dopunsko opterećenje/opterećenje vetrom -  · 2020. 10. 27. · •osnovna brzina vetra se...

Dopunsko opterećenje/opterećenje vetrom - w

• Evropska tehnička regulativa dejstvo vetra razmatra kroz standard EN 1991-1-4:2005.

• Brzina vetra i pritisak vetra, prema ovom standardu, sastoje se iz srednje i fluktuirajuće komponente. – Srednja brzina vetra vm se određuje iz osnovne

brzine vetra vb, koja zavisi od vetrovitosti područja i promene vetra po visini koja se određuje na osnovu hrapavosti i topografije terena.

– Fluktuirajuća komponenta vetra se prikazuje preko intenziteta turbulencije.

1

• Osnovna brzina vetra se izračunava iz jednačine:

vb = cdir cseason vb,0

gde su

– vb – osnovna brzina vetra, definisana kao funkcija pravca vetra i doba godine, na 10 m iznad tla terena kategorije II

– vb,0 – fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra, data u Nacionalnom aneksu

– cdir – koeficijent pravca, preporučena vrednost cdir= 1

– cseason – koeficijent sezonskog delovanja, preporučena vrednost cseason= 1

2

• Srednja brzina vetra vm(z) na visini z iznad terena se izračunava iz jednačine:

vm(z)= cr(z) co(z) vb

gde su

– cr(z) – koeficijent hrapavosti

– co(z) – koeficijent topografije

– vb – osnovna brzina vetra

3

• Koeficijent hrapavosti cr(z) se uzima u obzir zbog promene srednje brzine vetra na lokaciji konstrukcije. Dobija se iz izraza:

cr(z) = kr ln (z/zo), za zmin ≤ z ≤ zmax

cr(z) = cr(zmin), za z ≤ zmin

gde je kr koeficijent hrapavosti terena i izračunava se:

kr= 0,19 (z0/z0,II) 0,07

• Vrednost z0,II je 0,55 m, zmax je 200m, a vrednosti z0 i zmin su date u sledećoj tabeli:

4

Kategorija terena z0 (m) zmin(m)

0 more ili obalno područje izloženo otvorenom moru

0,003 1,0

I jezera ili ravničarska i horizontalna površina sa zanemarljivom vegetacijom i bez prepreka

0,01 1,0

II površina sa niskom vegetacijom, kao što je trava i izolovanim preprekama (drveće, zgrade), koje su udaljene za najmanje 20 visina prepreke

0,05 2,0

III površina sa redovnom prekrivenošću vegetacijom ili zgradama, ili, pak, izolovanim preprekama koje su udaljene za najviše 20 visina prepreke (kao što su sela, prigradski tereni, neprekidna šuma)

0,3 5,0

IV površina, na kojoj je najmanje 15% površine prekriveno zgradama, čija prosečna visina prelazi 15m

1,0 10,0

5

• Uticaj topografije terena dat je kroz vrednosti koeficijenta topografije c0.

• Navetreni nagib Φ = H/Lu.

• Koeficijent topografije je definisan preko: – co= 1 za Φ < 0,05 i u dolinama, ako se ne očekuje

povećanje brzine do brzine usled efekata tunela (funnelling).

6

– co= 1 + 2s Φ za 0,05 <Φ < 0,3

– co= 1 + 0,6 s za Φ > 0,3

gde je s – koeficijent topografske lokacije, koji se dobija sa sledećih slika:

7

Koeficijent s za stene i strmine

8

Koeficijent s za brda i grebene

•Ako konstrukcija treba da bude locirana blizu druge konstrukcije, koja je najmanje dva puta viša od njenih susednih konstrukcija (have), tada ona može da bude izložena (zavisno od svojstava konstrukcije) pojačanim brzinama vetra za izvesne pravce vetra.

9

Uticaj visoke zgrade na dve različite bliske konstrukcije

• Proračun ovakve konstrukcije se bazira na pritisku od udarne brzine vetra, na visini zn iznad tla:

pri čemu poluprečnik r iznosi

• r= hhigh ako je hhigh ≤ 2 dlarge

• r= 2 dlarge ako je hhigh > 2 dlarge

10

• Intenzitet turbulencije lv(z) na visini z, definisan je kao standardna devijacija turbulencije, podeljena sa srednjom brzinom vetra.

gde je

• kI – koeficijent turbulencije, preporučena vrednost kI= 1

11

• Udarni pritisak vetra se određuje prema:

gde su:

• ρ – gustina vazduha, preporučeno 1,25 kg/m3.

