Nova izdanja Službenog glasnika septembar 2012

KAPITALNA IZDANJA

Antologija beogradskih zdanjaMonografija Mihajla Mitrovića Arhitektura Beograda 1950–2012 predstavlja autorsku antologiju najznačajnijih beogradskih zdanja izgrađenih tokom poslednjih šezdesetak godina koja srpskoj prestonici daju današnji profil i svedoče i svedočiće o vremenu u kome su nastajala

Arhitekta Mihajlo Mitrović (Čačak, 1922) pune šezdeset četiri godi-ne profesionalno se bavi arhitektu-rom. Arhitektonski fakultet završio je u Beogradu 1948, usavršavao se u Francuskoj i Danskoj. Radio je kao glavni projektant Urbanističkog za-voda Srbije i uradio generalne pla-nove za veći broj gradova u Srbiji (Niš, Zaječar, Trstenik, Lazarevac, Banja Koviljača, Vrnjačka Banja), bio je osnivač i direktor Projektbiroa i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Jedan je od naših najznačajnijih arhiteka-ta. Realizovao je više od sto obje-kata, uglavnom u Srbiji. U njegova najznačajnija ostvarenja spadaju Geneksove kule, poslovna zgrada Energoinvesta, hotel “Putnik”, Hram Vasilija Ostroškog i znatan broj stambenih zgrada u Beogradu, a u unutrašnjosti Srbije, pored ostalih, odmaralište “Narcis” na Zlatiboru, motel “Rubin” u Pojatama, mo-tel “Mlinarev san” i hotel “Elen” u Arilju, hotel “Podrinje” i stacio-nar OUN u Banji Koviljači, uređenje izvora tople vode u Vrnjačkoj Banji (Snežnik, Slatina, Rimski izvor i Jezero), stambene zgrade i blokove u Čačku, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Obrenovcu, Lazarevcu… Izlagao je na brojnim izložbama u zemlji i ino-stranstvu, a za svoj rad je dobio sve najznačajnije nagrade kod nas. Značajan je i njegov publicistički rad. Decenijama je u periodici objavlji-vao eseje, kolumne i kritičke prika-

ze o arhitekturi, a već pola veka ima stalnu kolumnu u “Politici”. U izda-nju Službenog glasnika iz štampe je upravo izašla njegova kapitalna studija Arhitektura Beograda 1950–2012. U njoj su sabrana i prikazana najznačajnija arhitektonska dela iz-građena u srpskoj prestonici od po-lovine XX veka do danas.Knjiga je sastavljena iz dva dela. Prvi deo obuhvata period od 1950. do 1970. godine, i on je kao za-sebna knjiga objavljen u izdanju “Jugoslavije” 1975, pod naslovom Novija arhitektura Beograda, dok je

drugi deo, koji obuhvata period od 1971. do 2012, napisan za ovu priliku. “Za pisanje ove knjige nije korišće-na uobičajena literatura; ona je plod neprestanog, znatiželjnog i mental-nog dežurstva na graditeljskoj sceni Beograda, posmatranja odabranih objekata kroz subjektivnu projek-tantsku prizmu i lična projektantska iskustva, u svetlu mnoštva činjeni-ca na kojima nastaje arhitektonsko delo”, objasnio je Mitrović u uvodu ovog izdanja.Hronološki prvi objekat predstav-ljen u knjizi jeste Palata Saveznog

izvršnog veća na Novom Beogradu (1947), delo arhitekata Antona Ulriha, Vladimira Potočnjaka, Zlatka Najmana i Dragice Perak, a hrono-loški poslednji objekti jesu stambe-no-poslovna zgrada u Takovskoj 5 Mihajla Mitrovića i porodična kuća u Ulici Koste Vojinovića, koju je pro-jektovao Branislav Mitrović, obe realizovane ove godine. Mihajlo Mitrović je u ovoj knjizi predstavio oko sto dvadeset zdanja. O postup-ku kojim se rukovodio pri odabiru dela i načinu na koji je o svakom od njih govorio, Mitrović je naveo sle-deće: “Osnovni princip pristupa sva-kom pojedinačnom delu polazio je od najšireg konteksta: kako se arhi-tekta sporazumevao sa prirodnim i mikrogeografskim uslovima, kako je razumevao vreme i socijalni mi-lje, kako je tretirao urbanizam – ak-siomatsku prethodnicu arhitekture, i kako je, potom, prilazio užem ar-hitektonskom zadatku – dispoziciji prostora, konstrukciji, građevinskim detaljima i likovnoj obradi, koja, po prirodi stvari, može da bude valja-na samo ako su ispunjeni prethod-ni uslovi.” Kapitalna monografija Mihajla Mitrovića Arhitektura Beograda 1950–2012 predstavlja autorsku an-tologiju najznačajnijih beogradskih zdanja izgrađenih tokom poslednjih šezdesetak godina, dakle onih koja srpskoj prestonici daju današnji pro-fil i svedoče, i svedočiće, o vremenu u kome su nastajala.

Mihajlo Mitrović: Arhitektura Beograda 1950–2012Biblioteka: Posebna izdanja

VREME ▸ 20/09/2012 47

“Dok u Skupštini odjekuje besna vika/ opredeliti se nije šala/ izme-đu plaćenika-izdajnika/ i patriota, al budala” – jedan je od nedavnih Novih epigrama iz tuđine Milovana Danojlića objavljen pod naslovom “Glas iz publike”. Ovaj epigram pre-cizno mapira piščevo političko po-lazište s kojeg posmatra i tumači prilike u našem društvu, što je jedna od osnovnih tema njegove nedavno objavljene zbirke eseja Pisma bez adrese. Ako je suditi po bibliografi-ji priloženoj na kraju ove knjige, ovaj

naslov je šezdeseta po redu autor-ska knjiga Milovana Danojlića, s tim što u pomenutu brojku nisu uvršte-

ni njegovi sjajni prevodi velikih pe-snika i filozofa, poput Brodskog, Siorana, Paunda, Klodela ili Bodlera. U autobiografsko-esejističkim za-pisima sabranim u knjizi Pisma bez adrese Danojlić se priseća svo-jih slavnih savremenika, razmatra političke prilike u poslednjih šez-deset godina, i kod nas i u svetu, s akcentom na osudi stranputica ko-munizma, ali i savremenog kon-zumerizma, što čini s pojačanom srpskom patriotskom svešću, ali uz jasno izražen stav da je Jugoslavija bila najveća politička ideja ikad stvorena među Južnim Slovenima. U ovoj knjizi su prikupljeni teksto-vi ranije objavljivani u novinama, a njen završni deo je veliki inter-

vju koji je Danojlić dao Zoranu Hr. Radisavljeviću za časopis “Nova Zora”. Na više od pedeset stranica ovog razgovora Danojlić skicira vla-stitu biografiju i svoj svetonazor. Tu su i partiture o jeziku, temi široko prisutnoj ne samo u njegovim rani-jim knjigama nego i u njihovim na-slovima. Na jednom mestu Danojlić kaže: “Opčinjen sam rečima, nji-hovim mogućnostima i slutnjama, vezama koje uspostavljaju izme-đu sebe, sposobnošću uzletanja prema postojećim i nepostojećim prostorima, ovozemaljskim i ono-stranim iskustvima.” Ako Danojlić stvarajući i ima “muku s rečima”, čitalac njegovih knjiga ima samo zadovoljstvo.

