije hteo da ide

u grad, u graaru Haja i Roberta Baklija, koju je nazivaoHajvej Robers,ijer im je dugovao previe novca i potukaose sa njima.

Klark se nije tukao samo sa ljudima kojima je dugovaonovac. Njegovo prijateljstvo, neodoljivo na prvi pogled,umelo bi da se iznenada ohladi. Bilo je mesta u kojima senije pojavljivao, na koja bi uvek slao Karlu zbog neke

stare svae. Apoteka je bila jedno od takvih mesta.Jednom se u redu ispred njega ubacila starija ena ustvari, zaboravila je neto da uzme, izala je iz reda ivratila se na staro mesto, umesto da stane na kraj. Klark je

4


5/101

protestovao, a kasirka mu je odgovorila: Ali ona imaemfizem. Pa ta? odbrusio je Klark. I ja imam

hemoroide. Pozvali su i efa, koji je rekao da mu je albaneopravdana. U ekspres restoranu na autoputu, nisu muodobrili reklamirani popust na doruak jer je bilo prolo

jedanaest sati. Dok se prepirao, Klarku je ispala olja kafena pod, za dlaku promaivi tako barem tvrde bebu ukolicima. On se branio da je dete bilo kilometar od njega,te da mu je olja ispala samo zato to mu nisu dali olju sa

uicama. Odgovorili su da on to nije ni traio. On im jerekao da se to podrazumeva.Opet si planuo, rekla mu je Karla.Tako to mukarci rade, odgovorio joj je.Nita mu nije rekla za svau sa Dojom Takerom.

Doj Taker je bila bibliotekarka iz grada koja je kod njihdrala svoju kobilu. Bila je to plahovita ivotinja rie bojes imenom Lizi. Kada je bila u dokejskom raspoloenju,Doj Taker bi je nazivala Lizi Borden. Kada je, pak, juedola, nimalo dokejski raspoloena, poalila se na to tocerada jo uvek nije popravljena i kako Lizi izgleda loe,kao da je navukla prehladu.

Lizi, u stvari, nita nije falilo. tavie, Klark je probaoda bude pomirljiv, ali je ovoga puta Doj Taker planula irekla da Lizi zasluuje bolje mesto od njihove rupe, na ta

je Klark odgovorio: Neka bude po vaoj volji. No, Dojjo uvek nije odvela Lizi, kao to je Karla oekivala. AliKlark, ija je Lizi bila ljubimica, vie nije hteo nimalo da sebrine za nju. To je povredilo njena oseanja postala jetvrdoglava i ritala bi se dok joj iste kopita, to su inilisvakoga dana da joj se ne razviju gljivice. Karla je moralapaziti i da je ne ugrize.

Ali to se Karle tie, najgora stvar je bila nestanakFlore, male bele koze koja je pravila drutvo konjima utali i na livadi. Ve dva dana je nije bilo. Karla se bojalada su je rastrgli divlji psi ili kojoti, moda ak i medved.

5


6/101

Floru je sanjala i prole i pretprole noi. U prvom snu,Flora joj se primakla sve do postelje, sa crvenom jabukom

u gubici, a u drugom je pobegla kada je Karla polaprema njoj. Hramala je na jednu nogu, ali je ipak pobegla.Odvela je Karlu do barikade od bodljikave ice koja kaoda je opasavala neko vojno poprite i potom se ona,Flora provukla kroz nju, povredivi nogu, skliznula jepoput bele jegulje i nestala.

Konji su ugledali Karlu kako se pribliava manjeu i

svi su se poreali du ograde bili su blatnjavi uprkosebadima od novozelandske vune da ih Karla primetina svom putu. Tiho im je govorila, izvinjavajui se todolazi praznih ruku. Pogladila ih je po vratu, protrljala ponosu i upitala znaju li ita o Flori.

Grejs i Duniper su frktali i gurkali se njukom, kao dasu prepoznali ime i izraavaju vlastitu zabrinutost, ali seonda Lizi ubacila izmeu njih dvoje i odgurnula Grejsinuglavu od Karline ruke koja ju je mazila. Potom je dobrougrizla Karlu za ruku, a ona je ostatak vremena provelagrdei je.

***

Do pre tri godine Karla nije ni pomiljala na putujuekue. Nije ih tako ni nazivala. Samo ime putujua kuazvualo bi joj pretenciozno, kao i njenim roditeljima. Nekiljudi su iveli u kamp prikolicama i to je bilo to. Sveprikolice su bile iste. Kada se Karla ovde doselila, kada jeodluila da ivi sa Klarkom, poela je da na te stvari gledadrugaije. Tada je poela da prikolice naziva putujuim

kuama i paljivo je prouavala kako su ih drugi ljudiuredili. Kakve su zavese stavili, kako su ih ofarbali, kakvebi ambiciozne palube ili dodatne prostorije dogradili okonjih. Jedva je ekala da i sama neto slino napravi.

6


7/101

Klark se jedno vreme slagao sa njenim idejama.Napravio je nove stepenice i dugo je traio staro liveno

gvoe za njih. Nije se alio na to koliko je novacapotroio na farbanje kuhinje i kupatila, niti na zavese. Alinjen moleraj je bio prebrz nije tada znala da je trebalo daskine arke sa vrata pre farbanja. Niti da je trebalo daporavna zavese, koje su od tada izbledele.

No, ono emu se protivio bilo je da izreu tepih, koji jebio isti u svakoj prostoriji i koji je najpre nameravala da

zameni. On je bio podeljen u etiri kvadratia smee boje,sa tamno smeim i crvenkastim arama i oblicima,istovetnim na svakom kvadratiu. Kada je jednom nalavremena da ih paljivije pogleda, shvatila je da ova etirikvadratia sa svojim arama, kada se spoje, ine jedanvei pravougaoni ornament. Ponekad ga je lako nazirala,a ponekad joj je trebalo vie vremena da ga vidi.

Obino bi ga posmatrala dok je napolju padala kia, aKlark je svojim raspoloenjem i neprekidnim buljenjem uekran kompjutera deprimirao itav unutranji prostor.Tada bi joj najbolje bilo da izmisli neki posao u tali ili sepriseti da je tamo neto zaboravila da uradi. Konji jenikada ne bi gledali kada je bila nesrena, ali bi jojprilazila Flora, koju nikada nisu vezivali, trljala bi se o njui gledala je blistavim uto-zelenim oima, sa izrazom koji

nije ba bio saoseanje vie je podseao na drugarskopodrugivanje.

Flora je bila ve skoro odraslo jare kada ju je Klarkprvi put doveo kui s neke farme, na koju je iao da bi secenjkao oko neke opreme za konje. Njeni vlasnici su reilida ostave ivot na selu, ili barem da vie ne uzgajajuivotinje prodali su sve konje, ali nisu uspeli da se ree

koza. Klark je od nekoga uo da koza unosi meu konjeatmosferu oputenosti i hteo je da se lino uveri u to.Nameravali su da je jednog dana odvedu na parenje, alina njoj jo nije bilo znakova da se tera.

7


8/101

Ona je najpre bila Klarkova ljubimica, svuda ga jepratila i izmamljivala je njegovu panju. Hitro i graciozno

je skakutala, poput maeta, a njen bezazleni izgledzaljubljene devojke oboje ih je nagonio na smeh. Ali to jepostajala starija, sve je vie bila privrena Karli, i to namudriji, manje koketan nain ponekad se inilo da jesposobna da pokae prigueni, ironini osmeh. Premakonjima se Karla ponaala neno, strogo, skoromaterinski, dok je drugarstvo sa Florom bilo potpuno

drukije, jer joj ivotinja nije dozvoljavala da se oseanadmono.Je l jo uvek nema Flore? pitala je dok je svlaila

izme. Klark je na Internetu postavio obavetenje onestaloj kozi.

Za sada nita, zamiljeno je odgovorio. Dodao je jo ne prvi put da je Flora moda otila da nae sebi jarca.

Nirei o gospoi Demison. Karla je pristavila ajnik.Klark je neto mrmljao, to mu se esto deavalo dok sedipred monitorom kompjutera.

Ponekad bi i progovorio. Sranje, uzvraao bi na nekiizazov. Ili bi se nasmejao, ali nije umeo da ispria u emu

je tos kada bi ga ona kasnije pitala.Hoe li aja? doviknu mu. Na njeno iznenaenje,

on ustade i ue u kuhinju.

Dakle, Karla.ta je bilo?Telefonirala je.Ko?Njeno visoanstvo. Kraljica Silvija. Vratila se.Nisam ula njen auto.Nisam te ni pitao da li si ga ula.

ta je rekla kad je nazvala?Hoe da joj pomogne da dovede kuu u red. Ba toje rekla. Da doe sutra.

ta si joj odgovorio?

8


9/101

Da e doi. Ali bolje je nazovi da to potvrdi.Ne razumem zato, ako si joj ti ve rekao.Sipala je

aj u olje. Oistila sam joj kuu pre nego to je otila. Nevidim ta sad tu ima da se radi.Moda su joj uli neki rakuni dok je bila na

putovanju i napravili haos. Nikad se ne zna.Ne moram, valjda, da je odmah nazovem. Najpre u

da popijem aj i istuiram se.to pre je nazove, to bolje.

Karla je otila sa oljom aja u kupatilo i viknula mu:Moraemo da odemo do perionice. Ovi pekiri koji su sesuili napolju smrde na bu.

Karla, ne skrei sa teme.ak i kada je stala pod tu,on je i dalje dovikivao sa

druge strane vrata.Karla, nismo jo zavrili.Mislila je da e i dalje stajati pred vratima kada izae,

ali je on sada sedeo za kompjuterom. Oblaila se kao da sesprema za izlazak nadala se da ako odu odavde, ostaveve u perionici, popiju negde kapuino, mogli bi darazgovaraju drugaije, oputenije. Energino je zakorailau dnevnu sobu i zagrlila ga s lea. Ali im je to uradila,preplavio ju je talas tuge mora da je to bilo od toplekupke, od koje su joj potekle suze i ona se skrueno nae

nad njim i zaplaka. Spustio je prste sa tastature, ali je idalje bio nepomian.

Nemoj da se ljuti na mene, rekla je.Ne ljutim se. Mrzim kad si takva, to je sve.Takva sam zato to se ljuti.Ne govori mi kakav sam. Uguie me. Molim te,

spremi nam veeru.

Upravo to je i uradila. Bilo je oigledno da nee doiosoba koja ima zakazano u pet sati. Izvadila je krompire ipoela da ih ljuti, ali su joj suze idalje tekle. Nije videlata radi. Obrisala je lice toaletnim papirom, otcepila jo

9


10/101

jedan listi da ponese sa sobom i izala na kiu. Nije otilado tale jer se bez Flore u njoj oseala bedno. Odetala je

stazom do ume. Konji su bili na livadi. Prili su joj doograde. Svi su osim Lizi, koja se tu i tamo ipala ipomalofrktala, oseali da je njena panja usmerena negdedrugde.

Poelo je kada su proitali nekrolog gospodinuDemisonu. Objavljen je u gradskim novinama, a lice mu

je bilo i na veernjim vestima. Do pre godinu dana, za njihsu Demisonovi bili veoma suzdrani susedi koji se ni sakim nisu druili. Ona je predavala botaniku na koleduudaljenom dvadeset i pet kilometara, tako da je dostavremena provodila na putu. On je bio pesnik.

O njima su svi znali samo toliko. Ali on kao da je biozaokupljen nekim drugim stvarima. Za jednog pesnika,

pa i za starijeg oveka od gospoe Demison je biostariji moda dvadeset godina vodio je prilino naporani aktivan ivot. Popravljao je drenani sistem na svomimanju, istio je kanale ispod puteva i poploavao ih.Okopavao je i negovao povre u bati, prosecao staze krozumu, popravljao po kui.

Sama kua je imala neobian, trouglasti oblik i sazidao

ju se sa prijateljima pre mnogo godina, na temeljima starefarmerske kue. O tim ljudima se govorilo kao o hipicima,mada je gospodin Demison sigurno u to doba, pregospoe Demison, bio previe star za takve stvari.Prialo se da gaje marihuanu u umi, da je prodaju inovac uvaju u zapeaenim teglama, zakopanim poimanju. Klark je to uo od ljudi koje je upoznao u gradu.Odgovorio im je da su to gluposti.

