anatomija seminarska

10
gУниверзитет "Гоце Делчев" - Штип Факултет за медицински науки Семинарска работа по Анатомија „Топографија на потколеница“ Ментор Изработил Проф. д-р Елизабета Зисовска Сури Малик Бр. На индекс: 15608 Група: МФ 7 Општа медицина, прва година

Upload: fets2134

Post on 19-Jan-2016

281 views

Category:

Documents


9 download

DESCRIPTION

Семинарска работа по предметот Анатомија на тема: „ Топографија на потколеница “

TRANSCRIPT

Page 1: Anatomija seminarska

gУниверзитет "Гоце Делчев" - Штип

Факултет за медицински науки

Семинарска работа по Анатомија

„Топографија на потколеница“

Ментор Изработил

Проф. д-р Елизабета Зисовска Сури Малик

Бр. На индекс: 15608

Група: МФ 7

Општа медицина, прва година

Штип, ноември 2010

Page 2: Anatomija seminarska

Вовед

Потокеленицата е долен дел од ногата, кој се протега од коленото до стопалото, а ја сочинуваат меките делови што ја опкружуваат тибијата (tibia) и фибулата (fibula).

Тибијата и фибулата, како и меѓукоскената мембрана (membrana interossea cruris) ја делат потколеницата на два предела: 1) преден дел на потколеницата (regio cruris anterior) и 2) заден предел на потколеницата (regio cruris posterior).

Сл.1 Напречен пресек на потколеница

Преден предел на потколеница

Page 3: Anatomija seminarska

(REGIO CRURIS ANTERIOR)

Надворешен изглед:

На предниот предел се забележува и палпира предниот раб (margo anterior) на тибијата, наликува на издолжена буква S.

Во долниот дел се забележуваат релјефи од тетивите на мускулите од предната група на потколеницата и тоа, одејќи од внатре кон надвор: m. tibialis anterior, m. extensor hallucis longus, m. extensor digitorum longus и m. peroneus tertius.

Слоеви на предниот предел на потколеницата:

Кожата е дебела и подвижна. На внатрешната страна таа лежи директно на коската.

Поткожниот слој е составен од клеткиномасно ткиво со различна дебелина.

Површински садови и нерви. Нервите се претставени со бочните и завршните гранки на n. peroneus superficialis, кој во поткожното ткиво дава две завршни гранки: n. cutaneus dorsalis medialis и n. cutaneus dorsalis intermedius.

Фасција на потколеницата (fascia cruris). Таа го одделува површинскиот од длабокиот слој. Долниот крај на фасцијата на потколеницата поминува во фасција на стапалото и со своите зајакнувања учевствува во изградбата на остеофиброзни канали за премин на тетиви на мускулите на потколеницата.

Мускулен слој ги опфаќа предната и надворешната мускулна група од регијата. Во предната група припаѓаат: m. tibialis anterior, m. extensor hallucis longus, m. extensor digitorum longus и m. peroneus tertius сместени во предната коскено фиброзна ложа.

Page 4: Anatomija seminarska

На надворешната група и припаѓаат следниве два мускула: m. peroneus longus и m. peroneus brevis, локализирани во надворешната коскено фиброзна ложа на потколеницата.

Сл.2 Преден предел на потколеница (regio cruris anterior)

Page 5: Anatomija seminarska

Длабоки садови и нерви. Длабока артерија на пределот претставува предната тибијална артерија (a. tibialis anterior). Во долниот дел од потколеницата, стеблото на артеријата се наоѓа нешто површно, меѓу тетивите на m. tibialis anterior и тетивата на m. extensor hallucis longus.

Длабоки вени на пределот претставуваат предните тибијални вени (vv. tibiales anteriores).

Длабоките нерви на предниот предел од потколеницата се заедничкиот листен нерв (n. peroneus communis) и неговите завршни гранки. Во висина на вратот на фибулата (collum fibulae) тој се дели на две завршни гранки: површински листен нерв (n. peroneus superficialis) и длабок листен нерв (n. peroneus profundus).

