1

ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA O POTREBAMA POTENCIJALNIH I POSTOJEĆIH MLADIH PREDUZETNIKA U REPUBLICI SRBIJI

ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA O POTREBAMA POTENCIJALNIH I POSTOJEĆIH

MLADIH PREDUZETNIKA U REPUBLICI SRBIJI

Služba za mala i srednja privredna društva Privredne komore Srbije iPrivredni forum mladih

Beograd, oktobar 2016.

5

UVODNa omladinsko preduzetništvo u Srbiji sve više se gleda kao na jedan od načina koji može mnogo doprineti smanjenju nezaposlenosti među mladima. Stopa nezaposle-nosti mladih lica uzrasta 15–24 godine u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na osnovu Ankete o radnoj snazi za II kvartal 2016. godine, iznosi 36,1%. Kako bi se sprečio dalji rast stope nezaposlenih mladih lica, koji je konstantan godinama unazad, ulažu se veliki napori da se kreira stimulativniji ambijent za rast i razvoj, koji bi uslovio otvaranje novih radnih mesta.

Olakšavanje i ohrabrivanje mladih da krenu putem preduzetništva je neophodno, jer svaka peta mlada osoba uzrasta 15–24 godine (20,2%) pripada tzv. „NEET“ kategoriji (nije zaposlena, nije u sistemu obrazovanja, niti se usavršava), što predstavlјa značajan ekonomski izazov za zemlјu. Imajući u vidu ovakvo stanje, kojem dodatno doprinosi ograničena ponuda radnih mesta, preduzetništvo predstavlјa jedno od rešenja datog problema. Anketa Svetske banke pokazuje da u Srbiji 46% ispitanika žele da budu pre-duzetnici, ali da je samo 8% zaista spremno da se angažuje na tome, jer čak 85% anke-tiranih smatra da je preduzetništvo rizik, a kao glavne prepreke navode nestimulativan poslovni ambijent. Nezaposlenost mladih u Srbiji predstavlja sistemski problem čije re-šavanje podrazumeva uključenost svih društvenih aktera.

Iz tog razloga, svedoci smo sve većeg potenciranja razvoja preduzetničke svesti među mladima kao prvog koraka u razvoju omladinskog preduzetništva. Vlada Republike Srbi-je je ovu godinu proglasila „godinom preduzetništva“ i time intezivirala podršku razvoju preduzetništva i preduzetničkog duha. Izrađena je i Nacionalna strategija za mlade1, koja utvrđuje osnovne principe i pravce delovanja, kao i očekivane rezultate delovanja svih subjekata omladinske politike ka unapređenju društvenog položaja mladih i stvaranju uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima. Strategija se zasniva na strateškom opredelјenju države da radi sa mladima i za mlade, i da, polazeći od cilјa po-stavlјenog u Zakonu o mladima2, teži obezbeđivanju uslova koji će omogućiti mladima

1 http://www.mos.gov.rs/mladisuzakon/attachments/article/389/nacionalna_strategija_za_mlade0101_cyr.pdf2 Zakon o mladima („Službeni glasnik RS”, broj 50/11), član 3, stav 2: subjekti omladinske politike su: Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao nosioci omladinske politike, ustanove, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugi subjekti koji učestvuju u sprovođenju omladinske politike.

6

da u potpunosti dostignu svoje potencijale, aktivno učestvuju u društvu, doprinoseći ne samo sopstvenom razvoju, već i razvoju društvu. U tranzicionim društvenim okol-nostima važno je da se mladi osposobljavaju za usvajanje novih vrednosti, novog duha vremena, što uključuje razvijanje i širenje preduzetničkog duha, proaktivan i inovativan odnos prema rešavanju problema.

Preduzetništvo je glavni pokretač inovativnosti, konkurentnosti i privrednog rasta u jednoj sredini, što pokazuje i preporuka Evropske unije da se preduzetništvo što rani-je uključi u obrazovanje mladih ljudi. Preduzetničke veštine su od ključne važnosti za otpočinjanje sopstvenog poslovanja. Lisabonskom agendom, donetom 2000. godine, preduzetništvo je prepoznato kao „nova osnovna“ veština, neophodna svima da bi živeli i radili u društvu zasnovanom na znanju. Omladinsko preduzetništvo je prepoznato i unutar Ministarstva privrede kroz „Strategiju za podršku razvoja MSPP i konkurentnosti za 2015–2020“. Sve ukazuje na neophodnost razvoja i promocije preduzetničkog duha i podsticanja preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva.

Dobre poslovne ideje nisu strane velikom broju mladih u Srbiji. Međutim, neophodna im je veća podrška na putu ka uspehu, jer im uglavnom nedostaje prethodno iskustvo. Put od ideje do realizacije je dugačak i kompleksan. Tom putu ideja jeste preduslov, ali mora postojati i dobar tim, pristup finansiranju kako bi se razvijala ta ideja, plasman proizvoda/usluge i izlazak na nova tržišta.

Pokretanje sopstvenog posla je veliki izazov, jer onog trenutka kada se registruje, prav-no lice počinje da generiše troškove. Pre registracije pravnog lica mora da se osmisli proizvod ili usluga koja se nudi, da se pronađe tržište, obezbedi finansiranje, promoviše proizvod ili uslugu, i još mnogo toga. U svim fazama se privrednici susreću sa prepreka-ma, od kojih je možda najveća nemogućnost predviđanja narednog koraka, a time ni izazova koje taj korak donosi. Izrada dobrog poslovnog plana sa preciznim prihodima i rashodima doprinosi boljem poslovnom planiranju, međutim, preduzetništvo je mnogo širi pojam od samog praćenja koraka u procesu od registracije privrednog subjekta do plasmana prozvoda.

Kako bi se došlo do što preciznijih smernica na koji se način može unaprediti ambijent za razvoj preduzetništva, kako u pogledu poboljšanja zakonodavnog okvira, tako i u po-

7

gledu povećanja efikasnosti institucija i agencija, sprovedeno je „Istraživanje mišlje-nja postojećih i potencijalnih mladih preduzetnika“ Anketa je sprovedena u okviru projekta „Karavan omladinskog preduzetništva“, koji sprovode Privredna komora Srbije i organizacija Privredni forum mladih, uz podršku Ministarstva privrede Republike Srbije i Razvojne agencije Srbije.

Kako bismo saznali mišljenje mladih o poslovnom ambijentu, kao i da bi se uspešno razvijale njihove potrebe, neophodno je odgovoriti na nekoliko pitanja: Šta predstavlja preduzetništvo za mlade u Srbiji? Koliko su mladi informisani o preduzetništvu? Koliko mladi veruju državi i njenim institucijama po pitanju obezbeđivanja početnog kapitala? Do odgovora na ova pitanja pokušaćemo doći na osnovu analize anketnog upitnika o potrebama postojećih i potencijalnih mladih preduzetnika na teritoriji Republike Srbije.

