ПРИЈЕДОР 9. НОВЕМБАР 2018.ГОДИНА XLIII • БРОЈ 2251 •

ЦИЈЕНА 1KM www.kozarski.com

e-mail:kozarski@prijedor.com

Номинална вриједност пакета акција који је понуђен на продају износи 33 милиона КМ, односно једну КМ по акцији. Одлуком о продаји дефинисано је да је вриједност комплетног пакета 69,02 милиона КМ. Посљедњи покушај продаје државног капитала у РЖР “Љубија” пропао је 17. маја 2017. године када НС РС није усвојила одлуку о давању сагласности на одлуку Владе Српске о продаји 64,99 одсто акција основног капитала методом непосредног одабира купца.

Јусуф Арифагић,

привредник

ЖИВЈЕТИ ОД СВОГ РАДА, А НЕ ПРАЗНЕ ПРИЧЕ

ПОНОВО „У ДОБРОМ ДРУШТВУ“!Од 15. новембра, поново се дружимо са Вама у емисији „У добром друштву“,

на РТВ Приједор, сваког четвртка, од 20.30 часова.

Продаја 65 одсто капитала РЖР-а посебном аукцијом на Бањалучкој берзи

“ЉУБИЈА” 17. ДЕЦЕМБРА

ИДЕ НА ДОБОШ

У сриједу 20. сједница Скупштине градаУ сриједу, 14. новембра, биће одржана 20. сједница Скупш-тине града на којој ће одборници разматрати, чак, 20 тачака дневног реда: између осталог, Нацрт одлуке о измјени Одлу-ке о усвајању буџета града Приједора за 2018. годину, нацрте одлука о усвајању буџета Града за наредну годину и измјени Одлуке о усвајању програма кориштења прихода остваре-них по основу водних накнада у овој години. Пред одбор-ницима ће бити приједлози закључака и одлука Одјељења за просторно уређење, као и акциони план за спречавање и сузбијање малољетничке делинквенције и примјену ал-тернативних мјера на подручју Града Приједора за период 2018/19. година.

ПОСТХУМНА ОДЛИКОВАЊА ЗА 18 БОРАЦА

ТАМАРА ДОШЕН,

ФУДБАЛСКИ СУДИЈА

- Морамо да знамо шта при-

ватизација државног капитала РЖР „Љубија“

доноси, да ли ћемо плаћати велики цех након привати-

зације? Сва отворена питања не могу да се рјешавају у ходу,

јер сматрамо, ако дође до лоших посљедица, рудар-ство у Приједору може да

нестане - каже предсједник Синдикалне организа-ције „Арселор Митал

Приједор“, Саша Кукољ.

Директор “Арселор Митала При-једор” Младен Јелача рекао је да је ово било очекивано, те да све индиције говоре да ће ком-панија учествовати у овом про-цесу, али се чека званичан став из централе у Лондону.- Мислим да је ово ријешен по-тез Владе РС. Аукција је метод који је, по мени, веома пробле-матичан и мислим да у овом моменту не даје неку могућност људима који овдје раде, који се у задњих мјесец дана боје за своју судбину. То се лако може обити о главу. Уколико буду такмичари они су који су били и раније, онда сам увјерен да никако не могу да испуне оно што од њих очекује локална заједница и радници. “Арселор Митал” је компанија која је оз-биљна, која има визију и која ће инвестирати, улагати и отворити РЖР “Љубија”. Квалификацио-ни критеријуми који су понуђени су веома лагани, може да их ис-пуни проширена компанија, али они никога не тјерају да отвори производњу у Љубији - додао је Јелача. Директор “Израел инвестмент групе” Евгениј Зотов рекао је да ова компанија има сличне пла-нове за РЖР “Љубија” које је презентовала и приликом прет-ходних покушаја приватизације државног капитала у том пред-узећу. Намјеравају да уложе нај-

мање 30 милиона евра у развој рударске производње у Љу-бији и Томашици. Директор РЖР “Љу-бија” Станко Вујко-вић у телефонском разговору нам је рекао да не може да коментарише одлуке већинског власника, већ да их спроводи. Номи-нална вриједност пакета акција који је понуђен на про-дају износи 33 ми-лиона КМ, односно

једну КМ по акцији. Одлуком о продаји дефинисано је да је вриједност комплетног пакета 69,02 милиона КМ. Посљедњи покушај продаје државног ка-питала у РЖР “Љубија” пропао је 17. маја 2017. године када Народна скупштина Републике Српске није усвојила одлуку о давању сагласности на одлуку Владе Српске о продаји 64,99 одсто акција основног капита-ла методом непосредног ода-бира купца. Компанија “Израел инвестмент група” раније је за куповину 64,99 одсто акција основног капитала РЖР “Љу-бија” доставила понуду вријед-ну 92 милиона КМ, а “Арселор Митал” је за исти пакет акција нудио 63,3 милиона КМ. Мини-стар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да је циљ Владе Српске да продајом државног капитала у Рудници-ма жељезне руде “Љубија” до-принесе оживљавању рударске производње на подручју Прије-дора. Према његовим ријечима, оживљавањем производње у руднику у Љубији доћи ће до економског раста у приједор-ској регији и повећања актив-ности “Жељезница Републике Српске”, којима Влада жели

да помогне да буду стабилно предузеће и да боље послује, укључујући низ других партне-ра у рад новог рудника. Према његовим ријечима, учињено је све да би било показано вели-ко разумијевање и према сада-шњем партнеру Владе - “Арсе-лор Миталу” и да та компанија сада има све услове да купи акције. - Било би можда и најбоље рје-шење да то купе они и да на-ставе да развијају производњу, што су до сада одбијали. Ако “Арселор Митал” купи акције, он неће моћи да их држи као мртав капитал, већ мора да покрене производњу у Љубији. То нам је циљ, а не да се инатимо и ула-зимо у спорове и сукобе са том компанијом - рекао је Ђокић.

2. 9. новембар 2018. “Козарски вјесник”

Актуелно

РЖР “ЉУБИЈА” 17. ДЕЦЕМБРА ИДЕ НА ДОБОШ

Актуелно

M. Шодић

Ове седмице управа Инвестиционо-развој-не банке Републике Ср-пске донијела је одлуку о продаји 64,99 одсто капитала у Рудницима жељезне руде “Љубија” посебном аукцијом на Бањалучкој берзи која ће бити одржана 17. де-цембра. “Израел инвест-мент група” учествоваће на берзанској аукцији, док у “Арселор Миталу Приједор”, чекају став из централе у Лондону

Номинална вриједност

пакета акција који је понуђен на продају

износи 33 милиона КМ, односно једну КМ по акцији. Одлуком о

продаји дефинисано је да је вриједност

комплетног пакета 69,02

милиона КМ.

Међу одликованима је и Душан Јанкелић, који је 1993. погинуо у борбама на бихаћком ратишту. За његову супругу Даницу ово одликовање је знак да Душано-ва погибија није била узалудна. - Ово ми много значи, јер хоћу

да знам за шта се Душан борио и за шта је дао живот те да моја праунучад имају успомену на њега - рекла је Даница. Ове године постхумна одлико-вања за борце из Приједора, Дринића, Петровца, Новог Гра-да и Оштре Луке уручио је иза-

сланик предсједника РС Мила-дин Драгичевић.- Ово признање је сјећање на наше хероје који су уградили своје кости у темеље Републике Српске. То је само мали начин присјећања на њихову херојску борбу и одбрану свог народа и Републике Српске. Сад кад има-мо Српску имамо све, имамо слободу - поручио је Драгиче-вић. Републику Српску створили су борци који су много дали у тим ратним годинама, а највише су дали они који су у тој борби по-ложили своје животе, рекао је градоначелник Приједора Ми-ленко Ђаковић. Он је напоменуо да је на вла-стима да наставе рјешавање проблема породица погинулих бораца. - Власти РС много су урадиле да помогну породицама погинулих бораца. Постоји потреба да се разријеше још нека питања, по-пут њиховог стамбеног збриња-вања - рекао је Ђаковић.Указом предсједника РС Мило-рада Додика, ове године, пост-хумно су одликована 174 борца. На овај начин до данас је до-дијељено 1.700 медаља заслуга за народ.

ПОСТХУМНА ОДЛИКОВАЊА ЗА 18 БОРАЦА

З. Ј.

Одликовање као сјећање на велику жртву

У приједорском Дому здравља истичу да је било много рекла-мација. Директорка Славица Поповић каже да чекају нове залихе које неће стварати проблеме.- Пеницилин је по-вучен због бројних рекламација, а оне

су се односиле на немогућност и оте-жану апликацију и заштопавање ињек-ционе игле приликом давања пеницилина - објашњава Попо-вићева.Алтернатива за лијечење има мно-го, каже директор

приједорске Градске апотеке Милан Ку-бат који подсјећа да је, проналаском пе-ницилина, људском роду животни вијек продужен за 10 го-дина. - Пацијенти се и без пеницилина могу успјешно лијечити од бактеријских инфек-ција многим другим антибиотицима, па-лета је јако широка, али пеницилин је најјефтинији и још увијек један од наје-фикаснијих антибио-тика - каже Кубат.Кад је ријеч о вакци-нацији против грипа, посредством Инсти-тута за јавно здрав-ство обезбијеђено је 1.000 вакцина за категорије које под-лијежу обавезној вакцинацији. Као и сваке године, обез-бијеђен је и један број комерцијалних вакцина. Цијена вак-цине је 18 марака.

ПЕНИЦИЛИН ПОВУЧЕН ИЗ УПОТРЕБЕ

И. П.

Неколико серија пеницилина од авгу-ста је повучено са тржишта у Српској због отежане растворивости овог ан-тибиотика. У недостатку пеницилина, апотекари и љекари тврде да панике нема, јер алтернатива овом лијеку је широка палета антибиотикаМедаљом заслуга за народ, у уторак је постхумно

одликовано 18 бораца Војске Републике Српске са приједорске регије који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату

ВЛАДА ЋУТИ НА ДОСАДАШЊЕ УПИТЕ СИНДИКАТА

Предсједник Синдикалне организације „Арселор Митал Приједор“ Саша Кукољ рекао је да, иако су тражили, још увијек немају увид у битне документе који су кључни за оп-станак рударства у Приједору. У синдикату кажу да их најви-

ше брине шта ће бити са рударењем у Приједору, њиховим радним мјестима и зашто се Влада РС оглушила о њихове досадашње упите. Радни-ци су мишљења да републички врх нема пра-вих одговора. Скептични су према најавама о покретању производње у Руднику, страхујући да је у питању медијска пропаганда. Синдикат

је става да су критерији за продају држав-ног капитала РЖР „Љубија“ толико ниски и да би евентуална непланска продаја могла да угрози, не само њихова радна мјеста, него и развој града Приједора.

3.9. новембар 2018.“Козарски вјесник”

ДруштвоДруштво

Градски „Водовод“ има огромне проблеме, када је ријеч о дуговањима, истиче Александра Па-шалић, извршни дирек-тор за економске послове ад „Водовод“, Приједор. Каже да потрошачима нуде низ могућности да се ријеше старих дуго-вања. - Редовно проводимо мје-ре за повећање наплате, вршимо отписе потражи-вања и овим путем, из-међу осталог, апелујемо на грађане да ријеше своја стара дуговања кроз репрограме, спо-разуме и слично - каже Пашалићева. Ту је и пра-вилник за отпис потра-

живања, али и тужбе. У крајњем, може се искљу-чити вода. У „Водоводу“ признају да је то непопу-ларна мјера, али њој при-бјегавају кад нема другог излаза за наплату старих дугова. Поред дужника, без воде могу остати и власници неуредних шах-това. - Имамо један дио утужених потрошача и то рјешавамо тако да се договоримо са потроша-чима о измирењу старих дуговања па повлачимо тужбе. Може се искључи-ти и вода, али то радимо врло ријетко. У овој го-дини имамо 25 потроша-ча које смо искључили с градске мреже - каже

Александра Пашалић.На градском „Водоводу“ тренутно је прикључено 22.500 потрошача, што је око 68.000 Приједорчана који пију воду из град-ског водовода. Проценат наплативости је висок и износи око 90 одсто. Нај-већи проблем су дужни-ци из привреде, и то они највећи, који се не могу искључити па проблем рјешавају путем репро-грама. Водовод у овом тренутку дугује око шест милиона марака,од чега је пет дуг за струју који отплаћују кроз раније потписан репрограм.

