ПУТ КУЛТУРЕ sirmium singidunum magnum est …...sirmium Престоница...

Дунав

БЕСПЛАТАН

ПРИМЕРАК

ITINERARIUM ROMANUM SERBIA

Дунав

ПУТ КУЛТУРЕ РИМСКИХ ИМПЕРАТОРАУ СРБИЈИ ITINERARIUM ROMANUM SERBIA

Пут културе Римских царева треба да повеже сва места богатог античког наслеђа и искористи их као ресурс за развој културног туризма.

Далеко од Рима, на нeпредвидљивом Дунаву, Римско царство је установило своју границу – лимес. Низ утврђења постављено је дуж пута којим су легије марширале у походе на варварска племена преко реке. За војском пошли су трговци, занатлије и ускоро су никли градови дуж свих важних комуникација. Горња Мезија и Доња Панонија су почев од трећег века за скоро две стотине година од маргиналних пограничних провинција постали средишта збивања царства. Илирик и његове елитне трупе изнедрили су седамнаест императора који ће владати царством у време најдубљих криза. Рођени или у богатим градовима на лимесу или у врлетима залеђа, неки од њих ће променити лице света какав је до тада постојао.

Чињеница да је шеснаест (у току је процес утврђивања рођења и седамнаестог) римских императора рођено на територији Србије сведочи о значају простора данашње Србије у античком Римском царству.

Пут културе римских императора има за циљ да сва ова места од немерљивог историјског и археолошког значаја повеже у једну целину, онакву каква је постојала док је још Римско царство стајало на обалама Дунава.

Издавач: Туристичка организација СрбијеБеоград, Чика Љубина 8Тел. + 381 11 6557 100, факс: +381 11 26 26 767

www.serbia.travel

За издавача: Гордана Пламенац, директорУредник: Смиљана НовичићУреднички концепт: Смиљана Новичић, Милан СимићКонцепт: Министарство културе Републике СрбијеФотографије: Драган Боснић, Милан Симић, Миомир Кораћ, Раша Милојевић Дизајн карте: Владимир НикитовићДизајн: Coba&associatesШтампа: Службени гласник, БеоградДруго издање на српском језику, 2009Тираж: 7000ISBN 978-86-86307-95-8COBISS.SR-ID 171468300

Данашња Сремска Митровица скрива праву величину античког Сирмиума, једног од најважнијих градова касног Римског царства.

Основан у 1. веку Сирмиум је свој врхунац доживео у трећем веку наше ере (294. н.е.) када је био проглашен једном од четири престонице Царства. Систем путева, акведуката и војних утврђења, остаци царске палате, терми, позоришта, хиподрома, показују да је овај град био центар (легијски логор, царски град и епископски центар) читаве области – тадашње римске провинције Паноније. У то време ово је био један од важних трговачких и транзитних центара Царства.

Касније, Сиримиум постаје једно од средишта раног хришћанства, али и место страдања хришћанских мученика.

О овоме сведоче добро очувани остаци хришћанске базилике у самом центру града. На Житном тргу, на остацима занатске четврти из Римског доба, сваке године – током јуна месеца, одржава се Фестивал беседништва, у спомен на античку славу овог града.

На пространом платоу у близини Гамзиграда, окружена узбудљивим планинама источне Србије, стоји Феликс Ромулиана (Felix Romuliana), царска палата императора Гаја Валерија Галерија Максимиjана, подигнута у III и IV веку.

Галерије, рођен у овој области , царску палату је подигао себи и својој мајци Ромули, по којој ју је и назвао.

На брду Магура, у близини палате, рано преминули Галерије, са својом мајком је у религиозном обреду (апотеоза) уздигнут међу богове. То је последња апотеоза у историји човечанства.

Феликс Ромулиана је најочуванији пример Римске дворске архитектуре. Палату окружују снажни бедеми који су штитили сам град – палату од упада варвара. Град су чинили: царска палата, мали храм, велики храм, терме, хореум...Објекти су богато украшени фрескама, штукатуром, подним мозаицима са фигуралним и геометријским мотивима.

