januar 5 januar 40 - serbianmirror.com · januar 2013. 23 savetnik crnogorskog ministra vre\ao...
Post on 29-Aug-2019
213 Views
Preview:
TRANSCRIPT
23www.serbianmirror.comJanuar 2013.
SAVETNIK CRNOGORSKOGMINISTRA VRE\AO SRBE
Savetnik crnogorskog ministra kultureAgron Camaj je na svom Fejsbuk pro-
filu, za vreme rukometa{ke utakmiceizme|u Srbije i Crne Gore, nazvao srpskeizbeglice hordama i re~ima da je “zasijao
bljesak crnogorske oluje”, aludiraju}i naproterivanje Srba iz Hrvatske. “Uz zvukeMar{a na Drinu zasijao je BLJESAKcrnogorske rukometne OLUJE... VostaniSerbio, sva, po|ite sjutra u Arenu, ima}etepriliku da jo{ jednom izzvi`dite himnuCrne Gore”, napisao je Camaj. “Nego,meni su super one horde izbjeglica izokupiranih srpskijeh zemalja kojima CrnaGora dade dom, posao, sve — pa ih eno uAreni sve ~etnik do ~etnika, pljuju po istojtoj Crnoj Gori…” naveo je on.
Nakon {to je ostao bez poslasavetnika ministra, Camaj je objasnio da seradilo o “mentalnom revoltu”, jer je navod-no “bio izrevoltiran nekim stvarima”, adr`ava koja ga je zaposlila treba vi{e davodi ra~una ko je predstavlja.
VELIKA GLUMA MALEPEVA^ICE
Peva~ica Maja Nikoli}, ovih dana je ucentru pa`nje javnosti, zbog toga {to se
la`no predstavljala kao izaslanik ruskihfirmi i srpskog dr`avnog vrha (SNS). Onaje oti{la u kancelariju direktora “@eleznicaSrbije” pozivaju}i se na svoje navodneveze, kako bi posredovala u sporu saruskom kompanijom “Metrovagonmar{“.Oti{la je i korak dalje. Menad`mentu“@eleznica” rekla je da je do{la u imenovog generalnog direktora da izabere ljudekoji }e biti u njegovom kabinetu. Pojavilase i na novogodi{njem prijemu Ministarstvaodbrane i G[ VS, gde ju je ve}ina pred-stavnika vlasti tokom prijema izbegavala.Nije uspela da pri|e Aleksandru Vu~i}u,iako je sve vreme nastojala da bude u nje-govoj blizini. Ona je, ipak, u jednomtrenutku uspela da se pribli`i TomislavuNikoli}u, s kojim se rukovala.
Obe strane se odri~u bilo kakveveze sa ovom peva~icom. Aktuelni predsed-nik op{tine Grocka i ~lan SNS DragoljubSimonovi}, koji }e najverovatije biti i novigeneralni direktor “@eleznica”, ka`e dagospo|u ili gospo|icu ne poznaje i da onane predstavlja njega niti njegovu stranku. USNS ka`u da su svesni da Nikoli}evananosi {tetu stranci i njenom predsedniku,da ovo nije prvi put da ona izvla~i korist,
isti~u}i da je njihov ~lan i da im nije jasnoza{to neko tome ne stane na put.
Podsetimo, Maja Nikoli} je svo-jevremeno izba~ena iz rialiti programa“Dvor”, zbog toga {to je vre|ala Jevreje.Su|enje Nikoli}evoj i kolegi Milo{uBojani}u jo{ traje, pa je to mo`da jedan odrazloga njenog zabrinjavaju}eg pona{anja.
SRBI ME\UNAJNESRE]NIJIM
NARODIMA
Samo 52 odsto stanovnika Srbije ose}ase po{tovano i zadovoljno, {to je Srbiju
svrstalo me|u devet zemalja u kojima suljudi najmanje sre}ni i zadovoljni, pokaza-la je anketa agencija Galup sprovedena u148 zemalja. Galup je anketirao oko 1.000ljudi u svakoj zemlji pitaju}i ih da li su sena dan ankete i prethodnog dana ose}alipo{tovano, da li su se smejali, da li su
radili ne{o interesantno i da li su u ne~emuu`ivali. Najsre}ni narodi `ive u Panami,Paragvaju, El Salvadoru i Venezueli. Naspisku zemalja gde su ljudi najnesre}niji suSingapur, Jermenija, Irak, Srbija, Gruzija,Jemen i Belorusija.
DS SE ODRI^E SVOJIHPATRIOTA
Aleksandar [api}, predsednik Gradskogodbora DS u Beogradu i proslavljeni
vaterpolista, na svom nalogu na Tviterupostavio je fotografiju na kojoj je samajorom u penziji Veselinom [ljivan~ani-nom, koga je tom prilikom pozdravio. DSnije mogao da pre|e preko toga da se nekood njenih funkcionera slikao sa ha{kimosu|enikom za ratne zlo~ine, pa se oglasioistog dana izjavom: “Fotografija koju je nasvoj privatni Tviter nalog postavioAleksandar [api} jeste li~ni ~in, koji nepredstavlja zvani~an politi~ki stav”. Sajedne strane ova stranka kritikuje Ha{kisud, a sa druge se prema na{im nevinoosu|enima pona{a kao da su gubavi.
ZA SMAK SVETA NA RTANJ
Nekoliko poznatih svetskih medija, kaolondonski dnevnik “Telegraf” i “Daily
mail”, pi{u da su hoteli na planini Rtanjprebukirani rezervacijama ljudi koji verujuu proro~anstvo Maja o smaku sveta, 21.decembra, jer misle da }e na toj planini
na}i spas. Mnogi stranci iz Evrope iAmerike su kupili i ku}e u tom podru~ju.
Autor nau~ne fantastike ArturKlark pisao je da planina Rtanj u isto~nojSrbiji “emituje spasonosnu energiju”, takoda ljudi veruju da tamo mo`e da se pre`ivismak sveta. Oni koji tra`e spas na Rtnju,veruju da se pod planinom krije piramidakoju su izgradili vanzemaljci, pre vi{e hil-jada godina. Navodna drevna struktura tre-balo bi da u trenutku apokalipse stvoriza{titno polje oko planine i za{titi sve nanjoj. Na samom vrhu Rtnja, na 1.556metara nadmorske visine, nalazi seneobi~na rupa, za koju nau~nici misle da jenastala od meteora, ali loklano stanovni{voveruje da se tu nalazi jedan od izlaza izpiramide. Me{tani tvrde da se iznad vrhapojavljuju vatrene kugle, jer su vanzemalj-ci napravili podzemni heliodrom, ~ija setajna vrata otvaraju samo u ki{nim danima,kada je vrh duboko u oblacima.