Žan Žene: Bogorodica od CvećaPrevod: Jovica AćinBiblioteka: Književni glasnikKolekcija: Glasovi sveta

Žan Žene je jedna od najzanimljivijih ličnosti francuske i svetske književno-sti XX veka. Rođen je u Parizu 1910. go-dine. Majka mu je bila spremačica po kućama i ostavila je malog Ženea u jed-nom domu za neželjenu decu kad mu je bilo samo osam meseci. Odbačeno dete je tek u osmoj godini zbrinuto u jednom selu u unutrašnjosti Francuske. Žene je bio darovit učenik, zaljubljenik u književnosti i, povremeno, lopov. Kao petnaestogodišnjak je dospeo u jednu kazneno-po-pravnu koloniju i u njoj ostao tri godine. Kao osamnaestogodišnjak je pristupio Legiji stranaca, ali ubrzo je dezertirao i otpočeo jednogodiš-nje lutanje po Evropi, s privremenim zaustavljanjem u Tangeru, Barseloni, Marseju, Brestu, Anversu, Napulju, Rimu, Užičkoj Požegi, Beogradu… Putuje kao lutalica i sitni lopov, zbog čega često dospeva u zatvore. Tako u Užičkoj Požegi provodi mesec dana u “kućnom pritvoru” i uči da peva srp-ske pesme, a u Beogradu ga hapse, proteruju i šalju u zatvorskom vagonu u Sušak, do italijanske granice. Voz na putovanju po tadašnjoj Jugoslaviji zastaje kod svakog zatvora kraj pruge, pa Žene u svakom od njih provo-di po dva-tri dana. Ovo putešestvije iz 1936/37, uključujući i jugoslovensku epizodu, opisaće kasnije u čuvenom romanu Dnevnik lopova. Godine 1937. vraća se u Pariz, gde ga ubrzo hapse, ovoga puta zbog krađe knjiga po knji-žarama (krađa knjiga je bila njegovo često zlodelo). Žene tako dospeva u tamnicu u Frenu, i tu počinje svoju spisateljsku karijeru. Prvo delo koje je u zatvoru napisao bila je poema Osuđenik na smrt. Izlazi iz zatvora, krade u jednoj knjižari Prustov roman U senci devojaka u cvetu, i ponovo dospe-va u zatvor u kome piše čuveni roman Bogorodica od Cveća. Ubrzo po nje-govom objavljivanju 1943. Žene postaje slavan. Žan Kokto je oduševljen njegovim romanesknim prvencem, u kome se Žene na dotad neviđen na-čin poigravao formom, jezikom i sadržajem, eksplicitno prikazujući homo-seksualnost i nasilje i raskrinkavajući moralno licemerje društva, i uzima ga u zaštitu. Nakon objavljivanja romana Čudo ruže (1946) i Dnevnik lopo-

va (1949), među njegove poštovaoce upisuju se Pikaso i Sartr, zatim Derida, Fuko, Dejvid Bouvi i mnogi drugi, i Žene s vremenom stiče kultni status. Nakon literarnog uspeha više se nije vraćao u zatvor, ali je zato od šezdese-tih godina do kraja života bio politički veoma angažovan – pored ostalog, podržavao je Palestince, Crne pantere, Crvene brigade i grupu Bader–Majnhof. Umro je 1986. godine. Njegov prvi i najznačajniji roman Bogorodica od Cveća, napisan u zatvoru, sada se prvi put objavljuje na srpskom jeziku u prevodu Jovice Aćina. Reč je o poetskom ostvarenju s dosta autobiografskih elemenata, koje sadrži sve Ženeove opsesivne teme, kao što su homoerotizam, seksualna eksplicit-nost, izdaja, nasilje, zlo i smrt, a sadovski bespoštedna kritika društvene i moralne hipokrizije njegova je osnovna intencija. Sve je u ovom romanu provokativno, od motiva i fabule do jezika, moralne konvencije okrenute su naglavce, a portreti najmračnijih junaka, među kojima su transvestiti, lo-povi i ubice, dati su na dirljiv i lirski način. U mnogim izdanjima ovog roma-na često su ispuštena najprovokativnija mesta. U ovom nisu.

azneno-po-

Milovan Danojlić: Pisma bez adreseBiblioteka: Umetnost i kulturaKolekcija: Proplanci eseja

Žan ŽeneŽan Žene

VREME ▸ 20/09/2012 48

Snežana Đenić: Užički gorski car – Hajduk Nikola JevđovićBiblioteka: Umetnost i kulturaEdicija: Životopis

Romantični mit o hajducima kao zaštitnicima siromašnih, neprijatelji-ma bogatih i pobunjenicima protiv tuđinske i svake druge vlasti jedan je od najpopularnijih nacionalnih mitova. Snežana Đenić, istoričarka i di-rektorica Biblioteke “Ljubiša R. Đenić” u Čajetini, u ovoj knjizi se bavi istorijskim, a ne mitskim hajducima, i daje iscrpnu, dokumentovanu i za-nimljivo pisanu biografiju jednog od njih. Reč je Nikoli Jevđoviću (1844–

1872), “Užičkom gorskom caru”, kako su ga savreme-nici nazivali, jednom od najpoznatijih i najokrut-nijih razbojnika svog vre-mena. Tokom šest i po godina hajdukovanja sa svojom družinom, Nikola Jevđović je bio strah i tre-pet užičkog kraja, optu-živan za brojne pljačke i ubistva. Godine 1872, posle duge i uporne potere uhva-ćen je sa svojom družinom na planini Murtenici, ne-daleko od Nove Varoši i granice s Turskom, i spro-veden u zatvor u Užicu. Usledio je najveći sudski proces jednoj hajdučkoj

družini u XIX veku. Suđenje je trajalo nekoliko meseci i predstavljalo je novinsku senzaciju prvog reda, predmet čaršijskih prepričavanja, pa čak i međustranačkih prepu-cavanja i skupštinskih rasprava. Snežana Đenić navodi živopisne detalje sa ovog procesa, prenosi izjave optuženih hajduka i jataka, svedoka i ko-mentatora. Jevđović je u istrazi detaljno ispričao svoj život i nedela.

“Ja hoću da budem posled-nji hajduk u Srbiji”, rekao je u sudnici. “Posle mene pričaće se samo kako su negda hajdu-ci hajdukovali.” Nikola Jevđović je bio inteligentan, naočit i su-gestivan govornik koji je umeo vešto da manipuliše javnim mnjenjem, sudom, svedocima, jatacima i novinarima koji su pratili sudski proces. Kako au-torka navodi, njegovo dostojan-stveno držanje, fizički izgled, odelo i oratorske sposobnosti dovodili su u dilemu one koji bi na tren zaboravili da pred nji-ma na optuženičkoj klupi ne sedi mlad, pristojan čovek, već okrutna zver s izrazom bizar-ne naivnosti, koja ništa ne po-

riče, a istovremeno optužuje druge. Njegov nastup na suđenju izazvao je kontroverzne reakcije u javnosti. Tako je, na primer, hajduka na neki način uzeo u zaštitu užički prota Milan Đurić, koji je tokom jedne skup-štinske debate razloge Jevđovićevog odmetništva video u činjenici da je kao siromašni nadničar jednom prilikom bio nepravedno optužen da je zapalio neku kuću i nevin bio kinjen i mučen. “Častoljublje njegovo bilo je toliko da je rešio da ne voli srpski narod, već da ga ubija. I što reče, ne poreče”, rekao je tada prota. Dok su ga jedni optuživali da je zver u ljud-skom obliku, okoreli ubica i pljačkaš odgovoran za sedamdesetak teških razbojništava koji stoga mora biti osuđen na smrt, drugi su u Jevđoviću prepoznavali otelotvorenje romantičnog odmetnika od zakona, a desi-lo se i da je četrdeset žena poslalo Namesništvu zvaničnu molbu za nje-govo pomilovanje. Nikola Jevđović je na kraju osuđen na smrt i streljan. Snežana Đenić je u ovoj knjizi napisala njegov izvanredno uzbudljiv živo-topis, koji se čita i kao vredna istorijska studija, ali i kao predložak za neki nesnimljeni akcioni film na tragu Pekinpoove Divlje horde.