Феликс Ромулиана је 2007. године уврштена у Листу светске културне баштине УНЕСКО-а.

SirmiumПрестоница Паноније и беседништва

Наисус је родно место императора Константина Великог, владара који је хришћанство прогласио званичном религијом Римског царства. Током његових честих боравака на Балкану између 317. и 334. године, Наисус је постао важан град са великом царском резиденцијом.

Најпознатије и најотменије предграђе античког Наисуса била је Медијана, на којој је Константин изградио велики економски комплекс са низом луксузних вила. Локација града на важној трговачкој траси условила је његов брз економски развој који се посебно истиче током 4.века када је овде лоцирана раадионица за израду оружја и производњу сребрног посуђа.

До данас је откривено око осамдесет грађевина античке Медијане коју највише красе богати и добро очувани мозаици, који потврђују богатство грађана Наисуса.Централни објекат летњиковца је вила са перистилом украшена подним мозаицима. Уз овај објекат констатоване су терме и житница, као и читав систем водоснабдевања са акведуктом и водоторњем, гробнице са фрескама.

Радно време локалитета: од 09,00 до 16,00 часова од уторка до суботе, недељом од 10,00 до 14,00, понедељком не ради - у периоду од априла до новембраРадно време стручног водича: од 09,00 до 16,00 часова у периоду од априла до новембра

Туристичка организација НишаТелефон: +381 18 524 877, 521 321Е-mail: ton1@nadlanu.com, ton2@nadlanu.com, www.nistourism.org.rs

Народни музеј Ниш Стална поставка, радно време: од 10,00 до 17,00 часоваРадно време стручног водича: од 10,00 до 17,00 часоваАдреса музеја: Николе Пашића 59, www.ni.rs

Београд, главни град Србије је без сумње, једна од европских метропола са изузетним географским положајем. Град, смештен на обалама двеју великих река – Саве и Дунава, на обронцима балканских брда која се додирују са Панонском низијом, одувек је био раскрсница важних путева и место од посебног војно-стратешког значаја.

Међу многим археолошким слојевима – римско наслеђе Београда је од посебног значаја.

Римљани су на темељима келтског града подигли војни логор и насеље Сингидунум почетком 1. века наше ере, а град је доживео свој врхунац у доба када је у њему боравила Флавијева IV легија. Град тада добија статус муниципијума (статус града са високим степеном аутономије) а касније и колоније.

Римски остаци данас се могу у највећој мери открити на београдској тврђави, у Калемегданском парку, али и у ширем центру града. Сећање на Римско доба преносило се вековима у традицији Београда. Тако се један од најатрактивнијих туристичких локалитета на Београдској тврђави – зове Римски бунар, иако потиче из много каснијих времена.

Београдска тврђава: стално отворенаwww.beogradskatvrdjava.co.rs

Туристичка организација БеоградаТелефон: +381 11 3061 410, 635 622

www.belgradetourism.org.yuwww.tob.rs

Народни музеј у Београдуу реконструкцијиТелефон: +381 11 330 6000 Е-mail: pr@narodnimuzej.rswww.narodnimuzej.rs

Музеј града БеоградаТелефон: +381 11 2638 744Е-mail: mbg.org.rswww.mbg.org.rs

Виминациум је један од најзначајнијих римских градова и војних логора од I до VI века. Цивилно насеље уз логор у време Хадријанове владавине (117-138) стиче статус муниципијума, града са високим степеном аутономије. У време владавине Гордијана III (239) град стиче статус колоније римских грађана, као и право ковања локалног новца. Статус колоније је највиши статус који је један град могао стећи у оквирима римске империје. Виминацијум је више пута биран за место концентрације војске и полазну тачку у многобројним ратовима.

