srajber david - ozdraviti (stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize

Bilblioteka Vigor Urednik Natalija Miunovi David Servan Srajber OZDRAVITI (stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize) Prevod: Eleonora Prohi Struna redakcija: Dr Neven ka Tadi Lektura i korektura: Slaana Savovi Izdava:HEDONE, d.o.o. Svetog Save 19, Beograd Tel-faks:30 88 531 Hedone@eunet.yu www. hedone. co .yu za izdavaa Velibor Popov Likovna i tehnika obrada: Ivan Beli tampa: BELPAK Beograd, 2005 Tira 1000 primeraka ISBN 86-7812-004-5

David Servan rajber

OZDRAVITI

(stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize)

prevod: Eleonora Prohi

Staistima bolnice edisajd Univerziteta u Pitsburgu Da bih njih nauio, morao sam sve ponovo sam da nauim. Preko njih bih eleo da onima koji svuda u svetu strastveno pokuavaju da razumeju i lece posvetim ovo delo.

RE PREVODIOCA (Uz prevod knjige Ozdraviti" Davida Servan-rajbera) Knjiga koju italac ima pred sobom doivela je u proloj godini veliki uspeh: prevedena na 25 jezika, u Francuskoj prodata u tirau od pola miliona primeraka. Autor knjige, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu (Sjedinjene Amerike Drave), takoe predaje na Medicinskom fakultetu u Lionu, i ima 43 godine. Obrazovanje je stekao u rodnoj Francuskoj i Sjedinjenim Dravama. Uz mentora, nobelovca Herberta Sajmona, doktor je neurokognitivnih nauka Univerziteta Karnegi Melon (Carnegie Mellon), gde osniva prvu laboratoriju neurokognitivnih nauka primenjenu na psihijatriju. Zatim vodi odeljenje za psihijatriju u univerzitetskoj bolnici u Pitsburgu i, sve do 2001. godine, i centar za komplementarnu medicinu u istoj bolnici. Godine 2000, sa Lekarima bez granica, radi u Kurdistanu, Indiji (sa tibetanskim izbeglicama) i na Kosovu. Nakon dvadeset dve godine amerike karijere vraa se u Francusku, predsedava udruenjem EMDR-Francuska (vidi u prevodu) i pie mesenu hroniku u visokotiranom Psiholokom magazinu". Njegova knjiga Ozdraviti" izala je 2003. kod parikog izdavaa Robera Lafona; prodata je u 517.000 primeraka (podatak iz oktobra 2004) i prevedena na 25 jezika. Autor knjige potie iz veoma poznate i ugledne francuske porodice, i jedan je od etiri sina poznatog publiciste, izdavaa i autora dela Ameriki izazov" aka Servan-rajbera. Okolnosti pod kojima je knjiga pisana i okruenje u kome je nastala sam autor opisuje na kraju svoje knjige, a potpisnicu ovih redova koja je nekada prvi put prevela sa francuskog na srpski jezik eseje Morisa Merlo Pontija (Oko i duh", Vuk Karadi, Beograd, 1967), jednog od najveih francuskih filozofa dvadesetog veka, posebno impresionira i podatak da je knjiga pisana na imanju na kome je i veliki filozof nekad boravio.

Prirodno, ova knjiga je iz mnogih razloga uzburkala duhove u Francuskoj: shvaena kao neka vrsta napada na psihoanalitike metode (sam autor kae da psihoanaliza nije u potpunosti dokazala svoju efikasnost) i na usvojene metode preteranog korienja psihotropa, u kritikama je esto navoeno, uz izvesnu dozu sumnje, i ameriko iskustvo autorovo kao i bojazan da bi ona mogla podstai verovanje da se teke bolesti mogu efikasno leiti meditacijom, fizikim radom i omegom-3, sastojkom koji je sad uao u proizvodne planove vie francuskih farmaceutskih laboratorija utoliko pre to sam Servan rajber u Fondaciji Isodis Natura, koja je prva poela da proizvodi ovaj medikament, predsedava naunim komitetom i ima 10% akcija. Autor se brani daje ovom knjigom samo hteo da prenese poruku ekoloke medicine koja potuje i telo i duh". Kao prevodilac, pretpostavljam da e ova knjiga izazvati panju naih italaca, kako onih koji trae za sebe same odgovore i reenja, tako i strunjaka i specijalista, i da e time doprineti kvalitetnijem uvidu u vlastite mogunosti, o kojima knjiga dovoljno govori. Na kraju (last but not least"), posebno bih zahvalila neuropsihijatru profesorki dr Nevenki Tadi koja je sirov prevod proitala i redigovala na mestima koja su i u terminolokom smislu i u iskustvenim asocijacijama zahtevala strunost izvan kompetencija samog prevodioca. Eleonora Prohi, prevodilac

SADRAJ

Predgovor za srpsko izdanje .................................................. 1 1 Napomena............................................................................. 13 1. Kako leiti oseanja ............. .... ............................................. 15 2. Nevolja u neurobiologiji: oteana koordinacija dva mozga ......... 23 3. Srce i razum .......................................................................... 39 4. iveti sranu usaglaenost...................................................... 53 5. Samoizleenje od velikih bolova: neuro-oseajna integracija onim pokretima - EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing).................................................................. 67 6. EMDR u akciji ...................................................................... 79 7. Energija svetlosti: podesiti svoj bioloki sat ............................. 89 8. Kontrola ija: akupunktura direktno upravlja oseajnim mozgom ............................................................................................. 97 9. Revolucija omege-3: kako nahraniti oseajni mozak .............. 107 10. Prozak ili Adidas .................................................................. 127 11. Ljubav je bioloka potreba.................................................... 139 12. Oseajna komunikacija ........................................................ 151 13. Sluati srcem ....................................................................... 165 14. Veza sa drugima .................................................................. 175 15. Odakle poeti ...................................................................... 181 Zahvalnica .......................................................................... 187 Beleke............................................................................... 191 Bibliografija ........................................................................ 219 Nekoliko korisnih adresa...................................................... 239

Predgovor za srpsko izdanje itaocima ovog izdanja dugujem ispovest koja nema nikakve veze sa aktuelnom situacijom na Balkanu niti sa mojim medicinskim istraivanjima. Niz koincidencija me vezuje za Srbiju matom i srcem. Roen sam u Francuskoj. Prvi stan u kome sam iveo bio je na Aveniji Petra Prvog od Srbije, lepoj burujskoj aveniji izmeu VIII i XVI kvarta u centru Pariza. Mi smo se dalje selili van centra grada, ali tu sam adresu zapamtio zauvek. Tako ime Srbija, koje poinje istim slovom kao i moje prezime, bese povezano sa igrama, bajkama i priama o hrabrim vitezovima sa istoka, odakle sunce izlazi. Ta privlanost je mogla i prestati kada smo se iz te avenije preselili u novi stan. Meutim, na kapiji nove kue bila je vrlo lepa mlada ena po imenu Marica, koja mi se vie puta dnevno smeila, kad bih poao u kolu i kad bih se vraao. Ona je radila kao domarka zgrade, ali sam ja verovao daje ona vila, poto je dola iz Beograda, odnosno iz Srbije, zemlje koja mije, skrivena tada pod jednim drugim imenom, bila bliska. Kako sam odrastao i radio daleko od rodne zemlje, te uspomene iz detinjstva su izgubile na sveini. Ali, onda su se pojavile druge okolnosti, jer je, sad ve pre deset godina, moj sin, roeni Amerikanac od majke Beloruskinje, krten prema pravoslavnom ritualu, a prva azbuka koju je nauio bila je irilica. Za Francuze ili Severnoamerikance latinica je orue, dok irilica postaje neka vrsta dosta preciznog koda koji treba pogoditi, i koji je, sa svojim poetskim i maijskim aspektima, veoma razliit. Tako su meni, velikom putniku, slike sa glasovima zemlje za koju smo verovali da je izgubljena triput dole tamo gde nastaju one tajne nenosti koje stvaraju vrsto jezgro koje nadivljava mesto u kome se gnezdi elja za ozdravljenjem, kao i sve alosti koje se, ponekad tako brutalno, nameu svakoj generaciji. Svim itaocima ovog izdanja elim da s poverenjem povrate onaj deo vlastitog detinjstva iz kojeg se crpu originalnost svakog pojedinca i snaga jednog naroda. Po mom miljenju, da bi se ozdravilo, mora se i odrasti, otrgnuti se od nesree, ponovo poeti dijalog sa sobom i sa onima koji, kao ja, izdaleka misle i seaju se slika i vrednosti koje pokreu jedan jezik i jednu kulturu. David Servan-rajber

NAPOMENA Ideje izloene u ovoj knjizi mnogo duguju radovima Antonia Damasija, Danijela Golmana, Toma Luisa, Dina Omia, Borisa Sirilnika, Dudit Herman, Besel Van der Kolk, Dozefa Ledua, Mihali iksentmihala, Skota Senona i mnogih drugih lekara i istraivaa. Uestvovali smo na istim konferencijama, poseivali iste kolege i itali istu naunu literaturu. Naravno, postoje brojna proveravanja, reference i ideje koje su zajednike njihovim raznim knjigama i ovoj mojoj. Poto sam doao nakon njih, mogao sam da se okoristim njihovim nainom izlaganja naunih radova na koje su se oni pozivali, te im zahvaljujem za sve to je u ovoj knjizi dobro. Odgovoran sam za ideje sa kojima se oni ne bi sloili. Svi kliniki sluajevi, izloeni na stranicama koje slede, iz mog su iskustva (osim nekoliko koje su ve opisale kolege psihijatri u medicinskoj literaturi, i koji su kao takvi i navedeni). Iz oiglednih su razloga imena i sve informacije koje bi omoguile da se linosti identifikuju promenjeni. Na nekoliko mesta sam, na osnovu knjievnih motiva ili radi jasnoe izlaganja, spojio klinike simptome razliitih pacijenata.

I KAKO LEITI OSEANJA U sve sumnjati i u sve verovati jesu dva jednako komotna reenja: oba nas oslobaaju razmiljanja " Anri Poenkare: Nauka i hipoteza

Svaiji ivot je jedinstven, i svaiji ivot je teak. Mi esto zavidimo drugima na njihovim ivotima: Ah, da sam lepa kao Merilin Monro"! Ah, da imam talenat Margerit Dira"! Ah, kad bih vodio avanturistiki ivot poput Hemingveja"! Istina je da ne bismo imali probleme poput naih, ali bismo imali neke druge - njihove. Merilin Monro, najseksepilnija, najslavnija, najslobodnija ena, za kojom je udeo ak i predsednik njene zemlje, topila je tugu u alkoholu i umrla od prevelike doze barbiturata. Kurt Kobejn, peva grupe Nirvana, koji je preko noi postao svetska zvezda, ubio se pre svoje tridesete godine. Isto je uinio i Hemingvej, koga ni Nobelova nagrada ni neobian ivot nisu potedeli dubokog oseanja egzistencijalne praznine. Margerit Dira, talentovana, uzbudljiva, kojoj su ljubavnici laskali, unitila se alkoholom. Ni talenat, ni slava, ni mo, ni novac, ni oboavanje mukaraca ili ena ne ine ivot u osnovi lakim. Ipak, postoje sreni ljudi koji skladno ive. Oni najee smatraju daje ivot velikoduan. Umeju da cene svoju okolinu i mala svakodnevna zadovoljstva: obroke, spavanje, vedrinu prirode, lepotu grada. Oni vole da stvaraju i grade: predmete, projekte, odnose. Ti ljudi ne pripadaju nikakvoj sekti niti posebnoj religiji. Nalazimo ih svuda po svetu. Neki su bogati, neki nisu, neki ive u braku, a neki sami, neki imaju poseban dar, a drugi su potpuno obini. Svi su oni upoznali

poraze, razoarenja, teke trenutke. Niko to ne moe izbei. Ali, ini se da oni lake izlaze na kraj sa tekoama: na poseban se nain suoavaju sa neprijateljstvom, svome postojanju daju neki smisao, odravaju blizak odnos sa samima sobom, sa drugima, sa onim to su odluili da od svojih ivota naine. ?Kako se postie takvo stanje? Nakon dvadeset godina uenja i primenjivanja medicinskih znanja, posebno na velikim zapadnim univerzitetima, pored tibetanskih lekara i ameriko-indijanskih amana, otkrio sam neka reenja koja su se pokazala korisnim kako za moje pacijente tako i za mene samog. Na moje veliko iznenaenje, to su bila reenja o kojima na univerzitetu nita nisam uio. Nije re ni o lekovima, ni o psihoanalizi.

