1

Antiki Rim

Pre 2000 godina jedna je civilizacija imala pod svojom vladu ceo zapadni svet. Od severne Evrope

do Afrike i Bliskog istoka nametnula je zakone, ideje i zajedniki jezik. Dva milenijuma rimskih gradova,

trijumfa, idealizma i dekadencije (postepeno propadanje ili slabljenje nekog pojedinca, organizacije,

kulture, drutva ili civilizacije izazvano preteranim uivanjem u luksuzu i gubitku nekadanjih moralnih i

drugih temeljnih naela).

Gotovo 1000 godina posle pada Rima, vojska francuskog cara Napoleona (1769.

1821.) sruila se na grad Rim (1797.). Njegove snage ved su poharale Evropu pad

Rima kao da je bila gotova stvar. Skoro da nije imalo ta da se osvoji, ali to je za

Napoleona imalo gotovo religijsko znaenje. On tvrdi da je duhovni naslednik rimskih

careva. Na naruenim portretima nosi rimski lovorov venac. Kao da Rim jo uvek vlada

svetom. Njegova vojska bez bitke ulazi u grad duhova, u kom se uplaeni Rimljani

skrivaju u njegovim ruevinama, odjecima velianstvenih trijumfa u iju su ast

sagraeni.

70-ih godina, kada je car Tit Flavije Vespazijan (9. 79.godine, vladao 10

godina do svoje smrti) poeo graditi ogromni Koloseum, Rim je bio 10 puta vedi od

grada koji je osvojio Napoleon (imao je oko milion stanovnika, kao London u

19.veku). Vespazijan je eleo velelepnu pozornicu za krvave spektakle koje su

2

Rimljani oboavali (za vreme samo jednih igara ubijeno je 5000 ljudi i 11 000 ivotinja). Krv i okrutnost bili

su potpuno stvarni, a Rimljani potpuno ovisni o njima. Kau da je Rim tada bio smrdljiv, buan, prljav; guva

na ulicama, prosjaci, svuda znaci bolesti, mnogo male dece (onako kako danas izgledaju Rio ili Kalkuta)

prenaseljeni grad sa puno siromatva i sa prelepim graevinama koje izraavaju bogatstvo i mod carstva.

Saobradaj je bio uasan; Cezar je zabranio dnevni saobradaj, da bi ljudi mogli peaiti, ali su zato nodu sva ta

kola poela idi kamenim ulicama, pa je bilo tako buno da se nije moglo spavati. Da bi reili problem tako

guste naseljenosti, Rimljani su pokrenuli urbanistiko planiranje, koristili cement, gradili viespratnice

(insule), velika skladita, kanalizaciju, a najvedi uspeh je bio vodovod (akvadukti su ili i do 120 km do izvora

u brdima Apenina, kako bi obezbedili neprekidni dotok miliona litara svee vode i to toliko litara po osobi

na dan, koliko Rim nije dostigao sve do 1950.godine). Takoe su troili fantastinih 8000 tona ita nedeljno.

Ogromni tankeri, najvedi ikada izgraeni, (iju su veliinu dostigli tek atlantski parobrodi 19. veka) plovili su

uzdu i popreko vodama Sredozemlja, natovareni hiljadama tona ita ... Zapad nikada nije bio tako

organizovan kao to je bio Rim sa svojim provincijama (100-te godine moglo se putovati poploanim

cestama od Egipta do Francuske, sa samo jednom valutom i jednim pasoem). To ogromno, dobro

organizovano carstvo imalo je do tada najvedu vojsku na svetu preko 500 000 vojnika. Super-sila antikog

sveta!

Sve potonje super-sile ponavljale su lekcije njihovog spektakularnog uspona i pada Napoleon nije

jedini bio opsednut Rimom. 20 godina nakon Napoleonovog osvajanja grada Rima, sa druge strane

Atlantika, grupa ljudi je stvarala politiki sistem svoje nove drave, traedi savete u istoriji Rimske republike

kako u njenim naprednim idejama, tako i u pobunama i frakcijama, koje su je naposletku dovele do pada,

po reima Tomasa Defersona. Zapadni svet je izrastao u senci Rima, njegovih legendi, zakona, ustanova i

jezika; Istorija Rima je istorija sveta Napoleon. To je istorija velikih voa i politiara, ali i pria o

siromanima, koji su nosili teret ambicija svojih vladara; to je pria o ogromnom idealizmu i jednako

ogromnoj pohlepi za modi. Na kraju, to je i pria o spektakularnom padu Rima i haosu koji je usledio. Ali

pred svim tim stoji pria o poetku Rima, od pre skoro 3000 godina, u zelenim breuljcima srednje Italije.

Nastanak Rima

U 8.veku pne. Rima jo nije bilo. Priale su se prie o tajanstvenim ljudima, udnih, egzotinih

obiaja i neverovatnog bogatstva. Prie su bile neodoljive.

Krenuvi iz velikih civilizovanih gradova istoka, Atine, Tira i

drugih, pustolovni grki trgovci jedrili su na zapad neistraenim

morima. Poeli su istraivati daleko i nepoznato poluostrvo

zapadnog Sredozemlja (dali su mu ime Hisperija zemlja veernjeg

Sunca). To je period grkog i fenianskog irenja na zapad, gde su

osnivali svoje kolonije. Doplovivi do Italije, Grci su otkrili neto

neoekivano postojedu, naprednu civilizaciju. U brdovitoj

(dananjoj) Toskani stajali su utvreni gradovi. Postojali su kraljevi i

visoko svetenstvo. Zanatlije su bili veti i stvarali su nenu i

putenu (ulnu, strastvenu, pohotnu umetnost), kao niko drugi na

Sredozemlju. Trgovci su ved trgovali najfinijim zlatnim i gvozdenim

predmetima, ikada vienim u antikom svetu. Pre Rima postojali

su Etrurci (Raseni, Raani), koji su Rimljane nauili svemu, ali nisu

3

ostavili pisanoga traga. Raseni su jedni od najneverovatnijih umetnika koje je zapad ikada video. Radili su

skulpture u metalu, a u terakoti (terra cotta peena glina, vrsta keramike, zagasito narandaste boje) su

radili skulpture u prirodnoj veliini, divnih izraza lica, vrlo toplih, koja nisu hladna i povuena, nego lica ljudi

koje bi eleli upoznati. Raseni su iveli na plodnim breuljcima Toskane, ali njihovo najvede blago nalazilo se

pod zemljom najbogatija nalazita gvozdene rude, bakra i kalaja u srednjem Sredozemlju. Ved oko

700.pne. kopali su rovove, tunele i podzemne hodnike, a topionice i hrpe ljake bile su tako velike, da ih je

posle 2500 godina, Musolini preradio kako bi proizveo oruje za Drugi svetski rat. Raseni su trgovali

metalnim proizvodima u Siriji, Portugalu, pa ak i u vedskoj. Ali vie od svega, Raseni su bili poznati po

otvorenom iskazivanju nenosti meu polovima, to je okiralo antiki svet. Grci, koji su Rasene poznavali

mnogo pre nastanka Rima, znali su da meu Rasenima ene uivaju poloaj kakav meu Grcima sigurno

nisu. Bile su u svemu ravnopravne sa mukarcima, ak i u uivanjima na gozbama, to je za Grke bilo

nezamislivo. Raseni se nisu stideli seksualnih odnosa u javnosti i njima je to bilo normalno, izgleda kao da je

to bio obiaj. Nisu imali srama u putenim uivanjima. Dok baklje jo gore, sluge dovode kurtizane, ponekad

njihove ene i svi se odaju voenju ljubavi javno (Teopomp, 4.vek, grki putopisac i istoriar). Grci, a kasnije

i Rimljani, voleli su priati prie o Rasenskoj dekadenciji, verovatno neistinite, ali je istina da su Raseni

stvorili nezaboravne prikaze telesnih uivanja, a nakon njih prikazi takve intimnosti izmeu mukaraca i

ena, iezli su iz umetnosti zapada gotovo 2000 godina.

Promena je poela sa Rimljanima, koji su izrasli u njihovoj senci. Prvi Rimljani su bili primitivni, sirovi

stanovnici uma i nisu voleli Rasene, ali su sve uili od njih, ukljuujudi i tamnu stranu civilizovanosti. Kao i

svi antiki narodi i Raseni su bili izrazito staleki podeljeni. Okrutni obredi su uvrdivali ugled i mod

plemstva. Odravali su igre na pogrebima znaajnih ljudi. Poraeni su ubijani, a njihova krv je slavila ugled

mrtvoga i bila je dar njegovom duhu. Rvai su bili robovi, ratni zarobljenici, a njihovi ivoti bezvredni

jedino je njihova smrt imala znaenje. Prinoenje ljudskih rtava bilo je uobiajeno u antici. Rimljani su

nasledili Rasensku sklonost za krvavim rtvama (gladijatorske borbe su bile krvavo slavljenje modi). Rim je

sve preuzeo od Rasena, iji su ih inenjeri nauili kako da isue movare na mestu dananjeg Rima i

kanaliu vodu u podzemne odvode. Rasenski arhitekti i graditelji postavili su Forum Romanum, kao gradski

trg u 7.veku pne. Mada su Rasenima dugovali sve, Rimljani su se na kraju okomili na njih, unitili njihove

prekrasne gradove i obezvredili im prolost. To je bio prvi korak u stvaranju rimskog carstva.

Vedi deo znanja o stvaranju Rima potie od dela jednog oveka, jednog od

najvedih rimski istoriara Tita Livija (59.pne. 17.ne. Patavija, dananja Padova. Najvedi

deo ivora proveo je u Rimu, gde je i napisao svoje delo, a

pred kraj ivota se vratio u rodni grad). iveo je, dakle za

vreme velikog reformatora i prvog rimskog cara, Gaja

Julija Cezara Oktavijana Avgusta (63.pne. 14.ne., Rim,

vladao od 27.pne. pa do svoje smrti), kada je slava Rima

bila na vrhuncu, ali ih je ved progonio predosedaj pada, zbog vie decenija

graanskog rata i politikih spletki (kojih je bilo uvek u politikom ivotu Rima,

ali su sada bile najede), vladavina dekadencije, pohlepe i profiterstva iz tog

ambijenta se raao period Rimskog carstva. Ljudima poput Livija, odgojenim

prema stoikim, rimskim vrlinama junatva, odanosti i portvovanosti (od

ovoga izgleda potie re i osobina romantik) izgledalo je da duh Rima truli:

ini mi se da nas je preputanje uivanjima vodilo kroz sve oblike ulnog

preterivanja, do morbidne privuenosti svim oblicima smrti. Rim je pred mranim svitanjem doba u kojem

4

se ne moemo nositi sa sopstvenim porocima - niti se suoiti sa lekom kojim ih moemo izleiti Livije. Car

Avgust je tragao za lekom, obraunao se sa neistomiljenicima i doneo zakone protiv nemorala, odluan da

preobrazi carstvo i silom povrati rimske, porodine vrednosti. Pesnici putenosti, poput Ovidija (43.pne.

