УДК 7.01 ПОЈАМКОНТЕКСТА– РАЗЛИЧИТИТЕОРИЈСКИ...

12

Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је Бе о град

DOI 10.5937/kultura1547012S УДК 7.01

прегледни рад

ПО­ЈАМ­КОН­ТЕК­СТА­–­ РАЗ­ЛИ­ЧИ­ТИ­ТЕ­О­РИЈ­СКИ­

ОКВИ­РИСа­же­так:­ У­ ра­ду­ се­ про­бле­ма­ти­зу­ју­ раз­ли­чи­ти­те­о­риј­ски­ окви­ри­за­мо­гу­ће­пој­мов­но­од­ре­ђе­ње­кон­тек­ста.­За­по­чи­ње­са­лин­гви­стич­ким­ту­ма­че­њем­као­нај­ра­ни­јем­по­ку­ша­јем­из­два­ја­ња­и­де­фи­ни­са­ња­кон­тек­ста­у­од­но­су­на­пер­фор­ма­тив:­кон­вен­ци­о­нал­ним­и­пар­ти­ци­па­тив­ним­схва­та­њем­кон­тек­ста.­За­тим­се­на­ста­вља­са­де­кон­струк­ци­јом­ кон­тек­ста­ ко­ја­ пред­ста­вља­ рас­кид­ са­ лин­гви­стич­ким­при­сту­пом­и­исто­вре­ме­но­уз­ди­за­ње­кон­тек­ста­на­ни­во­пој­ма.­Сле­де­ћи­те­о­риј­ски­оквир­је­Бур­ди­је­ов­по­јам­по­ља­си­ла­ко­ји­кон­тек­сту­да­је­ре­ла­ци­о­ни­ка­рак­тер­–­скуп­од­но­са,­а­не­еле­ме­на­та­–­и­осло­ба­ђа­га­суп­стан­ци­ја­ли­стич­ких­ре­ци­ди­ва.­Ме­ђу­тим,­тек­уво­ђе­њем­Де­ле­зо­вог­пој­ма­ри­зом­и­асамблажa­као­ри­зом­ског­мо­де­ла­ повезивањa­ пра­ви­ се­ ра­ди­ка­лан­ од­мак­ од­ ду­а­ли­стич­ких­ма­три­ца­ко­је­ура­чу­на­ва­ју­прет­ход­ни­те­о­риј­ски­окви­ри:­фор­ма­ли­стич­ки­(умет­нич­ко­де­ло­вс.­кон­текст),­лин­гви­стич­ки­(текст­вс.­кон­текст,­ су­бјек­тив­но­ вс.­ објек­тив­но),­ де­кон­струк­ти­ви­стич­ки­(при­су­ство­ вс.­ од­су­ство,­ при­ма­лац­ вс.­ по­ши­ља­лац)­ и­ по­ље­ си­ла­(уну­тар­вс.­из­ван­по­ља).­Пред­лог­за­но­во­од­ре­ђе­ње­кон­тек­ста­ко­ји­од­го­ва­ра­са­вре­ме­ном­тре­нут­ку­и­са­вре­ме­ној­умет­но­сти­и­ура­чу­на­ва­до­стиг­ну­ћа­ свих­прет­ход­них­те­о­риј­ских­окви­ра­ је­флу­ид­ни­кон­текст­–­тер­мин­пре­у­зет­од­Ба­у­ма­на­(флу­ид­на­мо­дер­на).

Кључ­не­ ре­чи:­ текст/кон­текст,­ де­кон­струк­ци­ја,­ по­ље­ си­ла,­ризом,­асам­блаж,­са­вре­ме­на­умет­ност,­флу­ид­ни­кон­текст

Лин­гви­стич­ка­ту­ма­че­ња­кон­тек­ста

Све­до­се­дам­де­се­тих­го­ди­на­про­шлог­ве­ка,­пи­та­ње­кон­тек­ста,­ углав­ном,­ ни­је­ би­ло­ ак­ту­ел­но­ или­ се­ узи­ма­ло­ здра­во­за­го­то­во,­као­очи­глед­ност.­Че­сто­ је­упо­ре­ђи­ван­са­цр­ном­ку­ти­јом­ због­ прет­по­став­ке­ да­ окол­но­сти­ има­ју­ ути­цај­ на­

МАЈА СТАНКОВИЋ

13

МАЈА СТАНКОВИЋ

од­ређе­ни­фе­но­мен,­али­да­је­при­ро­ду­тог­од­но­са­те­шко­од­ре­ди­ти.­Нај­ра­ни­ји­по­ку­ша­ји­из­два­ја­ња­и­де­фи­ни­са­ња­кон­тек­ста­као­за­себ­ног­пој­ма­ве­за­ни­су­за­лин­гви­сти­ку.­Ин­те­ре­со­ва­ње­за­кон­текст­ја­вља­се­под­ути­ца­јем­фи­ло­зо­фи­је­је­зи­ка­и­про­у­ча­ва­ња­го­вор­них­чи­но­ва.­Нај­ма­ња­ко­му­ни­ка­ци­о­на­је­ди­ни­ца­је­го­вор­ни­чин:­из­во­ђе­ње­од­ре­ђе­ног­ак­та­као­што­је­из­ја­ва,­пи­та­ње,­на­ре­ђе­ње,­за­хва­љи­ва­ње­или­че­сти­та­ње.­Чин­се­мо­же­са­сто­ја­ти­од­јед­не­или­ви­ше­ре­че­ни­ца,­али­је­ди­ни­ца­лин­гви­стич­ке­ко­му­ни­ка­ци­је­ни­је,­као­што­се­мо­же­прет­по­ста­ви­ти,­сим­бол,­реч­или­ре­че­ни­ца,­већ­про­дук­ци­ја­сим­бо­ла,­ре­чи­или­ре­че­ни­це­у­од­ре­ђе­ном­чи­ну,­чи­ме­кон­текст­до­би­ја,­бит­ну­функ­ци­ју­у­ко­му­ни­ка­ци­ји­у­нај­ши­рем­сми­слу.1­­

Кон­текст­је­у­лин­гви­сти­ци­имао­дво­ја­ко­зна­че­ње:­окол­но­сти­у­ ко­ји­ма­ на­ста­је­ текст­ и­ окол­но­сти­ у­ ко­ји­ма­ се­ чи­та.­Оба­слу­ча­ја­упу­ћу­ју­на­оно­што­иде­уз­текст,­а­не­шта­је­у­са­мом­тек­сту.­Остин­го­во­ри­о­кон­тек­сту­као­ску­пу­„од­го­ва­ра­ју­ћих­окол­но­сти”2­нео­п­ход­них­за­из­во­ђе­ње­и­раз­у­ме­ва­ње­пер­фор­ма­ти­ва.­Овим­је­те­жи­ште­по­ме­ре­но­са­са­мог­тек­ста­као­цен­трал­ног­еле­мен­та­пер­фор­ма­ти­ва­на­не­што­из­ван,­што­је­кон­сти­ту­тив­но­за­ње­го­во­зна­че­ње,­а­то­су­нео­п­ход­ни­усло­ви­за­из­во­ђе­ње­пер­фор­ма­ти­ва.­Да­би­се­пер­фор­ма­тив­уоп­ште­из­вео,­окол­но­сти­мо­ра­ју­би­ти­од­го­ва­ра­ју­ће,­а­да­би­би­ле­од­го­ва­ра­ју­ће,­мо­ра­се­ус­по­ста­ви­ти­од­ре­ђе­на­кон­вен­ци­ја.­Са­мим­тим­Остин­из­јед­на­ча­ва­кон­текст­са­кон­вен­ци­јом.3

Кон­вен­ци­о­нал­но­ схва­та­ње­ кон­тек­ста­ вр­ло­ бр­зо­ је­ по­ста­ло­пред­мет­кри­ти­ке,­а­по­вод­је­ин­си­сти­ра­ње­на­ра­зли­ци­из­ме­ђу­ли­те­рар­ног­тек­ста­и­го­вор­ног­чи­на­по­пи­та­њу­кон­тек­ста,­што­ је­Ости­но­во­по­ла­зи­ште:­ ли­те­рар­на­ де­ла­ни­су­ ди­рект­но­по­ве­за­на­са­со­ци­јал­ним­кон­тек­стом,­а­го­вор­ни­чин­је­сте.­Раз­ли­ка­је­вр­ло­јед­но­став­на:­го­вор­ник­и­слу­ша­лац­се­на­ла­зе­у­кон­крет­ној­си­ту­а­ци­ји,­ли­цем­у­ли­це.­Они­се­ме­ђу­соб­но­раз­у­ме­ју­за­то­што­се­на­ла­зе­у­ис­тој­си­ту­а­ци­ји­ко­ја­од­ре­ђу­је­зна­че­ње­њи­хо­вог­го­во­ра.­С­дру­ге­стра­не,­ау­тор­и­чи­та­лац­се­ско­ро­ни­кад­не­сре­ћу:­је­ди­на­ствар­ко­ја­им­је­за­јед­нич­ка­је­сам­текст.­Зна­че­ња­ко­ја­су­тран­спа­рент­на­у­го­вор­ном­чи­ну­и­

1­ Se­ar­le,­J.­(1969)­Spe­ech­Acts,­Cam­brid­ge:­Cam­brid­ge­Uni­ver­sity­Press,­р.­16.2­ Au­stin,­J.­L.­(1962)­How­do­things­with­words,­Ox­ford­Uni­ver­sity­Press,­р.­6.3­ Као­ нео­п­ход­не­ усло­ве­ за­ из­во­ђе­ње­ пер­фор­ма­ти­ва­ он­ на­во­ди­ сле­де­ће:­

„(А.­1)­Мо­ра­по­сто­ја­ти­при­хва­ће­на­кон­вен­ци­о­нал­на­про­це­ду­ра­ко­ја­ће­омо­гу­ћи­ти­ да­ из­ја­вљи­ва­ње­ од­ре­ђе­них­ ре­чи­ бу­де­ пра­ће­но­ од­ре­ђе­ним­окол­но­сти­ма­ко­је­ће­га­ран­то­ва­ти­ис­прав­ност­пер­фор­ма­ти­ва;­(А.­2)­осо­бе­и­окол­но­сти­у­да­том­слу­ча­ју­мо­ра­ју­би­ти­од­го­ва­ра­ју­ће­за­из­во­ђе­ње­од­ре­ђе­не­про­це­ду­ре;­(Б.­1)­сви­уче­сни­ци­у­про­це­ду­ри­мо­ра­ју­је­из­ве­сти­ис­прав­но­и­(Б.­2)­у­пот­пу­но­сти.­(Ц.­1)­Про­це­ду­ре­су­при­ла­го­ђе­не­осо­ба­ма­ко­је­има­ју­од­ре­ђе­не­ми­сли,­емо­ци­је­и­ин­тен­ци­је­уче­сни­ка­та­ко­ђе­мо­ра­ју­би­ти­укљу­че­не­и­уче­сни­ци­се­мо­ра­ју­по­на­ша­ти­у­скла­ду­с­њи­ма.”­Исто,­стр.­14­15.

14

МАЈА СТАНКОВИЋ

од­ре­ђе­ној­си­ту­а­ци­ји­гу­бе­на­раз­у­ме­ва­њу­ка­да­ни­су­ве­за­на­за­кон­крет­не­окол­но­сти.­То­ је­раз­ли­ка­из­ме­ђу­кон­вен­ци­о­нал­ног­и­кон­тек­сту­ал­ног­зна­че­ња.­Ли­те­рар­ни­је­зик­се­раз­ли­ку­је­од­обич­ног­го­во­ра­за­то­што­је­уте­ме­љен­у­кон­вен­ци­ји­ко­ја­је­по­зна­та­и­ ау­то­ру­и­чи­та­о­цу.­Кон­вен­ци­ја­не­ма­до­дир­них­та­ча­ка­са­кон­тек­стом­као­ни­од­нос­из­ме­ђу­ау­то­ра­и­чи­та­о­ца.

Ме­ђу­тим,­ очи­глед­ност­ ове­ раз­ли­ке­мо­же­ се­ до­ве­сти­у­пи­та­ње­јер­прет­по­став­ка­да­кон­текст­има­исто­зна­че­ње­за­све­уче­сни­ке­ не­мо­ра­ ну­жно­ би­ти­ при­хва­ће­на.4­Кон­текст­ ни­је­са­мо­кон­вен­ци­ја,­скуп­да­то­сти­ко­је­уна­пред­зна­мо,­већ­исто­вре­ме­но­и­про­из­вод­на­шег­раз­у­ме­ва­ња­кон­вен­ци­ја­и­прет­по­став­ки­о­то­ме­ка­ко­их­раз­у­ме­ју­дру­ги.­Та­ко­ђе,­иа­ко­пер­фор­ма­тив­сле­ди­ло­ги­ку­кон­вен­ци­ја,­ње­го­во­од­ви­ја­ње­се­не­мо­же­у­пот­пу­но­сти­ан­ти­ци­пи­ра­ти.­Из­то­га­сле­ди­да­кон­текст­за­ви­си­од­ни­за­чи­ни­ла­ца­чи­ји­се­уплив­не­мо­же­са­свим­кон­тро­ли­са­ти­што­му­да­је,­не­фик­сни,­већ­про­мен­љив­ка­рак­тер.­

Ако­је­кон­текст­скуп­кон­вен­ци­ја,­он­да­су­кон­вен­ци­је­бит­не­и­за­из­во­ђе­ње­пер­фор­ма­ти­ва­и­за­чи­та­ње­тек­ста­као­нео­п­хо­дан­услов­за­ре­гу­ли­са­ње­од­но­са­из­ме­ђу­уче­сни­ка­пер­фор­ма­ти­ва­од­но­сно­ау­то­ра­тек­ста­и­чи­та­о­ца.­С­дру­ге­стра­не,­ако­кон­текст­ по­ред­ кон­вен­ци­ја­ ура­чу­на­ва­ и­ дру­ге­ еле­мен­те,­ он­да­ње­го­ва­уло­га­по­ста­је­мно­го­ зна­чај­ни­ја,­ком­плек­сни­ја­у­ го­вор­ном­чи­ну,­али­и­у­тек­сту.­У­оба­слу­ча­ја­раз­ли­ка­из­ме­ђу­кон­вен­ци­о­нал­ног­и­кон­тек­сту­ал­ног­зна­че­ња­се­не­чи­ни­ви­ше­са­мо­ра­зу­мљи­вом­и­та­ко­очи­глед­ном.­То­по­ка­зу­је­да­ су­раз­ли­ке­из­ме­ђу­пер­фор­ма­ти­ва­и­ли­те­рар­ног­тек­ста­ма­ње­не­го­што­се­то­на­пр­ви­по­глед­мо­же­за­кљу­чи­ти.­Циљ­кри­ти­ке­кон­вен­ци­о­нал­ног­схва­та­ња­кон­тек­ста­ни­је­у­то­ме­да­по­ка­же­да­је­кон­текст­не­што­нео­бја­шњи­во,­већ­да­кон­текст­ни­је­јед­но­ста­ван,­очи­гле­дан­и­да­за­вре­ђу­је­ста­тус­пој­ма.­Дијк­на­ро­чи­то­ис­ти­че­зна­чај­раз­у­ме­ва­ња­да­тих­окол­но­сти­у­од­но­су­на­кон­вен­ци­о­нал­ни­оквир.­Он­кон­текст­не­ви­ди­као­објек­тив­но­ста­ње­ко­јем­се­до­де­љу­је­функ­ци­ја­узро­ка­за­ин­тер­пре­та­ци­ју­од­ре­ђе­ног­ тек­ста,­ већ­ ин­тер­су­бјек­тив­ну­ кон­струк­ци­ју­ ко­ја­се­про­ду­ку­је­кроз­ин­тер­ак­ци­ју­уче­сни­ка­као­чла­но­ва­од­ре­ђе­не­за­јед­ни­це.­

„Кон­тек­сти­су­су­бјек­тив­ни,­пар­ти­ци­па­тив­ни­конструкти.”5

Су­прот­но­фор­ма­ли­стич­ком­схва­та­њу­као­ску­па­објек­тив­них­окол­но­сти­–­со­ци­јал­них,­по­ли­тич­ких,­кул­тур­них­–­кон­тек­сти­су­кон­струк­ти­пар­ти­ци­па­на­та­или­су­бјек­тив­не­де­фи­ни­ци­је­у­ко­му­ни­ка­ци­о­ним­си­ту­а­ци­ја­ма.­Ка­да­се­го­во­ри­о­од­ре­ђе­ним­

4­ Schle­u­se­ner,­J.­(1980)­Con­ven­tion­and­the­Con­text­of­Re­a­ding,­Cri­ti­cal­In­qu­iry,­Vol.­6,­No.­4,­р.­669­680.