Da je to tako, do sada bi ga neko sigurno iskopao.Neko bi ga naterao da prizna gde je novac.

Kada su proitali nekrolog u novinama, Karla i Klarksu saznali da je Leon Demison pre pet godina bio laureat

10


11/101

velike nagrade. Nagrade koja se dodeljuje pesnicima. Toim nikada niko nije spomenuo. inilo se da je ljudima

lake da poveruju u zakopane tegle s parama, zaraenimod marihuane, nego u to da se novac moe zaraditi odpoezije.

Nakon to je to proitao, Klark ree: Mogli smo ganaterati da nam plati.

Karla je odmah znala o emu govori, ali je to shvatilakao alu.

Sada je prekasno, odgovorila je. Kada je ovekmrtav, ne moe vie nita da plati.On ne moe. Ali bi ona to mogla.Otputovala je u Grku.Nee ostati tamo da ivi.Ona o tome nita nije znala, rekla je Klara trezveno.Nisam ni rekao da je znala.Ona pojma nema o tome.Mogli bismo da se dogovorimo.Ne, ne i ne.Klark je nastavio kao da ona nita nije rekla.Mogli bismo joj rei da emo pokrenuti parnicu.

Malo-malo, pa neko dobije pare na taj nain.Kako bi to uinio? Pa ne moe tuiti pokojnika.Zapretiemo joj da emo sve ispriati novinarima.

Veliki pesnik. Novine su gladne takvih pria. Treba samoda joj zapretimo i ona e da popusti.

Fantazira. Mora da se ali.Ne, ree Klark, govorim ti ozbiljno.Karla je odgovorila da o tome vie ne eli da

razgovara i on se s tim sloio.Ali su o tome priali i sutradan i narednih dana.

Ponekad bi mu na pamet padale ideje koje nisu bileizvodljive, a moda su ak bile i nezakonite. O njima jegovorio sa sve veim uzbuenjem, a onda bi nije znalazato naglo zautao. Da je kia prestala da pada, da je

11


12/101

leto postalo normalno, moda bi digao ruke od te ideje,kao i od ostalih.Ali to se nije desilo, a u poslednjih mesec

dana je razradio plan kao da je on savreno izvodljiv iozbiljan. Pitanje je bilo samo koliko para da zatrae odnje. Ako zatrae premalo, ena ih moda nee shvatitiozbiljno, moda e biti sklona da ih smatra za blefere. Akozatrae previe, moda e u njoj provocirati inat.

Karla vie nije govorila da je to ala. Umesto toga,rekla mu je da nee uspeti. Rekla je da ljudi, konano, od

pesnika i oekuju da budu neobini. Stoga niko ne bi daopare da bi tako neto otkrio.On joj je odgovorio da e uspeti budu li to izveli kako

treba. Neka Karla sve ispria gospoi Demison. Onda biuao Klark, pretvarao bi se da je to za njega iznenaenje,da prvi put uje tako neto. Glumio bi bes, pretio bi da eto ispriati celom svetu. Pustio bi gospou Demison daprva predloi da se stvar rei novanom nadoknadom.

Bila si povreena. Bila si muena i poniavana, a to jei mene povredilo i ponizilo, jer si mi supruga. To jepitanje asti.

Na ovaj nain je uvek iznova zapoinjao razgovor.Pokuavala je da ga odvrati od toga, ali je on bio uporan.

Obeaj mi, govorio je, obeaj mi.

Sve to je bilo zbog onoga to mu je ranije ispriala, ato sada nije mogla da povue, niti da porekne.

Ponekad se on raspituje za mene, je l tako?Ko, matori?Ponekad me poziva unutra kada ona nije kod kue, zar ne?Da.Onda, kada ode u kupovinu, a ni patronana sestra nije u

kui.Bio je to trenutak njenog nadahnua, koji je odmah

zagolicao njegovu matu.I ta onda radite? Je l ga poslua?

12


13/101

Glumila je stidljivost.Ponekad.

Pozove te u svoju sobu, je l tako? I ta onda bude?Uem unutra da vidim ta hoe.I ta hoe?Razgovarali su apatom, iako u blizini nije bilo nikoga,

iako su bili u nedoiji svoje postelje. Bila je to pria zalaku no, u kojoj su svi prljavi, prljavi detalji bili vani istalno su morali da se dodaju, uz uverljivo oklevanje, stid,

kikotanje. I nije samo on eljno iekivao prie i bio jojzahvalan na njima. Volela ih je i ona. Volela je da muudovoljava, da ga uzbuuje, da uzbuuje i njega i sebe. Ibilo joj je drago to u tome i dalje uspeva.

To to je govorila jednim delom jeste bila istina. Videlaje napaljenog starca, nabreklinu koju je napravio ispodarava, te iako je bio nepokretan i vie nije mogao dagovori, teno se sluio jezikom tela i znakova, ukazivaona svoju udnju i pokuavao da je primora nasauesnitvo, u obavezujue intimne geste. (Njenoodbijanje je bilo vano da bi pria bila uzbudljiva, iako ga

je time pomalo paradoksalno razoarala.)Ponekad bi se pojavljivala slika koju bi morala da

odmah sasee kako ne bi sve pokvarila. Pomislila bi nastvarno telo, obmotano aravom, pod terapijom, kako

svakoga dana sve vie kopni u iznajmljenom bolnikomkrevetu, koje je ugledala svega nekoliko puta, kada bigospoa Demison ili patronana sestra zaboravile dazatvore vrata. Ona lino mu nikada nije prilazila.

U stvari, ona se plaila da ode kod Demisonovih, alijoj je trebalo para, a bilo joj je ao gospoe Demison, kojaje izgledala uznemireno i smeteno, poput mesearke.

Jedanput ili dvaput je Karla planula i uinila netostvarno glupavo da bi otkravila atmosferu. Kao to birekla nespretnom i preplaenom jahau poetniku, da sene bi oseao ponieno. Tome je pribegavala i kada bi

13


14/101

Klark bio loe raspoloen. Ali to kod njega nije viepomagalo. No, pria o gospodinu Demisonu ga je,

oigledno, i dalje uzbuivala.

Nije bilo naina da se izbegnu barice na putu, ilivisoka vlana trava pored njega, ili divlja argarepa koja

je nedavno poela da cveta. Ali vazduh je bio dovoljnotopao da se ne prehladi. Odea joj je bila vlana od kiicekoja je sipila, izgledala je kao da je natopljena znojem, kao

da su joj se suze slivale s lica. Suze su joj postepenopresahle. Vie nije imala ime ni da obrie nos listitoaletnog papira se navlaio te se nagnula napred iizduvala nos u baricu na putu.

Podigla je glavu i dunula dug, vibrantan zviduk, toje bio njen i Klarkov signal Flori. Saekala je nekolikominuta, a onda je viknula Florino ime. Ponovo je zvidala

i dozivala je, zvidala i dozivala.Od Flore nije bilo ni traga.Dodue, oseala je olakanje zbog bola koji joj je naneo

Florin verovatno trajni nestanak, u poreenju sanevoljom u koju se uvalila oko gospoe Demison inaizmeninog nastupa oajanja u njenom odnosu saKlarkom. Barem se za Florin nestanak moglo rei da ona

Karla nije nimalo kriva.

***

Kada se vratila kui, Silvija nije nita drugo morala dauradi sem da otvori prozore. I da iekuje trenutak eljno, to je nije mnogo iznenadilo kada e da navratiKarla.

Iz kue su uklonjeni svi predmeti koji su podseali nabolest. Spavaa soba koju je delila sa muem, kasnijepretvorena u samrtnu eliju, oiena je i pospremljena,

14


15/101

kao da se u njoj nita nije deavalo. Oko toga joj jepomogla Karla, tokom nekoliko grozniavih dana izmeu

kremiranja i odlaska u Grku. Svako odelo koje je Leonikada obukao, pa ak i ona koje nikada nije nosio,ukljuujui i poklone od njegovih sestara koji nikada nisubili raspakovani, poslagali su na zadnje sedite Silvijinogauta i odneli u prodavnicu polovne odee. Njegovetablete, pribor za brijanje, neotvorene konzervealkoholnih likera koje su ga drale neko vreme, pakovanja

keksa sa susamom koje je gutao u ogromnim koliinama,plastine flaice sa losionom koji su mu utrljavali u lea,oviji kouh na kome je spavao sve su to potrpali unajlon kese i dali da se odnese na deponiju. Karla joj senije suprotstavila nijednom reju. Nikada nije rekla:Moda bi ovo nekome trebalo, niti je pokazala nanekoliko neotvorenih kartona konzervi. Kada je Silvijarekla: ao mi je to sam odnela odeu u grad. Vie bihvolela da sam je spalila, Karla nijednim gestom nijepokazala iznenaenje.

Oistili su penicu, izribali kredence, prebrisali zidovei prozore. Jednog dana, Silvija je sedela u dnevnoj sobi iprelistavala sve poruke sauea koje je primila. (Nije bilonagomilanih hartija niti belenica, to bi se oekivalo uzaostavtini jednog pisca, niti nedovrenih dela ili

nabaenih teza na papiru. Nekoliko meseci pre smrti joj jerekao da je sve bacio. I da nimalo ne ali zbog toga.)

Kosi juni zid kue sainjavali su veliki prozori. Kroznjega je gledala Silvija, iznenaena vodnjikavomsunevom svetlou koja se pomaljala, ili modaKarlinom senkom na vrhu merdevina, bosom igolorukom, sa odlunim licem, okruenom vencem od

kose boje maslaka, suvie kratke da bi se vezala upletenicu. Energinim pokretima je prskala tenost postaklu i razmazivala je. Kada je ugledala Silviju, zastala jei naglo rairila ruke, kao da je raspeta, i napravila

15


16/101

grotesknu grimasu, od ega su se obe nasmejale. Silvija jeosetila kako joj smeh poput prijatnog talasa prolazi kroz

telo. Potom se vratila pismima sauea, a Karla jenastavila da isti. Odluila je da svim tim reimaljubaznosti iskrenim ili kurtoaznim, iskazima poasti ialjenja dodeli sudbinu ovijeg kouha i krekera.

Kada je ula Karlu kako sputa merdevine i uizmama ulazi u predsoblje, iznenada je obuze stidljivost.Ostala je da sedi na istom mestu, pognute glave, u

trenutku kada je Karla ula u sobu i prola pored nje,idui u kuhinju, da ispod slivnika ponovo postavi vedroobmotano krpama. Skoro da se nije ni zaustavila na svomputu, bila je brza poput ptice, ali je uspela da poljubiSilvijinu pognutu glavu. Onda je poela da neto zvidueu sebi.

Taj poljubac je u Silvijinom pamenju ostao dubokourezan. On nije znaio nita posebno. Kao da je htela dakae razvedri se, ili skoro sam pri kraju. I da su njih dvedobre prijateljice, koje su zajedno privele kraju jedanteak i muan posao. Ili samo to, da je upravo granulosunce. Da Karla razmilja da se vrati kui, da zaviri utalu. Ipak, Silvija ga je videla kao blistavi cvet, salaticama koje se ire kroz njeno telo poput uzburkanevreline, poput naleta crvenila u menopauzi.

Neretko bi se meu studentkinjama kojima je dralanastavu iz botanike pojavljivala jedna, naroito obdarena,koja ju je svojom otroumnou, predanou nauci inespretnim egoizmom podseala na nju samu, kada jebila mlaa. Takve devojke bi je gledale s oboavanjem,nadajui se da e s njom ostvariti bliskost kakvu nisumogle u veini sluajeva ni da zamisle, ali bi joj ubrzo

poele da idu na ivce.Karla nije liila na njih. Ako je uopte imala slinosti snekim iz Silvijinog ivota, bile su to njene drugarice izsrednje kole devojke koje jesu bile pametne, ali ne i

16


17/101

previe bistre, snani borci koji nisu voleli da se takmie,devojke vedra duha, ali ne i raskalane. Prirodno srene

devojke.

