srednjovekovni kostim zapadne evrope

KOSTIM RANOG SREDNJEG VEKA V – X VEK KOSTIM ROMANIKE XI – XII VEK KOSTIM GOTIKE XIII – XIV VEK BURGUNDSKA MODA KRAJ XIV I XV VEK

Za odeću ovog perioda karakteristično je: Najpre razlika u odevanju starosedelaca –

stare rimske populacije i osvajačkih varvarskih plemena,

Zatim mešanje i obostrani međusobni uticaj.

Sličnost odevanja žena i muškaraca. Osnovni i muški i ženski odevni predmet

je tunika.

Tunika je jednostavna široko krojena odeća koju su nosili i muškarci i žene.

Muška tunika je obično bila do kolena, dok je ženska bila do zemlje.

Tunika siromašnih i bogatih nije se bitno razlikovala po obliku, već samo po kvalitetu materijala i ukrasima.

VI – VII vek IX vek

Muški kostim sastojao se od: Tunike sa rukavima, duge do kolena,

podvezivane pojasom. Pokrivala za noge - pantalone ili čarape

spiralno ili unakrsno podvezane bandažima Prosta obuća Polukružni ogrtač sa kapuljačom

Pantalone - čarape, IV vek

Čarape i par cipela, VII vek, Nemačka

Cipele iz doba Merovinga, VII vek

Tunike, Baje tapiserija

Kralj Lotar, oko 850.

Karlo Veliki

Karlo Veliki, oko 870.

Krunisanje Karla Velikog

Kralj Edgar, X vek

Krunisanje Oto III, kraj X veka

Ženski kostim činili su: Donja tunika - uža, dugačka do zemlje, od

tanjeg materijala, Gornja tunika - kraća, šira i sa širim

rukavima, od debljeg materijala – vune, sa vezenim rubovima, opasana pojasom (kod dvorkinja izuzetno ukrašen). Donja i gornja tunika su uvek raznobojne.

Cipele, Ogrtač, Veo

Ženska odeća iz vremena Karolinga (VIII-X vek).

X vek

Rani srednjovekovni nakit, oko 700.

Kopča ogrtača (ramena), VII vek

Uticaj orijentalnog kostima. Krstaški ratovi omogućili su neposredan

kontakt sa tkaninama i sa odećom i načinom njenog šivenja i razvoj trgovine.

Dolazi do diferencijacije između muške i ženske odeće koja se praktično održala sve do danas.

Odeća se prilagođava prirodnom odnosu tela.

Odeća postaje slojevita.

Krstaškim ratovima donose se novi elementi u odevanju koji postepeno zamenjuju tuniku.

Blio je duga, gornja odeća koja je obeležila period Romanike, a nosili su je predstavnici oba pola.

Iako u suštini tunika, blio je prvi pravi srednjovekovni komad odeće Zapadne Evrope koji je, do tada bezobličnoj, tunici dao formu koja počinje da prati ljudsko telo.

Blio koji je nosilo plemstvo je bio dužine do listova ili članaka i bio je dekorisan oko poruba i oko vrata. Da bi se olakšalo jahanje bio je prosečen u donjem delu.

Niža klasa je, uz praktičnih razloga, nosila blio do kolena.

Ženski blio bio je dug do zemlje sa šlepom, tesno krojen u gornjem, širok i sa puno nabora u donjem delu, sa dugim rukavima izuzetno proširenim u donjem delu, tako da su krajevi dodirivali pod.

Dve haljine Gornja haljina glavni odevni predmet Blio –

tesna u gornjem delu, proširena u donjem sa puno nabora, opasana bogatim pojasom, veoma širokih rukava, dugačkih do zemlje,

Ogrtač, Veo, Kapa

Blio - kroj

Blio – muški i ženski

Tunika, oko 1145

Raskid sa antičkom tradicijom, kako kod muške tako i kod ženske odeće.

Glavni odevni predmeti Sirkot, Kotardi i Hauplend i za žene i za muškarce.

Kod žena se potenciraju i po prvi put otkrivaju oblici tela (,,prozori pakla”).

Pojavljuju se dekoltei. Različita pokrivala za glavu postaju sve

složenija i neobičnijih oblika.

Sirkot se prvi put pojavio kao odeća za oba pola u XII veku, najpre u Španiji, da bi se u XIII i XIV veku proširio i na Englesku i Francusku i postao vodeći gotički odevni predmet.

Sirkot je gornja haljina (sur-cote = preko haljine) širokog okovratnika, sa ili bez rukava, sužena u gornjem i proširena u donjem delu. Nosi se preko donje haljine po čemu je i dobio ime.

U drugoj polovini XIII veka pojavljuje se sirkot bez rukava širokih kružnih otvora sa strana (,,prozori pakla”) kroz koje se po prvi put vide obrisi tela i postaje primarni oblik i aristokratski i dvorski kostim.

Od 1380. godine dekolte postaje sve veći.

Sirkot svileni sa zlatnim rubovima.

Sirkot muški

Sirkot ženski - ,,prozori pakla”

Kotardi je gornje odelo nošeno između 1300. i 1430. godine, posebno u Italiji i Francuskoj, od strane oba pola.

Ženski kotardi je bio pune dužine, imao je nizak i širok dekolte. Bio je pripijen uz torzo, a zatim se od struka širio.

Muški kotardi je najpre bio dužine ¾ sa okruglim okovratnikom, napred otvoren, zakopčava se dugmatima i sa prilično širokim rukavima. Oko 1340. postaje kraći, sa rukavima do lakata.

Kotardi muški (preteča purpoana, dubleta), XIV vek

Sa skraćivanjem kotardia, skraćuju se i pantalone, a produžuju i sužavaju čarape, koje prate sve uže i duže cipele.

Svečana obuća

Šaperon - liripajp

Kotardi muški i ženski - varijeteti

Hauplend je kaput - mantil koji se pojavljuje na kraju XIII veka i nosila su ga oba pola.

Hauplend je uzan u ramenima odakle slobodno pada punom širinom do poda stvarajući nabore. Ponekad se potpasuje u nivou prirodnog struka ili na kukovima i ima dekorativne rukave.

Dekolte, od1380. sve prisutniji i veći.

Razvila se na Burgundskom dvoru u XIV, a vrhunac dostigla u XV veku i raširila se na ostale delove Evrope.

Mi - parti

Cipele - Pulen

Razlikujemo:

Kostim ranog srednjeg veka

Kostim Romanike

Kostim Gotike i

Burgundsku modu

Kostim RANOG SREDNJEG VEKA

(V – X vek):

Nasleđene tunike široke, bezoblične, za oba pola, pantalone za muškarce.

Kostim ROMANIKE (XI – XII vek):

Tunike, Blio – prvi evropski

kostim, prati telo u gornjem delu.

Kostim GOTIKE (XIII – XIV vek): Gornja odela:

Sirkot, Kotardi i Houplend

BURGUNDSKA moda (kraj XIV i XV vek):

Bizarna,

”luckasta”: – Dugačke šiljaste

cipele pulen,- Različite čudne

frizure i kape – enen.