Градски водоводПОТРОШАЧИ ДУГУЈУ ПРЕКО

5,3 МИЛИОНА МАРАКА

Компанија „Мира“, пово-дом обиљежавања ве-ликог јубилеја, 90 година постојања и рада, Граду је поклонила исто то-лико садница јапанских трешања. Четири сад-нице јапанске трешње посађене су у парку пред Градском управом, из-међу осталог, као знак заједничке сарадње Гра-да и „Мире“. Миленко Ђаковић, градоначелник Приједора, захвалио се на вриједној донацији, задовољан чињеницом да ће стабла јапанске трешње још више уљеп-

шати град у којем по-слује слатка фабрика. Истакао је да је „Мира“ друштвено одговорна компанија која је, у том контексту, у континуите-ту годинама присутна у Приједору. - Очекујемо да ће ове саднице бити прекрасне и освјежити наш град, а то је и била намјера ком-паније „Мира“, да остане траг заједничке сарадње са Градом - рекао је Ђа-ковић. Марина Цвјетићанин, замјеник генералног ди-ректора „Мире“, такође

очекује да ће јапанске трешње не само уљеп-шати и обојити Приједор у розе, већ бити и први вијесник прољећа. Сад-нице јапанске трешње биће посађене на неко-лико локација у граду. Осим парка пред Град-ском управом, наћи ће своје мјесто на Пећани-ма, код Средњошколског центра, на простору из-међу „Црвеног“ и „Плавог солитера“ и у улицама Вука Караџића и Јована Рашковића.

ДЕВЕДЕСЕТ ЈАПАНСКИХ ТРЕШАЊА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА „МИРЕ“

М. З.

„Спријечимо вршњачко насиље“ назив је кам-пање у организацији Ми-нистарства унутрашњих послова Републике Ср-пске која се, ових дана, спроводи у Српској. Тим поводом, службеници Полицијске управе При-једор, кроз интерактивни час у школама, спроводе кампању у циљу спреча-вања вршњачког насиља у школском узрасту. Уче-ници седмог разреда Основне школе „Доситеј

Обрадовић“ кажу да је на школским ходницима могуће видјети насиље. Сваки вид физичког или вербалног насиља тре-бало би да буде сприје-чен, да би се стопа не-примјереног понашања у школама свела на нај-нижи ниво. Полицијски службеници ученицима су, кроз интерактивну на-ставу, примјерима физич-ког и психичког насиља приближили тему, а све у циљу сузбијања не-примјереног понашања у школама. Приликом

предавања, ученици су показали заинтересова-ност за разговор, каже замјеник командира По-

лицијске станице Прије-дор 1, Миланка Егић.- У разговору са дје-цом, сазнали смо да су упознати са овом пробле-матиком. Најбитније је да знају препознати радње које представљају вр-шњачко насиље - рекла је Егићева.Едукације на тему спре-чавања вршњачког на-сиља међу дјецом по школама, на подручју Полицијске управе При-једор, трајаће до 10. но-вембра.

Кампања „Спријечимо вршњачко насиље“

И. П.

Потрошачи градском „Водоводу“, и поред високог про-цента наплативости од чак 90 одсто, дугују преко пет милиона и 324 хиљаде марака. Дуг овог предузећа је већи за неколико стотина хиљада марака и највећим дијелом односи се на неплаћену електричну енергију

Сваке године у Српској се повећава број регистро-ваних моторних возила. Према подацима Заво-да за статистику Репу-блике Српске, 54 одсто путничких аутомобила, старије је од 15 година. Законом је предвиђе-но да сва возила, нај-мање једном годишње, приликом регистрације буду прегледана и да само технички исправ-на могу учествовати у саобраћају, објашњава директор Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске, Ми-лија Радовић.- Што је возило старије, морамо више пажње обраћати на техничку ис-правност и да, осим об-авезних годишњих тех-ничких прегледа, сваку прилику искористимо и возило одвеземо у сер-вис, прегледамо и види-мо шта недостаје. Свака грешка може нас скупо коштати када је у питању систем за управљање, а

нарочито систем за ко-чење - наглашава Радо-вић.У претходних десет мје-сеци, на подручју При-једора регистрована су 28.752 путничка ауто-мобила. И у Приједору старосна доб се креће око 16 година. У оквиру акције „Да ли возите тех-нички исправно возило, провјерите“, Ауто-мото

друштво Приједор орга-низује два пута годишње бесплатан технички пре-глед и то у љетном и зимском периоду.- На покретном технич-ком прегледу прегледају се основни системи у возилу. Користи се тре-скалица, посебан уређај који служи за испити-вање амортизера, врши се преглед пнеуматика, кочиона течност, рас-хладна текућина бриса-ча и свјетлосно-сигнални уређај. Код возила која имају уграђен плин, вр-шимо провјеру инстала-ција - каже Бркић. Законом о безбједности саобраћаја, прописана је санкција за управљање нерегистрованим воз-илом од 400 до 1.000 КМ, а возачу се изриче и заштитна мјера забра-не управљања мотор-ним возилом од два до шест мјесеци и два каз-нена бода, те се возило искључује из саобраћаја.

ПРОСЈЕК ПУТНИЧКИХ ВОЗИЛА У СРПСКОЈ 16 ГОДИНА

Ђаковић и Цвјетићанинова заједнички посадили јапанску трешњу

М. З.

Интерактивни час у ОШ „Доситеј Обрадовић“

У разговору са ученицима, сазна-ли смо да многи од њих имају искуст-ва са неким видом насиља. Или су му били свједоци или су, кажу, и сами били изложени ув-редама од стране појединаца.

И. П.

Бркић: АМД организује бесплатан

преглед возила

Ово је био мој покушај да људи-ма понудим да нешто урадимо у овом дијелу земље. Истицао сам више пута да сам спреман да одвојим сљедеће четири годи-не живота и потпуно бесплатно и без икаквих накнада покушам покренути процесе. Сигуран сам да то могу урадити једнако успјешно као што успјешно во-дим своју фарму. Вјеровао сам да ће на овим изборима прора-дити људски разум, да ће људи схватити да за себе морају лич-но урадити нешто добро. Не же-лим рећи да сам ја једини и нај-бољи избор. Имамо ми довољно способних људи, али десило се што се десило... људи су поново гласали по инерцији и, нажалост, морамо констатовати да у БиХ још увијек националне странке стоје изузетно добро, да су људи на неки начин оријентисани на-ционално, да не могу схватити да се од национализма не може

живјети. Никада ни један народ, никада ни један

човјек у наци-о н а л и з м у

није успио створити н е ш т о значај -није и б и т -није у

животу. Па тако ни ми на овим просторима. Најискреније, мада не желим рећи ништа лоше, ми-слим да су нам у БиХ узели че-тири године живота и ми ћемо то и те како осјетити у сљедеће четири године - каже на почетку интервјуа за „Козарски вјесник“ Арифагић. У том контексту, често сте током изборне кам-пање помињали ста-билно политичко окру-жење.- Само у стабилном политичком окружењу можеш очекивати при-лив нових инвестиција. Побије-дили су они који су побиједили, а нама, обичним смртницима, остаје да ишчекујемо да ће прев-ладати разум и да ће покушати што прије формирати власт на свим нивоима, јер је вакуум у којем „стоје“ сви нивои државе без икакве власти опасан. Тре-ба формирати власт и покушати

урадити оно што се може уради-ти. Превише причамо о по-литици, а премало о ин-вестицијама. Ви припа-дате мањем броју оних који пуно причају о ин-вестицијама, а мало о политици. Може ли нам се догодити да у наредне четири годи-не политици опет дамо предност у односу на инвестирање? А млади све више одлазе...- Сигуран сам да ће се одређене политичке опције потрошити на борбу око формирања власти. Нисам сигуран да ће се власт формирати у неком разумном року, нисам сигуран да ће се та власт, и ако се успије фор-мирати, функционисати. Овдје је врло битно да власт функ-ционише по некој синергији. Од градског, општинског нивоа,

преко кантона, ентитета, до врха државе. Ако било гдје у овом

ланцу постоји кочница, онда систем не функционише и онда су то вјечите опструк-

ције и изгубљене сљедеће чети-ри године. Ја лично нисам водио никакву предизборну кампању. Једини предизборни скуп сам направио овдје у Козарцу. Нисам отишао ни у мјесне заједнице око Козарца. Дио гласова који сам добио, углавном сам до-био с подручја града Приједора, мање - више у једној изборној јединици. Да сам можда имао времена да проходам по овој зе-мљи, вјероватно би се урадило више. Вјеровао сам да ће људи препознати да долази вријеме да морамо живјети од свог рада и економије, а не од пуно празне приче. Но, вријеме је пред нама. Видјећемо шта ће се даље де-шавати. Било би добро да дефи-нитивно схватимо да у сљедеће четири године можемо доживје-ти прави егзодус младих људи из БиХ. И не само младих, јер одлазе цијеле породи-це, па чак и добро ситу-ирани људи који траже перспективност и онај стабилан политички амбијент о којем сте на почетку причали. - Управо то. То је општепознато у посљедње двије године. Има-мо одлив људи или кадрова, ви-сокообразованих који су добро ситуирани и који напуштају БиХ из простог разлога, те вјечите психичке тортуре и притисака који се врше кроз медије и те некакве вјечите несигурности у овој земљи, вјечите приче о угрожености... Социјални фак-тор више није у игри, јер овдје влада општа психоза. Причао сам с многима након избора, са људима свих народа и сви су разочарани. То је огромно разочарење које није виђено у посљедњих 20 година. Поуздано знам да је значајан број људи из

дијаспоре дошао на ове изборе. Покушао је гласати, покушао мијењати стање набоље. Но, по-слије ових дешавања, неки твр-де да, чак, више неће долазити ни на годишње одморе. Прије ових избора, разговарао сам с једним бројем својих Козарча-на, инвеститора, људи који су у почетку инвестирали значајна средства и покушао их замоли-ти да те своје инвестиције које у овом моменту иду, рецимо, у подручја Јадрана, у некретнине, усмјере на подручје Приједора, Козарца... Чак смо имали при-премљене и одређене пројекте. Договорили смо се шта би било најбитније, најзначајније... ради се о евентуалној помоћи за из-градњу дијела хладњача нашим воћарима и осталима који се баве овом производњом. Били су спремни да прихвате. И једино што су тражили и вјеровали да у БиХ мора доћи стабилније поли-тичко окружење и сигурност за инвестиције. Нажалост, послије свега, не вјерујем да ће та њихо-ва одлука бити реализована. Од стања у овој земљи зависиће и то да ли ће неке ствари релак-сирати или не. Знам да ћу се и

даље борити и покушавати да идемо напријед. То радим и ових дана... Могу Вам рећи да смо уз-гојили неких 250 јуница на нашој фарми у Петровцу. Ако постоји нешто позитивно, то је да сам први пут о д л у -ч и о д а

ва н о в е фарме п р о д а м један број квалитетних грла нашим фармерима. Један број високостеоних јуница отишао је на фарму у Бужим, код госпо-дина Дурановића, десет јуница смо продали господину Шкон-дрићу... И ако постоји нешто по-зитивно у цијелој овој причи, то је да постоје фармери који ку-повином јуница желе и даље да развијају своја газдинства. Ипак у овој земљи има живота и у ко-начници га и мора бити. Колико ће нас живјети у овој земљи, то је посебно и велико питање које увијек лебди у ваздуху.Кажете да су људи ра-зочарани. Па ко је онда гласао?- Гласало је бирачко тијело или машинерија која је уско везана

уз три постојеће велике странке или оне странке које суверено владају овом земљом готово 20 година.То су људи који су кроз политичке канале углавном удо-мљени у одређеним институ-цијама, примају редовно плате и то је то бирачко тијело које константно излази и гласа. То су људи који, у принципу, гласају за своје радно мјесто. И то је одређени проценат људи, но ако гледамо генерално на укупан број бирача у БиХ, гледамо про-ценат излазности, онда схвата-мо да је то врло мала излазност и да је буквално о судбини БиХ и њених становника одлучила јед-на мањина која суверено влада овом земљом и која је уско веза-на уз три политичке олигархије и неколико породица. Вјечито је путање шта чинити? Лично сам кроз Независну босанскохерце-говачку листу покушао окупити око себе привреднике из свих народа, окупити младе људе, факултетски образоване, објас-нити да ми од три велика центра моћи и три велика економска и политичка центра моћи немамо ништа. Морамо схватити да сер-вис, мени као грађанину у При-

једору, треба бити ријешен овдје и на нивоу града и да ја од неког јаког политичког центра у Бања-луци и Сарајеву овдје немам ништа. Чини ми се да 20 годи-на сањамо сва три народа неке

своје снове, и да нам за то вријеме из БиХ цури оно

највредније. То су наши млади људи...

Ипак економским удруживањем,

стварањем јед-не економске уније, сигу-ран сам да сви заједно можемо на-правити да-леко више.На коју т а ч н о е к о н о м -

ску унију мислите?

- Мислим да се економска унија

попут Скандинавије може градити са једном

Србијом, Македонијом, па и Црном Гором, ту је и Косово,

без обзира на тренутну ситуа-цију, а с временом, ако нешто добро функционише, можда би нам се придружила и Хрватс-ка. Нема никаквих ограничења за ширу економску сарадњу на просторима Балкана или репу-блика бивше Југославије. И то ћемо ми, у коначници, морати схватити. Мораћемо радити и држати се једни других, исто онако како се скандинавске зе-мље држе једни других, исто како се земље Бенелукса држе изузетно блиско. Те моделе који функционишу у Европи, само треба пресликати у БиХ, али ми или не желимо или нећемо да то видимо.