Tu gde sam ja bila sa dve stare prijateljice, u ovomseocetu, prilino malom mestu, to je mesto u kome seretko zaustavljaju autobusi sa turistima, a kad su turistisili s autobusa i osvrnuli se oko sebe, bili su apsolutnozbunjeni, jer nigde nije bilo nita da se kupi!

Silvija je priala o Grkoj. Karlaje sedela na metar-dvaod nje. Ova prelepa devojka dugakih udova se konanosmestila u ovoj sobi, ispunjenoj mislima na nju. Bojaljivose osmehivala i sa zakanjenjem klimala glavom.

Na poetku, ree Silvija, i ja sam takoe bilazbunjena. Bilo je tako vrue. Ali je apsolutno tano tokau za svetlost. Predivna je. I tada sam ukapirala ta bi

trebalo uraditi. Nije bilo mnogo toga, ali se time mogaoispuniti itav dan. Morala si da hoda skoro kilometar ujednom pravcu da bi kupila ulje, i isto tolikou drugom pohleb i vino, i u tome ti proe pre podne. Rua uhladovini, a tada je ve toliko vrue da ti ne preostajenita drugo nego da zatvori alukatre i lei na krevetu,ili proba da neto proita. Tako sam se i ja dohvatila

knjige. Ali te to toliko umori da ti se vie i ne ita. emuitanje? Kasnije primeti da su se senke izduile, ustane iode na plivanje. A, joj! naglo je prekinula. Neto samzaboravila.

Skoila je i otila da donese poklon koji joj je kupila, nakoga zapravo uopte nije zaboravila. Nije htela da gaodmah preda Karli, elela je da za to doe prirodantrenutak. Dok je priala, unapred je isplanirala momenatkada e spomenuti more i plivanje. I kada e joj rei, kaosada: Da, kad ve spominjem plivanje, to me je podsetilona ovu malu kopiju figure konja koju su nali na dnumora. Izlivenu u bronzi. Iskopanu posle toliko vremena.

17


18/101

Pretpostavlja se da je iz drugog veka pre nove ere.Kada je Karla ula da vidi kakvog jo ima posla, Silvija

joj je rekla: Daj, sedi jo koj i minut, molim te. Ni sa kimnisam priala otkako sam dola kui. Karla je sela nastolicu, rairenih nogu, s rukama na kolenima, snudenogizraza lica. Iz uzdrane utivosti ju je zapitala: Kako jebilo u Grkoj?

Sada je stajala i drala figuricu konja, obmotanogzguvanim krep papirom, koga nije do kraja razmotala.

Navodno predstavlja trkakog konja, rekla je Silvija.Konja koji se iz sve snage propinje u finiu trke. Jaha ovaj deak ovde, vidi? mamuza konja do krajnjihgranica izdrljivosti.

Nije joj spomenula da ju je jaha podsetio na Karlu, asada nije mogla ni da se seti zato. Deak na konju je imaosamo deset, ili jedanaest godina. Moda su je podsetilisnaga i gracioznost ruke koja je morala da dri uzde, ilibrazde na elu deteta, udubljenost i ist napor s kojim jeKarla prolog prolea istila velike prozore. Njene snanenoge u ortsu i iroka ramena, veliki zamasi po staklu,nain na koji je u ali rairila ruke, pozivali su Silviju tavie, komandovali joj da se nasmeje.

Da, vidim, ree Karla, paljivo istraujui bronzano-zelenkastu figuricu. Veoma vam hvala.

Nema na emu. Jesi li za kafu? Upravo sam jespremila. Kafa u Grkoj je dosta jaka, malo jaa nego tovolim, ali im je hleb izvrstan. A zrele smokve suvelianstvene! Sedi jo malo, molim te. Mora mi rei daprekinem kada se ovako zapriam. A kako je bilo ovde?Ima li ta novo?

Uglavnom je padala kia.

Da, primeti se, viknula je Silvija s drugog kraja sobe,ureenog kao kuhinja. Dok je sipala kafu, reila je da jojne kae za drugi poklon koji je donela. Nije je kotao nita(konj ju je kotao vie nego to devojka to moe da

18


19/101

zamisli), bio je to predivan ruiasto beli kameni koga jenala pored puta.

Ovo u poneti za Karlu, rekla je tada Megi,prijateljici skojom je etala. Znam da je blesavo, ali elimda i ona ima parence ove zemlje.

Karlu je ve spominjala i Megi i Soraji, njenoj drugojprijateljici. Rekla im je kako joj njeno prisustvo sve vieznai, kako se meu njima razvija neopisiva veza i kako

ju je to teila u onim groznim trenucima prolog prolea.

Snagu bi mi dalo samo to da vidim nekoga nekogtako sveeg i krepkog da mi ulazi u kuu.Megi i Soraja su joj se smejale i blago je zadirkivale.Da, uvek ima neka devojka, ree Soraja nehajno

sleui preplanulim ramenima. Svi doemo na to, pre ilikasnije, dodade Megi, da se zaljubimo u neku devojku.

Silviju je potajno razdraivala ta prevaziena re zaljubiti se.

Moda je razlog to to Leon i ja nismo imali dece,rekla je. Znam, blesavo je. Kao zamena za materinskuljubav.

Prijateljice su joj istovremeno odgovorile na pomalorazliite naine da je to, ma koliko delovalo blesavo, ipak ljubav.

Ali danas, ova devojka uopte nije liila na Karlu koje

se seala Silvija, uopte nije bila staloeni vedri duh,bezbrino i velikoduno mlado stvorenje koje joj je umislima pravilo drutvo u Grkoj.

Jedva da je pogledala u poklon. Bila je mrzovoljna, kaoda je uzela u ruke olju kafe.

Ima tamo neto to bi ti se jako svidelo, uskliknuSilvija. Koze! Dosta su male, ak i kada odrastu. Ima ih

pegavih, kao i skroz belih, skakuu po stenama kao kuni duhovi. Izvetaeno se nasmejala, nije mogla da seuzdri. Ne bih se iznenadila da su im stavili vence narogove. Kako je tvoja kozica? Zaboravila sam joj ime, kako

19


20/101

ono bee?Flora, ree Karla.

Da, Flora.Nema je.Nema je? Jesi li je prodala?Nestala je. Ne znamo kuda je otila.Jao, tako mi je ao. Ali zar ne postoji ansa da se

vrati?Nije joj odgovorila. Silvija je pogledala pravo u

devojku, to do sada nije mogla da natera sebe, i primetilada joj u oi naviru suze, da joj je lice ispijeno kao da jebilo prljavo i podbulo od teskobe.

Nita nije uinila da izbegne Silvijin pogled. vrsto jestisla usne preko zuba, zamurila, zanjihala se napred-nazad, beumno, kao da e da zaurla, i onda je zaistavrisnula. Vritala je, plakala, borila se za vazduh, dok su

joj suze tekle niz obraze, a bale iz nozdrva. Osvrtala seoko sebe i izbezumljeno traila ime da se obrie. Silvija

joj pritra i prui pakovanje papirnih maramica.Ne brini se, polako, bie sve u redu, govorila je i

razmiljala da li da je uzme u naruje. Ali nije imala ninajmanju elju da to uini, time bi moda samo pogoralasituaciju. Devojka je moda osetila koliko je Silvijanevoljna da to uini, koliko ju je zaprepastio ovaj buni

izliv.Karla je neto mrmljala.Strano, strano, govorila je.Nije, svi mi ponekad imamo potrebu da zaplaemo.

Nije to nita strano, ne brini.Strano.Silvija je sada, sa svakim trenutkom ove jadne scene,

sve vie oseala da joj ova devojka deluje potpuno obino,poput onih dosadnih i lenjih studentkinja koje joj dolazenakonsultacije u kancelariju. Neke od njih bi joj cmizdrilezbog ocena koje su dobile, ali to je esto bio taktiki potez,

20


21/101

neuverljivi pokuaj da se izjadaju. Prave suze, koje su seprilino retko deavale, obino su imale veze sa ljubavnim

problemima, roditeljima ili trudnoom.Ne plae valjda zbog koze, zar ne?Ne, ne.Bolje popij malo vode.Silvija je pustila vodu da tee iz slavine, dok nije

postala hladnija, razmiljajui pri tom ta bi jo mogla dauini ili kae. Kada se vratila, Karla se ve bila primirila.

Dobro, ree dok je Karla gutala vodu, je l ti sadabolje?Jeste.Ne radi se, dakle, o kozi. ta ti se desilo?Ne mogu to vie da podnesem, ree Karla.ta nije vie mogla da podnese?Ispostavilo se da je u pitanju njen mu.Stalnose na nju zbog neega ljutio. Ponaao se kao da

joj je neprijatelj. ta god da je uradila nije valjalo i nitanije mogla da mu kae. ivot s njim ju je izluivao.Ponekad bi pomislila da je stvarno poludela. Ponekad bipomislila da je on lud.

Karla, da li te je povredio?Ne. Nijeje fiziki povredio. Ali ju je mrzeo. Prezirao ju

je. Nije mogao da podnese njen pla, a ona nije mogla da

ne zaplae kada bi se on ljutio na nju.Nije znala ta da radi.Sigurno zna ta bi mogla da uradi, ree Silvija.Da pobegnem? Kad bih samo to mogla! Karla

ponovo zaplaka. Sve bih dala da mogu da pobegnem.Ali ja to ne mogu. Nemam para. Nema tog mesta na svetukuda bih mogla da odem.

Pa, razmisli malo. Da li je to ba tako? pokuala jeSilvija da je obazrivo posavetuje. Zar nema roditelje?Zar mi nisi rekla da si odrasla u Kingstonu? Zar tamonema porodicu?

21


22/101

Roditelji su joj se odselili u Britansku Kolumbiju.Mrzeli su Klarka. Bilo ih je ba briga da li je ona iva ili

mrtva.A braa ili sestre?Ima brata starijeg od nje devet godina. Oenio se i ivi

u Torontu. Ni njega nije briga za nju. Takoe se ni njemune svia Klark. ena mu je snob.

Da li si ikada razmiljala da se prijavi u Sklonite zaene?

Oni vas prime samo ako ste namrtvo pretueni. I tobi ubrzo svi saznali, to bi se loe odrazilo na na posao.Silvija se blago nasmeja.Da li je sada vreme da razmilja o poslu?Sada se Karla nasmejala. Znam. Nisam itava.Posluaj me, ree Silvija. Posluaj me. Kada bi

imala novaca, da li bi otila? I kuda bi otila? ta biradila?

Otila bih u Toronto, spremno je odgovorila Karla.Ali ne kod brata. Odsela bih u motelu i nala posao unekoj ergeli.

Je l misli da bi to mogla da radi?Radila sam ve u jednoj ergeli onoga leta kada sam

upoznala Klarka. A danas imam vie iskustva nego onda.Daleko vie iskustva.

ini mi se kao da si sve ve isplanirala, obazrivoree Silvija.

U trenu sam sve smislila!Ako bi mogla da ode, kada bi krenula na put?Danas. Odmah. Iz ovih stopa.I spreava te samo to to nema para?Karla duboko uzdahnu i ree: Da, to je sve to me

spreava.Dobro, ree Silvija. Sada sasluaj ta ti japredlaem. Mislim da ne bi trebalo da odsedne u motelu.Trebalo bi da sedne u autobus za Toronto i ode kod

22


23/101

jedne moje prijateljice. Ona se zove Rut Stajls. Ima velikukuu, ivi sama i nee joj smetati da neko kod nje

odsedne. Moe ostati sa njom sve dok ne nae posao.Dau ti neto para. Verujem da u okolini Toronta imamnogo ergela.

Da, ima ih dosta.ta misli o tome? Hoe li da je nazovem i da se

raspitamo u koliko sati polaze autobusi?Karla je pristala. Drhtala je. Prelazila je dlanovima

preko butina i odmahivala glavom s jedne na drugustranu.Ne mogu da verujem, ree ona. Vratiu vam pare

kada zaradim. Hou da kaem, hvala vam. Vratiu vampare. Ne znam ta drugo da kaem.

