struktura sistema za ko čenje - departman za mehanizaciju...

1

• komandni mehanizam (1, 2, 3)• izvor energije (1, 4)• prenosni mehanizam (5, 9)• izvršni elementi - kočni mehanizam,

kočnice (6, 7)

Struktura sistema za kočenjeStruktura sistema za kočenje

2

Struktura sistema za ko čenje• komandni mehanizam

• nožni• ručni• automatski

• izvor energije• vozač• vozač uz pojačanje spoljašnjim izvorom energije• spoljašnji izvor energije

• prenosni mehanizam • hidrauli čki• pneumatički• mehanički• hidropneumatički• električni

• izvršni elementi - kočni mehanizam• disk kočnice• doboš kočnice• električni• hidrodinamički

• mesto dejstva• točkovi vozila• transmisija

3

Hidrauli čki prenosni mehanizam

Komandni mehanizam Prenosni mehanizam Kočni mehanizam

1 - pedala kočnice 2 - glavni kočni cilindar3 - rezervoar za ulje4, 5 - cevovod

6 - prednje kočnice7 - zadnje kočnice

4

Hidrauli čki prenosni mehanizam

primer: pojednostavljeni dvokružni sistem bez servo-pojačanja i ograničavanja sile kočenja

5

Specifikacija baza a b Viskoznost na 100°C, mm2/s

Viskoznost na －40°C, mm2/s

Ph vrednost

DOT 3 Glikol iznad 205°C iznad 140°C iznad1,5 ispod 1500 7,0-11,5

DOT 4 Glikol iznad 230°C iznad 155°C iznad1,5 ispod 1800 7,0-11,5

DOT 5.1 Glikol iznad 260°C iznad 180°C iznad1,5 ispod 900 7,0-11,5

DOT 5 Silicijum iznad 260°C iznad 180°C iznad1,5 ispod 900 7,0-11,5

a - Tačka ključanja suve tečnosti: nova tečnost, bez apsorbovane vlageb - Tačka ključanja vlažne tečnosti: tečnost sa zapreminskih 3,7% vlage.

Fluidi za kočne sisteme - kočne tečnosti: sintetičke tečnosti, na bazi glikol etra i poliglikola, mineralne kočne tečnosti, na bazi silicijuma. Specifikacije kočnih tečnosti se označavaju DOT 3, DOT 4 ili DOT 5. Osobine:- tačka ključanja, viskoznost i promena viskoznosti sa temperaturom- higroskopnost- oksidaciona stabilnost i uticaj na zaptivke od elastomera

U eksploataciji, tačka ključanja tečnosti u kočnom sistemu ne sme da bude niža od 155° C, odnosno kočna tečnost ne sme da ima više od 4 % vlage.

6

Hidrauli čki dvokružni prenosni mehanizam

1. krug 2. krug

Dvokružni sistem podeljen na kočne krugove prednje osovine i zadnje osovine: koristi se na svim vozilima (II dvokružni sistem)

7

Hidrauli čki dvokružni prenosni mehanizam

1. krug 2. krug

Dvokružni sistem podeljen na dijagonalne kočne krugove: koristi se na nekim putničkim automobilima, (X dvokružni sistem)

8

Glavni ko čni cilindar

9

Raspodela sila po osovinama vozila pri ko čenju

Sistem za kočenje mora da obezbedi pravilnu raspodelu kočnih sila • razlike u konstrukciji kočnica na pojedinim osovinama (disk, doboš,

prečnici radnih površina)• razlike statičkih opterećenja po osovinama• promena opterećenja osovina punog i praznog vozila, • dinamičke promene vertikalnih opterećenja osovina pri kočenju• promena osovinskih opterećenja na nagibu

Pravilna raspodela sila je potrebna da bi se pri kočenju iskoristilo prijanjanje svakog točka na podlogu, ali i sprečilo blokiranje točkova

10

Raspodela sila po osovinama vozila pri ko čenju

Sa povećanjem usporenja vozila, zadnja osovina se rasterećuje i mogućnost ostvarenja kočnih sila na zadnjoj osovini se umanjuje, dok se na prednjoj osovini povećava.

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

GP, GZ - opterećenje prednje odnosno zadnje osovine pri usporenju z = a / g

FKP, FKZ - idealne kočne sile prednje odnosno zadnje osovine za usporenje z

11

Raspodela sila po osovinama vozila pri ko čenju

Bez regulacije (zelena i crvena linija), sistem bi proporcionalno povećavao sile kočenja i na prednjoj i na zadnjoj osovini, zbog čega bi u jednom trenutku došlo do blokiranja točkova samo zadnje osovine, kada FKZ > Gz φ

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

GP, GZ - opterećenje prednje odnosno zadnje osovine pri usporenju z = a / g

FKP, FKZ - idealne kočne sile prednje odnosno zadnje osovine za usporenje z

12

Raspodela sila po osovinama vozila pri ko čenju

Za ograničavanje intenziteta kočenja zadnje osovine koristi se korektor tzv. automatski korektor sile kočenja.

Automatski korektori sila kočenja (zadnje osovine):• konstantno ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine• promenljivo ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine u funkciji

• pritiska u kočnom krugu prednje osovine• opterećenja zadnje osovine• usporenja vozila

13

• konstantno ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

aa

bb

14

• ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine u funkciji pritiska u kočnom krugu prednje osovine

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

a b

15

• ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine u funkciji pritiska u kočnom krugu prednje osovine

16

• ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine na osnovu opterećenja (ugiba) zadnje osovine

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

ab

17

• ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine na osnovu ugiba zadnje osovine

• razlika os. opterećenje puno/prazno u teretnom vozilu može biti 4 do 5 puta i više

• proporcionalnost prema pritisku u sistemu

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

ab

18

• ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine na osnovu usporenja vozila (i/ili uzdužnog nagiba puta)

• a - prazno vozilo: granično usporenje se postiže pri nižem pritisku u sistemu

• b - natovareno vozilo: granično usporenje se postiže pri višem pritisku u sistemu

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

ab

zadnje kočnice

nagnuta površ

kuglica

ventil

iz gl. koč. cilindra

19

• ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine na osnovu usporenja vozila (i/ili uzdužnog nagiba puta)

• a - prazno vozilo: granično usporenje se postiže pri nižem pritisku u sistemu

• b - natovareno vozilo: granično usporenje se postiže pri višem pritisku u sistemu

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

ab

pravac kretanja vozila

20

• ograničenje pritiska u kočnom krugu zadnje osovine na osnovu usporenja vozila (i/ili uzdužnog nagiba puta)

• a - prazno vozilo: granično usporenje se postiže pri nižem pritisku u sistemu

• b - natovareno vozilo: granično usporenje se postiže pri višem pritisku u sistemu

• proprcionalnost prema pritisku u sistemu

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

a

b

21

Hidrauli čki prenosni mehanizam sa servopoja čanjem

Sila koju vozač stvara nogom na pedali kočnice ne sme biti veća od zakonom zahtevanih vrednosti, ali i zbog komfora i na lakim vozilima, pa se primenjuje pojačanje sile kočenja primenom servo-pojačivača.

22

primer: pojednostavljeni dvokružni sistem bez servo-pojačanja i ograničavanja sile kočenja

23

Karakteristika kočnice C*– odnos obimne sile kočenja i normalne sile kojom se pritiska oblogaFKD = C* FN = 2 μ FN

doboš kočnica

disk kočnica

24

glavni kočni cilindar

korektor sila kočenja zadnje osovine

SERVO-POJAČIVAČ

25

1 - klipnjača2 - opruga3 - komora sa potpritiskom i veza sa vakuum-pumpom4 - membrana5 - kućište ventila6 - regulacioni klip7 - dvostruki ventil8 - telo klipa9 - filter za vazduh10 - potisna šipka11 - sedište ventila12 - radna komora

26

neaktivan:radna komora je spojena sa izvorom potpritiska

27

delimično aktiviran:komore su razdvojene zaptivanjem dvostrukog ventila

28

potpuno aktiviran:ventil spaja radnu komoru sa atmosferom