Istraživanja o omladinskom preduzetništvu u Srbiji su retka i zbog toga smo želeli da sprovedemo jedno sveobuhvatno istraživanje o omladinskom preduzetništvu, te tako upoznamo širu javnost sa potrebama i problemima mladih preduzetnika u Srbiji. Istra-živanje njihovog mišljenje o preduzetništvu će nam, između ostalog, pomoći da pre-ciznije identifikujemo probleme razvoja omladinskog preduzetništva i na osnovu njih dođemo do eventualnih rešenja.

8

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAAnketa „Istraživanje mišljenja postojećih i potencijalnih mladih preduzetnika“ sprovedena je u okviru projekta „Karavan omladinskog preduzetništva – program po-drške osnivanju omladinskih kompanija, kao i osnaživanju i pospešivanju omladinskog preduzetništva na teritoriji Republike Srbije”, koji realizuju Privredna komora Srbije i or-ganizacija Privredni forum mladih, a finansira Razvojna agencije Srbije. Ova anketa pred-stavlja i osnovu našeg istraživanja.

Cilj istraživanja je da dođemo do mišljenja i potreba potencijalnih i postojećih mladih preduzetnika3 kako bismo doprineli unapređenju usluga u oblasti omladinskog predu-zetništva. Izrada konkretnih mera koje doprinose razvoju instrumenata koji će omogu-ćiti mladima da budu motivisani za pokretanje sopstvenog posla i njegov razvoj. Imajući u vidu sve specifične potrebe mladih, svrha dokumenta je da izrađene preporuke dobiju posebnu pažnju u okviru aktivnosti osnovanog „Saveta za preduzetništvo mladihˮ (Sa-vet) kao savetodavnog tela Privredne komore Srbije. Cilj Saveta je da utiče na razvoj pre-duzetničke svesti kod mladih, unapređuje stepen zapošlјivosti i zapošlјavanja mladih, da horizontalno uveže sve relevantne aktere koji sprovode omladinske politike u zemlјi, ali i u evropskim i svetskim mrežama za mlade. Savet zastupa interese kompanija do 5 godina starosti, mladih privrednika do 35 godina i mladih koji se bave promovisanjem preduzetništva.

Za prikupljanje potrebnih informacija korišćen je pisani upitnik koji je popunjavan pri posetama „Karavana omladinskog preduzetništva” gradovima Srbije, kao i onlajn upit-nik koji je za potrebe izrade analize mišljenja mladih preduzetnika postavljen na sajt Privredne komore Srbije, na sajtovima regionalnih privrednih komora, kao i na velikom broju onlajn medija i internet portala, kancelarija za mlade, kancelarija za lokalni i eko-nomski razvoj, udruženja preduzetnika, zvaničnog sajta organizacije Privredni forum mladih i drugih onlajn kanala.

Upitnik za analizu potreba mladih preduzetnika sadržao je 24 pitanja, kojima se mere stavovi mladih preduzetnika o preduzetništvu, stepenu njihove informisanosti o

3 U nastavku rada umesto potencijalnih i postojećih mladih preduzetnika koristićemo termin mladi preduzetnici.

9

mogućnostima pokretanja sopstvenog posla, upravljanja poslovanja, kao i o pod-sticajnim programima države kojima se podržava omladinsko preduzetništvo.

Ciljna grupa ankete sprovedene u okviru Projekta jesu mladi preduzetnici uzrasta od 15 do 35 godina. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 739 mladih preduzetnika sa teritorije Republike Srbije. Anketni upitnik istraživanja o potrebama mladih predu-zetnika u Republici Srbiji popunilo je 739 mladih preduzetnika, među kojima je najveći broj uzrasta 21–25 godina (40%) i 26–30 godina (28%). Kada je reč o nivou obrazovanja, najveći broj anketiranih (njih 65%) završio je višu školu ili fakultet, 34% ispitanika završilo je srednju školu/gimnaziju, dok je najmanje onih samo sa osnovnom školom.

GRAFIKON 1: STEPEN STRUČNE SPREME ISPITANIKA

1 %

3 4 %

6 5 %

Osnovna škola Srednja škola/gimnazija Viša škola/fakultet

10

Najveći broj ispitanika dolazi iz grupe visokoobrazovanih – njih 65%. Ovi podaci mogu biti prilično ohrabrujući s obzirom na činjenicu da je među mladima sa višom školom i fakultetom veliki broj nezaposlenih. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljava-nje, procenat nezaposlenosti visokoobrazovanih mladih ljudi u ukupnoj nezaposlenosti prema stepenu stručne spreme, za oktobar 2016. godine beleži 9,08%4. Imajući to u vidu, dolazimo do zaključka da se sve veći broj mladih sa visokim obrazovanjem opredeljuje za preduzetništvo kao jedan od načina da po završetku studija dođu do posla. Zaintre-sovanost za preduzetništvo je velika i među mladima sa srednjom školom i gimnazijom. Rezultati ankete pokazuju da je njih 34% među anketiranim mladim preduzetnicima.

Ispitivanje je sprovedeno u peridu od 1. maja do 15. oktobra 2016. godine.

PRIVATNI BIZNIS KAO ZADOVOLJSTVO I IZAZOVIzveštaj GEM-a (Global Entrepreneurship Monitoring) predviđa da će mladi preduzetnici biti pokretači promena i ekonomskog rasta, te da će šezdeset odsto radnih mesta do 2020. godine biti usko vezano za inovacije i preduzetništvo, a Srbija je već na tom putu. Ipak, preduzetništvo u modernom smislu je nov trend u zemlji, samim tim, mali je pro-cenat onih koji uspevaju. Novoosnovana preduzeća (start-up) rade u dinamičnoj atmos-feri, jer se, u svetu tehnologije, stvari menjaju velikom brzinom. Za uspeh nije dovoljno imati samo dobru ideju. Ona jeste preduslov, ali morate da imate i dobar tim, a onda u što kraćem vremenskom roku da nađete nekoga ko će finansirati razvijanje te ideje.

Da bi sistemski i instuticionalno mogao da se podrži predviđeni trend i da bi nivo predu-zetničke svesti u Srbji bio na određenom nivou i u skladu sa standardima EU, važno je da razumemo pravila novog vremena. Kako mladi vide i razumeju preduzetnike svakako je važan faktor koji treba uzeti u obzir kako bi se razvijanje i širenje preduzetničkog duha prilagodilo savremenim i inovativnim trendovima.

Na samom početku istraživanja potreba mladih preduzetnika želeli smo da saznamo šta za mlade preduzetnike predstavlja privatni biznis. Da li je finansijska stabilnosti jedini razlog za mlade da započnu sopstveni posao? Samozapošljavanje za većinu ispitanika,

4 Mesečni statistički bilten, oktobar 2016, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republika Srbija.

11

za njih 45%, predstavlja zadovoljstvo i ispunjenost, jer imaju priliku da se bave onim što vole. Pored zadovoljstva i ispunjenosti, za 43% mladih preduzetnika privatni biznis pred-stavlja izazov, dok 10% ispitanika na preduzetništvo gleda kao na rizik i neizvesnost.

GRAFIKON 2: ŠTA PREDSTAVLJA PRIVATNI BIZNIS ZA MLADE PREDUZETNIKE?

