02-lukovicasto povrce

POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin

LUKOVIČASTO POVRĆE

Familija Alliaceae-Lukovi

LUKOVI SU: -Jednogodišnje-Dvogodišnje-Trogodišnje i-Višegodišnje monokotiledone biljke

Familija Alliaceae obuhvata preko 500 vrsta

Veći privredni značaj imaju: -Allium cepa-Allium sativum-Allium porum

CRNI LUK-Allium cepa

U ishrani se koristi: LukovicaMlada biljka-listovi

i to kao: SalataVarivoDodatak jelima u svežem stanju

Osim toga, crni luk se: Marinira iDehidrira i tada zadržava visok sadržaj:

ProteinaŠećeraMineralnih materija:Ca, P; K, Mg, Zn, Cu, Si, Cl, NaVitamina: C, B1 i B2Vitamin C se nalazi u: Listu 16-33 mg % i

Lukovici 2-10 mg%

Crni luk je botanički dvogodišnja biljka iz klase monokotila

///28,0/5,0Vitamin B2

///12,0/20,0Vitamin B1

///13,9/2,0Askorbinska kiselina///75,0/18,0Glikozidi///16,2/12,0Eterično ulje

mg/100 g sveže materije1,01,01,10,50,30,7Pepeo0,8//1,51,02,2Belančevine/0,82,82,00,35,8Monosaharidi

2,00,53,57,82,514,3Ukupni šećeri/7,211,815,07,221,2Suva materija

NajčešćeMin.Maks.NajčešćeMin.Maks.

LISTLUKOVICASastav u % na suvu materiju

Hemijski sastav crnog luka

KORISTI SE LUKOVICA U SVEŽEM STANJU,VARIVO, ZAČIN, DEHIDRIRAN, MARINIRAN,DUBOKO ZAMRZNUT

Crni luk je sa visokim sadržajem suve materijeSadržaj suve materije u lukovici se kreće od 7,2-21,2 %,Najčešće oko 15 %

Sadržaj suve materije je uslovljem poreklom sorte/hibrida iznatno je viši kod sorata sa severnih geografskih širina,takozvanih ljutih lukova koji se proizvode iz arpađžika,a niži kod sorata iz grupe slatkih ili poluljutih lukova koji seproizvode direktnom setvom semena ili iz rasada.

Od ukupnog sadržaja suve materije većinu čineUGLJENI HIDRATI 65 %, od čega šećeri čine 80-90 %Ljute sorte sadrže više SAHAROZE, aSlatke više GLUKOZE

U uslovima navodnjavanja ili u kišnoj godini sadržajsuve materije i šećera opada. Suvi ovojni listovi sadržepovišen sadržaj bojenih materija-KVERCETIN-veomasu postojane i koriste se za bojenje. Ljut ukus i specifičanmiris daju eterična ulja, a najznačajniji je ALIN-amino acidi on je uglavnom skoncentrisan u klici a manje u otvorenimi zatvorenim sočnim listovima.

Crni luk vodi poreklo iz srednje Azije.Odatle se preko Irana širi u dolinu reke Nil.Iz Egipta gajenje luka se proširilo u staru Grčku,zatim Rim i u Evropu.

BOTANIČKE OSOBINE I SORTE

LJUTE SORTE-Sadržaj suve materije je preko 14 %imaju visok sadržaj saharoze i eteričnih uljaproizvode se iz arpadžika i dobro se čuvaju

POLU LJUTE SORTE-Sadržaj suve materije 10-14 %proizvode se iz arpadžika i direktnom setvom semena,a nešto se teže čuvaju od ljutih sorti

SLATKE SORTE-Sadrže do 10 % suve materije,preovlađuje glukoza, imaju malo eteričnih uljaproizvode se direktnom setvom ili iz rasadau uslovima navodnjavanja i teško se čuvaju

BIOLOŠKE OSOBINE CRNOG LUKA

ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA TEMPERATURI

Niče već na 2-30C, optimum je 220CNa 5-80C niče za 25-35 danaNa 18-200C niče za 10-12 danaNa 20-250C niče za 3-5 dana

Koren intenzivno raste pri temperaturi 8-100C,s porastom temperature obrazovanje korena je usporeno,posebno iznad 200C. Sve ovo upućuje na ranu setvuda bi se biljka što bolje ukorenila.Nadzemna vegetativna masa –listovi se intenzivno razvijajuna temperaturi 18-200C.U uslovima dugog dana i povišenih temperaturana 22-250C započinje (već na 150C) formiranje lukovice

Temperature iznad 250C ubrzavaju sazrevanje lukovice,pogotovo temperature iznad 300C (35-450C).