Na osnovu praktičnih uputstava za preživljavanje i snalaženje u opa-snim situacijama koje su razni au-tori pisali, ekspertskih tekstova na istu temu koji se nalaze na spe-cijalizovanim internet sajtovima, ali i u priručniku za preživljavanje Akademije za operativne jedinice u zapadnoj Australiji, priređivač ove knjige sačinio je zbornik pod nazi-vom Vodič za opstanak. Knjiga je podeljena na četiri dela. U prvom se nalaze uputstva za opstanak u pri-rodi, a za veliki broj konkretnih si-tuacija u koje se može zapasti date su poučne i praktične preporuke, na primer: razni načini kako se orijen-

tisati na nepoznatom terenu, kako upaliti vatru bez šibice, kako se pre-hraniti ili naći vodu u divljini, kako načiniti sklonište, šta učiniti u slu-čaju povreda, ujeda zmije ili inseka-ta, promrzlina, opekotina, gubitka soli i slično. Drugi odeljak je posve-ćen tehnikama preživljavanja u naj-različitijim opasnim situacijama – kako izbeći udar groma, kako se postaviti prema neprijateljski raspo-loženim biku, medvedu, ajkuli, ali-gatoru, gorili, zmiji otrovnici ili roju pčela ubica, kako se poroditi u tak-siju, kako se izbaviti iz automobi-la koji tone, kako s motora uskočiti u automobil, kako prizemljiti avi-on, kako preživeti brodolom, lavi-nu, zemljotres i cunami, šta uraditi ako se izgubite u pustinji, planini, džungli ili na moru, kako postupi-ti ako se nađete na liniji vatre u za-

raćenom gradu, ili ako vam se pri skoku iz aviona padobran ne otvo-ri... U trećem delu se analiziraju ne-očekivane situacije u koje se može

dospeti na putovanju, pored osta-log: šta učiniti ako se zateknete u gradu u kome je izbila pobuna, kako uloviti ribu bez štapa za pe-canje, kako umaći iz prtljažnika, kako zaustaviti odbegli putnički voz, auto bez kočnica ili odbeglog konja, kako preživeti udes aviona, pad kroz uličnu rešetku, prevrta-nje automobila, oružanu pljačku, kako postupiti s amputiranom no-gom ili rukom, kako nadmudriti čo-por vukova ili stampedo razjarenih slonova. Četvrto poglavlje posve-ćeno je u potpunosti tehnikama i uputstvima za preživljavanje u slučaju nuklearnog udara. Već na osnovu ovog kratkog pregleda sa-držaja jasno je da je i zbog zabave i zbog pouke Vodič za opstanak knji-ga koju ne bi bilo loše imati negde pri ruci.

je

za-–

e-

--

a -

“Janjsusecijegevemjatprtostoddonamseokne

nimljivo pisanu biografiju jednog od njih. Reč je N1872),

carunicnanimgosvJevpetživaubdućennadagrveUpr

druj j l k lik i i d lj l j i

Vodič za opstanakPriredio i preveo: Milan MiletićBiblioteka: Umetnost i kulturaKolekcija: Tragovi

Jedina Jedina

fotografija fotografija

hajdukahajduka

Nikole JevđovićaNikole Jevđovića

VREME ▸ 20/09/2012 49

Nađa Tešić: Umreti u ČikaguPrevod: Ivana Dimić i Dragan BabićBiblioteka: Umetnost i kulturaKolekcija: Tragovi

Sredinom pedesetih godina prošlog veka porodi-ca Tešić preselila se iz Užica u Sjedinjene Američke Države, u grad Čikago. Deca, petnaestogodišnja Nađa i njen mlađi brat Stojan, obrela su se tako u novoj sredini i bila primorana da joj se prilago-de i počnu život iznova. Traumatično iskustvo (ne)snalaženja u novoj sredini trajno će obeležiti nji-hove sudbine. Mnogo kasnije dečak će, pod imenom Stiv Tešić, postati slav-ni američki pisac i scenarista, dobiće Oskara za scenario filma Pitera Jejtsa Breaking Away (1979), a njegova sestra Nađa postaće profesor filmske reži-je i scenarija na Bruklin koledžu u Njujorku, francuske književnosti na uni-verzitetima Ratgers i Viskonsin, spisateljica, rediteljka i scenaristkinja. Sa Erikom Romerom snimila je dokumentarni film Nađa u Parizu, za koji je na-pisala scenario i u kome je igrala, a za roman Borac u senci (Shadow Partisan) dobila je u Americi niz prestižnih književnih nagrada. U svom autobiograf-skom romanu Umreti u Čikagu, koji je nedavno objavljen kod nas u izdanju Službenog glasnika i prevodu Ivane Dimić i Dragana Babića, Nađa Tešić pru-stovski minuciozno rekonstruiše jedno nestalo vreme i opisuje bolna lična, porodična i socijalna iskustva devojčice koja se doselila u Ameriku i sve ono što je tokom prve dve godine po doseljenju osećala i doživljavala. “Ovo nije priča o mom životu”, kaže na jednom mestu u knjizi Nađa Tešić, “nego samo o te dve prve godine začaurene u patnju, sirove i zapamćene bolje od svih koje će kasnije doći. Ostale godine su drugačijeg sastava, bolje i manje do-bre, ali ni nalik na ove dve. Moju petnaestu i šesnaestu godinu u istočnom Čikagu. One su priča o useljeništvu.”

Branimir Ćosić: Deset pisaca – deset razgovora Priredio: Jovan PejčićBiblioteka: Književne naukeKolekcija: Pojmovnik

Knjiga književnika i publiciste Branimira Ćosića (1903–1934) pod naslovom Deset pisaca – deset razgovora pred-stavlja dopunjeno izdanje knjige intervjua sa srpskim piscima koju je Ćosić objavio 1931. godine. Naime, 1926. godine Branimir Ćosić je odlučio da za beogradski časo-pis “Reč i slika” napravi seriju razgovora s književnicima u kojima bi oni pričali o sebi i svom delu. “Moj zadatak je čist i jasan: spremiti građu za budućeg književnog i kul-turnog istoričara; dati jednim književnicima da dođu u intimniji dodir s idejama dru-gih; omogućiti čitaocima da mogu intimnije upoznati svoje voljene pisce”, napisao je Ćosić u belešci uz prvi objavljen književni razgovor – sa Borom Stankovićem. Posle Stankovića, u naredne tri godine Ćosić je napravio intervjue s Veljkom Petrovićem, Sibetom Miličićem, Dušanom N. Nikolajevićem, Milošem Crnjanskim, Grigorijem Božovićem, Gustavom Krklecom, Milanom Rakićem i Stanislavom Vinaverom, koji su kasnije sabrani i objavljeni u prvom izdanju ove knjige. Pored pisaca iz prvog izdanja Ćosićeve knjige, u ovo izdanje uvršten je i njegov razgovor s Božidarem Kovačevićem, kao i dva nezavršena intervjua koje je Branimir Ćosić uradio s Milicom Janković i Lujom Vojnovićem, čiji su rukopisi pronađeni u piščevoj ostavštini. Ovi Ćosićevi razgovori sa savremenicima uspostavili su u našoj sredini do tada skoro nepoznat žanr književnog intervjua, a danas predstavljaju dragoceno literarno i istorijsko svedočanstvo – istori-čarima književnosti i zainteresovanim čitaocima pružaju mogućnost za upoznavanje s karakterom i idejama nekih od najznačajnijih stvaralaca tog vremena, ali nude i jedin-stven uvid u kulturne i društvene prilike u periodu između dva svetska rata.

