prefiksacija kao-nacin-tvorbe-u-nastavi-srpskog-jezika-ana-randjelovic

Префиксација као начин творбе у настави

српског језика

Ана РанђеловићИнститут за српски језик САНУ

– процес грађења / творбе / образовања нових лексичких јединица

– научна дисциплина (= дериватологија).

ТВОРБА РЕЧИГРАЂЕЊЕ РЕЧИ

ДЕРИВАТОЛОГИЈАОБРАЗОВАЊЕ РЕЧИ

1.0. Врста речи (именица, придев, глагол, прилог)1.1. Творбени начини

1.1.1. Извођење (деривација) 1.1.2. Слагање (композиција)1.1.3. Комбинована творба 1.1.4. Творба претварањем (конверзија)

ПРЕФИКСАЦИЈА → СЛАГАЊЕ

– Маретић 1899: гледао је на префиксалне творенице као на сложенице с предлозима („сложене именице и придјеви”); све префиксе, укључујући и оне који се не јављају самостално, назива „приједлози”.– Белић 1949: први употребљава термин предметак или префикс, префиксација се и даље сврстава у слагање.

ПРЕФИКСАЦИЈА → СЛАГАЊЕ

– Стевановић 1964: у невеликом поглављу „Сложенице с префиксима” дефинише префикс као „предлог, који је тек срастањем с другим делом сложенице постао префиксом”. За именице с префиксима (без суфикса) тврди да су „тако ретке да за науку о грађењу речи не представљају неки већи интерес”.

ПРЕФИКСАЦИЈА → СЛАГАЊЕ– Бабић 1986: „... због тога што многи префикси и нису самосталне ријечи... сматра се да префиксална творба иде у извођење, а не у слагање. Ипак, због дефиниције извођења и слагања и због јединствености овога творбенога начина, префиксалну ћемо творбу сматрати слагањем, творенице префиксалне творбе сложеницама, али ћемо их убрајати у посебну врсту сложеница.”

– Станојчић/Поповић 2012: префиксација је у потпуности уклопљена у композицију.

ПРЕФИКСАЦИЈА → ЗАСЕБАН ТИП ТВОРБЕ

– Клајн 2002: посматра префиксацију као засебан тип творбе, а речи са префиксом назива префиксалним твореницама или префиксалима.

– Радовић Тешић 2002: опредељује се за термин префиксалне именице или именице творене са префиксима. Дакле, префиксацију посматра као засебан тип творбе.

ПРЕФИКСАЦИЈА → ИЗВОЂЕЊЕ

– Ћорић 2008: извођење обухвата афиксацију уопште − дакле, и суфиксацију и префиксацију.

РЕЧНИЦИ

– РМС:префикс = предметак: „у сложеним речима онај део који је

испред корена (обично предлог).”

– РСЈ:префикс: „творбена морфема која се додаје на почетак

речи или основе речи и тако твори нову реч.”префиксација: „творба речи уз помоћ префикса,

префиксална творба речи.”(без- : „префикс у сложеницама, означава негацију речи с

којом се слаже, односно одсуство, непостојање онога што значи основна реч.”)

ИЗВОЂЕЊЕ СЛАГАЊЕ– елементи: – елементи:творбена основа две творбене основе и (могу бити повезане творбени формант спојним вокалом)(несамостална, везана морфема) ( и творбени формант)

МОГУЋНОСТИа) ПРЕФИКСАЦИЈА је засебан тип творбе, одвојен и од слагања и

од суфиксације, односно извођења. У овом случају, нестала би бинарност деривација (извођење) : композиција (слагање) и изгубило би се полазиште за глобалну поделу твореница на изведене и сложене.

б) ПРЕФИКСАЦИЈА и СУФИКСАЦИЈА се посматрају као подтипови деривације, односно творбе извођењем. Њима треба придодати и трећи подтип, префиксално-суфиксалну творбу. На овај начин би се задржала бинарност деривација (извођење) : композиција (слагање), која би се поновила и у оквиру самих творбених начина – префиксација, суфиксација : префиксално-суфиксална творба и слагање : сложено-суфиксална творба.

ПРЕФИКСАЦИЈА

– извођење или слагање?

ПРЕФИКС

– афикс (творбена морфема) или предлог?

– префикси настали од предлога: без-, до-, за-, међу-, на-, над-, нус-, па-, по-, под-, при-, пред-, против-, са-, уз-;

– остали домаћи префикси непредлошког порекла: раз-, про-, пра-, полу-, надри-, назови-, не-;

– префикси страног порекла: а-, анти-, архи-, де(з)-, дис-, екстра-, квази-, ко-, контра-, псеудо-, ре-, суб- (суп-), супер-, ултра-, хипер-.

а) има исто значење као предлог

БЕСКОРИСТАН’који је без користи, који није од користи’

ПОДСУКЊА’доња сукња (сукња обучена испод горње)’

б) нема исто значење као предлог

ИЗБАЦИТИ’бацити напоље’

прилошко значење

ПРЕЛЕП’врло леп’

интензификатор особине

ОСНОВНА ШКОЛА (VI РАЗРЕД)– Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене.

Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се).

– Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).

ОСНОВНА ШКОЛА (VIII РАЗРЕД)

– Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем.

– Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).

СРЕДЊА ШКОЛА (III РАЗРЕД)

– Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Важнији модели за извођење именица, придева и глагола.

– Основни појмови о творби сложеница. Полусложенице. Правописна решења.

– ОСНОВНА ШКОЛА: префиксација се посматра као вид слагања (композиције).

– СРЕДЊА ШКОЛА: није експлицитно наведен статус префиксације у творби речи.

