13 kineziterapija - karlicni pojas donji ekstremiteti i stopalo

Dr Nedeljko RodićDr Zoran Đokić

KINEZITERAPIJAKINESIOTHERAPY

1

KARLIČNI POJAS, DONJI EKSTREMITETI I STOPALO

PREDAVANJE 13LECTURE 13

2

13. KARLIČNI POJAS, DONJI EKSTREMITETI I STOPALO

TEMATSKE CELINE:

Ø Deformiteti karličnog pojasa.

Ø Kineziterapija urođenog iščašenja kuka.

Ø Deformiteti donjih ekstremiteta.

Ø Deformiteti stopala.

3

Kineziterapija karlični pojas i donji ekstremiteti

Dr Nedeljko Rodić4

Karlica, kao masivan koštani prsten,ima značajnu ulogu u prenošenju težine tela s kičmenog stuba na kostur nogu.

Ona pruža oslonac i omogućava pripoj mišićima značajnim za statiku i dinamiku čovekovog tela.

Zahvaljujući specifičnoj građi, sam karlični pojas je vrlo snažan i ne daje mogućnost pojave većeg broja deformiteta.

Međutim, zglob kuka je relativno osetljiv i podložan određenim urođenim ili stečenim anomalijama.

5

• DEFORMITETI KARLIČNOG POJASA• UROĐENO IŠČAŠENJE KUKA (LUXATIO

COXATE CONGENITA)

• Urođeno iščašenje kuka je deforma-cija poznata od davnina i spada u naj-češće urođene deformitete lokomo-tornog aparata. Statistički podaci onjegovoj učestalosti su vrlo varijabil-ni, kreću se od 8-20 promila, zavisnood geografske pripadnosti. U tompogledu posebno prednjače područjaDalmacije, Hercegovine i Crne Gore.Ova pojava se dovodi u vezu sa ras-nom pripadnošću. Kod nekih rasa onaje učestalija dok je za žutu i crnu rasuona gotovo nepoznata.

6

U poslednje vreme konstatuje se veći broj ovih deformiteta, ali se to uglavnom pripisuje sve pouzdanijim metodama detekcije odmah nakon rođenja.

Većina autora, koji se bave ovom problematikom, ukazuje da e ovaj deformitet javlja kod osoba ženskog pola, čak u srazmeri 6-1 u odnosu na muški pol.

Češće se manifestuje jednostrano i u takvim slučajevima obično biva zahvaćen levi kuk.Obostrano je zastupljen u oko 40% slučajeva.

7

ETIO-PATOGENEZA IŠČAŠENJA KUKA

Razmatrajući etiologiju ove anomalije, ne može se pouzdano reći da su uzroci koji do nje dovode u potpunosti poznati, niti da određeni faktor ima presudnu ulogu.

Zbog nasledne sklonosti kao nepotpunom razvoju acetabuluma, urođeno iščašenje kuka ima ifamilijarni karakter.

Kao takvo javlja se u 20-25% slučajeva.Da ova deformacija nastaje kao posledica uticaja negativnih endogenih i egzogenih

faktora, prihvatila je većina autora.8

PREVENCIJA I LEČENJE UROĐENOG IŠČAŠENJA KUKALečenje se sprovodi u cilju trajnog vraćanja i zadržavanja glave butne kosti u acetabu-lumu. To se postiže konzervativnim i operativnim pristupom. Odmah nakon rođenja, čak i kod dece s ne potvđenom dijagnozom, savetuje se široko povijanje sa abduci-ranim nogama u cillju prevencije. Povoljan preventivni uticaj na zglob kuka ostvaruje se i pravilnim povijanjem beba.

9

• Nastavnici fizičkog vaspitanja trebada imaju poseban pristup učenici-ma sa urođenim iščašenjem kuka,kao i onim kod kojih je lečenje većzavršeno.

• Zato je potreban nastavni plan iprogram prilagoditi njihovim spo-sobnostima, što podrazumevaizbegavanje vežbi koje zahtevajuenormne pokrete abdukcije, zatimvežbe koje opterećuju pretežnodonje ekstremitete.