Локација на ушћу Млаве у Дунав омогућава брз економски развитак. Изузетни налази откривени на некрополама око града (до сада је пронађено преко 14.000 гробова) потврђују претпоставке о великом богатству његових становника, а фреске у гробницама представљају врхунац касноантичке уметности.

Град је више пута пустошен у најездама Гота, Хуна и коначно Авара. Унутар и око града откривени су амфитеатар, монументалне зграде и трагови развијене инфраструктуре, пре свега улица, акведуката и канализације, раскошних терми.

Досадашња открића свакако су потврдила посебан значај Виминацијума као водеће метрополе на овом делу дунавског лимеса.

Археолошки локалитет је отворен за посете од почетка фебруара до краја новембраРадно време: током лета од 09,00 до 19,00 часова, током пролећа и јесени од 10,00 до 17,00 часоваЗа унапред најављене посете могуће је организовати обилазак током целе године и ван наведених терминаwww.viminacium.org.rs

Туристичка организација општине ПожаревацТелефон: +381 12 221 941Е-mail: topozarevac@nadlanu.comwww.topozarevac.rs

Народни музеј ПожаревацТелефон: +381 12 223 597Е-mail: muzejpo@ptt.rswww.museum-po.org.rsРадно време: од понедељка до суботе од 08,00 до 17,00 часова, недељом од 08,00 до 14,00 часова

Туристичка организација општине КладовоТелефон: +381 19 801 690, 807 656Е-mail: tookladovo@gmail.com, www.kladovo.org.rs

Археолошки музеј Ђердапа, КладовоТелефон: +381 19 803 900, 64 289 66 59 (водич)Е-mail: arh@narodnimuzej.org.rs, amdj@narodnimuzej.org.rsРадно време: од 10,00 до 20,00 часова осим понедељком. Посете је могуће организовати у свако време уз претходну најаву.

Јустинијана Прима, односно Царичин Град је један од најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балканског полуострва. Цар Јустинијан, који је потекао из Јужне Србије, одлучио је да у родном крају подигне град који ће величати његово име.Град Јустиниана Прима лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка Лесковачкој котлини, на месту ван главних путних токова.

Језгро града сачињено је од три целине Акропоља, Горњег и Доњег града. Царичин Град је представљао тип насеља насталог по узору на источне градове, док пројектовани блокови – инсуле, којима су решени унутрашњи простори, своје наслеђе дугују римској традицији.

Царичин Град представља ванредан споменик античког урбанизма и архитектуре. Рушевине фортификација, улица са портицима, базилика, јавних и приватних грађевина, бедема, система водоснабдевања са акведуктом и великом цистерном , подни мозаици у кулсузним ојбектима одају некадашњи изглед града и представљају одраз достигнућа палеовизантијске цивилизације, настале на грчко-римским тековинама.

Туристичка организација општине ЛесковацТелефон: +381 16 233 360, 233 361 E-mail: toleskovac@yahoo.com, www.tol.org.rsНародни музеј ЛесковацТелефон: +381 16 212 975 Е-mail: muzejleskovac@le.sbb.co.rs, www.lemuzej.org.rsРадно време: од уторка до суботе, од 08,00 до 16,00 часова

Magnum est stare et Danubii ripeВеличанствено је стајати на обали Дунава!

Дунав је од памтивека даривао живот становницима својих обала. На њима већ десет хиљада година у континуитету, једна цивилизација смењује другу.

Ова моћна река у доба римских царева била је природни пут, али својим делом кроз Ђердапску клисуру, важна природна препрека. Због тога је на Дунаву изграђен Лимес, граница са системом тврђава која је штитила Царство од упада варвара.

Диана и Понтес, највећа су међу овим утврђењима. Али изграђен је и пут који можда баш овде, најсликовитије изражава снагу старог Рима на овим просторима. Пут је завршио император Трајан 100. године, и у част тога је наредио да се изнад пута постави табла – Трајанова табла.Она се може видети само са реке, из брода или чамца.