BRUKA MINISTARSTVANA ENGLESKOM
Ministarstvo energetike Srbije je na svominternet sajtu na engleskom jeziku,
umesto stru~no prevedenog teksta o po~etkugrejne sezone, postavilo tekst koji je provu~enkroz program za prevo|enje na Guglu. Sporniprevod, koji je na sajtu stajao od oktobra, pungre{aka koje ne bi mogao da po~ini nijedanprevodilac. Re~i u originalu, kao {to je reci-mo „u novembru”, na engleski nisu prevedenejer Gugl u bazi nema tu re~, pa je stala ista„in novebmru and December”.
Kako sporni prevod Gugla izgledakad se prevede na srpski, najbolje se vidi
na primeru re~enice: „But what is impor-tant is that we will in the neyt year, inJanuary and February, when Cold weatheris eypected to me to have enough electric-ity supplied by the EPS participated in thetender in a different country, said Ministerof the line”. Ova re~enica na srpskomglasi: „Ali ono {to je va`no, jeste da }emomi idu}e godine, u januaru i februaru, kadahladno vreme je o~ekivano, od mene imatidovoljno struje koju obezbe|uje EPSu~estvovao na tenderu u drugoj dr`avi,rekao je linijski ministar”.
Osim {to je izazvao podsmeh,sporni prevod je ministarku ZoranuMihajlovi} pretvorio u mu{karca, Zorana.Navikli smo da dobro pla}ena radna mestau ministarstvima popunjavaju samo“odabrani” po familijarnoj i strana~koj pri-
padnosti, ali je sramota da niko od njih nevlada ni osnovnim znanjem engleskog.
BIROKRATIJA STIGLAME\U ^OBANE
Zoran Miladinovi} (68) izpotkopaoni~kog sela Sagonjevo, u
op{tini Kur{umlija, mora}e da plati kaznuod 3.000 dinara, jer ga je policija zateklakako na planini ~uva stoku bez li~ne karte.Starina ka`e da je dobro pro{ao, jer su mupolicajci rekli da }e mu napisati i prijavu{to njegovi psi nemaju za{titne korpe.
Poterao sam stoku kao i svakogdana na ispa{u prema Crnoj ~uki. Tada sunai{la dva policajca koji su nekim svojimposlom do{la u selo. Posle kra}eg razgovo-ra jedan od njih me je upitao da li imamli~nu kartu. Za~udio sam se i objasnio dasam ja ~obanin i da ~esto za stokom pok-isnem i da ne nosim li~nu kartu sa sobom,da se ne bi raspala od vode — pri~a starina.Policajci nisu prihvatili njegovo obja{njenje,a jedan od njih je ~ak u{ao u vozilo i doneosvoju li~nu kartu kako bi Zoranu dokazaoda li~na karta mora da se nosi i na planini.— Da je vrag odneo {alu, shvatio sam kadmi je policajac rekao da }e, osim za li~nukartu, da mi napi{e prijavu i {to moji psinemaju za{titne korpe i {to ~uvam stoku nadr`avnom zemlji{tu. Rekao sam im da psi{tite i mene i stoku od vukova i da ako imstavim korpe, mogu samo da se slikam snjima — nastavlja pri~u Zoran.
Ka`e da je zaboravio na ovajdoga|aj sve dok mu nije stigao poziv odsudije za prekr{aje. Oti{ao je na sud, asudija mu je odmerio „zaslu`enu” kaznu.Ina~e, Zoran va`i za jednog od najboljihsto~ara u ovom kraju. Pored 20 krava, ~uvai ovce i koze.
^OVEK UKRAO MOSTTE@I OD 2 TONE
Ljudi kradu sva{ta, vredno i bezvredno,sitno i krupno. Ali vest da je nedavno
Goran K. ukrao ~eli~nu konstrukciju mostana reci Ra~i, te{ku 2,2 tone, u vrednosti odoko milion dinara, vi{e li~i na pri~u izrubrike, verovali ili ne. Ovaj Kragujev~aninje konstrukciju mosta prodao osobama spodru~ja op{tina Svilajnac i Despotovac,predstavljaju}i se kao njegov vlasnik i
donator, koji }e na tom mestu podi}i novimost. Prema dogovoru, kupci su do{likamionom s dizalicom i brenerom, iseklikonstrukciju i kasnije je prodali kao sekun-darnu sirovinu.
Rubriku priprema: M. Maljkovi}I Z M A T I C E
24 Januar 2013.
I S T I N I T E P R I ^ E
Kazuj, kr~mo,d`erimo
kazuj, pusta kaldrmo
gde mi dragi nestade
{to mi srce odneseDrema stara
}uprijaspava cela ~ar{ija
a ja mlada, nemam sna
zbog dva oka neverna...
Etimolo{ko zna~enje re~i kafana imehana vodi iz turskog jezika,Stotine i stotine godina pod otoman-
skom imperijom je u~inilo da ne samo turs-ki obi~aji, ve} i jezik duboko prodre u nar-ode Balkana.
Kafana kao re~, vodi poreklo odturskih re~i kafa i han, {to bi zna~ilo, ku}akafe. Ova re~ se pojavila u XV veku sanajezdom Osmanlija u evropske zemlje, kojisu za sobom ostavljali “ku}e za ispijanjekafe”.
Kada bi govorili o mehani, nai{libi na persijsku re~-mej, {to zna~i vino i ve}obja{njenu re~ han. Dakle, mehana (mejhanaili meana) je ku}a vina, ali i rakije i drugihalkoholnih pi}a.
Kr~ma je ve} srpska re~, retko, alije koriste i Crnogorci, Bosanci i Hrvati, {toje i razumljivo, jer iako zvani~no svaka odbiv{ih jugoslovenskih republika ima svojjezik, radi se o istom jeziku koji svakoponaosob odli~no razume. U kr~mi se neka-da okupljao uglavnom mu{ki svet. Kao i ubirtiji i po kafanama.
