ptice neletacice

PTICE NELETAČICE

Katarina Krstić II3 2012/2013.

Ptice neletačice nastale su od predaka koji su imalisposobnost letenja. Ovim pticama su tokom evolucijezakržljala ili potpuno redukovana krila. Neke ptice neletačicekoriste krila kao peraja za plivanje. Imaju duge noge i zatoneke brzo trče pa se nazivaju još i trkačicama.Oko 40 postojećih vrsta ptica nema sposobnost letenja.

Pera im po izgledu podsećaju na dlake. Postoje različite grupe pera, a osnovne grupe su konturna i donja pera, koja su pticama omogućila ne samo letenje, već i veoma efikasnutoplotnu zaštitu. Ptice, da bi svoje perje održale u dobrom stanju, redovno ih čiste, podmazuju uljem i češljaju kljunom, što se zajedno naziva uređivanje perja. Ptica odbacuje perje (mitari) i zamenjuje ganovim barem jedanput godišnje.

Oči su glavni čulni organ ptica, razvijeniji nego kod bilo kojedruge grupekičmenjaka.

Kljun koji je lak i pokretljiv, jeste prepoznatljivo obeležjesvake ptice čiji izgled najviše zavisi od načina ishrane

njegovogvlasnika. Npr. kupast kljun (za lomljenje semenki), šiljast kljun(za lovljenje riba), tanak kljun (kod onih koje se hraneinsektima). Nemaju zube.

Nemaju greben na grudnoj kosti.

Što se tiče prstiju, na nogama imaju od 2 do 4 prsta, a njihovraspored i oblik zavise od načina života ptice.

Sistem organa za varenje

Delove hrane usitnjavaju u želucu.Donji deo želuca (mišićni želudac) usitnjava hranu uz pomoćprogutanih oštrih zrnaca ili kamenčića, dok gornji deo(žlezdani želudac) izlučuje želudačne sokove. Hrana se čestoskladišti u jednjaku za kasniju razgradnju, a kod nekih pticajednjak u donjem delu prerasta u kesastu voljku u kojoj sezadržava i omekšava hrana. Hrana do voljke prolazi vrlobrzo, što omogućava da se velike količine hrane progutaju zakratko vreme.

Sistem organa za disanje

Plućni organi ptica su, za razliku od drugih kopnenihkičmenjaka, relativno mali, sunđeraste građe i uglavnom nisuelastični. Oni kod ptica predstavljaju samo deo sistema zadisanje. U njihovim plućima su brojni kanali sa respiratornimpovršinama, kroz koje vazduh prolazi uglavnom u jednomsmeru. Sa plućima su povezane vazdušne kese ptica kojedeluju kao mehovi (u njima se vrši razmena gasova) čijim seskupljanjem i proširivanjem vazduh tera kroz plućne organe.U telu postoji 9 vazdušnih kesa, od kojih su 8 parne.

Cirkulacioni sistem

Efikasan je i na tome se zasniva visoka stopa metabolizma,visoka i stalna temperatura tela (oko 420C) i visok puls. Pticesu jedini kičmenjaci, pored sisara, kod kojih su tokovioksigenisane i dezoksigenisane krvi u potpunosti odvojeni,odnosno fizički su odvojeni putevi plućne (mali krvotok) isistemske cirkulacije (veliki krvotok). Pri tome je njihov krvnipritisak mnogo viši nego kod sisara. Imaju veliko i snažno srcekoje radi relativno brzo. Ono se sastoji iz dve pretkomore idve komore.

Sistem organa za razmnožavanjePtice su jedina osnovna grupa današnjih kičmenjaka koja imaisključivo oviparni način reprodukcije. Ženka jaja polaže ugnezda, a potom roditelji leže na njima i tako ih zagrevaju.Broj jaja je različit, u zavisnosti od vrste, a neke ptice imajuviše od jednog legla u godini. Mladunci, kada se izlegnu iz jaja,su još uvek slabo razvijeni. U većini slučajeva mladunci suslepi i bez perja, nesposobni za održavanje unutrašnje

telesnetemperature, pa odrasli na njima trebaju ležati. Međutim, zaneke grupe ptica kao što su to mladunci močvarica i kokošakakarakteristično je da nekoliko sati nakon izleganja sposobnisu da sami pronalaze hranu.Mužjaci ptica su obično lepši, živopisniji, bučniji i upadljivijiod ženki.

Iako mnoge ptice polažu jaja direktno na tlo ili na neku drugupovršinu, većina gradi gnezdo i u njemu polaže jaja. Gnezdapružaju ne samo zaštitu i zaklon, već su istovremenocentralne tačke brige odraslih o jajima i u negovanjumladunaca. Najčešći tip gnezda je u vidu korpice ili otvorenečinije. Mnoga gnezda napravljena su od mahovine, lišajeva,trave i pera, a svi delovi povezani sa paučinom.Boja ljusaka potiče od samo dva pigmenta, i to jednogdobijenog od hemoglobina, a drugog od žuči. Oni boje ljuskujajeta prilikom njegovog prolaženja kroz jajovod.