17.ne. jedan od trojice najvedih pesnika Avgustovog doba i zlatnog veka rimske knjievnosti, pored Horacija

i Vergilija), koji je napisao Umede ljubavi, bili su prognani u azijske stepe. Avgust je proterao ak i svoju

kder, Juliju, kada se proneo glas da je spavala sa pola Senata. Livije je u Oktavijanu video priliku da se svet

najzad smiri, vrati razumu i poslu. ta je to uinilo Rim velianstvenim? Odgovor se jedino mogao nadi u

prolosti i njegovim junacima, koji su uinili Rim Rimom - pa je moda istorija najbolji lek za oboleli um, koja

moe bar da nas podseti ta smo nekada bili i pokazati nam kako smo nisko pali. Livije je poeo pisati

kratku istoriju Rima, slavedi njegove podvige i vrline i na taj nain podravajudi Avgustove reforme.

Oslanjao se na prie prenoene naratajima, gde su bile isprepletene injenice i legende. Lino se veselim

to du uroniti u istoriju, jer sam tako jako umoran od savremenog sveta i svih muka koje ga mue Livije.

Verovao je da de u mitolokim poecima Rima pronadi priu o junatvu i plemenitosti, koja je Rimljanima

bila nuna. Ali te su prie malo govorile o stoikim vrlinama, a mnogo o ubistvu, silovanju, haosu i

bratoubilatvu. Na njegovu alost, otkrio je da su one odraz i slika okrutne stvarnosti Rima njegovog

vremena.

Legenda kae da su Rim osnovali blizanci Romul i Rem, koji su bili izgnani u divljinu. Deake je,

navodno, spasila i odojila vuica. Odrasli su kao divljaci, u umi. Kada su se vratili da osnuju grad Rim, bili su

ispunjeni priprostim, divljim duhom majke vuice. Legenda kae da su oni poveli svoj narod do zavoja reke

Tibar, gde ih je vuica pronala. Tu se rodio Rim, 753.pne. Ali tek to su osnovali grad, brada su se

posvaala oko toga ko de biti kralj. Odluku su doneli Auguri (svetenici ranog Rima koji su predskazivali

volju bogova prouavajudi kretanje ptica, vremenske prilike, utrobu ovaca, pre izricanja predskazanja

augurije). Oni su poslali oba brata na po jedan breg i ekali. Kad su se ptice skupile oko Romula, znali su

da de on biti prvi kralj Rima. Ali Rem porie auguriju i brada su se sukobila. Romul ga je ubio. Prvi rimski

kralj, kojega je dojila vuica, krvav od bratove krvi, kroio je obesno i slavodobitno to je bila prikladna

augurija za krvoprolida i sukobe koji de uslediti. Ovo je vrlo stara pria o ubistvu brata pri osnivanju Rima i

moe se povezati sa dobom kasne republike, kada su Rimljani vodili graanski rat, kao jasno predskazanje,

sudbina, urok, da im je bilo predodreeno da se meusobno unite. Cela rimska psiha temeljila se na

nasilju, kao i legenda o Romulu i Remu, zasnovanoj na bratoubilatvu. Jedan brat ubija drugog kako bi

osnovao grad i nadalje to stalno eskalira (eskalacija, direktan prevod: izvriti vojni napad, invaziju, iskrcati

se, izvriti eskalaciju. Uploviti u pristanite u koje ne treba). Nasilnost ranih Rimljana, i injenino i prema

legendi, proizilazi iz oaja. Poto su ih susedna plemena izbegavala, Rimljani su morali prihvatiti

izoptenike, skitnice i begunce. Svi zajedno izgledaju prilino jadno. U taj Rim, prvu zajednicu uspostavljenu

na taj nain, nijedna ena ne eli dodi, dakle nemaju ena i to im je prvi problem. A onda je Romul dobio

ideju: napraviti novi verski festival i namamiti Sabinjane u obred mirenja, a ovi neka povedu ene i decu,

pogotovo kderke. Sabinjani su bili oprezni, ali su prihvatili poziv. Kako je slavlje odmicalo, Sabinjanima je

popustio oprez, a to su Rimljani i ekali. Romul je dao znak i napali su ih. Uhvatili su ene i oterali mukarce

Sabinjane one koje nisu ubili. Kasniji slikari koji su slikali silovanje Sabinjanki, zamiljali su klasian, antiki

grad i naravno, nisu bili u pravu, jer su rani Rimljani bili primitivni ljudi u oajnikoj borbi za preivljavanje.

Mrane prie o prvim Rimljanima Liviju su bile veliko iznenaenje i sigurno nisu pruale uzor kakav je Livije

traio. Njegova mala knjiga pretvorila se u jednu od najvelianstvenojih istorijskih knjiga ikada napisanih.

Kada je umro, njegova knjiga imala je 142 sveska, mukotrpno napisana u vosku. Posvetio joj je celi ivot.

Livijeva hronika je bila najprodavanija knjiga tog vremena. Bila je uspenija nego to se nadao ali nije

5

imala nikakav uinak na moralni haos carstva. ak ni 142 knjige nisu se mogle meriti sa uticajem tolike

modi. Rim se pretvorio u zamajac nezaustavljive snage, na stazi zacrtanoj sopstvenim mitskim poecima,

bilo stvarnim ili legendarnim.

Kako se bliio 5.vek pne. Rim je izlazio iz legendi prolosti u stvarni svet zabeleene istorije. Ved je

bio uspena pokrajina Rasenskog sveta, pod vladu Rasenskih kraljeva. Primitivne kolibe od blata i trske

zamenio je grad od cigle. Rim je privlaio ljude iz okolnih krajeva i brzo je rastao. Rasenski i Grki trgovci

sretali su se na njegovim prometnim ulicama. Fenianski brodovi iz Sicilije i severne Afrike plovili su Tibrom,

a vino, masline i zlato preplavili su Italiju. Ali Rim se jo nije razlikovao od ostalih naprednih gradova

Sredozemlja. Prvo to ga je uinilo prepoznatljivim nije bila sposobnost trgovanja ili graenja, pa ni

ratovanja, ved sposobnost samoorganizovanja i to zahvaljujudi oveku koji je preoblikovao rimsko drutvo

rasenskom kralju Serviju Tuliju. Nema njegovih portreta i nikada nije bio tako slavan kao kasniji vladari

Rima, ali je njegov trag u istoriji moda znaajniji. Prebacio je iz latinskog grada Aricije u Rim kultnu

svetkovinu posvedenu boginji Serboni (Dijana) i na brdu Aventinu joj sagradio hram; uvrstio je rimski

presti meu Latinima (Latini su jedan od italskih naroda, nastanjivali su prvobitno relativno ogranienu

teritoriju juno od Tibra, po njima nazvanu Lacij (Latium), koja je u

istorijsko vreme bila dodatno smanjena invazijom Volska u oblast

izmeu Albanskih brda i Aurunskih planina (tzv. Latium Novum ili

Latium adiectum). Glavni latinski centri su bili Alba Longa, Tuskul,

Lavinij, Ardeja, Tibur (danas Tivoli) i Prenesta (Praeneste, danas

Palestrina), dok su volanski centri bili Velitra (danas Velletri),

Signija (danas Segni), Kora (danas Cori), Satrik (Satricum), Ancij

(Antium) i Anksur (vol. Anxur, latinski naziv Tarracina, danas

Terracina). Latini su bili udrueni u savez, ije je sredite bilo

Jupiterovo svetilite na Albanskim planinama. Istorijski znaaj

plemena Latina u osnovi je vezan za grad Rim, isturenu taku

odbrane prema etrurskoj oblasti. Isprepletenost legendi o osnivanju

Rima ini etnografske tradicije o Laciju veoma arolikim i sloenim.

Lingvistiki pokazatelji, koji poinju s natpisima iz 7. i 6.veka pne.,

ukazuju na individualnost latinskog sveta, razliitog od susedne etrurske civilizacije i od istonoitalskih

naroda), zavrio je Jupiterov hram na Brdu Kapitolinu, kau da je izgradio odbrambeni zid oko svih 7 rimskih

breuljaka, duine 8 km i sa 19 kapija, ali najvanije od svega to je ovaj pravedni kralj uinio je popis

stanovnitva (i podelu naroda na 5 klasa vrednovanju rimskih graana prema poloaju i ugledu), tako da

je ova reforma obezbedila bolje predstavljanje u skuptini onih graana koji su uestvovali u odbrani

drave. Graani koji su pripadali siromanim slojevima rimskog drutva, nisu morali uestvovati u odbrani

otadbine i bili su ravo zastupljeni u centurijatskoj komiciji. Ovim cenzusom u 6.veku pne., opisane su sve

obaveze Rimljana prema gradu: potovanje zakona, pladanje poreza i sluenje vojske, ali je mnogo vanije

to to im je davao prava. To je veliki Servijev izum. U skladu sa doprinosom, Rimljani su dobili pravo udela

u voenju sopstvenog grada. Servije je posejao seme predstavnike vlasti. Ustrojio je vede koje de

upravljati gradom i nazvao ga Senat. Veoma je bitna mera kojom svaki gradski stale mora dati odreeni

broj ljudi za rimske odbrambene snage legije, borbene snage koja de staviti sudbinu Rima u ruke Rimljana

i jednog im dana obezbediti svetsku prevlast. Cenzus nije stvorio jednakost ili demokratiju, rimskim su

drutvom i dalje vladali kraljevi i plemstvo, ene su imale mala prava, ali je stvorio nivo organizacije koju

antiki svet jo nije poznavao. Niko nije vie uinio za Rim od rasenskog kralja Servija. Njegove reforme su

Apeninsko poluostrvo u gvozdenom dobu

6

postavile temelje za najvede rimsko postignude stvaranje Republike. Ali kao i mnogi rimski vladari pao je

zbog varki i spletki. Servijeva kder je elela da zavlada njen mu, Lucije Tarkvinije nazvan Oholi (sin ili

potomak preanjeg kralja Tarkvinija Priska), a njeni pomodnici su znali kako de to izvesti; nakon to su ubili

velikog kralja, mod i paranoja vladali su Rimom rame uz rame. Sve do Tarkvinija, gotovo dva veka, Rimom

su vladali Rasenski kraljevi i plemstvo. Pod Servijem je sve bilo u redu. Pod Tarkvinijem, njegovim

naslednikom, cvetala je okrutnost i dekadencija. Dok se on sa svojim roacima odavao uivanju, njihovi su

pomodnici masovno politiki ubijali, da uklone svakog i bilo kakvog protivnika. Rimljani su poeli mrzeti sve

u vezi sa Rasenima. Tinjalo je nezadovoljstvo. ena imenom Lukrecija, bila je iskra koja je zapalila poar.