Zanimalo nas je, takođe, njihovo mišljenje o osobinama koje jedan uspešni mladi preduzetnik mora da poseduje. Ispitanici su mogli da zaokruže najviše tri ponuđena odgovora. Za 32% anketiranih, uspešan mlad preduzetnik mora da poseduje kreativnost i inovativnost, na drugom i trećem mestu su spremnost na rizik sa 27% odgovora, te veze i dobra povezanost sa drugim ljudima sa 20,5% odgovora. Dobra organizovanost je na

1 0 %

4 3 %

4 5 %2 %

Rizik i neizvesnost Izazov Zadovoljstvo i ispunjenost Nuždu zbog nedostatka posla

12

četvrtom mestu sa 19,5% odgovora mladih ispitanika. Zanimljivo je spomenuti da mali broj ispitanika, svega 1%, smatra da uspešan preduzetnik mora biti visokoobrazovan.

TABELA 1: KOJE OSOBINE JEDAN USPEŠAN PREDUZETNIK MORA DA POSEDUJE?

Kreativnost i inovativnost 32%

Visoko obrazovanje 1%

Spremnost na rizik 27%

Veze i dobra povezanost sa drugim ljudima 20,5%

Dobra organizovanost 19,5%

Hrabrost i posvećenost /

Upornost i istrajnost /

Obično se pretpostavlja da je najveća motivacija pojedinaca za otpočinjanje sopstve-nog poslovanja mogućnost sticanja veće finansijske dobiti. Međutim, novac ne mora biti jedini razlog i motiv koji navodi ljude na pokretanje sopstvenog posla. Zbog toga smo želeli da saznamo šta još navodi mlade preduzetnike da pokrenu svoj posao. Na pitanje iz kojih razloga bi još započeli sopstveni posao, mladi preduzetnici kao najče-šće razloge navode želju da nezavisno upravljaju svojom karijerom, i to u 44% slučajeva, ispunjenost jer radiš ono što voliš – 35% odgovora, pružanje pozitivnog doprinosa široj za-jednici – 18%, dok za 3% ispitanika razlog leži u želji da budu inspiracija drugima.

13

GRAFIKON 3: IZ KOJIH RAZLOGA BI MLADI PREDUZETNICI ZAPOČELI SOPSTVENI POSAO?

1 8 %

3 % 3 5 %

4 4 %

Dati pozitivan doprinos široj zajednici Biti inspiracija drugima

Ispunjenost jer radiš ono što voliš Želim da nezavisno upravljam svojom karijerom

14

NEDOVOLJNA INFORMISANOST O PREDUZETNIŠTVUZa uspešan razvoj preduzetništva potrebno je blagovremeno informisanje i postojanje efikasanog mehanizma komunikacije institucija sa privrednicima. Pod ovim se ne po-drazumevaju samo informacije sa zvaničnih internet stranica, već i direktna komunika-cija. Potrebno je davanje pravovremene informacije o izvorima finansiranja, povoljnim uslovima kreditiranja, podrška pri pristupanju izvorima finansiranja i izrade poslovnog modela, i najzad, pružanje podrške prilikom izlaska na tržište.

To potvrđuje i rezultat sprovedene ankete. Na pitanje koliko su mladi preduzetnici u Srbiji informisani o preduzetništvu, većina (njih 55%) se izjasnila da je dovoljno infor-misana, za razliku od 45% njih koji smatraju da nisu dovoljno informisani.

GRAFIKON 4: KOLIKO SU MLADI PREDUZETNICI U SRBIJI INFORMISANI O PREDUZETNIŠTVU?

5 5 %

4 5 %

Da Ne

15

Kao najčešće razloge nedovoljne informisanosti mladi preduzetnici navode: neposto-janje jedinstvenog izvora koji pruža objedinjene informacije o preduzetništvu, malo sajtova i foruma koji su posvećeni preduzetništvu i pomoći mladim preduzetnicima da započnu sopstveni posao, slabu promociju preduzetništva u medijima, nedovoljno in-formacija o deficitarnim delatnostima, neažuriranost informacija koje se mogu naći na internetu, a koje su u vezi sa stanjem ekonomije i privrede u zemlji, kao i neažuriranost podataka i dokumenata potrebnih za pokretanje biznisa.

Podatak da gotovo polovina ispitanika smatra da nije dovoljno informisana o predu-zetništvu ukazuje na to da država mora pronaći načine kako da bolje informiše mlade preduzetnike i time podstakne omladinu da uđe u „preduzetničke vode“.

GRAFIKON 5: NA KOJI NAČIN SE MLADI PREDUZETNICI EDUKUJU PO PITANJU OSNIVANJA I VOĐENJA SOPSTVENOG BIZNISA?

3 1 %

1 4 %

1 9 %

6 %

3 0 %

Pratim globalne trendove

Čitam biznis literaturu

Pohađam seminare

Sa nastavnicima/profesorima uokviru školskog predmeta iliprograma

Preko prijatelja/poznanika koji većvode sopstveni biznis

16

Trebalo bi da informisanost mladih na temu preduzetništva i razvoja preduzetničke sve-sti ima značajno mesto u formalnom obrazovnom sistemu. Nažalost, mladi se u Srbiji u celokupnom sistemu obrazovanja ne upoznaju s preduzetništvom, što objašnjava nji-hov nizak nivo razumevanja samog pojma preduzetništva. Na pitanje kako se mladi preduzetnici edukuju po pitanju osnivanja i vođenja sopstvenog biznisa, rezultati ankete su pokazali da je svega 6% mladih preduzetnika imalo prilike da se u sistemu formalnog obrazovanja edukuje o osnivanju i vođenju poslovanja, 31% njih svoje zna-nje stiče prateći globalne trendove, 30% preko prijatelja/poznanika koji su već uplovili u privatni biznis, 14% njih čitanjem literature o biznisu i 19% ispitanika pohađanjem odgovarajućih seminara.

Dobijeni rezultati pokazuju da se mladi preduzetnici najmanje edukuju o preduzet-ništvu u školi, odnosno na fakultetu. Iako razmena iskustava sa kolegama i saznavanje uspešnih primera u poslovanju mogu dosta pomoci mladim preduzetnicima u preva-zilaženju početničkih problema, trebalo bi da formalno obrazovanje ima veću ulogu u širenju preduzetničke svesti. Uspešne kolege mogu da ih upute u to kako da kvalitetno razviju svoj proizvod i kako da ga plasiraju na tržište, ali podsticanje razvoja preduzet-ničkog razmišljanja i preduzetničkih veština treba da bude prepoznato kao osnovna ve-ština i u procesu obrazovanja.

Već smo napomenuli da je Lisabonskom agendom iz 2000. godine preduzetništvo pre-poznato kao „nova osnovna“ veština, neophodna svima da bi živeli i radili u društvu zasnovanom na znanju. U zemljama EU preduzetnička problematika zastupljena je na svim nivoima formalnog obrazovanja, gde se preduzetništvo definiše ne samo kao pro-ces pripremanja, obrazovanja i treninga za kreiranje biznisa, već i u jednom širem kon-tekstu – kao proces razvoja preduzetničkog načina razmišljanja, preduzetničkih veština i ličnih kvaliteta koji nisu direktno vezani za formiranje i vođenje biznisa.