PREOKRET Nita me nije pripremalo za to otkrie. Karijeru u medicini sam poeo preko nauke i istraivanja. Krajem studija sam napustio medicinsku praksu i ostao van nje pet godina. Zainteresovao sam se za nain na koji mree neurona proizvode misli i emocije. Doktorirao sam u oblasti neurokognitivnih nauka pod mentorstvom profesora Herberta Simona, jednog od retkih psihologa koji je dobio Nobelovu nagradu, i profesora Demsa Klilanda, jednog od osnivaa teorije o mreama neurona. Glavni rezultat moje teze bio je objavljen u Nauci [Science], asopisu tako znaajnom da se svaki naunik nadao da e u njemu jednom neto objaviti. Posle tog rigoroznog naunog kolovanja teko sam se vratio klinikoj praksi u kojoj je trebalo da zavrim svoju specijalizaciju iz psihijatrije. Lekari pored kojih sam uio zanat inili su mi se suvie nepreciznim u svom postupku, suvie emipirikim. Njih je mnogo vie interesovala praksa nego nauna osnova onog to su poduavali. Imao sam utisak da samo uim recepte (za tu i tu bolest napraviti taj test, upotrebiti lekove A, B i C u tim i tim dozama toliko dana). Smatrao sam da je to suvie daleko od duha stalnog ispitivanja i matematike tanosti koji su mi postali bliski. Ipak, hrabrio sam se time kako uim da leim bolesnike, i to u Odeljenju psihijatrije koje je smatrano najstroim i najvie okrenutim istraivanjima u itavim Sjedinjenim Dravama. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu nae ode ljenje je

dobijalo od drave vie fondova za istraivanje nego sva druga, ukljuujui i prestino odeljenje transplantacije srca i jetre u naoj bolnici. S izvesnom arogancijom smatrali smo se klinikim naunicima" a ne, prosto, psihijatrima. Nakon kraeg vremena dobio sam od Nacionalnog instituta za zdravlje i raznih privatnih fondacija sredstva koja su mi omoguila da osnujem istraivaku laboratoriju za mentalne bolesti. Budunost je veoma obeavala. Meutim, za vrlo su kratko vreme neka iskustva potpuno promenila moje vienje medicine i izmenila moj profesionalni ivot. Tome je najpre doprinelo jedno putovanje u Indiju, kuda sam se uputio da bih radio sa tibetanskim izbeglicama iz Daramsale, grada u kome boravi Dalaj Lama. Tu sam na delu video tradicionalnu tibetansku medicinu koja uspostavlja dijagnostiku neuravnoteenih" dugim pipanjem pulsa oba runa zgloba i pregledom jezika i urina. Ovi praktiari su leili samo akupunkturom i biljkama. inilo se da imaju isto toliko uspeha sa leenjem brojnih hroninih bolesti koliko i zapadna medicina. Ipak, postojale su dve glavne razlike: leenja su imala manje sekundarnih posledica i mnogo su manje kotala. Razmiljajui o svojoj psihijatrijskoj praksi, uinilo mi se da su moji pacijenti naroito patili od hroninih bolesti: depresije, anksioznosti, manijakalno depresivnih smetnji, stresa. Prvi put sam se zamislio nad tim prezirom prema tradicionalnoj medicini kojem su me godinama na studijama kljukali. Da li je taj prezir bio zasnovan na injenicama, kao to sam uvek verovao, ili na neznanju? Zapadna medicina je bez premca kad je re o zapaljenju plua, slepog creva ili o prelomima. Meutim, daleko je od uzora kada su posredi hronine bolesti, ukljuujui strepnju i depresiju. Jedno drugo, lino, iskustvo nateralo me je da se suoim sa sopstvenim predrasudama. Prilikom jedne posete Parizu prijateljica iz detinjstva mi je ispriala kako se oporavila od depresivne epizode dovoljno ozbiljne da joj uniti brak. Odbila je lekove koje joj je lekar propisao i pozvala u pomo jednu vraaru koja ju je leila tehnikom oputanja slinom hipnozi, i tako joj omoguila da ponovo proivi stare potisnute emocije. Nekoliko meseci ovog leenja uinilo je da postane vie nego normalna". Ne samo da vie nije bila deprimirana, ve se osetila najzad osloboenom tereta tekog trideset godina koje je provela ne uspevajui da zaboravi smrt svoga oca koji je umro kada je imala est godina. Dobila je energiju, lakou i jasnou akcije koje

dotad nije poznavala. Bio sam srean zbog nje i u isto vreme okiran i razoaran. Tokom svih godina, koje sam proveo prouavajui mozak, misao i emocije, specijalizujui se u naunoj psihologiji, neuronauci, psihijatriji i psihoterapiji, nijednom nisam video tako spektakularne rezultate. Nijednom mi niko nita nije rekao o toj vrsti metode. Jo gore: nauni svet u kome sam se razvijao obeshrabrivao je svaki interes za ove,jeretike" tehnike. One su pripadale arlatanima i nisu zasluivale panju pravih lekara, a jo manje njihovu naunu radoznalost. Ipak, ne moe se porei daje moja prijateljica u nekoliko meseci dobila time mnogo vie no to bi upotrebom lekova ili konvencionalnom psihoterapijom. U stvari, da me je kao psihijatra konsultovala, samo bih joj umanjio anse da doivi takvu promenu. Bilo je to za mene i veliko razoarenje i upozorenje. Ako posle toliko godina studiranja i pripremanja nisam mogao da pomognem nekome ko mije toliko znaio, emu su onda sluile sve te spoznaje? Sledeih meseci i godina sam nauio da svoj duh otvorim prema brojnim drugaijim nainima leenja, i otkrio sam, na svoje veliko iznenaenje, da su oni bili ne samo prirodniji i jednostavniji ve, esto, i efikasniji. Svaki od sedam pristupa koje sada upotrebljavam u vlastitoj praksi istrauje, na svoj nain, mehanizme autoleenja prisutne u ljudskom duhu i mozgu. Ovih sedam pristupa su bili podvrgnuti strogim naunim procenama koje pokazuju njihovu efikasnost i predmet brojnih publikacija, referentnih meunarodnih naunih asopisa. Oni, ipak, nisu deo arsenala zapadne medicine, niti psihijatrije ili psihoterapije. Glavni razlog ovog zakanjenja je taj to se jo uvek dobro ne shvataju mehanizmi zahvaljujui kojima oni imaju takve efekte. To je znaajan nedostatak, moda i opravdan, medicinske prakse koja eli da bude nauna. Pri svem tom zahtevi da se upotrebe metode prirodnog i efikasnog leenja neprestano rastu. I za to postoje i te kako dobri razlozi.

INJENINO STANJE U zapadnim drutvima je dobro poznat znaaj problema nastalih kao posledica stresa: depresije i strepnje. Podaci su uznemirujui. Klinika prouavanja pokazuju da je izmeu 50% i 70% svih poseta lekaru uzrokovano pre svega stresom, i da je, to se tie smrtnosti, stres ozbiljniji faktor rizika od duvana.

Veina lekova, koji se najee uzimaju u zapadnim zemljama, slui leenju problema povezanih sa stresom. To su antidepresivi, anksiolitici i sredstva za uspavljivanje, antiacidi za stomane poremeaje i ir, lekovi protiv visokog pritiska i protiv holesterola. Prema jednom izvetaju Nacionalne opservatorije za Iekove, Francuzi su ve godinama meu najveim svetskim potroaima antidepresiva i umirujuih sredstava. Jedan od sedam Francuza redovno troi neki psihotropski lek, tako da Francuska izbija na elo zapadnih drava u ovom pogledu. Potronja je vea ak za 40% u odnosu na Sjedinjene Drave. Dok se, dakle, problemi vezani za stres, anksioznost i depresiju samo uveavaju, svi koji sa obe strane Atlantika pate od njih preispituju tradicionalne naine leenja oseanja: psihoanalizu, s jedne strane, i Iekove, s druge. Godine 1997. jedna harvardska studija je pokazala kako veina Amerikanaca vise ceni takozvane alternativne i komplementarne metode", da bi smanjila svoje patnje, nego Iekove i konvencionalnu terapiju. Psihoanaliza gubi teren. Nakon to je trideset godina vladala psihijatrijom, poverenje u nju se smanjuje kako kod publike tako i kod specijalista poto se nije dovoljno zaloila da dokae svoju delotvornost. Svi mi poznajemo nekoga koje koristio neku analitiku kuru, ali poznajemo i mnoge druge osobe koje su na kauima ve godinama. U odsustvu naunih, merljivih procena vrlo je teko rei odreeno pacijentu koji pati od depresije ili napada strepnje kakve su anse da mu psihoanaliza pomogne. Kako konvencionalni psihoanalitiari esto tvrde da tretman mora trajati due od est meseci, ako ne i godinama, i kako kota vie od novih kola, razumljiva je rezervisanost potencijalnih pacijenata. Bez obzira na to to su veliki principi ovog leenja recima" odista izvan sumnje normalno je da u toj situaciji svako trai da upozna i alternative. Drugi pristup, daleko vie primenjivan, jeste nova, takozvana bioloka psihijatrija koja uglavnom leci psihotropskim lekovima kao to su prozak, zoloft, deroksat, ksanaks, litijum, zipreksa, itd. U medijima i u literarnom svetu psihoanaliza ostaje dominantan sistem referenci, poto nudi itavu mreu tumaenja koja se prilagoava svim ljudskim fenomenima, bilo da im pripadamo ili ne. Meutim, u svakodnevnoj psihijatrijskoj praksi, skoro bez premca, dominiraju

psihotropi, kao to pokazuje Nacionalna opservatorija za lekove. Davanje recepata postalo je uobiajeno, te je svaka pacijentkinja koja plae pred svojim doktorom sigurna da e dobiti recept za antidepresiv. Ovi lekovi su vani i izuzetno korisni. Ponekad su toliko efikasni pa su neki autori govorili daje pre re o transformaciji linosti nego o prostom ublaavanju simptoma. Kao i svi praktiari moje generacije, i ja ih esto koristim. Meutim, za razliku od antibiotika koji lece infekcije, dobri efekti psihijatrijskih lekova esto prestaju im se prekine leenje. Zato ih veina ljudi uzima due od godinu dana. Lekovi, ak i kada su najkorisniji, nisu univerzalni. Pacijenti to znaju i uzimaju ih nerado zbog problema koji su deo svaijeg ivota, bilo da je re o bolnom gubitku ili stresu na poslu.

JEDAN DRUGAIJI PRISTUP Skoro svuda u svetu raa se nova medicina oseanja: medicina bez psihoanalize ili prozaka. Tako smo pet godina u bolnici Sedisajd Univerziteta u.Pitsburgu u Sjedinjenim Dravama istraivali kako da lejmo depresiju, anksioznost i stres skupom metoda koje se obraaju pre telu nego jeziku. Ova knjiga opisuje razliite delove tog programa, zato smo ih izabrali i kako smo ih upotrebljavali. Principi se mogu na sledei nain rezimirati. Unutar mozga nalazi se oseajni mozak, istinski mozak u mozgu". On ima drugaiju arhitekturu, razliitu elijsku organizaciju i, ak, biohemijska svojstva razliita od ostatka neokorteksa" - najrazvijenijeg" dela mozga u kome je centar za govor i miljenje. U stvari, oseajni mozak esto funkcionie nezavisno od neokorteksa. Jezik i spoznaja na njega nedovoljno utiu: jednom oseanju se ne moe narediti da poraste ili da iezne isto kao to se ne moe narediti svom duhu da govori ili da uti. Oseajni mozak, sa svoje strane, kon tro lie sve to upravlja psiholokom stabilnou, kao i velikim delom fiziologije tela: funkcionisanjem srca, arterijskim pritiskom, hormonima, probavnim sistemom i, ak, imunim sistemom. Emotivna uznemirenja su posledica disfunkcije oseajnog mozga. Za mnoge izvor ovih disfunkcija jesu bolna iskustva proivljena u prolosti, bez veze sa sadanjou, trajno utisnuta u oseajni mozak.

Ova iskustva i dalje esto deluju na nae reakcije i ponaanje, ponekad vie desetina godina kasnije. Glavni zadatak psihoterapeuta je da reprogramira" oseajni mozak tako da se on, umesto da nastavi da reaguje na situacije iz prolosti, navikne na sadanjost. U tom cilju esto je efikasnije upotrebljavati metode koje idu preko tela i direktno utiu na oseajni mozak nego raunati na jezik i razum za koji je on vrlo malo prihvatljiv. Oseajni mozak poseduje prirodne mehanizme samoozdravljenja: re je o unutarnjim sposobnostima da se ponovo nade ravnotea i stabilnost koji se mogu porediti sa drugim mehanizmima samoozdravljenja tela, kao to su leenje oiljka neke rane ili odstranjenje neke infekcije. Metode koje prolaze preko tela koriste preimustva ovih mehanizama. Metode leenja koje u predstaviti na sledeim stranicama direktno se obraaju emocinalnom mozgu. One skoro u potpunosti preskau jezik. Efekte postiu vie telom nego milju. Postoji veliki broj takvih metoda. U svojoj se klinikoj praksi vie obraam onima koje su nauno vrednovane putem istraivanja koja jame strogost i verodostojnost. Poglavlja koja slede predstavljaju svaki od ovih pristupa, ilustrovanih priama pacijenata iji je ivot izmenjen njihovim iskustvom. Isto tako, trudim se da pokaem kako je svaka metoda bila nauno vrednovana a njeni uspesi zabeleeni. Neke meu njima su novije i pozivaju se na tehnologije uboda: na primer, metoda desenzibilizacije i umirivanja putem pokreta oiju" (poznata pre svega po svojim engleskim inicijalima: EMDR), ili metoda koherencije sranog ritma" ili sinhronizacije hronobiolokih ritmova preko vetackog svitanja". Druge tehnike, kao to su akupunktura, hranjenje, afektivna komunikacija i metode drutvene integracije proizale su iz vievekovnih tradicija leenja. Ali, ma kakav im bio izvor, sve poinje sa oseanjima. Najpre treba objasniti kako one zapravo funkcioniu.

