alkoholizam – porodicna bolest oporavak · pdf fileappendix c alcoholism – the...

Appendix C

Alcoholism – the Family Disease (translated in Serbian)

Alkoholizam – Porodicna Bolest

Oporavak

(Porodicne Grupe Al-Anona okupljaju rodbinu i prijatelje alkoholicara u razmeni

iskustava, snage, i nade vezane za zajednicke probleme. Mi verujemo da je alkoholizam

porodicna bolest i da promena u pristupu problemu moze doprineti oporavku.

Al-Anon nije povezan ni sa jednom sektom, religijom, politickim telom,

organizacijom ili institucijom, ne bavi se polemikom, ne zastupa niti oponuje odredjeni stav.

Clanstvo u Al-Anonu se ne placa. Al-Anon se samo-finansira dobrovoljnim prilogom svojih

clanova.

Al-Anon ima za jedini cilj pomoc porodicama alkoholicara. U tome uspevamo

upraznjavanjem prakse Dvanaest Koraka, pruzajuci clanovima porodice alkoholicara

dobrodoslicu i utehu, a alkoholicarima podrsku i razumevanje (Predlozeno kao uvod u praksu

Dvanaest Koraka)).

Bill W., jedan od osnivaca Anonimnih Alkoholicara je rekao: “Usled godina zivota sa

alkoholizmom, clanovi porodice alkoholicara, zena i deca, i sami postanu neuroticni i

izvitopereni. Tu nemaju izbora”.

Sta je Al-Anon za rodbinu I prijatelje alkoholicara? Iako vecina nas zna da je alkoholizam bolest, mali broj shvata da je u pitanju

“porodicnu bolest” koja moze emotivno, duhovno, i cesto fizicki da ugrozi troje do cetvoro

ljudi u jednom domu.

Porodicne grupe Al-Anona, Al-Anon i Alatin, nam pomazu da shvatimo da nema te

situacije koja je toliko teska, i nesrece koja je toliko velika da je ne mozemo olaksati. Kad

shvatimo da je alkoholizam bolest nad kojom nemamo moc, kao sto je nemamo ni nad drugim

1 | A l k o h o l i z a m – P o r o d i č n a B o l e s t

ljudima, spremni smo da se posvetimo svom sopstvenom zivotu i damo mu smisla i svrhe. Tek

tada mozemo da budemo od pomoci drugima.

Bez duhovne pomoci, zivot sa osobom koja nije u stanju da kontrolise pice je previse za

bilo koga. Cini nas nervoznim, dzangrizavim i ogorcenim. Zbunjeno razmisljamo, i nacin na

koji gledamo na stvari nam je izvitoperen. Promena u nasem pristupu, koja nam neizmerno

moze pomoci, cesto u isto vreme proizvede pozitivan uticaj na alkoholicara i najzad ga/je

inspirise da zatrazi pomoc.

Program Al-Anon-a se bazira na duhovnom nacinu zivota i praksi Dvanaest Koraka

Anonimnih Alkoholicara. Ucenje o programu Anonimnih Alkoholicara i Dvanaest Koraka nam

daje snagu I pokazuje put ka resavanju mnogih teskih problema.

Cilj Al-Anona je da pomogne porodicama i prijateljima alkoholicara pruzajuci im nadu

i prijateljstvo, dajuci im sansu da nauce da se duhovno razijaju kroz praksu Dvanaest Koraka,

preuzetu od programa Anonimnih Alkoholicara, deleci iskustvo nosenja sa bolescu

alkoholizma, i uceci kako da razumeju i podrze alkoholicara.

Porodica kojoj treba Al-Anon Svi Petrovici imaju problema. Gdin Petrovic je pre dobro podnosio alkohol. Jos uvek

misli da ga dobro podnosi iako cesto odsustvuje sa posla po nekoliko dana kad krene da pije.

Pre neki dan sef mu je rekao da mora ili da prestane da pije ili da trazi drugi posao.

Gdja Petrovic ne spava dobro, i lose izgleda. Stalno brine o racunima i o deci, ali nikako ne

moze da poprica o tome sa muzem.

Nena, starija cerka, je uvek bila tvrdoglava. Dosadilo joj je da joj zvocaju pa se udala sa

sesnaest godina. Ona i muz se ne slazu.

Jovan nikad nije voleo skolu pa se sa cetrnaest godina ispisao. Napolju je do kasno i

Gdji Petrovic se ne svidja s kim se on druzi.

Jelena je dvanaest. Nervozna je – na majku. Njeni ucitelji kazu da brzo uci kad se

potrudi, ali ne moze da se skoncentrise ninasta duze.

Svi Petrovici imaju problema. Svi su nesrecni. Jedan od njih je alkoholicar. Ima li to

veze isacim? Ima.

Alkoholicaru ima pomoci. Pomoci ima i onim cesto zaboravljenim individuama,

clanovima porodice alkoholicara. Pomoci ima za sve Petrovice.


Slede licne zivotne ispovesti ljudi koji se oporavljaju od uticaja alkoholizma, porodicne

bolesti. Mnogi ljudi se identifikuju sa teskocama opisanim ovde. Ako nista drugo, ove

ispovesti nam barem potvrdjuju da nismo jedini koji se suocavaju sa problemom alkoholizma.

Licne ispovesti Pocelo je sa nasim brakom

U braku sam sa alkoholicarem skoro tri godine. Prva tri meseca naseg braka iznajmili

smo kucu na selu. Oboje bi redovno popili po casu vermuta pred veceru. Tog leta moj muz nije

bio ni sasvim trezan, a ni pijan; bio je samo mizeran. Bilo nam je jasno da su stvari pocele da

se menjaju. Na putu za Njujork za praznik Dana Rada, svratili smo kod moje sestre u posetu.

Tek sto smo stigli moj muz je poceo ozbiljno da pije. Narednih osam meseci je bio pijan svaku

noc. Posto sam ja morala da donosim vecinu nasih odluka, na mene je palo da nam nadjem

stan. Resila sam da, ako moj muz nastavi sa picem, sama nadjem sebi stan, i da ga pustim da

ostane sam u maloj garsonjeri koju jos uvek ima. Osim sto delimo kucu leti, i sto se

posecujemo povremeno, ne zivimo zajedno. Iako ovo nije idealno resenje, bez Al-Anona bi mi

bilo neizvodljivo.

Prve jeseni naseg braka nasla sam i posao i, sto je za nas jos bitnije, nasla sam Al-

Anon. Jedan od najboljih sugestija koje sam dobila preko Al-Anona sto se tice zivota sa

aktivnim alkoholicarem je da se nadjem u poslu bar za danasnji dan. Iako mi je moj posao bio

dosadan, ubrzo sam ga promenila, ispunjavao mi je vreme.

Prvu stvar koju sam naucila u Al-Anonu je da izbegavam direktan konflikt. Celo nase

prvo leto zajedno, ja i muz smo se svakodnevno prepirali. Jednom prilikom sam bila toliko

pobesnela da sam mu zalupila vrata u lice, drugom prilikom sam u voznji iskocila iz kola,

jednom sam ga, iako je mnogo veci od mene, udarila. Fizicko nasilje, moram da priznam, je

potpuno poteklo od mene. U trenutku bih reagovala na ono sto se oko mene desavalo, poput

kivnog deteta. U Al-Anonu sam vrlo sporo naucila da prvo razmislim, da se distanciram od

situacije dovoljno dugo ne bih li se prisetila kako je neophodno ostati miran, bez obzira na

vrstu provokacije.Verovatno najbitnija stvar koju sam naucila u Al-Anonu je da se “prepustim i

dopustim Visoj Sili”. Nasi zivoti nisu u nasim rukama. Ako se prepustimo, uz veru, nacicemo

se na cvrscem tlu nego dok se konstantno trudimo.


Za mene je jedna od najtezih stvari bila da naucim da “zivim i pustim druge da zive”.

Shvatila sam da je to pravo resenje za bes. Nema potrebe da ja drugima solim pamet, niti da

dopustim da oni meni sole.

U razlicitim prilikama su mi razliciti principi Al-Anona bili od koristi. Nadam se da cu

s vremenom nauciti sve. Aviljska Tereza je napisala da joj je Bog jednom rekao da “nemisli da

je zaboravio, jer je On nikad nece napustiti, ali da mora da ucini sve sto je u njenoj moci da

pomogne samoj sebi”. Cetristo godina kasnije smo i mi na istoj talasnoj duzini.

Konopac za spasavanje iz ocaja

Ja sam usla u Al-Anon pre tri i po godine. Cuda koja su se desila, avantura promene,

oslobadjanje potisnutih emocija, su samo neke od iskustava koje osecam potrebu da podelim sa

vama.

