anksioznost strah panika

Anksioznost, strah, panikaAnksioznost, strah, panika

Anksioznost

• Anksioznost je raspoloženje koje karakterišenaglašeni negativni afekat i somatskisimptomi napetosti u kome osoba strašljivosimptomi napetosti u kome osoba strašljivoiščekuje buduću opasnost ili neuspeh

Aspekti anksioznosti• Situacioni – situacije koje karakteriše neizvesnost

odnosno, događaj koji se iščekuje se procenjuje kaonekontrolabilan i neizvestan u pogledu ishoda

• Emocionalni - nelagodnost, napetost, strepnja, doživljaj nesigurnosti i bespomoćnosti

• Kognitivni -• Kognitivni -§ briga (worry), - intenzivno promišljanje, razmatranje

mogućih komplikacija situacije, nadolazećih problema§ pažnja – povišena distraktibilnost – pretraživanje okoline u

potrazi za signalima opasnosti§ koncentracija se teško usmerava na zadatak koji nema veze

sa situacijom u vezi koje brinemo

• Bihejvioralni i fiziološki§ mišićna napetost§ vegetativna aktivnost naglašena, ali manje nego

kod straha i panike (ubrzan rad srca, krvnipritisak, provodljivost kože, brzina disanja)

Aspekti anksioznosti

pritisak, provodljivost kože, brzina disanja)§Naglašena EEG-beta aktivnost u frontalnom

režnju leve hemisfere (koja odgovara naglašenojkognitivnoj aktivnosti)

Strah

• Odbrambena emocija koja se javlja kaoneposredna reakcija na prisutnu opasnost.

• Pobuđuje fight-flight ponašanje- bežanje izsituacije ili napadsituacije ili napad

• Ono je omogućeno masivnom fiziološkomreakcijom ANS-a

• Subjektivno je praćena doživljajem straha

Panika (panični napad)

• Nagli doživljaj intenzivnog straha koji se (u patološkim slučajevima) javlja naunutrašnje podražaje i ne postojiunutrašnje podražaje i ne postojimogućnost bega ili borbe.

• Intenzivne somatske senzacije (lupanjesrca, bol u grudima, nedostatak vazduha, znojenje, nesvestica).

Razlike između anksioznosti i straha

Anksioznost• Orjentisana na

budućnost• Mišićna napetost

Strah•Orjentisan na sadašnjuopasnost

•Fight-flight-freeze • Mišićna napetost• Manje naglašen rad

ANS-a nego u strahu• Svrha – priprema za

buduću opasnost

•Fight-flight-freeze

ponašanje

•Naglašen rad ANS-a•Svrha odbrana odaktuelne opasnosti

Razlika između straha i panike

StrahOpasnost je

PanikaOpasnost je

spoljašnji objekat ili situacija koji se može izbeći

Opasnost je unutrašnja pretnjai procenjuje se kao neizbežna

Neurotski sa stresom povezani i somatoformni poremećaji F40-F48

Fobični anksiozni

poremećaji

Drugi anksiozni poremećaji

Opsesivno-kompulzivni

poremećaj

Reakcija na težak

stres

F40 F41 F42 F43

poremećaji poremećaji poremećaj stres

Disocijativni (konverzivni) poremećaji

Somatoformni poremećaji

Drugi neurotski poremećaji

F44 F45 F46

Fobični anksiozni poremećaji• Agorafobija• Socijalne fobije• Specifične fobije

Drugi anksiozni poremećaji• Panični poremećaj• Generalizovani anksiozni poremećaj• Mešoviti anksiozni i depresivni poremećaj

Dominantna emocija kod anksiozno-fobičnih poremećaja

EMOCIJA

• AnksioznostStrah

POREMEĆAJ

•GAD

•Socijalna fobija• Strah• Panika

•Socijalna fobija

•Specifična fobija

•Panični poremećaj

Specifične fobije

Kriterijumi za specifičnu fobiju

• Psihološki ili vegetetivni simptomi morajubiti primarne manifestacije straha, a ne biti primarne manifestacije straha, a ne sekundarne u odnosu na druge simptome