Kafana, mehana ili kr~ma je dakle,mesto koje predstavlja dru{tvenu klimuodre|enog vremena.
U pogledu svakodnevice, u kafana-ma se nailazi na razli~ite psiholo{ke profileljudi. Oni koji le~e tugu zbog ljubavi, ilirazo~aranje zbog lo{eg posla i finansija,zatim oni koji dolaze da se dru`e, pohvale,popiju, pa i pobiju. Nije tajna da je kafanai mesto poroka, opijanja, kockanja, aponekad i podvo|enja `ena.
Ima onih koji koriste kafanu zaproslavljanje va`nih dogadjaja u `ivotu,ven~anja, proslava ro|endana i sli~no.Kafana puna dima, bila je mesto boema iumetnika, gde su se preplitale knji`evnost ipolitika, prevodila dela zna~ajnih svetskihpisaca i razmenjivale najnovije informacijekada nije bilo interneta i elektronskih medi-ja.
Posebna, da ka`emo, podvrstakafana, su kafane nikle pored puta, takoz-vane drumske kafane. One su okupljale put-nike namernike i sve ostale koji bi se na{liu blizini. Jedna takva kafana bila je“D`erima” vlasnika Radeta @ivkovi}a iznaselja Donji Komren, kod Ni{a.
Nekima je dobro poznato kako jebilo tada, pa svedoci ka`u da su pre skoropola veka, periferijske kafane bile druga~ije
od ostalih i po klijenteli i po jelovniku.Stanovnici zabitih krajeva su mogli da utoleglad i `e| na putu, ne navra}aju}i u grad.Puno puta su neugledne kafane“krajputa`ice” bile nadaleko poznate podobrom zalogaju, mnogo pre nego ugladjenekafane u centru.
Kafana pod nazivom “D`erima”,koju je Radmila Todorovi} Babi}, opevalau pesmi “Kazuj kr~mo D`erimo”, u izvo-denju Usnije Red`epove, nastala je 1976.godine i trajala je punih deset godina.Vlasnik Rade @ivkovi} — D`era je sa svo-jom lep{om polovinom uspe{no vodiokafanu i bio pandan mnogim imu}nijimkafanama i restoranima u gradu. Kafana“D`erima” je uvek bila puna, Rade je kaodobar doma}in poja~ao promet dobromuslugom koja je podrazumevala besplatnomeze. Ipak, mo`da je tajna pune kafanebila ba{ u neuglednom i skromnom enteri-jeru. Lo{e osvetljenje, sa sijalicama kojetrepere, muzikanti, stara furuna i flekaviprogoreli stolnjaci, davali su poseban duh,koji je goste sa raznih strana opijao prenego {to bi, koja vi{e, ~a{ica rakije tou~inila.
Kafana “D`erima” je bila poznatapo provokativnim pri~ama koje su se u njojmogle ~uti, ali i po raznoraznim doga|ajimai susretima koji }e se pamtiti i prepri~avati.
Peva~ka legenda [aban Bajramovi}je no}i i no}i provodio kod “D`erime”,proslavljao se svojim glasom, dru`io se saprijateljima, opijao i ponekad igrao barbut.Pored [abanove pesme, mogli su se ~uti istihovi Majakovskog u slobodnom izvo|enjuopijenog ljubitelja poezije, ali nije bilotoliko te{ko voditi kafanu, koliko je bilote{ko isterati goste posle radnog vremena.
Rade @ivkovi} — D`erima je svojnadimak dobio po turskoj re~i, koja zna~inov~ana kazna, {to je narod prihvatio usmislu ne~eg prokletog, sa tendencijom dase pro}erda, protra}i. Tako bi D`erima bioprokletija ili pustahija.
Imao je D`erima i ugledne goste ukafani, univerzitetske profesore i one na
visokim funkcijama, sa kojima je razgovarao{mekerski, bez trunke inferiornosti. Zna setakodje da je mnogim ljudima pomagao i narazne na~ine izlazio u susret.
Rade @ivkovi} D`erima, nije bezrazloga u{ao u pesmu i do`iveo veliku pop-ularnost. Postao je `iva legenda. Osta}eupam}en kao akter jednog vremena i dru{tvakoje se kao takvo vi{e nikada ne}e ponoviti.
Danas Rade `ivi od skromne pen-
zije. Iako se mnogimana{ao u te{kim trenucimau `ivotu, danas kada jeonemo}ao, te{ko da ganeko od prijateljapose}uje i pita za zdravl-je. Na`alost, ljudi suskloni da se okre}uonima koji su im potreb-ni, a ne onima kojima supotrebni.
Ipak, da ne bikraj ove pri~e obojilitu`nim bojama, evo paranegdota iz kafane“D`erima”:
Sa {anka,misle}i na muzikante,D`era kao nezaintereso-vano komentari{e: “Oviprodaju vazduh, a ja
toliko bruto ne mogu da zaradim.”Do{ao u kafanu glavni sanitarni
inspektor, a ina~e kafana se nije moglapohvaliti zavidnom higijenom. Inspektor jepo zakonu imao pravo da zatvori takavobjekat. Svi su se popla{ili, naravno i RadeD`erima: — Ni{ta, ni{ta, ka`e inspektor —samo sam navratio da se uverim da li D`erazaista ~uva ovce u crnom odelu, belojko{ulji, ma{ni i cipelama.
KAZUJ KR^MO D@ERIMO
Pi{e: Aleksandra Miti}
Kafana, mehana, birtija ili kr~ma, izgovorite kako ho}ete, su{tina je manje — vi{e ista. Naziv kafana se do danas odr`ao u Srbiji, tako|e imehana, mada ~e{}e na prostoru Bugarske.
Kafana “D`erima”
25Januar 2013. www.serbianmirror.com
S P O R T
Ove godine, srpski sportisti su nasponovo odu{evljavali iz meseca umesec. Bilo je i razo~arenja, ali kada
se sve sabere i oduzme, 2012. je samo jo{jedan dokaz da je Srbija s’obzirom naveli~inu i uslove koje imaju takmi~ari, pravasportska nacija.