U fazi nicanja mlade biljke podnose mrazeve do –30C,neke severne i do –60C. U fazi nekoliko razvijenih listovapodnose i do –150C

Primer je jesenja sadnja arpadžika ili direktna setva zimskih lukova.Te biljke u fazi 3-4 lista izuzetno dobro prezimljavaju.

Stadijum jarovizacije prolazi u fazi lukovice na 2-180C,optimum je 5-100C tokom 60-200 dana u zavisnosti od sorte.

ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA SVETLOSTIBILJKA DUGOG DANAREAKCIJA NA DUŽINU DANA JE VEZANA ZA POREKLOSORTESORTE STVORENE I UZGAJANE NA SEVERUEVROPE, AZIJE I AMERIKE OBRAZUJU LUKOVICUI GENERATIVNE ORGANE PRI DUŽINI DANAOD 14-16 ČASOVA

SORTE STVORENE I UZGAJANE NA JUGUSLATKI ILI KABA LUKOVI OBRAZUJU LUKOVICUI GENERATIVNE ORGANE PRI DUŽINI DANAOD 12-14 ČASOVAZAŠTO JE OVO VAŽNO ZNATI?

ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA VODI CRNI LUK IMA MALI TRANSPIRACIONI KOEFICIJENTUSLOVLJEN OBLIKOM LISTA IVOŠTANOM PREVLAKOM NA LISTU

KORENOV SISTEM JE...?

NAJVEĆE ZAHTEVE IMA U PERIODU NICANJADO FAZE INTENZIVNOG OBRAZOVANJA LISTOVAU FAZI SAZREVANJA LUKOVICE IMA SMANJENEZAHTEVE

DA LI ZAHTEV ZA VODOM ZAVISIOD NAČINA PROIZVODNJE?

PRI PROIZVODNJI SEMENA OTIMALNA VLAŽNOSTZEMLJIŠTA JE 70 % OD PVK I 60-70 % R.V.V.

DINAMIKA RASTA I RAZVIĆA CRNOG LUKAI. 1. Klijanje i nicanje

2. Pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena3. Rast listova i korena-pun vegetativni razvoj

II. 4. Obrazovanje lukovice

III. 5. Obrazovanje cvasti6. Cvetanje7. Obrazovanje plodova i semena

U TOKU RASTA I RAZIĆA PROLAZI 12 ETAPAORGANOGENEZE

BOTANIČKI JE...?A UZGAJA SE U...?

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJECRNOG LUKA

PREDUSEVI?

OBRADA ZEMLJIŠTA?

PREDSETVENA PRIPREMA

ĐUBRENJE

KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA

SETVA I/ILI SADNJA CRNOG LUKACRNI LUK PROIZVODI SE GENERATIVNIM PUTEM, SETVOM SEMENA I TO:1. DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA KONAČAN SKLOP2. SETVOM SEMENA ZA PROIZVODNJU ARPADŽIKA, PA TEK ZATIM, SADI SE ARPAĐŽIK U JESEN ISTE GODINE I/ILI ČEŠĆE PROLEĆE NAREDNE

GODINE3. SETVOM SEMENA ZA PROIZVODNJU RASADA, A U FAZI DOBRO

RAZVIJENOG RASADA, STAROSTI 50-60 DANA I SA 3-5 LISTOVASADI SE ISTE GODINE NA KONAČAN SKLOP

SETVA SEMENACRNOG LUKA

KONZUMNELUKOVICE i/ili

IZVODNICEARPADŽIK

RASADKONZUMNE

LUKOVICE i/iliIZVODNICE

SEMEKONZUMNE

LUKOVICE i/iliIZVODNICE

SEME

SEME

SEME

KONTUMNA LUKOVICA IZVODNICA

SEME CRNOG LUKA

SEME CRNOG LUKA

ARPADŽIK

KONZUMNA LUKOVICA i/iliIZVODNICA

I. 1. Klijanje i nicanje2. Pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena3. Rast listova i korena-pun vegetativni razvoj

KOJE ETAPE CRNI LUK PROLAZI PRILIKOM KLIJANJA I NICANJA?