• Strah je ograničen na prisustvo fobičnogobjekta ili situacije

• Fobična situacija se izbegava kad god je to moguće

Psihološke i vegetativne posledice straha u fobičnoj situaciji:

• Doživljaj straha, panike, zloslutnosti, zabrinutost, prestravljenost, nelagodnost,

• gađenje, mučnina, nesvestica, gubljenje tla, osećaj propadanja, hodanja po pamuku, osećaj propadanja, hodanja po pamuku,

Razvojni, normalni, strahovi

• Separaciona anksioznost (između 1-2 godine)

Fobije nisu:

godine) • Strah od mraka i životinja (do 4-5 godine) • Strah od čudovišta (3- 5 godine) • Strah od evaluacije (oko 10)

Zoofobije, animalne fobije

• Ailurophobia – strah od mačaka• Apiphobia, Melissophobia — strah od pčela• Arachnophobia — strah od pauka• Chiroptophobia — strah od slepih miševa • Cynophobia — strah od pasa• Entomophobia — strah od insekata• Equinophobia, Hippophobia — strah od konja • Equinophobia, Hippophobia — strah od konja • Herpetophobia — strah od reptila• Ichthyophobia — strah od riba• Musophobia — strah od miševa i/ili pacova • Ophidiophobia — strah od zmija• Ornithophobia — strah od ptica • Ranidaphobia — strah od žaba

Primeri specifičnih fobija• Acrophobia, strah od visine• Algophobia — strah od bola • Aquaphobia, Hydrophobia — strah od vode • Astraphobia, Astraphobia, Brontophobia, Keraunophobia — strah od

grmljavine i oluje• Autophobia — strah od samoće. • Aviophobia,— strah od letenja. • Aviophobia,— strah od letenja. • Bacillophobia, Bacteriophobia, Microbiophobia — strah od mikroba i

bakterija. • Cibophobia, Sitophobia — strah/averzija prema hrani• Claustrophobia — strah od zatvorenog prostora • Coulrophobia — strah od klovnova • Dental phobia, Dentophobia, Odontophobia — strah od zubara i

zubarskih intervencija

Podvrste specifičnih fobija

qOd krvi injekcija i povreda

qSituacione

q Druge fobije

qOd prirodnih pojava

qŽivotinjske fobije

Fobija od krvi, injekcija i povreda

• Fiziološka reakcija –vazovagalna sinkopa – nagli porast pa pad pritiska, nesvestica ili padanje u nesvest

• Naslednost najviše naglašena (64%)- nasleđuje se prenaglašena vazovagalna reakcijaprenaglašena vazovagalna reakcija

• Češća kod muškaraca• Javlja se oko 9. godine• Specifične psihoterapijske intervencije• Prevalencija oko 10%

Epidemiološki nalazi za sve specifične fobije

• Prevalencija tokom života – 3-5% populacije• Fobije od životinja i prirodnih pojava javlaju se oko 7.

godine.godine.• Situacione fobije -između 2. i 7. godine ili u ranim do

srednjim 20-tim godinama.• Incidencija opada sa starošću• Češće se javljaju kod žena• Kod žena najčešće animalne fobije, kod muškaraca od

visine• Prosečno trajanje epizode oko 20 godina, tok je skoro

hroničan, mada posle 45 godine slabi intenzitet problema

Epidemiološki nalazi za sve specifične fobije

• Rizik faktori za razvoj: – ženski pol (2:1), – mlađi uzrast, prosečna starost otpočinjanja oko 10 godina– niži SES i obrazovanje, – niži SES i obrazovanje, – domaćice, nezaposleni, sa posebnim potrebama,– depresija (rizik faktor, a još više posledica), – brak je možda protektivni činilac

Komplikacije, komorbidni poremećaji, diferencijalna

dijagnoza

• depresija• GAD• GAD• panični poremećaj sa agorafobijom ili bez nje• socijalna fobija, • PTSD (post-traumatic stress disorder),• opsesivno-kompulzivni poremećaj,• hipohondrijaza, • shizofrenija, sumanuti i drugi psihotični poremećaji.