Заден предел на потколеницата

(REGIO CRURIS POSTERIOR)

Задниот предел на потколеницата го сочинуваат меките ткива зад тибијата и фибулата. Во горниот дел јасно се назначени релјефите од надворешната и внатрешната глава на двоглавиот мускул на листот (m.gastrocnemius). Во долниот дел јасно се забележува истурениот надолжен релјеф на Ахиловата петична тетива.

На границата со предниот дел на потколеницата се наоѓаат глуждови и тоа: надворешниот глужд (malleolus lateralis) и внатрешниот глужд (malleolus medialis), кој е поширок и покус од надворешниот.

Слоевите на задниот предел од потколеницата се следниве:

Кожа во предниот предел нешто подебела.

Поткожен слој содржи доста масно ткиво особено кај жените.

Површински садови и нерви. Површинските артерии се со незначителен калибар. Површинските вени се притоки на v. saphena parva и v. saphena magna. Површинските лимфни садови го

Page 6: Anatomija seminarska

придржуваат стеблото на v. saphena parva и завршуваат во nodi lymphatici poplitei. Површинските сензитивни нерви одејќи однадвор навнатре, гранки се на : n. cutaneus surae lateralis, n. cutaneus surae medialis и n. saphenus.

Фасцијата го претставува задниот предел на потколеницата fascia cruris.

Мускулниот слој го сочинуваат пет мускули од задната група на поколеницата. Шестиот мускул од таа група е затколениот мускул. Тие се распределени во два длабински слоја, површински и длабок.

На површинскиот слој припаѓаат: троглавиот мускул на листот (m. trisepc surae) во горниот дел составен од три одделни мускули (m. gatrocnemius caput laterale и caput mediale и m. soleus) додека долу е претставен од Ахиловата петична тетива (tendo calcaneus Achillis) и табанскиот мускул (m. plantaris).

Во длабокиот слој припаѓаат: долгиот флексор на палецот (m. flexor hallucis longus), задниот тибајлен мускул (m. tibialis posterior) и долгиот флексор на прстите (m. flexor digitorum longus).

Длабоки садови и нерви. Длабока артерија на пределот претставува задната тибијална артерија (а. tibialis posterior) што потекнува од a. poplitea, во висина на тетивниот лак од листниот мускул (arcus tendineus m. solei). Од бочните гранки на а. tibialis posterior, особено се издвојува со својата должина и калибар листната артерија (a. peronea).

Длабоките вени на пределот се обете задни тибијални вени (vv. tibialis posteriores) и листните вени (vv. pereoneae).

Длабоките лимфни садови се протегаат по должина на стеблата од крвните садови и се влеваат во nodi lymphatici poplitei.

Длабок нерв на пределот претставува тибијалниот нерв (n. tibialis).

Page 7: Anatomija seminarska

Сл.3 и Сл.4 Заден предел на потколеница (regio cruris posterior)

Заклучок

Page 8: Anatomija seminarska

Претходно споменатите две ложи: надворешна коскено фиброзна ложа и предна коскено фиброзна ложа претставуваат затворени коскенофиброзни простори, со нерастегливи ѕидови. Затоа, излив на крв или оток во тие простори може да предизвика компресија на крвните садови и сериозни пречки во циркулацијата на стапалото.

Користена литература

Page 9: Anatomija seminarska

“Essential Clinical Anatomy” 4th edition – Keith Moore, Anne M.R. Agur, Artur F. Dalley

-Атлас Анатомии Человека, први том, Р.Д. Синельников, Москва 1967год.

-Атлас Анатомии Человека, втори том, Р.Д. Синельников, Москва 1974год.

http://home.comcast.net/~wnor/summarylistll.htm l

http://www.bartleby.com/107/129.html

http://www.bartleby.com/107/162.html