17

MNOGO IDEJA – MALO KONKRETNIH KORAKAZavršetak fakulteta ili srednje škole tek je početak, nakon kojeg sledi izlazak na tržište ideja i veština. To je prelomni trenutak da se sa teorijskih znanja pređe na pitanja kako da se problemi reše, kako da se kreativno razmišlja i kako da se određene stvari dese. Da bismo jasnije utvrdili stepen zaintresovanosti mladih preduzetnika, želeli smo najpre videti stepen razvijenosti njihovih poslovnih ideja. Na kom nivou realizacije se nalaze poslovne ideje mladih preduzetnika i koliki broj njih je učinio konkretne korake u sprovođenju svojih poslovnih ideja? Na ovo pitanje 44% mladih preduzetnika je odgovorilo da ima poslovnu ideju, ali da nije učinilo konkretne korake, 22% njih edukuje se i posećuje seminare posvećene preduzetništvu i priprema poslovni plan, 16% anketi-ranih je pokrenulo posao pre manje od 12 meseci, dok je 13% ispitanika već pokrenulo poslovanje.

GRAFIKON 6: NA KOM NIVOU REALIZACIJE SE NALAZI POSLOVNA IDEJA ISPITANIKA?

4 4 %2 2 %

5 %

1 6 %1 3 %

Imam ideju ali nisam učinio/lakonkretne korake

Posećujem edukacije i seminareposvećene preduzetništvu ipripremam poslovni plan

U toku je prikupljanjedokumenata i sredstavapotrebnih za otvaranje firme

Posao je pokrenut pre manje od12 meseci

Imam razvijen posao

18

Da ideja ima mnogo više nego konkretnih koraka u realizovanju istih, pokazuju i podaci o broju mladih preduzetnika koji su osnovali svoju firmu. Firmu ima 19% mladih predu-zetnika u poređenju sa 71% mladih preduzetnika koji nemaju osnovanu firmu, ali imaju poslovnu ideju. U procesu osnivanja firme nalazi se 10% mladih.

GRAFIKON 7: PROCENAT ISPITANIKA KOJI JE OSNOVAO FIRMU

Pitali smo mlade preduzetnike u kom gradu u Srbiji planiraju da pokrenu posao ili su ga već pokrenuli. Na ovo pitanje 30% mladih preduzetnika je odgovorilo da planira po-krenuti posao, a 23% njih već ima pokrenut posao u mestu gde živi. O planiranju pokre-tanja posla ne razmišlja 19% mladih preduzetnika, dok svega 8% njih planira da pokrene posao van mesta gde žive. Najmanje je onih koji su već pokrenuli posao van mesta gde žive, samo 5% ispitanika. Intresantan je podatak da 15% mladih preduzetnika svoj posao ne vezuje za lokaciju, već za onlajn poslovanje. Ovo je vrlo ohrabrujući podatak, jer za-hvaljujući internetu moguće je značajno promeniti poslovanje i napraviti prodor na nova tržišta. U današnje vreme savremene tehnologije upotreba društvenih mreža i web strani-ca može pozitivno uticati na pojedine elemente poslovanja, i to na povećanje vidljivosti i

1 9 %7 1 %

1 0 %

Da Ne U procesu sam

19

svesti o postojanju brenda. Takođe, može da utiče na poboljšanje odnosa sa potrošačima i građenje lojalnosti prema brendu kod potrošača, a značajno utiču i na povećanje prodaje.

Mnogo je veći broj onih koji imaju poslovne ideje, ali nisu još uvek ništa konkretno pre-duzeli, u poređenju sa mladim preduzetnicima koji su osnovali firmu i koji su u proce-su osnivanja. Skoro polovina anketiranih ima poslovnu ideju, ali nije učinila konkretne korake ka registraciji fime. Činjenica da svega 19% mladih preduzetnika ima osnovanu firmu može da ukaže na postojanje dosta problema. Neki od njih mogu biti nestabilno poslovno okruženje koje ih obeshrabruje da pređu u narednu fazu, nedostatak finansij-skih sredstava i/ili znanja kako da do njih dođu, ali to mogu biti i potencijalna pasivnost, kao i na nedostatak samoinicijative.

Potencijalne, kao i postojeće mlade preduzetnike, pitali smo i kojoj oblasti pripada njihova poslovna ideja, na osnovu čega smo saznali da najveći broj poslovnih ideja pripada sektoru usluga – 35%, IT se nalazi na drugom mestu sa 26% odgovora, a trgo-vina na trećem sa 9%. Mali je broj poslovnih ideja u poljoprivredi (6%) i u turizmu (5%).

GRAFIKON 8: KOJOJ OBLASTI PRIPADA POSLOVNA IDEJA MLADIH PREDUZETNIKA?

2 6 %

6 %5 %

9 %

3 5 %

1 9 %

IT Poljoprivreda Turizam Trgovina Usluge Drugo

20

Svaka delatnost ima svoje specifičnosti, što usložnjava proces pružanja pomoći počet-nicima. Da bi programi podizanja svesti o preduzetništvu bili uspešni, potrebno je da svaka intervencija bude odgovarajuća i prilagođena sektorskim specifičnostima, uz uva-žavanje lokalne realnosti i lokalnih potreba mladih preduzetnika.

POSLOVNA KLIMA I INFORMISANOST O PODSTICAJNIM PROGRAMIMA DRŽAVE

Već smo rekli da preduzetništvo ima mnogo širi kontekst od samog praćenja koraka od registracije privrednog subjekta do plasmana prozvoda. Da bi se preduzetništvo razvi-jalo, potrebno je da ceo poslovni ambijent bude stimulativan, jer na preduzetničke ak-tivnosti utiču brojni faktori. Kako stoji u Izveštaju o napretku 2016. (Serbia 2016. Report), koji je izradila Evropska komisija, predvidlјivost i ukupna kontrola troškova na različitim nivoima vlasti moraju biti obezbeđeni. Potrebno je smanjiti mogućnost nastupanja broj-nih rizika i obezbediti jednak tretman države prema mladim preduzetnicima.

Kako bismo dali što preciznije smernice za unapređenje ambijenta za preduzetništvo, kako u pogledu poboljšanja zakonodavnog okvira, tako i u pogledu povećanja efika-snosti institucija i agencija, ovaj deo smo posvetili dvema temama – jedna se odnosi na same procedure za osnivanje firme, a druga na upoznatost sa podsticajnim programi-ma, kao i na ocenu njihovih kvaliteta iz ugla mladih privrednika.