Glavni doga|aj godine bile suOlimpijske igre u Londonu. Na{a zemlja jetamo dobila novu ljubimicu. Milica Mandi},dvadesetjednogodi{nja devojka iz tekvondokluba “Galeb”, osvojila je prvo olimpijskozlato za Srbiju. Strelci su nam ponovo osvet-lali obraz. Ivana Maksimovi} je uzela srebro,dok je Andrija Zlati} osvojio bronzu uLondonu. Ovaj trojac je ve} po~eo pripremeza Rio 2016. i nadaju se novim odli~ijima.
^etvrtu medalju su osvojili vater-polisti, pobediv{i Crnu Goru za bronzu, unezaboravnom me~u u kome je apsolutno svebilo protiv njih. Ne{to ranije, postali su ievropski {ampioni u Ajndhovenu. Delfiniulaze u novi ciklus sa novim selektoromDejanom Savi}em, ali sa istim jezgromigra~a gde }e ponovo glavnu re~ voditi VanjaUdovi~i}, Filip Filipovi} i Andrija Prlainovi}.Od njih se o~ekuju nove medalje u 2013.
Srbija je u 2012. bila doma}in dvaevropska prvenstva u rukometu. Mu{karci suosvojili fantasti~no srebro, dok su devojkezavr{ile na ~etvrtom mestu, ali i taj rezultatje iznad svih o~ekivanja i devojkama se nemo`e zameriti apsolutno ni{ta. Slede}egodine, Srbija }e biti doma}in i Svetskog
prvenstva, pa }e to biti {ansa da rukometa{icenagrade vernu publiku medaljom. Rukometse vra}a tamo gde je ranije bio i tamo gdemu je mesto — me|u najpopularnije sportoveu Srbiji.
Ko{arka{i se nisu proslavili u kvali-fikacijama za EP 2013. u Sloveniji, ali na krajuje glavni cilj ispunjen, plasman je izboren, aDu{an Ivkovi} ima dovoljno vremena dadovede stvari na svoje mesto i ostvari dobarplasman u Sloveniji. Tamo }e prevashodni ciljbiti da se obezbedi plasman na SP 2014. u[paniji, ali sigurno je da ova generacija mo`eda ponovi nastupe iz 2009 u Poljskoj i bori seza medalju, jer o~igledno vi{e vole da igraju
„iz senke” nego kao favoriti.Ono {to je ve}ini najbli`e srcu,
najvi{e je i razo~aralo u 2012. Malo je bilotoga ~emu smo mogli da se radujemo u fud-balu. Reprezentacija je veoma daleko od plas-mana na SP u Brazil 2014. dok klubovinikako da naprave neki zapa`eniji rezultat uEvropi. Osim toga, Crvena Zvezda je uvelikim finansijskim i kadrovskim problemi-ma, koje }e probati da re{i novi-stari predsed-nik Dragan D`aji}, a kap koja je prelila ~a{ubili su rasisti~ki incidenti u Kru{evcu na sus-retu mladih reprezentacija Srbije i Engleske u
bara`u za EP.Teniseri i teniserke su nastavili po
starom, usre}uju nas iz nedelje u nedelju, izmeseca u mesec. Novak Djokovi} je drugiput godinu zavr{io kao prvak sveta i uz toosvojio Grend Slem u Melburnu. JankoTipsarevi} je osvojio titulu u [tutgartu iuspeo da izbori u~e{}e na zavr{nom turnirusezone u Londonu, {to je ogroman uspeh.Teniserke su do{le do finala FED kupa,Bojana Jovanovski je u Bakuu podigla prvipehar u karijeri. Ako ovakve neverovatnerezultate ponove i naredne godine, svi }emobiti zadovoljni.
Ako sve ovo nije dovoljno nrzabo-
ravljte da je Srbija {ampion Evrope i umu{koj i u `enskoj odbojci. Ako osvoje barmedalju u 2013. kada budu branili titulu, to}e biti sasvim prihvatljivo. Osim toga, dostase o~ekuje od skija{ice Nevene Ignjatovi},koja se polako probija ka svetskom vrhu, kaoi od Velimira Stjepanovi}a, Nade Higl, Emira
Bekri}a i Asmira Kola{inca koji }e u~estvo-vati na Svetskim prvenstvima u plivanju i uatletici.
U svakom slu~aju, o~ekuje nas jo{jedna furiozna sportska godina, a ako budebar isto toliko uspe{na kao i 2012. bi}emozadovoljni...
P i { e : M i l u t i n [ o { k i }
26 Januar 2013.
F E L J T O N
Jedni ga smatraju prvim do Svetog Save,drugi rodona~elnikom srpskog sve-tosavskog nacionalizma i klerofa{izma.
U biografiji punoj kontroverzi, pisanojuglavnom crvenom bojom komunisti~kihoslobodilaca koji su ga proglasili saradnikomokupatora, zabele`eni su antisemitizam ipohvale Hitleru. Drugi pogled na njegov liki delo prikazuje podr{ku ru{enju vlade kojaje sklopila pakt sa Nemcima 1941, boravaku nacisti~kom logoru i pomo} Jevrejima uskrivanju od nacista za vreme rata. Kao ibesedni{tva i agitovanje u Engleskoj iAmerici za spas Srbije u Prvom svetskomratu, zbog ~ega su ga zapadnjaci prozvali„tre}om srpskom armijom”. Ro|en i odras-tao u siroma{tvu, dobar deo `ivota proveo uzarobljeni{tvu. Crkva je na kraju dala svojsud i proglasila ga za sveca.
Vladika Nikolaj ohridski i `i~kiro|en je kao Nikola Velimirovi} u selu Leli}u blizini Valjeva. Ro|en je 5. januara 1881.godine. Otac Dragomir i majka Katarina bilisu prosti ljudi, zemljoradnici i pobo`ni
hri{}ani. Otac ga je poslao u obli`nji mana-stir ]elije ne bi li se bar elementarno opis-menio. Po{to je pokazivao sklonost kau~enju, manastirski u~itelji su ga poslali uValjevsku gimnaziju na nastavak {kolovanja.Kao de~ak slu`io je u varo{kim ku}amakako bi se izdr`avao.
Po zavr{etku {estog razreda gim-nazije poku{ao je da upi{e Vojnu akademiju,ali ga je lekarska komisija odbila. Bio jesitne gra|e i uskih grudi. Nikola zatoodlu~uje da upi{e bogosloviju u Beogradu.Kao jedina zamerka zabele`en mu je slabsluh za pevanje. Od svih najve}ih umova ~ijaje dela studirao, na njega je najve}i uticajostavio Njego{.