Kad sam pocela sa programom, bila sam lose – fizicki i psihicki. Moj zivot je bio jedna

suluda obsesija alkoholizmom mog muza. Zapostavljanje mene i dece je bilo zastrasujuce.

Strah je zarazan, a nas dom ga je bio pun. Bila sam svega toga svesna, ali nisam nista mogla da

ucinim. Osecaj srama, strah za buducnost – da ne objasnjavam!

Iz pukog ocaja sam progovorila na mom prvom sastanku Al-Anona, i soba puna ljudi

me je prihvatila, uzdigla, i dala mi nade, ljubavi i vere. Smiro me je njihov “polako cemo”

moto. Objasnili su mi bolest alkoholizma, i sto je najbitnije, naucili su me kako da se

distanciram. Zudno sam prihvatila njihovu filozofiju o 24 casa, i naucila sam kako da se, na

zdrav i konstruktivan nacin, distanciram od problema nad kojim nemam nikakvu moc.

Postepeno, kako je ova filozofija ljubavi i razumevanja prodirala do mene, postala sam

svesna promena u mojoj deci. Emotivnu energiju koju sam trosila pokusavajuci da otreznim

svog muza sam sad mogla da dam njima. Oni su reagovali kao cvece kad ga zalijes – procvetali

su. Kad pogledam u proslost shvatam da su primili Al-Anon na idealan nacin. Primili su, ne

kroz moja predavanja i pridike, vec kroz moc primera. Znanje koje sam ja sticala sam koristila

kako bih odgovorila na njihova pitanja iskreno i lagodno, bez uzbudjenja ili izbegavanja. Deca

su sjajni imitatori. Cekajuci na oporavak mog muza, kopirali su moj pristup njemu kao

bolesniku. Hvala bogu sto nas je Al-Anon poducio kako da resimo probleme koje nam je moj

suprug udeljivao, ili kako da sa njima nastavimo da zivimo.


Evo jednog cuda koje se desilo bez da sam ja toga bila svesna. Kad smo ja i deca

prihvatili njegov alkoholizam kao bolest, i kad smo se posvetili svojim zivotima, on je

oklevajuci i uz strah poceo da prihvata AA.

Prvih nedelja nervozne treznosti smo hodali po tankom ledu. Opet nam je Al-Anon

dosao u pomoc. Iskustvo drugih zena sa istim problemom mi je pomoglo. Nisam pokazala

strah, nevericu, niti sumnju. Tako mi je receno. Moja grupa je tada razmisljala umesto mene.

Deca su isla svojim putem, uz skolu, prijatelje, aktivnosti i zabavu – pravo koje im je

rodjenjem dato. Ziveli su u kuci bez straha. Ja sam dobijala hrabrost I snagu od Al-Anona.

Onda je pocelo intenzivno doslo prisustvo i aktivnost mog supruga u AA-u. To je bio

njegov nacin da ostane trezan. Retko smo ga vidjali. No, ja se nisam osecala ni usamljenom ni

napustenom; ja sam aktivno ucestvovala u mojoj grupi, u istoj potrazi za mirom kao i on. Bez

Al-Anona bih se osecala tako usamljenom dok je on napredovao sa AA, mozda usamljenijom

nego ikad pre jer ne bih sa njim mogla da podelim moju najvecu avanturu ponovnog rodjenja!

Al-Anon mi je dao zivot bez kog se ne usudjujem da zivim; sto je najbolje, bez kog ne

zelim da zivim. Drzim se cvrsto i sebicno za konopac za spasavaje koji mi je dobacen, jer to je

ono sto Al-Anon predstavlja: konopac za spasavanje iz ocaja ka obalama svesti.

Prica majke

Ja sam majka alkoholicara. Ja sam isto bivsa zena alkoholicara. Od njega sam se

razvela, ali cak i da sam to htela, od moje cerke se nisam mogla razvesti. A nisam htela. Posle

pocetnog soka kad sam shvatila da mi jedno od dece alkoholicar, htela sam vise nego ista na

svetu da joj pomognem da se otrezni. Ali nisam uspela.

Prosla sam sve dobro znane i bezuspesne pokusaje onih koji imaju alkoholicara u

porodici. Plakala sam, grdila, pokusavala da razgovaram, da je podmitim. Nisam je

nagradjivala. Jednom sam je cak i osamarila. Najzad sam ja sama “udarila o dno”.

Secam se tog dana. Ne mislim da je Florens bila ista pijanija tog dana nego obicno, ali

sam shvatila da vise nisam znala sta da radim. Uplakana sam lezala na krevetu. Polako sam

pocela da se prisecam necega. Pre nekoliko meseci negde sam procitala novinski clanak o

grupi porodica alkoholicara, ali nisam mogla da se setim gde. Cula sam za AA, te sam ih

pozvala. Glas na drugoj strani zice je bio prijatan i prijateljski nastrojen. Zena je shvatila da mi

treba Al-Anon i uputila me je ka divnoj zeni koja mi je rekla prave stvari i pozvala na sastanak

sledeceg popodneva.


Na sastanku sam jedva progovorila. Iznenadila me je veselost clanova. Govornica je

ispricala jednostavnu pricu o njenom zivotu sa alkoholicarem; drugi bi prokomentarisali,

nudeci sugestije i deleci nesto od njihovih licnih prica.

Kad je doslo vreme da se rastanemo, svi su me podsticali da dodjem opet sledece

nedelje. Niko nije pokusao da me “obuci” kako da budem cvrste ruke i ne dozvolim svom

detetu da “pravi takve gluposti”. Receno mi je da mi je cerka bolesna, isto tako bolesna kao da

ima dijabetes ili tubelkulozu, ili neku slicnu bolest.

Retko bi mi se desilo da propustim sastanak. Vrlo ubrzo sam pocela da ucestvuejm u

diskusijama. Citala sam sta god bih nasla o alkoholizmu, cak sam resila I da odem na sastanak

AA. Bila sam tako ubedjena da je AA resenje za problem moje cerke, da sam jedva docekala

da joj kazem. Ko sto sam mogla da ocekujem, njena reakcija je bila kao i uvek ista. Ponasala se

rezervisano, prekinula me je na pola price i prestala da slusa.

Nakon meseci u Al-Anonu shvatila sam da je program namenjen meni, bez obzira da li

moja cerka prihvati AA ili ne. Fokus je na razvijanju razumevanja i tolerancije – ucenja kako

da se ogromni teret prihvati sa spokojem.

Dobro je i za one koji ne piju da odu na otvorene AA sastanke. Cula sam alkoholicare

kako pricaju istu pricu: dok nisu “udarili o dno” i nikome nisu imali da se okrenu, nisu se

okrenuli Bogu, AA, bilo cijoj pomoci. Pocela sam da sumnjam da sam “postapalica”, i

popricala sam o tome sa psihijatrom moje cerke, sa nekim od AA clanova, sa clanovima Al-

Anona, i sa lekarima koji su smatrali da moju cerku vise nema smisla primiti u bolnicu. Svi su

se slozili da ona previse zavisi od mene. Elem, donela sam tesku odluku da povucem svu

finansijsku pomoc.

Jedno jutro, nakon jednog od njenih najgorih pijanstava (receno mi je da je to najbolje

vreme za pricu) otisla sam na donji sprat do njenog stana i saopstila joj moju odluku. Rekla

sam joj da sam napravila gresku sto sam preuzela odgovornost za nju, i da sam od tog trenutka

planirala da je pustim da sama vodi svoj zivot.

Sedela je lomeci prste i najzad me upitala: “Sta da radim? Kako da se snadjem?”

“Odluci sama”, rekla sam, moleci se u sebi za snagu da istrajem. “Samo da znas da te

volim i da me telefonom uvek mozes naci.“ Zatim sam otisla.

Mojoj necaki, koja radi kao telefonski operater u nasoj zgradi, sam dala instrukcije da

motri cerkine pozive i da me obavestava. Vidite, jos uvek se nisam bila prepustila i dopustila


visoj sili. Ali, nakon mog Al-Anon sastanka te nedelje dosla sam kuci sa osecanjem velikog

oduska. Mislim da sam tek tada uspela da se prepustim i dopustim Visoj Sili.

Sledeceg dana, posle sastanka, telefonska operaterka me je pozvala da mi kaze da

nikako ne moze da stupi u kontakt sa Florens. Otrcala sam niz stepenice i nasla novine od

protekla dva dana ispred vrata. Na zvuk mog kljuca njen mali pas je poceo da histericno laje.

