MOJ NAIN PELARENJA TZV

MOJ NAIN PELARENJA TZV. FARAROVOM KONICOM

(Tekst objavljen u Zborniku radova - TEHNOLOGIJA PELARENJA, izdanje Drutva pelara ''Beograd'', Beograd 1999. str.57, i u skraenom obliku u asopisu Pelar za mart 1999. godine) UVODNE NAPOMENE Ugledni ameriki pelar Elvin je rekao: "Dobra konica mora da zadovolji dva osnovna zahteva da bi bila vredna svoga imena. Mora biti dobar dom pelama i mora biti tako konstruisana da bude pogodna da obavljanje razliitih operacija koje zahteva moderno pelarstvo. Prvi zahtev se reava dobrom kutijom, a za drugi je izmiljena konica sa pokretnim saem". Konica o kojoj e biti rei proizala je direktno iz prakse. Ameriki pelar i pelarski strunjak Farar, upravitelj pelarskog instituta u Medisonu i profesor na univerzitetu u Viskonsinu, posle dugogodinjeg eksperimentisanja uveo je novi nain pelarenja sa polunastavcima. On nije konstrisao neki novi tip konice, ve se posluio sa neodreenim brojem Dadantovih polunastavaka. Poto se nai pelarski pisci ezdesetih godina nisu slagali u davanju dimenzija Fararovih ramova, kod nas se pojavilo itavo arenilo u pogledu visine ramova, kao i broja ramova u nastvku, a poto nije ula ni u jugoslovenski standard, kod nas se sve konice sa plitkim nastavcima i iroko-niskim ramovima nazivaju Fararovim konicama. Poeo sam da pelarim pre petnaest godina DB konicom a posle tri godine preao sam na pelarenje Fararovom konicom. U poetku sam radio sa ramom visine 130 mm unutranje mere i nastavkom sa 12 ramova, potom sam poveao visinu rama na 160 mm unutranje mere ali isto sa 12 ramova i najzad usvojio visinu rama od 160 mm ali smanjio broj ramova u nastavku na 10. Zadnjih godina pelarim sa dvadesetak DB konica i sa pedesetak Fararovih konica. OSNOVNE KARAKTEISTIKE FARAROVE KONICE

- Fararova konica je nastavljaa neograniene zapremine, sa istim ramovima u ploditu i u meditu, koja omoguava primenu najsavremenijih metoda pelarenja;

- Nastavci su laki od LR nastavaka i pogodniji za manipulaciju sa celim nastavcima, to omoguava rad nastavkom a ne ramom i starijim fiziki slabijim osobama;

- Prilikom proirenja plodita u prolee, zbog iroko-niskog nastavka, najmanje se remeti mikroklima u konici i pele daleko bre osvajaju dodati prostor nego kod viih ramova;

- Zamenom nastavaka u prolee manje se remeti toplotni reim u ploditu i drutva se dobro razvijaju, ak bre nego u drugim konicama;

- Sae se bre i pravilnije izgrauje u manjim ramovima jer se satne osnove manje isteu i manje deformiu na visokim temperaturama;

- Zbog manje visine ramova lake se i bezbednije odvija seoba konica jer se ramovi manje klate i bolje izdravaju teret ako su puni meda ili legla;

- Manje ramove pele bre pune medom i bre zatvaraju pa se ne deava da na istom ramu bude i zreo i nezreo med;

- iroko niski ramovi se lake oslobaaju od pela prilikom oduzimanja meda, ako se radi runo, etka jednim potezom isti ceo ram a takoe se lake i votani poklopci skidaju jer no ide preko celog sata;

- Med se lake izvrca iz niih ramova jer zbog manje povrine saa ree dolazi do lomljenja saa a laka je i upotreba radijalne centrifuge;

- Nii ramovi su pogodniji za dvomatino pelarenje a i za proizvodnju meda u sau, kao i za dobijanje sortnog meda;

- Plitki nastavci su pogodni za oplodnjake prilikom proizvodnje matica. Nastavak se jednostavno podeli sa dve tanke pregradne daske i dobiju se tri oplodnjaka sa po tri rama;

