ARIJANA ČULINA DVI-TRI TEŠKE DRAME ZA UMRIT OD SMIJA KNJIGA TRIDESETA Ure ñuje Zoran Maljkovi ć Izdava č: MOZAIK KNJIGA d.o.o. 10000 Zagreb Za nakladnika Marijan Grošelj Grafi čki urednik Sre ćko Joli ć Oblikovanje naslovnice Fadil Vejzovi ć Korektor Sr ñan Boban Tisak: Zrinski d.d 40000 Čakovec 2002. mozaik knjiga 10000 Zagreb 2002. SPLITSKA KVATROLOGIJA Radnja se doga ña na ljetnoj plaži u sklopu koje se nalazi i omanji kafi ć. U četiri odvojene scene zajedni čka tema su čekanja, nade, planovi, odustajanja, mirenja i bezna ña. Svi bi nešto htjeli promijeniti u svojim životim a, ali za to, zapravo, nitko nema snage, a volja ostaje samo na rije čima. U prvoj sceni dvije prijateljice, Koke i Kike, čekaju svoga princa da ih izvede i odvede iz, kako bi jedna od njih rekla, ov e pripizdine. Njihov je razgovor iz dana u dan vrlo sli čan, a one vjerojatno, i to iz čiste komocije, ništa ne će poduzeti kako bi nešto promijenile. U drugoj sceni odvija se dijalog izme ñu dva para: doma ćina Marka i Keke i Vere i Pere, rodbine, koja je stigla u goste iz Zagreba u rodni kraj. Razgovaraju unakrsno muškarci o politici, žene o djeci i recept ima. Jedni drugima upadaju u rije č, često ne slijede ći misao. Uglavnom stje če se dojam društva u kojemu, zapravo, nitko nikoga ne sluša i svi govore u jedan glas. Kroje velike planove o organizaciji države i društva, a teško se mogu or ganizirati i u obitelji. Kako su Vera i Pero rodom iz Splita, oni govore spl itskim dijalektom, no redatelj ih, po potrebi, može "prebaciti" u zagreba čki. U tre ćoj sceni vidimo dva tipa u kafi ću, Cota i Čepa, besposli čare koji se po cijele dane sun čaju i vrte pomalo apstraktnu pri ču o smislu ili besmislu postojanja. Kad im se za stolom pridruži žena s mal im djetetom, koju mu če ovozemaljski problemi, njihov duhovni i mentalni sk lop biva razbijen. Kad ženu

grubo otjeraju od stola nastavljaju uživati u svom besmislu koji im se najednom učini užasno smislen zbog osje ćaja slobode koju ve ć za čas zanemare i ponovno počnu osje ćati besmisao. Ni oni ne će, i to iz čiste komocije, ništa poduzeti, naprimjer, nešto raditi da bi im život postao smisl en. U posljednjoj pri či dva sugovornika, Sipa i Glava, naizgled nemaju ni jednu dodirnu to čku. Prvi je bezuspješan lokalni pjesnik prepun cita ta i mudrolija koje prosipa cijeli život na sve strane. Njegova je dina pjesma je Bezuvjetno tvoj koja, naravno, nema nikakvu literarnu vrijedno st. On je nerealizirana umjetni čka duša. Njegov sugovornik Sipa je obiteljski čovjek kojem ne ide baš najbolje u životu, ali ipak skrbi za obitelj. Da bi se približio pjesniku, razgovara s njim o jedinoj umjetni čkoj crti koju posjeduje, a to je poga ñanje filmova. Umjetnik ga sluša, govori o besmislu posla , rada, truda, novca da bi na kraju od njega izvukao i posljednju kunu kojom j e ovaj trebao kupiti kruh i malo sipice za ru čak. Sipa može govoriti u dijalektu. Izme ñu scena pjeva Redikul, pjeva o svakodnevnom, gotovo , ustaljenom ritmu života likova iz pri če. U scenu likovi ulaze s monolozima, osim u tre ćoj gdje oba lika neko vrijeme ne govore ništa bulje ći u sunce. Pjesma koju pjeva Redikul izme ñu je pojedinih slika ili, po potrebi, unutar njih. REDIKUL: Kad se ujutro probudin, popijen kavu, počešljan se, operen zube, otvorin škure, pogledan lipe cure, rastegnen se i sitin, ajme staje život lip! Kad doru čkujen, skinen pidžamu, obu čen kratku majcu i ga će, i to one koje nemaju ma če, stavin na glavu kapu, obujen livu pa desnu slapu i ositin kako je život lip. Idemo se kupati, kupati, kupati, ne ćemo prolupati, lupati, lupati, nego ćemo skakati, lumpati, pumpati, idemo se kupati. Puten sritnen Marka, Stipu, Peru i njihove žene Kek u, Lu ču, Veru. Onda lipo sidnemo na Rivu, za Marka i Peru naru čimo pivu, ARIJANA CULINA popijemo još kapu ćino u" kavu, pozdravimo Koku, Kiku, Cvitu, Pavu, a ja gledan u sunce i mislin: Jo, kako je život lip! Idemo se kupati, kupati, kupati, ne ćemo prolupati, lupati, lupati, nego ćemo skakati, lumpati, pumpati, idemo se svi lipo kupati . Kada do ñemo na more skinemo kratke ga će kapu, majcu i obu čemo kupa će. Onda sidnemo ispod bori ća i slušamo ti ća, pogledamo šta ima u Slobodnoj Dalmaciji i čiloj naciji i mislimo kako je život lip. Onda ja pozoven Marka, Stipu, Peru, Keku, Lucu,Veru , a pridruži nan se i njihov stariji sin, jer i mali Duje voli igrat pici gin, a zašto i ne bi kad je život tako fin. Onda Marko baci balun Peri, Pero Stipi, Stipe Veri, Keka Luci, Lu ča opet Veri. Onda do ñe još i Luka i njegova unuka, SPLITSKA KVATROLOGIJA onda do ñe i jedan Čarli, Brokva, Pegla, Pipe i još jedan Stipe. Doñe i Coto, Glava, Čep, Koko i Roko, Sipa i čila ekipa.