KRITIČNE SU...?

1. 2. 3. 4.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ARPADŽIKA

KADA JE VREME SETVE SEMENA CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADŽIKA?

NA KOJI RAZMAK SE SEJE SEME CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADŽIKA?

KOJI BROJ BILJAKA TREBA OSTVARITI PO m2?

KOLIKO JE POTREBNO SEMENA PO ha?

NA KOJU DUBINU SE SEJE SEME CNOG LUKA?

KOJE REDOVNE MERE NEGE U PROIZVODNJI ARPADŽIKA TREBA SPROVESTI?

VAĐENJE ARPADŽIKA

KADA JE VREME VAĐENJA ARPADŽIKA?

NA KOJI NAČIN SE ARPADŽIK VADI?

KOLIKA JE KRUPNOĆA ARPADŽIKA?

KOLIKI JE PRINOS ARPADŽIKA PO JEDINICI POVRŠINE?

KAKO SE SKLADIŠTI?

KADA SE DORAĐUJE?

VAĐENJE ARPADŽIKA DORADA ARPADŽIKA

PAK

OVA

NJE AR

PAD

ŽIKA

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CRNOG LUKADIREKTNOM SETVOM SEMENA

KOLIKO TREBA OSTVARITI BILJAKA PO m2

KOLIKO TREBA OSTVARITI BILJAKA PO m2

OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKAPROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA

OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKAPROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA

OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKAPROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA

SA 10 t ARPADŽIKA IZNOSI SEISTA KOIČINA HRANIVA KAO KOD LJUTIH SORTI

40 kg N, 15 kg P2O5 i 40 kg K2O

60-200 kg N/ha, 60-240 kg P2O5 i 60-400 kg K2O

SA 10 t/ha CRNI LUK IZ ARPADŽIKA LJUTE SORTE IZNOSE:

401540K2OP2O5 kgN kg

SA 10 t/ha CRNI LUK IZ ARPADŽIKA POLULJUTE SORTE IZNOSE:

801540K2OP2O5 kgN kg

SA 10 t/ha CRNI LUK IZ SEMENA POLULJUTE SORTE IZNOSE:

601540K2OP2O5 kgN kg

NAJČEŠĆE ZA PROIZVODNJU LUKA IZ ARPADŽIKA ĐUBRI SE SA100-120 kg N/ha, 80-100 kg P2O5 i 120-140 kg K2O

LUK IZ ĐUBRIVA USVAJA- N 100 %FOSFOR 20-30 %KALIJUM 40-50 %

CRNI LUK SE ĐUBRI SA60-200 kg N/ha, 60-240 kg P2O5 i 60-400 kg K2O

ILI60-140 kg N 60-120 kg P2O5 i 60-180 kg K2O

A U PROIZVODNJI ARPADŽIKA 20-30 % MANJE ZAVISNO OD TIPA ZEMLJIŠTA60-80 kg N 50-60 kg P2O5 80-100 kg K2O

KOLIČINE ZAVISE OD TIPA ZEMLJIŠTAVREMENA I NAČINA PROIZVODNJE

POREKLA SORTE i/ili HIBRIDAPLANIRANOG PRINOSA

Plodored

Đubrenje crnog luka Đubrenje crnog luka (Holandija)(Holandija)

Organska đubrivaOrganska đubriva prinos prinos ++kvalitet kvalitet ––

Mineralna đubrivaMineralna đubriva

10 t10 t 40 : 15 : 5040 : 15 : 50

AGROHEMIJSKA ANALIZAAGROHEMIJSKA ANALIZA(20 (20 DO 30DO 30 DANA PRE BILO KAKVOG ĐUBRENJA DANA PRE BILO KAKVOG ĐUBRENJA))