Bila je omiljena i potovana zbog nenosti, lepote i odanosti. Predstavljala je sve po emu su Rimljani

verovali da su bolji od Rasena ast, visoku moralnost, hrabrost. Nju je iz obesti silovao Tarkvinijev sin

Sekst i zapretio joj da de je ubiti ako progovori, nakon ega je Lukrecija izvrila samoubistvo, suvie

ponosna za obeaden ivot. Rimljani su poludeli; rulja se izlila na ulice i napadala Rasene gde god su se

nali. Lukrecijin brat, plemid Lucije Junije Brut i njen mu Tarkvinije Kolatin, organizovali su estoki napad

na kralja Tarkvinija Oholog i njegove dvorjane, uspeli da ih oteraju i tako se napokon oslobodili Rasenske

vlasti. Rimljani su se zakleli da nikada vie nede iveti pod kraljem i doneli su istorijsku odluku da de ivot

Rima biti u rukama naroda, da de graani glasati, a Rim de biti Res publica (javna stvar) republika. Vlast

vie nede biti stvar kraljeva, a Rimom de vladati zakon i izabrani vlastodrci. Prva dva izabrana voa,

konzuli, bili su Brut i Lukrecijin udovac. Zajedniki su odluivali i birani su svake godine, tako da nijedna

osoba nije mogla jako dugo imati mod. Ta paranoja spram kraljeva nastavila se tokom cele istorije Rima.

Servije se nije mogao nadati takvoj ulozi svog cenzusa nova je republika bila organizovana na temelju

glasadkih kategorija i klasa, koje je on postavio 40 godina ranije. Roenjem republike, Rim je poloio pravo

na svoje mesto u istoriji. Znak Republike, SPQR (Senatus Populus Que Romanus Senat i rimski narod). To

je bila prva predstavnika vlast antikog sveta. Utrla je put Rimskoj slavi i svim bududim demokratijama.

Rimska republika

I tako su se Rimljani oslobodili Rasena 510.pne. Morali su se pobrinuti za opstanak svoje slobode.

Poeli su graditi najmodniju borbenu organizaciju na svetu. Mogli su vebati na svojim bivim vladarima.

Vie od 100 godina nakon proglaenja nezavisnosti, ratovali su sa Rasenima koji su oajniki pokuavali

ponovo zadobiti svoje nekadanje vlasnitvo, ali nisu uspeli. Nisu se mogli boriti sa disciplinovanim rimskim

legionarima, koji su bili spremni umreti za slobodu Rima. Dok su se rimski vojnici borili za republiku, ovek

po imenu Publije sabrao je njene vrednosti. Taj pravni sistem postao je znaajan uzor za budude republike

(kada su oci SAD-a morali odbraniti Ustav, potpisali su ga imenom Publija). Tokom 5.veka pne. trajala je

borba za rimsku Republiku. Rim i najblii rasenski grad Veji, sukobljavali su se sa suprotnih obala Tibra, u

stalnom patu napada i protivnapada. Najzad, nakon decenija gorkih okraja, rimska vojska se probila u

rasenski grad, 392.pne. Cilj im je bio zauzeti Veji i jednom zauvek unititi Rasensku pretnju opstanku Rima. I

uspeli su u tome; skrivi rasensku odbranu upali su u grad i poharali ga, ubili mukarce i porobili ene. To

je bila prva velika rimska pobeda. Bide ih jo mnogo, a svaku de pratiti izgradnja trijumfalnog luka

spomenika slavi pobednika i ponienju poraenoga.

Rim je nizao pobedu za pobedom irom Italije, a susedi su jedan za drugim padali pod legijama.

Uspon Rima se razmahao i ved se inio nezaustavljivim. Ali Rim je pretrpeo unazaujudi udarac, koji je

zauvek nastavljao progoniti carstvo. Bilo je to samo 6 godina posle velike pobede nad Rasenima, 386.pne.

Sa druge strane Alpa doli su jahai i galopirali do Rima. Rimljani su ih zvali varvarima; to su bili Kelti iz

Galije, dananje Francuske. Gali su bili ratoboran narod i u tom trenutku su traili novi dom. Rimljani su

7

vladali sredinjom Italijom, pa su Gali od njih traili zemlju, da se na njoj nastane. Rimski su poslanici

odmah odbili: ta ti varvari misle, ko su oni da se tako mogu postaviti pred Rimom?! Uvredili su Gale, a to

je bila pogreka. Gali su se strahovito obruili na Rim. Odluili su uzeti ono to im nisu hteli dati. Rimljani su

bili strani ratnici, ali nisu znali kako se boriti sa ovim ljudima koji juriaju u bitku samoubilakom

mahnitodu. Njihovo divljatvo je i Rimljanima bilo zastraujude. Uhvadeni nespremni, Rimljani su zatvorili

grad i nadali se da de ti zastraujudi ljudi otidi. Ali nisu. Gali su se probili u grad i unitili ga. Rimljani su

uspeli izbedi potpuni pokolj tako to su Galima platili svime to su imali, da odu i puste ih na miru.

Ponienje Rima bilo je ogromno. Galski poglavica je, kada je pristao na isplatu, rekao neto to je

odzvanjalo vekovima u uima Rimljana: Jao, poraenima. Rim je iz te katastrofe izrastao jai,

organizovaniji i odluniji nego ikad. Stvorio je elini duh i civilizovan kodeks asti, stoikih vrlina hrabrosti,

discipline i portvovanosti. Taj je kodeks nauio vojnike i zapovednike nepokolebljivoj predanosti slubi.

Jedan od najslavnijih bio je Cincinat, Rimljanin koji je utelovio klasine vrline vie od ikoga. Iako

plemenitog porekla, voleo je obraivati zemlju sopstvenim rukama. Dok je jednog dana radio, glasnik mu

je doao redi da je Rim napadnut. U takvoj kriznoj situaciji, rimski je Ustav predviao postavljanje diktatora.

Diktatora je birao narod, ali nakon izbora imao je apsolutnu vlast. Vlast nad ivotom i smrti svih graana, ali

u toku najvie 6 meseci. Cincinat je ostavio plug, pojurio u grad, preuzeo vojno zapovednitvo i bio

proglaen diktatorom. Ubrzo je izvojevao veliku pobedu i slavodobitno se vratio u grad. Mogao je ostati na

vlasti i vladati kako je hteo. Ali, kau da je istoga dana kada se vratio u grad dao ostavku na mesto

diktatora, otiao na posed izvan grada i nastavio orati. Rimljani su voleli priati tu priu, jer se radilo o

potpuno nesebinom oveku, koji se nije brinuo za valstitu korist i ivot, nego je hteo sluiti (postoji jedna

statua Dorda Vaingtona, gde je predstavljen kao Cincinat - meni to izgleda kao obino pozerstvo,

foliranje). Cincinat je postao uzor rimskim vojskovoama i politiarima, kojima se Napoleon toliko divio.

Ostvario je kodeks asti, koji je dao snagu usponu Rima i omogudio mu vladavinu nad celim zapadnim

svetom.

Ratovi Rima u tuini odravade sukob unutar njegove due. Bitku protiv pokvarenosti koja donosi

toliko modi. Ona de proganjati carstvo u idudim vekovima. Ali najpre dolazi poetak doba rimske modi i

slave.

Osvajake legije

Bili su najuspeniji ratnici svih vremena. Stvorili su najvede carstvo ikada stvoreno. Drali su ga u

okrutnom zagrljaju vie od hiljadu godina. To je pria o ponosnim mukarcima i gotovo beskrajnom

trijumfu. Pria o osvajanju carstva.

Jedno od najvedih suparnitava svih vremena samo to nije zapalilo bitku. Dva se oveka gledaju oi

u oi. Dva se carstva nadaju prevagi. 20 000 ljudi pade pod maem. Rimska vojska se priprema za

sueljavanje sa prvom pravom pretnjom opstanku, antikim carstvom Kartagine. Njihove su voe dva

najveda vojna stratega u istoriji. Strani Afrikanac Hanibal i drski, mladi Rimljanin Scipion. Kakav god bio,

ishod njihovog takmienja zauvek de promeniti svet. Drugi punski rat, rat Rima protiv Kartagine, je na

vrhuncu. To je sukob koji se kuvao vekovima. Prerastanje amaterske vojske iz malog grada u silu koja je u

stanju pokoriti svet, jedna je od najslavnijih pria o uspehu u istoriji.

U ranom razdoblju Rim je bio demokratska republika. Njegova vojska je bila vojska graana.

Vekovima je asna dunost svakog Rimljanina zemljoposednika, bila sluenje u ime venog grada. To je bila

8

prava dravna vojska. Bila je racionalizovana u odnosu na bogatstvo i dob. To je prva vojska koja je,

doslovno, ugraena u dravu kao deo dravne strukture. Iako graani vojnici nisu bili profesionalni borci,

stvorili su najobuenije jedinice na svetu. Deluju kao da su roeni sa orujem u ruci, nikada se ne

odmarajudi od vebanja. Vebe su im kao bitke bez krvi, a bitke kao krvave vebe. Pobede su sigurne i

izvesne. Rimljani su u ranim vekovima tvrdili da je njihovo ratovanje uglavnom odbrambeno, da se samo

brane od neprijatelja, stvarnih ili zamiljenih. Nije bilo bitno to su esto osvajali nova podruja. Tvrdili su

da im irenje nije glavni cilj. To je u stvari politika odbrambebe agresije. Kobajagi, oni su se bojali

neprijatelja na granicama; bojedi se napada, preventivno bi napali neprijatelja, pobedili ga i pripojili

njegovu teritoriju. Naravno, kada bi to uinili, na granici nove teritorije sreli bi nove neprijatelje, pa su se i

njih bojali ... I tako su imali razlog da stalno pomiu granice kako bi, po njihovom rasuivanju, preventivno

otklonili opasnost za svoju dravu. Carstvo je nastalo sluajno, pa ipak su se Rimljani zatekli u stalnom

ratnom stanju. Bitku za bitkom, Rimljani su pobeivali i njihov uticaj se brzo irio. U 5.veku pne. Rim je bio

tek mrvica na karti. U iduda 2 veka pokorio je vedinu sredinje Italije. Osim stalne borbe i vebe, bilo je jo

inilaca uspeha te mlade vojske. Genijalnost rimske ratne mainerije retko je bilo smiljanje novog ratnog

oruja ili taktike. Kao i u umetnosti i tehnologiji, Rimljani su izvanredno krali tue inovacije. Nisu traili ono

to danas zovemo srebrnim metkom jedan jedini oruani sistem ili taktiku koji bi im garantovao uspeh

na bojnom polju. Oni su na bitku gledali kao na sukob ne samo tehnologija, ved i na sukob vostva, volje,