4. 9. новембар 2018. “Козарски вјесник”

Интервју Интервју

М. З.

АКУТАН ПРОБЛЕМ НЕДОСТАТКА РАДНЕ СНАГЕ

- Ако дођу одређене инвестиције, мислим да ће бити прекасно за БиХ, јер осјећамо акутан проблем недостатка радне снаге. Не знам шта очекивати. Са свог аспекта, као некакав вјечи-ти оптимиста, који је све што има одлучио да инвестира у свој повратак који тече континуи-рано посљедњих десетак година, не мислим, а то тврдим одговорно и искрено, напусти-ти ову земљу. И даље мислим ово што ми је остало живота инвестирати у њу. И даље ћу покушавати да градим и да развијам ову фар-му. Једноставно, нећу стати. Каквом брзином и са колико ће се успјеха кретати напријед, не зависи од Јусуфа Арифагића, већ од поли-тичког окружења.

ЖИВЈЕТИ ОД СВОГ РАДА,А НЕ ПРАЗНЕ ПРИЧЕ

Јусуф Арифагић, привредник

ВЛАСТ ВРАТИТИ У РУКЕ ОБИЧНИХ ЉУДИ

- Покушао сам рећи да БиХ дефи-нитивно мора бити децентрализо-

вана, да ми овдје стварну власт мо-рамо вратити у руке обичних људи,

на начин да градимо јаке мјесне заједнице, јаке општине и градове,

јер само тако можемо градити јаку државу. Људи морају до-

бити шансу да одлучују о својој судбини.

Јусуф Арифагић, норвешки пољопривредник са козарачком адресом, власник компаније „Арифагић Инвест-мент“ у чијем саставу послују двије фарме са око 1.300 грла црвеног норвешког говечета, на протеклим општим изборима био је кандидат Независне босанскохерцеговачке листе за потпредсједника РС. Данас, након већ по-знатих изборних резултата и чињенице да није добио довољан број гласова, каже да нема никаквог разочарења

5.9. новембар 2018.“Козарски вјесник”

ДруштвоДруштво

Приједорски Одред из-виђача “Др Младен Стоја-новић” организоваће Из-виђачки вишебој “Козара 2018”, који, уз подршку Града Приједора и Ам-басаде САД у БиХ, кроз пројекат “Једноставно пријатељи”, Приједорчани реализују заједно са Са-везом извиђача града Зе-ница. Вишебој ће трајати од 9. до 11. новембра на подручју града Приједо-ра, а окупиће извиђаче из Зенице, Осијека, Ниша, Пријепоља, Бајине Баште, Ријеке, Сарајева, Брчког, Брода, Београда, Бано-вића, Коњица, Добоја, Ва-реша, Петрова, Тешња, Немиле, Високог те екипе приједорских основних школа, укупно око 400 учесника. Свечано отва-рање ће бити сутра (субо-та) у 9 и 30 на платоу Цен-тра “Сунце”. Истог дана услиједиће централни до-

гађај поводом јубилеја, 65 година приједорског Одре-да извиђача “Др Младен Стојановић”: свечана ака-демија у градском позо-ришту, са почетком у 19 ча-сова. Том приликом биће додијељена признања онима који несебично по-мажу извиђачки покрет. Старјешина Одреда Ер-нест Бадњевић подсјетио је да је традиционални Из-виђачки вишебој “Козара”

први пут организован 1978. године на Козари, када је окупио извиђачке одреде са простора цијеле СФРЈ. Поново је оживљен 2003. године, окупивши 11 екипа из Републике Српске, а већ наредне године 17 екипа са простора цијеле БиХ. Већ годинама Град При-једор подржава организа-цију овог традиционалног извиђачког окупљања.

ИЗВИЂАЧКИ ВИШЕБОЈ И СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА

Поводом 65 година приједорских извиђача

Стевица Дроњак, шеф Одсјека за образо-вање, здравствену, со-цијалну заштиту и не-владине организације у Градској управи, по-тврдио је да је у току конкурс за додјелу 78 студентских стипен-дија, који остаје отво-рен до 23. новембра. Предност на конкурсу на који се, у првом ци-клусу, могу пријавити сви студенти друге и виших година студија, имају дефицитарна занимања.

- Као и протеклих го-дина, конкурс је ба-зиран на одлуци за утврђивање дефици-тарних занимања, на основу евиденције Завода за запошља-вање, Филијале При-једор, и анализе коју је урадила Агенција за економски развој града „Преда- ПД“. То значи да ће предност добити студенти Елек-тротехничког, Машин-ског и Природно- ма-тематичког факултета - каже Дроњак.

Осим студената, сти-пендије ће, по раније објављеном конкурсу, добити 54 ученика. Ученичке стипендије мјесечно износе 70, а студентске 120 КМ. Град Приједор на го-дишњем нивоу издваја око 400.000 КМ за уче-ничке и студентске стипендије и 80.000 марака на име једно-кратне материјалне помоћи ученицима и студентима.

КОНКУРС ЗА ДОДЈЕЛУ 78 СТУДЕНТСКИХ СТИПЕНДИЈА

М. З.

У оквиру пројекта „Подршка младима у локалним заједница-ма у БиХ“ у Приједо-ру је одржан четврти дијалог за пројектне идеје на којем су мла-ди представили своје пројекте с циљем уна-пређења заједнице и животног окружења. Пројекат подршке младима у БиХ траје од 2015. године, а за то вријеме у Приједо-ру је одржано седам радионица. Четврти дијалог за пројектне

идеје окупио је велики број младих људи који су представили своје пројекте. Предселек-ција подразумијева да група младих људи који до сада нису има-ли прилику, реализују пројекте у заједници, а циљ је да пројект-на група обезбиједи одређени допринос заједници.- У нашем досада-шњем раду имали смо неколико проје-ката, а то су реализа-ција Дневног центра

„Шљокица“, Превен-ција вршњачког на-сиља, реконструкција дјечијег игралишта у Чиркин-Пољу и те-ретана на отвореном „Стрит ворк аут“ на Уријама - каже локал-ни координатор Града Приједора за Међу-народну организацију за миграције Сабрина Пилиповић.Пројект Култур-н о - у м ј е т н и ч к о г друштва“Осман Џа-фић“ је реализација прикупљања средста-ва за традиционалне ношње за најмлађе чланове КУД-а. Чла-ница овог друштва Ерна Кулаш објаснила је да најмлађа група често не наступа због недостатка ношњи.- Неопходно нам је 30 ношњи како би мали-шани имали прилику да се представе на најбољи начин - каже Кулашева.

ПРОЈЕКТИ МЛАДИХ ЗА КВАЛИТЕТ ЗАЈЕДНИЦЕ

И. П.

Четврти дијалог за пројектне идеје

На квиз такмичењу осно-ваца из познавања покре-та Црвеног крста, које је прошле седмице одржано у Приједору, прво мјесто освојили су ученици ОШ „Бранко Ћопић“ из При-једора, друго ОШ „Јован Дучић“ из Ламовите, а треће ОШ „Десанка Макси-мовић“ из Приједора. - Ова такмичења су изу-

зетно важна за нас, уче-нике. Научимо много тога о принципима рада ове хуманитарне организације, нарочито за нас који пла-нирамо да будемо волон-тери Црвеног крста - рекла је ученица ОШ „Доситеј Обрадовић“, Леона Јосић. Секретар Градске органи-зације Црвеног крста При-једор, Зоран Веселиновић,

каже да су ученици показа-ли завидно знање о томе шта ради Црвени крст и које су његове програмс-ке активности. Побједни-ци квиз такмичења пред-стављаће своју школу и Приједор на регионалном такмичењу, које ће данас (9. новембра), бити одржа-но у Приједору.

Д. С.

Са прошлогодишњег вишебоја

ОШ „БРАНКО ЋОПИЋ“ НА РЕГИОНАЛНОМ ТАКМИЧЕЊУ

Познавање покрета Црвеног крста

М. Шодић

Са квиз такмичења

ОДРЕКЛИ СЕ УЖИНЕ ЗБОГ КОРИСНИКА ДОМА

Ученицима чиста петица за хуманост

Ана Лукић и Милица Весели-новић, ученице другог разреда Смјера хемијски техничар Ме-дицинске школе у Приједору, кажу да су, заједно са другари-ма из разреда, дошли на идеју да се одрекну новца за ужину

и тако обезбиједе воћне пакете корисницима Дома за старија лица. - Драго нам је што смо им из-мамили осмијех на лице. Нама је то ситница, а њима пуно зна-чи. Воће им добро дође сваки

дан - додала је Ана. У овој замисли их је подржао разредник Бранислав Кецман и хуман гест својих ученика оцијенио чистом петицом, те су заједно кренули у акцију. Брзо су се организовали, прикупили новац и купили свјеже воће, које су уручили корисницима ове јавне установе. - Јабука је симбол пријатељст-ва, добре воље и намјере. Тим поводом смо дошли у Дом за старија лица, да се дружимо са нашим старијим суграђанима - рекао је Кецман.Хуману акцију младих суграђа-на поздравио је директор Дома за старија лица, Бојан Бецнер. - Ученицима се захваљујем што су уљепшали дан нашим корисницима, јер се и они осјећају млађе када се друже са младим људима - рекао је Бецнер.Ученици се надају да ће њихо-вим примјером кренути и оста-ла одјељења, јер нечије мало, некоме значи пуно.

М. Шодић

Договорена узвратна посјета

Јабука као симбол пријатељства

6. 9. новембар 2018. “Козарски вјесник”

Мозаик Мозаик

Српска напредна странка задовољна је резултатима које су постигли на окто-барским изборима, наро-чито када се узме у обзир да је ова странка форми-рана само два мјесеца прије почетка кампање, ре-чено је на конференцији за новинаре Градског одбора Приједор. - Ми смо се организовали у свим локалним заједница-ма широм РС. Имали смо кандидате за Парламен-тарну скупштину БиХ и На-родну скупштину РС. С об-зиром на кратко вријеме, сматрам да смо остварили

добар резултат. То је мотив за даљи рад, нарочито за локалне изборе - рекао је предсједник приједорског одбора СНС Радован Рај-лић. Он је напоменуо да је СНС предизборне активности организовао самостално и нису се мијешали у унутра-шња питања других пар-тија. Осврнуо се и на напи-се појединих медија да је Томислав Прпош смијењен са мјеста предсједника Ре-гионалног одбора Демо-кратског народног савеза због наводног учешћа у припреми прес конферен-

ција СНС-а. - Покушали су да преба-це своје проблеме у нашу странку, што ми енергично одбијамо. Господин Прпош ни у једном моменту није учествовао у организо-вању и раду наших актив-ности - навео је Рајлић. Понашање ДНС-а, с тим у вези, некоректним је оцијенио потпредсједник ГО СНС Приједор Драго Инђић. - Није се радило ни о как-вим сједницама, већ је То-мислав Прпош присуство-вао отварању канцеларије нашег Градског одбора. Позвани су били и пред-ставници осталих страна-ка, а био је, чак, и један предсједник партије - ре-као је Инђић. Он је додао да нико од цијеле приче није ништа добио, нити прелазак нити медијски спектакл, већ су створене само свађе. Из СНС-а је поручено да су позивали све политичке субјекте да дођу на њихо-ве предизборне скупове, како би из прве руке чули шта заговара Српска на-предна странка.

ЗАДОВОЉНИ ИЗБОРНИМ РЕЗУЛТАТОМСрпскa напредна странка

З. Ј.

Све је спремно за зимску сезону на Козари. Од по-стојеће три стазе, ноћно скијање је до сада било само на стази „Мрако-вица 1“, од ове године заљубљеници у овај спорт, у ноћном скијању моћи ће уживати и на новој ста-зи, „Мраковица 2“ која је у прошлогодишњој зимској сезони била у функцији само за дневно скијање. Планинарско скијашко друштво „Љубијски рудар“ увелико ради на осњежа-вању. Приводе се крају и радови на вјештачком је-зеру. Предсједник Плани-нарско-скијашког друштва „Љубијски рудар“, Божо Гр-бић каже да то нису једини новитети.- У току су и електронски

радови на електронском очитавању картица, тако

да по свему идемо на један виши ниво - каже Грбић.Вриједност радова је 200 хиљада марака. Реализа-цији овог пројекта допри-

нијели су чланови овог друштва, својим волонтер-ским радом, али и донато-ри. Директор Националног парка „Козара“, Драган Ромчевић, каже да је већа посјећеност значајна за овај парк.- Боравак дјеце на снијегу, уживање у зимским спор-товима, веома је битно за развој дјеце. Сви новитети који ће помоћи и побољша-ти услове за скијаше, си-гурно ће привући посјетио-це да се враћају на Козару - рекао је Ромчевић. Дјечија и двије стазе за одрасле спремне чекају

скијаше, још само да за-бијели и зимске авантуре могу да почну.