• Posebno treba izbegavati skokove udalj, vis, dubinu, zatim doskokenakon preskoka, neke sportske igrei slično.

10

• KINEZITERAPIJA UROĐENOG IŠČAŠENJA KUKA

• Vežbe imaju izuzetno pozitivanuticaj na rast i razvoj određenihsegmenata i značajno doprinose usveobuhvatnom pristupu lečenjaluksacije kuka. Vežbe se izvode teknakon što dete napuni 5 meseci, jerse u tom periodu i potvrđuju luk-santne anomalie. Budući da dete uovom periodu nije sposobno za ko-munikaciju i saradnju sa treapeu-tom, to podrazumeva ordiniranjepasivnih vežbi. Cilj vežbi je istezanjemišića aduktora, odnosno razgiba-vanje zgloba kuka i postepeno do-vođenje natoklenice u abduciranipoložaj.

11

U kasnijem periodu dete počinje da sarađuje sa osobom koja sprovodi vežbe, značajan pozitivan uticaj na zglob kuka ima i zauzimanje tzv. abduciranog ili žabljeg položaja.S polaskom deteta u školu, nastavnik fizičkog vaspitanja mora imati neophodnu sarad-nju sa lekarom specijalictom.Vežbe treba izvoditi u onim početnim položajima koji rasterećuju zglob kuka. Najpovoljniji su: sedeći, ležeći i viseći stav.

12

13

STOPALO

14

• Tokom filogenetskog razvoja stopalo se stalno menjalo (uspravni stav).

• Razvoj još uvek traje.

• Velika sličnost stopala u 9. nedeljiintrauternog razvoja sa stopalom pretistorijskog čoveka.

15

Stopalo je u evolutivnom razvoju čovjeka doživjelo mnogopromena, ali se u nekim anatomsko-funkcionalnimosobinama ipak nije dovoljno priviklo na savremeneuslove života.

Svakodnevnim hodanjem po ravnomterenu mišići atrofiraju, iz čega proizlazisve češća pojava spuštenog stopala.

16

Oblik i funkcija normalnog stopalauslovljeni su skeletom od 26 kostijuizmeđu kojih se nalaze manje ili višepokretni zglobovi, povezani čvrstimvezama i osigurani dugim i kratkimmišićima potkolenice odnosno sto-pala.

KOSTI

17

MIŠIĆI

Mišići potkolenice održavaju svodovestopala zajedno sa mišićima stopala.

Osim kostiju, u pasivnom održavanjusvodova sudjeluju i ligamenti, dok sukratki i dugi mišići potkoljenice i sto-pala jedini pravi i aktivni držači svo-dova stopala.

18

Stopalo predstavlja neophodni dio našeg tijela kako pri statičkom, tako pri dinamičkom opterećenju.

Statička funkcija – preko talusa (gležanjske kosti)preuzima težinu.

Dinamička funkcija – elastični regulator.

19

POKRETI

Plantarna ekstenzija

Dorzalna fleksija

Abdukcija

Adukcija

Inverzija

Everzija

Kada se uzmu u obzir svi zglobovi.

20

21

Pri stajanju stopalo ima tri uporišne točke:

1. stražnja uporišna točka (koju čini kvrga petne kosti),

2. prednja unutarnja uporišna točka(koju čini glavica I. metatarzalne kosti),

3. prednja vanjska uporišna točka (koju čini glavica V. metatarzalne kosti).

Podizanje pete 2cm jednako raspoređuje težinu na sve tri uporišne tačke.

22

AKTIVNI TROKUT

PASIVNI TROKUT

23

15-20 mm

3-5 mm

Te tri točke neposrednog koštanog uporišta spojene su lukovima koji sa strukturama što ga čine tvori tri svoda:

1. unutrašnji uzdužni svod,2. vanjski uzdužni svod i 3. poprečni svod.