U ovogodišnjem izdanju Duing biznis liste, odnosno izveštaja Svetske banke o lakoći po-slovanja, Srbija je svrstana među prvih 10 zemalja u svetu, od ukupno rangiranih 189 ze-malja, koje su u ovoj oblasti ostvarile najveći napredak. Za napredak Srbije na ovogodiš-njoj listi, kako piše u „Izveštaju o uslovima poslovanja 2017: jednake mogućnosti za sve“, najviše su zaslužne tri privredne reforme – izdavanje građevinskih dozvola, registracija imovine i započinjanje biznisa. Deo ove reforme je pojednostavljivanje postupka za po-kretanje biznisa, kao i skraćenje vremena potrebnog za registraciju, sa 12 na 7 dana. Ovo je dobar rezultat u poređenju s globalnim prosekom, koji iznosi 21 dan.

21

Međutim, rezultati sprovedene ankete ukazuju na drugačiju stvarnost. Na pitanje da li smatrate da je procedura za osnivanje firme u Srbiji brza i efikasna, 30% mladih pre-duzetnika je odgovorilo negativno, dok 21% njih smatra da je procedura brza i efikasna. Sa procedurom osnivanja firme u Srbiji nije upoznato 49% ispitanika.

GRAFIKON 9: DA LI JE PROCEDURA ZA OSNIVANJE FIRME U SRBIJI BRZA I EFIKASNA?

I pored očigledno dobrog rezultata koji je Srbija dobila umanjenjem dana za registraciju privrednog subjekta, dobijeni podaci upućuju da je neophodno i dalje unapređivati pro-cedure za osnivanje firme, jer je prilično veliki broj onih koji imaju negativno mišljenje o brzini i efikasnosti osnivanja.

2 1 %

3 0 %

4 9 %

Da Ne Još uvek nisam upoznat/a sa procedurom osnivanja firme u Srbiji

22

Ispitanike smo pitali smo koji je deo procesa osnivanja firme bio najkomplikovaniji. Među najčešćim odgovorima navode se nesigurnost prilikom prikupljanja potrebne dokumentacije, ali i nesigurnost u vezi sa donošenjem odluke o izboru pravnog mode-la firme. Pribavljanje dokumentacije je označeno kao proces koji je prilikom osniva-nja firme najduže trajao.

GRAFIKON 10: NAJČEŠĆI ODGOVORI MLADIH PREDUZETNIKA NA PITANJE KOJI JE PROCESS OSNIVANJA FIRME NAJDUŽE TRAJAO

KOJI JE DEO PROCESA OSNIVANJA FIRME NAJDUŽE TRAJAO?

ČEKANJE I OVERA POTPISA U SUDU

PROCEDURA U APR-U I PRONALAŽENJE

ODGOVARAJUĆEG KNJIGOVOĐE I PRAVNIKA

PROCES DOBIJANJA REŠENJA O OSNIVANJU FIRME

DOBIJANJE PORESKOG REŠENJA O PAUŠALNOM

POREZU

OTVARANJE RAČUNA U BANCI

PRIKUPLJANJE DOKUMENTACIJE

23

Posvećenost unapređenju ambijenta za preduzetništvo, kako u pogledu poboljšanja za-konodavnog okvira, tako i u pogledu povećanja efikasnosti institucija i agencija, treba da bude konstantan. Potrebna je proaktivnost i upućivanje inicijativa, primedbi i pred-loga za donošenje novih zakona i podzakonskih akata, izmena i dopuna postojećih, za-laganje za celovite reforme koje će omogućiti povećanje produktivnosti, izvoza, veće zapošlјavanje.

Iz tog razloga, želeli smo da saznamo kako mladi preduzetnici vide nameru države da privrednicima olakša pristup finansijama. Prvo pitanje je bilo da li su i koliko upoznati sa programima države za pokretanje sopstvenog poslovanja. Odgovori pokazuju da 27% mladih preduzetnika nije upoznato sa podsticajnim programima države, dok je 58% njih samo delimično upoznato. Sa podsticajnim programima države dobro je upo-znato svega 15% mladih preduzetnika.

GRAFIKON 11: KOLIKO STE UPOZNATI SA PODSTICAJNIM PROGRAMIMA DRŽAVE KOJIMA SE PODRŽAVA POKRETANJE SOPSTVENOG BIZNISA?

1 5 %

2 7 %

5 8 %

Dobro sam upoznat/a Nisam upoznat/a Delimično sam upoznat/a ali bih voleo/la da se detaljnije informišem

24

Drugo pitanje je bilo kako ocenjuju uslove za dodelu sredstava za pokretanje ili unapređivanje poslovanja i da li su uslovi u dovoljnoj meri prilagođeni mladim preduzetnicima. Na ovo pitanje 35% ispitanika je odgovorilo odrično, dok 6% njih sma-tra da su uslovi u dovoljnoj meri prilagođeni. Najveći nedostatak državnih programa mladi preduzetnici vide u malim novčanim sredstvima koje država dodeljuje.

GRAFIKON 12: DA LI SU USLOVI ZA DODELU SREDSTAVA ZA POKRETANJE ILI UNAPREĐIVANJE POSLOVANJA U REPUBLICI SRBIJI U DOVOLJNOJ MERI PRILAGOĐENI MLADIM PREDUZETNICIMA?

Podatak da više od polovine mladih preduzetnika (59%) ne zna da li su uslovi za dodelu sredstva prilagođeni mladima verovatno ukazuje na to da većina ispitanika nije bila kori-snik državnih sredstava, pa da zbog toga ih i ne može adekvatno oceniti. Međutim, veliki broj mladih preduzetnika uopšte nije upoznat ili je samo delimično upoznat sa posto-

5 9 %

3 5 %6 %

Ne znam Ne Da

25

janjem programa podrške omladinskom preduzetništvu. Dobijeni rezultati pokazuju da treba unaprediti kanale promovisanja podsticajnih programa za pokretanje sopstvenog biznisa.

S obzirom na to da je namera ankete da pruži konstruktivne predloge kako određeni segmenti da se unaprede, želeli smo da saznamo i koja je najpogodnija metoda za in-formisanje mladih preduzetnika koja bi trebalo da se uvede kao praksa. Među najpo-godnijim metodama za informisanje mladih preduzetnika, koje bi trebalo da se uvedu u državnim institucijama, 72% mladih preduzetnika navodi potrebu postojanja više onlajn servisa na sajtovima nadležnih državnih institucija, 16% njih rešenje vidi u formiranju posebnih šaltera za mlade preduzetnike u ograncima nadležnih službi, dok je za 9% mladih preduzetnika rešenje u boljoj informisanosti zaposlenih u nadležnim državnim institucijama o trenutno aktuelnim zakonskim propisima.

GRAFIKON 13: KOJA JE NAJPOGODNIJA METODA ZA INFORMISANJE MLADIH PREDUZETNIKA U DRŽAVNIM INSTITUCIJAMA?

