30. karl jaspers

1883-1969Karl Jaspers(23. februar1883-26. februar1969) je bionemakipsihijatarifilosof, predstavnik hrianskogegzistencijalizma. Ostvario je veliki uticaj nateologiju,psihijatrijuifilosofiju. Vernost je bila sustinska crta njegovog misljenja i njegovog filosofskog stava. Delo i covek kod njega su jedno.Roen je uOldenburgu1883.godine. Rano je pokazao interesovanje za filosofiju. Meutim, po oevoj elji, posle mature upisuje pravo. U to vreme lekari su mu otkrili neizleivo oboljenje plua i srca, zbog ega e Jaspers itavog ivota morati da se kloni svakog fizikog napora. On ubrzo shvata da ipak nije toliko zainteresovan za pravo i zapoinje studijemedicine1902.godine. Medicinu je zavrio1909.godine i poinje da radi u psihijatriskoj bolnici uHajdelbergu. Od1916.godine radi kao vanredni profesor na Katedri zapsihologijuu Hajdelbergu, a od1921.kao redovni profesor na Katedri za filosofiju. Tokom vlastinacionalsocijalista, Jaspers je bio primoran da napusti svoju nastavniku funkciju zbog toga to mu je ena bila Jevrejka (za nju je govorio da je uvek dryala budnim, iyloyenog svetlosti apsolutnog zahteva). Od1943.godine bilo mu je zabranjeno i da objavljuje radove. U posleratnom dobu bitno doprinosi obnovi Univerziteta u Hajdelbergu. Godine1948.prihvata poziv na Katedru za filozofiju uBazelu, a1958.dobija Nagradu za mir. Umro je u Bazelu 26. februara1969.godine. Najznacajnija dela: "Um i egzistencija", "Filozofija egzistencije", "Istina i nauka", "Psihologija pogleda na svet", "Filozofska vera", "Uvod u filozofiju"

Veina kritiara povezuje Jaspersa sa filosofijomegzistencijalizma, delimino jer se bazira na egsistencijalistikim korenimaNieaiKjerkegora, a delimino i zato to tema individualne slobode proima njegov rad. Poevi sa savremenom naukom iempirizmomJaspers ukazuje da sve dok ispitujemo realnost mi se suprotstavljamo granicama koje neki empirijski ili nauni metod ne moe da prevazie. , . . , , . . , : ? , . , .

Kao psiholog, Jaspers je otkrio injenicu da se ovek ne odnosi prema svetu prevashodno sa ciljem da ga sazna, ve pre svega da se praktino orijentie u njemu. On izdvaja tri vrste pogleda na svet: Prvi tipse odnosi na fiziki svet kao skup svih ulnih svari u prirodi, to je predmet prirodnih nauka. Drugi tipse odnosi na samoposmatranje oveka kao subjekta i obuhvata duhovno kulturno delovanje, to je predmet duhovnih nauka. Trei tippogleda na svet uoava rascep izmeu oveka i sveta i tei da ih obuhvati u jedno. Takvo vienje sveta Jaspers nazivametafizikom(filosofijom). Jaspers ne odbacuje nauku ve samo ukazuje na njene granice u pogledu razumevanja egzistencije. Po Jaspersu, sutinu egzistencije izraavaju doivljaji nesigurnosti i konanosti, koje ovek upoznaje ugraninim situacijama, kao to su smrt, krivica, borba ili patnja. U takvim situacijama ovek mora sam da se opredeli i da sam izabere jednu od protivrenih mogunosti.ovek je kroz istoriju razvio razliite naine prevazilaenja egzistencijalne nesigurnosti. Na primer, on potinjavaprirodu, ali ne moe da ovlada njome jer ne moe da je spozna u potpunosti. , , . , . . [, . , , .] . , , , . = = , .

. , . , , . , , , . , . . ( ), , , .