Olivera Đurđević: Priče na ćoškuBiblioteka: Društvo i naukaEdicija: Publikus

U knjizi pod naslovom Priče na ćoš-ku novinarka Olivera Đurđević sabra-la je intervjue koje je pravila s nizom značajnih ličnosti srpske kulture: piscima, slikarima, kompozitorima, rediteljima, novinarima... Intervjui su pravljeni od 1996. do 2010. godine za različite novine i časopise – “Blic”, “Glas javnosti”, “Vreme”, “Reporter”, “Evropu”, “Zemlju” i “Status”. Najveći broj sagovornika Olivere Đurđević pripada svetu književnosti, a među njima su autori razli-čitih poetičkih i političkih orijentacija; pored ostalih, tu su i David Albahari, Dobrica Ćosić, Jaša Grobarov, Vladimir Pištalo, Svetislav Basara, Matija Bećković, Milena Marković, Miroslav Josić Višnjić, Dragan Velikić, Srđan Valjarević, Zoran Živković, Milorad Pavić, Vladislav Bajac, Radmila Lazić i drugi. Pored književnika, sagovor-nici Olivere Đurđević su i novinari i umetnici drugih profila (Slavko Štimac, Isidora Žebeljan, Goran Paskaljević, Era Milivojević, Teofil Pančić, Bogdan Tirnanić…), ali i Boris Tadić, kao jedini profesionalni političar zastupljen u knjizi. Intervju je najzahtevniji novinarski žanr, a umeće postavljanja pitanja jedno od najređih u ovoj profesiji. Olivera Đurđević se ovom knjigom potvrđuje kao vrhunski intervju-ista, zbog čega razgovori sabrani u ovoj knjizi opravdano nadvlada-vaju efemernost novinskog.

Vladan Matijević: Memoari, amnezijeBiblioteka: Umetnost i kulturaKolekcija: Tragovi

Knjiga Vladana Matijevića Memoari, amne-zije nosi podnaslov Eseji, besede, beleške. U njoj je pisac ukoričio svoje nefikcijske teksto-ve nastale, kako sam precizno kaže, između 17. septembra 2001. i 21. avgusta 2011. godine, dakle u vreme kada je Matijević napisao svo-je najpoznatije romane i stekao zavidnu lite-rarnu reputaciju. U ovoj knjizi su se tako našli Matijevićevi eseji na različite književne i druš-tvene teme, među kojima su dve dominantne – uloga pisca i književnosti u našem vremenu i kulturni životu izvan Beograda. Naime, Vladan Matijević je rođen i živi u Čačku, a neke od najupečatljivijih stranica ove knjige napisane su u najlepšoj tradiciji lokalpatriotizma, bez kampanilističkog idealizovanja, a sa iskrenom ljubavlju. Pored toga, tu su i besede izgovorene raznim povodi-ma, naročito prilikom primanja najznačajnijih književnih nagrada (Andrićeve, NIN-ove i nagrade “Meša Selimović”), zatim beleške, crtice i komentari na različite pojave u našoj kulturi, umetnosti, društvu i politici, osvrti na knji-ge, filmove i slikare koje Matijević voli, marginalije uz intervjue koje je da-vao pojedinim beogradskim medijima. “Ova knjiga je toliko lična da se može smatrati svojevrsnim memoarima”, rekao je Matijević. “U njoj ne opisujem događaje u određenim trenucima i dobima, ali opisujem tragove, opisujem ožiljke koji su ostali nakon događaja, uglavnom one koji su ostavili trag na moje književno stvaralaštvo. Ožiljci su uvek tu da podsete, da opomenu da se jednom nešto dogodilo, da je jednom nešto izrečeno.” Nakon što je objav-ljivao knjige u skoro svim žanrovima (pesme, priče, drame, roman), Matijević se ovom knjigom dokazuje i kao izvrstan i sugestivan esejista.

VREME ▸ 20/09/2012 50

Apulej: Sokratov demon i Beseda o magijiPrevod: Milica StojkovićBiblioteka: Književna nauka, umetnost i kulturaKolekcija: 1001 knjiga

Lukije Apulej (124–180. p.n.e.), autor čuvenog Zlatnog ma-garca, jedan je od najoriginal-nijih antičkih pisaca. Rođen u Numidiji, rimskoj koloniji u da-našnjem Alžiru, obrazovanje je započeo u Kartagini a nastavio ga u Atini, gde je postao vatre-ni pobornik platonističkog uče-nja. Putujući Grčkom, Azijom i Italijom proćerdao je bogato očevo nasledstvo, a po po-vratku u Afriku u Oeji, današnjem Tripoliju, oženio se majkom jednog svog prijatelja, bogatom udovicom po imenu Pudentila. Međutim, nedugo potom Pudentilini rođaci su podigli tužbu protiv Apuleja tvrdeći da je nje-nu ljubav stekao – vradžbinama. Na suđenju je Apulej u svoju odbranu izgovorio čuvenu Besedu o magiji, koja se danas smatra remek-delom antičkog govorništva i Apulejeve filozofsko-besedničke veštine. Nakon oslo-bađajuće presude, o njegovom daljem životu ne zna se mnogo. Ono što se zna jeste da je bio ugledan građanin, pisac i besednik, da je bio zadužen za gladijatorske igre i lov, i da je bio sveštenik kultova Asklepija, Izide i Ozirisa. U poznim godinama napisao je svoje najpoznatije delo Zlatni magarac (Metamorfoze), pikarsko-erotsko-ko-mično-mistični roman o putešestvijima i avanturama izvesnog Lukija koji je podvrgnut magijskim vradžbina-ma na volšeban način pretvoren u magarca. Ovo delo se danas smatra začetničkim ostvarenjem moderne svet-ske književnosti. Apulej je napisao i mnoga druga danas nažalost izgubljena dela, a među sačuvanim se izdvaja poznati i, kada je o zapadnoj demonologiji reč, izuzetno uticajni spis pod naslovom Sokratov demon. Virtuozno napisano, ovo delo čiji su glavni junaci Sokrat i njegov glasoviti daimon, danas se smatra vrhuncem klasične teozofske misli o međusobnoj povezanosti bogova, de-mona i ljudi. U ovom izdanju nalaze se dva pomenuta Apulejeva klasična spisa, Beseda o magiji i Sokratov de-mon, koja su sada prvi put s latinskog izvornika preve-dena na srpski, i to u izvrsnom prevodu Milice Stojković.

Smiljka Lj. Isaković: Bemus prepletum mobileBiblioteka: Posebna izdanja

Dr Smiljka Lj. Isaković naša je ugledna pijanistkinja, čembalistkinja i pedagog, od kritike nazvana “kraljicom” i “prvom damom” čembala. Pored toga, ona se već četiri decenije u periodici bavi muzičkom kriti-kom ispisujući svojevrsnu hroniku muzičkog života kod nas. U ovom izdanju sabrani su njeni kritički osvrti na najznačajniji festival klasič-ne muzike koji se održava u Srbiji, Beogradske muzičke svečanosti, popularni Bemus. Prvi tekst u ovoj knjizi je kritika nastupa Berlinske filharmonije pod dirigentskom palicom Herberta fon Karajana objavljena u “Studentu” 1972. godine, a poslednji tekst je prikaz prošlogodišnjeg, 42. Bemusa objavljen u časopisu “Pravo i društvo”. Tekstovi sabrani u knjizi Bemus prepletum mobile prevazilaze okvir klasične muzičke kritike – osim kritičkog osvrta na pojedinačne nastupe naših i inostranih izvođača na Bemusu i na koncepciju ovog festivala, koja se menjala tokom decenija, oni nude i kulturološko-sociološ-ku analizu društva, umetnosti, mode i ideja koji su se na različite načine ogledali na ovoj muzič-koj manifestaciji. Objavljena uoči novog, 43. po redu Bemusa, četrdesetogodišnja hronika ovog festivala, ispričana kroz prizmu kritičkih tekstova Smiljke Lj. Isaković, za sve koje zanima muzič-ki i kulturni život u Srbiji predstavlja obavezno štivo.