5­ Van­ Dijk,­ T.­ A.­ (2008)­ Di­sco­ur­se­ and­ Con­text,­ Cam­brid­ge:­ Cam­brid­ge­Univer­sity­Press,­р.­16.

15

МАЈА СТАНКОВИЋ

„окол­но­сти­ма”,­оне­се,­не­са­мо­опи­су­ју,­већ­и­ин­тер­пре­ти­ра­ју.­То­не­зна­чи­да­објек­тив­на­ди­мен­зи­ја­не­по­сто­ји,­већ­да­је­од­мно­го­ма­ње­ва­жно­сти­у­од­но­су­на­су­бјек­тив­ну­ин­тер­пре­та­ци­ју.6­Ако­је­кон­текст­ин­тер­су­бјек­тив­на­кон­струк­ци­ја,­он­да­ је­сва­ки­текст/пер­фор­ма­тив­ је­дин­ствен­ јер­се­са­сто­ји­од­од­ре­ђе­ног­бро­ја­ре­ла­ци­ја­упр­кос­иден­тич­ним­со­ци­јал­ним­да­то­сти­ма.­Ово­је­ујед­но­и­ту­ма­че­ње­ко­је­се­у­лин­гви­сти­ци­нај­ви­ше­уда­ља­ва­од­кон­вен­ци­о­нал­ног­од­ре­ђе­ња­кон­тек­ста.­Уво­ђе­њем­ су­бјек­тив­но­сти­ ис­ти­че­ се­ про­мен­љи­вост,­ ди­на­мич­ност­што­је­у­постструк­ту­ра­ли­стич­ким­те­о­ри­ја­ма­при­хва­ће­но­као­јед­но­од­глав­них­обе­леж­ја­кон­тек­ста.

Де­кон­струк­ци­ја­кон­тек­ста

Де­кон­струк­ци­ја­ кон­тек­ста­ пред­ста­вља­ рас­кид­ са­ лин­гви­стич­ким­ тер­ми­но­ло­шким­ од­ре­ђе­њем­ и­ ра­ди­ка­ли­за­ци­ју­ње­го­ве­ ком­плек­сно­сти.­ Пи­та­њем­ „По­сто­ји­ ли­ строг­ и­ на­уч­ни­ по­јам­ кон­тек­ста?”,­ Де­ри­да­ про­бле­ма­ти­зу­је­ кон­текст­као­по­јам,­а­не­пра­те­ћи­еле­мент­дис­кур­са,­„скуп­да­то­сти”,­„од­го­ва­ра­ју­ће­окол­но­сти”­или­низ­кон­вен­ци­ја.7­По­ла­зи­ште­у­ Де­ри­ди­ној­ кри­ти­ци­ кон­вен­ци­о­нал­ног­ схва­та­ња­ су­ тзв.­гра­нич­не­си­ту­а­ци­је­од­ко­јих­се­Остин­огра­ђу­је­ јер­не­под­ле­жу­пра­ви­ли­ма­кон­вен­ци­о­нал­ног­кон­тек­ста.­Остин­из­два­ја­ при­су­ство­ као­ је­дан­ од­ нео­п­ход­них­ усло­ва­ за­ из­во­ђе­ње­пер­фор­ма­ти­ва:­при­су­ство­уче­сни­ка­пер­фор­ма­ти­ва,­од­но­сно­су­бје­ка­та­го­во­ра­и­при­ма­о­ца.­Из­о­ста­ја­ње­при­су­ства­на­до­пу­њу­је­се­ре­фе­ри­ра­њем­на­пр­во­бит­ну­си­ту­а­ци­ју­ко­ја­укљу­чу­је­при­су­ство­или­пот­пис­као­озна­ку­при­су­ства.­Из­то­га­сле­ди­да­је­пер­фор­ма­тив,­на­из­ве­стан­на­чин,­пра­зан­уко­ли­ко­га­из­го­ва­ра­глу­мац­или­ако­се­по­ја­вљу­је­у­пе­сми­или­со­ли­ло­кви­ју.­Остин­ова­кве­при­ме­ре­на­зи­ва­па­ра­зит­ским­у­од­но­су­на­нор­мал­ну­упо­тре­бу­је­зи­ка­и­ис­кљу­чу­је­их­из­сво­је­ана­ли­зе­јер­од­у­да­ра­ју­од­пер­фор­ма­ти­ва­у­уо­би­ча­је­ним­окол­но­сти­ма.­Де­ри­да,­с­дру­ге­стра­не,­ис­ти­че,­не­при­су­ство,­већ­од­су­ство­као­нео­п­ход­ни­услов­за­сва­ку­вр­сту­ко­му­ни­ка­ци­је.­

На­при­ме­ру­пи­сма­као­пер­фор­ма­ти­ва­за­чи­је­из­во­ђе­ње­ни­је­ нео­п­ход­но­ при­су­ство,­ Де­ри­да­ пер­вер­ти­ра­Ости­но­ву­ ар­гу­мен­та­ци­ју.­Оп­ште­при­хва­ће­но­по­ла­зи­ште­у­лин­гви­сти­ци­је­ да­ се­ пи­са­ни­ знак­ на­ме­ће­ у­ од­су­ству­ при­ма­о­ца­ и­ да­ је­од­су­ство­ при­ма­о­ца,­ у­ ства­ри,­ мо­ди­фи­ка­ци­ја­ ње­го­вог­ при­су­ства.­ Та­ко­ се­ пот­пис­ ту­ма­чи­ као­ „озна­ка­ при­су­ства”­ ау­то­ра­ јер­ре­фе­ри­ра­на­пр­во­бит­ну­си­ту­а­ци­ју­у­ко­јој­ је­ау­тор­био­при­су­тан.­На­су­прот­то­ме,­Де­ри­да­ис­ти­че­да­је­за­пи­смо­

6­ „Да­је­кон­текст­скуп­објек­тив­них­со­ци­јал­них­да­то­сти,­сви­љу­ди­у­истим­со­ци­јал­ним­окол­но­сти­ма­би­при­ча­ли­на­исти­на­чин.”­Исто,­стр.­16.

7­ Де­ри­да,­ Ж.­ (1984)­ Пот­пис,­ до­га­ђај,­ кон­текст,­ Де­ло,­ год.­ XXX,­ бр.­ 6,­Београд.

16

МАЈА СТАНКОВИЋ

нео­п­ходна­ап­со­лут­на­од­сут­ност­при­ма­о­ца:­да­би­од­ре­ђе­но­пи­са­но­ са­оп­ште­ње­има­ло­функ­ци­ју­ пи­сма,­ оно­мо­ра­ би­ти­чи­тљи­во­„упр­кос­ап­со­лут­ном­иш­че­зну­ћу­сва­ког­од­ре­ђе­ног­при­ма­о­ца­ уоп­ште.­Оно­ тре­ба­ да­ бу­де­ по­но­вљи­во­ –­ ите­ра­бил­но­–­у­ ап­со­лут­ном­од­су­ству­при­ма­о­ца­или­ем­пи­риј­ски­утвр­ди­вог­ску­па­при­ма­ла­ца.”8­Од­су­ство,­не­са­мо­да­је­при­сут­но­у­пи­сму,­већ­је­за­ње­га­кон­сти­ту­тив­но.­Де­ри­да­за­тим­на­во­ди­је­дан­гра­нич­ни­при­мер­у­ко­јем­је­ите­ра­бил­ност­пи­сма­до­ве­де­на­у­пи­та­ње,­а­то­ је­пи­смо­ко­је­ је­иди­о­ма­тич­но­у­то­ли­кој­ме­ри­да­је­чи­тљи­во­са­мо­за­два­су­бјек­та.­Да­ли­је­он­да­то­за­и­ста­пи­смо­јер­не­ис­пу­ња­ва­сво­ју­основ­ну­функ­ци­ју,­а­то­је­чи­тљи­вост?­Ово­је­при­мер­гра­нич­не­си­ту­а­ци­је­јер­је­функ­ци­ја­пи­сма­због­ис­кљу­чи­ва­ња­мо­гућ­но­сти­чи­та­ња,­и­са­мим­тим­не­мо­гућ­но­сти­ите­ра­бил­но­сти,­до­ве­де­на­у­пи­та­ње.­Ова­квим­ту­ма­че­њем­јед­но­од­кључ­них­од­ре­ђе­ња­пи­сма,­ите­ра­бил­ност,­до­ве­де­но­је­у­ве­зу­са­од­сут­но­шћу­при­ма­о­ца.9­­

Ме­ђу­тим,­ по­ред­ од­су­ства­ при­ма­о­ца,­ Де­ри­да­ од­су­ству­ да­је­ још­ је­дан­ ни­во­ зна­че­ња­ та­ко­што­ уво­ди­ и­ од­су­ство­ по­ши­ља­о­ца­као­услов­за­функ­ци­о­ни­са­ње­пи­сма.­Да­би­ је­дан­спис­био­спис,­по­треб­но­је­да­он­на­ста­ви­да­“‘де­ла’­и­да­бу­де­чи­тљив,­чак­и­ако­оно­што­се­на­зи­ва­ау­тор­спи­са­ви­ше­не­од­го­ва­ра­оно­ме­што­ је­на­пи­са­но,­оно­ме­што­из­гле­да­да­је­пот­пи­сао,­па­би­ло­да­ је­при­вре­ме­но­од­су­тан,­би­ло­да­ је­мртав,­или­уоп­ште­узев­ши,­да­му­не­иде­у­при­лог­ин­тен­ци­ја­тог­спи­са­или­ап­со­лут­но­ак­ту­ал­на­и­при­сут­на­бри­га­о­пу­но­ћи­ње­го­вог­зна­че­ња,­чак­и­оног­ко­је­се,­из­гле­да,­упи­су­је­‘у­ње­го­во­име’”10.­Ове­од­ли­ке­пи­сма,­ка­ко­Де­ри­да­ис­ти­че,­не­ва­же­са­мо­за­пи­смо,­већ­се­мо­гу­при­ме­ни­ти­на­сва­ку­вр­сту­ис­ку­ства.

Иш­че­зну­ћем­при­ма­о­ца­и­ода­ши­ља­ча­ме­ња­се­функ­ци­ја­кон­тек­ста.­ Кон­вен­ци­о­нал­ност­ као­ уна­пред­ де­фи­ни­сан­ скуп­пра­ви­ла­ за­ме­ње­на­ је­ отво­ре­ним,­ не­за­си­ће­ним­ кон­тек­стом.­Исто­вре­ме­но,­дис­ква­ли­фи­ко­ва­на­су­од­ре­ђе­ња­кон­тек­ста­као­кон­вен­ци­о­нал­ног­и­огра­ни­ча­ва­ју­ћег.­Кон­текст­по­ста­је­про­мен­љив,­ите­ра­би­лан.­Де­ри­да­ис­ти­че­још­јед­но­обе­леж­је­кон­тек­ста,­а­то­је­мо­гућ­ност­уве­зи­ва­ња­са­дру­гим­кон­тек­сти­ма.­Он­на­зи­ва­то­„сна­гом­пре­ки­да­са­сво­јим­кон­тек­стом,­тј.­са­ску­пом­при­су­ства­ко­ја­чи­не­мо­ме­нат­ње­го­вог­уписивања”.­

8­ „Пи­смо­ко­је­не­би­би­ло­струк­ту­рал­но­чи­тљи­во­–­ите­ра­бил­но­–­и­на­кон­смр­ти­при­ма­о­ца,­не­би­ни­би­ло­пи­смо.”­Исто,­стр.­15.

9­ „Сва­ко­пи­смо,­да­кле,­да­би­би­ло­оно­што­је­сте,­мо­ра­би­ти­спо­соб­но­да­функ­ци­о­ни­ше­у­ра­ди­кал­ном­од­су­ству­сва­ког­при­ма­о­ца­ко­ји­се­уоп­ште­мо­же­ем­пи­риј­ски­утвр­ди­ти.­А­ово­од­су­ство­ни­је­не­ка­кон­ти­ну­и­ра­на­мо­ди­фи­ка­ци­ја­при­су­ства,­не­го­је­пре­кид­при­су­ства,­„смрт”­или­мо­гућ­ност­„смр­ти”­при­ма­о­ца­упи­са­на­у­струк­ту­ру­озна­ке.”­Исто,­стр.­16.

10­Исто,­стр.­16.

