anatomija i fiziologija digestivnog sistema

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA

DIGESTIVNOG SISTEMA

ICEPS, 2018.godina

Dr Vladimir Krstić

DIGESTIVNI SISTEM

Uvod

– digestivni sistem čini digestivna cev i žlezde čiji se skreti izlivaju u nju (pljuvačne žlezde, jetra i pankreas)

– digestivni trakt obezbeđuje organizam hranljivim materijama

Hranljive namirnice mogu se klasifikovati prema:

– poreklu: životinjske, biljne, mineralne

– hemijskoj prirodi: ugljeni hidrati, masti, proteine, soli, voda

– ulogama u organizmu: energetske materije, gradivne materije, regulatori metabolizma

DIGESTIVNI SISTEM- Systema digestorium

• Sistem za varenje čine:

- usna duplja

- ždrelo

- jednjak

- tanko crevo

- debelo crevo

- jetra i gušterača

Usna duplja (Cavitas oris)

• početni, prošireni deo kanala za varenje

• pridodati su joj zubi, jezik, pljuvačne žlezde,

nepčani krajnici

• čulo ukusa

• artikulacija i rezonancija glasa

• rima oris (usni otvor); isthmus faucicum

(ždrelno suženje- usni sprat ždrela)

• arcus dentalis maxillaris i arcus dentalis

mandibularis dele je na:

- vestibulum oris (predvorje usne duplje/trem)

- cavitas oris propria (prava usna duplja)

Vestibulum oris

• usne (labia oris)- labium superior, labium

inferior

• obraz (bucca)

• desni (gingiva)

• zubi (dentes)- kruna (corona dentis), vrat

(cervix dentis), koren (radix dentis),

šupljina zuba (cavitas dentis)

- prva denticija- mlečni zubi (dentes

decidui)- 20 zuba

- stalni zubi- dentes permanentes- ukupno

32 (8 sekutića, 4 očnjaka, 8 pretkutnjaka,

12 kutnjaka, od kojih 4 umnjaka)

Cavitas oris propria • krov usne duplje čine tvrdo i meko nepce

(palatum durum- prednje 2/3 i palatum molle-

zadnja 1/3)

• pod usne duplje- mišići usne prečage,

pljuvačne žlezde

• jezik (lingua)- leži na podu usne duplje, nalazi

se u njenom zadnjem delu i u potpunosti je

ispunjava

- gradja: sluzokoža, vezivni skelet, mišići

- corpus linguae, radix linguae (zadnja,

nepokretna trećina), sulcus terminalis linguae

- papillae linguales- na bočnoj i dorzalnoj strani

prve 2/3 jezika: papillae vallate, papillae foliate,

papillae fungiformes- sadrže gustativne

pupoljke (colliculi gustatorii)- čulo ukusa;

papillae filiformes- receptori za bol,

temperaturu, dodir

Pljuvačne žlezde- glenadulae oris

• male pljuvačne žlezde (glandulae labiales,

buccales, palatinae et linguales)

• velike pljuvačne žlezde- izdvojeni

parenhematozni organi od kojih polaze

izvodni kanali koji ih povezuju sa usnom

dupljom; parni organi

Glandula parotis- doušna žlezda

- nalazi se u parotidnoj loži; najveća

Glandula sublingualis- podjezična žlezda

- ispod sluzokože poda usne duplje

- plica sublingualis

Glandula submandibularis- podvilična žlezda

- u podviličnom predelu vrata, neposredno

ispod mišića poda usne duplje

Ždrelo- Pharynx• mišićno- sluzokožni cevasti organ

• raskrsnica puteva za disanje i varenje

• dužina 15 cm, od baze lobanje do C6 gde se

nastavlja jednjakom

1. Pars nasalis pharyngis (epifarinks)

- tonsila pharyngealis

- ostium pharyngeum tubae auditivae

- tonsila tubaria

- hoane

2. Pars oralis pharyngis (orofarinks, bukofarinks)

3. Pars laryngea pharyngis (laringofarinks,

hipofarinks)