120 : 80 : 140120 : 80 : 140 2/3 do setve2/3 do setve1/3 intenzivan rast 1/3 intenzivan rast

Iznošenje sa 10 t prinosa

818351025MgCaK2OP2O5N

Preporuka za 50 t/ha

305016050125MgCaK2OP2O5N

1.1. Agrohemijska analiza zemljiAgrohemijska analiza zemljišštata2.2. Planirani prinosPlanirani prinos3.3. NaNaččin i vreme proizvodnjein i vreme proizvodnje

Prosečno iznošenje sa 10 t prinosa (Lazić, B.)

1018401540MgCaK2OP2O5N

ĐUBRENJE ZA PRINOS 40 t/ha120 – 140 : 80 – 100 : 140 – 160 + Mg

Izbor sorte, navodnjavanje

Sorta,rana sadnja arpadžika,

dug sušni period

Pri “dancu”rascvetana lukovica

Prihrana KStajnjak,

preobilno đubrenje N, neodgovarajuća sorta

Debeo vrat

Prihrana Mn folijarnoNedostatak MnSvetao vrh, žute pruge, list uvrnut

Prihrana K folijarnoNedostatak KSvetlo žut vrh lista,

mrk pa izumire

MERE BORBEUZROKSIMPTOMI

NEDOSTATAKNEDOSTATAK

ProProšširenje vratairenje vrataRastresite lukoviceRastresite lukovice

Slabiji rastSlabiji rastKlonulost listovaKlonulost listovaŽŽute prugeute pruge

SUVISUVIŠŠAK HRANIVAAK HRANIVA

Ne poveNe poveććava prinosava prinosKasnija berbaKasnija berbaBujnost Bujnost –– bolestibolestiRastresitost lukovicaRastresitost lukovica

SUZBIJANJE ŠIROKOLISNIH KOROVSKIH VRSTA U CRNOM LUKU

CRNI LUK-PROIZVODNJA IZ SEMENA

POSLE SETVE A PRE NICANJA LUKA I KOROVA (pre-em)

4-5STOMP 330-E

l/haAKTIVNA MATERIJAPREPARAT

POGREŠNO JE POSLE SETVE A PRE NICANJA LUKA I KOROVA (pre-em) IĆI SAPROMETRINOM, AFALONOM ILI GOAL-om

0,3-0,8-1,5...GOAL

0,6-1,0LONTREL 100

0,5-1,0STARANE 250

1-2RONSTAR

l/haAKTIVNA MATERIJAPREPARAT

POSLE NICANJA LUKA I KOROVA (post-em)

SUZBIJANJE PLAMENJAČE LUKA:

3-4 godišnji plodoredIzbegavati vlažne, zasenjene terene, luk saditi na osvetljenim provetrenim lokalitetima, na ocednom zemljištuFungicidi: bakarni preparati (Bakarni Antrakol, Champion...)

karbamati (Antrakol, Dithane, Polyram DF...) sistemični fungicidi (Ridomil gold, Aliette...)

AKO JE LUK ZARAŽEN I SA PLAMENJAČOM I SA PURPURNOM PEGAVOSTI LUKA:Quadris, bakarni preparati (Blauvit, Champion, Kocide...)

Napomena: primena fungicida uvek uz okvašivač : Citowet, Trend, Radovit..

SCGSCG -- MalationMalation

NemaNemaččkaka -- Dimetoat (sistemin)Dimetoat (sistemin)-- ConfidorConfidor

PREPARATIPREPARATIza suzbijanje Tripsaza suzbijanje Tripsa

POTREBE CRNOG LUKA ZA VODOM

VREME NAVODNJAVANJA I ZALIVNE NORME

TEHNIKE NAVODNJAVANJA

sušenje – gubitak težinetrulenjeprorastanje

GubiciGubici kodkod lukaluka posleposle vavađenjađenja

DORADA CRNOG LUKA

Gubitak u masi Gubitak u masi –– kalokalo~ temp. +2 ~ temp. +2 °° C ~C ~

25 25 –– 28%28%Ukupno Ukupno ≅≅33VIVI3 3 –– 44VV44IVIV4 4 –– 55IIIIII55IIII6 6 –– 77IIGubitak teGubitak težžineineMesec Mesec ččuvanjauvanja

Šupa – dvorište

7 t18 t30 t1. mart1. novembar1. septembar

Holandski žuti

Kako spreKako spreččiti prorastanje ?iti prorastanje ?