Isaija Berlin: Koreni romantizmaPrevod: Branimir GligorićBiblioteka: Društvo i naukaEdicija: Načela politike

Britanski filozof, politički teoretičar, istoričar ideja i esejista Isaija Berlin (1909–1997) jedan je od najlucidnijih mi-slilaca XX veka, a njegova knjiga Koreni romantizma jedan od vrhunaca njego-vog esejističkog opusa. U ovoj, posthu-mno objavljenoj knjizi sakupljena su predavanja koja je držao 1965. godine u Vašingtonu, a koja su kasnije u nekoliko navrata emitovana na

BBC-ju. U centru Berlinove pažnje jeste fenomen ro-mantizma, koji on vidi kao prvenstveno nemački antipro-svetiteljski, antiracionalistički, antiuniverzalistički, antima-terijalistički i antiutilitaristič-ki intelektualni pokret. Berlin pokušava da romantizam objasni i definiše, da izdvo-ji i analizira njegovu suštinu u

književnom i političkom smislu, ali i da pokaže zašto su i na koje sve načine evropski romanti-čari radikalno promenili politiku, etiku i filozo-

fiju modernog doba. Isaija Berlin piše eruditski i suvereno se kreće prostorom epistemologije, aksiologije, estetike, etike i politike. Koreni ro-mantizma su knjiga jednako dobrodošla onima koji tek treba da se upoznaju s idejama poli-tičkog romantizma, ali i dobrim poznavaocima tradicije, koje će inspirisati na drugačije promi-šljanje temelja i posledica delovanja romanti-čarskog pokreta. Čitajući ovu knjigu postajemo svesni zajedničkih intelektualnih korena savre-menog postmodernizma, neoromantizma, na-cionalizma, komunitarizma i antiglobalizma koji su baštinici upravo tradicije klasičnog ro-mantizma XIX veka.

Dmitar Tasić: Rat posle rataBiblioteka: Društvo i naukaEdicija: Istorija

Prve godine nakon formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bile su iz mnogih razloga teške i traumatične – međunarodne okolnosti bile su komplikovane, nerešena pitanja sa susednim državama otvorena, prilike na unutrašnjopolitičkom planu haotične, kapacitet uprave ograničen, a ot-pori novoj državi u pojedinim oblastima uporni i nasilni. Naročito teška si-tuacija bila je na prostoru Makedonije, Kosova i Metohije, gde je poluratno stanje vladalo nekoliko godina i za čije saniranje je u većem obimu bila angažovana i vojska. Upravo ovoj temi – angažma-nu vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1920. na prostoru koji se nazivao Stara i Južna Srbija – posvećena je studija Dmitra Tasića Rat posle rata, čije je drugo, dopunjeno izda-nje nedavno izašlo iz štampe. Koristeći arhivsku građu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, fon-da Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije i fonda Milana Stojadinovića iz Arhiva Jugoslavije, kao i periodiku i dosad objavljene stručne radove, Tasić najpre rekonstruiše političke i bezbednosne prilike u Makedoniji, Sandžaku, Kosovu i Metohiji, analizira srpsko–albanske i srp-sko–bugarske odnose, a zatim se detaljno bavi aktivnim i pasivnim otporom stanovništva u ovim krajevima – lokalne pobune protiv vlasti, švercerske kanale, pljačkaške i osvetničke pohode raznih formacija, komitske akcije VMRO-a u Makedoniji i kačački ustanak na Kosovu. Tasić dalje anali-zira tadašnji problem razgraničenja s Albanijom i Bugarskom i zaposedanja novih teritorija, sta-nje u vojsci Kraljevine SHS i, posebno, karakteristične slučajeve vojvode Jovana Babunskog i Koste Milovanovića Pećanca. Zanimljivo i dokumentovano pisana, studija Dmitra Tasića osvetljava mno-ge dosad nedovoljno poznate okolnosti ovog perioda i pruža dragocene uvide koji mogu znatno doprineti razumevanju i savremene istorije i današnjih prilika na Balkanu.

VREME ▸ 20/09/2012 51

Predrag Vukasović: Od Troje do TermopilaPravna bibliotekaEdicija: Studije

Studija Predraga Vukasovića bavi se helenskom isto-rijom, načinom na koji se u staroj Grčkoj konstituisao i razvio pojam “varvara”, kao i ulogom koju je tako ustanovljen pojam “Drugoga” odigrao u grčkoj istoriji i kulturi. Naime, konstituisanje pojma “varvara” jeste lik u ogledalu procesa izgradnje helenskog identiteta – u antičkoj Grčkoj varvari su bili svi oni koji nisu bili Heleni, pa su time Heleni u potpunosti bili određeni kao nevarvari. Vukasović u svojoj obimnoj i zani-mljivo pisanoj kritičkoj studiji prati proces oblikovanja helenske samosvojno-sti i s njim korelativni proces varvarogeneze, započet još u poznomikensko doba, a politički, kulturno i civilizacijski kanonizovan u ratovima s Persijom i ustanovljenjem kulta Termopila. Govoreći o ovom procesu, Vukasović uka-zuje na upadljivu suprotnost između krajnje otvorenosti helenskog sveta prema stranim uticajima u epohi kolonizacije i orijentalizujućeg stila u umet-nosti na jednoj, i duhovne zatvorenosti i samodovoljnosti klasične Helade, na drugoj strani. Ono što je Vukasovića opredelilo da se bavi ovom temom jeste činjenica da je sadržaj koji su Grci dali pojmu “varvara” ostavio značaj-ne posledice i u potonjoj istoriji – svaka civilizacija je imala svoje varvare, to jest strano, uglavnom neprijateljsko okruženje koje se određuje kao politič-ki, kulturni i moralni antipod prema kome se izgrađuje sopstveni identitet. Autor u uvodu knjige konkretno kaže: “Čvrsto sam ubeđen da ova knjiga ne bi bila moguća bez traumatičnog i duboko uznemirujućeg iskustva devede-setih, koje mi je izoštrilo duh za dotle hotimice potiskivano pitanje nacional-nog, verskog i jezičkog identiteta. Verovatno bi kritika termopilske legende bila manje radikalna bez otrežnjujuće pouke o povodljivosti javnog mnjenja i neograničenim mogućnostima manipulacije patriotizmom od strane onih koji vrše nekontrolisanu vlast. Uzdržavajući se od povlačenja suviše napad-nih analogija s najbližom prošlošću, ne krijem da postoji veza između načina na koji sam prikazao događaje udaljene dva i po tisućleća i mog sopstvenog životnog iskustva. Ta veza predstavlja svojevrsni horizont – granicu do koje seže moja moć objektivnog sagledavanja istorijske stvarnosti.”

Natalija Naročnicka: Zbog čega smo i s kim vojevali?Prevod: Dragan Bunardžić BukovičkiBiblioteka: Književne nauke, umetnost i kulturaKolekcija: Skladište

O karakteru i bilansu Drugog svetskog rata, inter-pretacijama njegovih uzroka, toka i ishoda, kao i pojedinačnom doprinosu pobedi i statusu pobed-nika, mišljenja na Zapadu i u Rusiji ponegde se znatno razlikuju. Jedan od odgovora na minimizi-ranje i relativizovanje uloge Crvene armije u pobe-di nad hitlerovskom Nemačkom koji se mogu čuti na Zapadu ponudila je ruska istoričarka Natalija Naročnicka u knjizi Zbog čega smo i s kim vo-jevali? “Poslednjih godina, kada se govori o Velikom otadžbinskom ratu, gotovo da je prihvaćeno mišljenje da je za taj rat kriv SSSR, a da pobe-da nije bila pobeda, nego poraz”, kaže Naročnicka na početku svoje knjige. “Rat, navodno, nije vođen za pravo na život nacije, niti za očuvanje naro-da u svetskoj istoriji, nego za američku demokratiju. Ova teza se bezočno širi u zapadnim mas-medijima. Njome operišu kao nečim što se samo po sebi podrazumeva u Savetu Evrope – toj IV liberalnoj Internacionali, umi-šljenom ideološkom mentoru što deli ‘sertifikate na civilizovanost’.” U po-lemičkom tonu knjige, koju je posvetila svojoj majci, “partizanki Velikog otadžbinskog rata i celom njenom pokolenju”, Naročnicka odbija izjed-načavanje Staljinovog i Hitlerovog totalitarizma i geopolitičke implikaci-je takvog izjednačavanja danas, razdvaja pojmove “države” i “otadžbine” i odgovara na sledeća pitanja: “Može li se ostajati vernim Otadžbini i njenim iskonskim, nasleđenim nacionalnim interesima, čak i onda kada sve u dr-žavi izaziva kritiku i razočaranje? Biva li idealne države bez nesavršenstava i grešaka? Kada je umesno i pravomerno raspravljati o državi, a kad je na-cija dužna uzdignuti se nad tim, odložiti rasprave povodom uređenja drža-ve i objediniti se da bi zaštitila Otadžbinu, inače potom neće imati šta da razmatra, jer uopšte neće ni biti nikakvog potom? U tome se valja razabra-ti, pošto ceo taj krug pitanja dotiče dubinske osnove istorij ske svesti nacije, od koje zavisi njena budućnost.”