КОЗАРА: НОВИТЕТИ ЗА СКИЈАШЕ

И. П.

Самосталан рад мимо политичких блокова

Радови на вјештачком језеру

Крајишка љепотица спремна за зимску сезону

Полицијски служ-беници Полицијске управе Приједор, у временском периоду од 15. до 31. октобра, реализовали су репу-бличку акцију појачане контроле учесника у саобраћају са акцен-том на контролу кори-штења безбједносног појаса, посебно при-лагођених сједалица за дјецу и мобилних телефона. У току ак-ције укупно је санкци-онисан 1661 учесник у саобраћају, од којих је по акценту акције санкционисано 1073 или 64,6%. Због неко-риштења безбједнос-ног појаса санкциони-сано је 749 учесника у саобраћају од којих 582 возача, 71 сувозач

и 96 путника у возилу. Због непосједовања и некориштења посебно прилагођене сједали-це за дјецу, односно посебног подметача санкционисан је 251 учесник у саобраћају те 73 због непрописног кориштења мобилног телефона за вријеме вожње. Напомињемо да је законска обавеза учесника у саобраћају, да током кретања воз-ила и превоза дјеце, користе безбједносни појас и сједалице за дјецу. Прописано је да у путничком аутомоби-лу на задњем сједиш-ту возач смије прево-зити дијете млађе од 5 година искључиво у посебно прилагођеној сједалици, која је за

сједиште причвршће-на помоћу безбједнос-ног појаса. Дјеца од 5 до 12 година превозе се на задњем сједиш-ту на посебном под-метачу прилагођеном њиховој висини која омогућава употребу безбједносног појаса. Дјеца до 12 година не смију се превозити на предњем сједишту, с тим да се дјеца до 2 године смију прево-зити на предњем сје-дишту у безбједносној сједалици окренутој у супротном смјеру од смјера кретања воз-ила са искљученим ваздушним јастуком на мјесту сувозача.

САНКЦИОНИСАНА 1073 УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ

Извор: МУП РС

Током акције „Појас, сигурносне сједалице за дјецу и мобилни телефони“ санкционисана 1073 учесника у саобраћају

Приједорчанин С. Б. (43), ко-рисник ЈУ Дом за старија лица у Приједору, преминуо је у Бол-ници „Др Младен Стојановић“ од повреда које је задобио приликом скока с трећег спра-та Дома. Случај у којем, како нам је потврђено, нема елеме-ната кривичног дјела, полицији је пријављен око 9 часова и 50 минута. С. Б. је након пада да-вао знаке живота, но преминуо је недуго након доласка у бол-ницу. Како сазнајемо, несретни младић је боловао од мишић-не дистрофије због чега је био полупокретан, а на скок се од-лучио само пет минута након што су собу коју је дијелио са

једним старијим корисником напустиле медицинске сестре које су га пресвукле и дале му терапију. Из управе Дома изразили су огромно жаљење због трагедије коју нико није могао наслутити, те, како су рекли, стоје на располагању породици којој су понудили сву потребну помоћ. Несрет-ни младић иза себе је оставио мајку која живи у Приједору и сестру која борави у Црној Гори. Увиђај је обављен уз сагласност дежурног тужиоца Окружног тужилаштва у При-једору.

САМОУБИСТВО СКОКОМС ТРЕЋЕГ СПРАТА

КВ

Полицијска управа Приједор позвала је грађане да се, уко-лико препознају лице с фо-тографије или имају инфор-

мације о његовом кретању, обрате најближој полицијској станици или позову сервисни број 122 или број 052 232 -098.

На фотографији је лице за које постоји основ сумње да је у временском периоду од 30. ав-густа до 8. октобра ове године починио три преваре на штету три лица из Приједора. Незва-нично сазнајемо да су му на мети биле кладионице у који-ма је, приликом плаћања ра-чуна, давао крупне новчанице, правдајући се да нема ситног новца, а онда, збуњујући запо-слене у кладионици, по систе-му већ класичне преваре, узи-мао назад и своју новчаницу и кусур те нестајао у непознатом правцу. Из полиције су апело-вали на грађане да не злоупо-требљавају наведене начине комуникације давањем нетач-них, лажних или непровјере-них информација.

ПРЕПОЗНАЈЕТЕ ЛИ ПРЕВАРАНТА?

КВ

7.9. новембар 2018.“Козарски вјесник”

За сваког понештоЗа сваког понешто

ПРИЈЕДОРСКИИНФОРМАТОР

ВОЗОВИ

АУТОБУСИ

КИНО “КОЗАРА”

ИЗЛОЖБЕ

ТЕЛЕФОНИ

ПОСЛИЈЕ СВЕГА Неке странке имају чврст карактер!

Неће да признају пораз.

ТВ-ПРОГРАМ Тешко је рећи, али...

Супружници у браку дијеле све, а највише тв-програм.

НЕКО И НИКО Све тече, све се мијења.

Некад смо читали само о онима који су „неко“ и „нешто“, а сад о онима који су „нико“ и „ништа“.

ПРЕЧЕ ОД ПРЕЧЕГ Свака час Далматинцима, али...

Нама су пречи плодови тора од плодова мора.

ПОМОЗИ, БОЖЕ Куку нама до Бога.

Све ненормално, гле чуда, постало је - нормално.

СВАКИ ДАН! Што јесте - јесте.

Откако су чули да је у вину истина, људи се у то увјеравају сваки дан!

Ослушкује:Радомир Речевић

ТРЕЋЕ УХО

ВОДОРАВНО: 1. Шампањац, 9. Све (њем.), 10. Име глумице Мерилин, 12. Острвска држава, 14. Једна београдска теле-визија, 15. Начин прикупљања одговора, 17. Латица (пјес.), 18. Литар, 19. Просторија за алат, 21. Продужени глас „г“, 23. Ваздухоплов, 24. Други самогласник, 25. Аматерско друштво соколара, 27. Енглески фудбалер Пол, 28. Пето и 22. слово ћирилице, 29. Гљивична болест, 31. Пасуљ (жарг.), 32. Слика свеца, 33. Сељак (војв.), 34. Зачепљење крвних судова.

УСПРАВНО: 1. Распоред извођења, 2. Новогодишње дрвце, 3. Врста морске звијезде, 4. Ознака азота, 5. Памет, 6. Припадник шопског народа, 7. Безбојно, ароматично уље, 8. Човјек црне боје коже, 9. Раствори метала у живи, 11. Тијело с осам повр-шина, 13. Сличност са прецима, 16. Главни град Грчке, 20. Дио главе, 22. Службена, јавна објава, 26. Резултат, 28. Град на ријеци Сени, 30. Лична замјеница, 31. Њемачка организација за међународну сарадњу (скр.), 33. Почетна нота, 35. Друго слово.

Р. РечевићРјешење из прошлог броја: атлетика, суре, сканк, Ула-га, анти, Манила, тип, е, Сјеклоћа, рт, актер, р, арб, суд, ми, нарцис, сиц, индиј, пора, сакагија.

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

На данашњи дан, 9. новем-бра 1818. године, рођен је руски књижевник и драмски писац Иван Сергејевич Тур-гењев, чије се дјело „Очеви и дјеца“ сматра једним од најважнијих романа у 19. вијеку. Познати су и његови романи „Руђин“, „Племићко гнијездо“, „Уочи нових дана“ и „Новина“, али и бројне приповјетке („Дневник су-вишног човјека“, „Прољећ-не воде“, „Прва љубав“, Асја“, збирка „Ловчеви за-писи“) којима је обезбије-дио значајно мјесто у руској и свјетској књижевности. Иако је рођен у богатој земљопосједничкој поро-

дици, Тургењев је актив-но исказивао своје про-тивљење кметству, што је показао и 1850. године када је наслиједио родитељско имање. Тада је ослободио све кметове, а послије зва-ничног укидања кметства, 1861. године, помогао је еманципацију и економски положај кметова на своме имању. Његова је заслуга што је руско село ставио у сам центар збивања, ство-ривши „шаролику“ галерију руских ликова сељака. Иван Сергејевич Тургењев умро је 3. септембра 1883. године.

Сјећање: Иван Сергејевич Тургењев, руски писацПЛЕМИЋ ВЕЛИКОГ СРЦА

Р. Р.

ЗАНИМЉИВОСТИ***

Прва жељезничка пруга на територији екс-Југосла-вије изграђена је је 1846. године од Шентиља до Цеља у дужини од 82 километра.

***

Кип слободе, дар Француске, огромна бронзана статуа на улазу у луку Њујорк, откривен је 28. окто-бра 1886. године.

***

Посебан облик шаховског такмичења је симултан-ка, гдје један играч истовремено игра већи број партија против различитих противника.

***Алеч је најдужи европски глечер (22,3 км) у Берн-ским Алпама.

***Енглески поморац и истраживач Џејмс Кук (1728 - 1779.) три пута је опловио свијет.

***

На положају великог везира у Османском царству, током година, била су 23 човјека из наших крајева.

959. - Умро Константин Порфирогенит, византијски цар и историчар.1818. - Рођен Иван Сергејевич Тургењев, руски књижев-ник. 1918. - Умро Гијом Аполинер, француско-италијански писац.1953. - Камбоџа постала независна од Француске.1985. - Гари Каспаров (22) побиједио Анатолија Карпо-

ва и постао најмлађи свјетски првак у шаху.1991. - Умро Ив Монтан, француски шансоњер и глу-мац.1993. - Послије вишедневног бомбардовања са хрватс-ке стране, срушен Мостарски стари мост. 2014. - Умро Никола Симић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац.

НА ДАНАШЊИ ДАН

Информације 1185Тачно вријеме, температура 125Полиција 122, 232-811Хитна помоћ 124Ватрогасци 123Такси 231-755Општина 245-120, 245 100Туристичка организација 243-030Аутобуска станица 240-150 Градски превоз 484-723 Жељезничка станица 211-021 Метеоролошка станица 232-285 Кино “Козара” 211-258, 211-259 Градска читаоница 211 477КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА Водовод 237-718Топлана 231-779 Електродистрибуција 233-031 УСТАНОВЕБиблиотека 211-324 Позориште 211-116 Музеј 211-334 Галерија 213-305 Болница 238-411 Суд 211-420 ХОТЕЛИПриједор 234-220 Монумент 483-777, 490-555АПОТЕКЕКозара 231-202 Шеснаести мај 242-860Апотека “Јереза” 213-222 Апотека “8. март” 239-581 Апотека “Урије” 239-130, 239-131 Др Ступар 212-850

Приједор - Бањалука: 5:21, 7:34, 15:58, 19:35.Приједор - Нови Град: 8:39, 20:45. Приједор - Добрљин: 5:18, 16:46Талго воз4:33 за Сарајево, 21:52 за Бихаћ

Приједор - Бањалука:(5:00 нe суб. и нeд) 5:30, 6:15, 6:30,(6:50 нe нeд.) 7:00,( 7:35, 7:45, 7:50 нe нeд.),7:55,( 8:30 нe нeд.), 8:50, 9:45, 10:00, 10:30, (10:55 нe суб.и нeд.), 11:30,(12:35 нe нeд), 14:00, (14:30 нe нeд.),15.00, 15:15,15:45,(16:40 нe суб. и нeд.), 17:00,17:15,17:40, 18:00,18:05,19:00,19:30,19:55,22:00.Приједор - Сански Мост:(6:30 нe нeд.), 7:35, (7:40 кaд рaдe шкoлe),8:00,9:35,(10:30 нe нeд.), (12:40 нe суб. и нeд.), 13:40, 15:40, 17:45.Приједор - Нови Град: 6:30, 8:45, 10:20, (11:30 нe нeд.), 13:00,(14:00 нe суб. и нeд.), (15:00 нe нeд.), 16:30, (17:50 нe нeд.), 18:05,(19:00 кaд рaдe шкoлe), 20:40. Приједор - Козарска Дубица:(6:42 кaд рaдe шкoлe), 12:50, (13:30 кaд рaдe шкoлe), (14:40 нe суб. и нeд.), (15:50 нe нeд.), (19:00 кaд рaдe шкoлe),(21:10 кaд рaдe шкoлe). Приједор - Београд: 6:30, 7:55, 9:45, 19:30, 19:55 и 22:00.Приједор - Нови Сад: 9:40 (сриjeдa,пeтaк,нeдjeљa), (15:45,16:40 преко Хрватске),19:00 за Зрењанин, 23:30 за Кикинду Приједор - Сарајево: 5:30. Приједор - Загреб: 6:30, 10:00, 10:30. Приједор - Задар: у сeзoни.Приједор - Љубљана:10:30, 12:30, (17:30 недјељом)