• ce(z) – koeficijent izloženosti

• ce(z)= qp(z)/qbqb – osnovni pritisak vetra

• qb = ½ ρ vb2

12

13

Prikazi koeficijenata izloženosti ce(z) za co(z)= 1,0, kI=1,0

14

• Pritisak vetra, koji deluje na spoljašnje površine we, određuje se na osnovu:

we= qp(ze) Cpe gde su • qp(ze) – udarni pritisak vetra • ze – referentna visina za spoljašnji pritisak • cpe – koeficijent spoljašnjeg pritiska • Pritisak vetra, koji deluje na unutrašnje površine wi, određuje se na

osnovu: wi = qp(zi) Cpi

gde su • qp(zi) – udarni pritisak vetra • zi – referentna visina za unutrašnji pritisak • cpi – koeficijent unutrašnjeg pritiska

15

16

Referentne visine ze u zavisnosti od dimenzija h i b, kao i odgovarajući dijagram pritiska vetra

17

Objašnjenje za vertikalne zidove

Zona A B C D E

h/d cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

5 -1,20 -1,40 -0,80 -1,10 -0,50 +0,80 +1,00 -0,70

1 -1,20 -1,40 -0,80 -1,10 -0,50 +0,80 +1,00 -0,50

≤0,25 -1,20 -1,40 -0,80 -1,10 -0,50 +0,70 +1,00 -0,30

18

Preporučene vrednosti koeficijenata spoljašnjeg pritiska, za vertikalne zidove zgrada pravougaone osnove

• Vrednosti cpe,1 su referentne za proračun manjih elemenata i elemenata za pričvršćivanje, sa površinom od 1 m2 ili manje, dok su vrednosti cpe,10 su referentne za proračun globalne noseće konstrukcije zgrada.

• Za jednovodne krovove koeficijent spoljašnjeg pritiska se određuje na sledeći način (referentna visina ze = h):

19

20

Ugao nagiba krova α

zona za pravac vetra θ = 0o zona za pravac vetra θ = 180o

F F G H

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

50 -1,70 -2,50 -1,20 -2,0 -0,60 -1,20 -2,30 -2,50 -1,30 -2,00 -0,80 -1,20

+0,00 +0,00 +0,00

150 -0,90 -2,00 -0,80 -1,50 -0,30 -2,50 -2,80 -1,30 -2,00 -0,90 -1,20

+0,20 +0,20 +0,20

300 -0,50 -1,50 -0,50 -1,50 -0,20 -1,10 -2,30 -0,80 -1,50 -0,80

+0,70 +0,70 +0,40

450 -0,00 -0,00 -0,00 -0,60 -1,30 -0,50 -0,70

+0,07 +0,07 +0,06

600 +0,70 +0,70 +0,70 -0,50 -1,00 -0,50 -0,50

750 +0,80 +0,80 +0,80 -0,50 -1,00 -0,50 -0,50

Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra za jednovodne krovove

Ugao nagiba krova α

zona za pravac vetra θ = 90o

Fup Flow G H I

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1 cpe,10 cpe,1

50 -2,10 -2,60 -2,10 -2,40 -1,80 -2,00 -0,60 -1,20 -0,50

150 -2,40 -2,90 -1,60 -2,40 -1,90 -2,50 -0,80 -1,20 -0,70 -1,20

300 -2,10 -2,90 -1,30 -2,00 -1,50 -2,00 -1,00 -1,30 -0,80 -1,20

450 -1,50 -2,40 -1,30 -2,00 -1,40 -2,00 -1,00 -1,30 -0,90 -1,20

600 -1,20 -2,00 -1,20 -2,00 -1,20 -2,00 -1,00 -1,30 -0,70 -1,20

750 -1,20 -2,00 -1,20 -2,00 -1,20 -2,00 -1,00 -1,30 -0,50

• Za dvovodne krovove koeficijent spoljašnjeg pritiska se određuje na sledeći način(referentna visina ze = h):