- Na niskim ramovima pele ne mogu stvoriti visoku mednu kapu, koja bi bila konica razvoja legla i izaziva rojevnog nagona a deblokada plodita se vrlo lako i brzo izvodi;

- Za vreme zimovanja, pelinje klube obavezno zauzima dva nastaka, tako da se koristei meuramni prostor, moe nesmetano kretati za hranom i horizontalno i vertikalno, to doprinosi boljem i sigurnijem prezimljavanju pela i td;

- Unutranja visina iroko-niskog rama ne treba da bude manja od 130 mm niti vea od 160 mm, kako bi se sauvale sve pozitivne osobine Fararove konice;

- Konica kojom pelarim sastoji se od podnjae, etiri - pet desetoramnih nastavaka, matine reetke, zbega, poklopne daske i krova. Na suprotnim gornjim uglovima podnjae i svakog nastavka uvreni su limeni ugaonici koji onemoguavaju pomeranje delova konice prilikom transporta. Satonoe ramova su debljine 15 mm a svi ramovi su opremljeni sa Gerstungovim limenim razmacima, koje sam pravim i kojima sam vie nego zadovoljan, jer uvek dre odreeno rastojanje a pele ih ne lepe propolisom i ramovi se lako vade iz konice - mnogo lake nego Hofmanovi ramovi.

NAIN PELARENJA NA MOM PELINJAKU

Za dvanaest godina pelarenja ovom konicom isprobao sam razne naine pelarenja. Sve to sam nalazio u pelarskoj literaturi i sluao na predavanjima pokuavao sam da oprobam na svom pelinjaku. Postoje razni naini pelarenja: sa nekima sam zadovoljan, sa nekima samo delimino zadovoljan a sa nekima krajnje nezadovoljan. Pelarstvom se ne bavim profesionalno ve kao dopunskim zanimanjem. Zbog specifinosti svoje profesije i panih prilika u mom kraju, kao i na terenima gde selim pele, najvie radim sa jednomatinim drutvima nastojei da uz to manje utroenog vremena postignem to vee prinose meda. Pokuau da opiem nain pelarenja na mom pelinjaku, mada postoji i boljih naina - koji su prikladni za profesionalne pelare i one pelare sa vie slobodnog vremena. UZIMLJAVANJE PELA

Posao oko uzimljavanja pela delim na dva vremenska razdoblja: pripreme za uzimljavanje koje se obavljaju odmah posle pae na suncokretu, odmah poetkom meseca avgusta, i samo uzimljavanje kada prestaje izlet pela krajem oktobra. Prilikom oduzimanja suncokretovog meda (krajem jula), kada se ve skidaju medita, sklanjam matinu reetku sa drugog nastavka i vrim pregled plodita. Posebnu panju obraam na jainu drutva, zdravstveno stanje i koliinu sakupljene zimnice u ploditu. U pelarsku belenicu unosim: da li je drutvo jako da li gusto poseda obadva nastavka plodita; da li je matica kvalitetna i koliko ima ramova sa leglom; koliko ima ramova sa medom a koliko sa polenom. Ako je matica blokirana medom oduzimam 2-3 rama sa medom a u centralni deo plodita dodajem isto toliko izgraenih ramova sa ispravnim radilikim saem ali malo starijim, jer matica nerado polae jaja u jesen i rano prolee u deviansko sae. Pregled obavljam vrlo paljivo i oprezno kako ne bih izazvao grabe na pelinjaku. Med se vozi kui na vrcanje a sledeih dana i pele se dovoze kui u bazni pelinjak zimovnik, gde ostaju do seobe na drugi bagrem. Izvrcani nastavci se uvee vraaju na konice da ih pele oiste i poprave sae a potom se oduzimaju i nose u magacin gde e se tititi od napada votanog moljca i gde e ekati narednu sezonu. Prilikom skidanja oienih medita u svako plodite se stavljaju letvice natopljene fluvalinatom, gde ostaju do poetka septembra - do narednog pregleda pela. U avgustu vrim saniranje drutava koja su nejaka ili sa lanom maticom tako to ih spojim sa susednim drutvom pomou novinske hartije. Svako drutvo u toku avgusta dobije po 4-5 obroka eernog sirupa 1:1, po 2 litra na svakih 5-6 dana. Ovo prihranjivanje ujedno stimulie maticu na bolje polaganje jaja i vri dopunu zimnice. Ne dajem pelama nikakve preventivne lekove jer smatram da su lekovi potrebni bolesnima a ne zdravima. Poslednji pregled u sezoni obavljam poetkom septembra, kada uklanjam i fluvalinat letvice iz konice. Posebnu panju obraam na koliinu spremljene zimnice. Evidentiram drutva koja nisu obezbedila dovoljno hrane za zimu i samo njima dodam potrebnu koliinu eernog sirupa, kako bi svako drutvo u to vreme imalo oko dvadesetak kilograma hrane za zimu i rani proleni razvoj, oko dva kilograma hrane po ulici pela, i sa tim poslom zavravam polovinom septembra. Na ovaj nain se nee iznurivati mlade pele preradom sirupa, koje se legu krajem avgusta i u septembru, koje treba sposobne da doekaju prolee i odgaje prve generacije mladih pela, ve sirup prerauju letnje pele koje i onako nee doekati prolee.