МУЗЕЈ КОЗАРЕ Изложба “Српска револуција и ства-рање модерне српске државе 1804-1878” СПОМЕН-КУЋА СТОЈАНОВИЋА Стална поставкаГАЛЕРИЈА “СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ”Изложба слика Милана Пантелића

Од 8.-14. 11. 2018. “Јужни ветар”- домаћи, драма у 18:00 и 20:30

Противник кметства: Иван Сергејевич Тургењев

Препознатљив по приповјеткама

8. 9. новембар 2018. “Козарски вјесник”

Манифестације Манифестације

Манифестација “Вече културног стваралаштва” у новој сезони кренула је из Брезичана, гдје је окупила велики број мјештана и учесника. У културном програму наступили су малишани Основ-не школе “Јован Цвијић” из Брезичана, Фолклорни ансамбл и Тамбурашки оркестар КУД-а “Милан Егић”, члан Драмског студија “Живко Десница” Ми-лован Срдић, Изворна ојкачка група ‹›Поткозарје›› и Оркестар хармоника Музичке школе “Саво Балабан”. Фолклорни ансамбл Културно-умјетничког друштва „Милан Егић“ представио се Иг-рама из Лесковца.- За сваку сеоску средину, као што су Брезичани, културна дешавања имају велики зна-чај. Дјецу се окупљају лијепим поводом и уче се правим кул-турним вриједностима - рекла је пот- предсједница КУД-а

“Милан Егић“ и директорка ОШ “Јован Цвијић”, Оли-вера Брдар М и р к о в и ћ . Вођа Тамбу-

рашког ор-кестра „Но-

вак Савановић“ КУД-а „Милан Егић“, Горан Савановић, рекао је да су културне манифеста-ције значајне за села, градове и регију те да радо учествују на сличним догађајима. Извор-на ојкачка група “Поткозарје” из Приједора тридесет година промовише и од заборава чува пјесму Козаре и Поткозарја. - Његујемо чисту и аутентичну изворност нашег краја, за који је карактеристично гласовно пје-вање са Козаре без инструме-ната. Некада нас је било девет у групи, али нажалост, природна селекција чини своје, остало нас је пет и циљ нам је да његује-мо нашу традиционалну пјесму - рекао је Слободан Брдар. Члан Драмског студија “Жив-ко Десница” из Приједора, Милован Срдић, представио се рецитацијом „Жал за мла-дост“, рекавши да се родио и одрастао у Брезичанима. - Драго ми је што сам

добио прилику да овдје насту-пам, јер пред-стављам своје мјесто. Ја

с а м

доказ младим људима да је могуће успјети и остварити своје жеље - рекао је Срдић. Чланови оркестра хармони-ка приједорске Музичке школе “Саво Балабан” и носиоци број-

них признања у свијету хар-монике представили су руску и савремену поп композицију. - Ми користимо сваку прили-ку да прикажемо нашу културу, традицију и да то представимо

младим нараштајима - ре-као је професор хармонике Музичке школе “Саво Ба-лабан” Приједор, Милош Зец. Покровитељ манифеста-ције је Град Приједор, мадијски покровитељ “Ко-

зарски вјесник”, пријатељи манифестације су “Ауто-

транспор Приједор” и Твор-ница кекса и вафла “Мира”.

И. П.

Брезичани: ВЕЧЕ КУЛТУРНОГ СТВАРАЛАШТВА

Организатор Саша Гороња рекао је да је

циљ “Вечери културног стваралаштва” промовисање и подстицање културног рада

свих генерација. - Нова сезона почиње из

Брезичана, расадника културних стваралаца. Бројна дјеца из

школских клупа, у оквиру КУД-а „Милан Егић“, чувају и његују

традицију и настављају културно стваралаштво

овог краја - рекао је Гороња.Изворна ојкачка група “Поткозарје”

Милован Срдић: млади могу остварити своје

жеље

9.9. новембар 2018.“Козарски вјесник”

КултураМитровдан

Домаћини и гости тради-ционално су се окупили за славском трпезом. - Борачка организација Приједора поносна је што је прије петнаест годи-на, на иницијативу њених чланова, почело обиље-жавање Митровдана као крсне славе Борачке ор-ганизације Републике Ср-пске - подсјетио је пред-сједник Зоран Предојевић. Он је додао да је Борачка организација данас опте-рећена многим проблеми-ма који нису ријешени на републичком нивоу, али и изразио задовољство до-садашњом сарадњом ове организације са локалном заједницом.- Могу да се похвалим из-узетно добром сарадњом са локалним властима, гдје заједничким снагама, а уз њихову велику финан-сијску помоћ, рјешавамо многе проблеме. На путу смо да следеће године за- вршимо толико очекивану

монографију градске БО у коме ће бити описани ратни путеви приједорских ратних јединица - рекао је Предојевић.- Градске организације бораца и породица по-гинулих и Град Приједор имају изузетно добру са-радњу због међусобног уважавања, јер и већина представника у Градској управи су чланови Борач-ке организације. С дужним поштовањем, чинимо све напоре да побољшамо живот борачких категорија - рекао је градоначелник Приједора.

Борачка организација обиљежила крсну славуУСПЈЕШНА САРАДЊА ГРАДА И БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Градоначелник Приједора Миленко Ђако-вић нагласио је да је сарадња са Борач-ком организацијом Приједора дуги низ го-дина успјешна и да ће се Град трудити да и у идућем периоду помаже борачке кате-горије како би локална заједница , а и Ре-публика, испунили дуг према њима кроз дата обећања и законска рјешења.

Стево Селак, бањалучки писац и вајар, у сриједу је, у организацији Народне библиотеке „Ћирило и Методије“, промовисао романе „Живот Јованов“ и „Курва“. Поја-шњава да је „Живот Јованов“ истинита прича о страдању срп-ског народа у Другом свјетском и посљедњем рату. - Мој отац Јован био је у свим логорима: Јасеновцу, Млаки, Старој Градишци... Он има 84 године и веома тежак живот иза себе. Књига говори о томе како је, упркос свему што је прежи-вио, остао добар човјек, који нема нимало зла у себи. Тако да је то фантастична књига - каже Селак. За другу књигу, провокативног назива „Курва“, тврди да је чита-оци сматрају његовим најбољим

дјелом. Она говори о покваре-ности људи и тешкоћама пре-живљавања, борби за живот, али исто тако доказује постојање Бога. - Књига садржи неке историјске чињенице које људи нису могли да знају, а ја их знам, јер сам мало другачији. То је и љубав-ни и историјски роман, проткан теоријом завјере. У крајњем, он говори о реинкарнацији, о томе да никад нико неће умријети. Лично, мени је то и најдража књига - каже Селак који тврди да је преживио три клиничке смрти. Осим што је писац, Селак је и вајар који је направио девет кипова: од Меланије до Донал-да Трампа, Путина и, као по-сљедњи, по наруџби, статуу шведске принцезе Викторије.

Свој рад Селак ће, од децембра, наставити у Њемачкој, јер твр-ди да понуду није могао одбити. Како каже, Нијемци су га прихва-тили објеручке, онаквог какав јесте. - Селак је интересантан саго-ворник који нуди мало другачије виђење и другачију промоцију књиге. Драго нам је да га поно-во дочекујемо. Стево се овдје осјећа као код куће - каже Мара Ећим, директор НБ „Ћирило и Методије“. У сриједу, 14. новем-бра, читалачкој публици ће се представити Ангелина Петро-вић, а 28. новембра репер, но-винар и професор књижевности Марко Шелић Марчело.

М. З.

СЕЛАК ПРОМОВИСАО ДВА РОМАНА

Светом литургијом и служењем пара-стоса погинулим борцима у Цркви Свете тројице, те полагањем вије-наца на централно спомен-обиљежје погинулим борцима Одбрамбено-отаџ-бинског рата, у При-једору је обиље-жена крсна слава Борачке организа-ције, Свети велико-мученик Димитрије

П. Ш.

Делегације Града и Борачке организације положиле вијенце на спомен-обиљежје

У Цркви Свете тројице служен парастос погинулим борцима

Српско пјевачко друштво “Вила” из Приједора про-славило je крсну славу, Светог великомученика

Димитрија, у народу по-знатију као Митровдан. Предсједник “Виле”, про-тојереј ставрофор Ранко Малетић, рекао је да је Митровдан прилика да

се окупе пријатељи овог друштва и свете цркве те размијене добра искуства. Он је подсјетио да се Мит-ровдан обиљежава од на-станка најстаријег пјевач-ког друштва у Приједору. - Окупили смо се око тр-

пезе љубави. Честитам нашој „Вили“ крсну славу, као и свима који славе Светог Димитрија. Желим

да га прославе у здрављу, задовољству и духовној радости - рекао је Мале-тић.Радујемо се прослави Све-тог Димитрија, са драгим

гостима и пријатељима који су, уједно, наши до-натори, рекао је диригент хора Аљоша Новаковић, истакавши да су то људи великог срца, широке душе, који препознају рад, културу и успјех „Виле“.

- Велико је задовољство што се наши драги гости, сваке године, одазову у истом броју. То је показа-

тељ да смо све ове године на правом путу - сматра Новаковић.У наредном периоду, много је планова. У току су припреме за локалне

и регионалне наступе, а „Вила“ се, са обновљеним капацитетима младих гла-совних снага, припрема за европско такмичење хоро-ва у Грчкој.

„ВИЛА“ ПРОСЛАВИЛА МИТРОВДАН

Крсну славу, Митровдан, у четвртак су прославили приједорски Демократски народни савез и СКУД „Др Младен Стојановић“. С обзиром да су ове славске свечаности организоване у послијеподневним са-тима, нисмо били у могућности, до закључења овог броја, пренијети атмосферу са поменутих догађаја.

И. П.

Малетић: Прилика де се окупе драги пријатељи

Новаковић: Са младим снагама у нове побједе

10. 9. новембар 2018. “Козарски вјесник”

Репортаже Репортаже

- Као мала, вољела сам да пра-тим утакмице. То ме је више при-влачило него лутке. Више сам се играла са мушкарцима него са дјевојчицама. Онда сам чула да у Новом Граду постоји Женски фудбалски клуб „Младост“ и одмах сам почела да тренирам. Путовала сам из Прије-дора на тренинге, чак сам играла у Пре-мијер лиги, гдје су жене биле судије. Тада ми на памет није пало да бих једног дана мо-гла да будем на њиховом мјесту. Након распада тог клуба, од-лазим у Љу-бију и пратим утакмице и баш на тим у т а к м и -цама је суди -л а моја дру -гари-ца са којом д а -н а с с у -

дим. Један период сам трени-рала и у ФК „Браћа Ђуровски“ у

Приједору, али то је било чисто ре-

к р е а т и в н о - прича Та-

мара.Играла је по-зицију шпи -ца, а

кроз смијех каже да је за-бијала голове као од

шале, све док није до-шла та 2015. година, када је уз наговор тренера Мате Џи-мија Станића пре-ломила и одлу-чила се на већи корак.

- Те године пријавила сам се на конкурс и од тада судим. Данас сам фудбалски судија асистент на утакмицама женске Премијер лиге БиХ и мушке Подручне лиге Приједор. Судила сам и као главни судија, али сам се опредијелила за Б листу, јер сам, одмах на старту, више за-вољела заставицу него писту, а

и сматрам да је у већини утак-мица мањи притисак на судију асистента. Ове године сам поло-жила за републичку категорију - додаје Тамара.У данашње вријеме, када се тврдоглаво тежи укидању свих неписаних и писаних правила, увелико се десило да су фудбал и жене постали заједнич-ки дио

м у ш -ког свије-та. Лопта ће заувијек бити именица женског рода, без об-

зира на њену величину и шару. Признали то или не, фудбал је мушка игра, која није успјела да одоли женама. Код нас је и даље сензација када се на тере-ну појави жена која суди мушке утакмице.- На почетку сам слушала разне коментаре попут: “Шта ће нам женско?”, “Ето, она дошла нама

да паметује”…било је и грубљих ријечи. Сада је доста лакше, јер смо се упознали, виђамо се че-сто на утакмицама и постало је нормално, али њима је то још смијешно - каже Тамара.Она планира да дипломира и остане у свом Приједору, али и у свијету фудбала.- Временом, уз учење и напредо-

вање, наравно да бих воље-ла да судим европске

утакмице, али сад ми је најбитније

да сваку утак-мицу одсудим

најбоље што знам и не

с у м њ а м да ће на к р а ј у д о ћ и п о з и -т и ва н исход - каже Тама -ра.К а д а и з а ђ е из ко-п а ч -

ки и су-д и ј с к о г

д р е с а , Тамара је

као и свака дјевојка ње-

них година. Воли дружење са прија-

тељима, тренира, а залагањем и радом поку-

шаће да испуни своје циљеве.