21

22

Ugao nagiba krova α

zona za pravac vetra θ = 0o

F G H I J

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1 cpe,10 cpe,1

-450 -0,60 -0,60 -0,80 -0,70 -1,00 -1,50

-300 -1,10 -2,00 -0,80 -1,50 -0,80 -0,60 -0,80 -1,40

-150 -2,50 -2,80 -1,30 -2,00 -0,90 -1,20 -0,50 -0,70 -1,20

-50 -2,30 -2,50 -1,20 -2,00 -0,80 -1,20 +,20 +0,20

-0,60 -0,60

50 -1,70 -2,50 -1,20 -2,00 -0,60 -1,20 -0,60 +0,20

+0,00 +0,00 +0,00 -0,60

150 -0,90 -2,00 -0,80 -1,50 -0,30 -0,40 -1,00 -1,50

+0,20 +0,20 +0,20 +0,00 +0,00 +0,00

300 +0,50 -1,50 -0,50 -1,50 -0,20 -0,40 -0,50

+0,70 +0,70 +0,40 +0,00 +0,00

450 -0,00 -0,00 -0,00 -0,20 -0,30

+0,70 +0,70 +0,60 +0,00 +0,00

600 +0,70 +0,70 +0,70 -0,20 -0,30

750 +0,80 +0,80 +0,80 -0,20 -0,30

23

Ugao nagiba krova α

zona za pravac vetra θ = 90o

F G H I

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1

-450 -1,40 -2,00 -1,20 -2,00 -1,00 -1,30 -0,90 -1,20

-300 -1,50 -2,10 -1,20 -2,00 -1,00 -1,30 -0,90 -1,20

-150 -1,90 -2,50 -1,20 -2,00 -0,80 -1,20 -0,80 -1,20

-50 -1,80 -2,50 -1,20 -2,00 -0,70 -1,20 -0,60 -1,20

50 -1,60 -2,20 -1,30 -2,00 -0,70 -1,20 -0,60

150 -1,30 -2,00 -1,30 -2,00 -0,60 -1,20 -0,50

300 -1,10 -1,50 -1,40 -2,00 -0,80 -1,20 -0,50

450 -1,10 -1,50 -1,40 -2,00 -0,90 -1,20 -0,50

600 -1,10 -1,50 -1,20 -2,00 -0,80 -1,00 -0,50

750 -1,10 -1,50 -1,20 -2,00 -0,80 -1,00 -0,50

Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za

dvovodne krovove

24

Za četvorovodne krovove koeficijent spoljašnjeg pritiska se određuje na sledeći način(referentna visina ze = h):

25

Ugao nagiba krova α0 za θ=00 i α90 za θ=900

zona za pravac vetra θ = 0o i θ = 90o

F G H I J K L M N

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

0

cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1

0

cpe,1 cpe,1

0

cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,

1

50 -1,70 -2,50 -1,20 -2,0 -0,6 -1,20 -0,30 -0,60 -0,60 -1,2 -2,0 -0,6 -1,2 -0,4

+0,0 +0,0 +0,0

150 -0,9 -2,0 -0,8 -1,5 -0,3 -0,5 -1,0 -1,5 -1,2 -2,0 -1,4 -2,0 -0,6 -1,2 -0,3

+0,2 +0,2 +0,2

300 -0,5 -1,5 -0,5 -1,5 -0,2 -0,4 -0,7 -1,2 -0,5 -1,4 -2,0 -0,8 -1,2 -0,2

+0,5 +0,7 +0,4

450 -0,0 +0,7 +0,6 -0,3 -0,6 -0,3 -1,3 -2,0 -0,8 -1,2 -0,2

+0,7 +0,7 +0,7

600 +0,7 +0,7 +0,7 -0,3 -0,6 -0,3 -1,2 -2,0 -0,4 -0,2

750 +0,8 +0,8 +0,8 -0,3 -0,6 -0,3 -1,2 -2,0 -0,4 -0,2

Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra za četvorovodne krovove zgrada

• Unutrašnji pritisak deluje istovremeno sa spoljašnjim pritiskom.

• Kada je neki spoljašnji otvor dominantan kada je otvoren, ali je, za granično stanje nosivosti u toku jakih olujnih vetrova, razmatran kao zatvoren, stanje sa otvorenim vratima i prozorima treba da bude razmatrano kao incidentna situacija.

• Neka od strana (površina) zgrade treba da bude posmatrana kao dominantna kada je površina otvora na toj strani najmanje jednakadvostrukoj površini otvora i prepusta na preostalim stranama razmatrane zgrade.

• Za zgradu sa dominantnom stranom, unutrašnji pritisak treba, na otvorima dominantne strane, da bude uzet kao deo spoljašnjeg pritiska.