- aditus laryngis

- recessus piriformis- slivanje pljuvačke, strana

tela

Jednjak (Oesophagus)

• dužina 23-25 cm

• promer 2-3 cm

• nastavlja se na ždrelo u visini VII

vratnog pršljena

• pruža se kroz vrat i grudnu duplju

(kroz mediastinum posterius), prolazi

kroz dijafragmu (hiatus oesophageus)

i ulazi u trbušnu duplju

• tri dela jednjaka: pars cervicalis, pars

thoracica, pars abdominalis

Želudac (Gaster)

• prošireni deo sistema organa za varenje

• dva zida, dve ivice (krivine), dva otvora

• zidovi: prednji (paries anterior), zadnji (pries posterior)

• ivice:desna ivica (mala krivina-curvatura minor), leva ivica (velika krivina-curvatura major)

• otvori: gornji- ostium cardiacum i donji- ostium pyloricum

• corpus gastricum, fundus gastricum et pars pylorica

Tanko crevo- Intestinum tenue

• Duodenum (dvanaestopalačno crevo)

- pruža se od pilorusa do flexurae

duodenojejunalis, dužina 30 cm

- plicae circulares na unutrašnjoj površini

- papila duodeni major- mesto ulivanja ductus

choledocus-a i ductus pancreaticus-a

• Jejunum (prazno/tašto crevo)

• Ileum (usukano crevo)

- pokretni do tankog creva koji se pruža od

flexure duodenojejunalis do ostium ilelae

- dužine 5-6 m (proksimalne 2/5 čini Jejunum;

distalne 3/5 čini Ileum)

- intraperitonealni organi povezani sa zadnjim

zidom abdomena mesenteriumom

Debelo crevo- Intestinum crassum

• pruža se od ostium ilelae do analnog

otvora (anus), dužina 1,5 m

• sastoji se od:

1. Caecum (slepo crevo)

+ Apendix vermiformis (crvuljak)

2. Colon (sito crevo)- četiri dela

3. Rectum (zadnje crevo)

4. Canalis analis (čmarni kanal)

• Spoljašnja površina debelog creva

- haustrae coli- mehurasta ispupčenja

- taeniae coli- grupisana mišićna vlakna

- apendices omentales- masne resice

Jetra (hepar)

• dve strane i jedna obodna ivica

• gornja strana –facies diaphragmatica

• srpolikom vezom (ligamentum falciforme) je podeljena na dva režnja, levi i desni (lobus dexter et lobus sinister)

• donja strana –facies visceralis

• na sredini se nalazi ulazno polje jetre-porta hepatis (ulaze v. portae i a. hepatica propria, izlaze ductus hepaticus dexter et sinister)

• donja starna jetre je sa dva sagitalna žleba podeljena na 4 režnja: desni, levi, četvrtasti i repni

• margo inferior- donja ivica jetre

• a. hepatica propria- nutritivni krvni sud jetre

• v. portae- funkcionalni krvni sud jetre

• režnjevi jetre su izgradjeni od velikog broja režnjića (lobuli hepatis)

• režnjići su izgradjeni od zrakasto poredjanih ćelija jetre, hepatocita

• hepatociti stvaraju i luče žuč koja se

sistemom žučnih kanala odvodi u

duodenum

Ekstrahepatični žučni putevi:

• ductus hepaticus dexter +ductus hepaticus

sinister= ductus hepaticus communis

• ductus heapticus communis+ ductus

cysticus= ductus choledochus

• ductus choledochus+ductus pancreaticus

major= ampulla hepatopancreatica (otvara

se u nishodni deo duodenuma)

Vesica billiaris (žučna kesa)

Ductus cysticus (izvodni kanal žučne kese).