Diferencijalna dijagnoza

• Fobija od bolesti– GAD– Hipohondrijaza

•Klaustrofobija- agorafobija

– Hipohondrijaza– OCD– Panični poremećaj– Sumanuta hipohondrijaza– SCH

- agorafobija(sa ili bez panike)-SCH

Razvoj specifičnih fobija prema kognitivističkom modelu

Opšta psih.vulnerabilnost

Biološka vulnerabilnost

Specifična psih.vulnerabilnost

Traumatsko Vikarijsko Prenošenje Panični napad

DIJATEZA

MEHANIZAM

STRES Direktno ili indirektno iskustvo sa fobičnim objektom/situacijom

Traumatsko uslovljavanje

Vikarijskoučenje

Prenošenje informacija

napadkao stres

Strah odstraha

Izbegavanjefobičnesituacije

Anksioznost u vezi ponovnog

susretasa situacijom

MEHANIZAM NASTANKA

Kognitivničinioci

ČINIOCI ODRŽA-VANJA

Uloga genetike

• Kendler (1999) heritabilnost– Za bilo koju fobiju 43%, – Animalne 47%, – Situacione 46% – Situacione 46% – agorafobija 67%, – krv-inekcije-povrede 59%, – socijalne 51%

Kognitivni medijatori

• Preuveličavanje verovatnoće negativnog događajadogađaja

• Preuveličavanje razmera katastrofe• Podcenjivanje sopstvenih i spoljašnjih

izvora pomoći

Socijalna fobija/anksioznost

Kriterijumi prema ICD-10

• Psihološki ili vegetetivni simptomi morajubiti primarne manifestacije straha, a nesekundarne u odnosu na druge simptome;sekundarne u odnosu na druge simptome;

• Anksioznost je ograničena na posebnesocijalne situacije ili je pretežno vezana zanjih;

• Izbegavanje fobične situacije

Kriterijumi prema DSM-IV• Strah od socijalne(nih) situacija - da će se ponašati na sraman ili

ponižavajući način• U socijalnim situacijama javlja se anksioznost koja može prerasti u

panični napad• Osoba primećuje da je strah preteran• Izbegavanje, distres i anksioznost izazivaju patnju i interferiraju sa

funkcionisanjemfunkcionisanjem• Isključiti druge mentalne poremećeje, telesne bolesti i zloupotrebu

supstanci• Trajanje kod dece ispod 18 godina bar 6 meseci

DSM-V Poremećaj socijalne anksioznosti (socijalna fobija)

• Strah postoji u situacijama – Interakcije sa ljudima– Posmatranja od strane ljudi– Izvođenja nekog ponašanja pred ljudima

• Strah da se učini nešto ili ispolji anksioznost a što će biti negativno evaluirano

• Socijalne situacije proizvode strah od anksioznosti

Socijalna fobija i socijalna anksioznost

U osnovi je:• Strah od bliskosti• Strah u vezi šire prihvaćenosti i

vrednovanja• Strah od kontakta sa ljudima od autoriteta• Strah od kontakta sa ljudima od autoriteta• Strah od javnog nastupa (izvođenja neke

aktivnosti pred javnošću) • Za sve je zajednički strah od negativne

evaluacije

Razlike u odnosu na specifične fobije

Kod socijalne fobije - anksioznosti– Izbegavanje često nije moguće– Potreba za izbegavanjem se tiče šireg broja situacija– Potreba za izbegavanjem se tiče šireg broja situacija– Fobične situacije su obično brojnije i podrazumevaju

različite vrste socijalnih situacije (zvanične, nezvanične...), različite sagovornike (autoritete, romantične partnere...) i različite brige (od crvenjenja, smaranja sagovornika, pravljenja grešaka)

– Onesposobljenost i patnja su veći, kvalitet života više narušen

Epidemiologija

• EDSP, Munich, Germany 7.3 Wittchen et al. 1999 (6)• Alberta ⁄ Winnipeg, Canada 7.2 Stein et al. 2000 (59)

Životna prevalencija SF definisane prema DSM-IV kriterijumima

• Alberta ⁄ Winnipeg, Canada 7.2 Stein et al. 2000 (59)• Paris, France 7.3 Pelissolo et al. 2000 (13)• Dresden, Germany 12.0 Becker et al. 2000 (7)• Australia 2.7 Andrews et al. 1999 (8)• Florence, Italy 4.0 Faravelli et al. 2000 (9)• GHS-MHS, Germany 2.0 Wittchen 2000 (116)• Sao Paulo, Brazil* 3.5 Andrade et al. 2002

Početak

•Prosečno, SF otpočinje između 10 i 16 god.