М. Шодић

Необичан хоби младе Приједорчанке

Млада Приједорчанка Тамара Дошен (22), ап-солвент је на Високој медицинској школи са, за једну дјевојку, несвакидашњим хобијем. Она је фудбалски судија асистент. Како каже, није ни сањала да ће играње лоптом испред зграде, прерасти у нешто велико и за њу значајно

ТАМАРА ДОШЕН, ФУДБАЛСКИ СУДИЈА УСПЈЕШНА СПОРТСКА ГОДИНА

Од 2017. године је на Б листи Женске премијер лиге БиХ. У првој половини ове године судила је УЕФА Развојни тур-нир у Зеници У-17 за жене, финале Купа БиХ, а прошлог мјесеца квалификације за Европско првенство У-19. Ква-лификације за ЕУРО, које се играло у Бијељини је за њу ве-лико и незаборавно искуство. Имала је три утакмице гдје је судила заједно са Пољакињама, Естонкама и Литванкама.

НА ПРВОЈ УТАКМИЦИ СУДИЛА БРАТУ

На терену, Тамару је необично видјети, јер изгледа доста млађе,

али како каже, за вријеме утакмице труди се да се фокусира на игру, да

би што боље процијенила ситуацију и донијела одлуке.

- Моја прва утакмица била је са пионирима. Добро се сјећам, играли

су на стадиону у Туковима. На тој утакмици играо је мој брат. И то

ми је баш остало у драгом сјећању - прича она.

11.9. новембар 2018.“Козарски вјесник”

КултураКултура

Приједорска читалачка пу-блика имала је прилику да се на недавној промоцији дружи са аутором књиге „Ја, Пинк Пантер“, Оливе-ром Ћирковић. Грађани су из прве руке чули ис-повијест жене која је била члан познате криминалне групе „Пинк Пантер». Ово је књига у којој Ћирковиће-ва пред читаоца ставља свој живот с оне стране за-кона, вријеме проведено у чувеној пљачкашкој групи, живот иза решетака, а све се закључује филмским бијегом из грчког затвора. Ипак, ту су и оне интим-није приче, у којима се може видјети друга страна жене која је постала по-знатија као дио једне кри-ми приче. - Најзначајнији дио књиге је прича о мом одрастању, неком срећном дјетињст-ву, о некој југоносталгији коју за собом вуче моја ге-нерација. То су сјећања на градове у којима сам била док сам се бавила кошар-ком. Сјећања на прија-теље, на мој брак који се

распада, родитеље који ме напуштају. Туге, среће, мале људске судбине и приче у којима се људи препознају - прича Ћирко-вићева. Она је додала да, колико год други дио њеног жи-вота дјелује филмски, онај први личи на живот сваког другог човјека. О цијелом свом искуству у кримина-лу отворено говори, јер је, како каже, с тим дијелом своје прошлости раскрсти-ла. - Отворена сам, јер сам одлучна да је крај. Људи се тешко враћају из пре-ступа. То је порок којег се јако тешко ријешити, сли-чан зависности од херои-на - каже Ћирковићева. Она је напоменула да се не каје због свог живота, бар не кроз празне ријечи. Празне фразе су, сматра она, за политичаре и дру-ге неискрене људе, док су њезина дјела, књиге и добра пракса право по-кајање.

ИНТИМНА ИСПОВИЈЕСТ КРОЗ ЗАТВОРСКИ ДНЕВНИК

З. Ј.

У Приједору је промовисана књига “Културно памћење тршћанских Срба”, аутора Миле Михајловић. Књига представља научну студију која пружа јасну слику о кул-туролошким специфично-стима Срба у Трсту, а обух-вата период од три стотине година. - Тршћански Срби били су визионари модерног посло-вања. Они су увијек ишли корак испред других. Ог-ромне су њихове заслуге. Један од знаменитих Срба био је Јово Куртовић који је 1782. године први у свијету успоставио редовну преко-океанску трговачку линију између Европе и Америке, и то шест мјесеци прије него што ће свијет признати независност младе америч-ке државе. Симеун Гопче-вић продао је 1842. године три лађе Влади Аргентине, којима је она формирала своју прву ратну морнарицу - рекла је Михајловићева, подсјетивши да је Трст био стјециште родољубивих снага изван државе матице крајем 18. и почетком 19. вијека.- Сви они долазили су у

Трст да прикупе снагу, сред-ства, али и нова знања која су претакали из модерне Европе у Србију. Колике су њихове заслуге и домети, не само у формирању ср-пске националне свијести него и у креирању свјетске и европске културе, сигурно се никада неће сазнати, али њихова дјела трају утка-на у културу и националну свијест Србије и свих Срба, али и у културу Европе и свијета. Јер оно што је Ср-

бија била некад, она је и да-нас. Њена култура траје и културно памћење тршћан-ских Срба је непролазно, без обзира што њих више нема и што су се асимило-вали - нагласила је ауторка.Крајњи циљ ове научне сту-дије је да, на основу резул-тата анализе тровјековног српског трајања у Трсту, понуди приједлог новог, је-динственог софистицира-ног концептуалног модела управљања тим културним насљеђем Србије у ино-странству, речено је на про-моцији. Рецензенти књиге су професори доктори: Миливоје Павловић, Зоран

Мирковић, Драган Никодије-вић и Момчило Павловић. Књига «Културно памћење тршћанских Срба» преведе-на је и на италијански језик, под покровитељством је престолонасљедника Алек-сандра Другог Карађорђе-вића, а њено објављивање омогућила је Управа за са-радњу с дијаспором и Срби-ма у региону Министарства спољних послова Републи-ке Србије. Мила Михајло-вић је родом из Зрењани-на, а живи и ради у Риму. Добитник је више награда и аутор је осам научних књи-га. Промоцију у Приједору организовала је Народна библиотека “Ћирило и Ме-тодије” у сарадњи са РТРС-ом.

Промоције:

Д. С.

Промоција књиге „Ја, Пинк Пантер“

Културно памћење тршћанских Срба

Како каже директор библиоте-ке Мара Ећим, понуда на Сајму била је величанствена, а књиге које су набавили, ускоро ће се наћи на полицама библиотеке.- Нове наслове набављамо то-ком цијеле године, а београд-ски сајам је идеална прилика за то. Потрудили смо се да удовољимо интересима наших сталних чланова. Имамо нова издања Љиљане Хабјановић,

Емира Кустурице, Ђорђа Ба-лашевића, Весне Дедић, Неле-та Карајлића, Марка Шелића, Вање Булића и других, за сва-кога понешто - рекла је Ећимо-ва. Право на бесплатно учлањење у библиотеку током године имају и дјеца предшколског узраста и првачићи, чланови породица погинулих бораца и ратни војни инвалиди, дава-

оци крви и лица са посебним потребама, незапослена лица, радници из културе, као и лица која библиотеци дарују одређе-ни број књига. Цијена чланари-не за запослене и ванредне студенте износи 15 КМ, 10 КМ за редовне студенте и ученике и пет КМ за пензионере. На-родна библиотека „Ћирило и Методије“, 2015. године ушла је „Кобис систем“, каталоги-

зације и обраде књига, што је велики успјех за ову културну установу. Захваљујући овом систему, свим корисницима је омогућено да само једним кликом претражују библиотеке и резервишу књиге. Како каже Ећимова, до сада имају око 15.000 обрађених записа, а на овај начин су унаприједили сопствену базу података. - Активни смо када је у питању

„Кобис систем“. Константно радимо и наши библиотекари посјећују семинаре везане за ту област. Након семинара у Марибору и Бањој Луци, који ће бити одржани овог мјесеца, крећемо са електронском по-зајмицом на дјечијем одјељењу које је комплетно унијето у овај систем - додала је Ећимова.

СТИГЛИ НОВИ НАСЛОВИ СА САЈМА КЊИГА

М.Шодић

Мила Михајловић

Отворено о животу у криминалу

Народна библиотека “Ћирило и Методије”

Љубитељи лијепе писане ријечи, у Народној бибилотеци „Ћирило и Методије“, на распола-гању имају око 65.000 библиотечких јединица. Стигли су и нови наслови са недавног Међуна-родног сајма књига у Београду

Неки од нових наслова У „Кобис систему“ око 15.000 записа

Мара Ећим, директор НБ

„Ћирило и Методије“

Са промоције у Градској читаоници

Кроз Трст су про-лазила и живјела највећа имена срп-ског просветитељ-ства: од Доситеја Обрадовића, Та-насија Стојковића, Вука Стефановића Караџића, П. П. Ње-гоша, Симе Милу-тиновића Сарајли-ле и многих других.

Као најбоље проз-но дјело, књига је добитник Повеље „Растко Петро-вић“ за 2017, коју додјељује Матица исељеника Србије и Срба у региону.

12. 9. новембар 2018. “Козарски вјесник”

Манифестације Манифестације

Удружење за очување традиције организовало je у Приједору Концертну академију поводом стотину година од завршетка Првог свјетског рата.- Наше удружење ове године је низом манифестација обиље-жило ову значајну историјску годишњицу. Након предавања професора Боривоја Милоше-вића, овом академијом окупили смо удружења и појединце из

Приједора и Београда - рекао је Жељко Шормаз, директор Удру-жења за очување традиције из Приједора.Пјесмом, монологом и изно-шењем историјских чињеница, обрађена је тема Првог свјет-ског рата те допринос српске војске великој побједи. У про-граму су учествовали Академ-ско друштво „Нови Београд“, КУД „Кнешпоље“ из Кнежице,

чланови Удружења за очување традиције, глумци приједорског позоришта и традиционални умјетник Светлана Спајић. - Моји су са Цера из Текериша и некако од дјетињства се пров-лачила прича о Првом свјетском рату. Годинама сам прикупља-ла разне пјесме везане за тај историјски период. Неке од њих нису ни имале напјеве. Вечерас сам, између осталог, отпјевала

„Поздрав Живојину Мишићу“. Наиме, пронашла сам писмо не-знаног војника, упућено војводи, и то отпјевала као ојкалицу. Ту

је и балада „Иде Петар преко Албаније“ која је прожета добро познатим стиховима, али има и мојих стихова. Такво вам је тра-диционално стваралаштво: не-што донесете и сами - рекла је Спајићева. Нина Шурлан, умјетнички руко-водилац Женске певачке групе

АД „Нови Београд“ подсјетила је да већ шест година редовно учествују у програму „Приједор-ског културног љета“ те сарађују

са овдашњим Удружењем за очување традиције.- Нама је пуно срце сваки пут кад дођемо у Приједор, јер се осјећамо као дио овог народа, а такође радо позивамо у госте наше приједорске домаћине - рекла је Шурланова.

Д. С.

АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ СТО ГОДИНАОД ЗАВРШЕТКА ВЕЛИКОГ РАТА

Удружење за очување традиције

„Стотину година од краја Великог рата, слободе и уједињења“, назив је пре-давања које је у Приједору одржао доц. др Боривоје Милошевић, а на којем је било ријечи о дешавањи-ма у Првом свјетском рату на овим просторима. По његовим ријечима, то је је преломни период за све Јужне Словене, будући да је тад створена и зајед-ничка држава, Краљевина Срба, Хрвата и Слове-наца. Тај период у много чему одредио је деценије које су услиједиле, сма-тра Милошевић. - За Србе у Босни и Херцеговини, Први свјетски рат био је изузетно мрачан период. Период огромних људских и материјалних жртава. Вријеме је то када је ср-пска духовност и култура затирана широм БиХ, па тако и ов-дје на

подручју Приједора, Бања Луке, Босанске крајине - каже Милошевић. Он је навео да су та тешка времена, уз српску сло-бодарску традицију, један од разлога што су Срби са ових простора у јесен 1918. тако топло дочекали српску војску, која је пре-шла Дрину и почела да ослобађа градове у Босни и Херцеговини. - Историјска свједо-чанства нам го-воре како је та

војска то-

пло дочекана, али не само од стране Срба, већ и ло-калних муслимана и Хр-вата. Ми се, нажалост, не можемо поносити чиње-ницом да се много улаже у историјску науку. Наше колективно историјско па-мћење је понекад кратко. Чињеница је да су и ло-калне и републичке влас-ти знале да затаје кад је

о б и љ е ж а в а њ е неких исто-

р и ј с к и х дат ума

у пи-тању, н а

крају краје-

ва и овог - ре-

као је Ми-лошевић.

Ово предавање дио је обиљежавања стогодишњице од краја Првог свјет-ског рата, које је организова-ло приједорско Удружење за очување тради-ције.

ВИЈЕК ОД ОСЛОБОЂЕЊА И УЈЕДИЊЕЊА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Традиционална умјетница Светлана Спајић одржала је у Приједору предавање на тему „Српско тради-ц и о н а л н о п ј е -в а њ е д а -

нас“. За разлику од многих других земаља, српско традиционално пјевање, још увијек, може да се по-хвали живом традицијом.