Pancreas- gušterača

Caput pancreatis- glava pankreasa

Collum pancreatis- vrat

Corpus pancreatis- telo

Cauda pancreatis- rep


• žlezda sa spoljašnjim i unutrašnjim lučenjem, pridodata organima za varenje

• sastoji se iz dva potpuno različita tipa žlezdanog tkiva

• pankreasni sok koji se uliva u duodenum- egzokrini deo

- acinus pancreatis/lobuli pancreatis/ductus pancreaticus+ ductus pancreaticus

accesorius

• Insulin i glukagon- hormoni koji se direktno izlivaju u krv i regulišu

metabolizam ugljenih hidrata- endokrini deo pankreasa

- Langrehansova ostrvca

FIZIOLOGIJA DIGESTIVNOG SISTEMA

• Kontrakcije digestivnog trakta se mogu podeliti na:– Ritmičke - spontane, svaki deo digestivnog trakta ispoljava sebi svojstvenu frekvencu

nastanka spontanih ritmičkih kontrakcija - želudac 3x/min., duodenum 12x/min., ileum 8-9x/min.

– Toničke - promenljivog intenziteta, kontinuirane i traju od nekoliko minuta do nekoliko sati

• Duž digestivne cevi javljaju se dve vrste pokreta:– Peristaltički pokreti i pokreti mešanja

• Pokreti potiskivanja, propulzivni ili peristaltički - peristaltika je urođena odlika svih cevastih organa (crevo, ž. putevi, mokraćni putevi...)

• Peristaltički talas se širi i prema oralnom i prema analnom kraju creva, stim da ka oralnom se gubi posle svega nekoliko centimetara, a prema analnom se nastavlja jer je potpomognut "receptivnom relaksacijom" distalnih delova, što usmerava kretanje hrane ka analnom kraju


• Pokreti potiskivanja

– za peristaltičke pokrete neophodno je funkcionisanje mienteričkog

nervnog pleksusa

– parasimpatikus ima stimulišuće, a simpatikus inhibišuće dejstvo na

peristaltiku

• Pokreti mešanja

– omogućavaju mešanje digestivnih enzima sa crevnim sadržajem, kao i da

produkti varenje dođu u kontakt sa crevnim epitelom


• Digestivni trakt ima svoj specifični nervni sistem koji čine:

– Mienterički (Auerbahov) pleksus - između dva mišićna sloja

– Submukozni (Meisnerov) pleksus

• Digestivna cev ima obilnu sekreciju, sekreti koji se izlivaju imaju ulogu u:

– oblaganju hrane i sluznice zida digestivne cevi - mukus, sluz - olakšava

prolazak hrane, štiti epitel, spaja deliće hrane - važno u formiranju stolice

– razlaganju (digestiji, varenju) hranljivih supstanci - enzimi - stvaraju se u samom

zidu digestivne cevi ili se sekretuju iz pridruženih sekretornih žlezda (pljuvačne,

jetra, pankreas)


• Regulacija sekrecije:

– Lokalna - usled kontakta hrane sa epitelom i nadražaja enteričkog pleksusa

– Nervna - parasimpatikus povećava, a simpatikus smanjuje sekreciju

– Humoralna - posredstvom hormona koje luči sluznica digestivnog trakta u dodiru sa

hranom; ovi hormonalni uticaji su posebno važni za sekreciju želuca i pankreasa, kao i

izlučivanje žuči iz žučne kesice


• Centri za glad i sitost nalaze se u hipotalamusu, unošenje hrane u digestivni trakt

regulisano je višom nervnom delatnošću odnosno osećajem sitosti i gladi

• smanjenje ili gubitak osećaja za glad naziva se anoreksija, dok se preteran osećaj

gladi naziva bulimija

Varenje u usnoj duplji

– hrana u usnoj duplji podleže hemijskoj i mehaničkoj obradi - mehanička obrada

podrazumeva natapanje hrane pljuvačkom i proces žvakanja, dok hemijska

obrada se odnosi na razlaganje skroba do maltoze pod dejstvom enzima

ptijalina


Proces prelaska hrane iz usne duplje kroz ždrelo i jednjak do želuca zove se

gutanje i odvija se u tri faze:

– Bukalna faza - voljno, potiskivanje bolusa hrane jezikom prema ždrelu

– Faringealna faza - nevoljna, bolus se iz ždrela potiskuje u jednjak - otvaranje gornjeg ezofagelanog sfinktera + refleksi koji štite ulazak hrane u disajne puteve

– Ezofagealna faza - nevoljna, bolus se pomera duž jednjaka do želuca - otvaranje donjeg ezofagelanog sfinketra

– centar za gutanje nalazi se u produženoj moždini, gutanje kontrolišu IX, X, XII i delimično V kranijalni nerv


Pljuvačka

– važna u formiranju bolusa, to je mešoviti (serozno-mukozni) sekret koga luče pljuvačne žlezde (parotidne, submandibularne, sublingvalne, kao i manje bukalne)

– bistra, bez boje, ukusa i mirisa, blago alkalna (pH 7,4) luči se neprestano, promenljivog sastava i količine u zavisnosti od hrane, u bazalnim uslovima oko 800-1500ml/dan

– Sekrecija se odvija u tri faze:

• Cefalična, uslovno-refleksna - pri pomisli na hranu, pri mirisanju ili posmatranju hrane

• Bukalna - usled gustativnih nadražaja

• Gastrointestinalna - kao posledica reakcije na dospelu hranu u niže partije GIT-a


• Uloge pljuvačke

– olakšava govor, žvakanje, gutanje, oblaže i štiti zid usne duplje, održava vlažnost, oblaže delove hrane stvarajući bolus

– deluje baktericidno zahvaljujući proteolitičkom enzimu lizozimu, kao i sadržaju tiocijanatnog jona

– uloga u varenju se ostvaruje delovanjem amilolitičkog enzima ptijalina (amilaze) koji hidrolizuje skrob i glikogen razlažući ih do maltoze; za dejstvo ptijalina neophodna je bazna sredina; ptijalin je aktivan i u želucu sve dok hrana ne bude prožeta sa HCl, kada se inaktiviše zbog niskog pH

– nadražaj parasimpatikusa ima za posledicu lučenje obilne, žitke "parasimpatičke" pljuvačke i obrnuto stimulacija simpatikusa izaziva sekreciju oskudne, viskoznepljuvačke bogate mucinom - "simpatička" pljuvačka


• Varenje u jednjaku

– hrana se vrlo kratko zadržava u jednjaku zahvaljujući peristaltičkom talasu iz farinksa i sili

zemljine teže, čemu dorpinosi i mukus koji se luči u jednjaku


• Varenje u želucu

– hrana se u želucu zadržava duže vreme gde podleže mehaničkoj i hemijskoj obradi i promeni

– mehaničke promene se zbivaju pod uticajem želudačnih pokreta, a hemijske delovanjem želudačnog soka

– Motorne funkcije želuca:

1. Deponovanje hrane: želudac služi kao rezervoar hrane, dospela hrana se pravilno raspoređuje - ona koja je ranije uneta smešta se uz zidove želuca gde je u direktnom kontaktu sa sekretima želudačnih žlezda

- zid želuca je veoma rastegljiv zahvaljujući stres relaksaciji glatkih mišića, a zapremina se može povećati do granice od 1,5l

2. Mešanje i potiskivanje hrane


• Mešanje i potiskivanje hrane

– spontane ritmičke kontrakcije zida želuca tzv. "spori talasi" dovode do mešanja hrane sa želudačnim sokom i blagog potiskivanja prema antrumu