24

25

Poremeti li se međusobna ravnoteža svih struktura stopala na bilo kojem mestu, najpre dolazi do

relativne insuficijencije stopala,

a kada nastupaju koštane promene, reč je o

deformaciji stopala.

Kod promjena na ligamentima i mišićima kineziterapija još može pomoći.

Kad proces pređe na kosti tada se jedino proces može malo usporiti.

26

Razlikujemo:

1. pes valgus2. pes varus3. pes planus

27

Pes varus Pes valgus

1. Pes valgus• spušteni medijalni longitudinalni svod, • stopalo u everziji,• konveksitet ahilove tetive okrenut prema unutra.

2. Pes varus• spušten lateralni svod stopala,• stopalo u inverziji,• konveksitet ahilove tetive okrenut prema van.

28

3. Pes planusSpušteni svi svodovi.

29

PROMENE STOPALA KROZ 3 FAZE

Mišićna faza – I stupanj (mišići se opuste)

Vezivna faza – II stupanj (se kosti udaljavaju)

Koštana faza – III stupanj (koštane izrasline)

Bolovi:

• pubertet – opterećenje,• adipozitet,• obuća .

30

METODE UTVRĐIVANJA RAVNOG STOPALA

1. Inspekcija.2. Palpacija.3. Rentgenografija.4. Sadreni odlev.5. Plantograf.6. Podometar.7. Ostali uređaji za merenje sile

reakcije tla i fotostanični registratori otiska (pedobarografija).

31

Metoda plantografije omogućava uzimanje otiska stopala na papiru.

Postoje razni načini za ocenjivanje statusa stopala metodomplantograma kojima se utvrđuje svako odstupanje od planto-grama normalnog stopala.

Mayerova metoda

32

Clarkova metoda

42

33

Müllerova metoda

A B CB

34

Modificirana metoda ruskih autora

35

U današnjoj se praksi sve češće koriste tzv. elektronski dijagnostičkipostupci kao što su uređaji za kinetičku analizu.

• platforme sila – mere distribuciju pritiska i ukupne sile pri hodu istajanju.

Najraširenija metoda za elektronsko merenjeopterećenja stopala u statičkim i dinamičkimuslovima u današnjoj praksi je pedobarografija.

36

PEDOBAROGRAFIJA

37

38

Elektronski dijagnostički postupci omogućava-ju:

• lakše uočavanje spuštenosti poprečnog svoda te varus položaja metatarzusa koji se dosadaš-njim metodama dijagnostike retko uočavao,

• bolje postavljanje indikacije za izradu korekcij-skih uložaka,

• objektivno utvrđivanje patoloških promena položaja i načina opterećenja stopala pre poja-ve tegoba – PREVENTIVNO DJELOVANJE.

39

KINEZITERAPIJA

• u mirovanju ležeći položajsedeći položajstojeći stavčučanj

• u kretanju

ü Bez pomagala.ü Sa pomagalima.ü Na spravama.

40

Moramo jačati:

• polazišta i hvatišta kratkih fleksora na tabanskoj površini (skupljanje prstiju dovodi do napetosti uzdužnih svodova),

• duge fleksore prstiju stopala: (polaze na gornjem delu potkolenice, vrše supinacij)

- podizanje unutarnjeg ruba, §m. flexor hallucis longus,§m. flexor digitorum longus,§m. tibialis posterior,§m. tibialis anterior,§m. triceps surae,

• masaža nema bitan uticaj.

ULOŠCI + KINEZITERAPIJA!!!!

41

42

IZDUBLJENO STOPALO

Prof. dr Nedeljko Rodić

43

Šta je izdubljeno stopalo?

• Izdubljeno stopalo je dinamička deformacija,koja nastaje kao posledica narušene ravnotežeu snazi mišića potkolenice i stopala.

44

Koliko često se sreće?

• Po nekim statistikama čak u postotku od 40%(Ruszkowski i saradnici).

• Uglavnom se javlja kod dece u juvenilnomperiodu, a znatno ćešće kod osoba ženskogpola.

45

Kako nastaje?