1 6 %

9 % 7 2 %

3 %

Formiranje posebnih šaltera za preduzetnike uograncima nadležnih službi

Bolja informisanost zaposlenih u nadležnim državniminstitucijama o trenutno aktuelnim zakonskimpropisima

Više onlajn servisa za pružanje pomoći i saveta nasajtovima nadležnih državnih institucija

Drugo

26

KOME MLADI PREDUZETNICI (NE) VERUJU?Na pitanje kome bi se obratili kada bi želeli da pokrenu sopstveni posao, odnosno kome su se obratili pre nego što su pokrenuli sopstveni biznis, više od polovine mla-dih preduzetnika (61%) odgovorilo je da bi se obratilo porodici i prijateljima za savet pre nego što bi doneli odluku o pokretanju sopstvenog posla. Svega 13% mladih predu-zetnika bi tražilo/tražilo je od državnih institucija (APR, Privredna komora Srbije, Mini-starstvo privrede). Zabrinjavajući je podatak da bi se nevladinim organizacijama koje se bave temom preduzetništva obratilo 15% mladih preduzetnika, što je više u poređenju s brojem onih koji bi pomoć potražili od državnih institucija.

GRAFIKON 14: KOME BI SE MLADI PREDUZETNICI OBRATILI KADA BI ŽELELI DA POKRENU SOPSTVENI POSAO, ODNOSNO KOME SU SE OBRATILI PRE NEGO ŠTO SU POKRENULI SOPSTVENI BIZNIS?

Poverenje u državu i državne institucije je, po svemu sudeći, slabo. Na pitanje kojoj in-stituciji bi se prvo obratili kada bi imali problem u svom poslovanju (pravne, eko-

6 1 %

1 5 %

1 3 %3 %

8 %

Porodici i prijatelju koji je već neko vreme upreduzetničkim vodama

Nevladinim organizacijama koje se bave temompreduzetništva

Institucijama (APR, Privredna komora Srbije, Ministartsvoprivrede)

Konsultantima

Drugo

27

nomske, savetodavne prirode), 45% mladih preduzetnika odgovorilo je da se ne bi obratilo za pomoć nijednoj instituciji, jer ne veruje da one mogu pomoći; 33% ispitanika bi se obratilo Privrednoj komori Srbije; 7% Agenciji za privredne registre, a 6% Ministar-stvu privrede.

GRAFIKON 15: KOJOJ INSTITUCIJI BI SE MLADI PREDUZETNICI OBRATILI UKOLIKO BI IMALI PROBLEM U POSLOVANJU?

Jedan od ključnih i neizbežnih faktora za odlučivanje o pokretanju sopstvenog poslovanja su, svakako, finansijska sredstva. Obezbeđivanje početnog kapitala za većinu mladih pre-duzetnika u Srbiji predstavlja težak i nedostižan zadatak. Pitali smo mlade preduzetnike kako da se obezbede početna finansijska sredstva. Dobijeni rezultati pokazuju da 71% mladih preduzetnika smatra da u pokretanju sopstvenog posla, po pitanju obezbeđivanja početnog kapitala, preduzetnik treba da se osloni na sopstvena sredstva (ukoliko ih ima), dok 18% njih smatra da treba da se osloni na privatne investicije. Zapažamo da u vezi s datim pitanjem najmanje poverenja mladi preduzetnici imaju u državu (8%) i banke (3%).

6 %

7 %

3 3 %

4 5 %

9 %

Ministarstvo privrede

Agencija za privredne registre

Privredna komora Srbije

Nijednoj, ne verujem da mi mogu pomoći

Drugo

28

GRAFIKON 16: NA KOGA SE MLADI PREDUZETNICI OSLANJAJU PRI OBEZBEĐIVANJU POČETNOG KAPITALA?

Dobijeni podaci pokazuju da većina mladih preduzetnika nema poverenja u državu pri-likom obezbeđivanja početnih finansijskih sredstava neophodnih za pokretanje biznisa. Takođe, rezultati mogu da ukažu i na slabu informisanost mladih preduzetnika po pita-nju početnih sredstava za biznis koje nudi država. Dakle, navedeni podaci ukazuju na to da se mladi preduzetnici u Srbiji uglavnom oslanjaju na sopstveni novac kao početni izvor finansiranja. Međutim, rezultati mogu da ukažu i na prilično nerealna očekivanja mladih preduzetnika s obzirom na to da je oslanjanje na sopstvena sredstva i privatne fondove u Srbiji teško i prilično rizično. Mali broj mladih preduzetnika u Srbiji ima mo-gućnost da se osloni na sopstvena sredstva u pokretanju biznisa, dok je broj privatnih fondova ograničen.

7 1 %

1 8 %8 %

3 %

Sopstvena sredstva

Privatna sredstva (Venture fonovi,Biznis anđeli itd.)

Na banku

Na državu

29

Kada je reč o finansijskim institucijama, mladi preduzetnici uglavnom imaju negativan stav prema bankama u Srbiji, kao i prema njihovom poslovanju. Na pitanje da li smatraju da banke u Srbiji imaju dobar model poslovanja prema mladim preduzetnicima, 41% je odgovorilo negativno, dok 34% ispitanika ne zna, jer ne sarađuje sa bankama. Da banke imaju delimično razvijen model poslovanja prema mladim preduzetnicima smatra njih 23%, a svega 2% mladih preduzetnika smatra da banke u Srbiji imaju dobro razvijen model poslovanja.

GRAFIKON 17: DA LI BANKE IMAJU RAZVIJEN DOBAR MODEL POSLOVANJA PREMA MLADIM PREDUZETNICIMA?

U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2016. godini naglašeno je da „izvestan napredak ostvaren je programima Vlade za pobolјšanje finansiranja MSP”. Jedna od glavnih preporuka za naredni period je da se ulože napori za pobolјšanje predvidlјivo-

2 %

4 1 %2 3 %

3 4 %

Da

Ne

Delimično

Ne znam, ne sarađujem sa bankama

30

sti poslovnog okruženja i programa podrške MSP, sa naglaskom na smanjenju troškova pristupa finansijama.

Potrebu za ovakvom vrstom podrške i promene dosadašnje prakse potvrđuju i mladi preduzetnici, jer kao najveće zamerke upućene bankama i finansijskim institucijama na-vode visoke kamatne stope, kratak period otplate, mala podsticajna sredstva i sl. Pred-ložene potrebne promene koje mladi preduzetnici vide kao olakšanje su, pored manje kamate i dužeg perioda otplate, davanje kredita i podsticajnih sredstava pod povoljni-jim uslovima, dalji razvoj e-bankinga, razvijanje elektronske trgovine i sl.

OPTIMIZAM UPRKOS PROBLEMIMAUprkos svim problemima, zajednica novoosnovanih preduzeća u Srbiji – „Srpska startap zajednica“ – vrlo je aktivna poslednjih godina. Ona uspešno raste i razvija se, sa brojnim novim kompanijama, projektima i investicijama. Redovno se organizuju konferencije i su-sreti na kojima mladi preduzetnici razmenjuju iskustva, a pojedini strani fondovi i biznis akceleratori već su zainteresovani za finansiranje ovih preduzeća koja tek počinju svoje poslovanje. Sve veća zainteresovanost fondova ukazuje na činjenicu da u Srbiji postoje dobre ideje koje imaju potencijalnu komercijalnu vrednost. U skladu sa ovom promenom, menja se i potreba za pružanjem podrške mladim preduzetnicima i novoosnovanim pre-duzećima, jer porastom njihovog broja, i oblasti delovanja se diversifikuju. Sve je veća po-treba procene komercijalnih potencijala rezultata naučnoistraživačkog rada, potreba da se zaštite rezultati naučnoistraživačkog rada nekim od prava intelektualne svojine, i to u marketingu pronalaska i u sklapanju ugovora sa potencijalnim industrijskim partnerima.