Krajem oktobra vrim kontrolu da li su pele oiene od varoe i ako treba tretiram ih nekim od dimnih sredstava, jer tada leglo ve prestaje i skoro sva varoa se nalazi na pelama, i lako je pele osloboditi od varoe jednim tretiranjem. U ovo vreme (krajem oktobra) vrim jesenje utopljavanje pela. Sa konice uklanjam poklpnu dasku a na mreu zbega stavljam nekoliko listova novinske hartije a preko nje krov koji je na uglovima podignut za 1 cm to omoguava strujanje vazduha ispod krova a preko utpljavajueg materijala. Na ovaj nain eliminiem suvinu vlagu iz konice. Papir nikada ne bude vlaan, odlino titi pele od hladnoe i nije ga potrebno zamenjivati u toku zime. Time se zavrava jedna sezona na mome pelinjaku, kome je preko zime potreban samo mir i povremeno otopljenje da pele obave proisni izlet. Meni preostaje da ih povremeno obiem preko zime i uverim se da li je sve u redu: da se nije nagnula neka konica i da im neto ne remeti zimski mir (sl. 1 i 2). Tek krajem februara svako pelinje drutvo, za svaki sluaj, dobije po jednu pogau na satonoe gornjeg nastavka. Tada vrim i dodatno utopljavanje sa jo nekoliko listova novinske hartije. Kada pele ponu ee da opte sa okolinom u blizini konica aktiviram higijensko pojilo i time pomognem pelama da se ne udaljavaju od konica po prohladnom vremenu radi nalaenja vode koja je i te kako potrebna za razvoj legla i lake korienje dodatih pogaa. PROLENI RAZVOJ