17

МАЈА СТАНКОВИЋ

„Сна­га­ пре­ки­да”­ ука­зу­је­ на­ осло­ба­ђа­ње­ од­ пр­во­бит­ног,­„пра­вог”­или­ори­ги­нал­ног­ (ода­ши­ља­ча,­при­ма­о­ца,­ кон­тек­ста)­и­мо­гућ­ност­ка­ле­мље­ња­на­дру­ге­кон­тек­сте:­

„Ни­је­дан­кон­текст­се­не­мо­же­за­тво­ри­ти­у­се­бе.”11

Да­то­сти­ве­за­не­за­пр­во­бит­ни­кон­текст­као­што­су­со­ци­јал­не,­еко­ном­ске,­по­ли­тич­ке­окол­но­сти­по­ста­ју­тек­јед­но­од­мо­гу­ћих­ кон­тек­сту­ал­них­ од­ре­ђе­ња,­ „увек­ отво­ре­на­ мо­гућ­ност­ње­го­вог­ис­тр­за­ња­и­ње­го­вог­ка­ле­мље­ња”­у­дру­ге­кон­тек­сту­ал­не­лан­це.­Сва­три­обе­леж­ја­кон­тек­ста­–­ите­ра­бил­ност,­не­за­ви­сност­од­пр­во­бит­ног­кон­тек­ста­и­мо­гућ­ност­уве­зи­ва­ња­у­но­ве­кон­тек­сте­–­Де­ри­да­из­два­ја,­не­са­мо­као­обе­леж­ја­пи­са­ног­зна­ка,­већ­и­го­во­ра­и­сва­ке­вр­сте­ис­ку­ства­што­оцр­та­ва­но­во­пој­мов­но­од­ре­ђе­ње­кон­тек­ста.

„Ин­си­сти­рао­бих­на­ тој­мо­гућ­но­сти:­на­мо­гућ­но­сти­ис­тр­за­ња­ и­ ка­ле­мље­ња­ ци­та­та,­ мо­гућ­но­сти­ ко­ја­ при­па­да­струк­ту­ри­сва­ке­озна­ке,­го­вор­не­или­пи­са­не,­и­ко­ја­кон­сти­ту­и­ше­сва­ку­озна­ку­у­пи­са­њу,­пре­и­из­ван­сва­ког­хо­ри­зон­та­ се­мио­лин­гви­стич­ке­ ко­му­ни­ка­ци­је;­ у­ пи­са­њу,­што­ зна­чи­ у­ мо­гућ­но­сти­ да­ функ­ци­о­ни­ше,­ на­ из­ве­сној­тач­ки,­одво­је­но­од­свог­’пр­во­бит­ног’­зна­че­ња­и­од­сво­је­при­пад­но­сти­не­ком­кон­тек­сту­ко­ји­се­мо­же­за­си­ти­ти­и­ко­ји­оба­ве­зу­је.­Сва­ки­знак,­је­зич­ки­или­не­је­зич­ки,­го­вор­ни­или­пи­са­ни,­ уну­тар­ма­ле­или­ ве­ли­ке­ је­ди­ни­це,­мо­же­да­се­ци­ти­ра,­да­се­ста­ви­ме­ђу­на­вод­ни­ке;­ти­ме­он­мо­же­да­пре­ки­не­са­сва­ким­да­тим­кон­тек­стом,­бес­ко­нач­но­про­из­во­де­ћи­ но­ве­ кон­тек­сте­ на­ на­чин­ ап­со­лут­но­ не­за­си­тљив.­То­не­прет­по­ста­вља­да­озна­ка­ва­жи­из­ван­кон­тек­ста,­не­го­обрат­но,­да­по­сто­је­са­мо­кон­тек­сти­без­ика­квог­сре­ди­шта­за­ ап­со­лут­но­ уси­дре­ње.­ Мо­гућ­ност­ ци­ти­ра­ња,­ по­дво­стру­че­ња­ или­ дво­стру­ко­сти,­ ите­ра­бил­ност­ озна­ке­ ни­су­слу­чај­но­сти­или­ано­ма­ли­је,­не­го­су­оно­(нор­мал­но/анор­мал­но)­без­че­га­озна­ка­не­би­мо­гла­има­ти­функ­ци­ју­ко­ју­зо­ве­мо­’нор­мал­ном’­”.12

Од­ лин­гви­стич­ког­ до­ де­кон­струк­ти­ви­стич­ког­ чи­та­ња­ кон­текст­ се­ по­сте­пе­но­ осло­ба­ђа­ фик­сних­ од­ре­ђе­ња:­ скуп­ да­то­сти­као­што­су­по­ли­тич­ке,­еко­ном­ске­и­дру­штве­не­окол­но­сти­ по­ста­ју­ ва­ри­ја­бил­не,­ су­бјек­тив­не­ ин­тер­пре­та­ци­је­чи­ме­ се­ до­во­ди­ у­ пи­та­ње­њи­хов­ објек­тив­ни,­ од­но­сно,­ не­про­мен­љи­ви­ка­рак­тер.­Са­Де­ри­ди­ним­чи­та­њем,­по­јам­кон­тек­ста­ се­ осло­ба­ђа­ и­ при­ма­о­ца­ и­ по­ши­ља­о­ца­ –­ то­ су­ две­по­след­ње­не­про­мен­љи­ве­ин­стан­це­из­лин­гви­стич­ког­ту­ма­че­ња.­Са­Бурди­је­о­вим­пој­мом­„по­ља­си­ла”­кон­текст­до­би­ја­

11­Исто,­стр.­17­18.12­Исто,­стр.­22.

18

МАЈА СТАНКОВИЋ

релациони­ка­рак­тер­осло­ба­ђа­ју­ћи­се­и­по­след­њих­ре­ци­ди­ва­суп­стан­ци­ја­ли­зма­на­сле­ђе­них­из­ве­за­са­пер­фор­ма­ти­вом,­пи­смом­и­пот­пи­сом.

Кон­текст­као­по­ље­си­ла

У­ сту­ди­ји­ Пра­ви­ла­ умет­но­сти,­ об­ја­вље­ној­ 1992.­ го­ди­не,­о­ ге­не­зи­ и­ струк­ту­ри­ по­ља­ књи­жев­но­сти­ у­ 19.­ ве­ку,­ Пјер­Бур­ди­је­раз­ра­ђу­је­по­јам­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља­ко­ји­ је­увео­у­ јед­ном­ од­ сво­јих­ ра­ни­јих­ тек­сто­ва.13­ Сво­ју­ по­чет­ну­ те­зу­о­ау­то­но­ми­ји­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља­Бур­ди­је­мо­ди­фи­ку­је­и­про­ши­ру­је­ кон­цеп­том­по­ља­ко­је­ кон­сти­ту­и­шу­кул­тур­ни,­еко­ном­ски,­ по­ли­тич­ки­ и­ сим­бо­лич­ки­ ка­пи­тал­ као­ глав­ни­из­во­ри­дру­штве­не­мо­ћи.­Из­ то­га­ сле­ди­да­ је­ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље­са­мо­део­по­ља­мо­ћи­ко­јем­је­исто­вре­ме­но­и­под­ре­ђе­но.­Ова­кво­схва­та­ње­де­ста­би­ли­зу­је­до­ми­ни­ра­ју­ћи­ефе­кат­есен­ци­ја­ли­стич­ких­ или­ иде­а­ли­стич­ких­ те­о­ри­ја­ умет­но­сти­ко­је­ у­ пр­ви­ план­ ста­вља­ју­ умет­ни­ка­ као­ ства­ра­о­ца,­ ин­ди­ви­дуу,­ су­бјект,­ с­ јед­не­ стра­не,­ и­ де­тер­ми­ни­стич­ких,­ ме­ха­ни­ци­стич­ких­ и­ марк­си­стич­ких­ ана­ли­за­ ко­ја­ за­ по­ла­зи­ште­има­ју­умет­нич­ко­де­ло­као­про­из­вод­дру­штве­них­од­но­са.­Те­о­риј­ски­кон­цепт­по­ља­си­ла­мо­же­се­при­ме­ни­ти­на­кон­текст:­од­су­ство­ фик­сних­ по­ла­зи­шта­ (су­бјек­ти­ви­стич­ких,­ објек­ти­ви­стич­ких...),­ ста­тич­них­ ка­те­го­ри­ја­ ко­је­ да­ју­ при­о­ри­тет­јед­ној­си­ли­(еко­ном­ској,­по­ли­тич­кој...)­или­од­ре­ђе­њу­(ства­ра­лац,­ умет­нич­ко­ де­ло).­ Ка­ко­ Бур­ди­је­ ту­ма­чи­ фор­мирање­интелекту­ал­ног­по­ља?

У­19.­ве­ку­пи­сци­и­умет­ни­ци­под­ре­ђе­ни­су­но­вим­ви­до­ви­ма­до­ми­на­ци­је­ко­ја­се­огле­да,­пре­све­га,­у­фи­гу­ри­бур­жу­ја,­по­ја­ви­„ин­ду­стри­ја­ла­ца­и­тр­го­ва­ца­огром­ног­бо­гат­ства,­по­спе­ше­на­ин­ду­стриј­ском­екс­пан­зи­јом­Дру­гог­цар­ства,­ско­ро­је­ви­ћа­без­обра­зо­ва­ња­спрем­них­да­чи­та­вом­дру­штву­на­мет­ну­моћ­нов­ца­и­њи­хо­во­ви­ђе­ње­све­та,­искон­ски­не­тр­пе­љи­во­пре­ма­ ства­ри­ма­ин­те­лек­та.”14­Ово­ је­по­сле­ди­ца­уве­зи­ва­ња­еко­ном­ске­и­по­ли­тич­ке­мо­ћи,­ вла­да­ви­не­нов­ца­ у­ свим­ре­ги­стри­ма­дру­штве­ног­де­ло­ва­ња­па­са­мим­тим­и­у­ре­ги­стру­умет­но­сти­ ко­ји­ све­ ви­ше­ до­би­ја­ ди­мен­зи­ју­ про­фи­та­бил­но­сти­у­ скла­ду­са­кре­та­њем­ка­пи­та­ла.15­Бур­ди­је­ то­на­зи­ва­

13­Бур­ди­је,­ П.­ (1970)­ Ин­те­лек­ту­ал­но­ по­ље­ и­ ства­ра­лач­ка­ за­ми­сао,­­Кул­ту­ра­бр.­10.­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­(об­ја­вљен­1969.­у­Фран­цу­ској).

14­Бур­ди­је,­П.­(2003)­Пра­ви­ла­умет­но­сти,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви,­стр.­76.15­„У­ не­до­стат­ку­ истин­ских­ осо­бе­них­ ин­стан­ци­ при­зна­ва­ња­ (уни­вер­зи­

тет,­ на­при­мер,­ са­из­у­зет­ком­Ко­леж­де­Фран­са,­ не­ма­ни­ка­кву­уло­гу­ у­окви­ру­ по­ља),­ по­ли­тич­ке­ ин­стан­це­ и­ чла­но­ви­ цар­ске­ по­ро­ди­це­ вр­ше­ди­рек­тан­ути­цај­на­књи­жев­но­и­умет­нич­ко­по­ље,­не­ са­мо­санк­ци­ја­ма­ко­је­по­гађају­но­вин­ске­и­дру­ге­пу­бли­ка­ци­је,­већ­та­ко­ђе­и­пу­тем­ма­те­ри­јал­них­и­сим­бо­лич­ких­до­би­ти­ко­је­мо­гу­до­де­љи­ва­ти:­рен­ти,­мо­гућ­но­сти­

19

МАЈА СТАНКОВИЋ

струк­ту­рал­ном­под­ре­ђе­но­шћу:­с­јед­не­стра­не­ту­је­тр­жи­ште­ко­је­на­ме­ће­пра­ви­ла­и,­с­дру­ге­стра­не,­прин­цип­„срод­них­ве­за”­уте­ме­љен­на­по­ли­тич­ким,­еко­ном­ским­или­род­бин­ским­ре­ла­ци­ја­ма­из­ме­ђу­по­је­дин­ца­и­по­зи­ци­ја­мо­ћи­(др­жа­ве).­Ди­рект­на­ ве­за­из­ме­ђу­пи­са­ца,­ умет­ни­ка­и­по­зи­ци­ја­мо­ћи­од­ви­ја­се­пре­ко­тзв.­не­фор­мал­них­ин­сти­ту­ци­ја,­а­то­су­са­ло­ни­ко­ји­до­при­но­се­струк­ту­ри­ра­њу­књи­жев­ног­по­ља.

Ме­ђу­тим,­пре­ко­Бо­дле­ра,­Фло­бе­ра,­Зо­ле­и­Ма­неа­и­по­ја­ве­бо­е­ми­је,­ко­ја­за­сту­па­на­чин­ин­те­лек­ту­ал­ног­пре­жи­вља­ва­ња­не­за­ви­сно­ од­ струк­ту­ра­ мо­ћи,­ у­ дру­гој­ по­ло­ви­ни­ 19.­ ве­ка­по­сте­пе­но­ се­ афир­ми­ше­схва­та­ње­о­мо­гућ­но­сти­или­мо­ћи­умет­но­сти­да­по­сто­ји­не­за­ви­сно­од­зва­нич­ног­при­зна­ња­ко­ја­до­ла­зе­са­по­зи­ци­ја­мо­ћи.­Оно­што­Бур­ди­је­на­ро­чи­то­ис­ти­че­у­фор­му­ли­са­њу­ова­квог­гле­ди­шта­је­пла­си­ра­ње­иде­је­ау­то­но­ми­је.­ У­ овом­ про­це­су­ ау­то­но­ми­за­ци­је­ књи­жев­ног­ по­ља­по­себ­но­ме­сто­за­у­зи­ма­ју­Бо­дле­ро­ве­ли­ков­не­кри­ти­ке­Са­ло­на­ко­је­су­за­слу­жне­за­уво­ђе­ње­ра­ди­кал­но­но­ве­уло­ге­кри­ти­ке:­кри­ти­чар­ви­ше­ни­је­са­мо­су­ди­ја­ко­ји­умет­нич­ко­де­ло­про­це­њу­је,­пр­вен­стве­но­из­угла­ње­го­ве­тех­нич­ке­са­вр­ше­но­сти,­ана­ли­зе­са­др­жа­ја,­углав­ном­исто­риј­ског,­и­ис­ти­ца­њем­ње­го­вих­мо­ра­ли­за­тор­ских­на­че­ла,­што­за­по­сле­ди­цу­има­сво­ђе­ње­умет­нич­ког­де­ла­на­по­зна­то,­ускла­ђи­ва­ње­са­већ­по­сто­је­ћим­и­озва­ни­че­ним­ка­но­ни­ма­пред­ста­вља­ња.­

Ус­по­ста­вља­ње­ ау­то­но­ми­је­ ин­те­лек­ту­ал­ног­ по­ља­ усло­ви­ло­је­по­ја­ву­фи­гу­ре­ин­те­лек­ту­ал­ца­уну­тар­ау­то­ном­ног­„сим­бо­лич­ког­про­сто­ра”­ко­ји­се­кон­сти­ту­и­ше­на­су­прот­еко­ном­ској,­по­ли­тич­кој­и­вер­ској­вла­сти,­„као­свет­за­се­бе­ко­ји­под­ле­же­соп­стве­ним­за­ко­ни­то­сти­ма”.16­У­име­ау­то­но­ми­је­по­ља­из­ко­јег­до­ла­зи,­ он­ се­укљу­чу­је­у­дру­га­по­ља,­ као­што­ је,­на­при­мер,­по­ли­тич­ко­по­ље.­Ње­му­ни­је­ви­ше­по­треб­на­ин­стан­ца­ из­ не­ког­ дру­гог­ по­ља­ у­ чи­је­ име­ он­ ства­ра,­ би­ло­ да­ је­то­држа­ва,­дру­штво,­цр­ква,­„исти­на”­јер­он­сво­ју­по­зи­ци­ју­го­во­ра­фор­ми­ра­ уну­тар­ ин­те­лек­ту­ал­ног­ по­ља,­ за­сту­па­ ин­те­ре­се­тог­по­ља­и­из­те­по­зи­ци­је­мо­же­да­де­лу­је­и­у­дру­гим­по­љи­ма.­ Ипак,­ нај­зна­чај­ни­ја­ про­ме­на­ усло­вље­на­ ус­по­ста­вља­њем­ ау­то­но­ми­је­ ин­те­лек­ту­ал­ног­ по­ља­ је­ де­ста­би­ли­за­ци­ја­ уни­вер­зал­ног­ ау­то­ри­те­та­ у­ умет­нич­ком­ по­љу­ оли­че­ног­у­Ака­де­ми­ји,­ус­по­ста­вља­ње­плу­ра­ли­те­та­гле­ди­шта­ко­је­

из­во­ђе­ња­на­по­зо­ри­шној­сце­ни,­у­кон­церт­ним­дво­ра­на­ма­или­из­ла­га­ња­у­Са­ло­ну­(чи­ју­је­кон­тро­лу­На­по­ле­он­III­по­ку­шао­да­оду­зме­Ака­де­ми­ји),­пла­ће­них­функ­ци­ја­или­ме­ста,­по­ча­сних­од­ли­ко­ва­ња,­ака­де­ми­је,­ин­сти­ту­ци­ја,­итд.”­Исто,­стр.­78.