Osim toga nista se drugo nije culo. Potrcala sam kroz dnevnu sobu do spavace gde sam je nasla

kako lezi na podu sa rukama iznad glave, kao sto je spavala kao mala. Nije se pomerila, i kad

sam je dotakla bila je hladna.

Tri godine su prosle od tog dana, i ja sam jos uvek u tuzi. Uzalud sam pokusavala da

prihvatim da se neki ne nadju u AA, da se ona verovatno ne bi “nasla” I da je pokusala, i da je

Bog jednostavno ispruzio ruku i odveo je kuci; da ja moram da prihvatim njegov odgovor na

moje molitve iako taj odgovor nije onaj za kom sam ja zudela.

Nastavila sam da se drzim svojih prijatelja iz Al-Anona, jer su samo oni mogli da

razumeju moju srceparajucu tugu. Principi Al-Anona su mi pomogli da prihvatim “ono sto ne

mogu da promenim”, I pocinjem da osecam ponekad spokoj. Iako mi je toliko tesko da

prihvatim ovu tragediju, mislim da je nikako ne bih prihvatila bez programa Al-Anona.

Pratimo program zajedno

Kad sam otisla na moj prvi sastanak Al-Anona bila sam puna strahova, bez nade u

buducnost, opsednuta trazenjem resenja za problem mog supruga sa picem. Tokom veceri cula

sam reci “alkoholicar”, “vera”, “spokoj”, i fraze tipa “emotivna distanca”, “samo tokom 24

casa”, “Prepusti se i dopusti Bogu”. To vece je donelo prekretnicu u mom bracnom I licnom

zivotu, mada tada nisam shvatila u kojoj meri. Nastavila sam da idem na sastanke i moj nacin

gledanja na stvari se promenio.

Mislim da je najveci izazov sa kojim ijedna zena moze da se suoci da se uda za

alkoholicara. On pati od bolesti koja se ne moze leciti lekarskim putem, bolesti koja duhovno i

emotivno utice na celu porodicu. Danas mnogo vise zena i muskaraca pristupa AA-u pre nego

sto “udare o dno”, zahvaljujuci informacijama koje su dostupne o ovoj bolesti.

Prisustvoajuci sastancima Al-Anona naucila sam da prihvatim cinjenicu da je moj muz

alkoholicar. Saznala sam da smo oboje nemocni nad alkoholom, i da sam i ja isto tako bolesna

kao i on. Morala sam da naucim da samoj sebi pomognem, i kad sam pocela da jacam svoj

sopstveni moral, i da menjam svoj odnos prema njegovoj bolesti, stvari su pocele da se


menjaju na bolje. Nije lako prihvatiti novi nacin zivota i primeniti ga svaki dan cak i tokom

kriza koje stavljaju na probu svu nasu mudrost Al-Anona. Kad zivimo dan po dan, secamo se

dobrih i zaboravimo lose stvari iz proslosi, gradimo solidan temelj za buducnost.

Al-Anon nam pomaze da nadjemo snagu da se izdignemo iznad mizerije u cijim smo

kandzama pre bili. Mozemo da sidjemo sa emotivnog “roler-kostera” i krenemo putem

spokoja. Za mnoge od nas, uciniti to je malo cudo.

Poslednjih meseci pijanstva mog muza bilo mi je tesko da se emotivno distanciram od

njega. Sin nam je bio tek beba tada i mora da sam kolicima presla stotine milja samo da se

sklonim iz kuce. Mnogo mi je pomoglo da se fizicki uklonim iz situacije. To sam naucila u Al-

Anonu.

Ponekad moramo da glumimo kako bi smo primenile program Al-Anona. Moramo da

delujemo mirno spolja, iako se kidamo iznutra. Shvatila sam da ako to dovoljno cesto radim da

ce da s vremenom postane deo moje prirode.

Pre Al-Anona mrzela sam nasu kucu i mislila sam da ce se stvari popraviti kad se

preselimo. Sad znam da promena mora da se desi iznutra. Jos uvek smo u istoj kuci I sad je

volim.

Sad kad mi je muz trezan i u AA, pronasli smo da nas vezuje to sto se trudimo da

podelimo sa drugima ono sto smo naucili. U isto vreme, ja i dalje ucim. Sastanci uvek donesu

nove probleme i nova saznanja. Svaki dan nam se pruza prilika da krenemo unapred ili unazad.

Vreme nam ne dozvoljava da stojimo u mestu. Na svakom od nas je da radi na samom sebi, i

da se emotivno i duhovno razvija.

Znam da sam danas druga osoba, zahvaljujuci tome sto sam se bolje upoznala sa

alkoholizmom. Dobro koje je proizaslo iz ovog iskustva nas je jako obogatilo. Otkrila sam

nacin zivota koji mogu da primenim na bilo koju sitaciju. Nasla sam utehu u razmeni sa onima

koji me razumeju, i neprocenljiv dar u pomoci drugima.

Upoznaj samog sebe

Moj muz se ozenio u crkvi kojoj smo oboje pripadali u nasim mladjim godinama. Kad

sam se udala za njega imao je dva sina od deset i dvanaest godina. U to vreme smo oboje bili

agnostici. Moj muz je verovao da kako bi smo najbolje resili probleme sa decom moramo da

zivimo potpuno odvojeno. Toga smo se manje vise striktno pridrzavali, i alkoholizam nam je


bio jedini veliki problem tokom petnaest godina. Iako sam ja bila registrovana medicinska

sestra, nisam znala koliko je alkoholizam ozbiljan problem.

Kako je bolest krenula svojim dobro znanim putem, ja sam reagovala na tipicno

pogresan nacin. Zajedno smo probali gotovo sve moguce kako bi smo resili problem, kostalo

nas je mnogo, finansijki i emotivno. Na neki nacin, mislim da je vecina neuspelih pokusaja

lekara da izlece mog muza bila od pomoci, jer se nakon tolikih neuspeha najzad okrenuo ka

AA. Sigurna sam da je za njega to bio poslednje utociste. Ili AA ili nista drugo – to je sam sebi

dao kao ultimatum.

Moj muz i ja smo nekoliko meseci uzivali u treznom, i energetski prijatnom zivotu.

Govorio je na mnogim sastancima, i govorio je vrlo dobro. Nijednom nije izgubio svoj

zahtevan posao, iako je cesto pravio skupe greske koje su se uvek zataskavale.

Ja sam postala aktivna u Al-Anonu, i gledala na program kao na najbolju stvar na svetu.

Deo mog rada pri Al-Anonu je zahtevao da odradim Dvanaest Koraka do detalja. Smatrala sam

sebe autoritetom, iako nisam kapirala sustinu programa! S vremenom sam, medjutim, shvatila

da mi je rad na programu bio najkorisniji kad sam ga radila za samu sebe, i od srca ga

preporucujem svakome ko se oseca nadmenim kao sto sam ja bila.

Nakon nekoliko meseci treznog zivota, moj muz je saznao da mu je stariji sin, koji je

ziveo podalje, ozbiljno bolestan. Poceo je niz svakonedeljnih poseta bolnici, uz prisustvo

njegove bivse zene. Ja sam bila iskljucena iz ovih poseta – bilo mi je receno da je to u mom i

sinovljevom najboljem interesu. Moram da priznam, sa zaljenjem, da nisam u to sasvim

verovala, pogotovo kad bi mi se muz svaki put vratio iz “posete bolesnom sinu” koji nije bio u

stanju cak ni da razgovara, u sjajnom i pricljivom raspolozenju!

Kad sam prokomentarisala o tome rekao mi je da izmisljam. Nisam mogla a da ne

pomislim kako ga je sad u treznom stanju ona ponovo privukla. Ona je uspesna poslovna zena i

nikad se nije preudala. Insistirala sam da im se pridruzim kad idu u posete jer jednostavno

nisam mogla da podnesem svoje misli dok je on bio odsutan. To je, naravno, samo pogorsalo

moju situaciju. Nikome drugom nije smetalo – jednostavno su me izignorisali.

Bila sam zapanjena i zgrozena da sam sebi dopustila da se tako uvucem u pricu, ali sam

racionalizovala i, kao i obicno, sam uskoro plivala u samosazaljenju. Kad je postalo sasvim

jasno da vise ne mogu da kontrolisem svoja osecanja, i kad mi je receno da ce posete da se

nastave bez obzira sta ja o tome mislim, potpuno sam se obeshrabrila.


Sledila su tri meseca bolnih tortura i placnih pokusaja da razumem i razresim ovu, meni

nepodnosljivu, situaciju. Pokusala sam da pitam druge clanove Al-Anona za savet sto sam

diskretnije i iskrenije tada mogla; pokusala sam bezuspesno da primenim Dvanaest Koraka;

probala sam Molitvu Spokoja i molila sam se, ali samo za spasenje.