Želeli smo da saznamo koji su to najveći strahovi/problemi mladih preduzetnika da-nas u Srbiji, kako bi preporuke za unapređenje paketa podrške bile adekvatne. Za 30% mladih preduzetnika najveći problem/strah predstavlja plasman i tržište, 22% mladih preduzetnika se pribojava da neće moći da naplati potraživanja, strah da će ih Poreska uprava kazniti zbog propisa u koje nisu upućeni ima čak 19% respondenata, 20% njih smatra da državne institucije ne pružaju stvarnu podršku preduzetničkim naporima, a 4% ispitanika ima strah jer ne znaju kome da se obrate za pomoć.

31

TABELA 2: KOJI SU NAJVEĆI STRAHOVI/PROBLEM MLADIH PREDUZETNIKA DANAS U SRBIJI?

Koji je najveći strah/problem mladog preduzetnika u Srbiji?

Plasman i tržište 30%

Neću moći da naplatim po-traživanja 22%

Plašim se da će me Poreska up-rava kazniti zbog propisa u koje nisam upućen/a

19%

Smatram da državne institucije ne pružaju stvarnu podršku mo-jim preduzetničkim naporima

20%

Drugo 5%

Ne znam kome da se obratim za pomoć 4%

Na poslednje pitanje – da li su optimisti u ostvarivanju svojih preduzetničkih planova u budućnosti, čak 84% mladih preduzetnika je potvrdilo da su optimisti u pogledu ostva-rivanja svojih budućih preduzetničkih planova, dok svega 16% anketiranih ne veruje da će ostvariti svoje planove.

32

GRAFIKON 18: DA LI SU MLADI PREDUZETNICI OPTIMISTI U OSTVARIVANJU SVOJIH PREDUZETNIČKIH PLANOVA U BUDUĆNOSTI?

8 4 %

1 6 %

Da Ne

33

ZAKLJUČNA RAZMATRANJAKao zemlja koja je na putu evropskih integracija, moramo znati da je Evropska unija kroz znatan broj relevantnih dokumenata veliku važnost posvetila mladim preduzet-nicima kao stožerima privrednog rasta. Među dokumentima od posebnog značaja je i Strategija Evropa 2020 (Europe 2020 – Europe’s growth strategy), koja definiše buduć-nost omladinske politike. Odlučni smo da ne odstupamo od cilja obezbeđivanja pristupa mladih ljudi kvalitetnom obrazovanju i obuci, pristojnim uslovima života i rada, kao ni od razvijanja neophodnih uslova kako bi im se omogućilo da doprinesu razvoju društva – stoji u evropskoj Strategiji 2020. Dakle, preduslov obezbeđivanja kvalitetnih uslova mladim preduzetnicima jeste obezbeđivanje primarnih uslova i prava, kao što su pristojni uslovi života i rada i pravo na kvalitetno obrazovanje i obuku.

Da na polju razvoja preduzetništva u Srbiji postoji napredak, ali ne i dovoljan, pokazao je i nedavno objavljen Izveštaj Evropske Komisije o napretku Srbije za 2016. godi-nu (Serbia 2016 Report). U Izveštaju se navodi da napredak postoji kada je reč o podršci malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu, ali da se MSPP i dalje susreću sa velikim brojem izazova među kojima je „nepredvidivo poslovno okruženje, visok nivo parafiskal-nih troškova i težak i skup pristup finansijskim sredstvima”. Bitno je naglasiti da EU, u na-vedenom Izveštaju, kaže da Srbija u narednom periodu mora posebnu pažnju posvetiti poboljšanju kvaliteta obrazovnog sistema, kao i boljem regulisanju i smanjenju parafi-skalnih troškova, posebno za mala i srednja preduzeća. Ostvarivost ovih preporuka EU od velike je važnosti, jer one predstavljaju preduslov razvoja preduzetništva u Srbiji, a samim tim i preduzetništva mladih.

Rezultati anketnog istraživanja o potrebama mladih preduzetnika pokazuju da Srbija mora ozbiljnije da se bavi razvojem uslova omladinskog preduzetništva i bolje da koor-dinira realizaciju zacrtanih ciljeva, kako u Nacionalnoj strategiji za mlade, tako i u Stra-tegiji za podršku razvoja MSPP i konkurentnosti za 2015–2020, jer ima dosta prostora za unapređivanje poslovnog ambijenta.

34

Na osnovu analize rezultata istraživanja o potrebama mladih preduzetnika u Republici Srbiji, urađene na uzorku od 739 ispitanika starosne dobi od 15 do 35 godina, najveći strahovi mladih preduzetnika ujedno predstavljaju i ključne probleme koje treba rešiti:

• Plasman i tržište – 30% ispitanika;

• Nemogućnost naplate potraživanja – 22% ispitanika;

• Kazne zbog nepoštovanja propisa u koje nisu upućeni – 19% ispitanika;

• Izostanak stvarne institucionalne podrške preduzetničkim naporima – 20% ispitanika;

• Loši uslovi obezbeđivanja početnog kapitala i dodela sredstava za pokretanje posla;

• Loša poslovna klima za unapređivanje poslovanja;

• Loša procedura za osnivanje preduzeća – 30% ispitanika;

• Nepoverenje u banke – 40% ispitanika;

• Nepoverenje u državne institucije – 45% ispitanika.

Pored navedenog, prepreku predstavlja i nedovoljna informisanost o preduzetništvu, o načinama pokretanja sopstvenog biznisa, kao i o postojećim finansijskim programima koje država i druge nedržavne institucije nude kao pomoć mladim preduzetnicima. Deo problema svakako leži i u obrazovnom sistemu, koji ne podstiče razvoj preduzetničkog razmišljanja i preduzetničkih veština kod mladih, kao i u slaboj promociji omladinskog preduzetništva u medijima. Rezultati istraživanja pokazali su da mladi preduzetnici ima-ju ideje, ali da ne preduzimaju konkretne korake u njihovom sprovođenju. Razlog tome može biti strah koji je prositekao iz već pomenutih problema ili jednostavno nepreduzi-mljivost kod mladih.

PREDLOG REŠENJA:

Kako bi se izgradio stabilan, predvidiv i stimulativan privredni ambijent, koji će do-prineti uspešnom poslovanju postojećih i razvoju novih preduzeća, kao i razvoju konku-rentne privrede, potrebno je pobolјšati i modernizovati zakonodavni okvir, unaprediti poslovnu infrastrukturu, kao i otkloniti prepreke za poslovanje i pojednostaviti admi-

35

nistrativne procedure. Nestabilni sistem utiče i na nemogućnost rešavanja jednog od aktuelnih problema koje privrednici prepoznaju, a to su loši uslovi obezbeđivanja po-četnog kapitala i dodele sredstava za pokretanje posla. Zabrinjavajući je dobijeni rezul-tat da 71% mladih preduzetnika smatra da u pokretanju sopstvenog posla preduzetnik treba da se osloni na sopstvena sredstva (ukoliko ih ima). Unaređenje poslovne klime i kreiranje stumulativnog ambijenta predstavlja prioritet za 22% ispitanika, pa je potreb-no stvoriti stvarnu institucionalnu podršku svim preduzetničkim naporima. Ovde svakako spada i dijalog za finansijskim institucijama.