16­Исто,­стр.­76.

20

МАЈА СТАНКОВИЋ

за­ крај­њи­ исход­ има­ мо­гућ­ност­ да­ сва­ки­ умет­ник­ кре­и­ра­сопстве­ни­свет­и­соп­стве­ни­по­глед­на­свет.17­

У­по­љу­умет­но­сти­то­је­зна­чи­ло­низ­про­ме­на­ко­је­у­осно­ви­има­ју­од­ба­ци­ва­ње­дру­штве­не­функ­ци­је­умет­но­сти:­од­ба­ци­ва­ње­хи­је­рар­хи­је­жан­ро­ва­и­сва­ке­ди­дак­тич­ке,­мо­рал­не­или­по­ли­тич­ке­функ­ци­је­умет­но­сти,­не­ са­мо­оба­ве­зе­да­ слу­жи­не­че­му,­већ­та­ко­ђе­да­не­што­ка­жу.­Бур­ди­је­ово­до­во­ди­у­ве­зу­са­на­сто­ја­њем­умет­ни­ка­да­се­осло­бо­де­над­мо­ћи­пи­са­ца.­То­зна­чи­да­се­до­ми­нант­но­схва­та­ње­умет­но­сти­фор­ми­ра,­не­у­за­ви­сно­сти­од­хи­је­рар­хи­зо­ва­ног,­цен­тра­ли­зо­ва­ног­апа­ра­та­ко­ји­има­уни­вер­за­ли­стич­ке­пре­тен­зи­је,­ већ­у­од­но­су­на­проме­не­од­но­са­си­ла­у­окви­ру­по­ља.­

Умет­нич­ко­по­ље­је­ме­сто­све­оп­ште­бор­бе­за­по­зи­ци­ју­мо­ћи,­ус­по­ста­вља­ње­ау­то­ри­те­та­у­од­ре­ђе­ној­обла­сти­ко­ја­по­вла­чи­за­со­бом­и­де­фи­ни­ци­ју­умет­ни­ка­од­но­сно­ко­ме­је­до­пу­ште­но­да­се­на­зо­ве­умет­ни­ком­или­да­ка­же­ко­је­сте­умет­ник.­Ово­је­од­кључ­ног­зна­ча­ја­јер­од­ре­ђу­је­ко­уоп­ште­мо­же­да­уђе­у­ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље­(умет­нич­ко,­књи­жев­но­и­сл.).­Исто­вре­ме­но,­онај­ко­од­лу­чу­је­о­то­ме,­кон­тро­ли­ше­гра­ни­це­по­ља­и­хи­је­рар­хи­ју­ у­ње­му.18­По­љем­ увек­ до­ми­ни­ра­ схва­та­ње­ ко­је­на­ме­ће­од­ре­ђе­на­ си­ла­ко­ја­ свој­ин­те­рес­пред­ста­вља­као­исти­ну­и­на­сто­ји­да­је­одр­жи­да­би­са­чу­ва­ла­сво­је­по­зи­ци­је­су­прот­ста­вља­ју­ћи­се­си­ла­ма­ко­је­је­до­во­де­у­пи­та­ње.­По­ље­де­фи­ни­ше­од­нос­мо­ћи,­ка­пи­та­ла­(еко­ном­ског,­сим­бо­лич­ког),­стра­те­ги­ја­и­ин­те­ре­са.­

Вред­ност­ умет­нич­ког­ де­ла­ и­ ње­го­во­ по­зи­ци­о­ни­ра­ње­ уну­тар­по­ља­је­про­из­вод­од­но­са­си­ла,­тач­ни­је­до­ми­нант­не­си­ле­уну­тар­по­ља­ко­ја­про­из­во­ди­ве­ро­ва­ње­у­вред­ност­умет­нич­ког­де­ла.­Ус­по­ста­вља­ње­„ко­лек­тив­ног­ве­ро­ва­ња­у­игру”­уну­тар­по­ља­Бур­ди­је­на­зи­ва­il­lu­sio.­Он­та­ко­ђе­ис­ти­че­да­је­за­ис­пра­ван­на­чин­ана­ли­зе­умет­нич­ког­де­ла­нео­п­ход­но­осло­ба­ђа­ње­ од­ il­lu­sia.­ Il­lu­sio­ или­ од­ре­ђе­но­ оп­ште­ при­хва­ће­но­схва­та­ње­од­ре­ђе­ног­умет­нич­ког­де­ла­ни­је­не­ка­кво­при­род­но­ста­ње,­слу­чај­ност­или­скуп­окол­но­сти­или­вред­но­сти­као­та­кве,­већ­на­ме­та­ње­вред­но­сти­од­стра­не­до­ми­нант­них­сила­

17­„До­во­ђе­ње­ Ака­де­ми­је­ у­ пи­та­ње­ по­но­во­ по­кре­ће­ на­из­глед­ за­вр­ше­ну­исто­ри­ју­не­ког­умет­нич­ког­ства­ра­ла­штва­за­тво­ре­ног­уну­тар­огра­ни­че­ног­све­та­уна­пред­од­ре­ђе­них­мо­гућ­но­сти­и­отва­ра­се­пре­ма­ис­тра­жи­ва­њу­нео­гра­ни­че­ног­све­та­мо­гућ­но­сти.­Ма­не­на­ру­ша­ва­дру­штве­на­уте­ме­ље­ња­ од­ре­ђе­ног­ и­ ап­со­лут­ног­ гле­ди­шта­ умет­нич­ког­ ап­со­лу­ти­зма­ (као­што­на­ру­ша­ва­иде­ју­о­при­ви­ле­го­ва­ним­осве­тље­ним­ме­сти­ма,­бу­ду­ћи­да­се­све­тло­ота­да­су­сре­ће­по­сву­да­на­спо­ља­шњо­сти­пред­ме­та),­он­ус­по­ста­вља­плу­ра­ли­тет­ гле­ди­шта,­ко­ји­ је­упи­сан­у­ са­мо­по­сто­ја­ње­по­ља”.­Исто,­стр.­193.

18­„Од­ре­ди­ти­гра­ни­це,­од­бра­ни­ти­их,­кон­тро­ли­са­ти­ула­ске­зна­чи­бра­ни­ти­ус­по­ста­вље­ни­по­ре­дак­у­по­љу.”­Исто,­стр.­318.

21

МАЈА СТАНКОВИЋ

уну­тар­ по­ља.­ То­ не­ зна­чи­ да­ il­lu­sio­ тре­ба­ за­не­ма­ри­ти­ као­не­што­што­до­ла­зи­спо­ља­и­ни­је­су­штин­ски­ве­за­но­за­са­мо­умет­нич­ко­де­ло.­Са­свим­су­прот­но,­ана­ли­за­умет­нич­ког­де­ла­је­ нео­дво­ји­ва­ од­ње­го­вог­ по­зи­ци­о­ни­ра­ња­ уну­тар­по­ља­ јер­умет­нич­ко­де­ло­као­та­кво­по­сто­ји­ је­ди­но­уну­тар­по­ља­и­у­том­сми­слу­је­il­lu­sio­кљу­чан­за­ње­го­во­раз­у­ме­ва­ње.

Исто­вре­ме­но,­ула­зак­у­од­ре­ђе­но­по­ље,­де­фи­ни­са­ње­ње­го­вих­гра­ни­ца,­про­гла­ша­ва­ње­умет­ни­ком­или­вред­но­сти­умет­нич­ког­де­ла­ни­су­ре­зул­тат­од­ре­ђе­ног­до­го­во­ра,­усва­ја­ња­од­ре­ђе­них­(не)објек­тив­них­кри­те­ри­ју­ма­или­кон­сен­зу­са,­„већ­су­про­из­вод­и­улог­стал­ног­су­ко­ба.­Дру­гим­ре­чи­ма,­ства­ра­лач­ки­прин­цип­тог­‘си­сте­ма’­и­прин­цип­ко­ји­га­ује­ди­њу­је­је­са­ма­бор­ба.”19­То­је­и­раз­лог­за­што­исто­де­ло­не­ма­и­увек­исту­по­зи­ци­ју,­већ­се­она­кон­стант­но­ме­ња­у­од­но­су­на­од­нос­си­ла­у­са­мом­по­љу.­То,­исто­вре­ме­но,­отва­ра­мо­гућ­ност­да­се­са­са­мим­умет­нич­ким­де­лом­ра­ди­као­са­ма­те­ри­ја­лом,­од­но­сно­да­се­ње­го­во­зна­че­ње­ме­ња,­об­ли­ку­је,­по­на­вља­уну­тар­тран­сфор­ми­са­ног­по­ља­што­је,­уо­ста­лом,­и­је­дан­од­ве­о­ма­при­сут­них­по­сту­па­ка­у­са­вре­ме­ној­умет­но­сти.­За­умет­ни­ка­то­зна­чи­да,­као­што­не­мо­же­да­кон­тро­ли­ше­вред­ност­свог­ра­да­и­ње­го­во­по­зи­ци­о­ни­ра­ње­уну­тар­по­ља,­на­исти­на­чин­не­кон­тро­ли­ше­ни­зна­че­ње­свог­ра­да.­Мо­же­се­прет­по­ста­ви­ти­да,­на­при­мер,­је­дан­до­бро­по­зи­ци­о­ни­ра­ни­умет­ник­у­вре­ме­вла­да­ви­не­Ти­та­ко­ји­је­ра­дио­јед­ну­од­ње­го­вих­чу­ве­них­би­ста­ни­је­мо­гао­прет­по­ста­ви­ти­да­ће­она­(или­ње­на­ре­пли­ка)­у­од­ре­ђе­ном­тре­нут­ку­по­ста­ти­део­ин­ста­ла­ци­је­ко­ја­па­ро­ди­ра­„жи­вот­и­де­ло”­по­ме­ну­тог­др­жав­ни­ка­и­зна­чај­тог­де­ла­и­умет­ни­ка­из­не­ког­прет­ход­ног­„од­но­са­си­ла”.­Ме­ђу­тим,­у­са­вре­ме­ној­умет­но­сти­умет­ник­мо­ра­да­има­свест­о­кон­тек­сту­јер­је­то­је­ди­ни­на­чи­ни­да­„кон­тро­ли­ше”­свој­рад­у­од­ре­ђе­ном­„по­љу­си­ла”.

Про­ме­не­ ко­је­ се­ де­ша­ва­ју­ у­по­љу­из­ме­ђу­ ових­ су­прот­ста­вље­них­ стру­ја­ усло­вља­ва­ју­ про­ме­ну­ уну­тар­ чи­та­вог­ по­ља­јер,­ма­ко­ли­ко­би­ла­мар­ги­нал­на,­ сва­ка­про­ме­на­про­из­во­ди­дру­га­чи­ју­ кон­сте­ла­ци­ју­ си­ла­ у­ окви­ру­ по­ља.­ Про­ме­на,­ по­не­пи­са­ном­пра­ви­лу,­нај­че­шће­до­ла­зи­од­стра­не­но­вих­у­по­љу­или­оних­ко­ји­рас­по­ла­жу­нај­ма­њим­сим­бо­лич­ким­ка­пи­та­лом­и­сто­га­те­же­да­та­кав­од­нос­сна­га­про­ме­не.­Нај­мла­ђи­ у­ по­љу­ не­ зна­чи­ ну­жно­ да­ су­ би­о­ло­шки­ нај­мла­ђи,­ већ­да­су­по­след­њи­ушли­у­по­ље­или­је­њи­хо­ва­по­зи­ци­ја­би­ла­мар­ги­на­ли­зо­ва­на.­Они­ко­ји­су­нај­бо­ље­по­зи­ци­о­ни­ра­ни­уну­тар­по­ља­те­же­да­ту­по­зи­ци­ју­и­за­др­же­те­је­сто­га­њи­хо­ва­глав­на­ак­тив­ност­окре­ну­та­ка­кон­тро­ли­са­њу­гра­ни­ца­по­ља­од­но­сно­кон­тро­ли­са­њу­„но­ви­на”­ко­је­де­ста­би­ли­зу­ју­њихову­

19­Исто,­стр.­328.

22

МАЈА СТАНКОВИЋ

позицију.­Та­ко­ђе,­но­ви­на­у­по­љу­нај­че­шће­на­сту­па­као­раз­ли­ка­ у­ од­но­су­ на­ по­сто­је­ћу­ при­о­ри­тет­ну­ по­зи­ци­ју­ ко­ја­ се­до­во­ди­ у­ пи­та­ње.­Исто­вре­ме­но,­ ула­зак­ у­ по­ље­прет­по­ста­вља­по­зна­ва­ње­и­усва­ја­ње­пра­ви­ла­игре,­јер­сва­ки­но­ви­уче­сник­мо­ра­да­ра­чу­на­на­уста­но­вље­ни­по­ре­дак­и­про­стор­мо­гу­ћег­де­ло­ва­ња.