Slika 1: Limbini mozak. U srcu ljudskog mozga nalazi se oseajni mozak. Ove strukture, koje se nazivaju limbinim", iste su kod svih vrsta sisara. One imaju drugaiji neuronski sastav od kortikalnog

Cortex dngulaire

mozga koji je odgovoran za jezik i misao. Limbike strukture preuzimaju na sebe oseanja i reakcije preivljavanja. U najdubljem delu mozga nalazi se mandula, vor neurona u kome se stiu sve reakcije straha.

II NEVOLJA U NEUROBIOLOGIJI: OTEANA KOORDINACIJA DVA MOZGAMoramo paziti da od intelekta ne stvaramo svoje boanstvo. Intelekt, naravno, ima jake miie, ali nema linost. On ne moe da komanduje; samo slui. Albert Ajntajn ivot bez oseanja nema smisla. Sta to naem postojanju daje zain ako to nisu ljubav, lepota, pravda, istina, dostojanstvo, ast i nagrade koje nam oni donose? Ovi oseaji i oseanja koja ih prate su poput kompasa koji nas na svakom koraku vode. Uvek traimo vie ljubavi, lepote, pravde i to veu udaljenost od onoga to im je suprotno. Uskraeni za oseanja gubimo najosnovnije putokaze i postajemo nesposobni da napravimo izbor u funkciji onoga to nam je istinski vano. Neke mentalne bolesti tumae se gubitkom takvog kontakta. Pacijenti oboleli od njih su kao izbeglice u nekoj oseajnoj, niijoj zemlji: na primer, Piter, mladi Kanaanin grkog porekla, koji se naao u hitnoj slubi moje bolnice dok sam tamo jo stairao. Pre izvesnog vremena Piter je uo neke glasove. Oni su mu govorili da je smean, nesposoban, da bi mu bilo najbolje da umre. Vremenom su glasovi poeli da dolaze odasvuda, a Piterovo ponaanje je postajalo sve udnije. Prestao je da se pere, odbijao je da jede i ostajao u svojoj sobi vie dana zatvoren. Njegova majka, koja je ivela sama sa njim, veoma se brinula, ne znajui ta da ini. Uz to, njen jedinac, briljantan student prve godine filozofije, prvi u klasi, uvek je bio malo ekscentrian.

Jednog dana, razdraen bogzna ime, Piter je napao i udario svoju majku. Ona je pozvala policiju, i tako se on naao u hitnoj pomoi. Pod uticajem lekova Piter se prilino smirio. Glasovi su za nekoliko dana iezli: govorio je da sada moe da ih kontrolie". Ali, ipak nije postao normalan. Posle nekoliko nedelja leenja (antipsihotiki lekovi moraju due da se uzimaju) njegova majka je bila uznemirena isto toliko koliko u poetku. On vie nita ne osea, doktore", govorila mi je s molbom u glasu. Pogledajte ga. On se vie ni za ta ne interesuje. Provodi dane puei cigarete." Posmatrao sam Pitera dok je to govorila. On kao da je nije video. Lako pogrbljen, ukoenog lica, praznog pogleda, kao zombi je hodao hodnikom bolnice. On, koji je bio tako briljantan, skoro da vie nije reagovao ni na novosti iz spoljnog sveta ni na ljude. Takvo stanje oseajne ravnodunosti najee vodi saaljenju i uznemirenosti kod pacijenata poput Pitera. Ipak, njegove halucinacije i delirijumi, koje su lekovi uklonili, bili su mnogo opasniji za njega i njegovu majku nego ovi sekundarni efekti. Jer, poznato je: nema emocija, nema ivota.1 S druge strane, oseanja preputena sama sebi ne omoguuju ivot kao u snu. Ona se obavezno moraju izmeniti racionalnom analizom za koju je zaduen saznajni mozak, jer svaka odluka doneta na brzinu" moe uiniti opasnom sloenu ravnoteu naih odnosa sa drugima. Bez koncentracije, refleksije i planiranja nama se igraju i zadovoljstvo i frustracija. Ako postanemo nesposobni da kontroliemo vlastito postojanje, ono e vrlo brzo izgubiti svoj smisao.

OSEAJNA INTELIGENCIJA Termin koji ponajbolje ukazuje na ravnoteu izmeu oseanja i razuma jeste oseajna inteligencija". Smislili su ga istraivai sa Jel univerziteta i Univerziteta Nju Hempir (1), a izraz je postao slavan zahvaljujui knjizi novinara Njujork tajmsa za oblast nauke Danijela Golmana, ija je svetska slava obnovila raspravu u vezi s pitanjem:1

Danas postoje antipsihotiki lekovi koji deluju uravnoteenije i omoguavaju da se kontroliu halucinacije i delirijumi a da se mnogo ne suzbije oseajni ivot pacijenata koji ih uzimaju.

ta je to inteligencija?"(2) Oseajna inteligencija je ideja koliko znaajna toliko i jednostavna. Prema poetnoj i optoj definiciji, onoj koja je nadahnula Alfreda Binea, francuskog psihologa sa poetka stolea poznatog po ideji o intelektualnom koeficijentu", inteligencija je skup mentalnih sposobnosti koje omoguuju da se predvidi uspeh pojedinca. Dakle, ako ste inteligentniji", tj. ako vam je IQ vii, biete uspeniji". Da bi potvrdio ovo predvianje, Bine je sastavio test koji je postao slavan kao test za IQ". Test se oslanja pre svega na sposobnosti apstrakcije i fleksibilnosti u tretiranju logikih informacija. Meutim, primeeno je da je odnos izmeu IQ jednog pojedinca i njegovog uspeha" u dosta irokom smislu (drutveni poloaj, plata, brani status ili ne, imanje ili nemanje potomstva, itd.) najmanje odriv. Prema razliitim izuavanjima, manje od 20% ovog uspeha moglo bi se pripisati koeficijentu inteligencije. Namee se sledei zakljuak: drugi faktori, vidljivo vaniji od apstraktne i logike inteligencije, odgovorni su za uspeh u 80% sluajeva. Jung i Pijae su ve predloili razliite tipove inteligencije. Nema sumnje da neke osobe - kao Mocart - imaju izuzetnu inteligenciju za muziku, daje druge imaju za oblik - Roen, na primer, a tree za pokrete tela u prostoru - Nurejev ili Majki Dordan. Istraivai sa Jela iz Nju Hempira su ukazali na dodatan oblik inteligencije. Izgleda da upravo ta oseajna inteligencija" najbolje objanjava uspeh u ivotu, koji je uveliko nezavisan od koeficijenta inteligencije. Polazei od ideje oseajne inteligencije, istraivai sa Jela i iz Nju Hempira su definisali emocionalni koeficijent" koji omoguuje da se ona meri na osnovu etiri bitne funkcije: 1) sposobnosti identifikovanja svog oseajnog stanja i onog kod drugih ljudi; 2) sposobnosti da se razume prirodno razvijanje oseanja (isto kao to se pion ili lovac kreu, prema razliitim pravilima, na ahovskoj ploi, tako se strah ili bes, na primer, razvijaju razliito u vremenu); 3) sposobnosti da se zakljuuje kako o sopstvenim emocijama tako i o tuim; 4) sposobnosti da se vlada svojim emocijama kao i emocijama drugih (3). Ove etiri sposobnosti su temelj vladanja sobom i drutvenog uspeha. One su u osnovi samospoznaje, samokontrole, saoseanja i saradnje i sposobnosti da se sukobi reavaju. Sve je to bitno. Svi smo

ak ubeeni da smo izvrsni u ove etiri oblasti. A ipak, daleko smo od toga. Seam se, na primer, mlade i briljantne istraivaice sa medicinskog fakulteta u Pitsburgu. Ona je prihvatila da uestvuje u jednom eksperimentu moje laboratorije o lokalizaciji emocija u mozgu. U tom istraivanju je trebalo da subjekti smeteni unutar jednog IRM2 skenera gledaju vrlo snane inserte iz filmova, sa esto nasilnim elementima. ivo se seam ovog iskustva: video sam srani ritam i kako se arterijski pritisak te mlade ene strmoglavo penje, stoje bio znak velikog stresa. Smatrao sam to toliko uznemirujuim, te sam joj predloio da odustane. Iznenaeno mije odgovorila da se osea vrlo dobro, da nita nije osetila, da slike na nju nisu ostavile nikakav utisak i da ne razume zato sam predloio da sve zaustavimo. Posle sam saznao da je ova mlada ena imala vrlo malo prijatelja i da je ivela samo za svoj posao. Nisam shvatao zato su je lanovi moje ekipe smatrali antipatinom. Da li zato stoje suvie priala o sebi i izgledala ravnoduna prema ljudima koji su je okruivali? Sa svoje strane, pak, ona uopte nije shvatala zastoje nisu vie cenili. Po mom miljenju, bila je primer osobe iji je IQ vrlo visok a EQ jadan. Izgleda da je njen osnovni nedostatak bio to nije shvatala sopstvena oseanja i stoje, isto tako, bila gluva" za tua. Nisam mnogo verovao u njenu karijeru. Cak i u najstroim naunim disciplinama treba znati raditi u ekipi, stvarati veze, usmeravati svoje saradnike, itd. Bilo kojom aktivnou se bavili, uvek se oekuje da saraujemo sa drugim ljudima. To se ne moe izbei. Naa dispozicija za ovaj tip odnosa odreuje dugotrajnost linog uspeha. Ponaanje male dece dobro ilustruje koliko moe biti teko razlikovati njihova emotivna stanja. Dete koje plae uglavnom ne zna tano da li to ini zato to mu je toplo, stoje gladno, stoje tuno ili prosto zato stoje umorno posle dugog dana igranja. Ono plae ne znajui tano zato, i ne zna ta da uini da bi se bolje osealo. U takvoj e se situaciji odrasla osoba sa slabo razvijenom emotivnom inteligencijom osetiti preoptereenom zato to ni ona ne ume da identifikuje detetovo oseanje i da, dakle, odgovori njegovoj potrebi. Druge osobe sa izraSkener funkcionalnih slika kroz magnetsku rezonancu koji omoguuje da se utvrde promene aktivnosti neurona u razliitim oblastima mozga u funkciji sadraja misli i emocija.

itom oseajnom inteligencijom znae ta valja uiniti da bi se dete lako smirilo. Cesto se opisuje Fransoaz Dolto koja je, jednim gestom ili reju, umela da umiri dete koje je danima plakalo: bila je obdarena oseajnom inteligencijom. Nesposobnost odrasle osobe da jasno razlikuje razliita oseanja nije retka. Konstatovao sam da je to bio sluaj sa nekim staistima u mojoj bolnici u Sjedinjenim Dravama. Pod stresom od beskonanog radnog vremena, iscrpljeni nonim smenama svaki etvrti dan, kompenzirali su to jedui previe. Dok im je telo govorilo moram malo da se zaustavim i da odspavam", oni su uli samo ono moram", i na taj zahtev odgovarali onim to im je bilo pri ruci: fast-food na raspolaganju 24 sata u svim amerikim bolnicama. U takvoj situaciji pokazati oseajnu inteligenciju znailo je staviti u pogon jedan od etiri stava koje je opisala grupa sa Jela: pre svega, identifikovati stvarno unutarnje stanje (zamor, a ne glad), znati kako se ono razvija (razvija se onda kada suvie traimo od svog organizma; bez sumnje, kasnije e biti bolje), razmiljati o tome (apsolutno niemu nee posluiti da pojedemo jo jedan sladoled; to e, naprotiv, biti dodatno optereenje za organizam, a uz to izazvati i krivicu) i najzad ovladati situacijom na odgovarajui nain (nauiti odagnati umor ili pauzom za meditaciju" ili, ak, snom od dvadeset minuta, za ta se uvek moe nai vreme i stoje mnogo bolje za osveenje od ne znam koje po redu kafe ili pola table okolade). Ovaj sluaj moe izgledati trivijalno. Meutim, situacija je interesantna upravo zato to je u isti mah i veoma banalna i izuzetno teka da se njome vlada. Veina specijalista za ishranu ili debljinu slae se daje loe upravljanje oseanj ima jedan od glavnih uzroka dobijanja na teini u drutvu u kome je stres sveprisutan a hrana obilno upotrebljavana da se na njega odgovori. Oni koji su nauili da vladaju stresom obino nemaju problema sa teinom poto umeju da sluaju svoje telo, da prepoznaju svoje emocije i da im odgovaraju inteligentno. Golmanova teza je da posedovanje oseajne inteligencije pre osigurava uspeh nego koeficijent inteligencije. Prema jednoj od najboljih studija o tome ta omoguava da se predvidi uspeh psiholozi su od 1940.3 posmatrali skoro sto harvardskih studenata.3

Prirodno, neka svojstva se simultano smanjuju, kao to su dlakavost, mladalaki izraz lica, itd.