У неким регијама и даље су присутне заједнице које су главни носиоци тради-ционалног пјевања, рекла је Спајићева.- Баш овдје у Поткозарју

имамо припаднике средње генерације

који су у себи по-хранили и чувају старинску пјесму. Питање је само воље и жеље млађих генера-ција да ту пјесму усвајају од нај-бољих носила-

ца традиције из народа. О традицији можемо го-ворити само док је жива, већ кад кренемо у неко музејско чување, прела-

зимо у фолклоризам који јесте и код нас заступљен. Питање је само колико су фолклорне групе вољне да раде и сарађују са нај-старијом генерацијом но-силаца традиције - нагла-сила је Спајићева.Ово предавање одржано је у оквиру манифеста-ција којима приједорско Удружење за очување традиције обиљежава сто-годишњицу од завршетка Првог свјетског рата. Како је најављено, тим пово-дом, ових дана чланови

Удружења уредиће спо-мен-костурницу у Горњем Јеловцу.

ЖИВА ТРАДИЦИЈА СРПСКОГ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЈЕВАЊА

Оно о чему сви треба да размисле, додаје Милошевић,

је чињеница да обиљежавње овог и

сличних великих датума из историје све више на себе преузимају мање

организације и заинтересовани

појединци.

З. Ј. Д. С.

Светлана Спајић:Поткозарје чува изворну пјесму

Доц. др Боривоје Милошевић

13.9. новембар 2018.“Козарски вјесник”

ОгласиСпорт

ГРАД ПРИЈЕДОРГРАДОНТАЧЕЛНИК ГРАДСКА УПРАВА ПРИЈЕДОР

Број: 02-374-53/18Датум: 06.11.2018. године

На основу члана 7. став 1 и 2 Закона о закупу пословних зграда и просторија («Службени лист СР БиХ“ бр. 33/77, 12/87, 30/90 и 7/92) и члана 8. Правилника о поступку јавног надметања за продају непокретности у друштвеној својини («Службени лист СР БиХ“ бр. 28/79), градоначелник Града р а с п и с у ј е

О Г Л А СО ДАВАЊУ У ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА

I

Град Приједор, са сједиштем у Приједору, Трг ослобођења бр. 1, даје у закуп, јавним надметањем - прибављањем писмених понуда следећи пословни простор: - пословни простор у Приједору, у ул. Краља Петра I Ослободиоца 83, у приземљу, (ранији закупац Јешић Милија) укупне површине 12 м2 и то за обављање:- услужне дјелатности - почетна закупнина износи 14 КМ/м2или трговачке дјелатности - почетна цијена 17 КМ/м2, без ПДВ-а.

II Учесник на јавном надметању - понуђач може бити свако правно или физичко лице, осим лица којима то закон или други пропис онемогућују.Учесник је обавезан на име трошкова поступка уплатити износ од 50,00 КМ на јединствени рачун трезора града Приједора број: 562-007-00002668-05, а доказ о уплати приложити уз понуду.

III Учесник на јавном надметању обавезан је да понуди најмање почетни износ закупнине, те да у понуди наведе и следеће податке:- Име, очево име, презиме, ЈМБГ, мјесто и адресу становања, број телефона, име и презиме опуномоћеника - ако га има (ако је понуђач физичко лице),- Тачан назив и сједиште, број телефона, МБ, име и презиме законског заступника и име и презиме опуномоћеника - ако га има (ако је понуђач правно лице),

IVЈавно надметање из претходних тачака овог огласа ће се одржати уколико буду поднесене најмање двије писмене понуде, док ће се у противном јавно надметање поновити.

VПисмене понуде, које морају бити у затвореним омотима (ковертима) и означене шифром или именом или називом понуђача, предају се непосредно у службеним просторијама Града Приједор (писарница - канцеларија бр. 13) или шаљу препорученом пошиљком, на адресу Град Приједор, Трг ослобођења бр. 1 у року од 15 дана од дана објављивања, са назнаком: ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА САОБРАЋАЈ, КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ИМОВИНСКО - СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕ - ПРИЈАВА НА ОГЛАС ЗА ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА, НЕ ОТВАРАЈ.

VIОтварање писмених понуда, на које могу приступити сви понуђачи или њихови опуномоћеници са потписаном и овјереном пуномоћи, одржаће се дана 26.11.2018. године у згради Града Приједор, канцеларија бр. 11, са почетком у 1100 часова, којом приликом ће се моћи извршити и увид у све понуде и осталу документацију.

Градоначелник

Миленко Ђаковић

Рукометашице „Мире” са 35:31 побиједиле “Катарину”На крилима домаће побје-де од 37:31 над “Илиџом”, “Мирине” дјевојке су госто-вале у Мостару и резул-татом 35:31 побиједиле екипу “Катарине”. У су-срету два неравноправна противника, Приједорчан-ке су имале константно вођство, а на полувремену предност “Мире” износила је седам голова (18:11). У наставку Приједорчанке су заиграле ангажованије и повећавале предност која је износила и по 12 голова. У посљедњих 10 минута, тренер Дарко Глигоревић дао је прилику дјевојчи-цама са клупе, па су Мо-старке ублажиле пораз. У побједничком тиму “Мире”, Азра Башановић постигла

је 14, Јелена Мутић осам, а најбољи играч гошћи Душка Тинтор седам голо-ва. По два гола постигле су Бранка Мајсторовић и Сања Вукман, а у листу стријелаца су се уписале Милица Билбија и Драга-на Мутић. Богдана Секу-лић је имала 10, а Марија Глигоревић пет одбрана. Са 12 бодова “Мира” је на трећем мјесту табеле, а са истим бројем бодова је и другопласирани “Из-виђач”. У наредном колу гост “Мире” је шестопласи-рана екипа “Хаџићи Дидо Груп”. Утакмица се игра у суботу, 10. новембра, са почетком у 17 часова. Улаз је слободан. Душка Тинтор и

Драгана Мутић

Рукометаши “Приједора” у Градишци освојили бод

Рукометаши Омладинског рукометног клуба “Прије-дор”, у крајишком дербију 7. кола Шампионата Ре-публике Српске, против Рукометног клуба „Коза-ра“ у Градишци играли су неријешено 29:29. Током занимљивог и резултатски неизвјесног меча, екипе су се смјењивале у вођству,

а на полувремену је било 14:12 за „Козару“. У тиму „Приједора“ најефикаснији је био Кристијан Кецман са 10 постигнутих голова. Младен Благојевић је по-стигао 8, а по четири гола Милош Марчетић и Нико-ла Ивановић. Милан Ра-даковић је постигао два, а Виктор Шербула гол. Од-

бранама се поново иста-као голман Бојан Бабић. У наредном колу руко-меташи “Приједора” уго-стиће “Челинац”. Утакми-ца се игра у суботу, 10. новембра, са почетком у 19 часова. Улаз у Двора-ну “Младост” је слободан. Млади тим ОРК “Приједор” очекује подршку навијача.

Домаће побједе императив: ОРК “Приједор”

Фудбалери „Рудар-Приједора“ бољи од „Сутјеске“

Фудбалери „Рудар-При-једора“, другу домаћу по-бједу, у седмом сусрету, остварили су резултатом 2:1 над “Сутјеском”. Гости су у петом минуту голом Бошка Радовића дошли у вођство од 1:0. Десет ми-нута касније, главни судија Младен Мирић пропустио је да досуди једанаесте-рац за домаће кад су го-сти играли руком, а затим у шеснаестерцу срушили Мују Мујагића. Прилику да изједначе имали су Харис Лезић и Недељко Црно-марковић, те Немања Пе-кија. У 37. минуту на 1:1 изједначио је Миле Кова-чевић. Два минута касније шансу није искористио Немања Мркић. Приједор-чани су, уз помоћ око 200 навијача, друго полуврије-ме заиграли боље и у 55. минуту Недим Рамић је погодио стативу, а два ми-нута касније и водећи гол за 2:1. Након овог меча и друге узастопне побједе,

задовољни су били тренер Неџад Жерић и голгетер Миле Ковачевић. Истичу важност друге узастопне побједе. Судијска тројка из Бијељине лоше је обавила посао, па се у Клубу и на трибинама питају: да ли су грешке плод незнања или намјере “људи у црном”.

„Рудар-Приједору“ сутра слиједи гостовање код “Ко-заре”, а затим дерби про-тив “Борца” у Приједору. Петом побједом и са чети-ри ремија и толико пора-за, те гол разликом 11:11 “Рудар-Приједор” је трећи тим Лиге.

Заслужено до три бода и трећег мјеста: са меча у Приједору

Два пораза кошаркаша “Приједора”

Кошаркаши „Варде ХЕ“ савладали су екипу „При-једора“ у Вишеграду са 70:64 . У сусрету 3. кола Прве лиге Републике Ср-пске, Вишеграђани су одлично одиграли прво полувријеме и на одмор от-

ишли са 16 поена предно-сти (46:30). Приједорчани су најбољу игру приказали у посљедњој четвртини и стигли до шест поена раз-лике. Најефикаснији на мечу био је Ђорђе Савић са 19 поена и 13 скокова,

а у редовима “Приједора” појачање Нинослав Мило-шевић који је постигао 15 кошева. „Приједор“ је у пе-том колу, у сриједу навече, био домаћин „Дрини Прин-цип“ из Зворника. Утакми-ца је завршена резултатом 69:62 за госте. Одлучила је боља игра „Дрине Прин-цип“ у скоку и лоша ре-ализација Приједорчана који су од 62 шута оства-рили 26. У 20 покушаја за три поготка, имали су три тројке. У домаћој екипи, 28 кошева постигао је Алек-сандар Иветић, а по 12 Вања Самарџија и Нино-слав Милошевић. Огњен Билановић је постигао 6, по два коша Огњен Кра-гуљ и Марко Модрић. Тренер Данило Палалић истиче да су два везана пораза лекција и опоме-на за тим те је неопходно промијенити приступ игри. У 5. колу „Приједор“ је гост „Студент Игокее“.

Појачања “Приједора”:Блесић, Милошевић и Самарџија

Припремио: М. Богун

14. 9. новембар 2018. “Козарски вјесник”

Читуље Читуље

Дана 12.11.2018. године навршавају се двије тужне године од када није са нама

наш драги

НЕБОЈША НЕШО ТОМИЧИЋ(1959 - 2016)

Твој насмијани лик, топлину и љубав коју си несебично давао, никада више нећемо имати, али ћемо поносно чувати успомену на тебе и вјечно ти бити захвални. Твоји: мајка Борка, супруга Бранка, синови Јован, Милош са породицом и брат Миодраг са породицомПочивај у миру божијем, тамо гдје праведници почивају

Дана 21.11.2018. године навршава се шест тужних мјесеци откад није са нама

наш драги

МИЛОВАН ТОМИЧИЋ(1935 - 2018)

Са љубављу и тугом, сјећање на њега, његову доброту и топлину, чувају његови најмилији

10752

Тужно сјећање

НЕБОЈША ТОМИЧИЋ(12.11.2016 - 12.11.2018)

Својим великим срцем и радом, заслужио си нашу велику захвалност, поштовање и вјечно памћење

Данијела, Бојан и Милан10749

Тужно сјећање

НЕБОЈША ТОМИЧИЋ(12.11.2016 - 12.11.2018)

С љубављу и поштовањем:

радне колеге из Дирекције ArcelorMittal Приједор

10748

Драги наши родитељи!

Док живимо, сјећања на вас су у нама, у нашем срцу.

Ваша дјеца: Млађан, Илија, Ђуро, Раде, Винка и Нада

10744

ВАСКРСИЈА ПРПОШ

(23.12.2002 - 23.12.2018)

ДАРИНКА (рођ. Протић)

ПРПОШ(8.11.2008 - 8.11.2018)

Тужно сјећање

НЕБОЈША ТОМИЧИЋ(12.11.2016 - 12.11.2018)

С поштовањем, чувамо те од забораваПородица Балдић

10750

Дана 11.11.2018. године навршава се шест тужних мјесеци

од смрти вољеног

ДАРКА МИКАНОВИЋА

(1959 - 2018)

Из срца теку наше сузе, пече бол и плаче душа.Кћерке Сара и Николина са породицама

10747

Дана 14.11.2018. године навршава се година дана од смрти драгог супруга и оца

ЧЕДЕ ТОРБИЦЕ(1946 - 2018)из Саничана

Све што би рекли, било би мало за оно што у срцу осјећамо. Твој весели поглед и доброта остаће с нама до краја живота. Ожалошћена супруга Милева и син Жељко 10743

Дана 14.11.2018. године навршава се година дана од

смрти драгог тате, старца и деде

Драги тата, туга и бол те не могу вратити, душа ће патити, срце ће бољети, а ја ћу те, тата, увијек вољети.Ожалошћена кћерка Жељка са породицом 10743

ВИНКО АНИЋ(9.11.2012 - 9.11.2018.)

Са љубављу и пошто-вањем, чувамо те од за-борава.Твоји најмилији, мајка Илинка, кћерке Вален-тина и Илијана и супруга Драгана

10742

Дана 13.11.2018. године навршиће се година дана од смрти нашег

вољеног оца, деде и свекра

НЕНАДА ЈЕЛАЧЕ(1935 - 2017)

У суботу, 10.11. у 11 часова окупићемо се код вјечне куће на Градском гробљу у Приједору.Твоји синови Младен и Душко, унуци Милан, Марко, Тина и Леа и снахе Весна и Марина 10758

Дана 9.11.2018. године навршава се 40 дана како се упокојио

ДРАГАН МИКАНОВИЋиз Буснова

Члан и један од оснивача Српске демократске странке.Захвални,Ветерани ГО СДС Приједор и Градски одбор СДС Приједор (001)

Дана 9.11.2018. године навршава се 40 дана

од смрти

ДРАГАНА МИКАНОВИЋА

из Буснова

Брат Милан са породицом

10754

Дана 9.11.2018. године навршава се 40 дана

од смрти оца

ДРАГАНА МИКАНОВИЋА

из Буснова

Синови Марко и Милош

10771

ЧЕДЕ ТОРБИЦЕ(1946 - 2018)из Саничана

15.9. новембар 2018.“Козарски вјесник”

Читуље Читуље

Дана 11.11.2018. године навршиће се година дана од смрти нашег вољеног

ВУКАНА (Душан) ТУБИНА

Нема ријечи које би описале ту љубав и тај однос. Заувијек ћеш бити у нашим срцима.

Твоји синови Александар и Душко са породицама

10745

Дана 11.11.2018. године навршава се година дана од смрти нашег драгог брата

ВУКАНА (Душан) ТУБИНА

Сјећање на тебе је дио наших живота, гдје ћеш увијек недостаја-ти.Воле те твоји: Стеван, Гордана и Вука са породицама 10724

Посљедњи поздрав

МИЛУТИН КНЕЖЕВИЋ - БРКО

Живот траје онолико колико судбина хоће, а сјећање на тебе док ми живимо.

Ружа и Мишо 10751

Дана 11.11.2018. године навршава се седам година од када нас је напустио

наш драги

ДРАГАН ТЕЈИЋ(1980 - 2011)

Седам година је како ниси са нама, али си увијек у нашим срцима и мислима.У срцу те чувају твоји најмилији, твоја Анђела, тата, мама и сестра

10769

Дана 4.11.2018. године у 43. години живота преминуо је наш вољени син

и брат

СИНИША (Вукашин) БЛАГОЈЕВИЋ(1975 - 2018)

Вјечно ћеш бити у нашим срцима и мислима.Неутјешна мајка Стојанка и сестра Татјана

10756

Посљедњи поздрав нашем драгом

СИНИШИ (Вукашин)

БЛАГОЈЕВИЋУ

Од тетка Милутина и сестре Љиље

10756

Посљедњи поздрав нашем драгом

СИНИШИ (Вукашин)

БЛАГОЈЕВИЋУ

Од брата Дарка са породицом

10756

Посљедњи поздрав нашем драгом

СИНИШИ (Вукашин)

БЛАГОЈЕВИЋУ

Од брата Далибора са породицом

10756

Посљедњи поздрав драгом сестрићу

СИНИШИ (Вукашин) БЛАГОЈЕВИЋУ

(1975 - 2018)Од тетке Милке

Баратовић

10757

Посљедњи поздрав драгом сестрићу

СИНИШИ (Вукашин) БЛАГОЈЕВИЋУ

(1975 - 2018)Од тетке Стаке Ратковић

10757

Посљедњи поздрав нашем драгом

СИНИШИ (Вукашин) БЛАГОЈЕВИЋУ

(1975 - 2018)Ујна Пена, брат Перо,

сестре Сњежана, Биљана и Свјетлана

10757

МАЛИ ОГЛАСИ- Продајем кућу у Копривни, вода, струја, телефон, са 11 дунума земље. Све информације на телефон 052 389 006 или 065 917 207. (10432)

- Продајем кућу у Приједору, на доброј локацији (иза бањалучке бензинске) и воћњак у Божићима 10,50 дунума, плац за викендицу 1,5 дунума, мијешане шуме девет дунума са шест дунума оранице. Повољно продајем овогодишњи род јабуке на грани у Божићима и тракторске тањираче - добро очуване.Тел. 052 323 813 (000)

- Продајем „мерцедес 190Е“, бензин - плин, 1984. година производње. Све ин-формације на тел. 065 984 960

- Повољно чистим куће и станове. Звати на 065 541 346

- Повољно продајем дуплу бетонирану гробницу са црним мермером на Па-шинцу. Тел. 052 962 201 (10732)

- Продајем већу количину квалитетне маркиране гардеробе за SECOND HAND продавнице. Већина гардеробе је нова. Продајем и професионалне полице и никловане цијеви за склапање зидних носача за офингере. Тел. 052 212 213 (10770)

- Продајем 60 м2 ламината (аустријски) и 5 унутрашњих врата, ваљак за пе-глање. Тел. 052 212 213 (10770)

- Продајем повољно колица ходалица и хигијенска колица за непокретне особе. Тел. 066 080 501 (10772)

- П р о д а ј е м мерцедес - ди-зел 220 ЦДИ 2001. год. у екстра стању, регистрован- П р о д а ј е м шуму 5.100 м2, погодно за викендицу у Горњим Ор-ловцима- П р о д а ј е м плац 1.100 м2 на дубичкој цести 2,5 km од Тешинића, вода, струја... Погодно за в и к е н д и ц у. Тел. 065/526-169 и 052/323-098

Дана 9.11.2018. године навршава се тужна година дана од смрти наше

никад заборављене сестре

ДРАГИЊЕ (рођ. Кецман) ТАДИЋ

(1927 - 2017)Драга сестро, дани пролазе а туга ће вјечно остати у нашим срцима. Твоја доброта ће вјечно остати у нама.Вјечно ожалошћени, твој брат Стево и сестра Ана са породицом.

(002)

У прољеће 1942. године појавио се први број “Козарског партизанског вјесника” у издању Партизанског обавјештајног бироа Другог крајишког (козарског) НОП одреда “Младен Стојановић”.У љето 1975. изашао је први број послије другог свјетског рата.

Козарски вјесникИздаје: Информативно-пословни центар “Козарски вјесник” ПриједорРедакција и администрација: Улица Саве Ковачевића 15. Лист регистрован код Министарства информација Републике Српске, бр. 170/93 од 10.3.1993.године. Излази сваког петкаДиректор и главни и одговорни уредник: Зоран Совиљ Редакција: Милан Богун, Мира Згоњанин, Тања Мандић (главни и одговорни уредник РТВ Приједор), Радомир Речевић, Мирјана Шодић, Деборах Совиљ, Перо Шпадић, Зоран Јелић, Ивана ПекарићТехничка припрема: Силвија Дејановић, Радмила Радиновић, Миле Станар

Телефони: Директор 232-803, уредник 243-440, новинари 234-271, 234-701, 234-442, служба малих огласа, рачуноводство и маркетинг 232-863, 211-575, техничка припрема 243-441, Радио Приједор 911-822, Телевизија Приједор 211-239, Уредник РТВ Приједор 911-988. Тел/факс 232-803, 232-863.Цијена примјерка одштампана на “глави” ЛистаПретплата: Све информације о претплати на Лист на телефоне 211-575 и 232-863Рукописи и фотографије се не враћајуЖиро рачун: НЛБ банка АД Филијала Приједорж.р. 5620070000263992 (са назнаком за “Козарски вјесник”)Штампа: “Дневне Независне новине” За штампу: Александар Копања, директор

Спорт

Припремио: М. Богун

Спорт

Двадесето теквондо првенство РС“ЉУБИЈА” ПРИЈЕДОР СВЕУКУПНИ ПОБЈЕДНИК На јубиларном 20. тек-вондо првенству Репу-блике Српске, у конку-ренцији 21 клуба и 264 такмичара, ТК «Љу-бија» Приједор је на-ступио са 56 такмичара и освојио 56 медаља. Спортисти Весе Арежи-не освојили су 30 злат-них, 18 сребрних и осам бронзаних медаља те пехар за свеукупног по-бједника. За најбољег сениора проглашен је такмичар «Љубије» Ади Зубановић. Тренер Весо Арежина добио је Плакету за двије деце-није развоја и промо-цију овог спорта.

Теквондо: „КОЗАРА“ ДРУГА, „СПАРТАК“ ТРЕЋИНа 20. првенству Репу-блике Српске у теквондоу, одржаном у Прњавору,уз тријумф “Љубије”, друго мјесто је освојила „Коза-ра“ Приједор. Такмичари Игора Ђукановића насту-пили су са 30 такмичара и освојили 12 златних, 15 сребрних и три бронзане медаље. Најбоља сени-орка РС за 2018. годину је Милица Ступар из „Коза-ре“. Теквондо клуб „Спар-так“ Приједор је наступио са 20 такмичара, а освоји-ли су 11 златних, седам сребрних и двије бронза-не медаље. За најбољу такмичарку у категорији “вртићанке” проглашена је Сара Роквић из „Спар-така“.

Ово такмичење одржа-но је према важећим правилима олимпијског теквондоа, а одржано је

дан послије потписивања историјског споразума у Пјонгјангу о уједињењу теквондо спорта у свијету.

Одбојкашице “Приједора” у побједничкој серији

На 6. „Енергија Grawe купу”, одржаном у Бања-луци, учествовало је 1.269 такмичара из 11 земаља и 97 клубова. Каратисти “Шо-дана” Приједор освојили су једну златну, двије сребрне и једну бронзану медаљу. Маша Видмар је освојила златну, а Јелена Кузмано-вић и Александар Топић сребрне медаље. Бронза-на је припала кадетима екипно у дисциплини бор-бе. За екипу су наступили: Армин Реџић, Александар Топић и Никола Кљајић. Ово је била претпоследња провјера спортиста “Шода-на” пред наступ на Држав-ном првенству за кадете, јуниоре и У21, које ће бити одржано у Бањалуци, 17. новембра.

Стонотениски ТОП 8 јуниорки БиХ

МАРИЈА ГЊАТИЋ ТРЕЋАУ Витезу је одржано так-мичење ТОП 8 - најбољих 8 стонотенисерки јуниор-ки БиХ, на коме је Марија Гњатић освојила треће мјесто и потврдила своје мјесто у јуниорској репре-зентацији БиХ. Гњатиће-ва је у седам мечева ост-варила пет побједа и два пораза.

Најбољи у РС

Такмичари “Козаре” и “Спартака”, уз “Љубију”, најбољи у РС

Сениорке Одбојкашког клу-ба „Приједор“, у Другој лиги Републике Српске, група један, побјеђују редом. У пе-том колу по први пут угости-ли су новоосновани Одбој-каши клуб «Борац» из Бања Луке. Изабранице Владе Вуковића су без проблема резултатом 3:0 савлада-ле гошће и уписале нова 3 бода, учврстивши се на челу табеле. Одбојкашице “При-једора”, након четири су-срета, имају 4 побједе и сет количник 12:2. Пионирке Од-бојкашког клуба “Приједор” гостовале су у Градишци и против ОК «Козара» одигра-ле шесто коло. Очекивано јача екипа домаћина била је прејака за гошће и славила резултатом 3:0.

Карате „Енергија Grawe куп”

ТАКМИЧАРИМА “ШОДАНА” ЧЕТИРИ МЕДАЉЕ

Циљају Прву лигу РС: ОК “Приједор”

ФК „Радник Урије“

СПОРТСКА ОПРЕМА ЗА ДОБРУ САРАДЊУ

Вриједан поклон добили су ученици ОШ „Петар Кочић“. Њима су пакет спортске опреме доније-ли људи из ФК „Радник Урије“. Струњаче и лоп-те мали су знак пажње за међусобну сарадњу коју Клуб и ова школа његују одраније, поручио је предсједник „Радника“ Славиша Краљ. Примјер те сарадње је и бесплат-на школа фудбала која је прошле године организо-вана за ђаке „Петра Ко-чића“.

- Најбитније је да је 40 дјечака који су учество-вали у школи фудбала наставило да тренира у нашем клубу. То је била заједничка акција. Школа је изашла у сусрет са ко-риштењем сале, а ми смо понудили наше стручно знање - каже Краљ. На поклонима је захва-лила Горана Босанчћић, директор ове школе. На-рочито је радује што ције-ла прича има локалпатри-отску ноту, јер је „Радник“ клуб са Урија, гдје се на-

лази и школа. - Годинама сарађујемо на обострано задовољст-во. Људи из „Радника“ су нас посјетили и донијели вриједе поклоне, јер шко-лама свака донација ове врсте добро дође - рекла је Босанчићева. Ова сарадња већ је дала резултата, па су ученици из „Петра Кочића“ прет-прошле године били прва-ци РС у фудбалу. Већина њих из шампионске екипе су и чланови „Радника“.

Освајачи медаља са турнира у Бања Луци

Вриједан поклон за школу