NojŽivi u otvorenim travnatim ravnicama i polupustinjama Afrike.

Odlike: -dugačak, savitljiv vrat, mala glava i kljun nalik pačjem-brz trkač, može da postigne brzinu i do 65km/h-dugačke, snažne noge sa po dva prsta na svakom stopalu-mužjak je crn i beo, sa velikim belim perjem na repu, a ženka je smeđesiva

Visina: 2,1-2,8mTežina: 100-160kgBrojnost i status: mestimično brojan

Noj ima najveće jaje od svih ptica koje danaspostoje, u proseku teško 1,7kg. Njegova ljuska, iakosamo 1,5mm debljine, dovoljno je jaka da izdrži dana nju stane čovek težine 127kg. Neoplođeno jajeafričkog noja je najveća pojedinačna životinjskaćelija na svetu.

Mužjaci nojeva nadmeću se za teritoriju i društvenistatus agresivnim paradama, a povremeno i borbom.Pobedniku nadmetanja pripada teritorija i nekolikoženki, a samo jedna – “velika ženka” ostaje za vremeodgajanja mladih.

Emu i kazuarŽive u pustinjama, ravnicama i šumama Australije i NoveGvineje.

Odlike:-dugačak vrat-duge noge-kratka krila-brzo trče, a mogu i da plivaju-dosežu do 2m visine-imaju po tri prsta na svakom stopalu s tim što unutrašnjiprst kazuara ima oštru kandžu dugu do 10cm, kojom može dananese smrtonosne povrede-kazuari imaju na glavi zaštitnu kacigu i rese na vratu, čija seboja menja u zavisnosti od raspoloženja ptice

-Emu-Visina: 1,5-1,9mTežina: 30-60kgBrojnost i status: mestimično brojan

Najveća je australijska ptica. Ima čupavo, padajućesivosmeđe perje sa mestima bez perja, sa obestrane vrata, plave boje. Ima i velike noge ali i malakrila. Hrani se zrnevljem i bobicama. Ide mu u koristširenje žitnih polja u unutrašnjosti Australije, pa jeu nekim područjima ozbiljna štetočina.

-Obični kazuar-Visina: 1,3-1,7mTežina: 17-70kgBrojnost i status: ranjiva vrsta

Svi kazuari žive u gustim tropskim šumama, pa sezato retko viđaju. Obični kazuar je najveći u odnosuna druge dve vrste kazuara. U vreme gnežđenja mužjaci proizvode dubokeglasove kojima privlače ženke, ali kada se gnezde,odrasli žive sami. Njihova hrana sastoji se uglavnomod opalih plodova.

NanduŽivi u otvorenim ravnicama Južne Amerike.

Odlike:-manji su od nojeva i emua-glava, vrat i bedra pokriveni su im perjem-po tri prsta na svakom stopalu-svako krilo se završava kandžom koju koriste u odbrani od grabljivica, a pri trčanju krilakoriste za ravnotežu

Obični nandu, kao i njegovi afrički i australijski rođaci,noj i emu, može da postigne zavidnu brzinu. Njegove dugačkenoge imaju dvostruku ulogu jer služe i kao odbrambeno oružje– mogu da zadaju snažan udarac. Samo mužjak leži na jajima ibrine se omladima. Ženka za to vreme traži druge mužjake.

-Veliki nandu-Visina: 0,9-1,5mTežina: 15-30kgBrojnost i status: nije ugrožen

Boja perja mu je uglavnom sivosmeđa i bela. Tokom sezonegnežđenja mužjak ima taman prsten pri osnovi vrata. Živi ugrupama, a zreli mužjaci jedan deo godine provodeusamljenički. U vreme parenja mužjak glasom privlači ženku,

azatim joj se udvara plesom krila. Mužjak se pari s više ženki(do 12), a zatim iskopa udubljenje za gnezdo u koje ženkepolože ukupno i do 60 jaja.

KiviŽivi u šumama Novog Zelanda.

Odlike:-zdepasto telo pokriveno mekim perjem koje liči nadlake-vitak, povijen kljun-nemaju rep i jedine su ptice koje nemaju krila-imaju po 4 prsta na stopalu, za razliku od drugihptica neletačica-noćne su životinje-slabe oči, ali dobro razvijena čula sluha i mirisa

-Obični kivi-Visina: 50-65cmTežina: 1,5-4kgBrojnost i status: ranjiva vrsta

Ranije je bila široko rasprostranjen na Novom Zelandu, ali jedanas ugrožen krčenjem šuma i unošenjem novih vrsta kaošto su psi, svinje, mačke. Kljun, dugačak do 15cm, zabija upodlogu kako bi pronašao hranu koja se sastoji od glista,cvrčaka, larvi tvrdokrilaca, stonoga i opalih plodova. Ženkaleže 2 jajeta koja su dosta velika s obzirom na veličinu njenogtela.