Уво­ђе­њем­пој­ма­по­ља­си­ла,­Бур­ди­је­ је­фор­му­ли­сао­спе­ци­фич­но­пој­мов­но­од­ре­ђе­ње­кон­тек­ста­као­ску­па­од­но­са­у­ко­јем­зна­чењ­ски­оквир­умет­нич­ког­ра­да­ни­је­ јед­ном­за­сваг­да­дат,­већ­се­фор­ми­ра­у­од­но­су­на­ис­ход­бор­бе­тих­си­ла,­а­кон­тро­ли­ше­ га­до­ми­нант­на­си­ла­уну­тар­по­ља.­По­ред­про­мен­љи­во­сти,­ите­ра­бил­но­сти­(по­но­вљи­во­сти)­и­отво­ре­но­сти­ко­је­су­про­и­за­шле­из­де­кон­струк­ци­је,­са­Бур­ди­је­вим­по­љем­си­ла­кон­текст­до­би­ја­ре­ла­ци­о­ни­ка­рак­тер­јер­је­скуп­од­но­са,­а­не­еле­ме­на­та­као­по­след­њих­оста­та­ка­суп­стан­ци­ја­ли­стич­ког­схва­та­ња­кон­тек­ста.­Та­ко­ђе,­уво­ђе­њем­пој­ма­по­ља­си­ла­ре­ла­ти­ви­зо­ва­на­је­до­ми­нант­ност­ду­а­ли­стич­ке­ма­три­це­при­сут­на­у­по­сто­је­ћим­при­сту­пи­ма:­фор­ма­ли­стич­ком­(умет­нич­ко­де­ло­вс.­кон­текст),­лин­гви­стич­ком­(текст­вс.­кон­текст,­су­бјек­тив­но­вс.­објек­тив­но)­и­де­кон­струк­ти­ви­стич­ком­(при­су­ство­вс.­од­су­ство,­при­ма­лац­вс.­по­ши­ља­лац).­То­је­ујед­но­и­ко­рак­ка­кон­тек­сту­у­ко­јем­се,­на­су­прот­ду­ал­но­сти,­уво­ди­пот­пу­но­дру­га­чи­ји­на­чин­уве­зи­ва­ња,­а­мо­же­се­до­ве­сти­у­ве­зу­ са­Де­ле­зо­вим­пој­мом­ асам­бла­жа­и­ ри­зом­ским­мо­де­лом­ми­шље­ња.

Кон­текст­као­асам­блаж

Уво­ђе­њем­ пој­ма­ по­ља­ си­ла­ уво­ди­ се­ от­клон­ од­ би­нар­ног­при­сту­па,­али­ је­ра­ди­кал­ни­рас­кид­са­овим­при­сту­пом­ве­зан­ за­ по­јам­ ри­зом­и­ асам­блаж­ као­ ри­зом­ски­мо­дел­ по­ве­зи­ва­ња.­Ако­се­упо­ре­ди­схва­та­ње­кон­тек­ста­као­по­ља­си­ла­и­ асам­бла­жа,­ раз­ли­ка­ је­ у­ кван­ти­те­ту­ и­ оп­се­гу:­ асам­блаж­пред­ста­вља­мул­ти­пли­ци­ра­ње­по­ља.­Оно­што­је­за­Бур­ди­јеа­по­ље­си­ла,­за­Де­ле­за­је­фраг­мент­асам­бла­жа.­Мул­ти­пли­ци­ра­ње­по­ља­си­ла­ука­зу­је­на­усло­жња­ва­ње­кон­тек­ста,­а­мо­же­се­до­ве­сти­у­ве­зу­са­ри­зом­ским­мо­де­лом­ми­шље­ња­и­са­вре­ме­ним­умет­нич­ким­прак­са­ма.­Ри­зом­ски­мо­дел­ми­шље­ња,­не­са­мо­да­је­бли­зак­са­вре­ме­ној­умет­но­сти,­већ­се­мо­же­ре­ћи­да­ је­ са­вре­ме­на­ умет­ност­ –­ ри­зом­ска.­ За­што­ је­ са­вре­ме­на­уметност­ри­зом­ска?­

Ри­зом­ као­ си­стем­ или­ ан­ти­си­стем,­ без­ цен­тра,­ цен­тра­ли­стич­ког­уре­ђе­ња­или­хи­је­рар­хи­је­пред­ста­вља­уво­ђе­ње­плу­ра­ли­стич­ког­ мо­де­ла­ ми­шље­ња.­ Тра­ди­ци­о­нал­ни­ кон­цепт­ми­шље­ња,­ у­ нај­ши­рем­ сми­слу,­ ба­зи­ран­ је­ на­ по­дра­жа­ва­њу,­ре­пре­зен­та­ци­ји,­при­че­му­се­ин­си­сти­ра­на­ра­зли­ци­из­ме­ђу­ све­та­ (ре­ал­но­сти)­ и­ пред­ста­ве­ (ре­пре­зен­та­ци­је)­ и­ на­

23

МАЈА СТАНКОВИЋ

схватању­ света­ као­ уре­ђе­не,­ ор­ган­ске­ це­ли­не.­ То­ прет­по­ста­вља­ по­сто­ја­ње­ од­ре­ђе­не­ иде­је,­ „сли­ке­ све­та”,­ од­но­сно­исти­не­ко­ја­об­ја­шња­ва­свет,­на­до­пу­на­је­при­ро­ди­и,­у­из­ве­сном­сми­слу,­ра­ди­на­ње­ном­уса­вр­ша­ва­њу.­Основ­ни­прин­цип­„сли­ке­све­та”­је­би­нар­на­ло­ги­ка:­ствар­ност/ре­пре­зен­та­ци­ја,­ исти­на/не­и­сти­на,­ при­ро­да/умет­ност,­ су­бје­кат/обје­кат,­умет­нич­ко­ де­ло/ау­тор,­ фор­ма/са­др­жај,­ по­вр­ши­на/ду­би­на,­су­шти­на/по­јав­ност,­ озна­чи­тељ/озна­че­но,­ све­сно/не­све­сно,­го­вор/пи­са­ње,­ре­ал­ност/иде­о­ло­ги­ја…­На­су­прот­то­ме,­ри­зом­је­па­ра­диг­ма­тич­ни­при­мер­ин­вен­ци­је­но­вог­кон­цеп­та­и­ме­то­до­ло­шки­ се­мо­же­ раз­у­ме­ти­ као­ но­ва­ „сли­ка­ми­шље­ња”.­Де­лез­ и­ Га­та­ри­ на­во­де­ не­ко­ли­ко­ на­че­ла­ ри­зом­ског­ на­чи­на­ми­шље­ња­ ко­ја,­ слич­но­ де­кон­струк­ци­ји,­ не­ функ­ци­о­ни­шу­на­прин­ци­пу­ ду­ал­ног,­ већ­ ри­зом­ског­по­ве­зи­ва­ња.20­Она­ се­мо­гу­де­тек­то­ва­ти­у­са­вре­ме­ним­умет­нич­ким­прак­са­ма­што­отва­ра­мо­гућ­ност­ да­ се­ са­вре­ме­на­ умет­ност­ по­сма­тра­ као­ри­зом­ска.

Пр­во­је­на­че­ло­по­ве­зи­ва­ња­и­хе­те­ро­ге­но­сти.21­Ако­се­при­ме­ни­на­умет­ност,­мо­же­се­до­ве­сти­у­ве­зу­са­де­ста­би­ли­зо­ва­њем­ стро­гих­ гра­ни­ца­ из­ме­ђу­ раз­ли­чи­тих­ ди­сци­пли­на,­ме­ди­ја­и­ме­диј­ске­спе­ци­фич­но­сти­ко­ја­је­јед­но­од­кључ­них­обе­леж­ја­мо­дер­ни­стич­ке­ умет­но­сти.­Ово­ на­че­ло­ бли­ско­ је­пост­мо­дер­ној­умет­но­сти­у­ко­јој­ве­ли­ке­по­де­ле­(нпр.­из­ме­ђу­ли­ков­не­и­при­ме­ње­не,­елит­не­и­ма­сов­не­умет­но­сти…)­не­ста­ју­и­за­ме­њу­ју­их­број­не­хи­брид­не­по­ја­ве.­Исто­вре­ме­но,­за­ са­вре­ме­ну­ кул­ту­ру­ је­ ка­рак­те­ри­стич­но­ да­ се­ про­ме­не­ у­окви­ру­ од­ре­ђе­ног­ си­сте­ма­ не­ мо­ра­ју­ ну­жно­ об­ја­шња­ва­ти­или­ ана­ли­зи­ра­ти­ уну­тар­ истог­ си­сте­ма,­ већ­ се­ мо­гу­ до­ве­сти­у­ве­зу­и­са­про­ме­на­ма­у­не­ком­дру­гом­си­сте­му.­На­при­мер,­ про­ме­не­ у­ је­зи­ку­не­мо­ра­ју­ ну­жно­да­ се­ ана­ли­зи­ра­ју­из­по­зи­ци­је­лин­гви­сте,­већ­се­њи­хов­узрок­мо­же­тра­жи­ти­и­у­дру­гом­по­љу.­То­упу­ћу­је­да­про­це­си­ко­ји­се­од­и­гра­ва­ју­у­је­зи­ку­не­про­из­и­ла­зе­ну­жно­из­не­ка­кве­ду­бин­ске­струк­ту­ре­ми­шље­ња,­већ­на­њих­ути­че­низ­еле­ме­на­та­ко­ји­до­ла­зе­из­дру­гих­си­сте­ма.­У­умет­нич­ком­ра­ду­то­је­ње­го­ва­кон­тек­сту­ал­на­сен­зи­бил­ност­ко­ја­ни­је­ве­за­на­са­мо­за­умет­нич­ки,­већ­и­ дру­ге­ ре­ги­стре­ (со­ци­јал­не­ од­но­се,­ по­ли­ти­ку,­ еко­но­ми­ју,­по­пу­лар­ну­кул­ту­ру,­ге­нет­ски­ин­же­ње­ринг,­пост­ко­ло­ни­јал­ни­дис­курс…).­

Дру­го,­ на­че­ло­ мно­штва­ од­го­ва­ра­ про­це­су­ екс­тер­на­ли­за­ци­је­ и­ та­ко­ђе­ се­ мо­же­ до­ве­сти­ у­ ве­зу­ са­ кон­тек­сту­ал­ном­

20­Де­лез,­Ж.­и­Га­та­ри,­Ф.­(2011)­Ри­зом,­(прир.)­Че­кић,­Ј.­и­Бла­го­је­вић,­Ј.­Моћ/Ме­ди­ји,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­за­ме­ди­је­и­ко­му­ни­ка­ци­је.

21­„ма­ко­ја­тач­ка­не­ког­ри­зо­ма­мо­же­се­и­мо­ра,­по­ве­за­ти­са­ма­ко­јом­дру­гом­тач­ком.­Са­свим­је­дру­га­чи­је­код­др­ве­та­или­ко­ре­на­ко­ји­утвр­ђу­ју­јед­ну­тач­ку,­је­дан­по­ре­дак”.­Исто,­стр.­10.

24

МАЈА СТАНКОВИЋ

сензибил­но­шћу­ умет­нич­ког­ ра­да.22­ То­ је­ уки­да­ње­при­о­ри­те­та­уну­тра­шњег­по­ве­зи­ва­ња­еле­ме­на­та­умет­нич­ког­ра­да­у­јед­ну­ко­хе­рент­ну­струк­ту­ру­ко­ја­има­сми­сао,­су­шти­ну­(чи­ја­је­ме­та­фо­ра­упра­во­уну­тра­шњост)­и­ура­чу­на­ва­не­ка­кав­ је­дин­стве­ни­прин­цип­или­си­стем­над­ко­ди­ра­ња­ко­ји­до­де­љу­је­тај­сми­сао,­би­ло­да­је­то­умет­ник,­од­ре­ђе­но­схва­та­ње­умет­но­сти,­иде­о­ло­ги­ја,­„исти­на”­или­по­ли­тич­ко­ста­но­ви­ште.­На­су­прот­ том­ ду­бин­ском,­ вер­ти­кал­ном­ или­ уну­тра­шњем­ по­ве­зи­ва­њу,­оно­сле­ди­ло­ги­ку­хо­ри­зон­тал­ног­по­ве­зи­ва­ња­ко­је­укљу­чу­је­ број­не­ еле­мен­те­ и­ од­но­се.­ Исто­вре­ме­но,­ на­че­ло­мно­штва­у­су­прот­но­сти­је­са­иде­јом­о­ути­ца­ју­ко­ја­под­ра­зу­ме­ва­да­не­што­спо­ља­ути­че­на­умет­нич­ки­рад,­већ­по­ла­зи­од­то­га­да­сва­ка­про­ме­на­има­ефе­кат­на­све­од­но­се­у­по­љу­си­ла.­

Тре­ће,­на­че­ло­нео­зна­ча­ва­ју­ћег­пре­ки­да­упу­ћу­је­на­то­да­се­ри­зом­на­би­ло­ко­јој­тач­ки,­ли­ни­ји­мо­же­пре­ки­ну­ти,­а­да­то­исто­вре­ме­но­не­зна­чи­ње­гов­не­ста­нак.­То­би­зна­чи­ло­да­се­од­ре­ђе­но­зна­че­ње­не­мо­же­јед­но­став­но­из­бри­са­ти­из­умет­нич­ког­ ра­да­ у­ слу­ча­ју­ да­ је­ он­пред­ло­жак,­ ре­фе­рен­ца­или­„ма­те­ри­јал”­за­про­дук­ци­ју­дру­гог­ра­да.­То­се­мо­же­до­ве­сти­у­ве­зу­и­са­Де­ри­ди­ним­ту­ма­че­њем­кон­тек­ста­и­ње­го­ве­ите­ра­бил­но­сти,­сна­ге­пре­ки­да­са­из­вор­ним­кон­тек­стом­и­мо­гућ­но­сти­ка­ле­мље­ња­на­дру­ге­кон­тек­сте.­На­при­ме­ру­умет­нич­ког­ра­да,­то­би­зна­чи­ло­да­ње­гов­„сми­сао”­или­зна­че­ње­ни­је­не­што­не­про­мен­љи­во,­да­то,­већ­се­кон­сти­ту­и­ше­у­стал­ном­про­це­су­кре­та­ња­у­умет­нич­ком­по­љу.