– želudačni sadržaj pomešan sa želudačnim sekretima naziva se himus

– himus se kroz pilorus potiskuje u dvanaestopalačno crevo što se ostvaruje uglavnom snažnim kontrakcijama antruma - "pilorusna pumpa"

– rastezanje zida želuca aktiviše vagusne i lokalne mienteričke nervne reflekse koji aktivišu pilorusnu pumpu i neznatno relaksiraju pilorusni sfinkter, pored navedenog, važna je i stimulišuća uloga gastrina


Prolazak hrane kroz digestivni trakt


Lučenje u želucu

– dnevno se prosečno izluči 1000-2500ml želudačnog soka, bezbojna tečnost

izuzetno kisele reakcije pH 1,5-2, a pre uzimanja hrane pH iznosi 2-4

– HCl

• pH 0,8-1,5, aktiviše pepsin, priprema belančevine za dejstvo pepsina, ima

baktericidno dejstvo, omogućava da se Fe pretvori u dvovalentni oblik

pogodniji za apsorpciju (hipohromna anemija kod nedostatka HCl)

– Pepsin

• proteolitički enzim luči se u neaktivnom stanju kao proenzim pepsinogen koji

se aktiviše u kiseloj sredini

– Himozin

• nalazi se kratko po rođenju, dovodi do zgrušavanja krvi


Lučenje u želucu

– Lipaza želudačnog soka

• da bi lipaza delovala masti moraju da budu emulgovane što se dešava u tankom crevu pod dejstvom žuči, a u želucu se razlažu samo masti mleka i žumance

– Unutrašnji faktor

• neophodan je za resorpciju vitamina B12 u terminalnom ileumu

– Mukus

• štiti želudačnu sluznicu od dejstva HCl i pespina

– Količina izlučenog soka zavisi od vrste unete hrane; sekrecija je regulisana nervnim i humoralnim putem

– Nervna regulacija ostvaruje se preko vagusa (acetilholin), dok su najvažniji humoralni faktori gastrin i histamin


• Želudačna sekrecija može se podeliti na tri faze:

– Cefalična faza

• pre unošenja hrane, odgovorna za veći deo sekrecije

– Gastrična faza

• sekretogogne supstance iz hrane stimulišu lučenje gastrina, sekreciju stimulišu i acetilholin i histamin, luči se HCl i ubrzava motorika

• acetilholin, gastrin i histamin se potenciraju u svom dejstvu

• najjače sekretogoge su: alkohol, kafa, začini, esktrakti mesa, hladna pića

– Intestinalna faza

• kao reakcija na hranu koja je stigla u duodenum, uglavnom na produkte razgradnje proteina, a sekreciju želudačnog soka izaziva enterogastrin

• Lučenje želudačnog soka automatski se prekida kada kiselost padne ispod pH3 – autonomnizaštitni mehanizam


Varenje u tankom crevu

– pokreti mešanja

• segmentne kontrakcije, odgovor na rastezanje zida himusom, frekvence oko

12 / min., imaju značajnu ulogu u resorpciji, ali i potiskivanju hrane

– pokreti potiskivanja

• potrebno je 3-5h da himus od duodenuma stigne do ileocekalne valvule


Pokreti u tankom cevu


• Lučenje u tankom crevu

– sluzokoža tankog creva ima dve vrste žlezda:

• Brunnerove žlezde

– lokalizovane u duodenumu, luče veliku količinu sluzi koja štiti sluzokožu od peptičkog delovanja himusa

• Liberkinijeve žlezde

– luče vodenasti sekret sličan ECT

– Za 24h se izluči 3-4l crevnog soka alkalne reakcije (pH7-8,5)

– zahvaljujući obilnoj sekreciji ovih žlezda kao i pankreasa i jetre sekret tankog creva je bogat bikarbonatima i ima baznu reakciju


Lučenje u tankom crevu

– u početnom delu tankog creva duodenumu izlivaju se kanali pankreasa i jetre,

ove žlezde obezbeđuju većinu enzima potrebnih za varenje, bikarbnonate koji

neutrališu kiselost himusa i žučne soli neophodne za emulgovanje masti i

stvaranje micela

– sam crevni sok ne sadrži enzime, enzime luče i oni se nalaze u epitelnim

ćelijama sluznice (peptidaze, saharaza, maltaza, izomaltaza, laktaza, crevna

lipaza) i vrše konačnu digestiju UH (na monosaharide), proteina (aminokiseline),

masti (MK, monogliceridi...)