* Na* Naččin proizvodnjein proizvodnje

* Zdrave * Zdrave –– kvalitetne lukovice kvalitetne lukovice ((đubrenjeđubrenje, za, zašštita)tita)

* Kori* Koriššććenjem retardanta enjem retardanta –– maleinmalein––hidrazidhidrazid

arpadarpadžžikik

direktna setvadirektna setva

ROYAL MH 30 RROYAL MH 30 R

Aktivna materija: Aktivna materija: malein hidrazidmalein hidrazid

-- crni luk crni luk –– iz semenaiz semena-- iz arpadiz arpadžžikaika

Primena: Primena: -- 10 10 --14 da14 dana pre vađenjana pre vađenja-- popoččetak poleganjaetak poleganja-- ZDRAVA ZELENA MASAZDRAVA ZELENA MASA

KoliKoliččina: 12,5 l/haina: 12,5 l/ha

Napomena: ako u roku od 6 sati padne kiNapomena: ako u roku od 6 sati padne kišša ponoviti sa 6 l/haa ponoviti sa 6 l/ha

SKLADIŠTENJE I ČUVANJE

1 m3=570 kg crnog luka

PROIZVODNJA SEMENA CRNOG LUKA

BELI LUK-Allium sativum

JEDNOGODIŠNJA JE MONOKOTILEDONA BILJKA

BOGAT JE: PROTEINIMA 5-6 %MINERALNIM MATERIJAMASPECIFIČNIM ETERUČNIM ULJIMAŠEĆERIMA 22 %VITAMIN C-U LISTU 30 mg%

-U LUKOVICI 15 mg%SADRŽI 35-40 % PA I DO 45 % SM

BELI LUK VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJEPREKO IRANA PROŠIREN JE U EGIPATSEKUNDARNI CENTAR POREKLA SU ZEMLJESREDOZEMLJA

BELI LUK SE U SVETU GAJI NA 400.000 haU AZIJI 311.000 ha i94.000 ha U EVROPI

ZAHTEV BELOG LUKA PREMA SVETLOSTIbiljke dugog danapri dužini dana od 10-12 h obrazuje listoveu uslovima dugog dana i povišenih t0Cobrazuje glavicuumereni zahtevinajevći zahtev u fazi rasada

BIOLOŠKE OSOBINE BELOG LUKA

UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA USLOVIMA USPEVANJAJAKO REAGUJE NA PROMENE EKOLOŠKIH USLOVA

KLIJA NA 3-50COPTIMALNA t0C ZA RAZVOJ KORENA JE 100CLIST 16-180CČEŠNJEVI 200CZA FORMIRANJE LUKOVICE 250CKOREN PODNOSI I DO -250CLISTOVI PODNOSE I DO -150C

ZAHTEV BELOG LUKA PREMA VODI

Optimalna vlažnost zemljišta je 80-85 % od PVKNepodnosi kolebanje vlažnosti zemljišta

U vreme zrenja zahteva 60-70 % od PVKZaliva se 4-5 puta sa po 30-40 mm

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BELOG LUKA

ZAHTEV BELOG LUKA PREMA ZEMLJIŠTU

PLODORED

OBRADA ZEMLJIŠTA

BELI LUK ZAHTEVA SREDNJE LAKA DO SREDNJE TEŠKA,DUBOKA I PLODNA ZEMLJIŠTA

DOLAZI NA DRUGO MESTO U PLODOREDU, MADA DAJE DOBRE REZULTATEPRI ĐUBRENJU ORGANSKIM ĐUBRIVIMANAJBOLJE USPEVA POSLE: LEGUMINOZA