Aktivna pelarska sezona na mom pelinjaku poinje u drugoj polovini marta - kada cvetaju prve voke danarika i kajsija. Pre toga ne pregledam konice, samo na lepom vremenu posmatram izlet pela i na osnovu posmatranja leta zakljuujem kakvo je stanje u konici. Ako je neko drutvo sumnjivo, ne donosi cvetni prah ili slabo izlee njega odmah, na brzinu, pregledam i vrim sanaciju. Ako je dovoljno jako a nema maticu njemu dodajem nukleus sa maticom spajanjem pomou novinske hartije. Ako je dosta slabo i ako ima maticu, jednostavno je likvidiram, pele spojim sa susednim drutvom i na taj nain vrim jedan vid prirodne selekcije. Prvi detaljan proleni pregled vrim pri dnevnoj temperaturi veoj od + 17 stepeni i posebnu panju obraam na kvalitet matice, jainu drutva, koliinu legla, koliinu hrane i zdravstveno stanje drutva. Sve to se zapazi unosi se u pelarsku belenicu i ti podaci e nam biti dragoceni u praenju razvoja drutava i pripremama za iskoriavanje glavne pae. Kvalitet matice ocenjujem prema kompaktnosti i koliini legla a uopte je ne traim i ne trudim se da je vidim. Jainu drutva ocenjujem prema broju ramova sa leglom kojih u ovo vreme treba kod jakih drutava da bude 6-8. Koliinu hrane proveravam i u koliko neko drutvo nema zalihu 8-10 kilograma meda, njemu pod hitno, dodajem jo po jednu-dve pogae. Zdravstveno stanje je uvek dobro i nema drugih problema osim sa varoom. Svako drutvo sada dobija letvice sa fluvalinatom, koje ostaju u konici mesec dana, odnosno do sledeeg pregleda i proirenja konice. Ovom prilikom obavljam jo dve veoma vane operacije. Prvo, nastavke plodita zaokrenem za 180 stepeni, i drugo, skidam i sklanjam zbeg sa konice, a konicu prekrivam najlonom ili poklopnom daskom od lesonita, preko ega opet dolazi sav utopljavajui materijal i najzad krov konice. Proleno stimulativno prihranjivanje zadnjih godina ne primenjujem jer za taj posao nemam ni vremena ni potrebe. Da malo pojasnim. U ovo rano prolee na vrim zamenu nastavaka jer su noi jo uvek hladne a esto nailaze i hladni talasi po nekoliko dana pa bi zamena nastavaka bila kontra produktivna. Zaokretanjem nastavaka za 180 stepeni ne cepamo leglo, ve primoravamo pela i maticu da same proiruju reon legla. Poznato je svima da se leglo nalazi blie letu a med u pozadini konice. Zaokretanjem nastavaka med dolazi do leta a leglo u pozadinu. Pele nastoje da povrate prvobitno stanje pa ubrzano prenose med a time matici oslobaaju prostor za zaleganje. Pelama je u ovom periodu, intezivnog razvoja legla, toplota potrebna vie nego ikad a takoe im je potrebna i velika koliina vode. Stoga plodite pokrivam najlonom ili lesonitom jer bolje zadravaju toplotu u konici, a poto ne proputaju vlagu iz konice, kapljice vode od kondenzovane vodene pare nalaze se na dohvat ruke pelama pa ne moraju radi vode izlaziti iz konice po hladnom i vetrovitom vremenu. Novinski papir se i dalje zadrava radi boljeg uvanja stvorene toplote u konici. Proleno stimulativno prnhranjivanje izostavljam iz vie razloga. Mislim da je ono izvodljivo samo na pelinjacima sa manjim broje konica ili kod pelara koji nemaju drugih obaveza. Smatram da je uzimljavanje drutava sa obilnim zalihama hrane, koje e biti dovoljne do prve ozbiljnije pae, najbolji garant dobrog razvoja pelinjih drutava u prolee. Da bi se razvoj ubrzao vrim tzv. "automatsko stimulativno prihranjivanje", koje se dobija kada poremetimo raspored hrane u konici i time primoramo pele da ponovo prave raspored hrane kakav im najbolje odgovara. Prenosei hranu pele je troe i time doaravaju pau i unos nektara a ujedno ispranjuju elije u okolini legla. Matica nastoji da leglo opet dobije izgled kruga i dosta bre se poveava koliina legla u konici. Prva operacija u tom pravcu je zaokretanje nastavaka za 180 stepeni prilikom prvog pregleda. Posle desetak dana vrim ponovo zaokretanje nastavaka, ali sada im vrim i zamenu mesta: gornji nastavak ide na podnjau a donji nznad njega. Ovom prilikom ne pregledam pele niti vadim ramove, sem ako je neto sumnjivo. Nakon desetak dana, kada ucveta trenja i ljiva, vrim jo jednom zamenu mesta nastavcima, ali ovog puta bez zaokretanja nastavaka. Ni ovom prilikom ne vadim ramove i ne pregledam pele pa se posao vrlo brzo obavi. PRIPREMA ZA GLAVNU PAU