ОСНОВНА ШКОЛА, издавачи: Клет, Едука, Завод за уџбенике, Нови логос.

– статус: префиксација уклопљена у слагање;

– дефиниција: ПРЕФИКСИ = додаци / делови речи постали (најчешће) од предлога које додајемо на почетак полазне речи при грађењу сложеница.

СРЕДЊА ШКОЛАСтанојчић, Живојин – Поповић, Љубомир. Граматика српскога језика. Уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд: Завод за уџбенике, 2012. – статус: префиксација уклопљена у слагање;– дефиниција: ПРЕФИКСИ су везане морфеме у виду скупова гласова или само једног гласа који се налазе испред коренских (лексичких) морфема или испред других префикса једне речи.

– дефиниција: Слагање (композиција) је творба речи помоћу срастања двеју или више посебних речи, односно њихових корена, одн. граматичких основа у једну реч. Слагањем постају речи које се називају с л о ж е н и ц е, а оно се остварује на два начина:

а) простим срастањем речи: ... написати, нацртати;

б) срастањем са спојним вокалом.Посебно продуктивни тип ових сложеница су оне које су добијене од п р е ф и к с а и речи главних врста (именица, придева, глагола): написати (од на- + писати), ... предрадник (од пред- + радник), безбрижан (од без- + брижан) ...

– Префикс је:а) ДОДАТАК / ДЕО РЕЧИ;б) НЕСАМОСТАЛНА МОРФЕМА (= творбени формант).

– Елементи дефиниције:а) позиција префикса у речи;б) однос/процес који се одвија између

префикса и речи на коју се додаје;в) функција.

ПРЕФИКС је творбени елемент* који се додаје на почетак целовите речи, с којом се стапа у јединствену целину и мења јој значење.

ПРЕФИКСАЦИЈА је начин творбе речи помоћу префикса.

*Творбена морфема

ПРЕД + ГОВОР ПРЕФИКС ЦЕЛОВИТА РЕЧ

’уводни чланак који се налази испред каквог научног или књижевног дела’

Префиксација се јавља у следећим категоријама:

а) именице;б) придеви;в) заменице;г) глаголи;д) прилози;ђ) предлози.

Примери:

а) безброј, међуспрат, сарадник, предвече;б) прелеп, приглуп, непоштен, подједнак;в) покоји, понеки, неко, нешто;г) налетети, утрчати, превозити, исписати;д) недалеко, узбрдо, одока, насуво;ђ) испод, изнад, усред, насупрот.

Најзначајнију улогу префикси имају у творби глагола: де-, дис-, до-, за-, из- (ис-, иш-, иж-, и-, -иза-), мимо-, на-, над-, нај-, о-, об-, од-, по-, под-, про-, пре-, пред-, при, против-, раз- (рас-, раш-, раж-, ра-, раза-), ре-, с- (са-, з-, ш-), су-, у-, уз- (ус-, уш-).Примери:де-компоновати, дис-лоцирати, до-причати, за-мутити, из-брисати (ис-причати, иш-чупати, иж-џикљати, и-шибати, иза-звати), мимо-ићи, на-пудерисати, над-јачати, нај-волети, о-богатити, об-радити, од-везати, по-причати, под-викнути, про-писати, пре-гледати, пред-водити, при-грлити, против-ставити, раз-мрсити (рас-пустити, раш-чупати, раж-џарати, ра-жалостити, раза-слати), ре-интегрисати, с-пустити (са-звати, з-дружити, ш-ћућурити), су-финансирати, у-бацити, уз-дрмати (ус-трчати, уш-чувати).

С једне стране мењају глаголски вид (писати : на-писати), с друге врсту (начин и ток) глаголске радње (његове фазе: избећи – почетак, довршити – крај, поседети – почетак и крај, напричати – количину), некад и његову прелазност (путовати – непрелазан, пропутовати – прелазан).

РАЗНОСАЧ ?РАЗ + НОСАЧ или РАЗНОС + АЧ ?

ПРОМАШАЈ ?ПРО + МАШАЈ? или ПРОМАШАЈ + Ø ?

РАЗГРАНАВАТИ ?РАЗ + ГРАНАВАТИ или РАЗГРАН + АВА + ТИ?

ПОДВОЖЊАК ?ПОД + ВОЖЊАК или ПОД + ВОЖ + ЊАК?

БЕЗБОЈАН?БЕЗ + БОЈАН? или БЕЗ + БОЈ + АН ?

ПОДВОДНИ ?ПОД + ВОДНИ или ПОД + ВОД + НИ ?

1. ЗАНОКТИЦА 11. ПОТКРОВЉЕ2. ПОТПИСАТИ 12. ПРЕДЈЕЛО3. ПРЕДЗНАК 13. ПОЛЕДИЦА4. БЕЗБРИЖАН 14. ДОГОВОР5. ПРЕПРИЧАВАТИ 15. САМИЛОСТ6. НИЗБРДИЦА 16. ПОДЛАКТИЦА7. ПОЛУИСТИНИТ 17. НИЗБРДИЦА8. ПРЕЛЕТАЧ 18. ПРЕПОЗНАТИ9. ПРИПРОСТ 19. ИСКАЗ10. ПРИМОРАЦ 20. ОКУЋНИЦА

● Клајн, Иван. Творба речи у савременом српском језику. Први део – слагање и префиксација, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Матица српска – Институт за српски језик САНУ, 2002.

● Радовић Тешић, Милица. Именице с префиксима у српском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2002.

● Ћорић, Божо. Творба именица у српском језику, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.

● Штасни, Гордана. Творба речи у настави српског језика, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.