VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

ALUMINIJUM-RASPROSTRANJENOST I HEMIJSKE OSOBINESEMINARSKI RAD

Mentor: Student:dr Ljubia Jovanovi Milena Vasi PT Prokuplje 2014.godineSadraj:1.UVOD:..............................................................................................................2.TEORIJSKI DEO..............................................................................................2.1.Rasprostranjenost aluminijuma u prirodi...................................................2.2.Osobine aluminijuma.........................................................................2.3.Aluminijumova jedinjenja..................................................................2.4.Aluminijum-oksid..............................................................................2.5.Aluminijum-hidroksid........................................................................2.6.Ostala jedinjenja aluminijuma............................................................3.ZAKLJUAK.................................................................................................4.LITERATURA...............................................................................................

UVOD:ALUMINIJUM, AI = 26,98154Aluminijum (aluminium) spada u najobilnije elemente. On ini 7,28% Zemljine kore; po koliini ga ima najvie od svih metala. Aluminijum se u prirodi nalazi samo u obliku jedinjenja. Ime je dobio prema latinskoj rei alumen=stipsa.Najrasprostranjeniji minerali aluminijuma, koji ine glavni deo silikatnih stena, jesu razne vrste feldspata, na primer ortoklas,KAISi3O8, predstavlja glavnu masu sledeih silikatnih stena: granita, gnajsa, porfira i bazalta. U jako rasprostranjene silikatne minerale aluminijuma spadaju takoe i liskuni, na primer, muskovit (kalijumov liskun) KAI2(AISi3O10)(OH,F)2 itd.Raspadanjem primarnih silikatnih stena, pod dejstvom ugljene kiseline i vode, postaju razne vrste gline.Aluminijum se u prirodi nalazi u obliku oksida, AI2O3, koji je poznat pod imenom korund, a pomean s gvoevim oksidom i kvarcom ,pod imenom ,,mirgla. Aluminijum je prvi dobio (ali neist) fiziar Ersted (Ch. H. Oersted,1777-1851) 1825 godine, delujui Na-amalgamom na AICI3, Veler (F.Wohler,1800-1882) je 1827 godine, dejstvom metalnog kalijuma na aluminijum-hlorid, dobio ist metalni aluminijum: ALCI3 + 3K=AL + 3KCI.

Rasprostranjenost aluminijuma u prirodi:Aluminijum je veoma zastupljen u prirodi. Sa 7,45% koliko ga ima u zemljinoj kori, na prvom je mestu od metala, a posle kiseonika (46,7%) i silicijuma (27,7%) najrasprostranjeniji je hemijski element. Zajedno s njima aluminijum ini 82,5% mase gornjeg sloja Zemljine kore debljine 20-30km. Usled izraene hemijske aktivnosti prema kiseoniku, aluminijum je u prirodi prisutan iskljuivo u vezanom obliku, u vidu prirodnih jedinjenja (minerala). Oko 250 razliitih minerala sadri aluminijum, od ega najvii deo (oko 40%) otpada na aluminosilikate. Prirodnih minerala sa metalima koji ne sadre silicijum nema mnogo. Obojen tragovima drugih oksida, prirodni korund, dobro iskristalisan, javlja se u obliku dragog kamena. Od prirodnih alumo-silikata, nastali su sekundarni minerali, koji se po pravilu karakteriu povezanim sadrajem aluminijuma. Od tih minerala najznaajniji su: hidratisani oksidi (bemit,diaspor i hidrargilit), sadrani u najvanijoj rudi-boksitima; kaolit sadran u kaolinima i glinama; alunit i drugi. Od amorfnih minerala posebno je vaan kriolit, iji se rastop koristi kao rastvara glinice pri elektrolitikom dobijanju aluminijuma.

Osobine aluminijuma:Aluminijum je metal beo kao srebro; spada u grupu lakih metala, gustina mu je 2,70g cm-3, topi se na 660,37, a kljua na 2467. On je vrlo vrst i jako rastegljiv metal, moe da se izvue u vrlo tanke ice i da se izvalja u lim i folije neobino male debljine, u obliku listia. Aluminijum spada u dobre provodnike toplote i elektriciteta, njegova elektroprovodljivost iznosi 0,6 elektroprovodljivosti bakra. S obzirom na to da je tri puta laki od bakra, sve vie potiskuje ovaj pri izradi elektroprovodnika.Aluminijum je vrlo postojan metal na vazduhu; ubrzo se prevue tankom skramom oksida koji mu slui kao zatita od dalje oksidacije. Ovaj sloj aluminijum-oksida titi metal od dejstva vode, ugljen-dioksida i ini ga otpornim prema zapaljivosti. Zato se esto na vetaki nain-elektrolitikim putem (,,eloksiranje)-gradi zatitni sloj na predmetima od aluminijuma.