Sve sto sam radila bi pomoglo na kratko, ali se ja na kraju krajeva nisam promenila ni

trun jer sam potpuno bila uverena da su drugi bili u krivu. Pokusala sam da budem fer, no

nisam mogla. Molila sam se da mi mudrost kaze da li je ovo nesto sto mogu da promenim, ali

nisam dobijala odgovor – ne tada.

Potom, osecajuci se potpuno odbacenom i otupelom, i nakon sto sam rekla muzu da

mislim da treba da se rastanemo, otisli smo zajedno na proslavu godisnjice moje Al-Anon

grupe. Te veceri smo imali izuzetno duhovnog govorika. Proveo nas je kroz jedanaest koraka,

no sam ja propustila sta je rekao o vecini njih. Medjutim, usi sam naculjila kad sam ga cula da

pominje u Dvanaestom Koraku “duhovno prosvetljenje” i kako ono ne mora da stigne kao

tresak u glavu – da je sve sto nam zaista treba za prosvetljenje da upoznamo samog sebe. Iz

nekog razloga mi je to mnogo znacilo, ali nisam u potpunosti shvatila poruku dok nisma, lezeci

u krevetu, razmisljala o dogadjajima od te veceri. Misao “upoznaj samu sebe” me je proganjala

sve dok se nisam, iz ocaja, ozbiljno upitala da li ja uopste znam samu sebe – da li postoji

mogucnost da sam ja ta koja nije u pravu, a ne drugi? Po prvi put sam saslusala taj zastraseni

glasic blage sumnje, i zatim preklinjala Boga da mi pomogne da upoznam samu sebe. Odlucno

sam odgurnula stare poznate argumente i pogovore i, priznavsi da postoji mogucnost da ja

nisam u pravu, rekla sam bez ustezanja: “Bice kako Bog da”. Uz neverovatan osecaj smirenosti

i sigurnosti, postala sam svesna kako su mi se misli o celoj situaciji, kao i o drugim slicnim

problemima, razbistrile. Sve je jednostavno palo na svoje mesto – ono sto je pre bilo nemoguce

je postalo moguce. Jasno sam razumela da je ono sto je moj muz osecao bila radost oca kome

je ocinstvo toliko dugo bilo uskraceno. Vezanost za majku decaka, koju sam primetila tokom

poseta, je jednostavno bila izraz zajednicke zabrinutosti za sina. Moja osecanja prema njoj su

se potpuno promenila od tada. Sad umem da budem milosrdna.

Verujem da mi je bila pruzena bozija milost, i to mi je pomoglo da se bez teskoce

vratim svojoj staroj veroispovesti, i da napravim bitne promene u svom zivotu. Mislim da

vecina ljudi putem Al-Anona lagano i postepeno stigne do istinske duhovnosti, bez ovako

drasticnog procesa. Kako god, verujem da sam ja bila toliko udaljena i ocajnicki u potrazi za


licnim, milosrdnim Bogom, da mi je bila potrebna vrsta sok terapije kako bih nasla moj put do

njega. Uvek nam naravno treba bozja pomoc, ali nekad nam treba bozanska operacija kako

bismo se resili podmuklih mana koje se sire i mogu da zahvate nase celo bice. Ako mi se ista

slicno ponovo desi, nadam se da cu biti dovoljno prisebna da primenim Sedmi Korak, i da se

ponizno i sto pre molim za odstranjenje svojih mana. Sada znam, bez ikakve sumnje, da se

nase mane mogu i hoce, uz posebnu milost bozju, otkloniti, kao sto se meni desilo preko Al-

Anona.

Prica jednog coveka

Koliko ste puta culi nekoga kako kaze: “Nisam shvatao koliko se promenila! Nije vise

ona osoba koju sam ozenio!” Koliko ste puta I sami rekli tako nesto? Moj razlog zbog koga

sam to rekao je bitniji od cinjenice da sam to rekao.

Alkoholizam, kako ga AA shvata, je bolest koja se moze zaustaviti ali nikad potpuno

izleciti. Ta mi je ideja bila nepoznata, prezirao sam spoljasnje simptome ne shvatajuci

posledice mog nerazumevanja no moj sopstveni zivot.

Muz smatra da je blagostanje njegove porodice njegova licna odgovornost, i kad se

nesto desi sto je van njegove kontrole, on burno reaguje. Ponos mu je povredjen kad primeti da

mu dom, koji se toliko trudi da odrzi, propada.

Postepeno sam se povukao od porodice, prijatelja i poznanika, i postao vrlo sebican.

Krivio sam problem alkoholizma za gotovo sve sto mi se nije svidjalo I, bez da sam to shvatao,

koristio sam ga kao izgovor za samo-sazaljenje.

Nako sto je moja zena usla u AA, sjajno je napredovala uz sopstvene napore I pomoc

drugih, no to je samo pogorsavalo moju dilemu.

Otprilike u to vreme sam uspostavio kontakt sa Al-Anonom, kome sam prisao uz

ironiju, ali je postepeno osecaj pripadanja i razumevanja drugih poceo do mene da dopire.

Bio sam na putu usamljenosti, gotovo potpuni stranac u mojoj porodici, sto je jos

najgore, brzo sam gubio moc da komuniciram sa drugima. Promenio sam se, zasigurno ne na

bolje, i bio sam svestan toga da sam nesto morao da ucinim po tom pitanju.

Otkako sam prisao Al-Anonu, i poceo da primenjujem Dvanaest Koraka u svom zivotu,

shvatio sam da sam koristio svoja merila i standarde za drugu osobu. Sad znam da moja zena

ima pravo na drugacije misljenje, sopstvene nade i frustracije.


Nije uvek lako primeniti Dvanaest Koraka. Nasao sam da mi pomaze da ih primenim

jedan po jedan. Ponekad promasim znak na putu, medjutim moji prijatelji iz Alanona mi

pomognu da se vratim istim putem dok ne vidim ponovo putokaz.

Strpljenje, razumevanje i konstruktivni predlozi prijatelja ce pomoci svakome ko je

spreman da slusa i da se menja. Ono sto je stvarno zahtevno svako mora da uradi sam. To je,

verujem, sustina Al-Anona.

Nasao sam da mi je primena Dvanaest Koraka kod kuce i na poslu, donela izuzetno

korisna iskustva. Kad zaboravim na proslost i zivim svaki dan kao da je potpuno novo

iskustvo, mogu da uradim vise za druge i, zacudjujuce, osecam vece blagostanje i ispunjenost.

Ako sam aktivan u Al-Anonu, i ako sam iskren sa samim sobom, trudim se da zapamtim koliko

je bitno za moje samopostovanje, da postujem prava i privilegije drugih.

Sada znam da, promenila se moja zena ili ne – ja o tome nista ne mogu da uradim – ali,

da li cu se ja promeniti ili ne, zavisi samo od mene.

Česta pitanja 1. Sta je alkoholizam?

Alkoholizam je trostruka bolest koja utice na telo, um, i duh. Jedan od simptoma je

nekontrolisana zelja za alkoholom.

2. Kako porodica moze da pomogne alkoholicaru?

Program Al-Anona nam pomaze da prestanemo sa trudom da promenimo alkoholicara

nad kojim nemamo moc, i da paznju okrenemo sebi, jer sebe mozemo da promenimo.

3. Sta je Al-Anon?

Al-Anon je drustvo rodbine i prijatelja alkoholicara, koji se trude da, deljenjem

iskustava, rese zajednicke probleme, da uvecaju znanje i razumevane samih sebe i

alkoholicara.

4. Sta mozemo da uradimo kako bi pomogli alkoholicaru da prestane da pije?

Menjanjem svog odnosa stvaramo zdraviju okolinu za celu porodicu, ukljucujuci i

alkoholicara. To moze pomoci alkoholicaru da prihvati da ima problem, i da ga uputi do

Anonimnih Alkoholicara (AA).

5. Kako mozemo da promenimo svoj odnos?

a. Prateci program Al-Anon-a, Korake, Tradicije, slogane i molitve.


b. Pokusavajuci da razumemo bolest alkoholizma i uticaj koji ima na nas

c. Prisustvujuci redovno sastancima Al-Anona

6. Da li da sluzimo alkohol kod kuce?

To je stvar licnog izbora. Zavisi od reakcije alkoholicara. Moze biti preporucljivo ne

sluziti na pocetku treznjenja.