U Beogradu je `iveo u lo{imuslovima. U sobi u kojoj je spavao bila jevelika vlaga, zbog siroma{tva slabo se hranioi kao student je oboleo od tuberkuloze. Posvr{etku bogoslovije radio je kao u~itelj uvaljevskim selima Dra~i} i Leskovice. Posavetu lekara za letnji raspust je odlazio namore, gde se vezao za `ivot Bokelja,Crnogoraca i Dalmatinaca.
Bio je izabran da sa dr`avnimstipendistima po|e na dalje {kolovanje uRusiju ili Evropu. On je odabrao staroka-toli~ki fakultet u Bernu. Studije u Bernuzavr{io je 1908. godine u 28. godini, sa dok-toratom iz teologije. Slede}u, 1909. godinu,Nikola je proveo u Oksfordu, gde jepripremao doktorat iz filozofije, a odbranioga je u @enevi, na francuskom.
Po povratku u Srbiju ponovo obol-eva i le`i u bolnici vi{e od mesec dana. Poizlasku iz bolnice odlazi u manastirRakovica, gde se zamona{io i postaojeromonah Nikolaj, 20. decembra 1909.Po{to je imao zavr{enih samo {est razredagimnazije, nije mogao u Srbiji da nostrifiku-je diplome iz inostranstva, zbog ~ega jevanredno upisao sedmi i osmi razred. Tektada je mogao da predaje na Bogosloviji.Proveo je i godinu dana u Rusiji pre po~etkaprofesorske karijere, i na tom putovanjunapisao svoje prvo ve}e delo — studiju„Religija Njego{eva”.
Na bogosloviji je predavao filozofi-ju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike.Bavio se pisanjem i dr`ao besede pobeogradskim i drugim crkvama {irom Srbije,dr`ao je predavanja na Kolar~evom uni-verzitetu. Besedio je o Njego{u, Ni~eu,Dostojevskom...
^asopis „Prosveta” poziva ga 1912.u Sarajevo na svoju proslavu, a Nikolaj tamoupoznaje ]orovi}a, Du~i}a, [anti}a, najum-nije „prekodrinske” Srbe. Zbog vatrenih re~ida su Srbi svojom velikom ljubavlju i srcemanektirali Bosnu Srbiji, u povratku ga austri-jska policija u Zemunu hapsi u vozu izadr`ava u pritvoru nekoliko dana. Kada je1913. pozvan u Zagreb na sli~nu proslavu,austrijske vlasti mu nisu dozvolile ulaz uzemlju.
Kao uglednog i osvedo~enog borcasa srpsko nacionalno pitanje, iznad svegadokazanog govornika, po~etkom Prvog svet-skog rata predsednik srpske vlade NikolaPa{i} upu}uje ga u Ameriku i Englesku daagituje za srpske interese. Dr`ao je brojnapredavanja u crkvama i na univerzitetima. Uavgustu 1915. na velikom zboru u ^ikaguujedinio je pravoslavce, katolike, unijate iprotestante iz „ju`noslovenskih zemalja” dajavno izraze `elju za ujedinjenje sa Srbijom.Amerikanci su ga prozvali JovanomZlatoustim 20. veka, a Englezi „tre}om srp-skom armijom”. Iznosio je i ideje o ujedin-jenju hri{}anskih crkava i uspostavio ~vrsteveze sa Anglikanskom i Episkopalnom
crkvom.Po zavr{etku rata izabran je za
episkopa `i~kog, a krajem 1920. preme{tenje u Ohridsku episkopiju. U~estvovao je ubrojnim crkvenim misijama u Atini,Carigradu, Engleskoj, Americi. U @i~u jevra}en 1934. godine.
Iako je najvi{e putovao poZapadnoj Evropi i Americi, na njega jenajve}i uticaj ostavila ruska duhovnost, {to jeupotpunjeno posetama Svetoj gori iboravkom u drevnom Ohridu. U Ohridu nas-taju njegova najzna~ajnija filozofska dela.
Za vreme konkordatske krize,nekoliko godina pre Drugog svetskog rata,uputio je otvoreno pismo tada{njem ministruunutra{njih dela Antonu Koro{ecu, kojimosu|uje „kurja~ki napad pandura na mirnupravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom uBeogradu”. Podr`ao je i obaranje vladeCvetkovi}-Ma~ek i poni{tavanje Trojnogpakta.
Dolazak Nemaca do~ekao je umanastiru @i~a. Uhap{en je i zatvoren umanastir Ljubostinja, a zatim je preba~en uzatvor u manastir Vojlovica kod Pan~eva. Uzato~eni{tvu je bio zajedno sa patrijarhomsrpskim Gavrilom Do`i}em. Tamo je upritvoru boravio do 1944. godine, kadaNemci vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrilasprovode u zloglasni koncentracioni logorDahau. Le`ali su u specijalnom odeljenju zavisoke oficire i sve{tenstvo. U logoru su bilitri meseca, do decembra 1944. godine, kadaih Nemci osloba|aju. Patrijarh se vratio uzemlju, dok je Nikolaj be`e}i od komunistaprvo oti{ao u Austriju, pa potom u Ameriku.
U Americi je nastavio crkveni rad,putovao po SAD i Kanadi. U to vremeobjavio je brojna dela — „Kasijan”, „ZemljaNedo|ija”, „@etva Gospodnja”, „Divan”, kaoi poslednje, nedovr{eno delo „Jedini~ovekoljubac”. Iz Amerike je slao pomo}manastirima u zemlji.
Vladika Nikolaj je u Americipovremeno predavao u privremenoj srpskojbogosloviji u manastiru Svetog Save uLibertivilu, u njujor{koj Akademiji SvetogVladimira i u ruskim bogoslovijama SveteTrojice u D`ordanvilu i Svetog Tihona uSaut Kananu, u Pensilvaniji. U Pensilvanijije izdahnuo. Iz manastira Svetog Tihonaprenet je u manastir Svetog Save uLibertivil, i sahranjen kraj oltara crkve, 27.marta 1956, uz prisustvo velikog brojapravoslavnih Srba i drugih vernika {iromAmerike.