Silvija je ve okretala telefonski broj autobuske stanice.Psst, upravo mi saoptavaju red vonje! Spustila je

telefonsku slualicu. Znam da hoe. Je l se slae daostane kod Rut? Nazvau je. Dodue, ima jedanproblem. Otro je pogledala u Karlin orts i majicu.Zna, ne moe kod nje otii u toj odei.

Ne mogu sada da se vratim kui, uspanieno reeKarla. ta fali mojoj odei?

Imaju klimu u autobusu. Smrznue se. Dau ti netomoje da obue. ini mi se da smo iste visine, zar ne?

Mnogo ste mraviji od mene.Nisam uvek takva bila.Na kraju su se odluile za smeu jaknu od platna,

skoro nenoenu Silvija je shvatila da je pogreila to ju jekupila, kroj joj je bio previe napadan zajedno saukasto smeim pantalonama i svilenom suknjom kremboje. To je bila odea uz koju su ile Karline patike, poto

je nosila obuu za dva broja veu nego Silvija.Karla je otila da se istuira jutros je to zaboravila dauradi u svojoj pometenosti a Silvija je nazvala Rut. Rutveeras ima neki sastanak, ali e ostaviti klju kod

23


24/101

podstanara na spratu, tako da Karla treba samo dazazvoni.

Dodue, morae da uzme taksi sa autobuske stanice.Hoe li se snai? pitala je Rut.Silvija se nasmeja. Ne brini, nije ona smotana. Ona je

prosto osoba koja se nala u gadnoj situaciji, svima se todeava.

Dobro. Hou rei, dobro je to je reila da ode.Nije ona uopte smotana, ree Silvija, mislei na

Karlu kako isprobava njene pantalone i jaknu. Kako brzose mlada osoba oporavi od oajanja i kako je predivnoizgledala ova devojka u novoj odei.

Autobus stie u grad u dva i dvadeset. Silvija jeodluila da za ruak napravi omlet, da na sto stavi tamnoplavi stolnjak i kristalne ae,te da otvori flau vina.

Nadam se da si dovoljno ogladnela, rekla je kada jepred njom zablistala Karla u istoj pozajmljenoj odei.Meka pegava koa joj se crvenela od tuiranja, kosa joj jebila vlana i tamna, polegla po glavi. Rekla je da jegladna, ali kada je probala da prinese viljuku ustima,ruka joj zadrhta i zalogaj joj ispade.

Ne znam zato se ovako tresem, ree Karla. Morada sam uzbuena. Nisam ni znala da e biti ovako lako.

Da, sve je ispalo veoma brzo. Verovatno ti i dalje

deluje nestvarno.Ne ba, sada mi sve izgleda mnogo stvarnije. Oseam

kao da sam do danas ivela u izmaglici.Verovatno je to onaj oseaj kao kada vrsto rei da

neto uradi. Tako bi, barem, trebalo da bude.Tako je kada imate prijatelja, ree Karla uz stidljivi

osmejak i elo joj se zarumeni. Kada imate pravog

prijatelja. Kao to ste vi. Spustila je viljuku i no inespretno, s obe ruke, podigla au vina. Za pravogprijatelja! ree drhtavim glasom. Mada verovatno nebih smela da uzmem ni kap, alipopiu malo.

24


25/101

Popiu i ja! ree Silvija glumei razdraganost.Prinela je au ustima i pokvarila zdravicu upitavi je:

Hoe li ga nazvati? ta misli o tome? Trebalo bi gaobavestiti. Barem da zna gde si i da te ne oekuje kodkue.

Neu! tre se Karla. Ja to ne mogu. Ako biste,moda, vi...

Ne bih, ne mogu, odgovori Silvija.Nemojte, bilo bi glupo. Nije trebalo da to kaem. Ne

mogu u ovom trenutku da budem razumna. Mislim da bitrebalo da mu ostavim poruku i stavim je u sandue. Aline elim da je odmah dobije. Ne elim ak ni da proemopored njega kada budemo ile u grad. Hou da idemodrugim putem. Ako bih je napisala... ako bih je napisala,da li biste mogli da mu je ubacite u sandue kada sebudete vraali?

Silvija je pristala na ovo, poto nije videla neku boljuideju.

Donela je papir i olovku. Dosula je jo malo vina.Karla je zamiljeno sedela, a onda je napisala nekolikorei.

Otila sam od kue. Dabro sam.Te je rei proitala Silvija

kada je, vraajui se sa autobuske stanice, otvorila Karlinuporuku. Bila je ubeena da Karla zna kako se ispravnopie re dobro i da je pogreila jer je pisala u stanjuushiene zbunjenosti. Vee nego to je to Silvijapretpostavljala. Vino joj je razvezalo jezik, ali to kao danije bilo praeno bilo kakvim gestom aljenja zbog onogato ini ili uznemirenosti. Priala je o ergeli u kojoj jeradila kada je upoznala Klarka, imala je tada osamnaestgodina i upravo je zavrila srednju kolu. Roditelji su htelida se upie na koled, a ona je na to pristala,pod uslovomda ui za veterinara. Jer jedino to je itavog ivotaistinski elela, bilo je da radi sa ivotinjama i da ivi na

25


26/101

selu. Zna da su je u koli smatrali za pomalo tupavu, dasu o njoj priali pokvarene ale, ali ona za to nije nimalo

hajala.Klark je bio najbolji uitelj jahanja koga su imali uergeli. ene su ga uvek jurile, upisivale bi se u kolu

jahanja samo da im on bude nastavnik. Karla ga je najprezadirkivala zbog tih ena, to mu je u poetku godilo, alibi se kasnije odjednom razbesneo. Ona bi mu se izvinila ipokuala da se iskupi predloivi mu da joj pria o svojim

snovima o tome kakve planove gaji u sebi. Govorio joj jeo vlastitoj koli jahanja, o ergeli, negde izvan gradova.Jednog dana, kada je Karla ula u talu i videla ga kakoosedlava svog konja, shvatila je da se zaljubila u njega.

Sada je mislila da je to bio samo seks. Verovatno je tobio samo seks.

Dola je jesen i ona je trebalo da napusti ergelu i odena koled u Gvelf. No, odbila je da ode i rekla jeroditeljima da epauzirati godinu dana.

Klark je bio veoma bistar, ali nije imao strpljenja dazavri srednju kolu. Ionako je izgubio svaki kontakt sasvojom porodicom. Smatrao je da su porodine veze kaootrov koji tee kroz krvotok. Radio je kao uvar u nekoj

duevnoj bolnici, kao disk dokej u radio stanici uLetbridu, u Alberti, kao lan spasilake ekipe naautoputu u blizini Tander Beja, kao egrt kod berberina,prodavac u prodavnici vojnih vikova. A to su bili jediniposlovi o kojima joj je priao.

Dala mu je nadimak Cigo Lutalica, zbog prastarepesme koju je nekada pevala njena majka. Sada ju je i onapevuila po kui sve vreme i majka je odmah shvatila da

joj se neto dogaa.

Prole noi spavala je u postelji od perja,Pod jorganom od svile.

26


27/101

Veeras spava na zemlji, u ergi,Pored svoga dragana.

Slomie ti srce, u to budi ubeena, rekla joj je majka.Njen ouh, inenjer, Klarku nije pripisivao ak ni tolikomoi. On je obian gubitnik, skitnica, govorio je zanjega. Kao da je on obian insekt koga treba otresti sodee.

Da li je mogue da jedna skitnica utedi dovoljnopara da kupi farmu? E, upravo to je on uradio!

odgovarala im je Karla. Ne elim da se raspravljam stobom, uzvraao joj je ouh. Ona ionako nije njegovaerka, dodao je u sebi, kao da je to konaan dokaz.

Stoga je Karla morala da pobegne s Klarkom. Roditeljisu je praktino naterali na to svojim ponaanjem.

Hoe li se javiti roditeljima kada nae smetaj?pitala je Silvija. U Torontu?

Karla je podigla obrve, uvukla obraze i drsko izuvilausta u obliku slova O. N-ne, rekla je.Oigledno je bila malo pripita.

Kada se vratila kui, nakon to je ubacila poruku upotansko sandue, Silvija je oprala posue sa stola,izribala tepsiju u kojoj je spremila omlet, bacila plave

salvete i stolnjak u korpu za prljav ve i otvorila prozore.U njoj su bili pomeani oseaji aljenja i razdraenosti.Bacila je tek otpakovani sapun s mirisom jabuke, iji jemiris lebdeo u kui, kao i u unutranjosti njenog auta.

Kia je oklevala da padne. Nije imala mira, morala jeda izae napolje i proeta stazom kojuje raistio Leon.ljunak koji je posuo po blatnjavim mestima je kia

uglavnom sprala. Svakog prolea su tuda etali i trailidivlje orhideje. Nauila ga je imenu svakog divljeg cveta,koje je on ubrzo pozaboravljao, osim krina. Govorio je da

je ona njegova Doroti Vordsvort.

27


28/101

Prolog prolea mu je uzbrala struak ljubiica, ali onih je pogledao iscrpljeno, prazno, kao to bi ponekad

gledao u nju.I dalje joj je pred oima bila Karla, Karla dok ulazi uautobus. Njena zahvalnost je bila iskrena, ali sasvimobina. Bezbrino joj je mahala rukom. Navikla se ona nanjene pozdrave.

Kada se vratila kui, oko est sati, Silvija je nazvalaRut iz Toronta, znajui da Karla jo nije mogla da stigne.

No, javila joj se telefonska sekretarica.Rut, ree, ovde Silvija. Samo da ti kaem neto odevojci koju sam ti poslala. Nadam se da ti nee smetati ida e sve ispasti u redu. Moda ti se uini da je pomalopuna sebe. Moda je to, ipak, mladost. U svakom sluaju,

javi mi se. Okej?Ponovo ju je nazvala pre nego to je legla, ali joj se

opet javila telefonska sekretarica. Ponovo Silvija. Samoproveravam da li je stigla, rekla je i spustila slualicu.Bilo je izmeu devet i deset sati, jo se nije sasvim smrklo.Mora da je Rut i dalje u gradu, a devojka nije htela da se

javlja na telefon u tuoj kui. Pokuavala je da se setiimena podstanara sa sprata. Oni sigurno nisu jo legli. Alinije mogla da ih se seti. Nema veze. Kada bi ih nazvala, tobi znailo da die frku bez razloga, da je nervozna, da

preteruje.Legla je u krevet, ali nije mogla da tako dugo ostane.

Uzela je laki jorgan, otila u dnevnu sobu i legla na sofu,na kojoj je spavala u poslednja tri meseca Leonovogivota. Znala je da ni tu nee moi lako da zaspi nije bilozavesa na prozorima, a po nebu je mogla da zakljui da jeizaao mesec, iako ga nije videla.

Sledee to je videla, bio je autobus, ona u njemu, sljudima koje i ne poznaje moda u Grkoj? kada jeodjednom motor autobusa poeo da strano lupa.Probudilo ju je kucanje na ulaznim vratima.

28


29/101

Karla?

Karla je sedela povijene glave, sve dok autobus nijedaleko odmakao od grada. Prozori su bili zatamnjeni iniko spolja nije mogao da je vidi, ali je ipak morala dapazi. Da se Klark sluajno ne pojavi. Iz neke prodavnice,ili na peakom prelazu, jo uvek ne znajui da ga onaostavlja, mislei da je ovo sasvim obino popodne. Ne,mislei da e ona ovog popodneva da uradi ono to su

zamislili ono to je on zamislio i eljno iekujui dauje ta je uradila.Kada su odmakli od grada, pogledala je kroz prozor,

duboko udahnula i posmatrala polja, kojima je boja stakladavala svetlo ljubiastu nijansu. Gospoa Demison ju jeokruila sigurnou i razumom, ona joj je ulila uverenjeda je bekstvo neto najracionalnije to moe da uini

tavie, neto to bi na Karlinom mestu uradila svakaosoba koja dri do sebe. Karla joj je s neobino velikimpoverenjem otkrila svoj ivot, ak i uz dozu zreloghumora, na nain koji izaziva saoseanje, uspevi da budei uverljiva i ironina. Ispunjavajui, inilo joj se,oekivanja gospoe Demison, odnosno Silvije. Oseala jeda bi mogla da razoara gospou Demison, koja joj se

uinila kao jedna od najrazumnijih i najstroih osoba, alije sada mislila da je prebrodila tu opasnost.Jer se nije predugo zadrala kod nje.Sunce je ve due vreme sijalo. Za rukom su se

kristalne ae caklile od suneve svetlosti. Kie nije bilood ranog jutra. Duvao je vetar, dovoljno snano dauspravi travu pored puta, da korovipomole svoje cvetoveiz natopljenih gomila. Preko neba su plovili letnji oblacikoji nisu nosili kiu. itav pejza se menjao ipreobraavao u blistavi julski dan. Dok su jurili poredpolja, na njima je nazirala malo tragova prolosti nijebilo velikih barica i sprane letine, krljavih stabljika

29


30/101

kukuruza niti poleglih itarica.Setila se da bi sve ovo morala da ispria Klarku da

su odabrali za ivot kraj zemlje koj i je, iz nedokuivihrazloga, veoma vlaan i pust, te da su na nekom drugommestu mogli imati vie sree.