^Njihove intelektualne sposobnosti sa dvadeset godina nisu omoguile da se predvidi nivo njihovog budueg prihoda, njihove produktivnosti ili priznanje njihovih rivala. Oni koji su na univerzitetu imali najbolje ocene nisu imali najsreniji porodini ivot ili vie prijatelja. Obratno, ovo istraivanje uinjeno meu decom siromanog kraja Bostona nagovetava da koeficijent oseajnosti" igra vanu ulogu: ono stoje najbolje predvialo njihov uspeh kad odrastu nije bio njihov koeficijent inteligencije ve njihova sposobnost da, tokom tekog detinjstva, kontroliu svoje emocije, smiruju svoju frustraciju i sarauju sa drugima (5).

S ONE STRANE FROJDA I DARVINA: TREA RE VOLUCIJA PSIHOLOGIJE Dve velike teorije vladale su psihologijom XX veka: Darvinova i Frojdova. Trebalo je vie od sto godina da bi njihovo spajanje dovelo do jedne potpuno nove perspektive u vezi sa ravnoteom oseanja. Za Darvina razvoj jedne vrste napreduje sukcesivnim dodavanjem novih struktura i funkcija. Prema tome, svaki organizam poseduje fizike karakteristike svojih predaka, a uz to i druge. Poto su se ovek i veliki majmun vrlo kasno razili u razvoju vrsta, ovek je na neki nain jedan majmun plus". Majmun, pak, deli brojne crte sa svim drugim sisarima koji imaju zajednikog pretka, i tako dalje du linije evolucije. Kao u arheolokim istraivanjima, ovu sukcesivnu po slojevima evoluciju nalazimo u anatomiji i fiziologiji ljudskog mozga. Duboke strukture mozga identine su onima kod majmuna, a neke, najdublje, ak onima kod reptila. Suprotno tome, strukture skorijeg razvoja, kao stoje predeoni korteks, na tom razvojnom stupnju postoje samo kod oveka. Otud izboeno elo homo sapiensa razlikuje od majmuna. To stoje Darvin objavio bilo je toliko revolucionarno i uznemirujue da su konsekvence njegovih stavova bile prihvaene tek sredinom XX veka: mi smo osueni da ivimo unutar naeg mozga sa mozgom onih koji su nam prethodili u evoluciji. Frojd je sa svoje strane podvukao i definisao postojanje jednog dela psihikog ivota koji je nazvao podsvesnim": to je ono to ne izmie samo svesnoj panji ve i razumu. Po obrazovanju neurolog,

Frojd nikad nije prihvatio ideju da se njegove teorije ne mogu objasniti terminima struktura i funkcija mozga. Meutim, u odsustvu spoznaje o anatomiji mozga (njegove arhitekture) kojom danas raspolaemo, i, posebno, o njegovoj fiziologiji (nainu funkcionjsanja) bilo mu je nemogue da tim putem napreduje. Njegov pokuaj da integrie ove dve oblasti (njegov uveni Projekat naune psihologije") zavrio se neuspehom. On je time bio toliko nezadovoljan daje za ivota odbio i da ga objavi. To ga nije spreavalo da stalno na njega misli. Seam se da sam sreo doktora Vortisa, slavnog psihijatra koga je Frojd analizirao. Imao je 85 godina i jo uvek bio veoma aktivan u glavnom asopisu bioloke psihijatrije Biological Psychiatry koji je i osnovao. Doktor Vortis mi je priao kako ga je Frojd, koga je poetkom tridesetih posetio u Beu da bi se analizirao, iznenadio svojim insistiranjem: Nemojte se zadovoljiti da upoznate psihoanalizu onakvu kako se danas formulie. To je ve prevazieno. Vaa generacija e videti stvaranje sinteze izmeu psihologije i biologije. Vi treba tome da se posvetite." I dok je itav svet otkrivao njegove teorije i njegovu terapiju recima, Frojd, uvek pionir, ve je tragao dalje. Trebalo je saekati kraj XX veka da bi Antonio Dama-sio, veliki ameriki lekar i istraiva portugalskog porekla, ponudio neuroloko objanjenje konstantne tenzije izmeu primitivnog i racionalnog mozga - strasti i razuma - na nain koji bi Frojda bez sumnje zadovoljio. Damasio je, idui dalje, pokazao u emu su emocije razumu prosto neophodne. DVA MOZGA: SAZNAJNIIOSEAJNI Za Damasija je psihiki ivot rezultat neprestanog napora simbioze izmeu dva mozga: s jedne strane, saznajnog mozga, svesnog, racionalnog, okrenutog prema spoljnjom svetu i, s druge strane, oseajnog mozga, nesvesnog, pre svega zaokupljenog preivljavanjem i povezanog sa telom. Ova dva mozga su relativno nezavisni jedan od drugoga, i svaki od njih na vrlo razliit nain doprinosi naem ivotnom iskustvu i naem ponaanju. Kao to je Darvin prethodno tvrdio, ljudski mozak obuhvata dva velika dela: u samoj njegovoj dubini, sasvim u centru, postoji nekadanji mozak, onaj kakav imaju svi sisari i, u izvesnim delovima, reptili. To je prvi sloj u evoluciji. Pol Broka, veliki

francuski neurolog XIX veka, prvi gaje opisao i nazvao limbinim" (rubnim) mozgom. Oko tog limbinog mozga, kroz milione godina evolucije, formirao se jedan noviji sloj, novi" mozak ili neokorteks", to na latinskom znai nova ljuska" ili novi omota" (vidi sliku 2).

LIMBINI MOZAK KONTROLIE OSEANJA I FIZIOLOGIJU TELA Limbini mozak ine najdublji slojevi ljudskog mozga. To je u stvari mozak unutar mozga". Slika koja je napravljena u mojoj laboratoriji neurokognitivnih nauka na Univerzitetu u Pitsburgu omoguuje ilustraciju te ideje (vidi sliku 3). Kada se volonterima ubrizga supstanca koja neposredno stimulie deo dubokog mozga, centar za strah (vidi se kako se emotivni mozak aktivira) reaguje kao kad se sijalica upali, dok oko njega neokorteks ne ukazuje ni na kakvu delatnost. Prilikom istraivanja, kada je napravljena ova ilustracija, bio sam prvi kome je ubrizgana supstanca koja direktno aktivira oseajni mozak. Vrlo dobro se seam udnog oseaja tom prilikom: bio sam uasnut, uopte ne znajui zato. Bilo je to iskustvo istog" straha, straha koji se nije odnosio ni na ta posebno. Nakon toga, mnogi uesnici u ovom istraivanju opisali su isti udan oseaj intenzivnog i lebdeeg" straha koji je sreom trajao samo nekoliko minuta. Organizacija oseajnog mozga je mnogo jednostavnija nego organizacija neokorteksa. Za razliku od onog to se deava sa ovim poslednjim, veina oblasti limbinog mozga nije organizovana u pravilnim slojevima neurona koji bi omoguio razradu informacije: tu su neuroni vie spojeni, slepljeni. Zbog te rudimentarnije strukture tretiranje informacije od strane oseajnog mozga mnogo je primitivnije nego ono koje obavlja neokorteks. Ali, on je bri i usklaeniji sa reakcijama bitnim za preivljavanje. Iz tog razloga, na primer, u senci ume pare drveta koje lii na zmiju moe izazvati reakciju straha. Pre nego to smo zaokruili analizu i zakljuili da je re o bezopasnom predmetu, oseajni mozak e na osnovu vrlo oskudnih informacija, esto netanih, poeti reakciju preivljavanja koja mu se ini umesnom. I samo tkivo oseajnog mozga razlikuje se od tkiva neokorteksa. Kada neki virus, kao to su herpes ili besnilo, napadne mozak, samo je najdublji njegov deo time zaraen, a ne i neokorteks. Zato je prva

manifestacija besnila nenormalno oseajno ponaanje. Limbini mozak je komandno mesto koje kontinuirano prima informacije od razliitih delova tela, i na njih odgovara na pravi nain, kontroliui fizioloku ravnoteu: disanje, srani ritam, arterijski pritisak, apetit, san, libido, luenje hormona; ak je i funkcionisanje imunog sistema pod njegovim nadzorom. Uloga limbinog mozga izgleda je ta da odri razliite funkcije u ravnotei, u onom stanju koje je otac moderne fiziologije, francuski naunik s kraja XIX veka Klod Bernar, zvao homeostazom": dinaminom ravnoteom koja nas odrava u ivotu. S tog stanovita, naa oseanja su samo svesno iskustvo irokog skupa fiziolokih reakcija koje neprekidno nadziru i podeavaju aktivnost biolokih sistema tela, prema imperativima unutarnje i spoljnje okoline. Oseajni mozak je, dakle, blii telu nego saznajnom mozgu. I zato je esto lake pristupiti emocijama preko tela nego recima. Marijana je, na primer, dve godine bila na tradicionalnom frojdovskom leenju. Ispruila bi se na kau i trudila da slobodno asocira" na teme koje su inile da ona pati, pre svega u vezi sa svojom oseajnom zavisnou od mukaraca. Nije imala utisak da stvarno ivi ako joj neki mukarac ne bi esto govorio daje voli, a odvajanja, ak i vrlo kratka, teko je podnosila. Dolazila bi u stanje neke difuzne uznemirenosti, kao devojica. Posle dve godine analize, Marijana je savreno shvatala svoj problem. Mogla je da u detalje opie komplikovan odnos sa majkom, koja ju je esto poveravala nepoznatim dadiljama, i govorila je sebi da to sigurno objanjava njen trajni oseaj nesigurnosti. Poto je bila vaspitana u duhu velike kole, oduevila se analizom svojih simptoma i nainom na koji ih je ponovo preivljavala u odnosu sa svojim analitiarem, od koga je, prirodno, postala vrlo zavisna. Mnogo je napredovala i oseala se slobodnije ak iako u analizi nikada nije mogla ponovo da preivi bol i tugu svog detinjstva. Uvek usredsreena na svoje misli i jezik, ona je sada shvatila da nikada na kauu nije plakala. Na sopstveno veliko iznenaenje, neoekivano je ponovo nala svoja oseanja kod jedne maserke, u toku sedmice talasoterapije. Leala je na leima, a maserka joj je neno masirala trbuh. Kad bi se pribliila odreenoj taki, iznad pupka, Marijana je osetila kako joj se jecaj penje uz grlo. Maserka je to primetila i zamolila je da prosto zapie staje osetila, a zatim je polako nastavila iste pokrete. Nekoliko sekundi kasnije, Marijanu su obuzeli estoki jecaji koji su joj potresali itavo telo. Videla je sebe na operacionom stolu u bolnici,

posle operacije slepog creva, samu sa sedam godina, poto se njena majka nije mogla vratiti s odmora da se brine o njoj. To oseanje, koje je toliko dugo traila u svojoj glavi, oduvek je bilo tu, skriveno u njenom telu. Zbog njegove uske veze sa telom, uvek je lake delovati na oseajni mozak preko tela nego jezikom: lekovi su, naravno, direktno povezani sa funkcionisanjem neurona, ali mogu se pokrenuti i fizioloki ritmovi koji su bitni, kao to su pokreti oiju povezani sa snovima, prirodne frekvencije srca, ciklus sna i njegova usaglaenost sa ritmom dana i noi, s tim kako se upotrebljava fizika veba ili akupunktura i odnos prema hrani. Kao to emo videti, oseajni odnosi i, ak, odnos prema drugima, preko zajednice u kojoj ivimo, imaju jaku fiziku komponentu, telesno iskustvo. Ovi putevi telesnog pristupa oseajnom mozgu neposredniji su i esto moniji nego misao i jezik.

MODANA KORA KONTROLIE SAZNANJE, JEZIK I RASUIVANJE Neokorteks, nova ljuska", jeste vijugava povrina koja mozgu daje tako karakteristian izgled. On je i omota oseajnog mozga. Nalazi se na povrini jer je, sa stanovita evolucije, najnoviji sloj. Sainjen je od est razliitih slojeva neurona, savreno ureenih i organizovanih za optimalan tretman informacije, kao kod mikroprocesora. To je organizacija koja mozgu poverava izuzetnu sposobnost razmatranja informacije. Dok se jo i danas muimo da programiramo kompjutere da prepoznaju ljudska lica u svim uslovima osvetljenja i orijentacije, neokorteks to postie bez tekoa u vremenu od nekoliko milisekundi. U oblasti sluha njegove kompleksne sposobnosti tretiranja zvuka omoguavaju mu da razlikuje, ak i pre samog roenja* maternji i svaki drugi jezik! Kod oveka je deo neokorteksa koji se nalazi iza ela, iznad oiju, nazvan predeonim korteksom", posebno razvijen. Dok je veliina oseajnog mozga uglavnom ista od vrste do vrste (imajui, naravno, u vidu razlike u veliini), predeoni korteks kod oveka predstavlja mnogo vei deo mozga nego kod svih ostalih ivotinja. Posredstvom predeonog korteksa neokorteks preuzima na sebe panju, koncentraciju, inhibiciju impulsa i instinkata, poredak

drutvenih odnosa i, kako je to Damasio pokazao, moralno ponaanje. On naroito zasniva planove za budunost polazei od simbola" koji su prisutni samo u duhu, odnosno informacija o njima ne postoji ni pred naim oima ni u naim rukama. Panja, koncentracija, refleksija, planiranje, moralno ponaanje: neokorteks, na saznajni mozak, bitan je sastojak nae humanosti.