Posle skoro mesec dana od prvog pregleda, kada jabuka bude u cvetu, vrim sreivanje drutava za glavnu pau, izbacujem iz konice letvice sa fluvalinatom i proirujem konice dodavanjem treeg nastavka. Ovom prilikom vrim selekciju drutava koja e se seliti na drugi bagrem, lipu i suncokret, a koja e ostati u baznom pelinjaku jer nikad ne selim ceo pelinjak ve samo polovinu konica. Poto u mom kraju prvi bagrem poinje da cveta oko 10. maja, ovaj veoma vaan drugi pregled pela u prolee, obavlja se na oko tri nedelje pre poetka pae. Na ovaj nain smo ispotovali optimalni rok za razvoj pelinjih drutava za bagremovu pau a upravo je i vreme za spreavanje pojave rojevnog nagona. Tek sada su se stekli svi uslovi za dodavanje i izgradnju satnih osnova. Konice su pune mladih pela koje su usled priliva sveeg nektara i odgovarajue toplote dobile nagon za gradnju saa. Prerano dodate satne osnove ne samo to nee biti izvuene ve e donekle biti konica razvoju legla. Da bih izbegao mukotrpan posao oko traenja matica, izmeu prvog i drugog nastavka stavljam matinu retku, pa u kroz naredna dva-tri dana lako prepoznati u kom je nastavku matica. Ovom prilikom obino nailazim na optimalno razvijena pelinja drutva, koja u proseku imaju 12-15 ramova sa leglom, iz kojeg e se izlei pele koje e uestvovati u korienju prvog bagrama. Retko e se nai slabo drutvo jer smo sve slabie sanirali pre mesec dana prilikom prvog pregleda. Sada donosimo odluku koja e drutva koristiti samo prvi bagrem, a koja e ii na drugi i ostale pae. Onim drutvima koja koriste samo prvi bagrem matica se ograniava na samo jedan nastavak na podnjai. Preko prvog nastavka dolazi matina reetka pa nastavak sa "filovanim saem", naizmenino poreanim izgraenim saem i satnim osnovama. Kao trei stavlja se nastavak sa preostalim leglom (sl.3).

Sreivanje drutava koja treba da koriste i naredne pae obavljam na sledei nain: na podnjai ostaje jedan nastavak sa leglom i maticom; iznad njega dolazi drugi nastavak sa tzv. "filovanim saem"; zatim dolazi matina reetka, pa nastavak sa preostalim leglom (sl.4). Dakle, novododati nastavak se dodaje u plodite i time matici omoguava da nastavi sa intenzivnim polaganjem jaja i izvoenjem pela koje e koristiti drugu bagremovu pau. Cepanjem legla i umetanjem treeg nastavka spreava se pojava rojevnog nagona, a drutvo proe bezbolnije nego kod LR konice, gde su nastavci vii. Zahlaenja krajem aprila i poetkom maja nisu retkost, pa nagla poveanja zapremine konice, mogu negativno uticati na dalji razvoj drutva. Posle nekoliko dana pregledam tree nastavke u kojima je dignuto leglo i pokidam sve eventualno izgraene prisilne matinjake, kako ne bi izazvali rojenje drutva. KORIENJE PRVE BAGREMOVE PAE

Prvi bagrem, u mom kraju, poinje sa cvetanjem oko 10. maja i najbolje medi na temperaturi oko 25 stepeni, i to ako je vreme tiho, a u vazduhu ima dovoljno vlage. Cvet se na bagremu zadri 10-12 dana. Tek sada e uroditi plodom sav na trud oko razvoja drutava, samo ako bagrem zamedi i bude odgovarajue vreme. Ako je prolee bilo normalno i odgovarajue za razvoj pelinjih drutava ona ga doekuju optimalno razvijena i u punom radnom raspoloenju. Za ovih dvadesetak dana od proirenja konice ve je sve leglo izalo iz treeg nastavka a drugi, u kome je bilo satnih osnova, je potpuno izgraen. Sada je momenat da izvrimo tri bitne radnje, radi to boljeg korienja pae i odravanja radnog raspoloenja: prvo, da medite proirimo dodavanjem novog nastavka, drugo, da oistimo med od vone pae i tree, da obezbedimo dobru ventilaciju konice. Drutvima koja koriste prvi bagrem i ije su matice ograniene na samo jedan nastavak, novi nastavak sa tzv. "filovanim saem" dodajemo kao drugi, odmah iznad matine reetke. Tako sada ova drutva imaju u prvom nastavku maticu i leglo, drugi je novododati, trei je sa izgraenim saem ali skoro prazan. Bivi trei, sa izalim leglom i neto meda sa vone pae, se oduzima i iz njega izvrca stari i voni med. Odvajanje ovog meda je vano radi toga to bi on umanjio kvalitet bagremovog meda (sl.5).