Učestalost podvrsta socijalnih strahova

Vrsta situacije Životna prevalen. M Ž

• Jesti ili piti u javnosti 4.4 2.4 6.4 • Pisati dok neko gleda 2.2 1.7 2.8 • Učestvovati u socijalnim događanjima 4.6 3.0 6.2 • Učestvovati u socijalnim događanjima 4.6 3.0 6.2 • Izvođenje/ispitne situacije 18.2 14.4 21.9 • Govoriti pred javnošću 13.2 10.7 15.6• Razgovarati sa nekim 6.4 4.2 8.5 • Bilo kakav socijalni strah 27.3 22.3 32.2

EtiologijaDijateza

Biološka pripravnost, genetska predispozicija (stidljivost, suzdržanost, neuroticizam, nerazvijenost socijalnih veština), psihološka vulnerabilnost – sticanje disfunkcionalnih pretpostavki

OkidačiOkidačiSocijalni stres, panični napad u socijalnoj situaciji

OdržavanjeAnksioznost u vezi budućih kontakata, izbegavanje, strah od straha.

Bekov model socijalne fobijeDisfunkcionalna uverenja“Ja sam socijalni debil”

“Ne smem pokazati da sam slabić”

•Stres

Somatski simptomianksioznosti

Self-monitoringInterpretativne

pristrasnostiPristrasnost

pažnje

Otežano kognitivnofunkcionisanje

Negativna reakcija okoline

Iskrivljeno tumačenje ponašanja

Pretraživanje sebei okoline

Clark and Wells (1995)

• Samofokusiranje• Izbegavajuća ponašanja:

– kontakta očima– Spremne fraze za razgovor– Spremne fraze za razgovor– Socijaliziranje sa “bezbednim društvom”

PANIČNI POREMEĆAJ

Panični poremećajKriterijumi (prema ICD-10)

• Više teških napada panike tokom mesec dana• Nevezanost napada za određene fobične situacije

(poznate i predvidive) • Napadi se ne javljaju u situaciji koja je objektivno • Napadi se ne javljaju u situaciji koja je objektivno

opasna • Simptomi straha se ne javljaju mimo napada (ali je

iščekujuća anksioznost česta) • Napadi se ne javljaju kao posledica uzimanja nekih

supstanci ili medicinskih uslova (kriterijum iz DSM-IV)

Kriterijumi paničnog napadaPacijent se žali na intenzivan strah ili nelagode ograničenog trajanja u kome se bar 4 od sledećih simptoma razvijuaju i dostižu vrhunac u roku od 10 minuta

1.Palpitacije, lupanje srca ili ubrzan ritam srca2.Znojenje3.Drhtanje3.Drhtanje4.Osećaj gubljenja daha ili nedostatka vazduha5.Osećaj gušenja6.Bol u grudima ili nelagoda7.Mučnina ili abdominalne tegobe8.Osećaj vrtoglavice, nestabilnosti, dezorjntisanosti ili nesvestice9.Derealizacija ili depersopnalizacija

Kriterijumi paničnog napada

10.Strah od gubitka kontrole ili ludila

11.Strah od umiranja

12.Parestezije (trnci ili čudne senzacije po koži) 12.Parestezije (trnci ili čudne senzacije po koži)

13.Valunzi ili naleti vrućine

Vrste paničnih napada

• Situaciono vezani • Neočekivani (nevezani) • Situaciono • Situaciono

predisponirani

STIMULULUS - OKIDAČ(unutrašnje telesne senzacije,

najčešće one koje se normalno sreću kod anksioznosti (lupanje srca, nesvestica, derealizacija)