• Kada je površina otvora na dominantnoj strani jednaka dvostrukoj površini otvora na preostalim stranama:

26

cpi= 0,75 cpe • Kada je površina otvora na dominantnoj strani jednaka

dvostrukoj površini otvora na preostalim stranama: cpi= 0,90 cpe

• Za međuvrednosti se primenjuje linearna inetrpolacija. Referentna visina zi = ze = h na stranama koje svojim otvorima doprinose stvaranju unutrašnjeg pritiska.

• Koeficijent otvora µ = (Σ površina otvora, kada je koeficijent cpe negativan ili 0,0)/Σ površina svih otvora

• Kada ova vrednost ne može da se utvrdi, usvaja se nepovoljnija vrednost od +0,20 i -0,30.

• Za zgrade bez dominantne strane, koeficijent unutrašnjeg pritiska je u funkciji odnosa visine i dubine zgrade h/d, kao i koeficijenta otvora µ, za svaki pravac vetra θ.

27

• Koeficijent unutrašnjeg pritiska se određuje na sledeći način (osim za zgrade sa preko 30 % otvora, kada se ovakve zgrade računaju kao nadstrešnice):

28

Koeficijenti unutrašnjeg pritiska za ravnomernu raspodelu otvora

29

II način (za direktno izložene konstrukcije, mostovi, antenski stubovi,...):

• Sila vetra Fw koja deluje na konstrukciju, ili komponentu konstrukcije, određuje se primenom izraza:

Fw = cs cd cf qp(ze) Aref gde su • cs cd – koeficijent konstrukcije • cf – koeficijent sile za konstrukciju ili konstrukcijski

element • Aref – referentna površina konstrukcije ili

konstrukcijskog elementa

30

• Ove sile vetra se uzimaju kao merodavne za krovove nadstrešnica, tabla oznaka, rešetkastih konstrukcija i skela i zastava i date su u tačkama 7.3, 7.4.3, 7.6, 7.7, 7.8, 7.11 i 7.12 evropskog standarda EN 1991-1-1-4:2005.

• Koeficijenti konstrukcije cs cd se određuju na sledeći način: – za zgrade sa manjom visinom od 15 m, vrednost cs cd= 1,0

– za fasadne i krovne elemente, sa sopstvenom frekvencijom većom od 5 Hz, vrednost cs cd= 1,0

– za ramovske konstrukcije zgrada sa nosivim zidovima, manje visine od 100 m, i čija je visina manja od četvorostruke dubine u pravcu vetra, vrednost cs cd= 1,0

31

• U svim ostalim slučajevima neophodna je preciznija analiza za određivanje tačnih vrednosti koeficijenata cscd:

32

33

34

35

36

37

38

39

40

Dopunsko opterećenje/ temperaturni uticaji/ termička dejstva

• Uticaj temeperature na čelične i drvene konstrukcije je značajan tokom samog procesa montaže elemenata, dok su u toku eksploatacije ugroženi samo delovi koji su pod direktnim uticajem spoljašnjeg vazduha.

• Evropska tehnička regulativa problem termičkih dejstava na konstrukcije razmatra u okviru EVROKOD-a EN 1991-1-5.

41

• Raspodela temperature unutar pojedinog konstrukcijskog elementa, može da bude podeljena na četiri suštinski sastavne komponente: – komponenta linearno promenljive temperature ΔTu = T-To – komponenta linearno promenljive temperaturne razlike

ΔTMy, oko ose z-z – komponenta linearno promenljive temperaturne razlike

ΔTMz, oko ose y-y – komponenta nelinearne temperaturne razlike ΔTe, ovo

rezultira u ravnoteži napona, koji ne proizvode opterećenje elemenata.

gde je T – prosečna temperatura konstrukcijskog elementa usled klimatskih temperatura u zimskoj ili letnjoj sezoni, kao i usled eksploatacionih temperatura.