uvebanosti, discipline, tehnike, politike ... Bili su zajednica vojnika koja uvek bira najbolje. Nisu se sramili

preuzeti ono najbolje od neprijatelja. Od Grka su preuzeli vedi deo ranog oruja i oklopa (tradicionalne

okrugle titove i peaka koplja), od Gala koplje zvano pilum, koje su bacali i do 30 metara i vede,

pravougaone titove, oklop od nekih drugih itd. Od Rasena su preuzeli osnovnu jedinicu vojske, sa legijama

od po 5000 ljudi. Rimljani su znali kako dodi u prednost gde god je to mogude. Rimska vojska je, u vedini

sluajeva, bila sita i zdrava. U doba vojski koje pokrede snaga miida, kada fizika snaga uslovljava nadmod

nad neprijateljem, biti zdrav, odmoran i sit znai ono to bi danas znailo modnije oruje u bici vatrenim

orujem. Jo jedna tajna rimskog uspeha bila je ekstremna, nepokolebljiva disciplina. Kada bi neki vojnik

dezertirao ili pobegao iz bitke, cela je njegova jedinica bila okrutno kanjena. Svaki deseti ovek bio je

pretuen, kamenovan ili bievan do smrti. Svaki je rimski vojnik znao da povlaenje ne dolazi u obzir. To je

bila metoda koja je esto odluivala izmeu pobede i poraza. U bici prsa u prsa, u svetu antike, povlaenje

je uglavnom bila pogreka. Dva oveka, naoruana maevima i titovima, iznenaujude teko mogu raniti ili

ubiti jedan drugoga, dok jedan ne pone beati. Puno je lake ubosti protivnika u nebranjena lea ili strane.

Zato su se najkrvaviji pokolji dogaali kada bi se vojnici uspaniarili, okrenuli i potrali. Zahvaljujudi

nepokolebljivoj disciplini, slavne rimske legije jednostavno nisu paniile.

Do 260.pne. Rim je vladao podrujem vedim od

130 000 km2 , (celo Apeninsko poluostrvo juno od reke

Po) i nije hteo stati na tome. Rim je u osvajanjima stao

rame uz rame uz jedno puno starije carstvo Kartaginu. To

je modno carstvo vladalo vedinom Severne Afrike, panije,

Sicilije i Sardinije. Prvi naseljenici bili su trgovci iz dananjeg

Libanona, koji su 814.pne. osnovali Kartaginu, pre nego to

je Rim imao kudice od blata. Zvanoj Veliki dragulj

Sredozemlja, Kartagini nije bio konkurent ni jedan grad na svetu, a pogotovo ne mladi Rim. O

Kartaginjanima se malo zna, nisu ostavili pisane tragove. Ono to se zna dolazi iz arheolokih nalazita i

pria koje su zabeleili Grci i Rimljani. Jedna injenica o Kartaginjanima zasenjuje sve ostale bizarni ritual,

9

koji se ak i Rimljanima inio varvarskim. Bog Bal Haman je od Afrikanaca antike traio ljudske rtve i

Kartaginjani su mu davali decu. U verskom obredu, svetenik bi podigao dete, zadavio ga i spalio malo

telo u obrednoj vatri. Izrezbareni kamenovi stoje na grobovima rtvovane dece i ima ih na hiljade u blizini

Kartagine. Stotine dece ubijano je odjednom u oajnikom pokuaju da se dozove kia u sunom dobu ili

odbije neprijatelj u vreme rata. Rimljani su tvrdili da je rtvovanje dece izvor njihove mrnje prema

Kartaginjanima, ali verovatnije je da se afriko carstvo, jednostavno, nalo na putu ambicioznog Rima.

Rim je nastavio tvrditi da su njegovi ratovi odbrambeni, ali je pitanje jesu li i sami Rimljani verovali u

to, kada se prodrljiva rimska glava okrenula prema Africi.

265.pne. u Prvom punskom ratu sa Kartaginom inilo se da nema ravnotee snaga. Kartagina je bila

velika pomorska sila, a Rimljani se jo nikada nisu borili na moru. I tako su Rimljani, kako bi vodili pomorski

rat, morali stvoriti ratnu mornaricu. Posredilo im se u ranim danima rata, kada su pronali Kartaginski ratni

brod, koji se sluajno nasukao na obali Italije, poto ga je posada napustila tokom oluje, pa su pomno

prouili vozilo Kartaginjana. Rastavili su ga, otkrili kako je sagraen i sagradili stotine replika Kartaginskog

broda, tako da su imali flotu. Neiskusni u pomorskim bitkama, Rimljani su morali smisliti kako de

preokrenuti situaciju u svoju korist. Brzo su pronali odgovor. Umesto gaanja iz daljine, rimski vojnici su

uskakali na neprijateljske brodove pomodu posebno projektovane daske, zvane korbus. U okrajima prsa u

prsa, rimske legije su bile jednako pogibeljne kao na kopnu. Trebale su im 23 godine borbe, ali Rimljani su

pobedili u Prvom punskom ratu 241.pne. Osvojili su bogata ostrva Siciliju i Sardiniju i prisilili kralja

Kartagine da potpie porazni ugovor i preda celokupnu dravnu riznicu Rimu. Legenda kae da je jedan mali

deak gledao ponienje svoga naroda. Sin Kartaginskog generala gledao je i zakleo se da de se osvetiti. Zvao

se Hanibal.

20 godina nakon to je Kartagina izgubila Prvi punski rat, Hanibal je bio vojnik,

voa vojske svoga naroda. Bilo mu je 25 godina i ved je bio veliki ratnik. Odmah po

osvajanu panije, podsetio je vojnike na

svoje obedanje o kanjavanju Rima:

Godinu za godinom borili ste se samnom i

pobeivali. Oeliite srca i stupajte napred

i ne stajte do zidina Rima. Ali napad na

Rim nede biti lagan. Sada bez nadzora nad Sredozemljem,

Hanibal je morao putovati kopnom i predi Alpe sa 40 000 ljudi i

37 slonova. U jesen, 218.pne. ljudi i ivotinje hodaju okrutnim

krajem, mesecima. Druina se po serpentinama rastee preko

vie od 25 km. Hanibalove snage ine profesionalni vojnici,

dobro opremljeni i dobro uvebani. Pa ipak, dugo putovanje

ubralo je teak danak. Kad su se najzad probili kroz planine, tredina Hanibalovih ljudi bila je mrtva. Vedina

konja i svi slonovi osim jednog, uginuli su, pa ipak su preiveli nastavili hodati. ak i pre prve bitke, Rimljani

su u Hanibalu videli veliku pretnju. Nikada se nisu morali suoiti sa stranijim i ratobornijim neprijateljem.

Kartagina je ved dugo bila neprijatelj Rima, a sa sobom su doveli brojne pance, gladne ratovanja, a uskoro

de im se pridruiti Gali sa svojom neutoljivom ei za krvi. Spremao se rat koji de se voditi u Italiji, kako bi se

odbranile zidine Rima Livije. Rimski Senat je formirao 6 novih legija sa vie od 30 000 ljudi. Poeo je

Drugi punski rat. Ovoga puta odluujudi inilac nede biti ljudska snaga, nego strategija. Vedina rimskih

zapovednika bili su politike linosti sa malo iskustva sa ratita. Nisu bili dorasli vojnom geniju poput

10

Hanibala. Hanibal je imao iskru, mnogo je toga to ga je inilo velikim voom. Znao je motivisati vojsku,

improvizovati na bojnom polju, kako najbolje iskoristiti orua koja su mu bila pri ruci. I povrh svega toga

imao je iskru, znao je proitati neprijatelja i smisliti onaj jedan potez koji je znaio unitenje neprijatelja.

Bitku za bitkom Hanibal je poniavao rimske legije. Najstraniji poraz bila je bitka kod Kana. Ovde je

Hanibal, iako drastino malobrojniji, uspeo okruiti Rimljane i pobiti ih 50 000 Rimljana, vie od pola

celokupne rimske vojske poginulo je u najvedem porazu u istoriji Rima. Rim je najzad shvatio ko je Hanibal.

Prva prava pretnja opstanku Rima. Rat je trajao 15 godina. Velika podruja june Italije priklonila su mu se.

Hanibal nije izgubio ni jednu bitku i mnogi su se pitali koliko de vremena prodi pre nego to napadne grad

Rim. Mnogi su oekivali da de zauzeti grad. Ali Rim je bio vrsto utvren. Izgleda da Hanibal nije imao

odgovarajudu opsadnu opremu. Bez obzira na to koliko je vojnika Rima i rimskih saveznika Hanibal

pobedio, Rimljani su uvek uspevali prikupiti nove snage i poslati ih na bojite. Na kraju Hanibal nije uspeo

zauzeti grad. Pa ipak, sudbina se nije okrenula protiv Hanibala sve dok Senat nije pozvao

vojskovou koji se mogao meriti sa legendarnim Kartaginjaninom. Publije Kornelije

Scipion Afrikanac imao je vetine i harizme da se suprostavi takozvanom krvniku Rima.

Sin generala i preiveli iz bitke kod Kana, mladi Scipion je pomno prouio Hanibalove

taktike. 204.pne. umesto sukoba sa Hanibalom u Italiji, Scipion je smislio genijalan, ali

riskantan plan na sve ili nita. Otplovio je u Afriku i napao carstvo Kartagine. Kartagina je

morala odgovoriti i povukla je Hanibala sa 17-ogodinjeg muenja u Italiji. To je bio

trenutak istine. Scipion i Hanibal vodide jednu bitku, kako bi zavrili Drugi punski rat

bitku kod Zame. Dve su se vojske okupile u prostranstvima dananjeg sredinjeg Tunisa. Kod antikog

grada Zame, Scipion se sukobio sa svojim velikim protivnikom Hanibalom. Veruje se da su se oni sastali

licem u lice pre zavrne bitke, kako bi pronali mirno reenje. Scipion je odbio Hanibalove uslove rekavi:

Pripremi se za rat, jer oito ne podnosi mir. Vojske su bile podjednake, svaka sa oko 34 000 ljudi. Ali bilo

je velikih razlika: Hanibal se opskrbio sa 80 zastraujudih slonova, ali Scipion je vojsku uvebao u primeni

nove taktike u noenju sa divovskim ivotinjama. Rimske snage su otvarale dugake prolaze da odvuku

slonove u trku od prvih redova, za koje su najpogubniji. Scipion je imao podrku hiljada numidijskih

konjanika, koji su izdali Hanibala. Poznati kao najbolji konjanici na svetu, Numiani su povedali Scipionovu

prednost. Scipion je najzad, ubedljivo porazio Hanibala kod Zame. Kartagina je poklekla. Kartagina je mogla

zadrati samo 10 ratnih brodova, a morala je dati sve slonove i tako veliko bogatstvo da ga je morala

ispladivati 20 godina. Nekada veliko carstvo, ostalo je osiromaeno i potpuno nemodno. Hanibal je pobegao

iz bitke kod Zame. Neko vreme je pokuavao oiveti umirudu Kartaginu, ali je na kraju otiao u progonstvo

u Grku. Iako im stari ratnik vie nije predstavljao pretnju, Rimljani su ga i dalje progonili, odluni da uhvate

slavnog krvnika. Hanibal im je ipak uskratio zadovoljstvo. Oslobodidemo rimski narod dugogodinje

teskobe, kad im je ved teko ekati smrt jednog starca. Nema niega velianstvenog u pobedi nad ovekom

koji je bez oruja i izdan. I tako je Hanibal ispio otrovni napitak.

ak ni Hanibalovo samoubistvo nije bila dovoljna pobeda. Posle toliko ratnih godina Rim je jo uvek

doivljavao Kartaginu kao neprijatelja i nije mogao podneti njeno postojanje ni u jednom obliku. 146. pne.