Apsorpcija u tankom crevu– na crevnom zidu pristni su nabori koji prodiru i u lumen – Kerkingovi nabori; na njima se

nalaze milioni crevnih resica (villi intestinales) koje su izgrađene od epitelnih ćelija -enterocita, a na svakoj epitelnoj ćeliji nalazi se četkasta prevlaka – mikroresica

– ukupna resorptivna površina tankog creva iznosi oko 250m2

– u unutrašnjosti svake resice nalazi se pored krvnih kapilara i limfni sinus koji omogućava laku apsorpciju masti; u zidovima resica nalaze se glatki mišići koji svojim kontrakcijama dovode do skraćivanja i opružanja resica, ovi aktivni pokreti i njihovo neprestano gibanje imaju značajnu ulogu u apsorpciji crevnog sadržaja

– na ovaj način se stvoreni prosti i rastvorljivi oblici hranljivih materija preko enterocita crevnih resica apsorbuju u portni krvotok i limfu


Varenje u debelom crevu

– u debelom crevu odvijaju se procesi:

• Pokreti mešanja - haustracije

– omogućavaju adekvatnu apsorpciju vode i elektrolita

• Potiskivanje sadržaja - "masovni" pokret

– jedanput ili dvaput dnevno, započinju u transverzalnom kolonu i od njega se šire distalno put rektuma

• nesvareni ostaci hrane čine fekalnu masu, njenim potiskivanjem u rektum nastaje potreba za defekacijom


Defekacija

– u osnovi je voljna radnja od 2. godine života, ali joj prethode refleksne radnje

– više od 2 defekacije za 12h naziva se dijareja i odnosi se ne na konzistenciju već na učestalost stolica

– bakterije čine normalnu floru debelog creva, kao i završnih delova tankog creva

– njihovo prisustvo je neophodno za konačni raspad nesvarljivih delova hrane

– prisustvo koli bakterija omogućava stvaranje vitamina K (posebno značajno jer je unos hranom nedovoljan) i folne kiseline - B11


• Lučenje u debelom crevu

– sluz je jedini važan sekret u debelog creva, ima ulogu u zaštiti sluznice (mehanička,

hemijska, bakterijska) i u slepljivanju delova nesvarene hrane tj. formiranju fekalnih

masa

– debelo crevo ima malu ulogu u varenju, osnovne funkcije su: apsorpcija vode i

elektrolita i deponovanje fekalnih masa do njihovog izbacivanja

• Uloga pankreasa u varenju

– Pankreas ima egzokrini i endokrini deo; endokrini deo luči hormone insulin i

glukagon, dok egzokrini luči pankreasni sok koje se kroz pankreasni kanal preko

Odijevog sfinktera izlučuje u duodenum


Lučenje žuči i motorna funkcija žučne kese

– žuč se stvara u hepatocitima, izlučuje se u žučne kanaliće, a zatim žučnim putevima u

duodenum kroz Odijev sfinkter, ili se duktusom cistikusom uliva u žučnu kesicu koja služi

kao rezervoar

– žuč je neutralan ili lako bazan vodeni rastvor u kome se nalaze žučne soli, holesterol,

žučni pigmenti, fosfolipidi, elektroliti...žuč iz jetre je zlatnožute boje zbog prisustva

bilirubina, dok je iz žučne kesice mrkozelene zbog biliverdina, a koja je i koncentrovanija