Danijela Stefanović: I beše poput ptice u kavezuBiblioteka: Umetnost i kulturaEdicija: Tragovi

Studija Danijele Stefanović I beše poput ptice u ka-vezu daje hronološki pregled opšte istorije i kulture Srednjeg istoka od nastanka prve sumerske civi-lizacije u Mesopotamiji krajem četvrtog mileniju-ma pre nove ere, do sredine IV veka pre nove ere, odnosno do osvajanja Aleksandra Makedonskog, koji je srušio antičku Persiju i na potezu od Egeja do Pakistana nepovratno izmenio kulturni i po-litički profil srednjoistočnog područja. Danijela Stefanović čitaoca su-vereno vodi kroz tri hiljade godina komplikovane istorije ovog prostora premreženog šarolikim kulturama, etničkim grupama, civilizacijama, je-zicima, pismima i religijama. Koristeći obiman arheološki, lingvistički i istorijski materijal i konsultujući rezultate najnovijih istraživanja i inter-pretacija antičke istorije, ona dužnu pažnju posvećuje kako ključnim po-litičkim događajima i društveno-ekonomskoj strukturi drevnih država, Mesopotamije, Egipta, Levanta i Male Azije, tako i njihovoj religiji, kulturi i umetnosti, ali, što je naročita vrednost ove knjige, i njihovim međusob-nim vezama i uticajima. Udžbenički pisana, knjiga I beše poput ptice u kavezu predstavlja nezaobilazno štivo za sve koje zanima najstarija isto-rija ljudske civilizacije.

Aleksandar Damjanović: O duši i teluBiblioteka: Društvena misao

Knjiga O duši i telu psihijatra Aleksandra Damjanovića predstavlja pokušaj da se interdis-ciplinarnim pristupom razmotri jedan od ključnih problema ljudske egzistencije: odnos telesnog i du-ševnog. Autor iz različitih perspektiva analizira ovaj problem koristeći uvide, pristupe i dostignuća filo-zofije, teologije, antropologije, socijalne medicine, psihologije, psihijatrije, fizike, neurologije, neurofiziologije, neurobiologije, psihofiziologije i niza drugih temeljnih i izvedenih disciplina. Usmerena ka dešifrovanju duhovno-telesnih odnosa, ova knjiga se sastoji iz niza kraćih razmatranja koje povezuju isti problem i ista intencija – nadilaženje oštre suprotstavljenosti materijalizma i spiritualizma i ukazivanje na višestru-ku složenost problema, u nastojanju da se objasne mehanizmi mentalnog funkcionisanja, kao i sve relacije koje proističu iz odnosa duhovnog i tele-snog. Autor napominje da se rasprave o pitanju šta u čoveku stvara i čuva njegov identitet vode među filozofima i poslednjih dvadeset godina, po-sebno od objavljivanja Rajlove knjige The Concept of the Mind, što je samo nastavak stare rasprave između spiritualista i materijalista da li je u osno-vi identiteta ličnosti svest ili telo. Osnovna prednost ove knjige je što se na-stoje nadići jednostranost i monokauzalna objašnjenja, u danas već veoma retkom eruditizmu kojim autor raspolaže.

VREME ▸ 20/09/2012 52

IZAZOVI EVROPSKIH INTEGRACIJA U dvadesetom broju časopisa “Izazovi evropskih integracija” mo-žete pročitati sledeće tekstove: “Pregovori o pristupanju država EU: iskustva i pouke dosadašnjih proširenja Unije” Tanje Miščević, “Priprema za pregovore o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji” Srđana Majstorović, “Izazovi otvaranja pregovora sa EU” Maje Bobić i Ivana Kneževića, “Mediji u susret pregovorima sa EU: ključna reč – transparentnost” Jovice Krtinića, “Rehabilitacija ide-ološki progonjenih kao jedan od stubova vladavine prava u posttotalitarnim društvima” Slobodana Markovića, “Evropski zdravstveni standardi u sportu: zabrana dopinga u EU i Srbiji” Ilije Rosića, “Rusija i EU: neizvesno partnerstvo” Nikole Joksimovića i tekst “More Euro Atlantic Security – a shared responsibility” čiji je autor Giorgio Lazio.

PRAVO I DRUŠTVOU novom broju časopisa za pravnu i političku kulturu “Pravo i društvo” objavljeni su tekstovi Slobodana Samardžića “Evropska unija između krize i dezintegracije”, Milana Igrutinovića “Evropska spoljna politika na dvostrukom kolose-ku promena: uticaj novih institucionalnih rešenja i pitanje ak-tuelne globalne uloge”, Vanje Savić “Novi Turski angažman na Zapadnom Balkanu”, Bogdane Koljević “Intelektualci u tran-ziciji i kolonijalni diskurs”, Aleksandra Životića “Koliko po-znajemo Albaniju i Albance”, Časlava Nikolića “Hitlerov rat u novinskim tekstovima Miloša Crnjanskog”, Vladimira Gvozdena “Sve ono što je ne-materijalno: uvod u politiku putopisa”, Nenada Grujičića “Nematerijalna kultur-na baština Srba Krajišnika u Srbiji”, Bratislava Novakovića “Novi zakon o patentima okončao je harmonizaciju”, Slobodana Ilića “Osiguranje za stečajne upravnike u Srbiji”, Vesne Ivanović “Rasvetljavanje aktuelne dužničke krize”. Pored toga, u rubrici “Periskop” pišu: Smiljka Isaković, Gordana Krajačić i Nedeljko Milaković, a hroničari ovog broja su Biljana Vitković i Milan Igrutinović.

Časopisi

20

12

| B

roj

1

ČASOPIS ZA PRAVNU I POLITIČKU KULTURU

Evropska unija između krize i dezintegracijeEvropsska unija izmmeđu krize i dezintegrracije

Turkey’s New Engagement in the Western BalkanTuurkey’s Neww Engagemment in the Western Baalkan

Intelektualci u tranziciji i kolonijalni diskursiInteleektualci u trranziciji i ko onijalni disskursi

Koliko poznajemo Albaniju i AlbanceKoliko pozznajemo Albaniju i Albbance

Nematerijalna kulturna baština Srba Krajišnika Nemateerijalna kultuurna baština Srba Krajiššnika

Zakon u kulturi Srbije – dve godine posleZakkon u kulturri Srbije – dve godine pposle

Novi zakon o patentima Novi zakon o patenntima

Boris Sokolov: Nepoznati DostojevskiPrevod: Novica JanjuševićBiblioteka: Posebna izdanja

Podnaslov knjige Nepoznati Dostojevski istoričara književnosti i filologa Borisa Vladimiroviča Sokolova glasi – Kobni su-sret. Susret o kome je u Sokolovljevoj knjizi reč jeste susret Fjodora Mihajloviča Dostojevskog s Apolinarijom Prokofjevnom Suslovom, suprugom pisca i filozofa Vasilija Rozanova – susret koji će značajno obeležiti sve tri sudbine iz ovog neobičnog ljubavnog trougla. Koristeći pisma i dnevnič-ke beleške kako Dostojevskog tako i njegovih žena, ljubavnica, prijatelja i savremenika, Sokolov rekonstruiše dramatični lju-bavnički odnos Dostojevskog i Suslove, otkriva mnoge dosad nepoznate detalje iz života velikog pisca, opisuje njegove strasti prema ženama i kocki, kao i životne, socijalne i političke okolno-sti u kojima je pisao svoja dela. “Dostojevski se gnušao evrop-skog racionalizma; verovao je da se ljudska osećanja ne mogu izraziti pomoću bilo kakvih aritmetičkih formula, ali ni pomoću romantičarskih i sentimentalističkih šema. On je to radio tako što je prodirao u dubinu ljudske psihe i život svojih junaka preis-pitivao kroz hrišćansko učenje. Verovatno ni sama to ne želeći, Apolinarija Suslova, piščeva velika ljubav, doprinela je učvršći-vanju njegovog skepticizma prema bilo kakvim racionalističkim šemama. A suprotstavljanje agnosticizmu Suslove još više je učvrstilo Dostojevskog u pravoslavnoj veri”, piše na prvim stra-nicama svoje knjige Sokolov, uvodeći nas u neobičan svet svojih junaka koji se roje oko Dostojevskog i čije sudbine, iako u dru-gom planu, čine podjednako uzbudljiv sloj knjige.