-Tinamu-Živi u Srednjoj i Južnoj Americi.

Odlike:-zdepasto telo-kratka krila-malo srce

-Ćubasti tinamu-Visina: 37-41cmTežina: 400-800gBrojnost i status: mestimično brojan

Karakteristično za ovog tinamua jeste napredsavijena ćuba. Ovaj tinamu je od svetlosmeđe dotamnosmeđe boje, a krila imaju bele pege. Jednasvetla pruga proteže se iza očiju, a druga se pružaispod njih. Ove relativno plašljive ptice kreću se umalim ili srednje velikim grupama.

Mnoge grupe ptica letačicavezane su za vodenu sredinu. Onena kopno dolaze uglavnom samoradi gnežđenja, a hranu nalazeu vodi:-pingvini-ronci-gnjurci

PingviniŽive u priobalnim i otvorenim vodama okeana južne

hemisfere.

Odlike:-zdepasto telo, kratke noge postavljene pozadi natelu i plovne kožice između prstiju-na kopnu stoje uspravno oslanjajući se na stopala ikrut rep, a kreću se gegavim koračanjem-ruho je odozgo crno ili sivo, a odozdo belo-sve druge boje i ukrasi (ćube ili čuperci iznad oka)nalaze se isključivo na glavi ili vratu-imaju kratko, tvrdo, gusto povezano perje

-krila pingvina ne liče na krila ostalih ptica; kosti su spljoštene tako dačine peraje, pune su a ne šuplje, što im povećava gustinu i čvrstinu; dobro razvijeni mišići, veliki kao kod ptica letačica, pomažu pri snažnom pokretanju krila

-hrane se ribom, lignjama i ljuskarima koji plivaju-razmnožavaju se na obalama Antarktika do Galapagoskihostrva, često u kolonijama koje broje hiljade parova;

Kod nekih vrsta ženka napušta gnezdo pošto položi jaje, amužjak ga greje. S jajetom u određenom položaju može čak

Ida se kreće. Za vreme dok leži na jajetu, mužjak ne jede, većtroši masne rezerve. Kada se vrati ženka, preuzima jaje itada mužjak kreće na pučinu u potragu za hranom.

U ekstremnim uslovima carski pingvini i njihovi mladunci zbijaju se da bi se zagrejali. U centru zbijenog jata možebiti i do 100C toplije nego na obodu kolonije.

Ne gnezde se svi pingvini na tlu.Magelanov pingvin se gnezdi u plitkimrupama kako bi se zaštitio od klimatskihnepogoda i grabljivica.

RonciŽive u hladnim jezerima i priobalnim vodama severnehemisfere.

Odlike:-hrane se ribom, ljuskarima i insektima-noge su im povučene sasvim unazad na telu-imaju stopala sa kožnim opnama između prstiju-tela su im hidrodinamično prilagođena za ronjenje-mogu da rone do dubine od 60m

Ronci, kao što je crvenovrati ronac, su tako dobro prilagođeniživotu na vodi da čak imaju velike poteškoće kada pređu nakopno. Stopala su im toliko povučena unazad da mogu jedino dase suljaju na trbusima. Zbog toga grade gnezda blizu vode.

GnjurciŽive u jezerima, rekama i priobalnim vodama umerenih

oblasti.

Odlike:-slabi su letači-nemaju stopala sa kožicama između prstiju, već umesto njih imaju rožnata proširenja na prstima koja povećavaju površinu

ipomažu pri plivanju-hrane se sitnom ribom i drugim vodenim životinjama-grade ploveća gnezda na otvorenim vodenim površinama iliizmeđu trski-mogu da zarone do dubine od 30m

Svi gnjurci imaju živopisnije boje za vreme sezone parenjanego tokom ostatka godine, ali pre svega ćubasti gnjurac.Kada stigne jesen, i gnežđenje se završi, ukras na glavinestane mitarenjem.

Mnogi gnjurci izvode detaljno razrađene “plesove”prilikom udvaranja. Tada jedan drugom poklanjaju “buket”vodenih biljaka.

Brigu o mladuncima dele oba roditelja – donose im hranu inose ih na leđima. Svaki roditelj razvija naročitu naklonostprema određenim mladuncima, tako da odrasli između sebepodele leglo i staraju se isključivo o svojim miljenicima.