Na prole}nom zasedanju Svetogarhijerejskog sabora Srpske pravoslavnecrkve u maju 2003. progla{en je za sveca.
Sve~ana kanonizacija obavljena je u HramuSvetog Save na Vra~aru. Slede}e godineepiskop {aba~ko-valjevski Lavrentije je svojuzadu`binu, manastir Soko blizu Ljubovije iKrupnja, posvetio Svetom Nikolaju. Tamo supostavljeni i muzej Svetog Nikolaja i njego-va velika bista u dvori{tu manastira. Njegoviposmrtni ostaci preneti su iz Libertivila uLeli} 12. maja 1991. godine. Sahranjen je umaloj crkvi u Leli}u.
1881. Ro|en 5. januara (23.12.1880. poJulijanskom kalendaru) u selu Leli} kod Valjeva,{koluje se u manastiru ]elije, Valjevskoj gimnazijii bogosloviji u Beogradu.
1908. U Bernu objavljuje doktorat iz teologije.1909. Godinu dana provodi na Oksfordu, gde
je pripremao doktorat iz filozofije. Odbranio ga jeu @enevi. U Srbiju se vra}a u jesen i odlazi u bol-nicu. U decembru se zamona{io u manastiruRakovica.
1910. Vanredno zavr{ava dodatna dva razredagimnazije kako bi mogao da nostrifikuje diplomeiz inostranstva i predaje na bogosloviji.
1911. Putuje u Rusiju i po~inje da predaje nabogosloviji.
1912. Odlazi u Sarajevo na proslavu lista„Prosveta”, gde se upoznaje sa najvi|enijim„prekodrinskim” Srbima. Austrijska policija ga popovratku izvodi iz voza u Zemunu i privodi nanekoliko dana.
1913. Pozvan na proslavu „Njego{a” u Zagreb,ali mu austrijske vlasti ne dozvoljavaju ulazak uzemlju.
1915. Postaje izaslanik srpske vlade sa ciljem dasuzbija austrijsku antisrpsku propagandu uEngleskoj i Americi.
1918. Okuplja dobrovoljce iz Amerike kojiodlaze na Solunski front.
1919. Vra}a se u zemlju, gde je izabran zaepiskopa `i~kog.
1920. Preme{ten u Ohridsku episkopiju, unarednim godinama obilazi Atinu, Carigrad,Svetu goru, ponovo putuje u Ameriku i Englesku.
1928. Objavljuje „Ohridski prolog”, svoje najz-na~ajnije delo, u kome su opisani biblijskidoga|aji za svaki dan u godini.
1930. U~estvuje na Predsabornoj konferencijipravoslavnih crkava u manastiru Vatoped.
1934. Vra}a se u @i~u.1935. Dobija nema~ko odlikovanje zbog
obnove nema~kog groblja u Bitolju.1937. Uklju~uje se u konkordatsku borbu i agi-
tuje vlastima Kraljevine Jugoslavije zbog lo{egtretmana policije prema pravoslavnom sve{ten-stvu.1941. Protivi se sklapanju pakta sa Nema~kom i
u~estvuje u obaranju vlade Cvetkovi}-Ma~ek.1941. Po dolasku Nemaca biva uhap{en i
zatvoren u manastir Ljubostinja. Tamo godinu ipo dana krije jednu jevrejsku porodicu. Kasnije jepreba~en u manastir Vojlovica kod Pan~eva.1944. Nemci ga sprovode u koncentracioni
logor Dahau.1946. Dolazi u Ameriku, gde dr`i propovedi i
svetovna predavanja.1956. Umire 18. marta u manastiru Svetog
Tihona u Pensilvaniji. Sahranjen 27. marta u man-astiru Sveti Sava u Libertivilu.1991. Njegovi posmrtni ostaci preba~eni iz
Libertivila u Leli} 12. maja.2003. Srpska pravoslavna crkva ga progla{ava
svetiteljem.
Hronologija
„Ima li i{ta lep{e i radosnije negovideti ~oveka koji ima vokaciju i imanapor da ostane sa svojom vokacijom?Ta radost mene ponovo vu~e u pokra-jinu u kojoj je neimar duhovnog iistorijskog smisla gospodin Nikolaj,sada episkop `i~ki”
Isidora Sekuli}
„S vladikom Nikolajem nestala jejedna velika li~nost iz srpskognacionalnog `ivota. On je kaoknji`evnik, i kao crkveni velikodosto-jnik, i kao nacionalni borac, ostavio zasobom svetla traga... Ko god je imaoprilike da ga li~no pozna, imao je uti-sak da je to redak i neobi~an ~ovek”
Slobodan Jovanovi}, 1956.
V E R A
Januar 2013. 27www.serbianmirror.com
Ka`u qudi da nema ve}ezemaqske radosti od ro|ewadeteta.Kada se u jednoj porodici
rodi dete, sva familija i prijateqisa rado{}u ~estitaju roditeqimara|awe novog `ivota i uz daroveblagosiqaju novoro|en~e, sa `eqomda bude radost i ponos svojimroditeqima i uzrasta u zdravqu idobroti sebi i ~itavom svetu.
Roditeqi sa qubavqu itrepetom bdiju nad svojim detetomtrude}i se da mu pru`e sve najboqe u`ivotu, nadaju}i se da }e to wihovodete uzvratiti darovanu mu qubav iizrasti u dobrog i po{tenog ~oveka.
Kada se jednoj jevrejskojporodici pre vi{e od 2000 godinadogodilo da su dobili sina, niko od{ire rodbine i prijateqa nijemogao ni slutiti ko je to dete i {ta}e biti sa wim kada odraste?
Roditeqska briga, qubav ine`nost nisu izostajali, a to dete jeraslo i razvijalo se kao i svakodrugo qudsko bi}e.
@ive}i sa majkom PresvetomBogorodicom i starateqem, starcemJosifom, Hristos je rastao u merupuno}e qudskog savr{enstva kaopotpuni Bog i potpuni~ovek -Bogo~ovek.
O toj tajni Bo`anstva u qud-skom bi}u znala je samo wegova majkai nekolicina onih kojima je to odBoga bilo otkriveno.
Danas posle vi{e od 2000godina, veliki deo ~ove~anstva je oddana ro|ewa Bogomladenca po~eloda ra~una vreme u svojoj qudskojistoriji.