KAD SE DVA MOZGA NE SLAU Dva mozga, oseajni i saznajni, informaciju iz spoljnog sveta primaju skoro istovremeno. Poevi odatle, oni mogu ili saraivati ili se boriti izmeu sebe za kontrolu misli, oseanja i ponaanja. Rezultat te interakcije - saradnje ili nadmetanja - odreuje ono to mi oseamo, na odnos prema svetu i na odnos prema drugima. Razliiti oblici nadmetanja ine nas nesrenim. Meutim, kad se oseajni i saznajni mozak slau, kad jedan odreuje pravac onoga to elimo da proivimo (oseajni), a drugi nas gura tim putem na najinteligentniji mogui nain (saznajni), mi onda oseamo unutranji sklad - jedno ovde sam gde elim u ivotu da budem" - to podrazumeva sva trajna iskustva nae sree.

OSEAJNI KRATAK SPOJ Razvoj je imao svoje prioritete. Evolucija je pre svega pitanje preivljavanja i prenosa naih gena sa jedne generacije na sledeu. Ma kakvu sloenost mozga je ona stvorila tokom vie miliona godina, ma kakve bile njene udesne sposobnosti koncentracije, apstrakcije, refleksije o samom sebi, koje bi nas spreile da primetimo tigra ili neprijatelja, ili da propustimo pojavu odgovarajueg seksualnog partnera i, dakle, priliku da se reprodukujemo, naa vrsta bi se ugasila pre mnogo vremena. Na sreu, oseajni mozak je stalno budan. On ima dunost da iz pozadine nadgleda okolinu. Kada otkrije opasnost ili izuzetnu mogunost sa stanovita preivljavanja - mogueg partnera, teritoriju, korisno materijalno dobro - on odmah ukljuuje alarm koji u nekolko milisekundi ponitava sve operacije saznajnog mozga i prekida njegovu aktivnost. To mozgu u celini omoguava da se u istom trenutku

koncentrie na ono stoje bitno za preivljavanje. Kada vozimo kola, taj mehanizam nam omoguava da otkrijemo, nesvesno, kamion koji ide prema nama, ak i kad uveliko razgovaramo sa saputnikom. Oseajni mozak oseti opasnost, a zatim fokusira nau panju dok opasnost ne proe. On prekida razgovor izmeu dvojice ljudi na terasi nekog kafea dok neka primamljiva mini.suknja prolazi njihovim vidnim poljem. On uutka roditelje u parku kada krajikom oka primete nepoznatog psa koji se pribliava njihovom detetu. Tim Patricije Goldman-Raki na Jel univerzitetu pokazao je da oseajni mozak ima sposobnost da iskljui" predeoni korteks, najnapredniji deo saznajnog mozga (engleski termin, kao u informatici, jeste staviti off-line"). Usled velikog stresa, predeoni korteks vie ne odgovara i gubi sposobnost da vodi ponaanje. Odjednom, stvar preuzimaju refleksi i instinktivne akcije. Kako su bri i blii naem genetskom nasleu, evolucija im je dala prioritet u urgentnim situacijama, kao da su oni smatrani boljim nego apstraktne refleksije da nas vode kada je posredi preivljavanje. U skoro ivotinjskim uslovima ivota naih predaka ovaj alarmni sistem bio je bitan. Vie stotina hiljada godina nakon pojave homo sapiensa on nam je i te kako koristan u svakodnevnom ivotu. Meutim, kad su nam emocije suvie raspaljene, to prvo pravo oseajnog mozga nad saznajnim poinje da dominira naim mentalnim funkcionisanjem. Onda gubimo kontrolu toka naih misli i postajemo nesposobni da delujemo u funkciji svoga najboljeg interesa na dugu stazu. To nam se deava kad se oseamo razdraljivim" nakon nekog suprotstavljanja, depresije, ili kao posledica tee oseajne povrede. To objanjava suvie osetljiv temperament" ljudi koji su podneli fiziko, seksualno ili oseajno zlostavljanje. U medicinskoj praksi susreemo dva esta primera ovog oseajnog kratkog spoja. Prvi se naziva stanjem posttraumatskog stresa ESPT [srp. SPTS]. Posle teke traume - na primer, posle silovanja ili zemljotresa - oseajni mozak se ponaa kao lojalni i savesni straar koji je dozvolio da bude iznenaen. On suvie esto pokree alarm, kao da ne moe da bude siguran da ne postoji nikakva opasnost. Tako neto se desilo jednoj osobi koja je preivela 11. septembar i dola u na centar u Pitsburgu da se leci: mesecima posle atentata, telo bi joj se paralizovalo im bi ula u neki neboder. Drugi uobiajeni primer su napadi anksioznosti koji se u psihijatriji nazivaju i napadima panike. U razvijenim zemljama vie od

jedne osobe od njih 20 patilo je od napada panike. rtve esto imaju utisak da e dobiti infarkt, jer su fizike manifestacije vrlo upeatljive. Limbini mozak iznenada preuzima kontrolu nad svim funkcijama tela: srce lupa, stomak se gri, ruke i noge drhte, znoj tee na sve strane. U istom trenutku, saznajne funkcije su zbog osloboenog adrenalina umrtvljene: saznajni mozak ne opaa nikakve razloge za tako alarmantno stanje; sve dok je pod uticajem adrenalina on nije sposoban da organizuje koherentan odgovor na takvu situaciju. Ljudi koji su doiveli takve napade dobro ih opisuju: Mozak kao da mi se ispraznio; nisam mogao da mislim. Jedine reci kojih sam bio svestan bile su - "ti umire, odmah zovi hitnu pomo'."

GUENJE SAZNANJEM Nasuprot tome, saznajni mozak kontrolie svesnu panju i sposobnost da se umere emotivne reakcije pre nego to postanu nesrazmerne. Ovo regulisanje osecanja saznajnim osolobaa nas onog to bi mogla biti tiranija osecanja i jedan ivot koji potpuno vode instinkti i refleksi. Jedno istraivanje, obavljeno na Stenford univerzitetu sredstvima cerebralnih slika, oigledno pokazuje ovu ulogu korteksnog mozga. Kada studenti gledaju vrlo mune fotografije - osakaena tela i unakaena lica, na primer - njihov oseajni mozak odmah reaguje. Ipak, ako uine svesni napor da kontroliu svoje emocije, onda emo videti kako kortikalni delovi vladaju slikama u njihovom mozgu u akciji i kako blokiraju aktivnost oseajnog mozga (13). Meutim, seivo spoznajne kontrole osecanja ima dve otrice: ako se ono suvie upotrebljava, na kraju se moe izgubiti kontakt sa pozivima u pomo emotivnog mozga. Cesto se efekti ovog preteranog pritiska mogu videti kod osoba koje su kao deca nauile da njihova osecanja nisu prihvatljiva; tipian klie ove vrste je bez sumnje nalog koji smo toliko puta uli od ljudi: Deak ne treba da plae". Preterana kontrola osecanja moe tako izroditi nedovoljno ,,osetljiv" temperament. Mozak koji ne puta da emotivna informacija odigra svoju ulogu suoava se sa drugim problemima. S jedne strane, mnogo je tee donositi odluke ako ih ne oseamo iznutra", to jest u srcu i stomaku, onim delovima tela koji iz utrobe odjekuju na osecanja. Zato esto vidimo intelektualce suvie obdarene za matematiku - esto mukarce

- kako se gube u beskonanim razmatranjima detalja kada, na primer, treba izabrati izmeu dva automobila ili ak dva fotoaparata. U najozbiljnijim sluajevima, kao stoje uveni primer Fineasa Gejda u XIX veku (14), ili onaj noviji o E.V.R." pacijentu kojeg su opisali Ajslinger i Damasio (15), neuroloka povreda spreava saznajni mozak da spozna emotivni oseaj. Uzmimo sluaj EVR-a. Taj raunovoa obdaren koeficijentom inteligencije 130 to ga je plasiralo u sloj superiorno inteligentnih" - bio je cenjen lan svoje zajednice. Oenjen godinama, imao je dosta dece, iao redovno u crkvu i vodio vrlo sreen ivot. Jednog dana se morao podvri operaciji koja je prekinula vezu" izmeu njegovog saznajnog i oseajnog mozga. Odmah je postao nesposoban da donese i najmanju odluku. Nijedna za njega nije imala smisla". O odlukama je mogao da razmilja samo na apstraktan nain. Zaudo, testovi inteligencije - koji mere samo apstraktnu inteligenciju - uvek su upuivali na inteligenciju apsolutno viu od osrednje. Uprkos tome, E.V.R. vie nije znao ta da radi poto su se bez istinskog unutranjeg" preferiranja jedne ili druge opcije svi izbori gubili u beskonanim razmatranjima detalja. Najzad je izgubio posao, zatim mu je brak upao u krizu i poeo je da se bavi sumnjivim poslovima u kojima je izgubio sav svoj novac. Bez emocija, koje bi usmerile njegov izbor, ponaanje mu se potpuno poremetilo, iako mu je inteligencija ostala nedirnuta. Kod ljudi sa nedirnutim mozgom tendencija ka guenju emocija ipak ima teke posledice za zdravlje. Razdvajanje saznaj nog od oseajnog mozga dovodi do jedne izuzetne sposobnosti da ne primeujemo male signale za uzbunu naeg limbikog sistema. Uvek nalazimo hiljadu dobrih razloga da se zatvorimo u brak ili profesiju zbog kojih u stvari patimo poto svaki dan inimo nasilje nad naim najdubljim vrednostima. Ali, tuga koja iz toga proistie ne iezava ako se pravimo slepi. Poto je telo glavno polje akcije oseajnog mozga, ovaj orsokak se prebacuje na fizike probleme. Simptomi su klasine bolesti stresa: neobjanjiv umor, visok pritisak, kijavice i esto ponavljane infekcije, srane bolesti, problemi sa crevima i sa koom. Istraivai sa Berklija nedavno su sugerisali da je potiskivanje negativnih oseanja od strane saznajnog mozga, a ne sama negativna oseanja, ono to najtee optereuje nae srce i arterije (16).

PROTICANJE" I BUDIN OSMEH Da bi se ivelo harmonino u drutvu ljudskih bia, treba dosei i odrati ravnoteu izmeu naih neposrednih emocionalnih reakcija (instinktivnih) i racionalnih odgovora koji drutvene veze dugo uvaju. Oseajna inteligencija se najbolje izraava kada dva modana sistema, kortikalni i limbiki, u svakom trenutku sarauju. U tom stanju misli, odluke i gesto vi se pokreu i prirodno odvijaju a da im ne obraamo posebnu panju. U tom stanju mi znamo kakvu odluku u svakom trenutku treba da donesemo, i bez napora sledimo svoje ciljeve, sa prirodnom koncentracijom, jer se nai postupci ravnaju prema naim vrednostima. To stanje sree je ono emu neprestano teimo: ispoljavanje savrenog sklada izmeu oseajnog mozga, koji daje energiju i pravac, i saznajnog, koji organizuje izvrenje. Veliki ameriki psiholog Mihail Siksentmihal (Mihali Csikszentmihalvi), koji je odrastao u haosu Maarske nakon rata, posvetio je ivot razumevanju sutine sree. To stanje je on krstio prema engleskom izrazu ,,flow" - proticanje (17). Zanimljivo je da postoji fizioloki vrlo jednostavan znak te cerebralne harmonije, ije je bioloke osnove Darvin prouavao pre vie od jednog veka: osmeh. Laan osmeh - onaj na koji smo naterani iz drutvenih obzira - pokree samo odreene (zigomatike) miie lica koji, kad stisnemo usne, pokazuju zube. Pravi" osmeh, naprotiv, pokree i miie oko oiju. Ali, oni ne mogu da se steu voljom, tj. kognitivnim mozgom. Nareenje mora doi iz limbike oblasti, duboke i primitivne. Zato oi nikad ne lau: njihovo stiskanje oznaava da li je jedan osmeh autentian ili ne. Topao, pravi osmeh omoguuje nam da intuitivno shvatimo da se na sagovornik u tom trenutku nalazi u stanju sklada izmeu onoga to misli i onoga to osea, izmeu saznanja i oseanja. Mozak ima uroenu sposobnost da dosegne to stanje proticanja. Njegov najuniverzalniji simbol je Budin osmeh. Cilj prirodnih metoda koje u se potruditi da predstavim u sledeim poglavljima jeste upravo da se lake doe do tog sklada ili da se on ponovo nae. Suprotno koeficijentu inteligencije, koji se vrlo malo razvija tokom ivota, oseajna inteligencija moe da se neguje u svim dobima. Nikada nije suvie kasno nauiti kako da bolje vladamo oseanjima i svojim odnosom prema drugome.