• Usled insuficijencije mišića plantarnih eksten-zora, a naročito m. triceps surae, nastaje naru-šavanje ravnoteže između njih i dorzalnih flek-sora. Narušena ravnoteža stvara tendencijupodizanja prednjeg dela kalkaneusa, usled če-ga se plantarna aponeuroza skraćuje, a uzduž-ni svod stopala izdiže, odnosno nastaje denive-lacija između prednjeg i zadnjeg dela stopala.

46

Posledice

• Metatarzalni deo stopala je kod ove deforma-cije promenjen i izgleda veći i širi u odnosu nanormalno stopalo. Zbog njegove denivelacije ipovećanog pritiska na glavicu prve i pete me-tatarzalne kosti ispod njih se stvaraju bolnižuljevi.

47

Položaj pete

• Kada je u pitanju položaj pete, često se srećukontradiktorna viđenja. Jedna grupa autoraukazuje na njen supiniran, odnosno varusnipoložaj, drugi je vide u valgus položaju.

• Istraživanje iz 1971. godine koje je sproveoLelievre dokazalo je da peta zauzima valguspoložaj u 80%, a varus i neutralni položaj u po10% slučajeva.

48

Ostale promene stopala

• Pored vrlo uočljive denivelacije, mogu se zapa-ziti i promene u prednjem središtu dorzumastopala.

• Prednji deo je izdignut, prsti su u pojačanojfleksiji u interfalangealnom zglobu i zauzimajutzv. čekićasti položaj.

• Sve ovo dovodi i do ograničavanja pokreta uskočnim zglobovima.

49

Faze razvoja

• Veličina, odnosno stepen promene utvrđuje sepomoću plantografije.

• Lakši oblik izdubljenog stopala karakteriše re-lativno uska spojnica spoljašnje ivice stopala,dok se kod promena srednjeg stepena onapovremeno gubi da bi potpuno nestala kodtežeg oblika.

50

Prevencija i korekcija

• Sa preventivno- korektivnim merama trebapočeti što je moguće ranije, kako bi se sprečileili bar umanjile sekundarne promene.

• Preventivne mere podrazumevaju primenuvežbi za povećanje i održavanje elastičnostistopala. Naročito povoljno dejstvo se ostvaru-je vežbanjem u toploj vodi.

51

Prevencija i korekcija

• Vežbama za razvoj snage mišića plantarnihekstenzora, a naročito tretiranjem m. tricepssurae postiže se povoljan efekat u pravcu sma-njenja visine svoda stopala.

• Pored ovakvih mera prevencije, često je neop-hodno primenjivati i pasivne mere koje podra-zumevaju ordiniranje određenih uložaka. U za-visnosti od položaja pete sugeriše se supina-cioni ili pronacioni uložak.

52

Prevencija i korekcija

• U cilju smanjenja denivelacije, preporučuje senadgradnja đona cipele ili nošenje određenogtransportabilnog uloška.

• Zbog povećanog pritiska na pojedine tačke os-lonca u metatarzalnom delu, često je potreb-no ugraditi metatarzalno jastuče, koje treba dasmanji pritisak i omekša kontakt između sto-pala i cipele.

53

ZAKLJUČAK

• Osobe sa izdubljenim stopalom postižu isto-vetne rezultate u određenim disciplinama kaoi osobe sa normalnim stopalom.

• Pomenuti rezultati su i koliziji sa mišljenjem daizdubljeno stopalo smanjuje njegovu funkcio-nalnu sposobnost i da ove osobe nisu sposob-ne za izvođenje niza sportsih aktivnosti.

54

13. KARLIČNI POJAS, DONJI EKSTREMITETI I STOPALO

TEMATSKE CELINE:

Ø Deformiteti karličnog pojasa.

Ø Kineziterapija urođenog iščašenja kuka.

Ø Deformiteti donjih ekstremiteta.

Ø Deformiteti stopala.

55

KARLIČNI POJAS, DONJI EKSTREMITETI I STOPALO

PREDAVANJE 13LECTURE 13

56