To je prekretnica i presedantoka qudske istorije u kome je Bogpostao ~ovek, da bi ~ovek mogao da seobo`i i postane ve~an i besmrtan.
Samo je na taj na~in na{aqudska priroda mogla da izbegnesmrt, tj. propadqivost i nestajawe.
^iwenicom da smo stvoreninii{~ega, mi qudi sami sebi nemo`emo obezbediti ve~no postojawe.
Roditeqi su nas rodili, alinam nisu darovali `ivot. Kada biroditeqi bili darodavci `ivotaonda bi oni mogli da u~ine da wiho-vo dete nikad ne umre, pa bi samimtim mogli i sebi obezbediti ve~ni`ivot.
Kako to nije tako, shvatamoda je `ivot dar od Boga, na{egTvorca.
Do{av{i na zemqu SinBo`iji, o~ove~iv{i se postao je isin ~ove~iji, kako je Hristos ~estoza sebe govorio u jevan|equ.
Pro{av{i sav ciklus i svupatwu qudskog `ivota od ro|ewa do
smrti, Hristos je svojim vaskrsewemi vaznesewem obezbedio qudskojprirodi, tj. telu, ve~no postojawe.
Zato se ka`e da }e po Drugomdolasku Hristovom na zemqu svivaskrsnuti i dobri i zli i da }esvako primiti platu svoju po svojimzaslugama, jedni ve~ni `ivot uCarstvu Bo`ijem, a drugi ve~itoprokletstvo i patwu.
Dakle, osnovni smisaoro|ewa tj. ovaplo|ewa Hristovogjeste obezbediti stvorenoj prirodive~no postojawe.
Sjediwewem Bo`anske iqudske prirode u li~nostiBogo~oveka Hrista to je omogu}eno.
Zbog toga je Hristovoro|ewe najva`niji datum u istoriji~ove~anstva, su{tinski bitan zastvorenu i propadqivu prirodu.
Za{to jevreji nisu prih-vatili Hrista za svoga mesiju i spa-siteqa?
U vreme Hristovog dolaskana zemqu jevreji su bili pod oku-pacijom Rimskog carstva.
Kao i mnogo puta u svojojistoriji, pre i posle toga, oni suo~ekivali da }e se wihov spasiteqpojaviti kao neki zemaqski vladar ivo|a koji }e ih osloboditi od robst-va strancima i postaviti ih davladaju svim narodima na zemqi.
Isto to se de{ava i mnogimqudima danas. Svi o~ekuju nekog~udotvorca, vladara ili politi~arakoji }e doneti neku socijalnu iliekonomsku pravdu na zemqu.
Obi~no se pod boqim `ivo-tom podrazumeva materijalno stawei prilike u dru{tvu, dr`avi ilikod pojedinaca.
Takvu promenu Hristos nijedoneo na zemqu.
Zato ga jevreji nisu prih-vatili za svoga mesiju.
Hristos je doneo duhovnurevoluciju qudima.
Revoluciju qudskoga duhakoja podrazumeva borbu i pobedudobra nad zlom i smr}u.
Ta borba de{ava se unutarqudske du{e.
To je revolucija koja se di`eu qudskom srcu i rat koji se odvijana poqu qudskog duha.
Carstvo Bo`ije o kome jeHristos govorio i koje jepropovedao nije materijalneprirode, ono nema ~ak ni neko pros-torno, zemaqsko odre|ewe.
,,Carstvo Bo`ije je unutra uvama”. ( Lk.17, 20-21)
Zaista ko Boga ne na|eunutra u sebi, taj ga spoqa ufizi~kom svetu jako te{ko mo`ena}i, ,,jer Carstvo moje nije od ovoga
sveta”. ( Jn.18,36)To Carstvo Bo`ije jeste pre
svega unutra{wi mir, spokojstvo iradost `ivota.
,,Mir vam ostavqam, mirsvoj dajem vam, ne dajem vam ga kao{to ga svet daje.”
(Jn 14,27)Taj Bo`anski mir, jeste to
unutra{we spokojstvo i radost,kojom se prevazilaze sve zemaqskete{ko}e i isku{ewa.
Wime se ~ovek uzdi`e iznadbola i patwe i verom, nadom iqubavqu pobe|uje zlo i smrt.
Pobeda nad smr}u jestespremnost i re{enost da se akozatreba polo`i i svoj `ivot radiqubavi prema Bogu i bli`wem.
To je bo`anska sila i blago-dat koji se daju vernima.
To je mir Bo`iji, mir udu{i koji zadobija onaj, koji `ivi idi{e Duhom Svetim.
Zbog toga je Hristos poz-drvqao svoje u~enike re~ima: Mirvam!
Svima nama je neophodan tajBo`iji mir, kojim }emo se najpreizmiriti sa samim sobom, a potom ga{iriti i na okolinu.
Svetiteqi su jo{ zazemaqskog `ivota odisali timunutra{wim mirom i spokojstvom
i {irili ga na okolinu, ne uzne-miravaju}i se zbog kakvihzemaqskih problema ilipote{ko}a.
Zato Sveti apostol Pavlegovori: ,,da ni smrt, ni `ivot, nian|eli, ni poglavarstva, ni sile, nisada{wost, ni budu}nost, ni visina,ni dubina, niti ikakva druga tvarne}e nas mo}i odvojiti od qubaviBo`ije, koja je u Hristu IsusuGospodu na{em”. ( Rim.8:38-39)
,,Jer Bog tako zavole svet, daje Sina svoga jedinorodnoga dao, dasvaki koji veruje u wega ne pogine,nego da ima `ivot ve~ni”. ( Jn.3:16)
Zbog toga draga bra}o i ses-tre, potrudimo se i mi da steknemo iusvojimo taj Bo`anski mir, kojiHristos daruje svojim sledbenicimai vernicima.
Potrudimo se da se Hristosrodi u na{im srcima i ~uvajmo ga inegujmo qubavqu Bogomajke, kako bise udostojili nazvati se sinovima ik}erima Bo`jim i stanovnicimaCarstva Nebeskog. Amin.
Neka vas Blagoslov Bo`iji iradost Bo`i}nih praznika prate i unastupaju}oj godini uz na{svepravoslavni srpski pozdrav:
MIR BO@IJI, HRISTOS SE RODI!