Prvi ovde opisan pristup je bez sumnje najosnovniji. Re je o tome da optimalizujemo ritam svog srca da bismo odoleli stresu, da kontroliemo strepnju i poveamo do maksimuma ivotnu energiju koja je u nama. To je prvi klju oseajne inteligencije.

III SRCE I RAZUMZbogom, ree lisica. Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna: samo se srcem dobro vidi. Sutinu oi ne vide.' (Antoan de Sent Egziperi: Mali princ) Herbert fon Karajan je jednog dana rekao da ivi samo za muziku. Bez sumnje, ni sam nije znao do koje mere je to bilo tano: umro je upravo one godine kada je otiao u penziju nakon trideset godina provedenih na elu Berlinskog filharmonijskog orkestra. Ali, najvie iznenauje da su dva austrijska psihologa mogla to da predvide. Dvanaest godina ranije prouavali su kako maestrovo srce reaguje na razne njegove aktivnosti. Najvee varijacije su zabeleili kada je dirigovao posebno oseajan pasa Betovenove uvertire Leonora 3". U stvari, bilo je dovoljno da samo ponovo uje taj pasa da bi se primetilo isto ubrzanje srane aktivnosti. U toj kompoziciji je bilo vie pasaa fiziki teih za dirigenta. Kod Karaj ana su oni ipak samo slabo poveavali ritam srca. Izgleda da je Karajan druge aktivnosti manje uzimao k srcu, ako se tako moe rei. Njegovo srce nije puno primalo k znanju kad bi pilotirao avionom ili ak jedva izbegao katastrofu. Meutim, kad je napustio muziku, srce to nije podnelo. Ko od nas nije uo priu o starijem susedu koji je umro nekoliko meseci nakon smrti svoje supruge? Ili o roaci koja je umrla nakon sinovljeve smrti? Narodna mudrost kae da im je srce prepuklo". Dugo je medicinska nauka na takve sluajeve gledala sa prezirom, smatrajui ih istom koincidencijom. Tek od pre dvadesetak godina vie ekipa kardiologa i psihijatara su se zamislili nad tim anegdotama". Otkrili su da

je stres, kad je re o sranim bolestima, vaniji faktor rizika nego cigarete. Takode smo nauili da depresija bolesnika posle infarkta predvia smrt pacijenta nakon est meseci, preciznije od svakog drugog merenja srane funkcije. Kad se emotivni mozak pokvari, srce pati i iscrpljuje se. Meutim, najvie udi otkrie da je to obostran odnos. Ravnotea naeg srca u svakom trenutku utie na na mozak. Neki kardiolozi i neurolozi ak govore o nepodeljivom sistemu srce-mozak". Ako bi postojao lek koji bi omoguavao da se uskladi taj bliski odnos izmeu srca i mozga, on bi imao blagotvorne uinke na organizam u celini. Usporio bi starenje, smanjio stres i zamor, uguio bi strepnju i sauvao nas od depresije; nou bi nam pomagao da bolje spavamo, a danju da bolje funkcioniemo svojim kapacitetima koncentracije i preciznosti. Naroito, izjednaavajui odnos izmeu mozga i tela, omoguio bi nam da lake uspostavimo to stanje plime" koja je znak zadovoljstva. Bio bi to ujedno antihipertonik, anksiolitik i antidepresiv. Kad bi postojao, svaki lekar bi ga prepisivao. Kao fluor za zube; vlade bi ga moda konano putale i u pijacu vodu. Taj udesni lek, ipak, jo ne postoji. Umesto toga, odnedavno imamo na raspolaganju jednu prostu i efikasnu metodu, koja je dostupna svima, i koja, izgleda, stvara uslove za harmoniju izmeu srca i mozga. Iako je ova metoda nedavno pronaena, vie istraivanja je ve pokazalo njene delotvorne uinke na telo i oseanja onih koji njome vladaju, ukljuujui ak i podmlaivanje njihove fiziologije. Da bismo shvatili kako je to mogue, moramo se pre svega kratko zadrati na sistemu funkcionisanja srce-mozak.

SRCE OSEANJA Mi oseanja doivljavamo u telu a ne u glavi: ini se da se to barem samo po sebi razume. Ve 1890. Vilijam Dems (William James), profesor na Harvardu i otac amerike psihologije, pisao je kako je oseanje pre svega stanje tela, a samo nakon toga percepcija u mozgu. On je svoje zakljuke zasnivao na uobiajenom iskustvu naih emocija. Zar u stvari ne kaemo kako oseamo strah u stomaku", ili lako nam je pri srcu", kako se jedimo", ili smo ranjeni"? Bilo bi pogreno u tim izrazima videti proste stilske figure. To su dosta precizne predstave onoga to oseamo kad se nalazimo u razliitim emotivnim stanjima. U stvari, ve izvesno vreme se zna da utroba i srce imaju sopstvene mree

od nekoliko desetina hiljada neurona koje su kao neki mali mozgovi" unutar tela. Ovi lokalni mozgovi mogu imati sopstvene percepcije, menjati svoje ponaanje u njihovoj funkciji i ak se promeniti nakon njihovih iskustava, odnosno na odreen nain formirati sopstvene uspomene. Osim to raspolae vlastitom mreom polunezavisnih neurona, srce je i mala fabrika hormona. Ono izluuje sopstvenu rezervu adrenalina koju oslobaa kada ima potrebu da funkcionie maksimumom svojih sposobnosti. Ono lui i kontrolie oslobaanje i jednog drugog hormona (ANF) koji regulie arterijski pritisak. Ono najzad izluuje i svoju sopstvenu rezervu ocitocina, hormona ljubavi. Ovaj se oslobaa u krvi, na primer, kada majka doji dete, kada se dva bia jedno drugom udvaraju i u toku orgazma (6). Svi ovi hormoni direktno deluju na mozak. Najzad, srce poziva na uee itav organizam varijacijama svog irokog elektromagnetskog polja, koje se moe otkriti na vie metara od tela, ali ije se znaenje jo uvek ne zna (7). Vidimo, dakle, da znaaj srca u jeziku oseanja nije samo slika. Srce opaa i osea. I kada se ono izraava, to utie na itavu fiziologiju organizma, poev od mozga. Za Mari su ova razmatranja bila daleko od teoretskih. Sa pedeset godina, ona je ve godinama patila od naglih napada uznemirenosti koji su je mogli iznenaditi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Prvo bi joj srce poelo brzo da lupa, veoma brzo. Jednog dana je na nekom prijemu njeno srce iznenada tako zalupalo da se morala osloniti na jednog nepoznatog gospodina, a noge su joj se podsekle. Ta konstantna nesigurnost u ponaanju sopstvenog srca vrlo ju je muila. Poela je da smanjuje svoje aktivnosti. Od te epizode na koktelu izlazila je u drutvo samo u pratnji pouzdanih prijatelja ili erke. Vie nije sama vozila do svoje vikend kue iz straha da je srce ne izda", kako je govorila, na autoputu. Mari nije imala nikakvu ideju odakle su kretali ti napadi. Bilo je to kao daje njeno srce odjednom odluilo da se neega plai, neega to ona nije znala; misli su joj postale konfuzne, uznemirene i itavo telo poinjalo bi da se trese. Njen kardiolog je dijagnostikovao spadanje sranog zaliska", dakle benignu bolest jednog od sranih zalistaka to, kako joj je govorio, ne treba uopte da je uznemirava. Prepisao joj je betablokatore da bi odstranio lupanje srca, ali ti su je lekovi umarali i od njih je dobijala komare. Prestala je, po vlastitoj volji, da ih uzima. Kada je kod mene dola na konsultaciju, upravo sam bio proitao lanak iz American Journal od Psychiatry (Ameriki asopis za psihijatriju) prema kojem

su neki od ovih pacijenata vrlo dobro reagovali na antidepresive, kao da ta neugodna ubrzanja imaju izvor u mozgu a ne na nivou sranog zaliska (8). Meutim, moj tretman nije bio nita efikasniji od onog mog kolege kardiologa, a pri tom je Mari bila i vrlo nezadovoljna zbog teine koju je dobila uzimajui lekove koje sam joj prepisao. Marijino srce se smirilo tek kada je nauila da ga direktno pripitomljuje. Skoro da sam zaeleo da kaem: kad je nauila da mu govori". Odnos izmeu oseajnog mozga i malog mozga" srca jeste jedan od kljueva oseajne inteligencije. Uei da kontroliemo svoje srce, mi uimo da krotimo svoj oseajni mozak, i obrnuto. Najsnaniji odnos izmeu srca i oseajnog mozga je onaj koji je uspostavljen takozvanim autonomnim periferijskim nervnim sistemom", tj. delom nervnog sistema koji regulie funkcionisanje svih naih organa i u isti mah izmie i naoj volji i naoj svesti. Autonomni nervni sistem ine dve grane koje ispunjavaju nervima svaki od telesnih organa polazei od oseajnog mozga. Ona grana koja se naziva simpatikom"4 oslobaa od adrenalina i noradrenalina. Ona kontrolie reakcije borbe i beanja. Njena aktivnost ubrzava srani ritam. Druga grana, koja se zove parasimpatika", oslobaa jedan drugaiji prenosnik neurona (neurotransmiter) koji prati stanja relaksacije i mira.5 Njegova aktivnost usporava srce. Kod sisara su ova dva sistema - konica i ubrzanje - stalno u ravnotei. To je ono to sisarima omoguava da se na izuzetno brz nain prilagode svim promenama koje se mogu desiti u njihovoj okolini. Zec, dok neometano vae travu ispred svoje rupe, u svakom se sekundu moe zaustaviti, podii glavu, podii ui koje kao radar skeniraju okolinu i onjuiti vazduh da bi otkrio prisustvo nekog napadaa. im opasnost proe, on se brzo vraa svom obroku. Samo fiziologija sisara ukazuje na takvu spretnost. Da bi se savladali nevidljivi preokreti postojanja, moramo imati u isti mah i konicu i ubrzanje; oni moraju savreno funkcionisati i biti podjednako snani da bi se uzajamno kompenzovali, ako se takva potreba ukae (vidi sliku 2).

Termin simpatika" ima latinski koren koji znai biti u odnosu , poto su grane tih nerava u odnosu s modanom sri du ele kime. Prenosnik neurona parasimpatikog sistema je acetilholin.

Prvi meurebarni nerv

Modana ganglija gornja simpatika! Modana ganglija srednja simpatika Kimena ganglija Modano-grudna ganglija Druga grudna ganglija simpatika etvrta grudna ganglija simpatika

Slika 2: Sistem srcemozak. Poluautonomna mrea neurona koja ini mali mozak srca" duboko je povezana sa mozgom u pravom smislu reci. Najzad, oni ine istinski sistem srce-mozak". Usled tog sistema, dva organa meusobno u svakom trenutku utiu jedan na drugi. Meu mehanizmima koji povezuju srce sa mozgom autonomni nervni sistem igra posebno vanu ulogu. Njega ine dve grane: simpatika" koja ubrzava srce i aktivira oseajni mozak i parasimpatika" koja koi i jedno i drugo.

Prema amerikom istraivau Stivenu Pordu (Stephen Porges) ova tanana ravnotea izmeu dve grane autonomnog nervnog sistema dozvolila je sisarima da tokom evolucije razvijaju sve sloenije i sloenije drutvene odnose. Najsloeniji meu njimaje ljubavni odnos i, naroito, posebno delikatna faza zavoenja. Kada nas gledaju ovek ili ena koji nas interesuju i kad nam srce kao ludo lupa ili pocrvenimo, to znai da je na simpatiki sistem pritisnuo ubrzanje, moda malo prejako. Ako duboko udiemo da bismo doli sebi i da bismo razgovor nastavili na prirodniji nain, mi smo u stvari pritisnuli parasimpatiku konicu. Bez ovih konstantnih modulacija ljubavni pristup bi bio mnogo haotiniji i tei i bio bi predmet mnogobrojnih greaka u tumaenju; to se esto deava kod adolescenata koji jo uvek teko postiu ravnoteu svog autonomnog nervnog sistema. Meutim, srce se ne zadovoljava time da trpi uticaj centralnog nervnog sistema: ono vraa u osnovu potiljka nervna vlakna koja kontroliu aktivnost mozga (9). Uz hormone, arterijski pritisak i magnetsko polje naeg tela, mali mozak" srca moe, dakle, da deluje na emocionalni mozak putem direktnih nervnih veza. A kada srce prestane da radi pravilno, ono za sobom povlai i oseajni mozak. To je upravo ono to je Mari dozi vela. Direktni odraz ovog prometa izmeu emocionalnog mozga i srca jeste normalna promenljivost sranih otkucaja. Poto su obe grane autonomnog nervnog sistema uvek u ravnotei, one nastavljaju da ubrzavaju i usporavaju srce, te razmak izmeu dva uzastopna otkucaja nikada nije identian (10). Ta promenljivost je vrlo zdrava postoje znak dobrog funkcionisanja koenja i ubrzanja i, dakle, itave nae fiziologije. Ona nema nieg zajednikog sa aritmijama od kojih pate neki pacijenti. Iznenadni udari tahikardije" (ta brutalna ubrzanja srca koja traju vie minuta) ili ona ubrzanja koja prate napade uznemirenosti simptom su jedne abnormalne situacije, gde srce vie nije podvrgnuto regulativnom efektu parasimpatike konice. Druga krajnost je kada srce kuca kao metronom, bez i najmanje promene, to je vrlo ozbiljan znak. Akueri su prvi to primetili: kod fetusa, tokom poroaja, to odraava mogunu smrtonosnu bolest koju oni onda izuzetno paljivo prate. I kod odraslog oveka je to mogue, poto se zna da srce ne poinje kucati tako pravilno osim nekoliko trenutaka pred smrt.