KUPUSAPŠENICERANOG POVRĆA

POSLE BILJAKA IZ FAMILIJE Alliaceae NE GAJI SE 3-4 GODINE

JE U JESEN NA DUBINU OD 30 cmPREDSETVENA PRIPREMA JE U PROLEĆE NA 8-10 cm

ĐUBRENJE BELOG LUKA

NOVIJI REZULTATI UPUĆUJU NA POTREBU ĐUBRENJA BELOG LUKAZGORELIM STAJNJAKOM U JESEN SA 20-25 t/ha

BELI LUK SA 10 t IZNOSI:

402080

Kg K2OKg P2O5Kg N

40-8060-8080-100

Kg K2OKg P2O5Kg N

ZATO BELI LUK TREBA ĐUBRITI SA:

UKOLIKO SE NE KORISTI ZGORELI STAJNJAK KOLIČINE ČISTIHHRANIVA TREBA POVEĆATI ZA 30-40 %UNOSI SE: ½ NPK POD OSNOVNU OBRADU I

½ NPK PREDSETVENO

PRIPREMA SADNOG MATERIJALA

POTAPANJE U CINEB, DITHAN, BENLATE- 10-20 minutaSADNJA-01.-15. OKTOBRA

01.-15. MARTARAZMAK SADNJE: 30-40 cm x 8-10 cmKOLIČINA SADNOG MATERIJALA

PROLEĆNOG BELOG LUKA: 800-1200 kg/haJESENJEG BELOG LUKA: 1400-1600 kg/ha

NEGA USEVA BELOG LUKA

MEĐUREDNA OBRADAZAŠTITA OD BOLESTIZAŠTITA OD ŠTETOČINA-GALATTON, ROVOCID: LUKOVA MUVA, MINIRAJUĆE MUVEZAŠTITA OD KOROVA-TREFLAN 2-3 l/ha, PROMETRIN 2 kg/ ha, 4-5 LISTOVANAVODNJAVANJEPRIHRANJIVANJE

PRINOS: 3-4 t/ha REALNO JE POSTIĆI: 5-7 t/ha PROLEĆNOG BELOG LUKA

8-9 t/ha OZIMOG BELOG LUKA

BERBA BELOG LUKA

PRAZILUK-Allium porrum

DVOGODIŠNJA, MONOKOTILEDONA BILJKAU ISHRANI SE KORISTE LISTOVI I LAŽNA LUKOVICAVISOK SADRŽAJ ß-KAROTENA DO: 15 mg/100 gVISOK SADRŽAJ VITAMINA C: 50-80 mg/100 gSADRŽAJ VITAMINA C RASTE SA ČUVANJEM NA tº C 0-1º C IPRI VALŽNOSTI 80-85 %, ŠTO JE POSEBNO ZNAČAJNO TOKOM ZIMEVAŽAN JE SADRŽAJ UGLJENIH HIDRATA, POSEBNO ŠEĆERA

9,20LIST12,40LUKOVICA

SADRŽAJ SUVE MATERIJE ( % )

GAJI SE U SVETU NA 26800 ha I TO U:FRANCUSKOJ, BELGIJI, HOLANDIJI, ŠPANIJI, GRČKOJ, ITALIJIVODI POREKLO IZ SREDOZEMLJAGDE SE I DANAS NALAZI DIVLJA FORMA: Allium ampeloprasum

NIČE NA: 2-5ºCOPTIMUM ZA NICANJE JE: 15-20ºCSTADIJUM JAROVIZACIJE PROLAZI NA TEMPERATURI: 5-10ºCPRI ČUVANJU NA 0±1ºC ILI IZNAD 15ºC NE PROLAZI STADIJUM JAROVIZACIJEOPTIMUM ZA FORMIRANJE GENERATIVNIH ORGANA JE: 20-22ºCCVETA NA: 25ºCPOD SNEGOM DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE,BEZ SNEGA PRAZILUK PODNOSI I DO -15ºCPRAZILUK SE TEŠKO ČUVAZATO GA TREBA ČUVATI NA -1 DO + 1ºC, MOŽE I NA -3ºC