Ili moda jo uvek mogu?Naravno, setila se i da sada nita ne moe da ispria

Klarku. Niti ikada vie. Ne tie je se ta e biti s njim, nitisa Grejs, Majkom, Duniper, Blekberijem ili Lizi Borden.

Nee uti ni ako se, kojim sluajem, Flora vrati na imanje.Ovo joj je drugi put u ivotu da neto ostavlja zasobom. Prvi put je bilo kao u staroj pesmi Bitlsa na stolu

je ostavila cedulju, iunjala se iz kue u pet ujutru i srelase sa Klarkom na parkingu iza crkve. Ta pesma joj je,zapravo, odzvanjala u glavi dok su odmicali ulicom. Shesleaving home, bye-bye. Sea se sunca koje im je izlazilo izalea, Klarkovih ruku na volanu, tamnih dlaica nanjegovoj vetoj podlaktici, mirisa unutranjosti kamiona,mirisa motornog ulja i metala, alata i konjske staje.Hladnog vazduha jesenjeg jutra koji je duvao kroz zaralespojeve na kamionu. U takvom se vozilu jo nikoiz njeneporodice nije vozio, retko se, ak, moglo i videti naulicama kraja u kome je ivela.

Seala se i Klarkove zaokupljenosti saobraajem tog

jutra (izali su na autoput broj 401), brige oko ponaanjakamiona, turih odgovora na njena pitanja, mirkavogpogleda, ak i blage nervoze zbog njene ushienosti sveto joj je tada bilo uzbudljivo. Kao i njegov neuredandotadanji ivot, zaklinjanje da e zauvek ostati sam,nenost s kojom se ophodio prema konjima, i prema njoj.Videla ga je kao arhitektu njihovog budueg ivota, a sebe

kao njegovu zatoenicu, koja mu se iskreno i apsolutnopotinjava.Nema pojma ta ostavlja za sobom, pisala joj je

majka u jedinom pismu kojejoj je poslala nakon toga, na

30


31/101

koje Karla nikada nije odgovorila. Ali u tim grozniavimtrenucima bekstva u praskozorje, ona je sigurno znala ta

ostavlja za sobom, koliko god da joj je bila maglovitapredstava o budunosti. Prezirala je roditelje, kuu,njihovo dvorite i fotoalbume, letovanja i kuhinjskeaparate, toalet i prostrane ostave, njihov podzemni sistemza zalivanje travnjaka. U kratkoj poruci koju im jeostavila, upotrebila je re autentino:

Oduvek sam oseala potrebu za autentinijim ivotom. I ne

oekujem da vi to razumete.Autobus se sada zaustavio u prvom gradu kroz koj i jeprolazio. Stanica je bila pored benzinske pumpe. To je bilaista ona stanica na koju su ranije ili ona i Klark da kupe

jeftinije gorivo. U to doba, njihov ivot je obuhvataonekoliko oblinjih gradova i ponekad su se zaista ponaalipoput turista, dok probaju specijalitete kue u nekommusavom hotelskom restoranu. Svinjske kolenice, kiselekrastavce, pitu s krompirima, pivo. Posle bi pevali dokue, poput pijanih seljaka.

No, posle nekog vremena su izlasci poeli da seshvataju kao gubljenje vremena i novca. Oni su za ljudekoji jo nisu shvatili stvarnost ivota.

Sada je plakala i na oi su joj nije to ni primeivalanavirale suze. Poela je da razmilja o Torontu, o prvim

koracima koji joj predstoje. Taksi, kua u kojoj nikada nijebila, nepoznati krevet u kome e sama provesti no. Sutrae u telefonskom imeniku potraiti adrese ergela, otii edo njih, gde god da se nalaze, i zamoliti za posao.

Nije mogla da sebe zamisli. Kako se vozi podzemnomeleznicom, ili taksijem, kako se stara o novim konjima,razgovara sa novim ljudima, ivi meu gomilom drugih

ljudi, od kojih nijedan nije Klark.ivot i mesto, odabrani samo iz tog, posebnog razloga da u njima nema Klarka.

Dok je razmiljala, Karli odjednom pred oima iskrsnu

31


32/101

neobina i strana stvar na toj slici iz budunosti, kakvuje ona zamilja, nje nigde nema. Ona e ii okolo, otvarati

usta i govoriti, raditi ovo ili ono. Ali, u stvarnosti, neepostojati. A jo neobinije je bilo to to je ona krenula uovaj poduhvat, to je sela u autobus u nadi da e obnovitisebe. Kao to bi rekla gospoa Demison kao to je i onasama mogla da kae sa zadovoljstvom da pone daupravlja vlastitim ivotom. Bez ikoga ko bi je mrkogledao, ko bi je trovao svojim neraspoloenjem.

Ali o emu bi trebalo da brine? Kako moe znati da jezaista iva?Iako je sada beala od njega, Klark je i dalje zauzimao

svoje mesto u njenom ivotu. I kada jednom zaistapobegne, kada zauvek ode, koga e staviti na njegovomesto? ta bi drugo ili, ko bi drugi mogao da budetako ivahan izazov?

Uspela je da obuzda pla, ali je poela da drhti. Loe seoseala i trebalo joj je da se nekako smiri. Hej, ajde malose smiri, govorio bi joj Klark ponekad dok je prolaziokroz sobu u kojoj bi se ona uurila, trudei se da nezaplae, iako je zaista to morala da uini.

Zaustavili su se u sledeem gradu. Ovo je bila trea poredu stanica od one na kojoj je ula u autobus, to znaida nije ni primetila kada su prolazili kroz drugi grad.

Autobus je morao da se zaustavi, a voza da vikne imemesta, a ona nita nije ni ula ni videla kroz maglu svojestrepnje. Uskoro e izai na glavni autoput, odvui e jeprema Torontu.

I ona e biti izgubljena.Bie izgubljena. Kakvog smisla ima ui u taksi, rei

novu adresu, buditi se svakog jutra, prati zube i odlaziti u

svet? Zato bi traila posao, hranila se, putovala javnimsaobraajem od mesta do mesta?Stopala kao da su joj bila na ogromnom rastojanju od

tela. Kolena, u nepoznatim, krutim pantalonama, bila su

32


33/101

teka poput olova. Tonula je poput pogoenog konja, kojise vie nikada nee dii.

U autobus je ulo nekoliko putnika, uneto je nekolikopaketa koji su ga ekali na ovoj stanici. ena i beba ukolicima su nekome mahali. Zgrada iza njih, kafana koja

je sluila i kao autobuska stanica, bila je sva uskomeana.Topli talas je zatreperio kroz cigle i prozore zgrade, kaoda e da je rastopi. Beei iz ivotne opasnosti, Karlapodie svoje ogromno telo i teke udove. Posrtala je kroz

autobus i vikala: Pustite me napolje!Voza je naglo zakoio i nervozno uzviknuo: Zarniste rekli da idete u Toronto? Ljudi su je zgledali, nikonije razumeo ta je mui.

Moram ovde da izaem.Imate toalet pozadi.Ne, ne treba mi. Moram ovde da izaem.Neu vas ekati. Da li me razumete? Imate li prtljag?Ne. Da. Ne.Nemate prtljag?Klaustrofobija! Eto od ega ona pati! dobacio je neko

iz autobusa.Da li vam je pozlilo? upita voza.Nije, hou samo napolje.Okej, okej, kako vi kaete.

Doi i vodi me. Molim te. Doi i vodi me.Hou.

Silvija je zaboravila da zakljua vrata. Shvatila je da jesada trebalo da ih zakljua, a ne da ih otvori, ali je bilo

prekasno. Ve ih je otvorila.Napolju nije bilo nikoga.Ipak, bila je sigurna, sasvim sigurna, da je ula kucanje

na vratima.

33


34/101

Zatvorila je i zakljuala vrata.Sa prozora se zau neto aljivo, neko zveketanje,

tapkanje. Upalila je svetlo, ali unutra nije bilo nikoga, tega je potom ugasila. Moda je to bila veverica, ili nekadruga ivotinja? Nisu bila zakljuana ni balkonska vrata,kroz koja se izlazilo na unutranje dvorite. Nisu bila akni skroz zatvorena, da bi se prostorija bolje provetrila.Taman to je dodirnula vrata, neko se nasmeja, blizu nje,dovoljno blizu da bude u sobi.

Ja sam, zau se muki glas. Jesam li vas uplaio?Naslonio se na staklo vrata, stajao je tano naspramnje.

To sam ja, Klark, ree on. Va komija, poredputa.

Nije htela da ga pusti unutra, ali se plaila da muzalupi vrata u lice. Imao je snage da je sprei u tome. Nijehtela ni da upali svetlo. Spavala je u dugakoj majicikratkih rukava. Trebalo je da se zaogrne jorganom, alisada je bilo prekasno.

Je l hoete da se obuete? upita je. Ovde u kesiimam ba to vam treba.

U ruci je drao veliku najlon kesu. Pruio ju je krozotvorena vrata, ali nije pokuavao da ue.

Molim? rekla je drhtavim glasom.

Pogledajte ta je unutra. Ne bojte se, nije bomba.Uzmite je.

Opipala je unutranjost kese, ali nije pogledala ta jeunutra. Neto mekano. Onda je prepoznala dugmad od

jakne, svilu koulje i kai na pantalonama.Mislio sam da bi bolje bilo da ih vratim. Ionako su

vae, zar ne?

Stisnula je vilicu da joj zubi ne bi cvokotali. Usta i grlosu joj se najednom sasuili.Koliko ja razumem, to je vaa odea, tiho je rekao.

Jezik kao da joj je obloen vatom. Naterala je sebe da

34


35/101

prozbori: Gde je Karla?Mislite, gde mi je supruga?

Sada mu je ve jasnije videla lice. Videla je kolikouiva u svemu ovome.Moja supruga Karla je kui, u krevetu. Spava. Tamo

je gde treba da bude.Bio je privlaan mukarac, ali je istovremeno izgledao

i veoma blesavo. Bio je visok, vitak, razvijen, ali se takopognuto drao da je to izgledalo izvetaeno. Naporno se

trudio da deluje pretee. Preko ela je imao loknicu tamnekose, nad ustima uobraene brie, oice su mu izgledale iohrabrujue i podrugljivo, a na licu mu je bio deakiosmeh, neprestano na ivici da se ozlovolji.

Nikada joj se nije sviao njegov izgled jednom je toak i spomenula Leonu, koji je odgovorio da je taj momaknesiguran u sebe, da je previe prijazan.

To to je on nesiguran u sebe nimalo ne olakava njenpoloaj.

Prilino je umorna, nastavi on. Posle svojeavanturice. Da ste samo videli vae lice kad ste ugledaliovu odeu. ta ste pomislili? Da sam je ubio?

Iznenadila sam se.Ne sumnjam u to. Nakon to ste joj pomogli da

pobegne.

Pomoglasam joj da... procedila je Silvija, pomoglasam joj jer je bila u nevolji.

U nevolji! Da, naravno da je bila u nevolji. im jeiskoila iz autobusa i telefonirala mi da doem po nju,znao sam da je u nevolji. Toliko je plakala da sam jedvarazumeo tami je govorila.

ta, je l htela da se vrati?