Trebalo bi da prvi korak bude diferenciranje kategorije mladi preduzetnik u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, sa svim njenim posebnostima. Na taj način omogućila bi se maksimalna iskorišćenost postojećih resursa i adekvatne mere podrške u skladu sa potrebama mladih preduzetnika, te u srednjem roku, napredak na ovom polju. Dalje, za razvoj i napredak novoosnovanih preduzeća od ključnog značaja je donošenje mera za smanjenje troškova poslovanja. Tu se, svakako, na prvom mestu nalaze smanjivanje troškova rada novoosnovanim preduzećima, što umnogome može da poveća njihovu održivost. Od novoosnovanih preduzeća u Srbiji očekuje se da od prvog dana ostvaruju profit i plaćanju svoje obaveze (plate, poreze, doprinose), što za posledicu ima brzo za-tvaranje malih firmi.

U praktičnom smislu, to bi značilo:

• Definisanje pojma mladi preduzetnik, to jest diferenciranje kategorije mladi predu-zetnik;

• Oslobađanje od poreza i doprinosa u prvoj godini poslovanja za mlade preduzetnike i početnike u poslovanju do 35 godina starosti i olakšice pri zapošljavanju novih rad-nika;

• Pregovaranje sa finansijskim institucijama kako bi se omogućili povoljniji uslovi za korišćenje finansijskih instrumenata (na primer faktoringa) za mlade preduzetnike do 35 godina starosti;

• Saradnja sa lokalnim samoupravama da bi se omogućilo dobijanje poslovnog prosto-ra na korišćenje pod posebnim uslovima.

36

Za sprovođenje ove aktivnosti potrebno je uključiti Privrednu komoru Srbije i relevantna mini-starstva, kao i druge državne institucije, nevladine organizacije, uspešne privrednike i organi-zacije evropskih zemalja i članica EU za tehničku i drugu saradnju sa Republikom Srbijom.

U institucionalnu podršku razvoja preduzetništva svakako spada i unapređenje obrazov-nog sistema. Današnji sistem obrazovanja u Srbiji ne podstiče razvoj preduzetničkog raz-mišljanja i preduzetničkih veština. Preduzetništvo je glavni pokretač inovativnosti, konku-rentnosti i privrednog rasta u jednoj sredini, što pokazuje i preporuka Evropske unije da se preduzetništvo što ranije uključi u obrazovanje mladih ljudi. Preduzetničke veštine su od ključne važnosti za otpočinjanje sopstvenog poslovanja, a obrazovni sistem je taj koji mora da uvede taj pojam i da nauči mlade ljude da razmišljaju kao preduzetnici. Lisabonskom agendom, donetom 2000. godine, preduzetništvo je prepoznato kao „nova osnovna“ vešti-na neophodna svima da bi živeli i radili u društvu zasnovanom na znanju. Velika odgovor-nost ovde leži na državi, ali i na nedržavnim akterima, poput nevladinog sektora i medija.

Za sprovođenje ove aktivnosti potrebno je uključiti Privrednu komoru Srbije kroz Savet za omladinsko preduzetništvo, obrazovne institucije, relevantna ministarstva i druge državne institucije, uspešne privrednike, medije.

Neophodno je i više fokusiranih treninga i obuka za mlade preduzetnike koji žele da za-počnu sopstveni posao. Treninzi treba da budu fokusiraniji, s ciljem da se prevaziđe raspro-stranjena forma prirpeme poslovnog plana. Ako je plasman i tržište najveći problem za 30% ispitanika, posebna pažnja treba da se posveti specijalizovanim obukama, kao što su:

• Analiza tržišta i prilagođavanje proizvoda i usluga na ciljanom tržištu;

• Marketing i brendiranje specifičnih proizvoda iz različitih sektora;

• Finansijski instrumenti za obezbeđivanje naplate potraživanja;

• Kako komercijalizovati poslovnu ideju;

• E-trgovina.

37

Za sprovođenje ove aktivnosti potrebno je uključiti regionalne privredne komore, Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza, eksperte iz različitih sektora sa različitim tehnološkim znanjima u zavisnosti od potreba delatnosti, uspešne privrednike kao mentore i finansijske institucije.

Među navedenim problemima mladih preduzetnika čini se da problem informisanosti jeste najmanje kompleksan i da može biti rešen mnogo pre nego ostali navedeni pro-blem. U tome mogu pomoći:

• Izrada jedinstvenog izvora informacija o raspoloživim državnim fondovima, otvore-nim konkursima za pristup alternativnim izvorima finansiranja – aktivnost sprovoditi kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou uz redovno ažuriranje;

• Formiranje informativnih centara za preduzetništvo – aktivnost sprovoditi kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou;

• Objavljivanje neophodnih pravnih akata u prečišćenoj formi razumljivoj mladim pre-duzetnicima, kako bi izbegli strah od plaćanja kazni za propise u koje ili nisu upućeni ili nisu razumeli – aktivnost sprovoditi kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou uz redovno ažuriranje;

• Pokretanje bloga gde mladi preduzetnici mogu pisati o svojim iskustvima i davati sa-vete;

• Primeri dobre i loše prakse preduzetničkih poduhvata;

• Finansijske i druge usluge banaka.

Za sprovođenje ove aktivnosti potrebno je uključiti regionalne privredne komore, lokalnu samoupravu, regionalne razvojne agencije, kancelarije za lokalni ekonomski razvoj unutar lokalnih administrativnih jedinica, kancelarije za mlade, kao i nevladin sektor i medije.

Za razliku od velikog broja evropskih država, biti preduzetnik u Srbiji predstavlja rizik koji sa sobom nosi učešće i konkurentnost na tržištima, nedovoljno usklađen poslovni ambijent sa potrebama mladih preduzetnika, samim tim, i nedostatak motivacije kod

38

mladih za započinjanje sopstvenog posla. Zadatak za budućnost je da se mladi predu-zetnici motivišu i podstaknu za preduzetništvo promovisanjem uspešnih primera kao dokaza da je moguće biti uspešan mladi preduzetnik. Potrebno je više pažnje posvetiti promociji preduzetništva u medijima. Tome može doprineti sledeće:

• Izrada TV i radio kampanja posvećenih omladinskom preduzetništvu i podsticanju preduzetništva među mladima;

• Izrada biltena i kataloga uspešnih priča mladih preduzetnika;

• Organizovanje lokalnih i regoionalnih skupova za razmenu primera dobre prakse i loše prakse.

Za sprovođenje ove aktivnosti potrebno je uključiti Privrednu komoru Srbije, kancelarije za mlade, obrazovne institucije, uspešne privrednike, medije.