(4-10 puta)


Lučenje žuči i motorna funkcija žučne kese

– žučne soli nastaju u hepatocitima iz žučnih kiselina (primarne žučne kiseline su holna i henodeoksiholna koje se u hepatocitima vezuju sa aminokiselinama taurinom i glicinom gradeći konjugovne žučne kiseline) koje se stvaraju od holesterola, njihova najvažnija uloga jeste u emulgovanju triglicerida uz formiranje micela, čime se omogućava apsorpcija masti kao i liposolubilnih vitamina (A, D, E, i K)

– Žuč je i glavni put za izlučivanje žučnih pigmenata (konjugovani bilirubin) i holesterola kao i nekih hormona

– Žučne soli vrše aktivaciju lipolitičkih i proteolitičkih enzima pankreasa i creva


Formiranje micela


Varenje i apsorpcija u digestivnom traktu

– varenjem se sastojci hrane fizičkim i hemijskim uticajima razlažu na proste i rastvorljive

oblike pogodne za apsorpciju

– Ugljeni hidrati do glikoze, fruktoze i galaktoze

– Masti do glicerola i masnih kiselina

– Belančevine do aminokiselina

– Voda i soli prolaze kroz GIT bez promena


• Varenje i apsorpcija u digestivnom traktu

– stvoreni prosti i rastvorljivi oblici se iz lumena creva preko apsorptivnih ćelija -

enterocita crevnih resica tankog creva apsorbuju u portni krvotok i limfu

– tako je tanko crevo glavno mesto i digestije i apsorpcije

– u želucu se apsorbuje alkohol, neki toksini, kao i glukoza ako je u koncentraciji

preko 10%

– u debelom crevu apsorbuju se voda i elektroliti


Pregled funkcija jetre

– nalazi se na putu između digestivnog trakta i sistemske cirkulacije - "centalna

laboratorija tela" i najveći je parenhimatozni organ

– pri njenom poremećaju, dolazi do opšteg metaboličkog poremećaja i disfunkcije drugih

organa - bubrega, slezine, nervnog sistema

– jetra je izložena dejstvu mnogobrojnih endogenih i egzogenih patogenih činilaca, tako da

nema patološkog stanja drugih organa koje nema reperkusije i na jetru


Pregled funkcija jetre

• vaskularna uloga u deponovanju i filtriranju krvi

• metabolička uloga

• sekretorna i ekskretorna u formiranju žuči

– u jetri se stvara 15-20% celokupne limfe; krv u sinusoidima jetre potiče iz portne vene (1100ml) i hepatičnih arterija (350ml), a zatim v. hepaticom odlazi u donju šuplju venu (v. cava inferior)

– Jetra je veoma rastegljiva i služi kao rezervoar krvi u periodima velikog priliva, a distribuira dodatnu količinu krvi kod smanjenog krvnog volumena;

– količina krvi koja se nalazi u jetri je 500ml


– Uloga u čišćenju krvi

• krv koja potiče iz intestinalnih kapilara sadrži veliki broj bakterija, prolaskom kroz sinusoidne kapilare Kupferove ćelije ih fagoticuju i uništavaju

Metaboličke funkcije jetre

– Metabolizam ugljenih hidrata

• Najveći depo glikoze u obliku glikogena je u jetri 5-8% ukupne mase, a u mišićima iznosi 1-3%

• Konverzija monosaharida (glukoza) u jedinjenja velike molekulske mase (glikogen), omogućava skladištenje znatnih količina UH bez značajnije promene osmotskog pritiska u ćeliji


– Metabolizam uglenih hidrata

– Glikogenoliza predstavlja cepanje glikogena u ćeliji do glukoze i njeno oslobađanje u sistemsku cirkulaciju, ovo se odvija pod uticajem adrenalina (srž nadbubrega) i glukagona (alfa ćelije pankreasa)