VREME ▸ 20/09/2012 53

Posetite knjižare Glasnika ili poručite knjige na telefone: 011/36-444-52, 36-31-049, 30-60-578 faks: 011/30-60-393 ili e-mail: prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

KnKnKnKnKnnKnKnKnKnKKnKnKnKKnKnKKKKnKKKKK jijijijijijijijijijijiijijjjjjijijj gagagaggagagagagagaaagagaggga CCiCCCCCiCiCiCiCCCiiCCiCCCCCCiCCiCC vivivvivivivivivviiiililililillililiiiliiliilizazazazazazazazazazazaaaz ciciciciciciciciiicicicicijajajajajajajajajajajajaaa iiiiiiiiiiiiii žžžžžžžžžžžžžžžžžžžžženeneneneneneneneenenenennna a aaa aa aa a a aaaaa –––––––––– MuMuMuMuMuMuMuMuMuMMuMuMuMMMuuuMuMMuuškškškškškškškškkškškškškškškkškškka a a a aa aa a a aaa žežežežežežežežežežežežežeežežežežežežžežeežeeežž nanannanananananannanananajejejejejeeeejejejejejejejejejejeeee aaaaaaaaaaaaaaaututututututtututututututttorooooorororororooooooroorooo skskskskskskskkskkskkskkkskksko/o/o/o/o/o/o/o/o/o/o/o/o/o/o//o/o///enenenenenenenenenenenenenciciciciciciciciciciciciciklklklklklklklklklklklkkklklkkkk opopopopopopopopopoppppopopededededededededededeededdedddijijijijijijijijijijijijjijiii skskskskskskskskskskskksksksksksks o oo o o o o oo o oooo dedededdededededededededdedededd lolololololololololololooooo,,,,,,,, nananananananananananananannna--------pipipipipipipipipipipipipipipippiipipipipp sasasassasasasasasasasassasasasaasaanonnonnnoonononononnononnnonnnn uuuuuuuuuuuuuu dddddddddddddddddvavavavavavavavavavaavava ttttttttttttomomomomomomomomomommomommoma,a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,aaaa, nnnnnnnnnnnnaa aaaaaa a a a a a 1.1.1.1.1.1.11.1.1.1..111.737373737373737373737373737333333332 2 22 2 2 2 2 2 2 2222222 ststststststststststststss rararararararaararaaararaaninininininiiininnininnninininininiin cecececececececececececec . . ... .. PPoPoPoPoPPoPoPoPoPoPPPoPooPoPoPoPoPooooPPP dddddddrdrdrdrdrdddrdrrddručučučučučučučučučučučučččččučjejejejejejejjejjejeejejeje rrrrrrrrrrrradadadadadadadadadadadaddddda a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,a iiiiiiiiiiiiststststststststststststtstttrarararararararararararažižižižižžiižižižižižižžiižižižižižižžiiivavavavavavavavavavavavavavvavavaaaavavavv njjnjnjnjnjnjnjnjnjjnjjnjjnjnja aa a a a aa a aa aaa iii i i ii i i ii i lililililililililililililill čnčnčnčnčnčnčnčnčnčnčnčnnččnnnogogogoggogogoggogogogogogoogoo iiiiiiiiiiiiiiintntntnttntntntntntnttntntnnnnnn eeeeeeeeeeeeeee---------rerererererererereeeeesasassasasasasassasasasasasaaasassa aaaaaaaaaaaaaaaaautututututututututututututororororororororororororooorkekekekekekekkekekekekekeek bbbbbbbbbbbbbbbbililililililililililiilee eeeeeee eee sususususususususususususss oooooooooooooblblblblblblblblblllblblblblbllasasasasasasasasasasassasassstititititititiititititiitiitit ppppppppppppppppppppppsisisisisisisisiissisisiiisiis hohohohohohohohohohhohohhhhhhhhohh lololololololololololololloooogigigigigigigigigigigigigiiggggigggggg jejejejejejejejejejejjejejejejjejjeeeeejej ,,, ,,, ,,, , ,mimimimimimimmimimimimimimmmm totototototototototototoolololololololololololoooogigigigigigigigigigigigigiig jejejejejejejejejejejejejejeee,,,,,,,,,,, rererererererererererrerelililililililillililill gigigigigigigigigigigigigiigiig jejejejejejejejejejejejejjeej ,,,,,,,,,, isisisisisisisissisisisisiisistotototototototottotottoootoririririririririririririiijejejejejejejejejejejejejeejejej ,,,,,,,,,,,, filfilfilfilfilfilfilfilfilfilfifilfilfilfilfifilozozozozozozozozozozozozzofiofiofiofiofiofiofifiofifiofiofiofiofifiofififiofiofififififififijejejejejejejejejejejejejejejjjjjeee,, , , , , , ,,,sosososososososososososociciciciciciciciciciciciccicc olololololololololollolllogogogogogogogogogogogogo ijijijijijijijijijijijiijijjiije,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e, uuuuuuuuuuuuuumemememememememememeemeemememeetntntntntntntntnttntntntttntnt osososososososososososossoso titititititititititiititiitiiiii, , ,, , , , ,, anananananananananananantrtrtrtrtrtrtrtrtrtrtrtrtrtrropopopopopopopopopopooppopopopopopooppppoloololololololollolololoooologogogogogogogogogogogogogogogggijijijijijijijijijijijijjijijjjje,ee,e,e,e,e,e,ee,e,e,e eteteteteteteteteteteteteeteteeetnonononononononononononolololololololololololololoooogigigigigigigigigigigigigg jejejejejejejejejejejejejejjjjje iiiiiiiiiiiii nnnnnnnnnnnnnjijijijijijijijijijijijiijj mammamamamamamamamamamamamam ssssssssssssssrororororororororororooroooooodndndndndndndndndndndndnndndndnihihihihihihihihihiihihihiihihhihihhiihi ddddddddddddddddddddisisisisisisisisisisisisisisiiisisssisi ciccicicicicicicicciciciciciciccc plplplplplplplplplplplpllplpllplpp iinininininininininininininnnnnnnina.a.a.a.a.a.aa.a.a.a.aaaa. CiCiCiCiCiCiCiCiCiCCiCCiCiC viviviviviviviviviviviviiv lililililililililililillliil zazazazazazazazazazazaazaz ciciciciciciciciciciciciiiiiiijajajajajajajajajajjjajajajjajjajjjj iiiiiiiiiiiiiiii žžžžžžžžžžžžžženeneneneneneneneneneneneene aaa a aaa aaaaaa –––––––––––– MuMuMuMuMuMuMuMuMuMuMuMuuuMuMuškškškškškškškškškškškškkškškšškššškškkš aaaaaaaaaaaaaa žežežežežežežežežežežežežežžežeeenananananananananananana hhhhhhhhhhhhhhrororororororororororoo----------nonononononononononooonononn lololololoololololololološkškškškškškškškškškškkšškki ii i i i i i i ii i prprprprprprprprprprprppp atatatatatatatatatatatati ii ii i i i i ii iii sususususususususususususs dbdbdbdbdbdbdbdbdbdbdbdbdbbbbdbddbbininininininninininininininnnnu u uu u uu u u u uu žežežežežžežežežežežežežežžežeežeeneneneneneneneneneneneneen kkkkkkkkkkkkkkkkkrorororororororororororrrororooororoz z z z zzz z z z z z isisisisisisisisisisiisisii totototottotototototoototototoriririririririririiriiriiiijujujujujujujujujujujujjujujuuuu dududududddududududududududdduud guguguguguguugugugguguguguguug nnnnnnnnnnnnnnnnekekekekekekekekekekekekekekkekkolololololololololololollooo