NJS!CPAJKJ!.!ISJTUPT!TF!SPEJQQ SS BB WW PP TT MM BB WW RR FF
Pi{e: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com
28 Januar 2013.
Z A K O N
Produ`enje rokava`enja vize
U izuzetnim slu~ajevima, ukolikosu ispunjeni uslovi iz ~lana 20. stav 2.Zakona o strancima (ako to nala`u human-itarni, profesionalni ili li~ni razlozi i vi{asila), rok va`enja vize se mo`e produ`iti nazahtev stranca.
Zahtev za produ`enje rokava`enja vize podnosi se organuMinistarstva unutra{njih poslova nadle`nomza poslove stranaca, po mestu boravi{tastranca.
Zahtev iz stava 1. ovog ~lana pod-nosi se pre isteka roka va`enja vize.
Rok va`enja vize se produ`ava naperiod od najvi{e 90 dana.
Rok va`enja vize se produ`avatako {to se na prvoj slobodnoj strani putneisprave lepi nalepnica vize za kra}i boravak(viza C).
Trajanje i produ`enjeprivremenog boravka
Trajanje privremenog boravkaPrivremeni boravak mo`e da se
odobri u trajanju do jedne godine i mo`eda se produ`i na isti period, ako ovimzakonom ili medjunarodnim ugovorom nijedruga~ije odredjeno.
Odobrenje privremenog boravkaunosi se u putnu ispravu stranca. Rokva`enja putne isprave mora biti najmanje{est meseci du`i od roka na koji se izdajeodobrenje.
Produ`enje privremenog boravkaStrancu, ~lanu u`e porodice
dr`avljanina Republike Srbije, mo`e seprodu`iti privremeni boravak na vreme dotri godine ili do ispunjenja uslova za izda-vanje odobrenja za stalno nastanjenje.
Strancu, ~lanu u`e porodicedr`avljanina Republike Srbije, privremeniboravak se mo`e produ`iti i u slu~aju kadje taj dr`avljanin Republike Srbije umro,kao i u slu~aju prestanka braka sa dr`avl-janinom Republike Srbije koji je uRepublici Srbiji trajao najmanje tri godine
Uslovi za izdavanjeodobrenja za
privremeni boravakZa podno{enje zahteva za
odobrenje privremenog boravka neophodnoje prilo`iti:
va`e}u putnu ispravuprijavu stanadve fotografije (4h3cm, u boji,
anfas)popunjene formulare (u tri primer-
ka)dokaz o upla}enoj taksi na podne-
sak i taksi na boravakStrancu se mo`e odobriti privre-
meni boravak ako uz zahtev prilo`i dokaz:
da ima dovoljna sredstva zaizdr`avanje;
da je zdravstveno osiguran;o opravdanosti zahteva za privre-
meni boravak u skladu sa svrhom privre-menog boravka koji se mo`e odobriti stran-cu koji namerava da boravi u Republici
Srbiji du`e od 90 dana.U zavisnosti od osnova boravka,
kao dokaz o opravdanosti zahteva, potreb-no je prilo`iti i slede}u dokumentaciju:
3.1. Osnivanje preduze}a, pred-stavni{tva ili banke, odnosno za licaupisana u re{enje o registraciji preduze}a,
predstavni{tva ili bankere{enje o registracijipotvrda poslovne banke o prome-
tu na racunu;3.2. Osnivanja odnosno vlasni{tvo
samostalne radnje (trgovinske, zanatske,ugostiteljske i sl.) ili agencije
re{enje o registraciji3.3. Konsignacija, ugovor o
poslovnoj kooperaciji, ugovora o poslovno- tehni~koj saradnji i prenosa tehnologijare{enje o registraciji doma}ih preduze}augovor o saradnji izmedju stranog idoma}eg pravnog lica
uput ili delegacija firme koja ga{alje (original i prevod ovla{}enog sudskogtuma~a)
3.4. Zasnivanje radnog odnosare{enje o registraciji preduze}a ili
drugog pravnog lica u kojem stranac zasni-va radni odnos
ugovor o radu ili ugovor o delumi{ljenje Nacionalne slu`be za
zapo{ljavanje kada se radni odnos zasnivaprvi put ili re{enje Nacionalne slu`be kojimse odobrava zasnivanje radnog odnosa.
3.5. Za dr`avljane biv{ih republi-ka SFRJ koji su radni odnos zasnovali kaodomaci dr`avljani
foto-kopija radne knji`ice uzstavljanje na uvid originala
uverenje o zaposlenjure{enje o registraciji preduze}a
osim ako je stranac zaposlen u javno-komunalnom preduze}u
3.6. Vr{enja privremenih i povre-menih poslova (do 90 dana)
ugovor o radu ili delu sa pravnimili fizi~kim licem koje poseduje seoskodoma}instvo koje mu je osnovni izvor pri-hoda.
re{enje o registraciji pravnog licaili u slu~aju ugovora sa fizi~kim licemuverenje da je poljoprivreda osnovna delat-nost tog lica.
3.7. Strani sportistire{enje o registraciji klubaugovor o anga`ovanju overen u
nadle`nom sportskom savezu3.8. Brak sa dr`avljaninom
Repubike Srbijeizvod iz Mati~ne knjige ven~anih,
ne stariji od {est meseciuverenje o zaposlenju ili drugi
dokaz o sredstvima za izdr`avanjeproveru dr`avljanskog statusa
na{eg dr`avljana3.9. Vanbra~na zajednica sa
dr`avljaninom Repubike Srbije: uverenje o slobodnom bra~nom
stanju za oba lica (za dr`avljanina Srbije jedovoljan izvod iz Mati~ne knjige rodjenih,ne stariji od {est meseci)
overena izjava dva svedoka da suu vanba~noj zajednici ili ukoliko imajuzajedni~ku decu izvodi iz Mati~ne knjigerodjenih,
nastavi}e se
Od kako je novina i drugih javnih glasila, bilo je i gre{aka.Ovo je prvi put da je Ogledalo pogre{ilo, a re~ je o sasvim
slu~ajnoj - tehni~koj gre{ci.U pro{lom broju smo ispod imena Milice Savi}, gre{kom
napisali da je to fotografija Generalnog konzula iz Njujorka. Ovom prilikom se izvinjavamo generalnom konzulu i
Generalnom konzulatu u Njujorku
top related