Rim je zauvek unitio afriko carstvo u zadnjem punskom ratu, pobivi 500 000 ljudi. Biser Sredozemlja

sravnjen je sa zemljom. Nema vie Kartagine.

Rim je sada vladao celim Sredozemljem, ukljuujudi delove panije, june Galije i celo Apeninsko

poluostrvo. Istovremeno mod Rima irila se na istok. Rimska vojska je nadzirala 650 000 km2. Za 3 veka mali

grad u abokreini, postao je vodeda svetska sila. Samo u poslednjih 50 godina, vie od 3 puta povedao je

svoju teritoriju. Njena vojska bila je najuspenija ratna maina koja je ikada postojala. Nijedna je svetska

11

sila nije mogla ozbiljno ugroziti. Svaki narod u njihovoj blizini, imao je razloga za strah. Ali uspeh nije jedino

to je oekivalo Rim. Vie od 100 godina od poetka ratova sa Kartaginom, Rim je bio izmoden finansijski i

emocionalno. Ratom iscrpljeni, Rimljani su izgubili stotine hiljada sinova u krvavim bitkama u dalekim

zemljama. Preiveli vojnici toliko su se dugo borili, da su se jedva sedali sopstvenih domova. Jedno je

postalo jasno: neprofesionalna vojska graana nije vie dovoljna tako velikom carstvu. Uglavnom je na lea

jednog oveka pala dunost profesionalizacije rimske vojske, a to je bio general i

politiar Gaj Marije (157.pne. 86.pne.). Marije je uvideo potrebu za dalekosenim

promenama u organizaciji rimske vojske. Sluenje vojske de postati punopravna

karijera, ne samo usputna dunost dobrostojedih graana. Marije je regrutovao ak

i najsiromanije Rimljane u legije i davao im standardizovanu opremu, stvarajudi

tako najbolje opremljene vojnike antike. Ukljuujudi oruje, vojnik je na leima

nosio bar 40 kg, pa su tadanje formacije imale nadimak marijeve mazge. Prvi

pravi rimski profesionalni vojnici bili su uvebaniji i pod vedom disciplinom, nego ranije snage. Ali najveda

promena bila je u posebnom odnosu novog vojnikog sloja sa odgovarajudim zapovednikom; kada bi

postali veterani, Marije se lino pobrinuo da vojnici dobiju zemljoposed, esto u upravo osvojenim

podrujima. To je bio vie nego velikoduan dar za siromane vojnike koji se nisu imali gde vratiti. To je bilo

revolucionarno. Odjednom, vojnik je prvenstveno bio odan generalu koji ga je regrutovao i koji de se brinuti

za njega kada ode u penziju a ne dravi. Prvi put je vojnik bio predan generalu, ne samo iz odanosti, nego

zbog novca zbog penzionog osiguranja. Sa vremenom je vojska poela vladati dravom, a ne drava

vojskom i to je uasna ostavtina Marija. Modni su generali sada zapovedali sopstvenim, linim vojskama.

Uskoro de ih koristiti kako im se prohte ak i protiv samog Rima.

U 1.veku pne. modni general Lucije Kornelije Sula (138.pne. 78.pne.) bio je

prvi koji se okoristio odanodu svojih jedinica. Sula je bio poznat po manipulisanju

naklonodu vojnika. Sula je postavio obrazac vie od ikoga: Kako bi pokvario i pridobio

vojnike drugih generala, bio je dobar prema sopstvenim vojnicima i bez ustezanja troio

novac na njih, a istovremeno podsticao zla izdaje i razvrata Plutarh (46. 127.

starogrki istoriar, biograf i esejista). 89.pne. kada je Senat naredio Suli da preda

zapovednitvo nad Junoitalijanskim snagama on je odbio, a vojnici su mu ostali

vatreno privreni. Sa odmetnutim legijama (sa vie od 30 000 ljudi ili 6 legija), uinio je

neto zapanjujude krenuo je na grad Rim. Kada su zauzeli grad, Sulini su vojnici poeli

krvavi pohod: stotine Sulinih politikih neprijatelja, skupljeni su i pogubljeni. On je bio

prvi od nekoliko generala koji su tako iskoristili svoje vojne jedinice. Sula je postavio svoje pristae na

poloaje vlasti i ubrzo, na miru, napustio grad ali u Rimu nita vie nije bilo isto. Rimski general iskoristio

je sopstvene jedinice za sticanje politike modi.

To je bio prvi put, ali nipoto ne zadnji. Uskoro su druge rimske jedinice krenule

na Rim, predvoene velikim voom, politiarem i generalom; ovekom koji se zvao

Julije Cezar (100.pne. 44.pne.). Bio je sitnije grae, meke bele koe, a patio je od

glavobolje i napada epilepsije. I mao je poseban stil i naun odevanja. Nije imao brade

ni brkova i bio je osetljiv u vezi s preranom delavodu Plutarh. Snalaljiv i probitaan,

bududi diktator je jasno sebi zacrtao put do vlasti. Samo se sa vojnom pobedom politiar

mogao nadati da de ga shvatiti kao ozbiljnog rimskog vou. Sada kada mu je 40 godina,

Cezar je morao pobediti u ratu. Logian izbor za ostvarenje sopstvene pobede bila je

zemlja po imenu Galija. Senat je imenovao Cezara guvernerom 3 provincije: Ilirika, Cisalpske i Transalpske

12

Galije jedinih delova Galije pod Rimskom vladu. Cezar je bio gladan ostatka. Gali su dugo bili najjai i

najuspeniji narod sredinje i severne Evrope. Do Cezarovog doba dominirali su podrujem dananje

Francuske, Engleske i Irske. Rimljani su ih smatrali varvarima, ali galska je kultura zapravo bila prilino

napredna. Pa ipak, ono po emu su Gali bili najpoznatiji bila je krvolonost u bitkama. Bili su majstori

psiholokog ratovanja. Bojili su kou i oblikovali kosu kreom i blatom, uasavajudi metodine Rimljane. Pet

miliona Gala ispreilo se izmeu Cezara i slave za kojom je udio. Kada bi pripojio podruje dananje

Francuske rimskoj teritoriji, jako bi povedao ugled i mod. 58.pne. pod izgovorom spreavanja galskog

plemena da ue na rimsko tlo, Cezar je poslao svoje legije u Galiju. I u idudi 10 godina smeli je general

uinio upravo ono to je naumio osvajao. Pleme za plemenom, bitku za bitkom, Cezar je nadvladao Gale

bez izuzetka. Sam je Cezar priznao da je to bio pokolj. Pohod Julija Cezara u Galiji uven je i esto se

doivljava kao utelovljenje rimskog imperijalizma. Zaboravlja se da je Julije Cezar bio ponosan time to je u

Galiji ubio 1000 000 Gala! To je genocid. Iako se smatra jednim od najvedih generala u istoriji, Cezar nije bio

genijalni strateg, ved je bio veoma smeo i sposoban nadahnuti druge. Cezar je pridobio naklonost svojih

vojnika koraajudi sa njima, jedudi istu hranu i spavajudi na podu poput njih. Tokom svojih pohoda, iskovao

je vojni stroj kakav zapravo jo nije bio vien u rimskoj istoriji. Izgradio je vojsku jedinica koje su mu bile

fanatino odane, pogotovo legionarska peadija, sa kojom se borio. Alezija, 52.pne. bilo je odluijude

bojite Cezarovih pohoda. Gali su bili ujedinjeni pod legendarnim vojnim poglavicom, pod imenom

Vercingetoriks. Za Julija Cezara toje bio trenutak istine. Okruio je Aleziju, ali

ga je iznenadio napad Galskih pojaanja s lea. Cezar se morao odjednom

boriti protiv dve vojske. Zapravo je izvrio juri u dva smera. Koji bi antiki

vojnik to uinio, koji bi savremeni vojnik imao toliko pouzdanja u svoje

vojnike i toliko pouzdanja u sopstvene zapovednike sposobnosti da izvri, u

osnovi, juri u dva smera 900-tinak kilometara od kude?! To je obeleje

genija. Bile su brojano slabije 5 puta, ali Cezarove su jedinice ipak pobedile i

zarobile omraenog Vercingetoriksa. To je bio zadnji otpor Gala, a pobeda je

Julija Cezara uinila jednim od dva najmodnija oveka na svetu. Drugi je bio

general i politiar Gnej Pompej (106.pne. 48.pne.), dugogodinji Cezarov

suparnik. Ambicije njih dvojice uskoro de strovaliti Rim naglavce, u krvavu

bitku za sopstveni opstanak.

Nikada nije bila brza ili iroka reka, ali bila je predodreena za istorijski

znaaj. Samo njeno ime postalo je sinonim granice i nepovratne odluke Rubikon.

Za Cezara je to u poetku bila tek juna granica njegove provincije Galije. Uskoro je

postala puno vie. Senat je pozvao Cezara natrag u Rim, ali mu je naredio da doe

bez svojih legija. Naao se izmeu ekida i nakovnja. Morao je otidi u Rim, ali da je

otiao bez zatite, gotovo je sigurno da bi ga ubili Pompejeve pristalice. Verovao je

da nema izbora nego pozvati se na odanost svojih ljudi. Okrenuo se vojsci i rekao: Drava me vrea

podravate li to? Zatitite me, odbranite moj poloaj u drutvu. Zbog toga je vojska krenula, bar je Julije

Cezar to tako protumaio. Bila je to partija aha velikih uloga, sa pravom vojskom u igri. 49.pne., drsko ne

potujudi Senat, Cezar je izveo vojsku iz Galije preko skromne reice. Jo uvek se moemo vratiti, ali kada

preemo onaj mostid, morademo to reiti borbom kocka je baena Gaj Julije Cezar. im je njegova

vojska prela Rubikon, njegova je namera svima postala jasna: Cezar je stupao prema Rimu i graanskom

ratu. Vojska jednog rimskog generala protiv vojske drugog i legija protiv legije. Cezar je pobedio Pompeja,

ali krvavi rat za vlast nastavio je besniti. ak i nakon to je Cezar izboden do smrti, 44.pne. u Senatu,

13

graanski rat i anarhija unitavali su Rim. 20 godina su hiljade rimljana padale pod rimskim maem, kako se

general za generalom pridruivao sukobu: Agripa, Lepid, Dolabela, Brut, Kasije, Marko Antonije i Kleopatra

protiv Oktavijana sve dok jedan ovek nije isplivao kao slavodobitnik. Dao je sebi ime Avgust, prvi car

Rima.