– Glukoneogeneza proces stvaranja glukoze iz aminokiselina i glicerola, najvažniju ulogu u ovom procesu ima kortizol, hormon kore nadbubrežne žlezde

– Zbog svoje uloge u održavanju koncentracije glukoze u fiziološkim granicama (3,5 - 6,0 mmol/l) jetra se naziva "glukozni pufer" - posle obroka dejstvom insulina stimuliše se deponovanje i stvaranje glikogena; tokom fizičke aktivnosti zbog glikolize smanjuje se nivo glukoze u krvi, simpatikus, kateholamini, glukagon tada stimulišu glikogenolizu, a glikokortikoidi glikoneogenezu čime se povećava koncentracija glukoze u krvi


Metabolizam proteina

– Deaminacija aminokiselina, uklanjanje ili pretvaranje u UH ili masti

– Uklanjanje amonijaka iz telesnih tečnosti procesom sinteze ureje (ornitinski ciklus)

– Sinteza proteina plazme, 90% se stvara u jetri sem gama globulina koje sintetišu plazma ćelije (B limfociti)

– Interkonverzija proteina

– Sposobnost sinteze neesencijalnih aminokiselina


Metabolizam masti

– razgrađuje maskne kiseline na manja jedinjenja koja se mogu koristiti za E

– sintetiše trigliceride, uglavnom iz ugljenih hidrata, ređe proteina

– sinetiše holesterol i fosfolipide

– pretvara zasićene masne kiseline u nezasićene koje su strukturni elementi ćelija

– Holesterol može da se apsorbuje iz GIT-a ili da se sintetiše iz acetil-koenzim A, ima ulogu

u stvaranju žučnih kiselina i steroidnih hormona


Detoksikaciona uloga jetre

– odbrambena uloga vezana je za makrofage - Kupferove ćelije

– detoksikaciona uloga ogleda se u nizu reakcija kojima se toksična

jedinjenja razgrađuju ili vezuju sa nekim hidrosolubilnim materijama ili

inkorporiraju u netoksična jedinjenja

– cilj ovih biotransformacija je da se nepolarna jedinjenja nerastvorljiva u vodi

metabolišu u jetri i pretvore u rastvorljiva


Svi detoksikacioni procesi u jetri, odnosno procesi biotransformacije organskih jedinjenja mogu se klasifikovati na sledeći način:

– Nesintetski procesi (oksidacija, redukcija, hidroliza)

– Sintetski procesi (konjugacija)

– lipofilne supstance postaju rastvorljive u vodi i farmakološki neaktivne, pa se putem žuči ili urina izlučuju iz organizma

– Jetra je glavno mesto metabolizma alkohola preko dva puta:

• 90% etanola se pretvara u acetaldehid pod uticajem alkoholndehidrogenaze, a zatim u acetat uz pomoć aldehid dehidrogenaze

• srugi put koristi citohrom P450 i nastaje acetaldehid koji se oksidiše u acetat


• kod fetusa jetra je glavni hematopoetski organ, kod odraslih se u jetri deponuju faktori hematopoeze, Fe++, B12...

• jetra ima važnu ulogu u koagulaciju zahvaljujući sintezi faktora: fibrinogen, protrombin, faktor V, VII, VIII, IX, X, XII, XIII, plazminogen

• u jetri se inaktiviše većina hormona, a zatim izlučuju putem žuči (estrogen, progesteron) ili urina (kortikosteroidi)

• liposolubilni vitamini se apsorbuju sa lipidima, najveća količina deponovanog vitamina A nalazi se u jetri (10 meseci), D vitamin (3-4 meseca), B12 (nekoliko godina)

• jetra je zbog intenzivnih metaboličkih procesa "najtopliji" organ u kojem se produkujeznatna količina toplotne E, na taj način jetra ima značajnu ulogu i u termoregulaciji

HVALA NA PAŽNJI!

anatomija i fiziologija digestivnog sistema

Documents