Drutva koja su odreena za korienje drugog bagrema, i u kojih je matica ograniena na dva nastavka za plodite samo im se izvri zamena mesta, a iznad matine reetke dodajem odjednom dva nastavka sa "filovanim saem". Istovremeno oduzimam bivi trei nastavak sa starim i vonim medom i tako drutvo ostaje sa etiri nastavka (sl.6). Trea bitna stvar na poetku cvetanja bagrema je obezbeenje dobre ventilacije u konici. Da bi izbegli zaguljivost u konici i moguu pojavu rojevnog nagona a istovremeno omoguili lake isparavanje nektara (bre sazrevanje meda) sa konice sklanjamo najlon, poklopnu dasku i sav utopljavajui materijal a postavljamo zbeg, koji e ostati na konicama sve do kraja oktobra tj. do uzimljavanja pela. Kada bagrem pone najobilnije, oko sedmog dana, da lui nektar tada vrim kontrolu medinih nastavaka i prema potrebi dodajem etvrti, odnosno peti, sa izgraenim saem iz koga je oien voni med. Pri kraju prve bagremove pae, samo pedesetak kilometara od baznog pelinjaka, poinje da cveta drugi bagrem. Pele treba, bez ikakvog odlaganja, to pre preseliti na drugi bagrem ali se pojavljuje problem: ta uraditi sa punim nastavcima nedozrelog meda? Da se vrca ne moe jer jo nije dozreo a da se runo utovaraju i sele pune konice, ni to nije izvodljivo. Kao najbolje reenje pokazalo mi se ostavljanje punih medita na konicama koje se ne sele radi uvanja i dozrevanja meda. Sa konica koje e se seliti na drugi bagrem jednostavno poskidam pune nastavke i stavim na one koje ostaju u bazi. Probao sam, po preporuci uvaenih pelarskih pisaca da prenesem nastavke sa pelama i saekam da se sve pele iz prenetih medita vrate u matinu konicu ali razoaro sam se jer i posle dva dana nisu se sve pele vratile, pa sam ipak morao da stresam pele prilikom prenoenja nastavaka - isto kao kada se med oduzima. Tako e ona drutva koja ne idu na drugi bagrem dobiti jo po dvatri nastavka puna meda (sl.7). Za nekoliko dana po zavretku bagremove pae med e biti zreo za vrcanje. Med smatram zrelim za vrcanje tek kad pele zatvore votanim poklopcima vie od 50% elija sa medom. Drutva koja nee ii na drugi bagrem imala su ogranienu maticu na samo jedan nastavak. Da nisam tako radio sada bih, posle bagremove pae, imao veliku koliinu pela, koje bi ostale neiskoriene i samo bi troile postojee zalihe meda u konici.