Naravno, nego ta. Skroz je pohisterisala od elje dase vrati. Znate, njene emocije su veoma kolebljive. No, vije ionako ne poznajete kao ja.

inilo mi se da je jedva ekala da ode.

35


36/101

Stvarno? E pa, tovi tvrdite. Ali ja nisam doao ovdeda se prepirem.

Silvija nije nita rekla.Doao sam da vam kaem da mi se nimalo ne sviavae meanje u na brani ivot.

Ona je i ljudsko bie, rekla je Silvija, mada je znalada bi bilo bolje da uti, a ne samovaa ena.

Je l te? Moja ena je i ljudsko bie? Zanimljivo! Hvalavam na informaciji. Molim vas, nemojte mi ovde

mudrovati. Silvija.Nita ja ne mudrujem.Odlino. Drago mi je zbog toga. Ne elim da se

razljutim. Hou samo da vam kaem neto vano, re ilidve. Prvo, ne elim da vas vidim kako zabadate nos uivot mene i moje ene, bilo gde i bilo kada. Drugo, neu

joj vie dopustiti da vas poseuje. Mada ni ona ba nijeluda da vas vidi, u to sam siguran. Trenutno nema ovama previe visoko miljenje. Krajnje je vreme da nauitekako da sami istite kuu. Samo to sam hteo da kaem. Jel vam jasno?

I vie nego dovoljno.O, pa nadam se da je tako.Jeste, ree Silvija.Znate li ta jo mislim?

ta?Mislim da mi neto dugujete?ta?Mislim da mi, moda, dugujete izvinjenje.Dobro, ako tako mislite. Izvinjavam se, ree Silvija.

On se pomerio, verovatno samo da bi sklonio ruku, na taona vrisnu.

Nasmejao se. Naslonio je ruku na okvir balkonskihvrata da ih ona ne bi zatvorila.ta jeto?ta je ta? ree on, kao da bezuspeno pokuava da

36


37/101

izvede maioniarski trik. Onda je u prozoru ugledaoodraz neega i brzo se okrenuo.

Nedaleko od kue bila je istina koja se u ovo dobagodine esto punila maglom. Magla je nad njom lebdela iove noi. No, sada se na jednom mestu zgusnula,poprimila poseban oblik, preobrazila se u netobodljikavo i sjajno. Najpre je liila na ivi cvet maslakakoji se kotrlja napred, a onda se kondenzovala u sablasniprizor ivotinje, iste bele boje, poput gigantskog

jednoroga koji srlja prema njima.Isuse, iskreno i tiho ree Klark. Potom je dohvatioSilviju za ramena. Ovaj dodir je uopte nije uplaio prihvatila ga je znajui da je to uinio s namerom da jezatiti, ili da samog sebe ohrabri.

Potom je prizor pred njima eksplodirao. Iz magle, izsvetla za koje se sada ispostavilo da su faroviautomobila koji je iao sporednim putem i verovatnotraio mesto za parkiranje pomolila se bela koza. Prednjima je skakutala mala bela koza, tek neto vea od psaovara.

Klark joj pusti rame. Odakle si sad ti iskrsla? ree.Lii na vau kozu, zar ne? upita Silvija.Flora! viknu on. Flora!Koza se zaustavila na metar od njih i stidljivo pognula

glavu.Flora, ree joj Klark. Otkud ti ovde? Uplaila si nas

nevieno.Nas.Flora je prila blie, ali i dalje nije podizala glavu.

eala se o Klarkove noge.Ti, glupa ivotinjo, ree on drhtavim glasom.

Odakle si dola?Bili ste je izgubili, zar ne? upita Silvija.Da, nestala je. Nismo se ni nadali da emoje ponovo

videti.

37


38/101

Flora podie glavu. U oima joj je zablistala meseina.Uplaila si nas nevieno, ree Klark kozi. Jesi li

otila da nae momka? Nema pojma kako si nasuplaila. Nego ta! Mislili smo da si duh.Efekat magle, ree Silvija. Sada je zakoraila napolje.

Bila je bezbedna.Da.I svetla od farova.Liila si na sablast, ree on, doavi malo sebi. Bio je

zadovoljan to je naao pravu re.Da.Koza iz svemira. To si ti. Ti si prokleta koza iz

svemira, ree on mazei Floru. Ali kada je Silvijaispruila ruku da uini isto u drugoj ruci je i dalje dralakesu sa odeom koju joj je predao Klark koza je odmahspustila glavu, kao da se sprema za ozbiljan sudar.

Koze su nepredvidljive, ree Klark. Deluju krotko,ali u stvari nisu takve. Pogotovo ne kada odrastu.

ta, ona je odrasla koza? Deluje prilino malo.Vea nego to je sada nikad nee biti.Stajali su i gledali u kozu, kao da e i ona da se umea

u razgovor. Ali to se, oigledno, nee desiti. Od ovogtrenutka, ne mogu ni napred, ni nazad. Silviji se uiniloda mu je preko lica prela senka aljenja to je tako.

To je i sam priznao. Kasno je, rekao je.Jeste, odgovorila je, kao da se radilo o obinoj

poseti.Okej, Flora, vreme je da se vratimo kui.Nai u nekog drugog za pomo u kui, rekla je

Silvija. Mada mi, za sada, ionako ne treba. Onda seblago nasmeja i dodade: Paziu da vam ne nagazim na

senku.Sigurno, ree on. Bolje uite unutra. Prehladietese.

Ljudi misle da je opasno ii nou po magli.

38


39/101

Prvi put ujem tako neto.Pa nita, laku no, ree ona. Laku no, Flora.

Onda je zazvonio telefon.Izvinjavam se.On joj mahnu rukom i okrenu se. Laku no.Bila je to Rut.Ah, uzdahnu Silvija. Promena plana!

Nije spavala, razmiljala je o maloj kozi ija je

iznenadna pojava iz magle izgledala sve maginije. ak sepitala i da li je Leon mogao da ima sa tim neke veze. Da jepesnikinja, ona bi o ovakvom dogaaju napisala pesmu.Ali po njenom iskustvu, teme koje je ona smatralapogodnim za poeziju nisu privlaile Leona.

Karla nije ula Klarka kada je izaao napolje, ali ju je

probudio kada se vratio. Rekao je da je izaao da obietalu.

Putem je proao neki auto i ja se zapitah ta li sadaovde rade. Nisam mogao da zaspim, sve dok ne izaemda proverim da li je sve okej.

I je l bilo?Koliko sam ja video, jeste, odgovori on. Onda

pomislih, da proetam malo drumom. Uzeo sam odeu daje vratim.Karla se uspravi u postelji.Nisi je valjda probudio?Sama se probudila. Sve je okej. Malosmo popriali.A-ha.Bilo je okej.

Nisi joj spominjao nita od onoga, je l tako?Nisam.To je sve izmiljotina. Stvarno je izmiljotina. Mora

da mi veruje. Sve je to bila la.

39


40/101

Okej.Mora da mi veruje.

Dobro, verujem ti.Sve sam izmislila.Okej.Legao je u krevet.Hladne su ti noge, rekla je. Kao da su vlane.To je od rose.Ajde, doi. Kada sam proitao tvoju poruku, kao da

sam iznutra odjednom ostao bez iega. Skroz prazan.Stvarno. Kada bi otila od mene, oseao bih se kao da umeni vie nieg nema.

Vedro vreme je potrajalo. Na ulicama, uprodavnicama, u poti, ljudi su uz pozdrav primeivalikako je leto konano stiglo. Trava na livadama se

uspravila, pa ak i polegli usevi. Barice su se osuile, blatose pretvorilo u prainu. Zaduvao je blagi povetarac i svisu oseali novu snagu. Stalno je zvonio telefon. Ljudi suse raspitivali o asovima jahanja. Za to su bilizainteresovani i letnji kampovi, koji su otkazivali posetemuzejima. Dolazili su im minibusevi, sa gomilomnemirne deurlije. Konji, sa kojih su skinuli prostirke,

epurili su se du ograde.Klark je uspeo da nabavi dovoljno veliku ceradu popristojnoj ceni. itav prvi dan posle Dana beanja (tako jesada nazivao Karlin izlet autobusom) Klark je popravljaokrovnad manjeom.

Posle nekoliko dana, dok bi obavljali svoje poslove, oni Karla bi jedno drugom mahali. Ako bi prola porednjega, a u blizini nije bilo nikoga, poljubila bi ga u ramekroz tanku letnju koulju.

Ako jo jednom proba da pobegne, ispraiu te poturu, govorio joj je.

Je l bi stvarno?

40


41/101

ta to?Ispraio me po turu?

Nego ta! Sada je bio poletan i neodoljiv, kao kadaga je prvi put upoznala.Ptica je bilo na sve strane. Crvenokrilih kosova,

crvendaa, par golubica koje su pojale u cik zore.Mnotvo vrana i galebova, u povratku sa osmatrakemisije iznad jezera, krupnih sokola miara koji ue pogranama osuenog hrasta, kilometar od njihove kue, na

ivici ume. Najpre su samo sedeli i suili svoja irokakrila, povremeno bi njima zalepetali i izdigli se radiprobnog leta, a onda bi se primirili i pustili da sunce itopao vazduh obave svoj posao. Za dan-dva, bili su kaonovi, leteli su visoko, kruili i obarali se na zemlju,nestajali u umi i vraali se na poznato ogoljeno drvo, dase odmore.

Ponovo se pojavila i Doj Taker, vlasnica kobile Lizi,preplanula i raspoloena. Smuila joj se kia, te je otila daplaninari po Stenovitim planinama. Sada se vratila.

Savreno ste ugrabili vreme, rekao joj je Klark. On iDoj Taker su se ubrzo alili kao da se nita nije desilo.

Lizi dobro izgleda, rekla je. A gde joj je drugarica?Kako se ono zvala... Flora?

Negde je otila, odgovorio je Klark. Moda na

Stenovite planine.Tamo sam videla mnogo divljih koza. Sa fantastinim

rogovima.Ija sam uo o tome.

Tri ili etiri dana bili su suvie zauzeti da bi proverilita im je stiglo u potansko sandue. Kada ga je Karlakonano otvorila, nala je raun za telefon, obeanje da bimogli da zarade milion dolara ako se pretplate na nekiasopis i pismo od gospoe Demison:

41


42/101

Draga Karla,

Razmiljala sam o (prilino dramatinim) dogaajimaod pre nekoliko dana i esto sam o tome razgovarala sasobom, mada sam se zapravo obraala tebi, te sam

pomislila da moramo da razgovaramo, makar i samo zamene je to sada najbolji nain putem pisma. Ne brini se uopte ne mora da mi odgovori.

Gospoa Demison je dalje pisala kako se, izgleda,

previe uplela u Karlin ivot i u zabuni pomislila da suKarlina srea i sloboda ista stvar. Ali njoj je stalo samo doKarline sree i ona sada uvia da ju je ona Karla nalau braku. Nada se da su joj bekstvo i uzburkane emocijepomogle da na povrinu isplivaju njena istinska oseanja ida takoe prepozna kod svoga mua njegova istinskaoseanja.

Napisala je i da e je savreno razumeti ako je ubudunosti Karla bude izbegavala i da e joj veito bitizahvalna za pomo u tekim trenucima:

ini mi se da je najneobinija i najudesnija stvar uovom nizu dogaaja povratak Flore. To mi, zapravo,deluje kao udo. Gde je bila sve to vreme i zato jeodabrala ba taj trenutak da se vrati? Sigurna sam da si

to ula od supruga. Stajali smo na balkonskim vratima ija sam, budui da sam bila okrenuta prema spolja, prvavidela tu belu prikazu kako izranja iz noi. Naravno, bio

je to efekat kondenzacije magle pri tlu. Ali je to zaista biozastraujui prizor. Mislim da sam ak i vrisnula.Nikada u ivotu nisam bila tako opinjena, u pravomsmislu te rei. Pretpostavljam da bi bilo iskreno da

priznam da sam se uplaila. Zamisli dvoje odraslih ljudi,koji su se smrzli od straha kada je najednom iz magleiskoila mala izgubljena Flora!