DOŽIVLJAJ OPASNOSTI

ŠTA SE DEŠAVA TOKOM PANIČNOG NAPADA

TELESNE SENZACIJE(značajna uloga hiperventilacije)

KATASTROFIČNA INTERPRETACIJASENZACIJA

ANKSIOZNOST

VULNERABILNOSTneuroticizamSenzitivnost na anksioznost

(STRES)

OČEKIVANJENOVOG NAPADA

PANIČNI NAPAD

VEZIVANJE NAPADA ZA SPECIFIČNU SITUACIJU

ADEKVATNA INTERPRETACIJANAPADA

KOGNITIVNI MODEL RAZVOJA PANIČNOG POREMEĆAJA(I DRUGIH ISHODA PANIČNOG NAPADA)

POJAČANA USMERENOST NA UNUTRAŠNJE SENZACIJE, POJAČANA ANKSIOZNOST

IZBEGAVANJEMESTA GDE MU SE NE MOŽEUKAZATI POMOĆ=AGORAFOBIJA

IZBEGAVANJESENZACIJAOKIDAČA= ODRŽAVANJE PP

UČESTALI NAPADI

SPECIFIČNAFOBIJA

PANIČNIPOREMEĆAJ

BEZ POREMEĆAJA

Dnevne aktivnosti koje izbegavaju ljudi sa paničnim poremećajem

• Trčanje uz stepenice• Šetnja po vrućini• Tople, pretrpane prostorije, vozila, prodavnice• Šetnja po vrlo hladnom vremenu• Aerobik, ples, sport• Podizanje teških objekata• Podizanje teških objekata• Seksualne relacije• Gledanje horor filmova, uzbudljivih filmova, sporta• Teške obroke• Učestvovanje u “vrućim” debatama• Kupanje sa zatvorenim vratima i prozorima, saune• Planinarenje• Kafu, čokoladu• Naglo ustajanje• Razbešnjavanje

Statistički podaci

• Životna prevalencija-3,5%• Početak, od srednjih adolescentskih godina

pa do 40-tih, u proseku između 25 i 29 pa do 40-tih, u proseku između 25 i 29 godine. Ređe se sreće kod pretpubertetskedece.

• Javlja se u svim kulturama, sa razlikama u kliničkim slikama i nazivima (zemlje trećegsveta, naglasak na somatskim simptomima)


Panični napadi se mogu javiti u sklopu mnogih poremećaja:• Specifične fobije, agorafobija, socijalne fobije • GAD• Depresija• Shizofrenija• ShizofrenijaParanoidna panika (psihoze) – Panični napad (neuroze)

•Pretnja jespoljašnja

•Pretnja je unutrašnja

AGORAFOBIJA

Kriterijumi prema ICD-10• Psihološki ili vegetetivni simptomi moraju biti

primarne manifestacije straha, a ne sekundarne u odnosu na druge simptome

• Anksioznost mora biti ograničena na najmanje dve odsledećih situacija: gužve, javna mesta, udaljavanje odkuće, putovanje sa ili bez druge osobe.

• Izbegavanje fobične situacije je izražena karakteristika(koje je specifično po vezivanju za “sigurno mesto”, a ne toliko izbegavanju fobičnih mesta)

Situacije koje najčešće izbegavajuagorafobičari

• Trgovine, robne kuće, supermarketi• Automobili (kao vozač ili saputnik)

Zajedničko za sve je otežan izlaz u slučaju opasnosti i udaljenost od “bezbednog mesta”. Opasnost je panični napad.

• Autobusi, vozovi, tramvaji, avioni• Široke ulice• Tuneli• Restorani, pošorišta• Biti daleko od kuće• Biti sam kod kuće• Sva mesta gde je gužva (pijaca, sajam itd.) • Elevatori, liftovi

Mesto u klasifikaciji

• Agorafobija se, pogotovo u američkoj literaturi, smatra komplikacijom paničnog poremećaja. Kao posledica toga, agorafobija bez paničnih napada ili poremećaja. Kao posledica toga, agorafobija bez paničnih napada ili očekivanja napada, izbacuje se iz DSM-V.