ikikikikkikikikkikikikikikiikikoo o o o o o o o ooo hihihihihihihihihihihihihihiljljljljljljljljljljljljljjadadadadadadadadadadadadaddada a aa a aa a a aaaa gogogogogogogogoggogogogog didididididididididididididdiddid nananananananananananaanananaaa,,,,,,,,,,,, odododododododododododododododdooodo dddddddddddddddddrererererererereereererereereererevvvvvvvvvvvvvvvv-----------nininininininininininiiininnnih h hhh h h h h h hhhh hhh h hh hhhhh cicicicicicicicicicicicicicicic vivivivivivivivivivivivivvivivv lililililililililililililililiiiilizazazazazazazazazazazazazzzzz cicicicicicicicicicicicicccicccc jajajajajajajajajajajajajaajajaaaa MMMMMMMMMMMMMMMMMesesesesesesesesesesesesesesopopopopopopopopopopoppoppototototototototototototottoo amamamamamamamaamamamamaamaamamamaammijijijijijijijijijijijijiijijii e,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e,eee EEEEEEEEEEEEEEEEgigigigigigigigigigigigiggigiptptptptptptptptptptptptttpttptttttttta,a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,aa,aaa InInInInInInnInInInInInIndidididididididididididiidiiijejejejejejejejejejejejejjej ,, ,, ,, , ,, ,,, JuJuJuJuJuJuJuJuJuJuJuJuuJuuJudedededededededededdddedededeeeedeed jejejejejejejejejejejejejej , , , , , ,, , ,, GrGrGrGrGrGrGrGrGrGGrGrGrGrrG čkčkčkčkčkčkčkčkčkčkčkčkke,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e,e RRRRRRRRRRRRRimimimimimimimimimiimimimimma,a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,aa ppppppppppppppppppprerererererererererererererrerererer kokokokokokokokokokokokokokokoookkok VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVViiiiiiiiiiiiii------------zazazazazazaazazazazaz ntntntntntntnntntntnttnttn ijijijijijijijiijjijijijiije,e,e,e,ee,e,e,e,e,e,e,e, ssssssssssrrerererereererereererrrereer dndndndndndndndndndndndnndddndd jejejejejejejejejejejejejejeeg g g g g g g g g g g g g ii iii i i iiii i iii nononononononononononononoooovovovovovovovovoovovovovoog g g g g g g gggg g gg g vevevevevevevevevevevevevevvvvvvevv kakakakakakakakakakakkakakaaaaakkka, , , , ,,,, svsvsvsvsvvsvvsvsvsvsvsvsvvsve e eee eee eee ee e ee e dodododdodododododododododdodododododooddddd momomomomomomomomommomommooodededdedededededdeddedededddeernrnrnrnrnrnnrnrnrnrnnrnogogogogogogogogogogogogoggggg iiiiiiiiiiii pppppppppppososososososososososooooso tmtmtmtmtmtmtmmtmtmtmtmtmmmmmododododododododdodddodddoddoddererererereeeerererrerererrrrnononononononononnnonnnnoonnononoogg g g g g gg g gggggggggggg dodododododododododdododododododododddoodobababababababaabababababababaababbb . . . .. DrDrDrDrDrDDrDDrDrDrDrDrDrDDDDDrDDrušušušušššušušušušušušuušuššušušuššuš-------tvtvtvtvtvtvtvtvtvvtvtvtvtvtvtvt enenenenenenenneneneneneenenenenennna a a aaaaaaaaaaa ulululululululuuluuuululululogogogoggogogogogogogogogogggoo a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,a,aa,aaa llllllllllllličičičičičičičičiččičičiči ninininininininininininii ddddddddddddddddddomomomomomomomomomomomomommommmomoometeteteteteteetetetetetettettteetiiiiiiiiiiiii žežežežežežežežežežžžžžžežežeženenenenennennenenenenennenene,, , , , ,,,, ,, skskskskskskkkskskkkskskskkkkskokokokokokokkookokkkkokokookkkokoooooooooooooooo-------viviviviviviviviviviviiviviiiiiiviv tititititititititittititittttitt ppppppppppppsisisissiisisisisiisisisisiihohhohohohohoohohhohohohohoolololollolololololoolololololoooooškškškškškškškškškškškškkšškš ii i i ii i iii iii iiiiiiiiiii stststststststststtstststttvavavavavavavavavavavavarararararararararararararraalalalalalalalalalalalallalaačkčkčkčkčkčkčkčkčkčkčkčkčkkčkkčč iiiiiiiiiiiiiii nananananananananananananaaanaaaprprprprprrprprprprprprprprprppp edededededededdededddededddddeedeeedakakakakakakakakakakakakakkakkaa ,, , , , ,, ,popopopoppopopoopoppppopopoststststststststststststststigigigigigiigigigigigigignunununununununununununununun ćaćaćaćaćaćaćaćaćaćaćććaćaćaććaćaćaćć uuuuuuuuuuuuuuuuuuu mmmmmmmmmmmmnonononononononoonononononnogigigigigigigigigigigigiigiigiiig m m m m m m m m m mmm m oboboboboboboboboboboobobobbbbblalalalalalalalalalalllalalaastststststststsstststttstssts imimimimimimimimimmimimimmmma,a,aa,a,aa,a,a,a,aaaaa, kkkkkkkkkkkkkkkkaoaoaoaoaoaoaoaoaoaoaooaooooaoaoaoaooaaaa i i i iiiiiii prprprprprprprprprprprp avavavavavaaavavvavava a a a aaaa a aaaa prprprprpprprprprprprprprprpprpriririririririririririririrrrododododododododododddodddda a a a aaa a aa aaaa žežežežežežežežežežežežžežežeežežžž nenennenenenenneeneenenenenenenen , , ,, , ,,, rarararararararararararaaaazozozozozozozozoozoozozozzootktktktktktktktktktktktkkkktkkkriririririririririririiriiiriiivavavavavavavavavavaaavvvvv jujujujujujujujujujjuujujujujju sssssssssssssse ee e e eeeeeee eekrkrkrkrkrkrkrkrkrkrkrkrrozozozozozozozozozozo mmmmmmmmmmmmititititititititittitovovovovovovovovvovovovovooove,e,e,e,e,ee,e,e,e,ee,eeee, rrrrrrrrrrrrrelelelelelelelellelelleleligigigigigigigiiigigigigiggijijijijijijijijijjijiji u,u,u,uu,u,u,u,uu,uu,u,u,u,u,uu,,u uuuuuuuuuuuuuumememememememememememememememmmetntntntntntntntntntntnntntntnt ososososososososososooosooost,t,t,tt,t,t,t,t,t,tt, fifififififififififififififilololololollolololoolozozozozozozozozozozoo-------fijfijfijfijfijfijfijfijfijfijfijfiju,u,u,u,u,,u,u,uu,u nnnnnnnnnnnauauauauauauauauauauauuaukukukukukukukukukukukukukuuuukuuu......

cena: 5.940,00 RSD

cena: 6.480,00 RSD

54

ДЕЛАЛАЕЛСТАНИСЛАВАВИНАВЕРАУ ОСАМНАЕСТ КЊИГАна преко 10.000 страницаПриредио Гојко ТешићррППриПриредио Г ТСаиздаваштвотвздавашаи Службеног гласникаСл ог гужСл жб и Завода за уџбеникеода за уџбеоЗ

Чудуу отворац српског језикаг

Највећи српски Европејац и највећи европски Србин

Чудуу есни заљубљеник у трада ицију српске културе

Потиснут и коначно враћен у матицу српске културе

Једе ини који је у Србији писао о свим уметностима

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec