tri osnovna filozofska pitanja i discipline

TRI OSNOVNA FILOZOFSKA PITANJA I DISCIPLINE

1) PITANJE O BIĆU Prvo i osnovno filozofsko pitanje je pitanje o biću.

Biće - suština svega postojećeg.Filozofi raznih vremena su pokušavali da utvrde pravo biće stvari, suštinu stvari, odnosno sveta u celini,

kao i prve ili poslednje uzroke ili pokretače celokupnog kretanja i razvoja.

1) PITANJE O BIĆU U antičko doba mnogi filozofi su tražili jedan ili više praelemenata iz kojih je sastavljen kosmos.

U novom veku filozofija prirode ispitivala je vreme, prostor, materiju, kretanje i tako objašnjavajla sve pojave u prirodi.

1) PITANJE O BIĆU

Pitanje o biću polazi od pretpostavke da je svet kako nam se prikazuje čulima varljiv i neistinit, da se iza njega skriva pravi svet suština, koje se mogu saznati mišljenjem.

1) PITANJE O BIĆU Najznačajnije teorije o biću stvorene su u XVII veku. Te teorije je kritikovao Kant i pozitivisti, sa čime je mogućnost filozofskih istraživanja o biću bila ozbiljno dovedena u pitanje.

1) PITANJE O BIĆU Ipak i u XIX i XX veku filozofi su nastavili svoja razmišljanja o biću.

Zato možemo reći da je pitanje bića bilo i ostalo jedno od najvažnijih pitanja filozofije.

2) PITANJE O SAZNANJU

Drugo osnovno filozofsko pitanje.Ispitivanje porekla, obima, vrednosti i granica saznanja.

Ispitivanje porekla saznanja - učešće objektivnih i subjektivnih, čulnih i misaonih činilaca u saznanju.

2) PITANJE O SAZNANJU U pogledu obima saznanja - da li se može saznati samo ono što je dostupno čulima ili i ono što je izvan tog iskustva.

Što se tiče vrednosti saznanja - da li je moguće sigurno saznanje istine i pod kojim uslovima je moguće ako jeste.

2) PITANJE O SAZNANJU

S vremena na vreme tokom istorije teorija saznanja je dobijala prvorazredan značaj zahtevajući za sebe primat u odnosu na pitanje o biću.

Međutim pitanja i o biću i o saznanju se međusobno uslovljavaju, tako da određeno rešenje pitanja bića određuje i rešenje pitanja saznanja i obrnuto.

3) PITANJE O ČOVEKU To je pitanje o čovekovom mestu i ulozi u prirodi, u društvu, u svetu.

Čovek je živo biće koje se razlikuje od svih drugih živih bića po tome što je stvaralački subjekt, koji stvara svoj posebni svet istorije, društva i kulture.

Pokazalo se da su pitanja bića i pitanja saznanja na izvestan način pre svega pitanja čoveka.

Sva tri pitanja filozofije, o biću, o saznanju i o čoveku, međusobno se dopunjuju i uslovljavaju, ukazujući na jedinstvo celokupnog sadržaja filozofije.

3 PODRUČJA FILOZOFIJE I filozofske discipline koje proučavaju biće, njegovu strukturu, njegove opšte zakone.

II filozofske discipline koje proučavaju saznanje, njegovo poreklo, strukturu i vrednost.

III filozofske discipline koje proučavaju čoveka, njegovo moralno delovanje, umetničko stvaranje, društveni život i istoriju.

*filozofske discipline koje proučavaju biće

METAFIZIKAONTOLOGIJA

METAFIZIKA

Metafizika ispituje ono što je prvo i ono što je poslednje.

Šta je biće, suština, razvoj, kretanje, supstancija...

Aristotel je svoju prvu filozofiju odredio kao učenje o prvim uzrocima i izvorima bića, ona pita o biću kao biću.

METAFIZIKA

Ime metafizika je dobila kasnije po tome što su Aristotelovi učenici njegovu prvu filozofiju svrstali iza fizike, meta ta fizika.

Fizika je učenje o prirodi, o fizisu, filozofija prirode.

Metafizika je disciplina o onome što je sa one strane fizičkog, sa one strane promenljivog, o onome što bićima pripada po njihovoj suštini.

ONTOLOGIJA Ontologija je učenje o biću. Biće kao postojeće je sve ono što postoji, a suština je ono po čemu nešto postoji baš kao što postoji.

Kao nauka o biću ontologija je osnovna filozofska disciplina, jer su njena rešenja osnovna i za sva druga filozofska pitanja i filozofske discipline.

Mogući su različiti oblici pitanja o biću:

A) Da li je li biće jedno, dvojstveno ili mnoštveno?

1. MONIZAM uči da se u osnovi svega nalazi jedan princip.

2. DUALIZAM uči da su u osnovi svega nalaze dva nepomirljiva principa.

3. PLURALIZAM uči da su u osnovi svega nalaze više principa.

B) Prema osnovnom odredenju bića ontološko gledište može biti:

1. MATERIJALIZAM, uči da je biće materijalno, da je materija primarna, a svest i mišljenje sekundarni.

2. IDEALIZAM, uči da je pravo biće i osnova svega ideja, mišljenje, duh, svest, volja, a da su pojavna bića izvedena.

** filozofske discipline koje proučavaju saznanje

TEORIJA SAZNANJA

TEORIJA SAZNANJA Saznajni problemi stari su koliko i filozofija.

Međutim, tek je u XVII veku Džon Lok zasnovao teoriju saznanja kao filozofsku disciplinu čiji je zadatak bio da utvrdi poreklo, izvesnost i domet ljudskog saznanja.

B) S obzirom na pitanja o vrednosti i granici saznanja razlikujemo:

1. DOGMATIZAM koji uči da je moguće sigurno saznanje istine, kao i prihvatanje istine bez proveravanja.

2. SKEPTICIZAM uči da nije moguće saznanje objektivne istine, pa je zato mudro uzdržavati se od izricanja sudova.

3. KRITICIZAM zahteva ispitivanje granica saznanja pre njegove upotrebe.

A) Ako se pitamo o poreklu saznanja razlikujemo nekoliko osnovnih odgovora:

1. EMPIRIZAM - iskustvo je izvor saznanja.2. SENZUALIZAM - čulno iskustvo izvor saznanja.3. RACIONALIZAM - prava osnova saznanja je razum.

4. INTUICIONIZAM - do najdubljih suštinskih životnih saznanja dolazimo intuicijom, neposrednim uvidom bez učešća uma.

5. IRACIONALIZAM - glavni izvor saznanja je volja.

*** filozofske discipline koje proučavaju čovekaETIKAESTETIKAANTROPOLOGIJA

ETIKA - filozofija moralaEtika je filozofska disciplina koja ispituje poreklo, motive, norme i svrhe moralnog delovanja.1. HETERONOMNA ETIKA zastupa stanovište da je izvor morala izvan čoveka.

2. AUTONOMNA ETIKA smatra da je izvor morala u čoveku.

ETIKA S obzirom na shvatanje svrhe moralnog delovanja razlikujemo pravce:

1. EUDAJMONIZAM po kome je cilj ljudskog delovanja sreća.

2. HEDONIZAM po kome je cilj ljudskog delovanja uživanje.

3. UTILITARIZAM po kome je cilj ljudskog delovanja korist.

ESTETIKAEstetika je filozofska disciplina koja proučava lepo u umetnosti i u prirodi, ispituje suštinu, uslove i kriterijume stvaranja, doživljavanja i ocenjivanja umetnosti.

Ona je filozofija lepog i filozofija umetnosti.

ANTROPOLOGIJA Antropologija je filozofska disciplina koja proučava posebnu suštinu ljudskog bića - opšte karakteristike ljudske prirode.

kraj