HAOS I USAGLAENOST Sopstveni sistem srce-mozak" otkrio sam na ekranu kompjutera. Vrh prsta su mi uvukli u mali prsten povezan sa mainom. Kompjuter je prosto merio razmak izmeu uzastopnih otkucaja koje je otkrivao na jagodici mog kaiprsta. Kada je razmak bio neto krai - poto mi je srce ivlje kucalo - na ekranu se pojavila plava linija. Kada je razmak bio dui - moje srce je malo usporilo - linija se penjala. Na ekranu sam video plavu liniju kako krivuda odozgo nadole bez uoljivog razloga. Sa svakim se otkucajem moje srce kao na neto navikavalo, ali nije bilo nikakve meustrukture izmeu vrhova i donjih delova, izmeu ubrzavanja i usporavanja. Linija koja se ocrtavala podseala je na haotian greben u planinskom vencu. Kucajui ak i 62 otkucaja u minuti, moje se srce moglo odmah popeti na 70 pa sii na 55, a da nisam mogao shvatiti zato. Tehniarka mi je objasnila: to je bila normalna promenljivost sranog ritma. Od mene je zatraila da napravim mentalni proraun: Uzmite brojku 1356, smanjite je za 9, a zatim smanjujte za 9 svaki broj koji dobijete." Lako sam to uradio, iako nije ba bilo prijatno sve to initi pred grupom radoznalih posmatraa koji su taj sistem otkrivali u isti mah kada i ja. Odjednom, na moje veliko iznenaenje, trag je postao jo nepravilniji i haotiniji, a proek mog pulsa se popeo na 72. Deset otkucaja vie po minuti, samo zato to sam neto brojao! Kako mozak prodire energiju! Ilije pak bio posredi stres to sam raunao glasno i javno? Tehniarka nam je objasnila da je trag postao jo nepravilniji dok se ubrzavao moj srani ritam, to je bilo vie znak anksioznosti no prostog mentalnog napora. Ja ipak nita nisam oseao. Zatim je od mene zatraila da obratim panju na svoje srce i da se setim neeg prijatnog i srenog. To me je iznenadilo. Obino, tehnike meditacije i relaksacije zahtevaju da ispraznimo svoj duh, kako bismo postigli unutranji mir, a ne da se seamo prijatnih stvari. Ali, uinio sam kako je ona zatraila i, eto iznenaenja, za nekoliko sekundi trag na ekranu se potpuno promenio: nepravilni i nepredvidljivi preskoci postali su niz lakih malih talasa, pravilnih, finih i elegantnih. Kao da se moje srce sada mirno kretalo izmeu naizmeninih ubrzanja i usporenja. Poput atlete koji napinje i oputa miie pre napora, moje srce je izgleda htelo da.se uveri kako moe da uradi oboje, onoliko puta koliko je elelo.

Prozori u dnu ekrana naznaivao je da sam preao sa 100% haosa u mojoj fiziologiji na 80% usaglaenosti". Bilo je dovoljno samo da se setim neeg prijatnog da bih dobio ovaj rezultat! Tokom deset poslednjih godina postojanje ovakvih sprava omoguilo je da opiem dva karakteristina modusa promene sranog ritma: haos i usaglaenost. Najee, promene su slabe i haotine"; ubrzanja i koenja se smenjuju bez reda, raspreno i nepravilno. Suprotno tome, kada je promenljivost lupanja srca jaka i zdrava, faze ubrzanja i usporenja pokazuju brzu i pravilnu smenu. To proizvodi sliku skladnog talasa, koji savreno opisuje termin usaglaenost" sranog ritma. Izmeu roenja, kada je promenljivost najsnanija, i pribliavanja smrti, kada je ona najslabija, mi godinje gubimo 3% promenljivosti (11). To je znak da naa fiziologija progresivno gubi svoju finou, daje njoj sve tee i tee da se dobro prilagodi promenama nae fizike i oseajne okoline. To je znak starenja. Ako promenljivost slabi, delimino je to stoga to mi ne drimo svoju fizioloku konicu, tj. ,,tonus" parasimpatikog sistema. Mii kojim se ne sluimo godinama progresivno atrofira. Drugim putem, mi ne prestajemo da se sluimo naim ubrzanjem - simpatikim sistemom. Tako je nakon desetina godina ovog reima naa fiziologija poput kola koja mogu da idu napred bez konica, ili da brutalno ubrzaju ali da, praktino, vie nisu sposobna da uspore. Pad promenljivosti otkucaja srca povezan je sa skupom zdravstvenih problema izazvanih stresom ili starenjem: sa hipertenzijom, sranom insuficijencijom, komplikacijama sa dijabetesom, infarktom, iznenadnom smru i, ak, rakom. O tome govore vrlo prestini i nesporni asopisi, kao to su Lancet ili Cirkulacija (asopisi referentni u kardiologiji): kada promenljivost iezne, kada srce skoro vie ne odgovara na naa oseanja i, naroito, kada vie ne zna da koi", smrt je blizu (12).

USAGLAENOST

Slika 3: Haos i usaglaenost. U stanjima stresa, anksioznosti, depresije ili besa promenljivost sranog ritma izmeu dva otkucaja postaje nepravilna ili haotina". U stanjima blaenstva, saoseanja ili zahvalnosti ova promenljivost postaje povezana": naizmeninost ubrzavanja i stiavanja sranog ritma je pravilna. Usaglaenost ubrzava promenu u toku jednog vremenskog razmaka i vodi veoj i zdravijoj sranoj promenljivosti. (Ova slika je izvuena iz Freeze-Framer" koji je proizveo Heartmath Institute iz Bolder Krika, Kalifornija.)

ARLOV DAN ari ima etrdeset godina i direktor je velike robne kue u Parizu. Preao je mnogo stepenica u tom napredovanju i u potpunosti vlada svojom oblau. Ali, ve mesecima pati od lupanja srca" koja ga mnogo uznemiravaju i u vezi s kojima je konsultovao mnoge kardiologe; oni nisu ukazali ni na najmanju bolest. Dolo je dotle daje prestao da se bavi sportom, poto se plaio da ne dobije napad" koji bi ga ponovo odveo u hitnu pomo. Pazi i kad vodi ljubav sa svojom enom, iz straha da suvie ne optereti srce. Istie da su mu radni uslovi potpuno normalni" i nita manje stresni nego drugi". Pri tom, tokom naih seansi saznajem da planira da napusti svoje prestino mesto. U stvari, predsednik grupacije esto je prezriv i cinian. Uprkos tome to ivi u agresivnoj sredini, ostao je osetljiv i pogaaju ga neprijatne i ozbiljne primedbe njegovog gazde. Gazdin cinizam, kao to je to esto sluaj, podraava itava hijerarhija, odozgo nadole: Sarlove kolege iz marketinga, reklamnog i finansijskog odeljenja, namerno se odnose hladno i sebi dozvoljavaju da zajedljivo prigovaraju jedni drugima. Prema mojim savetima, Sari je prihvatio da 24 asa meri promenljivost svog sranog ritma. Da bi se omoguila analiza rezultata, morao je da belei u jednoj svesci, krajem svakog dana, ta je sve radio. Tumaenje traga nije ba bilo teko. Ujutro, u jedanaest asova, miran, koncentrisan i efikasan, on je sedei u svojoj kancelariji birao neke fotografije za katalog. Njegov srani ritam pokazivao je zdravu usaglaenost. Zatim, u podne, odjednom, njegovo srce se pretvorilo u haos, sa ubrzanjem od 12 otkucaja po minuti. Ba u tom trenutku bio je krenuo prema predsednikovoj kancelariji. Minutu kasnije njegovo je srce lupalo jo bre i haos je bio totalan. To stanje je trajalo oko dva sata: reeno mu je daje strategija razvoja koju je pripremao ve sedmicama bila nula" i da bi, ako nije u stanju da se bolje organizuje, trebalo da nekom drugom prepusti da se time bavi. Izlazei iz predsednikove kancelarije, Sarlu je, kao i obino, zalupalo srce zbog ega je, kako bi se smirio, morao da napusti zgradu. Po podne je imao sastanak. Snimak je pokazao drugu haotinu epizodu sa vie od trideset minuta. Kada sam ga ispitivao, ari prvo nije mogao da se seti staje to moglo da izazove, ali, kad je razmislio, setk* se kako je direktor marketinga primetio, ne gledajui ga, da se teme kataloga loe uklapaju u nov imid koji je kua htela da promovie.

Kada se vratio u svoju kancelariju, haos je ustupio mesto relativnoj usaglaenosti: u tom trenutku ari je bio zauzet ponovnim pregledom jednog plana produkcije do koga je mnogo drao. Uvee, u gustom saobraaju, njegovo nerviranje se direktno prevelo u jednu drugu haotinu epizodu. Kad je doao kui, zagrlio je enu i decu i usledila je faza usaglaenosti od desetak minuta. Zato samo deset minuta? Zato to je nakon toga upalio televizor da pogleda dnevnik. Razne studije su ve utvrdile da negativna oseanja, bes, anksioznost, tuga, pa ak i banalne brige, utiu u velikoj meri na pad srane varijabilnosti i seju haos u fiziologiji (13). Suprotno tome, druga prouavanja su pokazala kako pozitivna oseanja, radost, zahvalnost i, naroito, ljubav, najvie unapreuju usaglaenost. Za nekoliko sekundi ova oseanja uvode itav talas u usaglaenost, to se odmah moe videti na snimku srane frekvencije (14). Za Sarla, kao i za sve nas, haotini prelazi nae svakodnevne fiziologije jesu istinski gubici ivotne energije. U jednoj studiji, koja obuhvata nekoliko hiljada profesionalaca u velikim evropskim preduzeimaj vie od 70% njih su govorili da su umorni", bilo veim delom vremena", bilo praktino sve vreme", a 50% su se izjanjavali kao potpuno iscrpljeni" (15). Kako su ljudi i ene, kompetentni i entuzijasti, za koje je posao bitan deo line egzistencije, mogli dotle stii? Nagomilavanjem haotinih prelaza, koje oni jedva primeuju, ti svakodnevni udari njihovoj oseajnoj ravnotei duim im dejstvom crpu energiju. Najzad poinjemo da sanjamo o nekom drugom poslu, a u linom ivotu - o nekoj drugoj porodici. Suprotno haosu, mi ivimo i trenutke usaglaenosti. Oni nas ne odreuju. To su samo umeci ekstaze ili oduevljenja. U jednoj laboratoriji u Kaliforniji, gde se prouava srana usaglaenost, dvanaestogodinji Do, sin jednog ininjera, esto je poseivao svog oca i njegovu ekipu. Uvek gaje pratila Mejbel, njegova labradorka. Jednog dana, ininjerima je palo na pamet da izmere sranu usaglaenost Doa i Mejbel. Razdvojeni, Do i Mejbel su bili u poluhaotinom, polupovezanom stanju, potpuno obinom. Ali, im bi ih postavili zajedno, ulazili su u usaglaenost, i iz nje izlazili kada bi ih razdvojili. Za njih je injenica da su zajedno bila pokreta usaglaenosti. Morali su daje osete intuitivno, poto su bili neodvojivi. Biti zajedno njima sigurno nije bilo neko izuzetno iskustvo, ve neto stoje hranilo

njihovo bie u svakom trenutku; neto to imje inilo dobro, neto zbog ega se Do nikad nije zapitao da li bi mu bilo bolje da ima nekog drugog psa ili da Mejbel ima drugog gospodara. Njihova uzajamnost im je donosila unutranju usaglaenost koja je odjekivala u njihovom srcu. Srana usaglaenost utie i na druge fizioloke ritmove. Naroito se prirodna promenljivost arterijskog pritiska i disanja brzo povezuju sa sranom povezanou, i ta tri sistema su sinhroni-zovana. To je pojava koja se moe porediti sa izjednaavanjem u fazi" svetlosnih talasa u laserskom zraku, koji se i oznaava imenom usaglaenosti ili koherencije". Laseru njegovu mo i energiju daje upravo ta usaglaenost. Energija koja se neefikasno rasipa u svim pravcima preko sijalice od sto vati dovoljna je da, ako se usmeri ka usaglaenosti u fazi, napravi rupu u metalnoj ploi. Usaglaenost sranog ritma predstavlja istinsku utedu energije za organizam. Nema sumnje da se stoga, est meseci posle jednog dana treninga srane usaglaenosti, 80% navedenih profesionalaca nisu vie alili da su iscrpljeni". Uz to, bilo je est puta manje onih koji su patili od nesanice, a osam puta manje onih koji su rekli da su napeti". Stvarno se ini daje dovoljno zaustaviti nepotrebno gubljenje energije da bi se ponovo nala prirodna vitalnost. Sarlu je nekoliko seansi treniranja srane usaglaenosti pred kompjuterom omoguilo da kontrolie svoja lupanja srca. U tome nema nieg ni magijskog ni misterioznog. Nastojei pomalo svaki dan da ue u usaglaenost izmeu seansi koje su omoguavale da proveri svoj napredak, Sari je u znatnoj meri ojaao aktivnost svog parasimpatikog sistema, tj. svoje fizioloke konice. U formi", kao trenirani doger, njemu je sve lake da to koristi. Sa konicom koja funkcionie i koju on kontrolie fiziologija ne izneverava ak i kad su spoljanje okolnosti teke. Dva meseca nakon svoje prve seanse ari je poeo ponovo da se bavi sportom, ponovo je vodio ljubav sa svojom enom sa entuzijazmom koji su njihovi odnosi zasluivali. Nauio je da u odnosu sa svojim efom i dalje bude koncentrisan na ono stoje oseao u grudima, da bi sauvao svoju usaglaenost" i da ne bi dozvolio svojoj fiziologiji da se otme kontroli. U stvari, postao je sposoban da odgovori sa vie takta i da lake nae reci koje neutraliu agresivnost drugih a ne povreuju ih.