По­след­ње,­на­че­ло­кар­то­гра­фи­је­и­пре­сли­ка­ва­ња­је­на­ро­чи­то­за­ни­мљи­во­у­кон­тек­сту­умет­но­сти­и­пи­та­ња­ори­ги­на­ла­и­ко­пи­је­ко­ја­су,­без­сум­ње,­обе­ле­жи­ла­20.­век.­Де­лез­и­Га­та­ри­пра­ве­раз­ли­ку­из­ме­ђу­кар­те­и­ко­пи­је.­Ко­пи­ја­је­го­тов­мо­дел,­ма­три­ца­ко­ја­се­при­ме­њу­је­на­раз­ли­чи­те­ства­ри,­пре­ко­ко­је­се­све­об­ја­шња­ва,­док­је­кар­та­до­ла­же­ње­до­но­ве­ма­три­це.­С­тех­нич­ком­ре­про­дук­ци­јом­за­по­чет­је­про­цес­де­ста­би­ли­за­ци­је­ори­ги­на­ла­и­ко­пи­је,­а­за­вр­шен­је­кра­јем­20.­ве­ка­са­ди­ги­тал­ним­тех­но­ло­ги­ја­ма.­То­ком­овог­про­це­са,­пи­та­ње­ко­пи­је,­ори­ги­на­ла,­ко­пи­ја­ко­пи­је­че­сто­је­про­бле­ма­ти­зо­ва­но.­За­ове­пој­мо­ве­зна­ча­јан­је­кон­текст,­на­ро­чи­то­ка­да­се­има­у­ви­ду­да­су­по­на­вља­ње,­ци­ти­ра­ње,­пост­про­дук­ци­ја,­апро­при­ја­ци­ја­и­сви­дру­ги­cut&pa­ste­по­ступ­ци­у­функ­ци­ји­про­из­во­ђе­ња­но­вог­скло­па,­умет­нич­ког­ра­да­са­дру­га­чи­јим­кон­тек­сту­ал­ним­и­зна­чењ­ским­окви­ром,­а­не­пре­но­ше­ње­исте­ма­три­це­или,­де­ле­зов­ски­ре­че­но,­кар­те,­а­не­ко­пи­је.

22­„Мно­штва­се­од­ре­ђу­ју­спо­ља:­по­мо­ћу­ап­стракт­не­ли­ни­је,­не­до­глед­ни­це­или­ли­ни­је­на­пу­шта­ња­те­ри­то­ри­је­по­ко­јој­ме­ња­ју­при­ро­ду­при­кљу­чу­ју­ћи­се­на­дру­ге­ли­ни­је.”­Исто,­стр.­12.

25

МАЈА СТАНКОВИЋ

Ве­ли­ко­убр­за­ње­у­ свим­ре­ги­стри­ма­на­кра­ју­20.­ ве­ка­–­од­тех­но­ло­шких­про­ме­на­и­убр­за­ња­у­свим­сег­мен­ти­ма­сва­ко­днев­ног,­при­ват­ног­до­гло­бал­них­про­ме­на­на­свим­ни­во­и­ма­дру­штве­ног­де­ло­ва­ња­–­усло­ви­ло­је­да­су­све­фик­сне­по­зи­ци­је­уну­тар­од­ре­ђе­ног­си­сте­ма­по­ста­ле­про­мен­љи­ве.­„Бр­зи­на­пре­тва­ра­тач­ку­у­ли­ни­ју.”23­Ако­се­узму­у­об­зир­ова­на­че­ла­и­про­ме­не­ко­је­се­де­ша­ва­ју­у­свим­ре­ги­стри­ма,­а­чи­ји­је­ за­јед­нич­ки­име­ни­тељ­бр­зи­на,­ри­зом­ је­мо­дел­ми­шље­ња­нај­бли­жи­са­вре­ме­ној­умет­но­сти:­отво­ре­ни­си­стем­у­ко­јем­су­тач­ке,­ фик­сне­ по­зи­ци­је­ за­ме­ње­не­ ли­ни­ја­ма­ кре­та­ња,­ хи­је­рар­хиј­ско­и­цен­тра­ли­стич­ко­уре­ђе­ње­за­ме­ње­но­скло­по­ви­ма­или­ асам­бла­жи­ма,­ ду­а­ли­зми­ мно­штвом,­ а­ ор­ган­ско­ је­дин­ство­–­умре­жа­ва­њи­ма.­

Ова­но­ва­ сли­ка­ми­шље­ња­има­па­ра­ле­ле­ са­мно­гим­ре­пре­зен­та­ци­о­ним­тех­но­ло­ги­ја­ма­и­мо­де­ли­ма­ми­шље­ња­ве­за­ним­за­те­тех­но­ло­ги­је­че­му­иде­у­при­лог­и­чи­ње­ни­ца­да­се­ова­те­о­ри­ја­ја­вља­у­по­след­њој­де­це­ни­ји­20.­ве­ка,­у­пе­ри­о­ду­ка­да­но­ве­тех­но­ло­ги­је­ула­зе,­у­ја­ком­сми­слу,­у­нај­ра­зли­чи­ти­је­ре­ги­стре­ гло­бал­ног­дру­штва.­Би­ло­би­по­гре­шно­и­ су­ви­ше­по­јед­но­ста­вље­но­ за­кљу­чи­ти­ да­ је­ фи­ло­зо­фи­ја­ усло­вље­на­тех­но­ло­шким­раз­во­јем­или­да­тех­но­ло­ги­ја­сле­ди­фи­ло­зо­фи­ју,­али­би­се­мо­гло­ре­ћи­да­обе­при­па­да­ју­истом­исто­риј­ском­тре­нут­ку.­Де­ле­зо­ва­и­Га­та­ри­је­ва­по­зи­ци­ја­не­мо­же­се­по­сма­тра­ти­одво­је­но­од­про­ме­не­са­ана­лог­ног­на­ди­ги­тал­но­што­је­јед­но­од­нај­зна­чај­ни­јих­обе­леж­ја­са­вре­ме­ног­све­та.­У­ши­рем­сми­слу,­си­стем­умет­но­сти­се­мо­же­по­зи­ци­о­ни­ра­ти­као­ри­зом­ски­у­ко­јем­се­сва­ки­умет­нич­ки­рад­уве­зу­је­или­има­по­тен­ци­јал­да­се­уве­же­са­сва­ким­дру­гим­умет­нич­ким­ра­дом.­Исто­вре­ме­но,­умет­ност­се­ри­зом­ски­уве­зу­је­са­дру­гим­арти­фи­ци­јел­ним­или­„при­род­ним”­си­сте­ми­ма.­Овај­прин­цип­по­ве­зи­ва­ња­ се­мо­же­ пре­по­зна­ти­ и­ у­ на­чи­ну­функ­ци­о­ни­са­ња­умет­нич­ког­ра­да:­оно­ни­је­за­тво­ре­но­у­се­бе,­не­про­мен­љи­во,­већ­отво­ре­но­ка­спо­ља:­ка­по­сма­тра­чу,­кон­крет­ном­про­сто­ру­у­ко­јем­се­на­ла­зи­и­с­ко­јим­сту­па­у­од­нос­и­функ­ци­о­ни­ше­као­асам­блаж­–­што­је­још­јед­на­тач­ка­при­бли­жа­ва­ња­ри­зом­ског­на­чи­на­ми­шље­ња­и­са­вре­ме­не­умет­но­сти.­

Асам­блаж­ је­ фор­ма/мо­дел/кон­цепт­ ри­зом­ског­ на­чи­на­ ми­шље­ња.­То­је­скуп­или­склоп,­ка­ко­се­вр­ло­че­сто­и­пре­во­ди,­хе­те­ро­ге­них­еле­ме­на­та.­Уво­ђе­њем­кон­цеп­та­асам­бла­жа­до­шло­ је­ до­ про­ме­не­ од­ ду­а­ли­стич­ког­ ка­ плу­ра­ли­стич­ком­ми­шље­њу:­ у­ скло­пу­ хе­те­ро­ге­них­ еле­ме­на­та­ на­ро­чи­то­ је­бит­но­на­ко­ји­на­чин­су­ти­еле­мен­ти­по­ве­за­ни.­Оно­што­је­у­ду­а­ли­стич­кој,­хи­је­рар­хи­зо­ва­ној­и­цен­тра­ли­стич­кој­струк­ту­ри­ор­га­ни­зам­или­ор­ган­ско­по­ве­зи­ва­ње­де­ло­ва­у­це­ли­ну,­у­

23­Де­лез,­Ж.­и­Га­та­ри,­Ф.­нав.­де­ло,­стр.­26.

26

МАЈА СТАНКОВИЋ

ри­зомском­ми­шље­њу­је­асам­блаж.­Кључ­на­раз­ли­ка­из­ме­ђу­ор­ган­ског­на­чи­на­по­ве­зи­ва­ња­и­асам­бла­жа­је­сле­де­ћа:­ор­га­ни­зам­кон­сти­ту­и­шу­уну­тра­шње­ве­зе,­а­асам­блаж­спо­ља­шње­ве­зе.24­ За­ уну­тра­шње­ ве­зе­ је­ ка­рак­те­ри­стич­но­ да­ су­ де­ло­ви­јед­не­це­ли­не­под­ре­ђе­ни­оста­лим­де­ло­ви­ма­и­це­ли­ни.­То­зна­чи­да­део­из­дво­јен­из­це­ли­не­гу­би­свој­ин­те­гри­тет­јер­је­ње­го­ва­функ­ци­ја­де­фи­ни­са­на­у­од­но­су­на­це­ли­ну.­Исто­вре­ме­но,­де­ло­ви­не­за­ви­сни­од­це­ли­не­ни­су­ор­ган­ски­по­ве­за­ни­са­њом.­На­су­прот­то­ме,­у­спо­ља­шњим­ве­за­ма,­де­ло­ви­су­ау­то­ном­ни:­из­два­ја­њем­из­це­ли­не­за­др­жа­ва­ју­свој­иден­ти­тет­и­мо­гу­да­се­при­кљу­че­дру­гим­асам­бла­жи­ма­и­ гра­де­но­ве­ве­зе.­У­спо­ља­шњим­ве­за­ма­на­гла­сак­је­на­ве­за­ма­и­ре­ла­ци­ја­ма,­а­не­са­мим­де­ло­ви­ма.­Та­ко­ђе,­асам­блаж­ни­је­то­та­ли­тет/це­лост/це­ло­ви­тост,­та­ко­да­се­де­ло­ви­мо­гу­одво­ји­ти­без­пре­ки­да­ња­ве­за.­Ве­зе­уну­тар­асам­бла­жа­ни­су­ло­гич­ки­ну­жне,­већ­услов­но­оба­ве­зу­ју­ће:­на­при­ме­ру­пче­ле­и­цве­та­оне­су­ре­зул­тат­ за­јед­нич­ке­ исто­риј­ске­ ево­лу­ци­је.25­ То­ је­ ујед­но­ и­јед­на­од­кључ­них­раз­ли­ка­у­од­но­су­на­ор­ган­ске­те­о­ри­је­код­ко­јих­су­ве­зе­из­ме­ђу­де­ло­ва­ну­жне.

Раз­ли­ко­ва­ње­из­ме­ђу­ор­ган­ског­и­нео­р­ган­ског­увео­је­и­Бир­гер­ко­ји­је­у­сво­јој­те­о­ри­ји­аван­га­р­де­цен­трал­но­ме­сто­дао­упра­во­пој­му­нео­р­ган­ског­умет­нич­ког­де­ла.26­Ко­лаж­на­ко­јем­ ана­ли­зи­ра­ нео­р­ган­ско­ умет­нич­ко­ де­ло­ иден­ти­чан­ је­де­ле­зов­ском­асам­бла­жу­та­ко­да­се­мо­же­го­во­ри­ти­о­ јед­ној­ли­ни­ји­ раз­во­ја­ ко­ја­ по­ве­зу­је­ аван­гард­не­ умет­нич­ке­ прак­се­с­по­чет­ка­20.­ ве­ка­и­ те­о­ри­ју­ асам­бла­жа­на­кра­ју­истог­ве­ка.­ Кри­ти­ка­ ре­пре­зен­та­ци­је­ и­ сли­ке­ све­та­ као­ то­та­ли­те­та,­та­ко­ђе­по­ве­зу­је­ те­о­ри­ју­ асам­бла­жа­и­ аван­гард­ни­по­сту­пак­мон­та­же,­пој­ма­пре­у­зе­тог­из­филм­ске­умет­но­сти­ко­ји­сво­ју­при­ме­ну­има­и­у­ви­зу­ел­ним­умет­но­сти­ма.­На­кра­ју,­и­сам­по­јам­асам­блаж­пре­у­зет­ је­из­ли­ков­них­умет­но­сти­и­прак­си­ве­за­них­за­аван­гард­на­ис­тра­жи­ва­ња.­Асам­блаж­је­умет­нич­ка­тех­ни­ка­у­ко­јој­се­ком­би­ну­ју­раз­ли­чи­ти­не­у­мет­нич­ки­ма­те­ри­ја­ли­и­пред­ме­ти­у­ре­а­ли­за­ци­ји­умет­нич­ког­ра­да.­За­асам­блаж­је­на­ро­чи­то­бит­но­на­ко­ји­на­чин­су­ти­еле­мен­ти­по­ве­за­ни.­Ово­ упу­ћу­је­ на­ ве­зе­ из­ме­ђу­ аван­гард­них­ ис­тра­

24­De­Lan­da,­M.­(2006)­A­New­Phi­lo­sophy­of­So­ci­ety:­As­sem­bla­ge­The­ory­and­So­cial­Com­ple­xity,­Lon­don:­Con­ti­nu­um.

25­Нај­по­зна­ти­ји­при­ме­ри­ин­сект­и­цвет,­чо­век,­коњ­и­узен­ги­је;­Де­лез,­Ж.­и­Пар­не,­К.­(2009)­Ди­ја­ло­зи,­Бе­о­град:­Фе­дон.

26­„Кла­си­чар­ ства­ра­ сво­је­ де­ло­ с­на­ме­ром­да­дâ­жи­ву­ сли­ку­ то­та­ли­те­та;­ову­ин­тен­ци­ју­кла­си­чар­сле­ди­чак­и­кад­пред­ста­вље­ни­сег­мент­ре­ал­но­сти­огра­ни­ча­ва­на­да­ва­ње­тре­нут­ног­шти­мун­га.­Аван­гар­дист,­на­про­тив,­спа­ја­фраг­мен­те­с­на­ме­ром­да­пре­зен­ту­је­сми­сао­(при­че­му­сми­сао­мо­же­би­ти­и­ука­зи­ва­ње­на­то­да­ви­ше­не­ма­ни­ка­квог­сми­сла).­Де­ло­се­ви­ше­не­ства­ра­као­ор­ган­ска­це­ли­на,­не­го­се­мон­ти­ра­од­фраг­ме­на­та.”­Бир­гер,­П.­(1998)­Те­о­ри­ја­аван­гар­де,­Бе­о­град:­На­род­на­књи­га,­стр.­108­109.

27

МАЈА СТАНКОВИЋ

жива­ња­с­по­чет­ка­и­плу­ра­ли­стич­ког­на­чи­на­ми­шље­ња­с­кра­ја­20.­ве­ка.

У­ де­ле­зов­ско­га­та­ри­јев­ској­ тер­ми­но­ло­ги­ји­ асам­блаж­ ни­је­ста­тич­ни­тер­мин,­већ­про­цес­по­ве­зи­ва­ња.­Асам­блаж­као­кон­цепт­ ми­шље­ња­ ура­чу­на­ва,­ не­ са­мо­ ус­по­ста­вља­ње­ ве­за­ из­ме­ђу­ раз­ли­чи­тих­ еле­ме­на­та­ и­ ана­ли­зу­ тих­ еле­ме­на­та­у­умре­жа­ва­њу,­већ­и­са­ме­ве­зе,­на­чин­на­ко­је­су­оне­ус­по­ста­вље­не.­Но­ви­асам­бла­жи­у­со­ци­јал­ној­те­о­ри­ји­при­сту­па­ју­ схва­та­њу­по­ ко­јем­ је­ свет­ кре­та­ње,­ ус­по­ста­вља­ње­ ве­за,­пре­во­ја,­ а­ не­ струк­ту­ра.­У­ том­ сми­слу­мо­же­ се­ до­ве­сти­ у­ве­зу­и­са­пој­мом­„по­ља­си­ла”,­та­ко­ђе­ре­ла­ци­о­ним­мо­де­лом­по­ве­зи­ва­ња.

„Асам­блаж­је­на­чин­на­ко­ји­се­ин­ди­ви­ду­ал­ни­ор­га­ни­зми­и­пред­ме­ти­мо­гу­раз­у­ме­ти­у­свом­не­по­сред­ном­окру­же­њу­у­ко­јем­се­на­ла­зе.”27­­

Кон­текст­је,­као­и­асам­блаж,­про­мен­љи­ва,­ди­на­мич­на,­ефе­мер­на­струк­ту­ра­у­ко­јој­не­по­сто­ји­стро­го­де­фи­ни­са­но­по­ље­зна­че­ња,­већ­се­зна­че­ње­увек­из­но­ва­про­ду­ку­је­у­од­но­су­на­рас­по­ред­и­на­чин­уве­зи­ва­ња­из­ме­ђу­еле­ме­на­та.­Зна­че­ње­умет­нич­ког­ра­да­ни­је­не­про­мен­љи­во,­де­фи­ни­са­но,­фик­си­ра­но,­огра­ни­че­но,­већ­је­про­из­вод­уве­зи­ва­ња­и­у­стал­ном­про­це­су­на­ста­ја­ња.­Уве­зи­ва­ње­се­од­ви­ја­спо­ља,­по­хо­ри­зон­та­ли­у­окви­ру­ди­ја­гра­ма28­ко­ји­пред­ста­вља­по­ље­мо­гућ­но­сти,­план­ кон­зи­стен­ци­је,­ скуп­ син­гу­лар­но­сти­ ко­ји­ струк­ту­ри­ра­про­стор­ мо­гућ­но­сти­ уну­тар­ асам­бла­жа.29­ Мул­ти­пли­ци­ра­њем­по­ља­си­ла,­усло­жња­ва­њем­од­но­са­и­тран­сфор­ми­са­њем­си­ла­од­ре­ђе­ног­ин­тен­зи­те­та­у­ди­на­мич­на,­про­мен­љи­ва­кре­та­ња­кон­текст­је­до­био­ком­плек­сно­пој­мов­но­од­ре­ђе­ње­и­по­стао­је­не­из­о­став­ни­део­умет­нич­ког­ра­да.­Оно­што­је­у­фор­ма­ли­стич­ком­кљу­чу­из­јед­на­ча­ва­но­са­ску­пом­да­то­сти,­окол­но­сти,­очи­глед­но­сти,­на­кра­ју­20.­ве­ка­је­низ­про­мен­љи­вих­од­но­са,­ кре­та­ња­ чи­је­ је­ деј­ство­нео­дво­ји­во­ од­ умет­нич­ког­ра­да­и­чи­ји­је­до­ми­нант­ни­вид­функ­ци­о­ни­са­ња­–­флу­ид­ност.­Та­ко­ђе,­мо­же­се­за­кљу­чи­ти­да­је­умет­нич­ки­рад­на­кра­ју­20.­и­по­чет­ку­21.­ве­ка­ри­зом­ски­ми­шљен,­а­кон­текст­ је­по­пут­асам­бла­жа.

Но­во­од­ре­ђе­ње­кон­тек­ста:­флу­ид­ни­кон­текст

Пол­Чен­го­во­ри­о­са­вре­ме­ној­умет­но­сти­на­сле­де­ћи­на­чин:­„Има­је­сву­да,­на­ла­зи­се­сву­да,­до­ступ­на­је­сви­ма­и­сву­да­се­

27­Dew­sbury,­J.­D.­(2011)­The­De­le­u­ze­Gu­at­ta­rian­as­sem­bla­ge:­pla­stic­ha­bits,­Area,­Lon­don:­Royal­Ge­o­gra­fic­So­ci­ety,­р.­148.

28­Ди­ја­грам­је­та­ко­ђе­Де­ле­зов­по­јам­(прим.­аут.).29­De­Lan­da,­M.­нав.­де­ло,­стр.­30.

28

МАЈА СТАНКОВИЋ

’осе­ћа­као­код­ку­ће’­”.30­Умет­ност­је­по­ста­ла­пред­мет­по­пут­би­ло­ког­дру­гог;­умет­нич­ка­де­ла­се­ства­ра­ју­да­би­би­ла­из­ло­же­на­на­умет­нич­ким­из­ло­жба­ма,­би­је­на­ли­ма.­О­умет­но­сти­се­пи­ше­да­би­се­умет­нич­ка­де­ла­це­ни­ла,­ку­по­ва­ла­и­да­би­се­из­ло­жбе­по­се­ћи­ва­ле.­Умет­ност­је­са­ма­се­би­по­ста­ла­свр­ха,­а­да­би­оста­ла­умет­ност­она­се­ниг­де­не­тре­ба­„осе­ћа­ти­као­код­ку­ће”.­То­је­ква­ли­тет­ко­ји­је,­по­ње­го­вом­ми­шље­њу,­умет­ност­из­гу­би­ла.31­Сли­чан­став­о­све­при­сут­но­сти­умет­но­сти­има­и­Ив­Ми­шо­ко­ји­са­вре­ме­ну­умет­ност­из­јед­на­ча­ва­са­„пли­но­ви­тим­ста­њем”:­

„То­је­као­да,­што­ви­ше­има­ље­по­те,­има­ма­ње­умјет­нич­ких­дје­ла,­или­што­ма­ње­има­умјет­но­сти,­умјет­нич­ко­се­го­ми­ла­ и­ све­му­ да­је­ бо­ју,­ пре­ла­зе­ћи­ та­ко­ре­ћи­ у­ ста­ње­пли­на­или­па­ре­и­пре­кри­ва­ју­ћи­све­ства­ри­као­не­ком­из­ма­гли­цом.­Умјет­ност­се­рас­пли­ну­ла­у­естет­ски­етер,­ако­се­сје­ћа­мо­да­ је­за­фи­зи­ча­ре­и­фи­ло­зо­фе­на­кон­New­to­na­етер­ био­ она­ го­то­во­ не­при­мјет­на­ сре­ди­на­ ко­ја­ про­жи­ма­сва­тије­ла.”32­

Не­ста­ја­ње­де­ла­и­њи­хо­во­тран­сфор­ми­са­ње­у­„естет­ски­етер”­ре­зул­тат­је­раз­ли­чи­тих­про­це­са­од­ко­јих­Ми­шо­из­два­ја­два.­Пр­ви­ је­ за­ме­на­де­ла­као­пред­ме­та­ис­ку­стви­ма.­Умет­нич­ко­де­ло­ви­ше­ни­је­ну­жно­фи­зич­ки­пред­мет,­што­се­мо­же­ви­де­ти­већ­у­умет­но­сти­нео­а­ван­гар­де­ка­да­се­ ја­вља­и­про­блем­ме­диј­ског­ и­жан­ров­ског­ од­ре­ђе­ња­ умет­нич­ког­ де­ла.­Умет­нич­ко­де­ло­мо­же­да­бу­де­прак­тич­но­све.­„На­мје­ре,­ста­во­ви­и­кон­цеп­ти­по­ста­ју­на­до­мје­сци­дје­ла.­То­ипак­ни­је­крај­умјет­но­сти:­то­је­крај­ње­зи­не­вла­да­ви­не­над­пред­метом.”33­Дру­ги­про­цес­је­хи­пер­про­дук­ци­ја­умет­нич­ких­де­ла.34­Ми­шо­о­во­

30­Chan,­P.­(2009)­What­Art­Is­and­Whe­re­it­Be­longs,­e­fluks­10.31­„Умет­ност­се­не­на­ла­зи­са­мо­у­ку­ћа­ма­и­уо­би­ча­је­ним­ме­сти­ма­на­ко­ји­

ма­је­оче­ку­је­мо,­по­пут­га­ле­ри­ја,­не­про­фит­них­ин­сти­ту­ци­ја,­му­зе­ја,­пре­двор­ја­кор­по­ра­ци­ја,­и­слич­ног.­Умет­ност­се­на­ла­зи­на­фа­са­да­ма­згра­да,­на­на­пу­ште­ним­по­љи­ма,­на­не­бу,­у­ку­хи­ња­ма,­реч­ним­ла­ђа­ма,­на­де­мон­стра­ци­ја­ма,­у­ча­со­пи­си­ма,­на­чо­ве­ко­вом­те­лу,­као­су­ве­нир,­из­ла­зи­кроз­ми­кро­фо­не­и­про­јек­ту­је­се­на­плат­на­свих­мо­гу­ћих­об­ли­ка­и­ве­ли­чи­на.­Умет­ност­при­па­да­ов­де.­Ово­би­тре­ба­ло­да­бу­де­до­бра­вест­за­умет­ни­ке.­Ипак”;­Chan,­P.­,­нав.­де­ло.

32­Mi­šo,­I.­(2004)­Umjet­nost­u­pli­no­vi­tom­sta­nju,­Za­greb:­Na­kla­da­Lje­vak,­р.­9.­(Mic­haud,­Y.­(2003)­L’art­à­l’état­­ga­ze­ux.­Es­sai­sur­le­tri­omp­he­de­l’esthéti­que,­Édi­ti­ons­Stock).

33­Исто,­стр.­10.34­„С­то­га­гле­ди­шта,­дје­ла­не­ста­ју­не­због­ис­па­ри­ва­ња­или­хла­пље­ња,­не­

го­на­про­тив,­због­ви­шка­и­чак­пре­о­би­ља,­хи­пер­про­дук­ци­је:­умно­жа­ва­ју­ћи­се,­стан­дар­ди­зи­ра­ју­ћи­се,­по­ста­ју­ћи­до­ступ­на­по­тро­шњи­у­го­то­во­ни­ма­ло­раз­ли­чи­тим­об­ли­ци­ма­у­мно­го­број­ним­све­ти­ли­шти­ма­умјет­но­сти,­ко­ја­су­и­са­ма­по­ста­ла­сред­стви­ма­ма­сов­не­ко­му­ни­ка­ци­је­ (му­зе­ји­су­мас­ме­дији).­По­сто­ји­та­кво­мно­штво­и­та­кво­из­о­би­ље­дје­ла,­та­ка­ва­на­го­ми­ла­ност­бо­гат­ста­ва,­да­су­она­из­гу­би­ла­сво­ју­сна­гу.....­свје­до­ци­смо­

29

МАЈА СТАНКОВИЋ

одре­ђе­ње­са­вре­ме­не­умет­но­сти­као­„умет­но­сти­у­пли­но­ви­том­ста­њу”­пре­у­зе­то­је­од­Ба­у­ма­но­вог­кон­цеп­та­флу­ид­не­мо­дер­но­сти.­

По­ Ба­у­ма­ну­ „флу­ид­на­ мо­дер­ност”35­ пред­ста­вља­ са­да­шњу­фа­зу­ ка­пи­та­ли­стич­ког­ дру­штва­ у­ ко­јем­ до­ми­ни­ра­ вре­мен­ска­ди­мен­зи­ја­и­ње­не­од­ред­ни­це:­про­ла­зност,­тре­ну­тач­ност,­про­мен­љи­вост,­ про­па­дљи­вост…36­ На­су­прот­ то­ме,­ по­ја­ва­мо­дер­не­и­ра­ног­ка­пи­та­ли­зма­пред­ста­вља­фа­зу­„чвр­сте­мо­дер­но­сти”­или­до­ба­хар­две­ра,­ка­рак­те­ри­стич­но­по­оп­сед­ну­то­сти­ве­ли­чи­ном­и­про­сто­ром.­Про­стор­је­„при­ви­ле­го­ва­на”/при­мар­на­ди­мен­зи­ја­ре­ал­но­сти,­док­је­вре­ме­у­функ­ци­ји­по­се­до­ва­ња­и­кон­тро­ле­про­сто­ра­што­се­нај­бо­ље­мо­же­ви­де­ти­у­Бен­та­мо­вом­па­ноп­ти­ко­ну­као­мо­де­лу­ми­шље­ња­и­кон­тро­ли­са­ња­про­сто­ра.­У­функ­ци­ји­про­сто­ра­су­и­пред­ме­ти,­чврста­те­ла­ко­ја­нај­че­шће­слу­же­за­ма­пи­ра­ње­или­„осва­ја­ње”­про­сто­ра.­Ја­сне­и­фик­си­ра­не­про­стор­не­ди­мен­зи­је­ума­њу­ју­ва­жност­вре­ме­на,­„де­ло­твор­но­се­опи­ру­ње­го­вом­то­ку­или­га­чи­не­не­ва­жним”­или­ура­чу­на­ва­ју­ње­го­ву­хо­мо­ге­ност,­јед­но­о­бра­зност,­јед­ном­реч­ју,­веч­ност.­С­дру­ге­стра­не,­„опи­си­флу­и­да­су­до­јед­но­га­по­ла­ро­и­ди­и­не­иду­без­да­ту­ма­на­дну­ сли­ке.”37­ Тре­ну­тач­ност­ је­ јед­но,­ по­ Ба­у­ма­ну,­ пот­пу­но­но­во­свој­ство­са­вре­ме­ног­дру­штва­ко­је­има­кон­се­квен­це­у­свим­ ре­ги­стри­ма­ људ­ског­ де­ло­ва­ња.­ Док­ се­ чвр­сти­ пред­ме­ти­по­ве­зу­ју­са­трај­но­шћу,­веч­но­шћу­–­ура­чу­на­ва­ју­сли­ку­веч­но­сти­–­и­са­мим­тим­чи­не­„при­род­ним”­чо­ве­ко­во­стре­мље­ње­ка­веч­но­сти,­у­флу­ид­ном­ста­њу­мо­дер­но­сти­„сли­ка­веч­но­сти”­је­за­ме­ње­на­про­ла­зно­шћу­или,­као­што­Ви­ри­лио­ка­же:­

„Про­шли­смо­од­есте­ти­ке­по­ја­вљи­ва­ња,­ста­бил­них­фор­ми,­до­есте­ти­ке­не­ста­ја­ња,­не­ста­бил­них­фор­ми.”38­­

Чвр­стој­мо­дер­ни­од­го­ва­ра­тра­ди­ци­о­нал­но­схва­та­ње­кон­тек­ста­као­ску­па­да­то­сти,­окол­но­сти­уну­тар­ко­јих­на­ста­је­умет­нич­ко­ де­ло.­По­ку­ша­ји­ ана­ли­тич­ке­ фи­ло­зо­фи­је­ да­ до­ђу­ до­де­фи­ни­ци­је­умет­но­сти­мо­гу­се­по­ве­за­ти­са­чвр­стим­мо­дер­ни­змом,­као­до­бом­хар­две­ра.­Де­фи­ни­ци­ја­је­по­се­би­ста­бил­на,­не­про­мен­љи­ва,­чвр­ста­и­она­од­го­ва­ра­тој­те­ри­то­ри­јал­ној­

ра­циона­ли­за­ци­је,­стан­да­р­ди­за­ци­је­и­тран­сфор­ма­ци­је­есте­тич­ко­га­ис­ку­ства­у­до­сту­пан­и­ка­ли­бри­ран­про­из­вод.”­Исто,­стр.­11.