42

43

Materijal αT (x10-6/C0) aluminijum, aluminijumska legura 24

nerđajući čelik 16

konstrukcijski čelik, kovano ili liveno gvožđe

12

beton, izuzev kao podloga 10

beton, lakoagregatni 7

zidani materijal 6-10

drvo, u pravcu vlakana 5

drvo, upravno na vlakna 30-70

Vrednosti koeficijenata linearne termičke dilatacije

44

Dopunsko opterećenje/ opterećenje dizalicama

• U evropskoj regulativi opterećenje od kranova se tretira EVROKOD-ovima EN 1991-3 i EN 1993-6: Proračun čeličnih konstrukcija – Deo 6: Nosači kranskih staza

45

46

• Usled kretanja krana javlja se niz međusobno zavisnih pokretnih sila koje deluju u: – vertikalnom – gravitacionom pravcu (usled sopstvene

težine krana i težine tereta);

– podužnom horizontalnom pravcu (usled ubrzanja ili kočenja krana, ekscentričnog dizanja tereta, zakošenja krana i udara krana u odbojnik),

– poprečnom horizontalnom pravcu (usled ubrzanja ili kočenja, ekscentričnog dizanja tereta, zakošenja krana i udara „mačke“ u odbojnik).

• Dejstva od kranova se klasifikuju kao promenljiva, a mogu izazvati i incidentna opterećenja.

47

• Promenljiva dejstva (Q): – vertikalna opterećenja usled sopstvene težine krana i težine

tereta koji se diže, – horizontalna (podužna i poprečna) dejstva usled ubrzanja,

kočenja ili zakošenja krana pri njegovom kretanju.

• Incidentna dejstva (A): – Dejstva usled udara krana ili „mačke“ u odbojnik (buffer force) ili

udaranja sklopa za podizanje u prepreke (tilting force).

• Dinamički karakter opterećenja se obuhvata dinamičkim faktorima kojima se uvećavaju statička dejstva: – Fk = ϕxF , gde je: – Fk – karakteristična (proračunska) vrednost dejstva – F – statička komponenta dejstva – ϕ – dinamički koeficijent.

• Evrokod predviđa veći broj različitih dinamičkih koeficijenata.

48

49

Vertikalno opterećenje od krana (osnovno – nemnoženo dinamičkim

koeficijentom) je karakteristika krana i njegove nosivosti i daje se kao

specifikacija krana od strane proizvođača/isporučioca.

50

51

52

53

• Saglasno Evrokod normama (EN 1991-3) horizontalna dejstva od mosnih kranova su klasifikovana na sledeći način:

– sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem mosnog krana

– sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem čekrka

– sile izazvane bočnim pomeranjem i rotiranjem krana (normalno na pravac kretanja)

– sile na graničnicima odgovarajuće podužnom kretanju krana

– sile na graničnicima odgovarajuće kretanju čekrka

54

• Sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem krana:

gde je

– K pogonska sila

– nr broj nosača kranskih staza(broj šina)

– ϕ5 dinamički koeficijent

55

• Pogonska sila K treba da bude data od strane proizvođača krana.

• U suprotnom treba je odrediti prema preporukama iz EN 1991-3.

56

57

58

Sile izazvane bočnim pomeranjem ili rotiranjem krana su posledica nepravilnosti geometrije:

59

60

61

62

63

• Ukoliko nisu definisani drugačiji uslovi, ova dejstva su međusobno

isključiva – smatra se da dva ili više njih ne deluje istovremeno.

Dopunsko opterećenje/ dejstvo tla i podzemne vode

• Veliki uticaj na izbor statičkog i konstruktivnog sistema samog objekta.

• Horizontalni pritisak tla na objekat zavisi od prirodnog nagiba tla, zapreminske mase i dubine fundiranja objekta.

• Horizontalni pritisak vode u svojoj maksimalnoj vrednosti jednak je potisku koji teži da odigne zgradu.

64

Dopunsko opterećenje/seizmičko opterećenje

• Seizmički hazard, odnosno ocenjivanje verovatnoće potencijalne seizmičke opasnosti, prihvaćen je u svim razvijenim zemljama i predstavlja deo evropske tehničke regulative EVROKOD-a 8 koji se odnosi na projektovanje seizmički otpornih konstrukcija.

• Parametri od kojih zavisi intenzitet seizmičkih uticaja su: – nivo seizmičkog hazarda, seizmička zona

– vrsta tla

– masa objekata

– vrsta konstrukcionog materijala

– krutost i statički sistem glavne noseće konstrukcije.

65

• Prema Evrokodu 8, proračunsko seizmičko dejstvo se izražava preko:

– referentnog seizmičkog dejstva PNCR (preporučeno 10% u 50 godina) ili povratnog perioda TNCR (preporučeno 475 godina),

– faktora značaja γI koji zavisi od različitih kategorija objekata.

66

• Evrokod 8 seizmički hazard opisuje preko vrednosti referentnog maksimalnog ubrzanja tla agR za tlo kategorije A:

• Horizontalno zemljotresno dejstvo se opisuje sa dve ortogonalne komponente koje su međusobno nezavisne.