Rimsko carstvo

Republika je umrla, Rim je slubeno bio Carstvo, pod vladu diktatora. Vojska je najzad imala jednog

zapovednika u Rimu, a u Rimu je najzad vladao mir. Carska je vojska pod Avgustom, prvim carem, poloila

zakletvu ne Senatu, ne rimskom narodu nego Caru lino. Car je davao zemlju, koju su veterani oekivali

nakon vojne slube. Car je davao platu. I tako je vojska bila usko vezana za samu osobu cara. Za neko vreme

Oktavijan Avgust je reio krizu odanosti vojske, uinivi sebe vrhovnim zapovednikom. Prvi rimski car je

shvatio da morate upravljati vojskom, da biste upravljali Rimom. Rast carstva je usporio, ali odbrana

dugake granice bila je divovski i skup zadatak. Avust je osetio da se rimsko carstvo proirilo predaleko i

prebrzo. Vojska je krajnje napregnuta da bi odbranila tu ogromnu teritoriju, pa je usporio. Rim je moda

prvi put poeo shvatati da njegovo irenje nije bezgranino. U testamentu, sam Avgust upozorava budude

vladare na opasnosti prevelikog carstva. Rimska teritorija nastavlja rasti do 1.veka ne., ali puno sporije.

Avgust je osvojio Egipat i pomerio severnu granicu do Dunava. Car Klaudije

je najzad osvojio Britaniju, 43.godine, ali je izgubio neke delove u kasnijim

pobunama. Pobune u provincijama postajale su puno ede. Sve vie i vie dizali su

se nemirni glasovi kultura koje su, vie nego ikad, prezirale Rimsku tiraniju. Rimljani

izumiru. Pljakai sveta iscrpili su zemlju svojim neumerenim haraenjem. Bogati im

neprijatelji podstiu udnju za bogatstvom, siromani udnju za modi. Pljakanje,

klanje, silovanje oni zovu vladu. Stvore pusto i zovu je mirom.

66.godine, jedna relativno mala pobuna u zabiti Judeje, zauvek de progoniti veliko rimsko carstvo.

Manja verska sekta Jevreja (Zeloti), ustali su protiv tiranije Rima

strastveno mrzedi rimsku pagansku religiju. Jevrejski su

pobunjenici zauzeli Jerusalim, a zatim Judeju i Galileju. Rimu su

trebale 2 godine da osvoji sve osim Jerusalima i jo 2 godine da

legije okrutno osvoje i taj grad. Rimske snage spalile su Sveti

drugi hram Jerusalima i divljale ulicama sa otetim svetim

blagom. Masakrirali su svakoga na koga su naili i palili i kude i

ukudane. Vojnici su zarili maeve u toliko ljudi da su zakrili

ulice leevima i poplavili grad krvlju. Tok krvi je bio toliki da je

esto gasio vatru. Do 74.godine jevrejska se bitka inila

izgubljenom, ali je ipak poslednja grupa pobunjenika odbila

predaju, dredi jedno utvrenje na vrhu planine; spektakularno

utvrenje, 450 metara nad Mrtvim morem Masadu. Ukopani

na vrhu planine, 960 odlunih pobunjenika bilo je iznad cele

legije sa 5000 rimskih vojnika, iji se sablasni tragovi njihovih

tabora vide i danas. Rimska vojska je bila strunjak za opsadno

ratovanje i oslanjala se na katapulte bacae kamenja i

buktinja. Ali prirodno utvrenje, Masada, ipak je bila prestrma da bi opsadno oruje odozdo moglo naneti

14

vedu tetu. Radom hiljada jevrejskih robova i rimskih vojnika, Rimljani su poeli graditi divovsku kosinu

(rampu) od kamenja i zemlje prema vrhu planine. Iako de im za izgradnju trebati gotovo godinu dana, legije

su znale da je vreme na njihovoj strani. Bio je to dramatian, spor, dobro projektovan poduhvat, koji je

trebao da pokae okolnom stanovnitvu da je rimska vojska, jednostavno, nepobediva. etiri godine nakon

poetka sukoba, kosina je bila dovrena i Rimljani su bombardovali i zapalili tvravu. Rimljani su se vratili u

logor sa namerom da napadnu neprijatelje sutradan. Nodu su drali budnu strau, kako niko ne bi kriom

pobegao. No, nije bilo zavrne bitke. Zeloti su na neki nain izbegli poraz i smrt od rimske ruke. Pre puno

vremena, odluili smo da nedemo sluiti ni Rimljanima, ni ikome, osim samom Bogu. Nikada se nismo dali

porobiti, a ne smemo ni sada. Neka nae ene umru neokaljane, a naa deca bez iskustva ropstva Ben

Jajir. Kockom su meu sobom izabrali desetoricu da pobiju sve ostale. Onda su razgolitili vratove pred

onima koje su izabrali da izvre taj tuan zadatak. Onaj koji je ostao poslednji, pregledao je tela na podu i

snagom sopstvene ruke zario ma u svoje telo do drke. Tokom duge nodi, vie od 900 predanih Jevreja,

poginulo je od sopstvenog maa. Kad su Rimljani zatekli nizove leeva, nisu slavili nad njima kao neprijatelji,

nego su odali potovanje odlunosti, koja se videla u tome to ih je toliko mnogo, toliko preziralo smrt da

su, bez drhtaja, oduzeli ivot sebi samima.

Pobune, kao to su Masadska, nisu predstavljale ozbiljnu pretnju Rimskoj

prevlasti, ali su zapoele promenu u ulozi vojske. Ratrkane pobune nastavile su

muiti catstvo, malo po malo pretvarajudi rimsku vojsku velikih osvajanja u

okupacijsku vojsku. Trajan (53. 117., stupio na presto 98.) je bio zadnji rimski car

koji je znaajno povedao carstvo. Za njegove vladavine, do 117.godine, rimsko

carstvo protezalo se na preko 5000 000 km2. Trajan je osvojio dananju Rumuniju,

Armeniju i istone zemlje, povedavi carstvo do njegove najvede povrine. Kratko je

vladao podrujem koje je na istoku dosezalo ak do Persijskog zaliva. Legije su sada

nadzirale ogromnu granicu od ruba Sahare do ledenih Karpata.

Od tada se Rim usredsredio na uvrdenje carstva. Dani osvajanja su proli. Car

Hadrijan (76. 138., stupio na presto 117.) je uinio tu politiku slubenom. Hadrijan je

osetio nelagodnost, jer je rastegao carstvo do krajnjih granica, pa je uinio dve stvari:

povukao je vojsku sa najdaljih poloaja, a onda izgradio niz prekrasno projektovanih

utvrenja. Najpoznatiji meu tim limesima (granica, mea ili najede ime za

utvrenu granicu Rimskog carstva) je Hadrijanov zid u severnij Britaniji, gde ostaci

niza utvrenja dugakog 117 km jo uvek postoje, nakon gotovo dva milenijuma.

Ali zidovi su se pokazali samo delimino uspenim u odbrani od pretnji koje de muiti Rimsko

carstvo do samog kraja. Rimljani imaju jednu re za sve narode bez pisanog jezika zovu ih varvarima. Kada

zamiljamo varvare, esto zamiljamo druinu Konana Varvarina i kolega, kako prelaze granicu maudi

dvostrukim sekirama. To nema puno veze sa istinom. Od trenutka kada su varvari poeli prelaziti granice,

poeli su se romanizovati. Ono to su ti ljudi prvenstveno hteli jeste sopstveno mesto unutar Carstva.

Niko tano ne zna zato su se poeli slivati prema junoj Evropi u 2.veku. Moda zbog klimatskih promena

ili zbog porasta stanovnitva. Moda je ar Carstva privukao pleme za plemenom u Rim. Malo po malo,

pritisak se povedavao na sve granice. Kada su Germanska plemena napala rimske granice, 166.godine,

dogodila se sumorna prekretnica; prvi put od Hanibalove invazije Rimsko carstvo se branilo! Tokom

idudeg veka, talas za talasom naroda u seobi sledio je Germane u rimske teritorije: Goti, Franci, Persijanci,

15

Parti i drugi. Rubovi Carstva uruavali su se, dok vie nije bilo Rimskog carstva u koje se moe prodreti.

Brana nije popustila na jednom, nego na hiljadu mesta!

Do 3.veka varvari su bili samo jedan od gomilajudih problema Carstva. To je bilo doba kada je bilo

puno verovatnije da cara ubiju, nego da umre od starosti, a vladari esto ne bi za sobom ostavili jasnog

naslednika. Opet je odanost pojedinanih legija postala kljuem politike modi. Doao je trenutak kada je

odanost vojske postala upitna, pogotovo u 3.veku, kada se Carstvo napadnuto varvarima na granicama,

suoilo sa kugom i stihijskom inflacijom. Neke vojne jedinice proglasile su svoje zapovednike carevima i

stupale na Rim u pokuaju preuzimanja vlasti. To je bio recept za anarhiju i katastrofu. Sukobljene legije

proglasile su 30 razliitih careva u samo 23 godine. Graanski ratovi su esto izbijali kako bi se odluilo ko

je stvarni car. Tokom vedine 3.veka rimske snage su esto bile zabavljene meusobnim borbama, umesto

da uvaju granicu i sigurnost Carstva u celini. Razdoblje tzv. vojnih careva, razdoblje vojne anarhije, vrlo

je zanimljivo razdoblje savremenim naunicima. To je zato to predoava moralni slom vojnog vodstva u

Rimskom carstvu, a stvar je u odanosti. Ako vojska postane vanija od drave, na kraju de i vojska i drava

propasti, a to je zastraujuda lekcija za sve nas u dananje vreme. U meuvremenu je nestao upeatljiv

rimski ratni uinak. ini se da su slavne legije izgubile nadmod. Mnogi rado kritikuju rimsku vojsku 3.veka,

jer je trpela vojni poraz za porazom. Ali moramo se setiti da se rimska vojska nije bavila napadakim ratom

gotovo 100 godina. Rimska je vojska nadzirala granice, nije vodila ratove. Dno je dostignuto 260.godine.