SEOBA KONICA NA DRUGI BAGREM

Poto sa konica koje selim na drugi bagrem poskidam medita na podnjai su ostala samo dva plodina nastavka. Sada ih sreujem na sledei nain: na podljai ostaje jedan nastavak sa maticom i leglom, na njega dolazi matina reetka, pa dva nastavka, jedan sa tzv. "filovanim saem" a drugi sa izgraenim saem, kao etvrti dolazi nastavak sa leglom iz biveg plodita (sl.8). Na ovaj nain smo pocepali leglo, kao najbolji lek protiv pojave rojevnog nagona i pele opet maksimalno zaposlili. Ova operacija se izvodi istovremeno sa oduzimanjem medita, tako da nam preostaje samo vezivanje i zatvaranje konica pred utovar. Poto na podnjai i svakom nastavku imam na suprotnim uglovima limene ugaonike, konicu najbre i najpraktinije uvrujem za transport opasivanjem plastinom trakom i zatezanjem pomou metalnog zatezaa u obliku duplog W. Kada se uvee pele smire poskidam krovove te rashlaivanjem konice primoram pele da se bre povuku sa leta, kako bi ih lake pomou male prskalice sa vodom uterao i zatvorio leto. Leta zatvaram ili limenim vratancima ili jsdnostavno obinim sunerom. Prevoz konica vrim auto-prikolicom rune izrade na koju staje 15 konica, poto selim 30 konica seoba se odvija dva veera ili ako daljina nije velika jedna se tura vozi uvee a druga pred zoru. Konice se do prikolice prenose runim nosaem i utovar je lak jer se sve stranice prikolice otvaraju a patos je samo pedesetak centimetara iznad zemlje. Za vreme cvetanja prvog bagrema u baznom pelinjaku se radi na proizvodnji matinjaka, uglavnom Alejevom metodom, tako da matinjaci budu zreli - spremni za presaivanje u oplodnjake krajem maja, odnosno sredinom perioda cvetanja drugog bagrema. U obilazak konica na terenu kreem posle nekoliko dana od seobe, kada ve imam zrele matinjake - spremne za presaivanje u oplodnjake. Tom prilikom na teren ponesem "Snerglove" poklopne daske za sve konice na drugom bagremu. Posao na terenu je sledei: skinem krov i etvrti nastavak sa konice; zamenim mesta drugom i treem nastavku, jer pele prvo pune medom nastavak iznad legla pa posle moraju prelaziti preko meda do drutog medita; stavim na trei nastavak poklopnu ''Snelgrovu'' dasku sa otvorenim letom; na to stavim etvrti nastavak u kome ima jo dosta legla; pregledam ramove sa leglom, da bih poruio sve zapoete prisilne matinjake i tek sada stavljam zbeg i krov konice (sl.9). Matinjake ne dodajem odmah ve sutradan, za koje e vreme sve stare pele (izletnice) napustiti odvojeni etvrti nastavak i dodavanje matinjaka e biti sigurnije jer poznato je da stare pele nerado primaju novu maticu ili zreo matinjak.

Sutradan ponovo odlazim na teren. Matinjake nosim u kutiji od stiropora, obloene mekim pekirom, vodei rauna da se ne povrede ili izloe prevelikoj toploti - odnosno hladnoi. Posao zavravam za sat-dva vremena. Samo skinem krov i zbeg sa konice, izmeu dva centralna rama etvrtog nastavka usadim matinjak, vratim zbeg i krov na svoje mesto i posao je zavren. Naredne dve nedelje ne obilazim konice na terenu. Najbolje je ne uznemiravati pele u vreme oplodnje matica (procenat uspeha e biti vei). Za to vreme e se izlei mlade matice, oploditi i poeti da polau jaja a med od drugog bagrema e sazreti i biti skoro sav zatvoren. Pelar u toku maja i juna skoro da nema vremena za odmor. U baznom pelinjaku ima puno posla oko oduzimanja meda sa prvog bagrema, proirivanja plodita radi daljeg razvoja drutva od kojih e se malo kasnije formirati potreban broj oplodnjaka i vetakih rojeva (sl.10). Vrcanje meda vrim radijalnom centrifugom (vlastite izrade) u koju staje osam ramova a pokree se elektrinom energijom. Posle dve nedelje od presaivanja matinjaka, ponovo odlazim na teren radi oduzimanja meda sa drugog bagrema i kontrole kvaliteta mladih matica. Na teren povuem dovoljan broj praznih (izvrcanih) nastavaka i potreban pribor za oduzimanje meda. Vrcanje ne obavljam na terenu ve oduzete nastavke sa medom vozim kui na vrcanje. Doterane nastavke sa medom ne unosim u prostoriju za vrcanje ve ih ostavljam napolju, zatiene od kie i ulaza pela. Tek kada sunce zagreje med u tim nastavcima pristupim vrcanju, unosei po nekoliko nastavaka u prostoriju, nastojei da tako zagrejan med izvrcam dok se nije ohladio, jer u tom sluaju posao ide puno sporije. Prilikom oduzimanja meda sa drugog bagrema (oko 10-og juna) preureujem konicu za dalji period na sledei nain: na podnjai ostaje nastavak sa leglom i starom maticom; na njega dodajem prazan nastavak sa izgraenim saem; na to dolazi matina reetka pa trei nastavak sa izgraenim saem; zatim poklopna daska i etvrti nastavak sa mladom maticom (sl.11). Takav raspored nastavaka ostaje naredne dve nedelje, tj. do seobe na lipu. Stara matica je dobila vei prostor za leglo a tiha paa sa kupine i livade doprinee da se leglo znatno proiri i drutva budu spremna za korienje lipove pae. Ukoliko neka mlada matica nije uspela da se vrati sa oplodnje, takvo drutvo e biti pre seobe na lipu pojaano dodavanjem nukleusa sa leglom i mladom maticom.