• Evropska (svetska) literatura agorafobiju smatra primarnim poremećajem u odnosu na panični poremećaj.

Statistika

• 5,3% populacije jednom u životu razvije agorafobiju

• 75% i više su žene• Vreme otpočinjanja poremećaja je slično • Vreme otpočinjanja poremećaja je slično

paničnom poremećaju – rano odraslo doba –kasne dvadesete godine.

Generalizovani anksiozni poremećajporemećaj

Generalizovani anksiozniporemećaj

Kriterijumi po ICD-10:• Simptomi anksioznosti treba da se javljaju najveći

broj dana tokom nekoliko nedelja (6 meseci prema DSM-IV)

• Simptomi anksioznosti uključuju:• Simptomi anksioznosti uključuju:– Strepnju (zabrinutost zbog budućih nesreća) – Motornu napetost (stalni nemir, nesposobnost opuštanja,

drhtanje) – Naglašenu vegetativnu aktivnost (znojanje, tahikardije,

vrtoglavice, mučnina, suva usta itd).

Kriterijumi koje dodaje DSM-IV

• Osoba ima teškoće u kontrolisanju zabrinutosti, brige;• Anksioznost i briga su udruženi sa bar tri od sledećih 6

simptoma (bar neki su više dana prisutni nego odsutni tokom 6 meseci): tokom 6 meseci):

ü Mišićna napetostü Nemir/osećaj uzbuđenosti, „na kraj živaca“ü Otežana koncentracija/prisećanjeü Lako zamaranjeü Iritabilnostü Poremećaj sna

Kriterijumi koje dodaje DSM-IV

• Fokus anksioznosti nije u vezi sa drugim poremećajima (u vezi paničnih napada, socijalnih situacija, zaraze, udaljavanja od sigurnog mesta, ozbiljne bolesti, u sklopu PTSD-a)

• Anksioznost, briga ili fizički simptomi izazivaju značajnu patnju ili podbacivanje u socijalnoj, profesionalnoj ili drugim oblastima funkcionisanja.

• Simptomi nisu direktna posledica unošenja supstanci, medicinskih uslova i ne javljaju se tokom afektivnog, psihotičnog ili trajnog razvojnog poremećaja.

Statistika

• Oko 4% populacije u 6 meseci zadovoljava kriterijume• 55-65% su žene• Početak obično u ranom odraslom dobu, a prevalencija je • Početak obično u ranom odraslom dobu, a prevalencija je

najveća oko 35 god.• U starosti, dosta ljudi na benzodijazepinima, GAD kod starih je

nedovoljno istražen fenomen, mada je najčešći anksiozno-fobični poremećaj kod starih.


• Depresivni poremećaji• Svi anksiozno-fobični poremećaji• Zloupotreba supstanci• Telesne bolesti• Telesne bolesti• Shizofrenija

Vulnerabilnost=Iskrivljena kognitivna šema=

Šema opasnosti

Bekov model GAD

Životni događaj

Kognitivne pristrasnostiüPažnjeüInterpretacijeüMemorije

Preuveličavanje opasnostiPodcenjivanje koping resursaIzbegavanje

Novi koncepti u kognitivnoj teoriji GAD

• Netolerancija na neizvesnost• Briga• Metabriga

Funkcija brige

• Kognitivno izbegavanje opasnih stimulusa, tj njihovih predstava

• Inhibicija emocionalnog procesa koji bi omogućio kompletno suočavanje sa opasnim stimulusom i njegovu promenu značenja i gašenje emocionalne reakcije.

• Briga kao verbalna apstraktna delatnost otežava detaljno • Briga kao verbalna apstraktna delatnost otežava detaljno i slikovito predstavljanje opasnosti te tako stopira i fiziološku reakciju, ili je ublažava. Npr. “Nešto strašno će se desiti”.