To je sigurno bilo neto posebno. Naravno, znam da

42


43/101

je Flora sasvim obina ivotinjica i da je sigurno otila odkue da bi se parila. Njen povratak, na neki nain, nema

veze sa naim ljudskim ivotima. No, njena pojava ba utom trenutku duboko je uticala i na vaeg supruga i namene. Kada dvoje ljudi, razdvojeni mrnjom, istovremeno

postanu zbunjeni tanije, uplaeni istim prizorom,izmeu njih nie veza i oni neoekivano postajuujedinjeni. Ujedinjeni u svojoj ljudskosti jedino takobih to opisala. Rastali smo se skoro kao prijatelji. Stoga u

mom ivotu Flora zauzima mesto dobrog anela, averovatno i u ivotu vas i vaeg supruga.S najboljim eljama,Silvija Demison

im je Karla proitala pismo, zguvala ga je. Zatim gaje spalila u sudoperi. Plamen je zastraujue suknuo uvis,te je morala da odvrne slavinu. Potom je sakupilaodvratne crne ostatke pisma, bacila ih u toaletnu olju ipustila vodu, to je najpre trebalo da uradi.

Sledeih dana je bila veoma zaokupljena obavezama.Trebalo je da izvede dve grupe na manje, da daje asove

jahanja deci, pojedinano i u grupama. Kada bi je Klarknou zagrlio u koliko god velikom poslu bio, nikada nijebio ni umoran, ni ljut nije joj bilo teko da mu ugodi.

Kao da joj je u pluima bila zabodena igla, od koje se

nee povrediti bude li paljivo disala. No, s vremena navreme, duboko bi uzdahnula, a ona se i dalje tamonalazila.

Silvija je iznajmila stan u gradiu u kome je predavala.Kuu nije prodavala barem na njoj nije bila tabla da je zaprodaju. Leonu Demisonu su dodelili neko posthumnopriznanje vest o tome se mogla proitati u novinama.Ovoga puta se nije spominjao nikakav novac.

43


44/101

Kada su na kraju ohrabrujue i unosne sezone doliprvi jesenji dani suvozlatne boje, Karla je otkrila da se

navikla na otru misao koja se nastanila u njoj. Nije viebila ni tako otra, nijeje, zapravo, vie ni iznenaivala. Unjoj je sada poivala skoro zavodljiva ideja, neprestanoiskuenje koje tinja.

Dovoljno je bilo samo da otvori oi, samo da pogledau jednom pravcu i da zna kuda bi mogla da krene. Kudauvee da proeta, kada zavri sve svoje obaveze. Do ivice

ume, do sasuenog drveta, okupljalita sokola miara.I do prljavih malih kostiju, koje je nala u travi. Dolobanje, s dronjcima skorele koe prilepljene uz nju. Dolobanje, kojubi mogla da stavi u aku, poput oljice za aj.itavo znanje na dlanu.

Ili moda, ne. Tamo nema nita.Mogle su i druge stvari da se dogode. Mogao je da

otera Floru. Ili da je privee, stavi u kamion, odvezenekuda daleko i tamo je pusti. Da je vrati tamo odakle ju

je doneo. Da jevie ne gleda, da ga vie ne podsea.Bila bi tada slobodna.Dani su prolazili, a Karla se nije pribliavala tome

mestu. Odolevala je iskuenju.

(Sa engleskog preveoPredrag aponja)objavljena 2003.

44


45/101

AMUNDSEN

Sedela sam na klupi ispred stanice i ekala. Stanica jebila otvorena kada je stigao voz, ali je sada zakljuana. Nadrugom kraju klupe sedela je neka ena, sa pletenomtorbom meu kolenima, punom stvari spakovanih unepromoivi papir. Meso, sirovo meso. Oseala samnjegov miris.

Na najdaljem peronu je stajao elektrini voz, prazan, uiekivanju.

Nije bilo drugih putnika, i posle nekog vremena krozprozor stanice se promolila glava otpravnika i otegnutoviknula: Sen. Uinilo mi se, najpre, da doziva nekogSema. Zaista, iza zgrade se pojavio ovek u nekakvojuniformi. Preao je preko koloseka i popeo se u

lokomotivu. ena sa paketima ustade i poe za njim, pa ija uinih isto. Sa druge strane uliceprolomie se uzvici i izvrata mrane daare ravnog krova pokulja nekolikomukaraca, koji su navlaili kape na glave i mahali lanpaketima. Po buci koju su pravili, reklo bi se da voz samoto nije krenuo. Ali kada su se ukrcali, nita se nije desilo.Voz je stajao dok su se oni prebrojavali i pokuavali da

dokue ko nedostaje, da bi na kraju rekli mainovoi kakojo ne mogu da pou. Tada se neko setio kako itav dannisu videli oveka koji fali. Voz je krenuo, iako nisamznala da li je mainovoa bilota od ovoga uo, niti da li

je za to mario.Mukarci su sili ispred pilane, van naselja ne bi im

trebalo vie od deset minuta da su ili peicei veoma brzo

sam ugledala jezero, prekriveno snegom. I dugaku, belu,drvenu zgradu. ena je poslagala svoje pakete i ustala, i japooh za njom. Mainovoa viknu: Sen i vrata seotvorie. Nekoliko ena je ekalo da se ukrca. Pozdravile

45


46/101

su enu s mesom, a ona im ree kako je dan hladan ivlaan.

Nijedna od njih nije htela da gleda u mene dok samsilazila iza ene s mesom.Vrata su se zalupila i voz poe nazad.Nastupila je tiina, vazduh bee poput leda. Krhke

breze sa crnim belezima po beloj kori i niska,nepotkresana zimzelen njihali su se kao pospani medvedi.Zamrznuto jezero ne bee ravno, du obale behu

uzdignute humke, kao da su se talasi zamrzli u trenutkuobruavanja. I zgrada sa nanizanim prozorima, izastakljenim verandama na oba kraja. Sve strogo,trezveno i severnjaki, crno i belo pod visokim svodomoblaka. Nepomino i ogromno, kao da je zaarano.

Ali izbliza, kora breze ne bee bela. Vie sivkasto uta,sivkasto plava, siva.

Kuda ste poli?, upita me ena s mesom. Posete seprimaju do tri sata.

Ja nisam posetilac, rekoh. Ja sam nova nastavnica.Nee vas pustiti na glavna vrata, u svakom sluaju,

ree ena s nepomuenim zadovoljstvom. Bolje poite samnom. Ne nosite nikakav kofer?

Na stanici su mi rekli da e poslati prtljag za mnom.Tako ste stajali tamo, pomislila sam da ste se

izgubili.Odgovorila sam da je pejza prelep.Da, nekima tako izgleda. Osim ako se ne razbole, il

su u guvi.Nita vie nismo priale, sve do kuhinje, na udaljenom

kraju zgrade. Nisam imala prilike da se osvrnem oko sebejer je panja postala uperena na moje izme.

Bolje ih izujte, pre nego to ostave trag po podu.Svukla sam izme nigde nije bilo stolice na koju bihsela i ostavila ih na otirau, na kojem je ena poslagalasvoje.

46


47/101

Ponesite ih sa sobom. Ne znam gde e vas smestiti.Ne skidajte kapu. U garderobi nema grejanja.

Nema grejanja, nema svetla, osim ono malo to bidoprlo kroz prozori, do kojeg se nisam mogla popeti.Imala sam oseaj kao da sam za kaznu poslata u kolskugarderobu. Da. I isti vonj zimske odee, koji se nikada nebi do kraja izgubio, promoenih izama, prljavih arapa,neopranih nogu.

Popela sam se na klupu, ali i dalje nita nisam videla

kroz prozor. Na polici, meu kapama i alovima, nalasam kesu sa smokvama i urmama. Mora da ih je nekoukrao i sakrio na ovom mestu, pre nego to ih odnesekui. Iznenada, osetih glad. Nita nisam jela od jutra, osimsuvog sendvia sa sirom u Ontario Nortlendu.Razmiljala sam koliko je etino ukrasti od lopova. Alismokve bi mi se zaglavile meu zubima i odale me.

Izala sam u pravi as. Neko je ulazio u garderobu.Nije to bila jedna od kuhinjskih pomonica, nego

uenica u debelom kaputu, sa alom preko kose. Tolikobrzo je uletela unutra i bacila knjige na policu, da su onesve popadale po podu, a al je strgla sa glave, s koje jeiskoila kutrava kosa i, u isto vreme, utnula izme kojesu se razletele po podu. Niko joj, oigledno, nije naredioda ih mora izuti na ulazu u kuhinju.

Oh, nisam htela da vas gaam, ree devojica.Ovde je tako mrano kada se ue, da ovek ne vidi taradi. Je l se smrzavate? Je l ekate nekoga da zavriposao?

ekam doktora Foksa.E pa, neete ga dugo ekati. Upravo sam s njim dola

iz grada. Niste, valjda, bolesni? Ako ste bolesni, ne smete

ovde ulaziti. Morate se videti s njim u gradu.Ja sam nova nastavnica.Je li? Jeste li iz Toronta?Da.

47


48/101

Nasta pauza, verovatno u znak potovanja.Ali ne. Nego da bi mi se zagledala u kaput.

Stvarno je lep. Kakvo je to krzno oko kragne?Persijsko jagnje. U stvari, imitacija.Mene bi mogli prevariti. Ne znam zato su vas ovde

poslali, smrznue vam se guzica. Izvinite. Dobro, treba dase sastanete sa doktorom, pokazau vam kuda da odete.Znam gde se ta nalazi. Ovde ivim praktino od roenja.Moja mama vodi kuhinju. Zovem se Meri. A kako se vi

zovete?Vivi. Vivijen.Ako ste nastavnik, onda bi trebalo da vam se

obraam sa gospoice, zar ne? Vi ste gospoica...?Gospoica Hajd.Kao tavljena koa?iiIzvinite, ree devojica. To mi

je prvo palo na pamet. Volela bih da ste mi vi nastavnica,ali ja moram da idem u grad u kolu. Zbog glupih pravila.

Jer nemam tuberkulozu.Dok je govorila, povela me je prema izlazu iz

garderobe, a onda smo pole bolnikim hodnikom.Uglaani linoleum, masna zelena farba, miris antiseptika.

Poto ste ovde, moda u ubediti Redija da meprebaci.

Koje Redi?

Redi Foks. Iz jedne knjige. Ja i Anabel smo esto takonazivale doktora Foksa.

Ko je Anabel?Vie niko. Ona je umrla.Oh, izvini.Nije vaa krivica. To se ovde deava. Ove godine

polazim u srednju kolu. Anabel zapravo nije ni ila u

kolu. Dok sam ila u osnovnu kolu, Redi je naaonastavnika kako bih mogla da budem kod kue i pravimjoj drutvo.

Zastala je pred napola otvorenim vratima i zazvidala.

48


49/101

Hej. Dovela sam vam novu nastavnicu.Zau se muki glas. U redu, Meri. Dosta je za danas.

Ona je odskakutala, ostavivi me da se suoim samravim ovekom prosene visine, veoma kratko oianecrvenkasto-plave kose, koja se presijavala pod svetlousijalice iz hodnika.

Upoznali ste, dakle, Meri, ree on. Ona o sebi imadosta toga da kae. Nee biti u vaem razredu, tako daneete svaki dan morati da prolazite kroz ovo. Ljudi se na

nju ili naviknu, ili ne.Uinilo mi se da je deset ili petnaest godina stariji odmene, i najpre mi se obraao tonom starijeg oveka.Zabrinutog budueg poslodavca. Pitao me je kako samputovala, da li sam odnela prtljag. eleo je da zna tamislim o ivotu u ovoj divljini posle Toronta, da li e mise dopasti, da li e mi biti dosadno.

Ni najmanje, rekoh, i dodah da je ovde predivno.Izgleda kao... kaoiz nekog ruskog romana.Stvarno? Iz kojeg ruskog romana?Oi mu behu svetlosive, plave. Jedna obrva mu se

podie, kao zailjena kapa.Nije se radilo o tome da nisam itala ruske romane.

Neke sam proitala do kraja, ne neke napola. Ali zbog tepodignute obrve i podsmeljivog pogleda kojim me je

prostrelio, niega nisam mogla da se setim, osim Rata imira.A to nisam htela da kaem, jer bi se svako setio teknjige.