Car Valerijan (200. 260., vladao od 253.) je proveo celu vladavinu boredi se sa Persijancima na istoku,

ogranienog uspeha. Sa jedinicama iscrpljenim ratom i bolestima,

primoran je uiniti neto to carevi jo nisu inili pregovarati. Ali

kada je Valerijan doao na podruje dananjeg Iraka da dogovori mir,

zarobili su ga. Cara Rimskog carstva prisilili su da klekne pred svojim

tamniarima, kako bi mu persijski (sasanidski) kralj apur nagazio na

vrat. To je bio razoran udarac rimskom ponosu. apur je odveo

poraenoga Valerijana do svojeg dvora i kada je umro dao ga je

oderati. Grimizno obojene koe, prepariran je i izloen u glavnom

hramu zoroastrizma u Ktesifonu. Za Rimljane je to bio simbol

krajnjeg vojnog ponienja od strane druge vojne sile.

To nije bio kraj Rima ... ne jo. Ali bio je poetak kraja. Rimske

legije vie nisu bile nepobediva vojna sila koja je nekada pokorila svet. Granice carstva vie nisu bile

neprobojne. Ni za grad Rim se vie nije moglo redi da vlada svetom. Manje od 100 godina nakon to su prvi

varvari uli u carstvo, jedan Rimljanin je shvatio ta donosi novo vreme: Naa se istorija odjednom

pretvara iz carstva zlata u carstvo gvoa i re.

16

Rano i kasno carstvo (principat)

Julijevsko Klaudijevska dinastija

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

JulijevskoKlaudijevska dinastija

August

Gaius Octavius,

Gaius Iulius Caesar,

Imperator Caesar Augustus

27. pne. 14. prvi rimski car, posvojeni sin Gaja Julija Cezara

Tiberije Tiberius Claudius Nero,

Tiberius Caesar Augustus 14. 37. posvojeni sin Augusta

Kaligula Gaius Iulius Caesar,

Gaius Caesar Augustus Germanicus 37. 41. ubijen

Klaudije

Tiberius Claudius Nero Germanicus,

Tiberius Claudius Caesar Augustus

Germanicus

41. 54. osvaja Britanije i aneksije vazalske Mauretanije

Neron

Lucius Domitius Ahenobarbus,

Nero Claudius Caesar Augustus

Germanicus

54. 68. smatra se prvim progoniteljom krdana, izvrio

samoubojstvo

Godina etiri cara

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Godina etiri cara

Galba Servius Sulpicius Galba 68. 69. ubijen

Oton Marcus Salvius Otho 69. izvrio samoubojstvo nakon izgubljene bitke protiv

Vitelija

Vitelije Aulus Vitellius 69. ubijen i baen u Tiber

Dinastija Flavijevaca

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Dinastija Flavijevaca

Vespazijan Titus Flavius Vespasianus 69. 79. konsolidirao upravu i financije carstva

Tit Titus Flavius Vespasianus 79. 81. otvorio Koloseum u Rimu

Domicijan Titus Flavius Domitianus 81. 96. nije uspio proiriti carstvo u Germaniji

Saturnin Lucius Antonius Saturninus 89. uzurpator u Germaniji, poginuo

17

Pet dobrih careva

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Pet dobrih careva, Antonini

Nerva Marcus Cocceius Nerva 96. 98. posvojio Trajana,

Trajan Marcus Ulpius Traianus 98. 117. najvede irenje Rimskog Carstva

Hadrijan Publius Aelius Hadrianus 117. 138. car putnik, graditelj Hadrijanovog zida u Britaniji

Antonin Pije Titus Aurelius Fulvus Boionius Arrius

Antoninus 138. 161. Carstvo je na vrhuncu tijekom njegove vladavine

Ver Lucius Ceionius Commodus Verus 161. 169. suvladar Marka Aurelija

Marko Aurelije Marcus Aurelius Antoninus 161. 180. car filozof. Vrhovni car od 161

Avidije Kasije Gaius Avidius Cassius 175. uzurpator u Siriji i Egiptu, ubijen

Komod Lucius Aurelius Commodus,

Lucius Aelius Aurelius Commodus 180. 192. sin Marka Aurelija, ubijen

Godina pet careva

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Godina pet careva

Pertinaks Publius Helvius Pertinax 193. ubijen

Didije Julijan Marcus Didius Severus Iulianus 193. ubijen

Pescenije Niger Gaius Pescennius Niger 193.194. uzurpator u Siriji, ubijen

Klodije Albin Decimus Clodius Septimius Albinus 195. 197. uzurpator u Britaniji, poginuo

Severi

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Severi

Septimije Sever Lucius Septimius Severus 193. 211. pobjednik u graanskom ratu

Geta Publius Septimius Geta 211. brat i suvladar Karakale koji ga je ubio

Karakala Lucius Septimius Bassianus,

Marcus Aurelius Antoninus 211. 217.

dodijelio svim slobodnim stanovnicima carstva rimsko

graansko pravo

18

Makrin Marcus Opellius Macrinus 217. 218. ne pripada Severima, smaknut

Diadumenijan Marcus Opellius Antoninus

Diadumenianus 218. otac ga okrunio iako je imao manje od 10 godina. ubijen

Heliogabal Varius Avitus Bassianus,

Marcus Aurelius Antoninus 218. 222. ubijen

Uranije (Uranius) nepoznato nepoznato uzurpator

Galije Maksim nepoznato 219. uzurpator u Siriji, smaknut

Veri nepoznato 219. uzurpator u Siriji, smaknut

Seleuk Iulius Antonius Seleucus ili

Marcus Flavius Vitellius Seleucus iza 221. uzurpator

Aleksandar Sever

Marcus Iulius Gessius Bassianus

Alexianus,

Marcus Aurelius Severus Alexander

222. 235. ubijen kod Moguntiacuma

Sej Salustije Seius Sallustius Macrinus oko 227. uzurpator, otac ene Aleksandra Severa

Taurin nepoznato nepoznato uzurpator na istoku, utopio se u Eufratu

Carevi tijekom krize u 3. stoljeu

Ilirski vladari (vojnici carevi)

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Rani Ilirski vladari (vojnici carevi)

Maksimin Traanin Gaius Iulius Verus Maximinus Thrax 235238 senat ga proglasio dravnim neprijateljem. Ubijen

Magno (? Gaius Petronius) Magnus 235 uzurpator, smaknut

Kvartin nepoznato 235 ubijen

Gordijan I. Marcus Antonius Gordianus

Sempronianus Romanus Africanus 238

Senat ga proglasio caerm. vladao samo 20 dana.

samoubojstvo

Gordijan II. Marcus Antonius Gordianus

Sempronianus Romanus 238 sin i suvladar Gordijana I.

Pupijen Marcus Clodius Pupienus Maximus 238 suvladar Balbina, ubijen od garde

Balbin Decimus Caelius Calvinus Balbinus 238 suvladar Pupijena. Izabran od senata. Ubijen od garde.

Gordijan III. Marcus Antonius Gordianus 238244 ubijen od Filipa Arapina

19

Sabinijan (? Marcus Asinius) Sabinianus 240 uzurpator u Africi, najvjerojatnije smaknut

Filip Arapin Marcus Iulius Philippus 244249 poginuo u bitci s pobunjenicima

Filip Cezar Marcus Iulius Severus Philippus 247249 sin i suvladarom Filipa Arapina, ubijen

Jotapijan Marcus F(ulvius?) Ru(fus?) Iotapianus 248 uzurpator na istoku, ubijen

Pakacijan Tiberius Claudius Marinus Pacatianus 249 uzurpator na Dunavu, ubijen

Silbanak Mar. Silbannacus nepoznato uzurpator u Germaniji, pobijedio ga Decije

Sponzijan nepoznato nepoznato uzurpator,

Decije Gaius Messius Quintus Traianus Decius 249251 poginuo u borbi protiv Gota

Prisk Gaius Iulius Priscus 249252 uzurpator na istoku, brat Filipa Arapina

Licinijan Iulius Valens Licinianus 250 uzurpator

Herenije Etruanin Quintus Herennius Etruscus Messius

Decius 251 sin i suvladar Decija, poginuo

Hostilijan Gaius Valens Hostilianus Messius Quintus 251 sin Decija i suvladar Trebonijana Gala, umro od kuge

Trebonijan Gal Gaius Vibius Trebonianus Gallus 251253 ubijen

Voluzijan Gaius Vibius Afinius Gallus Veldumnianus

Volusianus 251253 sin i suvladar Trebonijana Gala, poginuo

Emilijan Marcus Aemilius Aemilianus 253 ubijen

Valerijan Publius Licinius Valerianus 253260 zarobili ga Sasanidi

Uranije Lucius Iulius Aurelius Sulpicius Uranius

Antoninus 253/254 uzurpator u Siriji

Meredije nepoznato nepoznato uzurpator na istoku, smaknut

Galijen Publius Licinius Egnatius Gallienus 253268 Vojni tab rimske vojske je donio odluku o njegovom

pogubljenju.

Ingenije nepoznato 260 uzurpator u Panoniji, uzrok smrti nepoznat

Regalijan Publius C(assius?) Regalianus 260 uzurpator na Dunavu, ubijen

Makrijan Stariji Titus Fulvius Iunius Macrianus 260261 uzurpator na istoku, poginuo

Kvijet Titus Fulvius Iunius Quietus 260261 uzurpator na istoku, ubijen

20

Kalistije Callistus 261 pomodnik Makrijana, ubijen

Pisije Calpurnius Piso Frugi 261 uzurpator,ubijen

Valensije Valens Thessalonicus 261 uzurpator u Grkoj, ubijen

Memorije nepoznato 261/262 pomodnik Makrijana, smaknut

Musije Emilijan Lucius Mussius Aemilianus 261262 pomodnik Makrijana, smaknut

Aureol nepoznato 268 uzurpator u Milanu, ubijen

Celzije nepoznato nepoznato uzurpator u Africi

Trebilije nepoznato nepoznato uzurpator u Maloj Aziji

Galijsko carstvo (260-274)

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Carevi Galijuma

Postum Marcus Cassianus Latinius Postumus 260269 ubijen

Lelijan Ulpius Cornelius Laelianus 269 uzurpator, ubijen

Marije Marcus Aurelius Marius 269 ubijen

Viktorin Marcus Piav(v)onius Victorinus 269271 izgubio panjolsku, ubijen

Domicijan nepoznato 271 uzurpator samo par dana

Tetrik I. Gaius Pius Esuvius Tetricus 271274 pobjedio ga i svrgnuo Aurelijan

Vojnici carevi (268-284)

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Vojnici carevi

Klaudije Gotski Marcus Aurelius Claudius Gothicus 268270 pobjedio Gote, umro od kuge

Cenzorije nepoznato 269270 uzurpator

Kvintil Marcus Aurelius Claudius Quintillus 270 Brat Klaudija Gotskog. Poinio samoubojstvo nakon 77

dana

Aurelijan Lucius Domitius Aurelianus 270275 ujedinio ponovno rimsko carstvo

Vabalat Lucius Iulius Aurelius Septimius

270272 uzurpator na istoku, sin Zenobije

21

Vaballathus Athenodorus

Felicije nepoznato 271 uzurpator u Rimu, poginuo u borbi

Septimije nepoznato 271 uzurpator u Dalmaciji, ubijen

Ubanije nepoznato 271/272 uzurpator, ubijen

Firmije nepoznato 272 pomodnik Zenobija, smaknut

Tacit Marcus Claudius Tacitus 275276 Senat ga izabrao za cara.