SEOBA KONICA NA LIPOVU PAU

Seobu na lipovu pau na Frukoj Gori obavljam oko 25-og juna. Pred polazak konice preureujem na sledei nain: na podnjai ostaje jedan nastavak sa leglom od stare matice - koju pronalazim i likvidiram; kao drugi dolazi nastavak sa leglom i mladom maticom (bivi etvrti); zatim dolazi matina reetka, pa trei nastavak koji je u glavnom prazan i najzad etvrti nastavak u kome ima legla od stare matice i neto meda od kupine i livade (sl.12). Vezivanje i transport konica se odvija isto kao i prilikom seobe na drugi bagrem. Cvetanje lipe ne traje dugo a sa njom se preklapa cvetanje suncokreta. Posle nekoliko dana obilazim pele na lipi, poruim eventualno izgraene matinjake u etvrtom nastavku i traim lokaciju na poznom suncokretu, jer ako se koristi lipa ne stie se za rani suncokret. Na lipi pele ostaju maksimalno dve nedelje. Ako vreme bude odgovarajue i lipa zamedi bie istog lipovog meda. Posla oko konica na lipovoj pai skoro da i nema jer su drutva u punom radnom raspoloenju a uvoenjem mlade matice maksimalno smo umanjili mogunost pojave rojevnog nagona.

KORIENJE SUNCOKRETOVE PAE

Poto lipa naglo prestaje sa medenjem, stoga moramo biti spremni za brzu intervenciju da bi manje kasnili na suncokret. Oduzimanje meda se mora obaviti pre polaska na suncokret (oko 10-og jula). Na teren dovozim za svaku konicu po jedan prazan nastavak. Oduzimam po jedan nastavak sa lipovim medom i konicu sreujem na sledei nain: na podnjai ostaju obadva plodina nastavka - samo im se izmenu mesta; iznad matine reetke dolazi prazan nastavak ili sa tzv. "filovanim saem" i kao etvrti dolazi nastavak sa lipovim medom koji nije zreo za vrcanje (sl.13). Nastavci sa oduzetim medom se ostavljaju na stranu pa se u toku noi vri transport konica na suncokretovu pau. U povratku, po zavrenom transportu, svraam po oduzeti med koji vozim kui na vrcanje.

Posle nekoliko dana odlazim u Banat kod pela na suncokret. Tom prilikom opet povuem po jedan prazan nastavak za svaku konicu. Sada oduzimam po jedan nastavak sa medom u kome je lipov med pomean sa suncokretom. Iznad matine reetke ubacujem prazan nastavak a kao etvrti dolazi onaj u kome ima istog suncokretovog nedozrelog meda. Oduzeti med vozim kui na vrcanje a konice ostaju na suncokretovoj pai do njenog kraja. Ako suncokretova paa bude izdana na kraju pae imaemo pune konice meda, pa ak i leglo u ploditu e biti blokirano medom. Da bismo na vreme poeli sa pripremama za uzimljavanje, med oduzimamo krajem jula i konice vraamo u bazni pelinjak gde e zimovati i pripremati se za narednu pelarsku sezonu, jer mnogi iskusni pelari kau: "ako si sa pripremom za zimu poeo drugog avgusta, ve si zakasnio jedan dan"(sl.14).

NAPOMENA: Od nastanka ovog lanka (1999.g.) neke stvari su se izmenule:

- konice se prevoze Tamiem-furgonom i prikolicom (40 konica otput);

- med se vrca elektrinom radijalnom centrifugom u koju staje 24 rama;

- matinjaci se proizvode Jenterovim aparatom, itd...