IzRata i mira.E pa, ovde ete nai samo mir. Da eznete za ratom,

pretpostavljam da biste se do sada ve pridruili nekojenskoj eti i otplovili preko okeana.

Bila sam besna, oseala sam se ponienom, jer mi nijebila namera da se razmeem znanjem. Odnosno, nisamhtela da se samo razmeem, nego i da objasnim koliko mise ovaj pejza uinio predivnim.

49


50/101

On je oigledno bio od onih ljudi koji vole dapostavljaju pitanja-zamke.

Dobro, verovatno sam oekivao da e nam seniotkuda pojaviti neka starija nastavnica, ree on, u znakblagog izvinjenja. Pretpostavljam da niste studirali dabiste bili nastavnik? ta ste planirali kada odbranitedoktorat?

Piem magistarski rad, rekoh odseno.Dobro, i ta vas je navelo da promenite miljenje?

Mislim da bi trebalo da zaradim neto para.Pametna ideja. Mada se bojim da ovde neete bamnogo zaraditi. Izvinite ako zabadam nos gde ne treba.eleo sam samo da se uverim nas neete ostaviti nacedilu. Ne planirate venanje, je li tako?

Ne.U redu, u redu. Sada ste voljni. Nisam vas

obeshrabrio, zar ne?Odmahnuh glavom.Ne.Poite hodnikom do sobe glavne sestre i ona e vam

rei sve to bi trebalo da znate. Trudite se da ne dobijeteprehladu. Pretpostavljam da nemate nikakva iskustva satuberkulozom?

Pa, itala sam...

Znam, znam. itali ste arobni bregJo jedna zamkai on se ponovo oraspoloio. Stvari su se od tada malopromenile, nadam se. Evo, bacio sam na papir nekolikoteza o deci koja ovde lee i ta biste mogli da radite snjima. Ponekad vie volim da se pisano izraavam.Glavna sestra e vam dati najvanije informacije.

Uobiajeni koncepti iz pedagogije ovde ne vae. Neka decae se vratiti u obrazovni sistem, a neka nee. Stoga, boljeizbegavati velika optereenja. U smislu, testiranja, uenjanapamet, klasifikovanja i tih gluposti.

50


51/101

Potpuno odbacitipodelu na razrede. Kome to treba, kasnijeeprestiisvoje vrnjake, ili im to nee ni trebati. Ustvari, kada

se budu vratili u svet, trebae im samo najprostije vetine iinjenice. A ta je sa tzv. nadarenom decom? Odvratan termin.Ali ako su stvarno nadarena, u akademskom smislu, lako e stiisvoje vrnjake.

Zaboravitina reke JuneAmerike,Magna Cartu.Naglasakstaviti na likovno, muziko, pripovetke.Drutvene igre okej, ako ne izazivaju preveliko uzbuenje

ili preterani takmiarski duh.Izazov: hodpo liniji izmeu napora i dosade. Dosadajeprokletstvo boravka u bolnici.

Ako glavna sestra ne moe neto da vam nae, obratiti sedomaru on to sigurno negde ima.

Bon voyageiii

Posle jedne nedelje, svi dogaaji iz prvog dana su mi

delovali izvanredno i nestvarno. U kuhinju i garderobu, ukojoj su zaposleni ostavljali odeu i sakrivali ukradeniplen, vie nisam ulazila i verovatno vie i neu.Doktorova kancelarija je, isto tako, ostala izvan mogdomaaja, pa je soba glavne sestre postala pravo mesto zasve molbe, albe i svakodnevne dogovore. Glavna sestrabee niska i punaka, ruiastog lica, nosila je naoare bez

okvira i teko je disala. Kad god bih je neto pitala, ona bise iznenadila i poinjala da otee, ali bi se na kraju ipakpostarala da to dobijem. Ponekad je jela u trpezariji samedicinskim sestrama, kada bi za nju bio serviranposeban puding i postavljen paravan. Mada je najvieboravila u svojim prostorijama.

Pored glavne sestre, bile su tu jo tri medicinske

sestre, najmanje trideset godina starije od mene.Aktivirane su iz penzije kako bi tokom rata obavljaleradnu obavezu. Pored njih, bilo je i bolniarki, mojihvrnjakinja, pa ak i mlaih od mene. Veina njih su bile

51


52/101

udate ili verene, ili su radile na tome da budu verene, amomci su im veinom sluili u vojsci. Sve vreme su

priale kada u blizini nije bilo ni glavne, ni medicinskihsestara. Prema meni nisu pokazivale ni najmanjeinteresovanja. Nije ih interesovalo kako izgleda Toronto,iako su neki njihovi poznanici putovali tamo za vrememedenog meseca. Nisu marile za to kako se snalazim naposlu, niti ime sam se pre toga bavila. Nije da su bilegrube uvek bi mi dodale maslac (koji se samo tako zvao,

a u stvari se radilo o margarinu narandaste boje,ofarbanom u kuhinji) i na vreme su me upozorile napastirsku pitu, za koju su mi rekle da je od mrmota.Radilo se o tome da su one odbacivale sve to nisupoznavale i da im je takvo razmiljanje ulo pod kou.Kad god bi na radiju poele vesti, traile bi drugu stanicu,sa muzikom. Da sluaju kako pleem sa lutkicom u

probuenojhulahopci...Ipak, gajile su strahopotovanje prema doktoru Foksu,

delimino i zato to je proitao toliko knjiga. Takoe sugovorile da, kada mu se prohte, niko kao on ne ume takoda povali.

Nisam razumela da li su mislile da itanje knjiga imaneke veze s tim.

Broj uenika je bio raznolik. Od petnaest, pa sve donekolicine. asovi su bili samo ujutru, od devet sati dopodneva. Ne bi ih slali na asove ako bi im poraslatemperatura, ili ako su upuivani na dijagnostiku. Kada bise pojavili, bili su tihi i posluni, ali ih nije posebnozanimalo to to sam predavala. Odmah su shvatili da jeovo bila kobajagi kola, da su osloboeni uenja, ba kaoto nisu imali raspored asova i uenje napamet. Tasloboda ih nije inila nadmenim, lenjim iliproblematinim od nje su postajali jo posluniji ipospaniji. U horu su tiho pevali. Igrali su puta-nula. Nad

52


53/101

improvizovanom uionicom nadnosila se senka poraza.Reila sam da doslovno prihvatim doktorove rei. Ili

barem neke njegove rei, poput one da je dosadaneprijatelj.Kod domara sam spazila globus. Zamolila sam da ga

donese u uionicu. Priala sam najjednostavnije stvari izgeografije. O okeanima, kontinentima, klimi. Zato ne bihspomenula vetrove i morske struje? Drave i gradove?Severni povratnik i juni povratnik? I reke June

Amerike, na kraju krajeva?Neka deca su to i ranije uila, ali su skoropozaboravljala te lekcije. Za njih je nestao svet izvan

jezera i ume, a ovi asovi kao da su ih razvedrili isprijateljili sa onim to su pre poznavali. Naravno, nisamnaglo istovarila na njih sve te injenice, a morala sam daidem postepeno i zbog one dece koja to ranije nisu uila,

jer bi se tako brzo zamarala.Ali sve je bio u redu, i pretvaralo se u igru. Podelila

sam ih u timove, koji su se takmiili u davanju odgovorakada bih uperila pokaziva ovde ili onde. Vodila samrauna da uzbuenje ne traje predugo. Jednoga dana, uuionicu je uetao doktor, posle jutarnje operacije, i ja sambila zateena. Nisam moglanaglo da prekinem to to smopoeli, ali sam pokuala da malo ublaim takmiarski

duh. On je seo, delovao je pomalo umorno i suzdrano.Nije imao primedbe. Posle nekoliko minuta, pridruio se ipoeo i sam da dobacuje aave odgovore, nazive koje jeizmislila njegova mata. Onda mu se glas postepenostiavao. Prvo je mrmljao, a zatim je aptao, sve dok nijepostao sasvim neujan. Tim besmislenim postupkom jepotpuno preuzeo vlast u uionici. itav razred je poeo

da govori bez glasa, kako bi ga imitirali. Oi su im bileprikovane za njegove usne.Iznenada, on zaurla i itav razred prsnu u smeh.Zato, boga mu, svi gledate u mene? Je lvas tako ui

53


54/101

gospoica Hajd? Da buljite u ljude koji mirno sede?Veina se i dalje smejala, a nekolicina i dalje nije

skidala pogled s njega. Bili su eljni dodatnogmajmunisanja.Produite. Izaite i nastavite da se ludirate na

drugom mestu.Izvinio mi se to je prekinuo as. Poela sam da mu

navodim razloge zato moji asovi vie lie na pravukolu.

Priznajem, dodue, da se slaem s vama da ih ne bitrebalo previe optereivati, rekoh iskreno. Slaem se svaim uputstvima. Samo sam mislila da bi...

Kojim uputstvima? Ah, ono su samo neke opaskekoje su mi pale na pamet. Nije to Sveto pismo.

Mislila sam, ako nisuprevie bolesna...Verujem da ste u pravu. Nije to toliko vano.Inae, deluju mi pomalo bezvoljno.Nema potrebe da to razvlaimo u detalje, ree on i

ode.Onda je zastao i okrenuo se, u znak mlitavog

izvinjenja.Moemo o tome popriati nekom drugom prilikom.A ta druga prilika nikada nee doi, pomislih. On

oigledno misli da sam gnjavatorka i budala.

Za rukom sam saznala od bolniarki da je nekibolesnik umro tog jutra u operacionoj sali. Moj bes, dakle,nije bio opravdan i sada sam se oseala jo gluplje.

Popodne sam uvek bila slobodna. Uenici su odlazilida odspavaju posle ruka, a i ja sam se nekada osealapospano. Ali soba mi je bila hladna, a posteljina tanka ljudima sa tuberkulozom je zasigurno trebao nekiudobniji smetaj.

A ja, naravno, nisam imala tuberkulozu. Moda suzakidali ljudima kao to sam ja.

54


55/101

Bila sam pospana, ali nisam mogla da zaspim. Nadglavom su mi se kotrljali kreveti, koje su gurali na

verandu, kako bi ih izloili zracima zubatog sunca.Ni zgrada, ni drvee, ni jezero, nikada mi vie nisuizgledali kao prvog dana, kada su me opinilitajanstvenou i autoritetom. Toga dana sam poverovalada sam nevidljiva. Sada mi se inilo da to nikada nije bilaistina.

Stigla je nastavnica. ta radi?

Gleda u jezero.Zato?Nema pametnija posla.Blago nekim ljudima.

Ponekad bih preskoila ruak, iako mi je bio plaen, iotila u Amundsen, gde bih jela u kafeteriji. Zvala se

Postum i nepogreivi izbor u njoj je bio sendvi salososom iz konzerve, ako bi je imali. Kod salate odpiletine trebalo je paljivo pogledati da nije ostalo kourei hrskavice. Ipak, tu sam se oseala oputenije, kao daniko unaokolo ne zna ko sam.

Tu sam, verovatno, bila u zabludi.U kafeteriji nije postojao enski toalet, pa sam morala

da proem pored hotela i ulaza u pab, uvek mraan ibuan, sa zadahom na pivo i viski, uz gusti dim odcigareta i cigara koji je obarao s nogu. Ali drvosee iradnici iz pilane mi nikada ne bi dobacivali kao vojnici ipiloti u Torontu. Oni su bili duboko u svom mukomsvetu, tu su dolazili da prevakavaju svoje prie, ne radiena. ta vie, verovatno su bili spremniji da zauvekpobegnu iz njihovog drutva.

Doktor je imao kancelariju u glavnoj ulici. Bila je tomala prizemna kua, a on je stanovao na drugom mestu.Od bolniarki sam saznala da ne postoji gospoa Foks. U

jedinoj bonoj ulici, pronala sam kuu koja je mogla biti

55


56/101

njegova obloena tukaturom, sa izboenim krovnimprozorom iznad ulaznih vrata i knjigama poslaganim po

prozorskoj dasci. Mesto je izgledalo sumorno

alice munro - price

Documents