UPRA VL JANJE STRESOM Prema laboratorijskim ispitivanjima usaglaenost omoguava mozgu da bude bri i precizniji (16). U svakodnevnom ivotu to je stanje u kome nae ideje teku prirodno i bez napora: bez oklevanja nalazimo reci da izrazimo ono to hoemo, a nai gestovi su brzi i efikasni. To je takoe i stanje u kome smo najspremniji da se prilagodimo svemu nepredvienom, poto je naa fiziologija u optimalnoj ravnotei, otvorena za sve, sposobna da nae reenja za ono to se trai. Usaglaenost, dakle, nije stanje oputanja u tradicionalnom smislu reci. Ona ne zahteva da se izolujemo od sveta. Ona nipoto ne zahteva daje okolina statina, ak ni mirna. Naprotiv, to je stanje prihvatanja spoljnog sveta, skoro u kotac, ali vie u smislu sklada nego sukoba. Jedna studija, na primer, o deci od pet godina iji su se roditelji razveli omoguila je istraivaima iz Sijetla da pokau znaaj fizioloke ravnotee za njihov kasniji razvoj. Deca ija je srana promenljivost pre razvoda roditelja bila mnogo via, i koja su, dakle, imala najsnaniju sposobnost da uu u usaglaenost, bila su mnogo manje zainteresovana za raspad svojih porodica kada su ih ispitivali tri godine kasnije (17). To su bili oni koji su ouvali najveu sposobnost za nenost, saradnju sa drugima i koncentraciju pri uenju. Selesta mi je vrlo dobro opisala kako se slui usaglaavanjem sranog ritma. Kad joj je bilo devet godina, veoma se plaila da promeni kolu. Nekoliko sedmica pre kraja raspusta poela je da grize nokte, odbijala je da se igra sa mlaom sestrom i vie puta nou ustajala. Kad su je pitali kad najvie grize nokte, bez oklevanja je odgovarala: Kad mislim na novu kolu". Vrlo brzo je nauila, kao to je to sa decom sluaj, da koncentracijom kontrolie ritam svog srca. Nekoliko dana kasnije mije ispriala daje polazak u novu kolu vrlo dobro protekao: Kad se uzbudim, vratim se svom srcu i govorim maloj vili koja je unutra. Ona mi kae da e to dobro proi i, ponekad, ak, ta treba da kaem i da radim." Smeio sam se sluajui je. Zar ne bismo svi voleli da imamo malu vilu koja bi uvek bila uz nas? Pojam usaglaenosti srca i injenica da moemo nauiti da ga lako kontroliemo idu u prilog svim novim idejama o tome kako treba upravljati stresom. Hronian stres izaziva anksioznost i depresiju. On, takoe, ostavlja dobro poznate posledice i na telo: izaziva nesanicu, bore, hipertenziju, lupanje srca, bol u leima, probleme sa koom, vare-

njem, povratne infekcije, neplodnost, seksualnu impotenciju. Stres najzad napada i nae drutvene odnose i profesionalne sposobnosti: dovodi do razdraljivosti, gubitka moi sluanja, pada koncentracije, koncentracije na sebe samog i gubitka timskog duha. Ovi simptomi su tipini za zamor, koji se moe ticati kako posla tako i oseanja blokiranosti u afektivnom odnosu, energetske ispranjenosti. U takvoj se situaciji najee usredsreujemo na spoljanje okolnosti. Kaemo: Kad bih samo mogao da promenim svoju situaciju, mnogo bih se bolje oseao u glavi, pa bi mi odmah i telesno bilo bolje." U meuvremenu, steemo zube, ekamo sledei vikend ili raspust, sanjamo o boljim dani-ma, onim posle". Sve e se srediti kad zavrim studije", kad naem drugi posao", kada deca vie ne budu kod kue", kad napustim mua", kad odem u penziju", i tako dalje. Naalost, retko stvari idu takvim tokom. Isti problemi imaju tendenciju da se ponovo pojave na drugoj ravni, i fantazma o Raju naenom ipak malo predaleko, na sledeem ukrtanju, brzo ponovo postaje na glavni metod upravljanja stresom. Tuno je da esto tako idemo napred sve do dana svoje smrti. Zakljuak koji se moe izvesti iz prouavanja preimustava srane usaglaenosti je u antipodima: problem treba postaviti drugaije. Umesto to neprestano nastojimo da postignemo idealne spoljanje okolnosti, treba da ponemo sa kontrolom unutranjih, tj. sa sopstvenom fiziologijom. Guei fizioloki haos i poveavajui usaglaenost, mi se automatski oseamo bolje, i to odmah, i poboljavamo svoj odnos prema drugima, koncentraciju, spretnost, rezultate. Odjednom se stvaraju okolnosti koje smo neprestano traili, ali to je kao neki izvedeni efekat, sekundarna prednost usaglaavanja: od trenutka kada smo prisvojili svoje unutranje bie, ono to se deava u spoljnom svetu manje utie na nas. Kompjuter koji meri usaglaenost sranog ritma upotrebljava se za istraivanje na sistemu srce-mozak. On moe posluiti i da pokae onima koji u to sumnjaju kako njihovo srce odmah reaguje na oseajno stanje. Meutim, sasvim je mogue vratiti se u usaglaenost i bez kompjutera, i osetiti, u svom svakodnevnom ivotu, dobre posledice odmah. Za to je potrebno nauiti iveti sa usaglaenou.

IV IVETI SRANU USAGLAENOSTRon je bio ono to se u medicinskom argonu zove intenzivista" specijalista za intenzivnu negu reanimacijom - u bolnici u kojoj sam ja bio ef psihijatrijskog odeljenja. On me je pozvao da pogledam efa jedne firme, koji je, sa trideset dve godine, dva dana ranije doiveo infarkt. Brinula ga je ozbiljnost depresije tog mladog oveka: hteo je da ga to pre ispitam, jer je na osnovu medicinske literature znao da bolesnici koji utonu u depresiju imaju slabe anse da preive. Pri tom, ovaj pacijent je imao vrlo slabu promenljivost sranog ritma, stoje bio dodatni znak ozbiljnosti njegovog stanja. Za ovo poslednje Ron nije znao ni ta da preporui, ni kome da se obrati. Kao to je to est sluaj u ovakvim situacijama, njegov pacijent uopte nije eleo da pria sa psihijatrom. Odbio je sve moje pokuaje da evocira okolnosti pod kojima je dobio infarkt ili da govori o svom afektivnom ivotu za koji sam znao daje muan. Ostao je i vrlo neodreen kad je bilo reci o radnim uslovima. Za njega je stres bio deo njegove okoline; uostalom, i njegove kolege su bile pod istim pritiscima kao i on, a nisu dobili infarkt. U svakom sluaju, jedan psihijatar koji nije, kao on, zavrio Harvard, ne treba da mu pria kako treba da ivi. Uprkos ovom tekom kontaktu, bilo je neeg krhkog, ak skoro dejeg, u izrazu njegovog lica. Bio sam dirnut beskrajnom ambicijom koju je nosio u sebi od detinjstva, i koja gaje sada unitavala, kao i njegovo srce. Oseao sam u njemu veliku osetljivost, moda ak umetniku, ljubav prema bojama i muzici koja se nikada nije izrazila krijui se iza te tvrde i hladne fasade. On je sutradan izaao iz bolnice, protivno miljenju svoga kardiologa, da bi se vratio u kancelariju koja gaje ekala". Iskreno sam bio nesrean kad me je Ron est meseci kasnije obavestio daje umro od drugog infarkta, ne stigavi ni da doe do bolnice, nemajui vremena da se otvori prema sopstvenoj osetljivosti. Bio sam oajan to nisam umeo da mu pomognem. Ni moj kolega ni ja

u to vreme nismo znali daje postojala metoda, i prosta i efikasna, da se povea promenljivost lupanja srca i da srce ostvari usaglaenost. Razliite etape ove metode razvio je i testirao Hartmat (Heart-math) institut iz Kalifornije, centar koji je posveen prouavanju i pri-meni srane usaglaenosti (1). Kao i u tradiciji joge, meditacije i svih metoda relaksacije, prva etapa vebe se sastoji u skretanju panje na sopstvenu unutranjost. Prilikom prve primene treba se iskljuiti iz spoljanjeg sveta, odustati od svake preokupacije nekoliko minuta, prihvatiti da nae brige dobiju malo na vremenu potrebnom srcu i mozgu da ponovo dou do svoje ravnotee i bliskosti. Najbolji nain da se to postigne jeste da dvaput udahnemo polako i duboko. Pre svega, to stimulie parasimpatiki sistem i pomalo povlai ravnoteu na stranu fizioloke konice". Da bi njegov efekat bio maksimalan, moramo s panjom pratiti svoj dah sve do trenutka kad izdahnemo vazduh, zatim napraviti nekoliko sekundi pauze, pre no to sledei udisaj sam ne otpone. Treba se, u stvari, prepustiti izdisaju sve dok se on prirodno ne pretvori u neko blaenstvo i lakou.6 Istonjake vebe meditacije upuuju na to da se nastavi praksa usredsreena na najdui mogui udisaj, i da se duh isprazni. Ali, da bi se maksimalno poveala srana usaglaenost, potrebno je, posle deset ili petnaest sekundi ove stabilizacije, svesno skrenuti sopstvenu panju na srce. U toj drugoj etapi najjednostavnije je zamisliti da diete kroz srce (ili kroz centralni deo grudi, ako jo uvek direktno ne oseate srce). Nastavljajui da udiete polako i duboko (ali prirodno, bez napora), treba vizualizovati, ak osetiti, svaki udisaj i svaki izdisaj koji prolazi tako vanim delom naeg tela. Zamislite da mu udisaj, u prolazu, donosi kiseonik koji mu je tako potreban, a da ga izdisaj oslobaa svih otpadaka koji mu vie nisu potrebni. Zamislite lagane i fine pokrete udisanja i izdisanja koji ostavljaju srce da se opere u toj istoj vodi, koja isti i smiruje. Zamislite kako koristi taj poklon koji ste mu podarili. Svoje srce moete da zamislite kao dete u kadici mlake vode u kojoj se ono brka i uiva, prema svom ritmu, bez prisila ili obaveza. Kao dete koje6 Dok sam a radio ovu

J vebu, jedna reenica, koja me je sedamdesetih godina zaudila i veoma pogodila, esto mije padala napamet Tada se pomalo sv

srajber david - ozdraviti (stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize

Documents

višejezički savjetnik za migrantkinje/migrantice i ... ·...

kako da slabe tačke pretvorite u jake...

uvod - dijaski.net · web viewdnevno iz okolice nezavedno...

uloga i značaj psihoanalize danas kao psihoterapijske...

psihicki-razvoj-deteta · web viewod druge do pete godine...

david servan-srajber - ozdraviti

lekovi u terapiji poremeĆenog ponaŠanja...

knj ga 5 - delfi.rs · na pragu se mome stekô, kucnuvši...

desanka maksimoviĆ izbor iz poezije - popara.mk · desanka...

copyright © 2017, mirjana mitrović copyright © ovog ...12...

premerl, tomislav. izložbene manifestacije uz akciju s.o.s...

pomen lacanove psihoanalize za razumevanje galtungove...

politiČka psihoanaliza: psihoanalitiČki pristup...

sonca bi Štel - knjiznica-ludbreg.hr · posječenoj lipi...

iv deo pokuŠajiizmene destruktivnog...

subjekt teorijske psihoanalize-kordic

4 pojma psihoanalize