7. Da li da prihvatimo pozive na okupljanja na kojima ce se sluziti alkohol?

Treba da prepustimo alkoholicaru da odluci da li ce ili ne da prihvati takve pozive, isto

kao sto i mi donosimo odluku sami za sebe.

8. Da li moramo I mi da prestanemo da pijemo?

Ako je bitno alkoholicaru - preporucljivo je, samo je na nama da odlucimo.

9. Kad je najbolje da pocnemo pricu sa alkoholicarem o picu, ili bilo kom drugom ozbiljnom

problemu?

Ovo, uglavnom, zavisi od situacije. Iskustvo je mnogih da je lakse pricati sa

alkoholicarem posle jednog od zescih opijanja. Kad god da diskutujemo o bilo kom problemu,

trudimo se zadrzimo sopstveni mir i distancu.

10. Da li da tetosimo alkoholicara?

Ne. Iskustvo je pokazalo da sto mu vise paznje posvecujemo, to on manje cini. Tako se

opijanje nastavlja.

11. Hoce li nasim nevoljama doci kraj kad alkoholicar prestane da pije?

Ne ocekujmo previse prebrzo. Preci iz bolesti ka zdravlju zahteva dosta vremena.

Pored toga, alkoholizam nije prouzrokovao sve probleme.

12. Da li ce nam trebati Al-Anon kad alkoholicar prestane da pije?

Da. Nasa posvecenost sebi i licnom razvoju kroz Al-Anon moze biti od pomoci

njegovom prilagodjavanju trezvenosti.

13. Da li smo i mi bolesni?

Dobro je da se zapamti da bolujemo od uticaja necijeg alkoholizma.

14. Koje odgovornosti moze alkoholicar da prihvati?

Skoro nikakve, osim ako nije prestao/la da pije. Neki alkoholicari mogu da prihvate

odgovornosti lakse od drugih; potencijal alkoholicara koji je trezan je neizmeran.

15. Kako mozemo da pomognemo alkoholicaru koji je prestao/la da pije?


Pokazujuci mu ljubav i razumevanje, i sami se oporavljajuci od porodicne bolesti

alkoholizma.

16. Sta je “suvo pijanstvo”?

Kad se trezan alkoholicar ponasa, ili je u slicnom stanju duha kao dok je pio, kaze se

da su pod “suvim pijanstvom”. Obicno se ovo desava na pocetku treznjenja, mada nije

neuobicajeno i kasnije.

17. Da li se nama u Al-Anonu desi da posrnemo?

Da. Navike se tesko menjaju, i ponekad zapadnemo u stari nacin razmisljanja i

ponasanja. Odrzavajuci kontakt sa Al-Anonom putem telefona, Al-Anon literaturom, ili

prisustvujuci sastancima nam sve pomaze da ne skrenemo sa pravog puta.

18. Kako da drzimo alkoholicara dalje od prijatelja koji piju?

Nikako.

19. Sta nam moze pomoci da se ne obeshrabrimo?

a) vera u Boga i Al-Anon

b) kad se angazujemo i pomazemo drugima

c) molitva i meditacija

20. Kako da stignemo do spokoja?

a) ako smo otvoreni, i bez predrasuda, na sastancima ucimo i crpimo snagu od grupe

b) ako usvojimo ono sto je za nas licno najbitnije iz Dvanaest Koraka, Molitve Spokoja

i slogana

c) ako naucimo da se prepustimo i dopustimo Bogu, emotivno se distancirajuci od

alkoholicara sa ljubavlju u nasem srcu i uz veru u Boga

21. Kako mogu da pomognem svojoj deci?

a) aktivno ucestvujuci u Al-Anonu

b) hrabreci tinejdzere da idu na sastanke Alatina, a stariju decu da idu na Al-Anon

c) citajuci Al-Anon i Alatin literaturu, kako bi saznali o uticaju koji alkoholizam ima na

celu porodicu

Dan po dan Alkoholicarima, koji su u AA, konstantno se ponavlja da treba da ostanu trezni samo

danas. Danas, njima i nama, je kljucna rec.


Stari persijski pesnik Omar kaze: “Nerodjeno Sutra i umrlo Juce, sta nas se ticu kad

nam je danas sjajno!”

Nas zadatak je da nam danas bude sjajno – puno dostignuca, napretka i zanimljivih

aktivnosti. Ako se tako skoncentrisemo na danasnji dan, necemo imati vremena da razmisljamo

o umrlom juce, ili da se brinemo o tome sta ce sutradasnji dan doneti. U jednu stvar mozemo

da budemo sigurni – ako danas uradimo najbolje sto mozemo, nase sutra ce sigurno biti bolje

od naseg juce.

Vecina od nas moze da se uhvati u kostac samo sa jednim danom. Ako tome dodamo

grozan teret koje nosi juce i sutra, pokusavamo da izadjemo na kraj sa vise muke nego sto je

potrebno.

Izaci na kraj sa danasnjim danom nije van nase moci, ali izboriti se sa ogorcenjem i

zaljenjem za onim sto je proslo, i sa strahom koji donosi sutra, jeste.

Neka se podsetimo svako jutro da cemo danasnji dan da prozivimo u potpunosti i sa

samopouzdanjem.

Samo za danas Samo za danas cu da zivim samo za ovaj dan, i necu se truditi da resim sve zivotne

probleme od jednom.

Samo za danas se necu plasiti zivota i smrti; necu se plasiti da uzivam u lepoti i da

budem srecan/na. Linkoln je rekao da su ljudi onoliko srecni koliko to rese da budu.

Samo za danas prilagodicu se onome sto jeste, i necu se truditi da prilagodim sve

onome sto meni odgovara. Ako ne mogu da dobijem ono sto bih zeleo/la, trudicu se da zelim

ono sto imam.

Samo za danas bicu prijatan/na, radostan/na, milosrdan/na, hvalicu ljude za ono sto

rade, necu ih kritikovati za ono sto ne mogu da urade; i ako nadjem manu, oprosticu je i

zaboraviti. Necu se truditi da poboljsam ili kontrolisem ikog drugog osim samu sebe.

Samo za danas cu da imam plan. Mozda ga necu sasvim ostvariti, ali cu ga imati.

Spasice me brige, zurbe, i neodlucnosti.

Samo za danas cu gledati na zivot novim ocima i otkricu njegovu cudnovatost;

verovacu da sta dam svetu, svet ce dati meni.

Samo za danas necu pokazati da su mi osecanja povredjena.


Samo za danas nacicu malo vremena da se opustim i shvatim sta je zivot i kakav moze

da bude; vremena da razmisljam o Bogu, i dobijem perspektivu same sebe.

Slogani Al-Anona “Prepusti se, i dopusti Bogu”

Svaki dan odluke se moraju doneti, i problemi resiti. Kad primetimo da nam

razdrazenje prerasta u tenziju, tenzija u skoro paniku, kad nam se stari strahovi povrate, vreme

je da stanemo i okrenemo se Bogu. Videcemo da, kad mi obezbedimo volju, on obezbedi moc.

“Prva stvar na prvo mesto”

Dosta nase zbunjenosti i isfrustriranosti je proizrokovano nasim neuspehom da

zadatcima i problemima pristupimo po redu vaznosti. Treba discipline kako bismo stavili sa

strane ono sto bi radije radili, i da se pozabavimo prvo onim sto je od najvece vaznosti.

Nagrada je sjajna: stvari se obave, uzivamo u osecaju uspeha, i naucimo da se suocimo sa

stvarima uz pravi osecaj vrednosti i smisla.

“Zivi i pusti druge da zive”

Ovo je podsetnik koji treba vecini nas – cesto. Treba da se brinemo jedino o svom

ponasanju, napretku i zivotu. Imamo pravo da na stvari gledamo na svoj nacin, i nemamo

pravo da to ikome nabacujemo.

“Samo polako “

Kad dodjemo u Al-Anon, optereceni problemima i konfuzijom, nacicemo jarko svetlo nade. To

moze da nas izazove da se previse trudimo da previse brzo naucimo sve sto treba nauciti o

programu.

Mislimo: “Kad bi samo mogli da dokucimo magicnu formulu koja toliko toga cini za

druge”. No, na zalost, nije magija u pitanju, vec filozofija zivota, koja mora polako i strpljivo

da se uci i upije u nasa srca i glave.

Kad svakom sastanku, svakom problemu, svakom koraku, pristupimo na lezeran nacin,

ono sto nam treba ce do nas doci brze nego ako se naprezemo i zurimo.

Treba vremena da se prilagodi zivot i promene stare navike, najbolje je polako.

“Jedino uz boziju milost”

Kad smo ozlojedjeni i ogorceni ponasanjem alkoholicara, dobro je podsetiti se da

alkoholicar nije izabrao taj teret patnje i ocajanja. Jedino uz boziju milost smo mi sami izbegli


tu bolest. Budimo zahvalni blagoslovu treznog stanja, i spremni da pomognemo alkoholicaru

da za samog sebe nadje tu zahvalnost.

Spisak za procenu nase zrelosti Izaci na kraj sa necijim alkoholizmom je mnogo lakse kad se mi sami ponasamo kao

zrela, odrasla osoba.

Zrela osoba je ona:

1. koju kritika ne vredja lako, i koju prihvata kao mogucu sugestiju za rad na sebi

2. koja zna da je samosazaljenje uzaludno i detinjasto – nacin na koji se krivica za

razocarenja prepisuje drugima

3. koja ne pobesni lako i ne “poludi” oko stinica

4. koja kod hitnih slucajeva ostaje smirena, i sa njima se hvata u kostac na logican i

razuman nacin

5. koja prihvata odgovornost bez da krivi druge kad stvari krenu nizbrdo

6. koja prihvata umereno kasnjenje sa strpljenjem, shvatajuci da je prilagodjavanje

drugima u odredjenoj meri neophodno

7. koja je dobar gubitnik, koja prihvata poraz i razocarenje bez zalbi i besa

8. koja se ne brine bez razloga o onome sto se ne moze promeniti

9. koja se ne razmece i pravi vazna kad je drugi hvale ili joj daju komplimente, prihvata ih

sa stilom, zahvalnoscu, i bez lazne skromnosti

10. koja aplaudira dostignucima drugih sa iskrenom dobrom voljom

11. koja se raduje dobroj sreci i uspehu drugih, prevazisavsi sitnu zavist i ljubomoru

12. koja sa postovanjem saslusa misljenja drugih cak i kad im se misljenja ne slazu; ne

ulazi u neprijateljske rasprave

13. koja ne kritikuje “za sitnicu” i ne nalazi mane drugima koji rade stvari na razliciti nacin

14. koja pravi razumne planove i trudi se da ih ostvari na skladan nacin; ne donosi odluke

“u trenutku” bez dovoljno razmatranja

15. koja pokazuje duhovnu zrelost:

- prihvatanjem postojanja Vise Sile, i priznajuci vaznost ove sile u njihovom zivotu

- shvatanjem da je svaka osoba deo covecanstva i da bitno doprinosi; da je svako

odgovoran da podeli dar koji im je bogom dat


- zivotom koji prati Zlatno Pravilo: “Ponasaj se prema drugima onako kako bi hteo da

se oni ponasaju prema tebi”.

Misli o tome kako treba ziveti Vera je sustina nasih nada, proizvod onog jos nevidjenog.

Dobar primer je najbolja propoved.

Svaka pozitivna misao je molitva.

Ono sto je u nasim molitvama ne mora da bude najbolje resenje za nas. “Ne” moze da bude

odgovor na nasu molitvu, isto tako kao i “Da”.

Ako se brines, sto se molis? Ako se molis, sto se brines?

Nikoga nije lakse prevariti do samog sebe.

Najveca mana od svih je ne priznati da imamo mana.

Sve dobro koje mogu da ucinim, i svaku ljubaznost koju mogu da pruzim drugom bicu, neka

mi je dato da pruzim ovog trenutka. Neka ne odugovlacim i ne zaboravim, jer ovim putem opet

necu proci.

Bez obzira kako bezizlazan problem moze da izgleda, zapamti: I to ce proci!

Ziveti u harmoniji sa samim sobom je neophodno da bi se zivelo u harmoniji sa drugima.

Strah je neprijatelj dobrog dela; on je smrtna bolest duha.

Vise je stvari ostvareno molitvom nego sto svet shvata.

Znanje se uvecava korak po korak; budimo strpljivi.

Onaj koji je jedan sa Bogom je uvek u vecini.

Kako su siromasni oni koji nemaju strpljenja; koja je rana ikad srasla drugacije no postepeno?

Nicije znanje ne ide ispred iskustva.

Nesrece koje je najteze podneti su one koje nas nikad ne stignu.

Razvoj je jedini dokaz zivota.

Osoba koja ne pravi greske obicno ne pravi nista.

Ljubav je razumevanje, prihvatanje, neznost. Ako se trudi da udavi i poseduje, to nije ljubav.

Sto cesce razmisljamo i ponasamo se iskreno, to je jaca navika.

Putovanje od hiljadu milja pocinje sa prvim korakom.

Zadatak pred nama nije nikad veci od moci u nama.

Al-Anon je, kao i izum, nastao iz potrebe.


Ako vam je zivot prazan, probajte da nesto u njega unesete. Cuvajte se gumene savesti i

betonskog srca.

Problem sa vecinom od nas je sto u napornim vremenima prestanemo sa naporom.

Sta ciniti i ne ciniti Ciniti:

oprostiti

biti iskren sa samim sobom

biti ponizan

samo polako – napetost je stetna

igraj se – nadji rekreaciju i hobije

kad god ne uspes, nastavi da se trudis

nauci cinjenice o alkoholizmu

idi cesto na sastanke Al-Anon-a

Ne ciniti:

biti nadobudan

pokusavati da dominiras, zvocas, prebacujes, i da se zalis

pobesneti

gurati bilo koga, do samog sebe

vracati proslost

proveravati alkoholicara

ziveti u samosazanjelju

pretiti pretnjama koje ne planiramo da ispunimo

biti previse zastitnicki raspolozen

biti nekome otirac

Tri prepreke ka uspehu u Al-Anonu

Sve diskusije u Al-Anonu treba da budu konstruktivne, korisne, ispunjene ljubavlju i

razumevanjem. Stremeci ka tim idealima, izbegavamo teme koje mogu da proizvedu razdor, i

koje nam mogu odvratiti paznju od nasih ciljeva.


1. Diskusija o religiji. Al-Anon nije povezan ni sa jednom sektom ili crkvom. Kao

duhovni program, on nije baziran ni na jednoj veroispovesti. Svako je dobrodosao.

Diskusije o razlicitim religioznim nacelima ne sluze nasoj svrsi.

2. Ogovaranje. Sastajemo se kako bismo pomogli sami sebi i drugima da naucimo i

primenimo filozofiju Al-Anona. U takvoj grupi ogovaranju nema mesta. Ne pricamo

ni o clanovima, ni o drugima, pogotovo ne o alkoholicaru; nasa posvecenost

anonimnosti donosi poverenje ljudi u Al-Anon. Bez razmisljanja ponavljati ono sto

smo culi na sastancima moze da ponisti samu svrhu naseg sastajanja.

3. Dominacija. Nase vodjstvo je izabrano ne da bi vladalo, nego da sluzi. Nijedan clan

Al-Anona ne sme da upravlja, preuzme na sebe autoritet, ili daje savete. Nas program

se bazira na sugestijama, razmeni iskustava, rotaciji vodjstva. Mi se razvijamo na

sopstven nacin, i sopstvenim tempom. Bilo koji pokusaj da se rukovodi ili upravlja bi

verovatno prouzrokovao katastrofalne posledice po harmoniju grupe.

Svetska sluzba Al-Anona

Upravnistvo porodicnih grupa

Svetska sluzba Al-Anon-a je svetski klirinski zavod za sve grupe Al-Anona i Alatina, i

za porodice i prijatelje alkoholicara. Nju prvenstveno finansiraju dobrovolji prilozi grupa i

prodaja literature prihvacene na sednici organizacije. Neke od sluzbi ukljuciju:

Sluzbu informacija koje se daju onima koji ocajnicki traze pomoc i nadu za same sebe

Sluzba distribucije pamfleta, knjiga i drugih materijala (koji ukljucuju “Forum”),

odobrenih na sednici organizacije. Paket informacija o Al-Anonu je dostupan po

zahtevu individuama, svestenicima, drugim profesionalcima, i organizacijama.

Sluzba korespondencije sa clanovima se bavi resavanjem problema grupe

Sluzba javnog obavestenja

Sluzba kanalisanja grupnih misljenja o polisi A-Anona

Sluzba pomoci u osnivanju i Al-Anon i Alatin grupa

Grupe Alatina

Deca alkoholicara obicno osecaju istovremeno ljubav i mrznju, strah i sazaljenje prema

njihovim roditeljima koji su alkoholicari, i imaju duboku potrebu da im neko pomogne.


U Alatinu tinejdzeri nauce da misle kao individue koje nisu pod strahom. Razvijaju

sposobnost da se emotivno distanciraju od problema svojih roditelja, a da u isto vreme zadrze

ljubav koju prema njima osecaju.

Mnogi su nasli nov nacin zivota u Alatinu, zdrav program po kom da zive i uzivaju u

zivotu.

Svaka grupa Alatina mora da ima sponzora koji je aktivan clan Al-Anona. Ovaj

sponzor ne sme biti roditelj jednog od clanova grupe. Pitanje se javlja koliko ovaj sponzor

treba da ucestvuje u sastancima, i do koje mere da “usmerava” grupu. Vecina tinejdzera zeli da

vodi svoj sou, i da se okrene sponzoru samo kad im zatreba pomoc oko odredjenih problema.

Specijalne focus grupe

Neki od rodjaka i prijatelja alkoholicara osecaju da im je najlakse da diskutuju o svojim

problemima sa onima koji se nalaze u slicnoj situaciji, te formiraju specijalne focus grupe.

Medjutim, clanovi ovih grupa se hrabre da, u isto vreme, idu na druge sastanke Al-Anona.

Nakon nekog vremena, shvatice da je ispastanje zbog necijeg alkoholizma nasa zajednicka

veza, i da razmena nasih iskustava, snage i nade sa drugim rodjacima i prijateljima

alkoholicara doprinosi nasem oporavku.

Dvanaest Koraka

Temelj programa Al-Anona Al-Anon se bazira na Dvanaest Koraka usvojenih od Anonimnih Alkoholicara. Samo je jedna

rec promenjena: Al-Anon je zamenio rec “drugi” sa “alkoholicari” u Dvanaestom Koraku.

Proucavamo Dvanaest Koraka kako bi smo se uhvatili u kostac i resili probleme vezane

za alkoholizam. Ucimo konstruktivne nacine odnosenja prema ovim problemima kako bismo

postepeno bili u stanju da ih resimo.

U sirem smislu, koraci su duhovna filozofija koja predstavlja elemente religija i

filozofija sveta. Na njihov jednostavan nacin, Dvanaest Koraka sadrzi velicanstven skup ideja

cije proucavanje nam, kao nagradu, donosi obogacenje nasih licnosti i karaktera, bolje

razumevanje naseg odnosa prema drugima, samopouzdanje i spokoj koji ce nam pomoci da

zivimo zivot koji je svakim danom sve ispunjeniji.

Dvanaest Koraka


Prvi Korak

Priznali smo da smo bespomocni pred alkoholom i da ne mozemo da upravljamo nasim

zivotima.

Priznati da ne mozemo da kontrolisemo zivot nekog nam dragog nije lako, ali je ovaj

Prvi Korak neophodan ako hocemo da resimo nas problem. Kad smo jednom u stanju da

priznamo nasu nemoc, prestajemo da teramo onog ko pije da prestane; znamo da nemamo tu

moc. Prestajemo da zvocamo, kukamo, da se zalimo; znamo da je beskorisno. Nasu paznju

okrecemo upravljanju nasim sopstvenim zivotom, koji je i sam postao van kontrole usled nasih

besplodnih i isfrustriranih napora da “radimo na nekom drugom”.

Priznavsi da nikog drugog ne mozemo da kontrolisemo olaksava nasu napetost toliko

da nas bolji pristup moze da dozvoli alkoholicaru da shvati da mu/joj treba pomoc.

Drugi Korak

Poverovali smo da nam Sila koja je jaca od nas moze vratiti zdrav razum.

Primetite ogromnu vaznost ovog koraka. Priznajemo da je situacija koju smo

pokusavali da kontrolisemo izvitoperila nas nacin razmisljanja. U ovom trenutku ocaja

osvestili smo se da mozemo i moramo naci duhovnu pomoc od Sile koja je jaca od nas. Mnogi

ovu Silu zovu Bogom, no svako od nas je slobodan da primeni svoj koncept.

To je Sila koja nas vraca razumu kako bismo se uhvatili u kostac sa rasulom koje je u

nas zivot doneo alkoholizam.

Treci Korak

Odlucili smo da stavimo našu volju i zivot u ruke Boga, kako god da ga mi

doživljavamo.

Primetite kako nas svaki step logicno vodi do sledeceg. Priznali smo da smo

bespomocni nad alkoholom i da sami ne mozemo da se izborimo sa nasim problemima.

Verujemo da nam ima pomoci. I sad, kroz ovaj Treci Korak, predajemo svoje probleme bozjoj

volji, kako god da je dozivljavamo. Predajemo joj ne samo nase probleme, vec nase kompletne

zivote. Kako donosimo ovu odluku, prihvatamo stav poniznosti, jer bez njega nismo spremni

da nas Visa Sila vodi. Tesko je priznati da ne mozemo da upravljamo svojim zivotom bez

njenog vodjstva, no to je sustina duhovnog razvoja.

Cetvrti Korak

Preispitali smo sebe i napravili hrabri moralni inventar naseg bica.


Sad kad smo pokusali da prihvatimo poniznost pred Visom Silom, vreme je za akciju,

za posao koji mi moramo da obavimo. Moramo da se preispitamo i pronadjemo istinu o tome

ko smo i sta smo – o nasim dobrim stranama, i o nasim manama.

Suociti se sa manama nije lako; lako je naci izgovore, dobre razloge koji opravdavaju

nase pristupe i ponasanja. Ali ovo mora da bude potpuno iskren inventar. Da li smo za svaku

krizu, svaki problem krivili alkoholicara? Da li zalimo same sebe, da li smo ogorceni na zivot,

sigurni da nista od toga nije bila nasa krivica? Da li smo netolerantni, ogorceni, ocajni,

sumnjicavi? Koje god negativne kvalitete iskopamo tokom ovog “hrabrog moralnog inventara”

cemo pokusati da iskorenimo.

Moramo isto tako iskreno proceniti nase dobre kvalitete; na tom temelju cemo da

gradimo!

Peti Korak

Priznali smo Bogu, sebi i ljudima pravu prirodu nasih gresaka.

Kad jednom otkrijemo i priznamo da imamo mane, veliko olaksanje ce nam doneti da

ih priznamo pred Bogom i zatrazimo pomoc kako bi ih otklonili. Dalje olaksanje sledi kad o

svemu ispricamo prijatelju punom razumevanja, lekaru, svesteniku ili drugim clanovima nase

Al-Anon grupe.

Kako delimo nase probleme, teret koji nosimo polako postaje laksi i uspevamo da se

suocimo sa samim sobom onakvim kakavi zaista jesmo. U tom trenutku nase razmisljanje

pocinje da biva jasnije. Nalazimo da nas razumeju oni koji imaju iste probleme; verujemo im

jer znamo da nece izneveriti nase poverenje. Osecamo kako pripadamo; vise nismo sami.

Sesti Korak

Potpuno smo spremni da dozvolimo Bogu da nam pomogne i ukloni nase mane.

Ovaj process je, zapravo, nastavak Petog Koraka. Treba nam duhovna potpora za nas

program kako bismo otklonili mane koje nam prave tolike probleme, i jedini nacin za nas da to

ucinimo je da se obratimo Bogu za pomoc.

Glavna tacka Sestog Koraka je fraza: “Skroz spremni”.

Obratite paznju, isto tako, da ovaj korak precizira “sve” mane naseg karaktera. Neke su,

moguce, tako duboko usadjene da ih ne mozemo prepoznati kao mane, a za neke smo, kao za

samosazaljenje, tako vezani da ih jedva mozemo pustiti da odu.

Sedmi Korak

Ponizno molimo Boga da izbriše sve nase nedostatke.


Opet se okrecemo nasoj Visoj Sili, predajuci u njene ruke problem nasih mana koji sad

jedva cekamo da se otarasimo. Pitamo za pravi put, ne samo jednom, vec u vise navrata

svakog dana, podsecajuci se na ogroman zadatak koji nam predstoji. Glavna rec ovde je

“ponizno”, priznajemo da nam treba sila koja je jaca od nas. Poniznost nam pomaze da sebe

vidimo iz prave perspektive, i da smo otvoreni ka istini.

Osmi Korak

Napravili smo listu ljudi koje smo povredili i voljni smo da prema njima te greske ispravimo.

Drugima mozemo jako naskoditi kad sebi dopustimo da postanemo opsednuti

problemom alkoholizma. On izvitoperi ne samo nas stav i ponasanje prema alkoholicaru, vec i

prema drugim clanovima porodice i prijateljima. Mozemo im nauditi kad reagujemo previse

otvoreno, kad ih zapostavljamo, ili kad se ne obaziremo na njihove potrebe.

Ako, svesno ili nesvesno, nosimo taj teret krivnje, moramo ga se resiti izvinjenjem. Tek

tada cemo naci mir, i bolji nacin ponasanja i razmisljanja.

To moze biti iskreno izvinjenje za nepravdu ili nipodastavanje; moze da bude

velikodusan i prijateljski napor da se kompenzuje za nepravdu ili zanemarivanje. Sama volja

da se covek izvini cesto omogucava de se to uradi na prirodan, i ne previse neprijatan nacin, a

to vodi duhovnom razvoju.

Deveti Korak

U direktnim kontaktima sa tim ljudima ispravili smo greske kad god je to bilo moguce,

osim ako bi to povredilo njih ili neke druge osobe.

Da bi smo odlucili da li ce izvinjenje prouzrokovati dalju stetu moramo da dobro

odmerimo situaciju. Zavisi od ljudi koji su u pitanju, prirodu okolnosti i mozda cak od

promena koje su se desile u medjuvremenu, ako je proslo dosta vremena. Od pomoci nam

moze biti da se konsultujemo sa osobom od poverenja.

Bitno kod Devetog Koraka je izvinjenje, ako je, nakon sto su svi faktori uzeti u obzir,

izvodljivo i ispravno da se pruzi. Postenje nas sprecava da koristimo ovo kao izgovor da ne

pruzimo izvinjenje kad to treba i moze da se uradi.

Deseti Korak

Nastavljamo sa nasim licnim inventarom I, kada nešto zgrešimo, odmah priznamo.

Dok primenjujemo sugestije prethodnih devet koraka, vidimo napredak.

Samoispitivanje, ipak, mora da se nastavi svakodnevno. Moguce je da smo sad stigli do


momenta kad smo u stanju da odmah prepoznamo svoje neljubazno i nepromisljeno ponasanje,

i da ga popravimo istog casa.

S obzirom da je nasa briga oko alkoholicara i nasih reakcijama na probleme nastale

usled neobuzdanog pica, moramo posebno paziti da se ne vratimo starim navikama zvocanja,

pridike, kontrole, sveznanja, i sta god je bio nas predjasnji nacin reagovanja. Ono sto kazemo i

radimo u odnosu sa alkoholicarem moze da poboljsa ili pogorsa stvari.

Jedanaesti Korak

Tražimo kroz molitve i meditaciju da poboljšamo naš svesni kontakt sa Bogom kako

god da ga mi doživljavamo, moleci se da nam da samo znanje o Njegovoj volji za nas i snagu

da to sve izdrzimo.

Mi stremimo “duhovnom prosvetljenju” pri kom postajemo jasno svesni nase Vise Sile.

Kako sve dublje razumemo nase probleme, svaki dan donosi obnovljenu veru i hrabrost. Dok

meditiramo o ovom novom nacinu zivota, shvatamo da smo vodjeni kroz svaki period od 24

casa, i postrajemo svesniji Boga dok se upoznajemo sa Njegovom moci koja nam pokazuje put.

Svako jutro pitamo Boga, kako god da ga dozivnjavamo, da nam pokaze put i da nam

da snage i hrabrosti da sprovedemo njegovu volju; na kraju svakog dana se zahvalimo na

njegovoj pomoci.

Dvanaesti Korak

Duhovno probudjeni posle ovih koraka, mi pokušavamo da prenesemo ovu poruku

drugima, kao i da primenjujemo ove principe u svim aspektima naseg zivota.

Ovo je triumfalna kulminacija – rezime – svih koraka. To je spoznaja da smo postali

duboko svesni Boga i nase veze sa njim, i da smo spremni da nastavimo sa nasim radom, sad

donoseci drugima svetlost koju smo otkrili.

Ovi koraci funkcionisu kod onih kojima trebaju i koji ih zele. Mogu nam pomoci da

nadjemo odgovore na sve svoje probleme. Sto vise ulozimo u program, vise cemo od njega

dobiti. Jedino kad unesemo ove principe u sve nase poslove, i nesebicno delimo ono sto smo

dobili, cemo naci mir duha kome stremimo.

Molitva Spokoja

Boze, daj mi spokoja

Da prihvatim ono sto ne mogu da promenim,


Snage da promenim ono sto je u mojoj moci,

I mudrosti da razlikujem jedno od drugog.

Dvanaest Koraka

1. Priznali smo da smo bespomocni pred alkoholom i da ne mozemo da upravljamo nasim

zivotima

2. Poverovali smo da nam Sila koja je jaca od nas moze vratiti zdrav razum

3. Odlucili smo da stavimo našu volju i zivot u ruke Boga kako god da ga mi doživljavamo

4. Preispitali smo sebe i napravili hrabri moralni inventar naseg bica

5. Priznali smo Bogu, sebi i ljudima pravu prirodu nasih gresaka

6. Potpuno smo spremni da dozvolimo Bogu da nam pomogne i ukloni nase mane

7. Ponizno molimo Boga da izbriše sve nase nedostatke

8. Napravili smo listu ljudi koje smo povredili i voljni smo da prema njima te greske

ispravimo

9. U direktnim kontaktima sa tim ljudima ispravili smo greske kad god je to bilo moguce,

osim ako bi to povredilo njih ili neke druge osobe

10. Nastavljamo sa nasim licnim inventarom i kada nešto zgrešimo, odmah priznamo

11. Tražimo kroz molitve i meditaciju da poboljšamo naš svesni kontakt sa Bogom kako god

da ga mi doživljavamo, moleci se da nam da samo znanje o Njegovoj volji za nas i snagu

da to sve izdrzimo

12. Duhovno probudjeni posle ovih koraka, mi pokušavamo da prenesemo ovu poruku

drugima, kao i da primenjujemo ove principe u svim aspektima našeg života.

Dvanaest Tradicija

Iskustvo nasih grupa sugerise da jedinstvo Al-Anon Porodicnih Grupa zavisi od nase odanosti

sledecim Tradicijama:

1. Naša zajednicka dobrobit mora biti na prvom mestu; izlecenje svakog od nas zavisi od

grupnog jedinstva.


2. U ostvarenju našeg zajednickog cilja postoji samo jedan autoritet - voljeni Bog, onako kako

se pojavljuje u našoj grupnoj svesti. Naši voditelji su samo poverljivi službenici, oni ne

upravljaju.

3. Rodjaci alkoholicara, okupljeni zajedno u potrazi za medjusobnom pomoci, mogu uzeti

ime Al-Anon Porodicne Grupe, pod uslovom da, kao grupa, nisu ninakakav nacin povezani

sa nekom drugom organizacijom. Jedini uslov clanstva je da postoji problem alkoholizma

kod rodjaka ili prijatelja.

4. Svaka grupa treba da bude autonomna, osim u pitanjima koja se ticu drugih grupa ili Al-

Anona ili AA kao celine.

5. Svaka grupa ima samo jedan jedini cilj – da pomogne porodicama alkoholicara. To cinimo

tako sto i sami upraznjavamo AA praksu Dvanaest Koraka, pruzamo ohrabrenje i

razumevanje nasim alkoholicarskim rodjacima, i dobrodoslicu i utehu porodicama

alkoholicara.

6. Nase Porodicne Grupe ne smeju nikada javno da podržavaju, finansiraju, niti dozvole

ijednoj drugoj instituciji da koristi nas naziv - da nas problemi novca, imovine i prestiža ne

bi udaljili od naše primarne i osnovne duhovne svrhe. Iako smo samostalna organizacija,

uvek moramo da budemo spremni da saradjujemo sa AA.

7. Svaka grupa treba da u potpunosti izdržava samu sebe, odbijajuci bilo kakve priloge spolja.

8. Rad na Dvanaest Koraka Al-Anona treba da ostane neprofesionalan, iako u našim

uslužnim centrima mogu da rade profesionalci.

9. Nase grupe ne bi trebale da ikad prerastu u organizaciju, mada mi možemo da osnivamo

radne odbore ili uslužne uprave koji su direktno odgovorni onima kojima služe.

10. Porodicne Grupe Al-Anona kao udruženje nemaju svoje zajednicko, jedinstveno mišljenje

o spoljašnjim problemima; zato se nase ime nikada ne sme pojaviti u javnim sporovima.

11. Naša politika odnosa s javnošcu više se temelji na privlacenju, a manje na promociji. Uvek

moramo da zadržimo licnu anonimnost u štampi, radiju i na filmu. Moramo da specijalno

obratimo paznju na zastitu anonimnosti svih clanova AA.

12. Anonimnost je duhovna osnova svih naših Tradicija i uvek nas podseca da su nacela naseg

programa iznad pojedinacnih interesa i licnosti.

alkoholizam – porodicna bolest oporavak · pdf fileappendix c alcoholism – the...

Documents