• Briga predstavlja pokušaj da se na misaonom nivou izbegne opasna situacija – koping ili sujeverje

• Briga je način da se ne misli o katastrofama koje su veće od one oko koje se brine

Opsesivno kompulzivni poremećaj (OCD)

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

• ICD-10 • Poremećaj koji sadrži opsesivne misli ili

kompulzivne radnje• Opsesije: • Opsesije:

– ideje, predstave ili impulsi koji repetitivno prodiru u svest.

– Skoro obavezno su uznemirujuće i pacijent pokušava da ih se oslobodi.

– Ipak, osoba ih prepoznaje kao svoje, mada su nevoljni, i često ih pacijent doživljava kao suprotne i nespojive sa njihovom ličnošću.


• Kompulzivne radnje ili rituali – su stereotipna ponašanja koja se stalno ponavljaju. Ova ponašanja

ne stvaraju zadovoljstvo niti omogućavaju završavanje korisnih zadataka

– Njihova funkcija je da spreče neki objektivno neprijatan dogadjaj, koji često uključuje povređjivanje drugih osoba od strane pacijenta, koji često uključuje povređjivanje drugih osoba od strane pacijenta, ili zbog pacijenta, a za koje on strahuje da bi se bez kompulzije mogli desiti.

– Osoba je svesna besmislenosti i nesvrsishodnosti ovih radnji i osoba pokušava da im odoli.

– Ako odoli kompulzivnoj radnji, pacijentova anksioznost se pojačava


Vrste:

• Dominantno osesivne misli ili ruminacije• Dominantno kompulzivne radnje• Dominantno kompulzivne radnje• Mešoviti opsesivno kompulzivni tip


• DSM-IVA. Opsesije ili kompulzije

• Kriterijumi za opsesije:1. Učestale i trajne misli impulsi i slike koje se doživljavaju kao 1. Učestale i trajne misli impulsi i slike koje se doživljavaju kao

nametljive i neprikladne i izazivaju značajan stepen anksioznosti ili distresa

2. To nisu učestalije brige o životnim problemima3. Osoba se trudi da ih ignoriše, potiskuje ili neutralizuje

drugom misli ili akcijom4. Osoba shvata da su opsesije proizvod njenog uma (a ne

prispele od spolja kao kod ubacivanja misli

Opsesivno-kompulzivni poremećajA. Opsesije ili kompulzije (O, K)

Kriterijumi za kompulzije– Repetitivna ponašanja ili za koje osoba oseća potrebu

da ih izvrši kao odgovor na opsesiju ili na osnovu pravila koje osoba mora rigidno primenjivati

– Kompulzije sprečavaju ili redukuju distres ili sprečavaju – Kompulzije sprečavaju ili redukuju distres ili sprečavaju neku neprijatnu situaciju da se desi. Medjutim te radnje i mentalni akti nisu realno povezane sa onim što treba da neutralizuju ili sprečavaju ili su očigledno preterani.


B. U nekom trenutku tokom poremećaja osoba prepoznaje da su opsesije ili kompulzije preterane ili nerazumne.nerazumne.

C. O ili K izazivaju značajan distres, (traju više od sata dnevno), ili značajno interferiraju sa životnim obavezama profesionalnim (akademskim) funkcionisanjem, ili uobičajenim socijalnim aktivnostima ili odnosima.


D.Ako se opsesije ili kompulzije jave uz neki drugi poremećaj, njihov sadržaj nije ograničen na onaj kod OCD

E. Poremećaj nije posledica zloupotrebe E. Poremećaj nije posledica zloupotrebe supstanci ili medicinskih bolesti.


• Epidemiološki podaci– 6-mesečna prevalencija 1%– Životna prevalencija 2-3%– Početak, srednje do kasne dvadesete– m:ž -1,2:3,8 (ranije studije 1:1)

• Tok uglavnom hroničan, ali prema 40 godišnjoj longitudinalnoj studiji– 20% potpuno oporavljevih – 28% oporavljeni sa subkliničkim simptomima,– 35% imalo kliničkih simptoma, ali poboljšani. – 48% imali OCD tokom više od 30 godina.