35­Ba­u­man,­Z.­(2011)­Te­ku­ća­mo­der­nost,­Za­greb:­Na­kla­da­Pe­la­go,­str.­10.­(Bau­man,­Z.­(2000)­Li­qu­id­Mo­der­nity,­Cam­brid­ge:­Po­lity­Press)

36­По­сто­је­ћа­ од­ре­ђе­ња­ су­ још:­ пост­мо­дер­но­ дру­штво,­ друштво­ дру­ге­модер­но­сти­(Ul­rich­Beck).

37­Ba­u­man,­Z.­нав.­де­ло,­стр.­10.38­Ви­ри­лио,­П.­и­Ло­трин­гер,­С.­(2011)­Чи­сти­рат:­два­де­сет­пет­го­ди­на­ка­сни­је,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­за­ме­ди­је­и­ко­му­ни­ка­ци­је,­Цен­тар­за­ме­ди­је­и­ко­му­ни­ка­ци­је,­стр.­78.

30

МАЈА СТАНКОВИЋ

те­жњи:­да­се­од­ре­ђе­на­по­ја­ва­де­фи­ни­ше,­огра­ни­чи­и­одво­ји­од­свих­дру­гих­по­ја­ва.­Флу­ид­ној­мо­дер­но­сти­од­го­ва­ра­но­ви­тип­кон­тек­ста,­флу­ид­ни­кон­текст,­ко­ји­пред­ста­вља­тре­нут­ну­си­ту­а­ци­ју,­тре­нут­ни­скуп­еле­ме­на­та.­

Ако­ се­ кре­не­ од­ фор­ма­ли­стич­ког­ схва­та­ња­ кон­тек­ста­ као­ску­па­ да­то­сти­ или­ не­про­мен­љи­вих,­ пре­ко­ лин­гви­стич­ких­те­о­ри­ја,­де­кон­струк­ци­је­до­по­ља­си­ла­и­асам­бла­жа,­уо­ча­ва­се­осло­ба­ђа­ње­кон­тек­ста­од­по­је­ди­них,­а­за­тим­свих­ком­по­нен­ти­ста­бил­но­сти.­Ефе­кат­овог­про­це­са­је­по­ста­ја­ње­кон­тек­ста­ флу­ид­ним­ –­ про­мен­љи­вим,­ тре­нут­ним,­ отво­ре­ним.­Лин­гви­стич­ке­ те­о­ри­је­ ис­ти­чу­ окол­но­сти­ као­ нео­п­хо­дан­услов,­скуп­пра­ви­ла­и­кон­вен­ци­ја­нео­п­ход­них­за­из­во­ђе­ње­пер­фор­ма­ти­ва.­Исто­вре­ме­но,­на­го­ве­шта­ва­ју­де­ста­би­ли­зо­ва­ње­не­про­мен­љи­вог,­објек­тив­ног­и­уво­ђе­ње­ин­тер­су­бјек­тив­ног­кон­тек­ста­ко­ји­за­по­ла­зи­ште­има,­не­објек­тив­не,­да­те­и­за­те­че­не­окол­но­сти,­већ­њи­хо­ву­су­бјек­тив­ну­пер­цеп­ци­ју­ко­ја­за­ви­си­од­по­је­дин­ца,­уче­сни­ка­и­до­во­ди­у­пи­та­ње­по­сто­ја­ње­„објек­тив­ног­ста­ња”,­што­кон­тек­сту­да­је­ди­на­ми­чан­ка­рак­тер.­Ипак,­ра­ди­кал­ни­пре­кид­са­фик­си­ра­ним,­не­про­мен­љи­вим­од­ре­ђе­њи­ма­кон­тек­ста­де­ша­ва­ се­ са­де­кон­струк­ци­јом­кон­тек­ста­ка­да­се­и­по­ши­ља­лац/про­из­во­ђач­и­при­ма­лац­до­во­де­у­пи­та­ње,­а­пер­фор­ма­тив­де­фи­ни­ше­пре­ко­њи­хо­вог­од­су­ства,­ а­ не­ при­су­ства.­ Са­ ура­чу­на­ва­њем­ од­су­ства­ при­ма­о­ца­и­по­ши­ља­о­ца­пер­фор­ма­тив­је­осло­бо­ђен­ве­зи­ва­ња­за­пр­во­бит­ни­кон­текст­и­по­ста­је­отво­ре­ни­си­стем­ко­ји­се­мо­же­ка­ле­ми­ти,­уве­зи­ва­ти­на­дру­ге­кон­тек­сте.­То­кон­текст­чи­ни,­не­ са­мо­ ди­на­мич­ним,­ већ­ и­ ите­ра­бил­ним,­ не­за­си­ће­ним­ и­отво­ре­ним.­С­пој­мом­по­ља­си­ла­кон­текст­се­осло­ба­ђа­свих­фик­сних­ од­ре­ђе­ња­и­ до­би­ја­ ре­ла­ци­о­ни­ ка­рак­тер,­ као­ скуп­од­но­са­ко­ји­по­ве­зу­ју­тач­ке­мо­ћи­уну­тар­јед­ног­по­ља.­На­са­свим­су­прот­ном­кра­ју­од­фор­ма­ли­стич­ког­од­ре­ђе­ња­кон­тек­ста­је­асам­блаж­као­мо­дел­са­вре­ме­ног,­флу­ид­ног­кон­тек­ста­ка­рак­те­ри­сти­чан­ за­ крај­ 20.­ и­по­че­так­ 21.­ ве­ка.­Асам­блаж­пред­ста­вља­од­су­ство­би­ло­ког­кон­стант­ног/не­про­мен­љи­вог­еле­мен­та­уну­тар­скло­па:­тач­ке­мо­ћи­ко­је­кон­сти­ту­и­шу­по­ље­си­ла­за­ме­ни­ле­су,­услед­ве­ли­ког­убр­за­ња,­ли­ни­је­кре­та­ња­та­ко­да­је­кон­текст­по­стао,­не­са­мо­отво­рен­и­про­мен­љив­скуп­та­ча­ка,­већ­склоп­ли­ни­ја­кре­та­ња:­хе­те­ро­ге­них,­ тре­нут­них­и­флу­ид­них.

Флу­ид­ни­кон­текст­са­жи­ма­у­се­би­осо­бе­но­сти­свих­прет­ход­них­постструк­ту­ра­ли­стич­ких­мо­де­ла­кон­тек­ста:­отво­ре­ност,­ди­на­мич­ност,­ин­тер­су­бјек­тив­ност,­не­за­си­ће­ност,­ите­ра­бил­ност,­ре­ла­ци­о­но­уве­зи­ва­ње­са­дру­гим­кон­тек­сти­ма,­мноштво­мре­жа­од­но­са,­кон­стант­ну­про­ме­ну­од­но­са­си­ла­и­зна­че­ња.­Кључ­не­раз­ли­ке­из­ме­ђу­фор­ма­ли­стич­ког­при­сту­па­и­са­вре­ме­ног,­флу­ид­ног­кон­тек­ста­су­сле­де­ће:­

31

МАЈА СТАНКОВИЋ

•­ ве­зан­ за­ пр­во­бит­ни­ кон­текст­ /осло­бо­ђен­пр­во­бит­ног­кон­тек­ста

•­ кон­стан­та,­скуп­да­то­сти­/­про­мен­љив,­увек­но­ва­уве­зи­ва­ња

•­ за­тво­ре­ни­си­стем­/­отво­ре­ни­си­стем

•­ спо­ља­шан­у­од­но­су­на­рад­/­ин­те­гри­сан­у­рад

•­ со­ци­јал­ни­кон­текст­/­кон­текст­зна­че­ња­(ко­ји­од­ре­ђу­је­да­ли­је­не­што­уоп­ште­умет­нич­ко­де­ло).

Од­не­про­мен­љи­вог,­објек­тив­ног,­спо­ља­шњег­ску­па­„окол­но­сти”,­кон­текст­на­кра­ју­20.­ве­ка,­по­ста­је­про­мен­љив­и­као­та­кав­ин­те­грал­ни­део­умет­нич­ког­ра­да.­Ти­ме­ је­кон­тек­сту,­по­ред­по­сто­је­ћег­фор­ма­ли­стич­ког­од­ре­ђе­ња­–­прет­по­став­ке­и­ усло­ви­ ко­ји­ као­ та­кви­ по­сто­је­ не­за­ви­сно­ од­ умет­нич­ког­де­ла­–­при­до­дат­но­ви­ни­во­функ­ци­о­ни­са­ња­као­отво­ре­ног,­хе­те­ро­ге­ног­си­сте­ма,­јед­ном­реч­ју,­асам­бла­жа.­За­раз­ли­ку­од­со­ци­јал­ног­ кон­тек­ста­ ко­ји­ умет­нич­ком­ де­лу­ да­је­ де­тер­ми­ни­шу­ћи­ка­рак­тер,­сво­де­ћи­га­на­про­из­вод­од­ре­ђе­них­окол­но­сти­у­ко­ји­ма­на­ста­је,­флу­ид­ни­кон­текст­да­је­ви­шак­сми­сла­ ко­ји­ се­ као­ та­кав­ је­ди­но­мо­же­де­тек­то­ва­ти­уко­ли­ко­ се­уметнич­ки­рад­по­сма­тра­кон­тек­сту­ал­но.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:­

Au­stin,­J.­L.­(1962)­How­do­things­with­words,­Ox­ford­Uni­ver­sity­Press.

Ba­u­man,­Z.­(2011)­Te­ku­ća­mo­der­nost,­Za­greb:­Na­kla­da­Pe­la­go.­

Бир­гер,­П.­(1998)­Те­о­ри­ја­аван­гар­де,­Бе­о­град:­На­род­на­књи­га.

Бур­ди­је,­П.­(2003)­Пра­ви­ла­умет­но­сти,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви.

Бур­ди­је,­П.­(1970)­Ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље­и­ства­ра­лач­ка­за­ми­сао,­Кул­ту­ра­бр.­10,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка.

Chan,­P.­(2009)­What­Art­Is­and­Whe­re­it­Be­longs,­e­fluks­10.

De­Lan­da,­M.­(2006)­A­New­Phi­lo­sophy­of­So­ci­ety:­As­sem­bla­ge­The­ory­and­So­cial­Com­ple­xity,­Lon­don:­Con­ti­nu­um.

Dew­sbury,­J.­D.­(2011)­The­De­le­u­ze­Gu­at­ta­rian­as­sem­bla­ge:­pla­stic­ha­bits,­Area,­Lon­don:­Royal­Ge­o­gra­fic­So­ci­ety.

Де­лез,­Ж.­и­Пар­не,­К.­(2009)­Ди­ја­ло­зи,­Бе­о­град:­Фе­дон.

Де­лез,­Ж.­и­Га­та­ри,­Ф.­Ри­зом,­у:­Моћ/Ме­ди­ји,­при­ре­ди­ли­Че­кић,­Ј.­и­Бла­го­је­вић,­Ј.­(2011),­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­за­ме­ди­је­и­комуникаци­је.

Де­ри­да,­Ж.­(1984­)­Пот­пис,­до­га­ђај,­кон­текст,­­Де­ло,­год.­XXX,­­бр.­6,­Бе­о­град.

32

МАЈА СТАНКОВИЋ

Mi­šo,­I.­(2004)­Umjet­nost­u­pli­no­vi­tom­sta­nju,­Za­greb:­Na­kla­da­Ljevak.

Schle­u­se­ner,­J.­(1980)­Con­ven­tion­and­the­Con­text­of­Re­a­ding,­Cri­ti­cal­In­qu­iry­Vol.­6,­No.­4.

Se­ar­le,­J.­(1969)­Spe­ech­Acts,­Cam­brid­ge:­Cam­brid­ge­Uni­ver­sity­Press.

Van­Dijk,­T.­A.­(2008)­Di­sco­ur­se­and­Con­text,­Cam­brid­ge:­Cam­brid­ge­Uni­ver­sity­Press.

Ви­ри­лио,­П.­и­Ло­трин­гер,­С.­(2011)­Чи­сти­рат:­два­де­сет­пет­го­ди­на­ка­сни­је,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­за­ме­ди­је­и­ко­му­ни­ка­ци­је,­Цен­тар­за­ме­ди­је­и­ко­му­ни­ка­ци­је.

Maja­StankovićFaculty­of­Media­and­Communications,­Belgrade

CONTEXT­–­DIFFERENT­THEORETICAL­FRAMEWORKS

Abstract

This­ article­ presents­ different­ theoretical­ frameworks­ for­ analyzing­the­ notion­ of­ context.­ It­ starts­ from­ linguistic­ interpretation­ as­ the­earliest­attempt­of­defining­the­context­in­relation­to­the­performative:­conventional­ and­ participatory­ context.­ Then,­ it­ continues­ with­deconstruction­ of­ the­ context­ which­ represents­ breaking­ with­ the­linguistic­ approach­ and,­ at­ the­ same­ time,­ raising­ the­ context­ to­ the­level­ of­ a­ term.­ The­ next­ theoretical­ framework­ is­ the­ Bourdieu’s­concept­of­a­social­field­as­a­field­of­forces­that­gives­to­the­context­a­relational­character­–­set­of­relations­rather­than­elements­–­and­sets­it­free­from­substantial­recidivism.­Nevertheless,­the­Deleuze’s­term­of­a­rhizome­and­assemblage­as­rhizomatic­model­of­connectivity­makes­a­radical­shift­from­dualistic­matrix­evident­in­all­previous­approaches:­formalistic­(artwork­vs.­context),­linguistic­(text­vs.­context,­subjective­vs.­objective),­deconstructivist­(presence­vs.­absence,­the­recipient­vs.­sender)­and­the­social­field­as­a­field­of­forces­(in­vs.­out).­The­liquid­context­ –­ the­ term­ taken­ from­Bauman­ (liquid­modernity)­ is­ a­ new­framework­for­defining­ the­context­which­ is­ related­ to­contemporary­moment­ and­ contemporary­ art­ and­ includes­ achievements­ of­ all­

previous­theoretical­frameworks.

Key­ words:­ text/context,­ deconstructivism,­ social­ field­ as­ a­ field­ of­forces,­rhizome,­assemblage,­contemporary­art,­liquid­context