Florijan Marcus Annius Florianus 276 brat Tacita, ubijen

Prob Marcus Aurelius Probus 276282 ubijen

Julije Saturnin Iulius Saturninus 280 uzurpator u Egiptu, ubijen

Bonos nepoznato 281 uzurpator na Rajni, izvrio samoubojstvo

Prokul nepoznato 281 uzurpator u Galiji, smaknut

Kar Marcus Aurelius Carus 282. 283. poginuo u vojnom pohodu na Perziju

Karin Marcus Aurelius Carinus 283. 285. ubijen od izdajnika u vojnom tabu

Numerijan Marcus Aurelius Numerius Numerianus 283. 284. suvladar Karina, ubijen od Dioklecijana

Sabin Julijan Marcus Aurelius Sabinus Iulianus 284/285 uzurpator u Italiji, poginuo

Dominat (Kasna antika)

Tetrarhija

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Tetrarhija

Dioklecijan Diocles,

Gaius Aurelius Valerius Diocletianus 284. 305.

proveo vane reforme, zadnji progonitelj krdana,

nakon 20 godina vladanja abdicirao

Domicije Domicijan Lucius Domitius Domitianus 297. 298. uzurpator u Egiptu, razlog smrti nepoznat

Maksimijan Marcus Aurelius Valerius Maximianus 286. 305. car na Zapadu, prisiljen da se odrekne carske asti

Karauzije Marcus Aurelius Valerius Carausius 287. 293. uzurpator u Britanskom posebnom Carstvu, ubijen

Alekto nepoznato 293. 296. uzurpator u Britanskom posebnom Carstvu, poginuo

Galerije Gaius Galerius Valerius Maximianus 305. 311. car na istoku, pobjedio Sasanide

22

Konstancije I. Klor Flavius Valerius Constantius 305. 306. car na zapadu, porazio britanskog uzurpatora.

Sever Flavius Valerius Severus 306. 307. car na zapadu, poraen pa ubijen

Maksimin Daja Gaius Galerius Valerius Maximinus 308. 313. car na istoku.

Licinije Gaius Valerius Licinianus Licinius 308. 324. car na istoku, suvladar Konstantina I., smaknut

Valerije Valens Aurelius Valerius Valens 316. 317. suvladar Licinija, smaknut

Licinije Cezar Flavius Valerius Licinianus Licinius 317. 324. sin i suvladar Licinija, umro u zarobljenitvu

Martinijan (? Sextus Marcius) Martinianus 324. suvladar Licinija, smaknut

Maksencije Marcus Aurelius Valerius Maxentius 306. 312. sin Maksimijana, nakon bitke se utopio

Domicije

Aleksandar Lucius Domitius Alexander 308. 309. uzurpator u Africi, smaknut

Konstantinova dinastija

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Konstantinova dinastija

Konstantin I. Veliki Flavius Valerius Constantinus 306. 337. krdanstvo proglasio priznatom religijom, osnovao

Konstantinopolj

Kaloker nepoznato 333./334. uzurpator na Cipru

Konstantin II. Flavius Claudius Constantinus 337. 340. car Galije, Britanije i panjolske, poginuo

Konstans I. Flavius Julius Constans 337. 350. car na zapadu, ubijen nakon poraza od pobunjenika

Konstancije II. Flavius Julius Constantius 337. 361 car na istoku, od 353. sam vlada

Magnencije Flavius Magnus Magnentius 350. 353. uzurpator na Zapadu

Nepotijan Flavius Julius Popilius Nepotianus 350. uzurpator u Rimu

Vetranio Vetranio nepoznato 350. uzurpator u Iliriji, nakon 10 mjeseci se povukao

Silvan Claudius Silvanus 355. uzurpator u Galiji

Julijan Apostata Flavius Claudius Iulianus 361. 363. estoki protivnik krdanstva, poginuo u borbi protiv

Sasanida

Jovijan Flavius Iovianus 363. 364. nije lan Konstantinove dinastije

23

Valentinijanova dinastija

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Valentinijanova dinastija

Valentinijan I. Flavius Valentinianus 364. 375. car na Zapadu, umro od sranog udara

Firmus nepoznato 372. 375. uzurpator u Africi, izvrio samoubojstvo

Valens Flavius Valens 364. 378. car na istoku, poginuo u bitci kod Adrianopola (378)

Prokopije nepoznato 365. 366. uzurpator na istoku, smaknut

Marcel nepoznato 366. uzurpator na istoku, smaknut

Gracijan Flavius Gratianus 375. 383. car na zapadu, ubijen u vojnoj pobuni

Valentinijan II. Flavius Valentinianus 375. 392. car na zapadu, uzrok smrti nepoznat

Magno Maksim nepoznato 383. 388. uzurpator na zapadu, ubijen

Flavije Viktor Flavius Victor 392. 394. uzurpator na zapadu, sin Magnusa Maksima

Eugenije Flavius Eugenius 392. 394. uzurpator na zapadu, ubijen

Teodozijeva dinastija

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Teodozijeva dinastija

Teodozije I. Veliki Flavius Theodosius 379. 395.

car na istoku, od 394 zadnji car jedinstvenog Rimskog

carstva; proglasio krdnastvo jedinom priznatom

religijom

Arkadije Flavius Arcadius 395. 408. car na istoku, sin Teodozija I.

Honorije Flavius Honorius 395. 423. car na zapadu, sin Teodozija I.

Konstantin III. Flavius Claudius Constantinus 407. 411. uzurpator na zapadu, smaknut

Prisk Atal nepoznato 409. 410.

414. 415. uzurpator u Rimu

Maksim nepoznato 409. 422. uzurpator u panjolskoj, smaknut

Jovin nepoznato 411. 413. uzurpator u Galiji, smaknut

Konstancije III. Flavius Constantius 421. suvladar Honorija, umro nakon par mjeseci na vlasti

24

Teodozije II. Flavius Theodosius 408. 450. car na istoku, izdao Codex Theodosianus

Ivan nepoznato 423. 425. car na zapadu, nije lan Teodozijeve dinastije

Valentinijan III. Flavius Placidus Valentinianus 425. 455. car na zapadu, ubijen

Marcijan Flavius Marcianus 450. 457 car na istoku, nije lan Teodozijeve dinastije

Propast Zapadnog Rimskog Carstva

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

propast Zapadnog Rimskog Carstva

Petronije Maksim Petronius Maximus 455. vladao samo dva mjeseca, ubijen

Avit Eparchius Avitus 455. 457. ubijen

Majorijan Iulius Valerius Maiorianus 457. 461. Ricimer ga je svrgnuo i pogubio

Libije Sever Libius Severus 461. 465.

Interregnum

Antemije Procopius Anthemius 467. 472. Ricimer ga je zarobio i smaknuo

Olibrije Anicius Olybrius 472. Ricimer ga je proglasio carem

Glicerije nepoznato 473. 474. svrgnuo ga Julije Nepot

Julije Nepot Julius Nepos 474. 480. neizravno vladao u Italiji i Galiji 476. - 480. Vladao u

Dalmaciji do 480 gdje je ubijen.

Romul Augustul Romulus Augustus 475. 476. sin Flavija Oresta, posljednji zapadnorimski car

Istono Rimsko Carstvo (Bizant 457-565)

Car Puno Ime Vrijeme Vladanja Biljeke

Istono Rimsko Carstvo Bizant do 565

Leon I. Leo 457474 prvi car kojega je okrunio carigradski patrijarh

Leon II. Leo 474 unuk Leona I., umro nakon 10 mjeseci vladanja

Zenon Tarasicodissa

Zeno 474491

podrijetlom iz pokrajine Izaurije, prihvatio raspad

Zapadnog Rimskog Carstva

Bazilisk Flavius Basiliscus 475476 uzrupator, umro u progonstvu

25

Anastazije I. Anastasius 491518 proveo je reformu financija, ivio skoro 90 godina

Justin I. Flavius Iustinus 518527 uspio sauvati jedinstvo crkve (izma]

Justinijan I. Veliki Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus 527565 oslobodio od varvara Italiju, Afriku, Dalmaciju i deo

panije

1

(, . ), 3. 4.

. 5. 6.

,

.

2.

.

. .

: , ,

). .

, , , ,

.

,

. 238. . 267.

.

: , , . 268.

. ,

. ( ).

, ( ) .

, . ,

. 214. .

,

. , , . ,

247. ,

, .

II .

.

.

.

350.

.

(),

.

3. ,

4. .

.

2

370. ,

.

376. 9. 378.

. ,

395. , I, , 410. .

418. ,

. 475. .

507. , .

711. .

6.

, , .

455. 489. , ,

. .

, ,

, , 534. ,

.

, 534. .

535. .

I .

, .

, ,

.

, .

, .

, 536. . , ,

, ,

537. 538. ,

. , ().

(540) .

.

, . ,

.

.

,

.

3

.

.

554, ,

de facto (

) , ,

, .

, .

.

1475. . 18. .

552. .

.

, . ,

. ,

552. , ,

, 624. .

, .

, .

,

.

, .

, . ,

,

.

,

.

.

, , ,

.

,

,

.

,

270. Deus et dominus natus,

. ,

.

4

.

(, , )

( ),

.

, 348. .

.

. ,

. , ,

. , , .

, ,

. .

,

,

. ,

.

5

. , 885. 886.

. 911.

, . III 911.

, 944. .

,

.

.

II 1002. (. ),

. I

(. ).

, , .

1035. 1066.

.

.

12.

6

. 1000.

.

,

(. ).

1027. ,

. 1071. ,

, (: 1071) .

.

1081. ,

. II 1130.

. 1189. ,

.

, ,

5. . , ,

. , -

. , , .

.

3. 5 . ( . Saxons) ,

5 6. , .

Essex Sussex.

,

. (1243-1276) ( 1254. )

( ) , .

. , (

, ). - , ,

, 1280. , 1433. ,

. ( , ,

). .

.

13. , .

7

, .

ANTICKI RIMNastanak RimaRomul i RemServije Tulije

Rimska republikaOsvajacke legijeRimsko carstvo

Spisak carevaSEVERNI NARODIGotiNormaniAngliSasi