Diferencijalna dijagnoza• Anksioznost kod medicinskih bolesti(endokrini, kardiovaskularni, respiratorni,

metabolički, neurološki poremećaji)• Dismorfofobija• Specifična (mizofobija) i socijalna f.• Specifična (mizofobija) i socijalna f.• Impulsivne radnje (piromanija, kleptomanija,

patološko kockanje)• Zloupotreba supstanci (stimulansi i apstinencija)

Razvoj opsesivno kompulzivnog poremećaja (po kognitivno bihejviorističkim teoretičarima)

Vulnerabilnostkao i za ostale anksiozne por.

STRESmisao+anksioznost=

Uslovlajavanje – misao postaje uslovna draz

Izbegavanje situacijeokidača misli

Mentalne (prikrivnene) kompulzije

Otvorenekompulzijeokidača misli kompulzije kompulzije

Prekid opsesije

Redukcija anksioznosti=> potkrepljenje=>izbegavanja ili

kompulazije

Proređivanje učestalosti opsesije =>učvršćivanje ponašanja koje ih otklanja =>održavanje poremećaja

Kognitivni medijatoriri

• Preuveličavanje sopstvene odgovornosti• Prouveličavanje verovatnoće negativnog

ishodaishoda• Preuveličavanje značaja misli• Pogrešne interpretacije znakova

anksioznosti

Hipohondrijaza

Hipohondrijaza

ICD-X• (a)trajno verovanje da postoji bar jedno ozbiljno fizičko

obolenje kao osnova za ispoljavanje simptoma, uprkos ponovljnim pretragama i pregledime u kojima nije identifikovano adekvatno fizičko objašnjenje simptoma

• ili trajna preokupacija nedokazanim fizičkim deformitetom • ili trajna preokupacija nedokazanim fizičkim deformitetom ili telesnom manom.

• (b)stalno odbijanje da se prihvati savet i uveravanje od strane nekoliko lekara da u osnovi simptoma nema fizičke bolesti.

Hipohondrijaza

• DSM-IV u prvom kriterijumu se kaže da je uverenost ili strah pacijenta da ima neku bolest bazirana na pogrešnoj interpretaciji telesnih senzacija (teorijska postavka)

• Dismorfofobija i mizofobija su u DSM posebni • Dismorfofobija i mizofobija su u DSM posebni poremećaji u okviru somatoformnih i anksioznih poremećaja, a u ICDu se podvode pod hipohondrijazu

Hipohondrijaza• Epidemiološki podaci

– 0,05% zadovoljavalo DSM kriterijume za Hs u nemačkoj studiji iz 2006, 0,5% imalo podpražne simptome, a 2,12% imalo brige u vezi zdravlja duže od 6 meseci.

– DSM-IV Prevalencija je 2-7% među pacijentima, a 1-5% u populacijipopulaciji

– Nisu nađene razlike po polu, kulturološke i starosne – Studenti medicine u 70% slučajeva imali umišljene bolesti

“Sindrom medicinske škole” – U opštoj populaciji javlje se češće nakon 46, ili 50 godine,

mada može da počne u svako doba

Hipohondrijaza

• Diferencijalna dijagnoza:– GAD– OCD– Panični poremećaj– Depresija– Separaciona anksioznost– Separaciona anksioznost– Dismorfofobija (prema DSM)– Specifična fobija (mizofobija, prema DSM)– Sumanuta hipohondrijaza– Somatske bolesti (kod starih)

Životni događaji(smrt ili bolest najčešće) psihološka vulnerabilnost

Okidač(bolest, telesna tegoba)

Doživljaj pretnje

anksioznostInterpretacija

telesnih senzacijakao znaka teške bolesti

Razvoj hipohondrijazeprema kognitivno-bihejvioriostičkim autorima

Biološkavulnerabilnost

anksioznost

proveravanje

fiziološki simptomianksioznosti

Fokusiranje pažnje na telo

Nove tegobe

Preokupiranost promenama utelesnom funkcionisanju

kao znaka teške bolesti

Uloga bolesnika + Posete lekaru(redukcija anksioznosti)

Potkrepljivanje ponašanja =održavanje poremećaja

anksioznost strah panika

Documents