Величину градитељске вештине старих Римљана приказују остаци пута цара Трајана на Ђердапу – пута који му

је омогућио освајања до тада неосвојене варварске Дакије. Један од највећих подухвата антике била је изградња моста преко Дунава. Овај догађај је исклесан на чувеном Трајановом стубу на форуму у Риму.

Лепенски Вир и Винча на Дунаву

Лепенски ВирАрхеолошко налазиште Лепенски Вир налази се у Ђердапској клисури, на ниској дунавској тераси. То је средиште једне од најзначајнијих праисторијских култура. На локалитету Лепенског Вира откривени су остаци сакралне архитектуре из времена 7000. до 6000. година пре нове ере.

У средишту насеља налазио се пространи трг, који је био место обављања разних ритуала. На основу облика и пропорција станишта може се утврдити да су градитељи Лепенског Вира располагали одређеним математичким знањима.

Око огњишта су биле смештене скулптуре великих облутака који приказују људску фигуру на којој је првобитно обликована само глава. У каснијој фази, скулпутуре добијају облик људске фигуре и постају прави идоли.

Пут културе Римских царева великим делом иде током реке Дунав. Природа и културно наслеђе нигде нису тако јединствени као у Ђердапској клисури. О томе сведоче и два праисторијска локалитета од изузетног значаја који се налазе на обалама Дунава.

ВинчаАрхеолошки локалитет Винча налази се на 14-ом километру пута од Београда према Смедереву. Праисторијско насеље у Винчи се дели у две фазе: из старијег неолита и млађег неолита. У културном слоју уочено је девет грађевинских хоризоната. Насеље првог хоризонта је имало земунички облик стана, а у осталих осам грађене су куће квадратног облика. На овом локалитету пронађенe су карактеристичне биконичне зделе, пехари на нози, амфоре, жртвеници и посебно богата и разноврсна пластика: ваљкасте и пљоснате статуете. На основу тих предмета може се реконструисати не само живот у праисторијској Винчи, него и рана културна историја Подунавља.

Iustiniana PrimaЈустинијана Прима – Нова престоница Илирика

ВиминацијумВиминацијуме, светлости моја! (Viminacium, lumen meum)

SingidunumРаскрсница путева и културе

Радно време локалитета: од 08,00 до 17,00 часова (од 01.априла до 31. новембра). Посете се могу организовати у било које време преко Народног музеја Зајечар

Туристичка организација општине ЗајечарТелефон: +381 19 421 521Е-mail: toozа@nadlanu.com, www.toozajecar.co.rs

Народни музеј ЗајечарТелефон: +381 19 422 930Е-mail: muzejz19@nadlanu.com

Felix RomulianaГамзиград – родно место римског цара Галерија

Туристичка организација БеоградаТел: +381 11 3061 410, 635 622

www.belgradetourism.org.yu, www.tob.rs

Народни музеј у Београду – у реконструкцијиТел:+381 11 330 6000 Е-mail: pr@narodnimuzej.rswww.narodnimuzej.rs

Туристичка организација општине МајданпекТелефон: +381 30 590 184

Музеј Лепенски ВирРадно време: од 01.04. до 31.10. од 09.00 до 17.00h, осим понедељкомТелефон: +381 63 206 271, Е-mail: arh@narodnimuzej.rs

Naissus et MedianaНаисус – родно место првог хришћанског императора

Радно време локалитета: од 08,00 до 20,00 часоваРадно време стручног водича: од 08,00 до 15,00 часова

Туристичка организација ВојводинеТелeфон: +381 21 452 910, 420 758

www.vojvodinaonline.com

Музеј СремаРадно време: од 07,00 до 15,00 часоваСтална археолошка поставка: Трг Стефана 15, Сремска МитровицаТелефон: +381 22 623 245E-mail: muzejsrema@neobee.net, www.muzejsrema.org.rs

Туристичка организација Србијеwww.srbija.travel