• Proračun seizmičkog dejstva mora da uzme u obzir masu koja je posledica gravitacionih opterećenja:

67

• U zavisnosti od konstruktivnih karakteristika zgrada postoje dva tipa linearno-elastične analize: – metoda

ekvivalentnih bočnih sila, koja može da se koristi samo za pojedine tipove zgrada

68

– multimodalna spektralna analiza, koja može da se koristi za sve tipove zgrada

69

• Takođe se mogu primeniti i nelineane analize:

– nelinearna statička pušover (pushover) analiza

– nelinearna dinamička analiza vremenskog odgovora, odnosno time-history analiza.

• Pri globalnoj seizmičkoj analizi uticaji II reda mogu da se zanemare ako je za sve spratove zadovoljen uslov:

70

• Evrokod 8 predviđa dva koncepta za proračun čeličnih kostrukcija u seizmički aktivnim područjima:

– nisko-disipativno ponašanje konstrukcije, sa elastičnom globalnom analizom, bez uzimanja u obzir nelinearnog ponašanja konstrukcije.

– disipativno ponašanje konstrukcije, gde se pojedini delovi konstrukcije u slučaju zemljotresa ponašaju nelinearno.

71

72

73

Opterećenje od eksplozije/ požara/incidentna opterećenja

• Požarno opterećenje predstavlja računsku vrednost toplotne energije koja se oslobađa pri sagorevanju ukupnog sagorivog materijala po jedinici površine obejekta, ili njegovog dela, požarnog sektora. Pri utvrđivanju ove vrednosti uzima se u obzir i toplota koja može da nastane gorenjem opreme, instalacija, ili konstrukcije.

• Proračun incidentnih dejstava na konstrukcije se u evropskim standardima pojavljuje u EVROKOD-u 1, 1991-1-7-2003.

• Dejstvo požara je tretirano u okviru EN 1992-1-2: Opšta pravila-proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno opterećenje na betonske konstrukcije), EN 1993-1-2: Opšta pravila-proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno opterećenje na čelične konstrukcije), EN 1994-1-2: Opšta pravila-proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno opterećenje na spregnute konstrukcije), EN 1995-1-2: Opšta pravila-proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno opterećenje na drvene konstrukcije) i EN 1996-1-2: Opšta pravila-proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno opterećenje na zidane konstrukcije).

74

• Proračunska analiza se zasniva na – modelima za razvijanje temperature i – modelima za mehaničko ponašanje konstrukcije na povišenoj

temperaturi.

• Zahtevano ponašanje konstrukcije izložene požaru treba da bude proračunski dokazano globalnom analizom, ili analizom podskupova, ili analizom elemenata, kao i uz korišćenje tabulisanih podataka, ili rezultata ispitivanja.

• Zahtevana požarna otpornost za noseće konstrukcijske elemente definisana u propisima većine zemalja predstavljena je u jedinicama vremena (1/2,...,3h i više) i predstavlja propisano minimalno vreme u kome konstrukcija ili njen element ne sme dostići granično stanje, u uslovima standardnog požara.

• Prema veličini zahtevane požarne otpornosti, konstrukcije, odnosno elementi konstrukcija, svrstavaju se u odgovarajuće klase požarne otpornosti (F30,...,F240).

75

• Osnov za analitičke postupke proračuna požarne otpornosti predstavljaju karakteristične vrednosti požarnog opterećenja i specifičnog požarnog opterećenja.

76

Incidentna opterećenja / opterećenja u toku izvođenja

• Ova dejstva mogu zahtevati postavljanje privremenih elemenata (skele) ili delova konstrukcije, koji će se, nakon postizanja odgovarajućeg stepena sigurnosti, ukloniti.

• U okviru izgradnje pojedina opterećenja koja će kasnije imati permanentan karakter mogu se i zanemariti (sopstvene težine pojedinih konstruktivnih elenetata, opreme, ...).

• Relevantna projektna situacija tokom izvođenja se izabira uzimanjem u obzir svih uslova koji mogu da se razumno predvide tokom izvođenja radova.

• Ova opterećenja zavise od uslova oslanjanja, konstruktivnog sistema, oblika konstrukcije i stepena završenosti.

• Dejstva u toku izvođenja su tretirano u okviru EN 1991-1-6.

77