BIOLOŠKE OSOBINE PRAZILUKA

SVETLOST-VISOK INTENZITET I DUG DAN

VODA-TRAŽI DOSTA VLAGENAVODNJAVA SE SA 30-40 mmPRI NEDOSTATKU VODE LOŠ KVALITET

DOLAZI NA PRVO MESTO U PLODOREDUDOBRI PREDUSEVI SU: PŠENICA I JEČAM

LEGUMINOZERANO POVRĆE

NA ISTO MESTO VRAĆA SE POSLE 3-4 GODINE

PLODORED

ZAHTEV PRAZILUKA PREMA ZEMLJIŠTU

PRAZILUK ZAHTEVA PLODNA, SREDNJE TEŠKA ZEMLJIŠTA, pH 6-7

OBRADA ZEMLJIŠTA

JE NA DUBINU DO 30 cmPROLEĆNA PREDSETVENA PRIPREMA ILIZA JESENJE-ZIMSKU PROIZVODNJUOSNOVNA OBRADA JE PLITKAPO SKIDANJU PREDHODNOG USEVA IPREDSETVENA PRIPREMA

ĐUBRENJE PRAZILUKA

POD OSNOVNU OBRADU ZAORAVA SE 40-50 t/ha STAJNJAKA,PRI LETNJOJ SADNJI POD OSNOVNU OBRADU ZAORAVA SE 20-30 t/ha ZGORELOG STAJNJAKA

PRAZILUK SA 10 t IZNOSI:

30-5010-1530-40

Kg K2OKg P2O5Kg N

120-14080-100100-120

Kg K2OKg P2O5Kg N

PRAZILUK SE ĐUBRI SA:

1/2 POD OSNOVNU OBRADU,ODNOSNO, 1/2 PREDSETVENO i/ili U2 PRIHRANJIVANJA

NAČIN PROIZVODNJE PRAZILUKA

PROIZVODI SE: 1. DIREKTNOM SETVOM SEMENA I IZ2. RASADA

ZA 1 ha POTREBNO JE 1-3 kg SEMENA (PRI PROIZVODNJI IZ RASADA)SEJE SE 8-10 g SEMENA/m2

SADI SE RASAD STAROSTI 50-60 DANASADI SE U FAZI KADA JE RASAD S 3-4 PRAVA LISTA VISINE 15-20 cm, MASE OKO 300 g

SETVA ZA PROIZVODNJU RASADA JE OD POČETKA FEBRUARA TOKOM MARTASADNJA KRAJEM MARTA I U APRILUDOSPEVA U JUNU, JULU I AVGUSTU

ZA JESENJU POTROŠNJU- SETVA SEMENA JE POČETAK APRILA DO POLOVINE MAJA- SADNJA RASADA JE U JUNU- DOSPEVA OD SEPTEMBRA DO NOVEMBRA

ZA ZIMSKU POTROŠNJU- SETVA JE U MAJU I JUNU- SADNJA U JULU, AVGUSTU I SEPTEMBRU- DOSPEVA TOKOM ZIME I RANOG PROLEĆA

SETVA PRAZIKUKA

SADNJA PRAZIKUKA

USEV PRAZILUKA06.02.2007.

SADNJA PRAZILUKA

PO JEDAN RED NA GREDICI ŠIRINE 20 cmRAZMAK IMEĐU GREDICA JE 70 cmRAZMAK U REDU NA GREDICI JE 10-15 cm

U TRAKE NA RAZMAK 50-60 cm IZMEĐU TRAKA IIZMEĐU REDOVA 10-15 cm X 15 cm U REDU

50-60 cm X 10-15 cm X 15 cm

NA MALIM POVRŠINAMA SADNJA JE U REDOVE NA25-30 cm X 15 cm

DIREKTNA SETVA SEMENA U PANTLIKE50-60 cm X 20-25 cm X 5-7 cmSA PO 4 REDA U PANTLICI

NEGA PRAZILUKA

KULTIVIRANJEZALIVANJE-3-5 PUTA SA 35 mm VODETREFLAN-RASADSTOMP-DIREKTNA SETVABOLESTI, ŠTETOČINE-KAO KOD CRNOG LUKA

BERBA, SKLADIŠTENJE, ČUVANJE I PAKOVANJE

PRINOS PRAZILUKA JE 30-50 t/haMOŽE SE ČUVATI I DO TRI MESECA