Jer mi kad igramo picigin život nan je puno fin. Idemo se kupati, kupati, kupati, ne ćemo prolupati, lupati, lupati, nego ćemo skakati, lumpati, pumpati, idemo se svi lipo kupati . Kad se malo okupamo izijemo koju pomu i paštetu, bacimo na briškulu i tresetu. Opet ja pozoven Marka, Stipu, Peru, Keku, Lu ču, Veru. Onda nan se pridruže Čarli, Luka, Brokva, Čep Sipa, Coto, Glava, Koko, Roko. A kad stignu drugi Stipe, Pegla i Pipe podilimo se u četri ekipe. Malo se sva ñamo, malo se ga ñamo, a imamo iste mote za karte i balote. Oko nas dica se štrapaju, neko ci či, neko vi če, neko kri či i ne mogu se na čudit da je život ka u pri či. Idemo se kupati, kupati, kupati, ne ćemo prolupati, lupati, lupati, ARIJANA CULINA nego ćemo skakati, lumpati, pumpati, idemo se svi lipo ku pati. Oko jedne ure spremamo se pomalo doma jer nan je sigurno ve ć gotova šalša od poma, a i od sunca nan ve ć do ñe koma. Na moju bandu onda pozoven Marka, Stipu, Peru, Keku, Lu ču, Veru, a na drugu bandu idu Čarli, Brokva, Luka i njegova unuka, Čep, Coto, Glava, Koko i Roko, onda Stipe, Pegla, Pipe odnosno ve ćina ekipe. Onda skinemo ru čnike sa sike, skinemo kupa će, smistimo maloga u ga će, svi se smijemo i niko ne pla če dok napuštamo Bace. Kad do ñen doma lipo pomažen svoju šalšu od poma, a kad popijen malo vina i dovršin ribu zatvorin ti ća u ćibu. Zamračin škure, zaboravin na cure, bacin se na kau č, opalin ženu po guzi i di je tu misto tuzi kad je život tako lip. Popodne opet skupin Marka, Stipu, Peru, SPLITSKA KVATROLOGIJA ali ne i Keku, Lu ču, Veru, a do ñe i Čarli, Brokva, Luka, Čep, Coto, Sipa, Glava, Koko, Roko, drugi Stipe, Pegla, Pipe i još iz naše ulice po ekipe: Dale, Mrki, Šteta, Lale, Šok, Klompa, Boka, Zoka, Fi ćo, Šok, Kumpir, Mi ćo, Cico, Globus, Mico, Žvaka, Baka, Žuti, Pr č, Bela i Mortadela. I svi imamo iste mote,

ujutro za karte, popodne za balote, i tako igramo i mislimo: Jo, staje život lip! Idemo se kupati, kupati, kupati, ne ćemo prolupati, lupati, lupati, nego ćemo skakati, lumpati, pumpati, idemo se svi lipo kupati . Tako mi lipo znamo uživat u svon motu i životu, znamo bacit pravu kartu i balotu, nediljom lipo idemo na misu, a onda oko podne krenemo na janjetinu prema Klisu i sad recite da nan život nije lip. Idemo se kupati, kupati, kupati, ne ćemo prolupati, lupati, lupati, ARIJANA CULINA SPLITSKA KVATRDLOGIJA nego ćemo skakati, lumpati, pumpati, idemo se svi lipo ku pati. Uveče se lipo svi sidnemo isprid ku će, a ako idemo na Bene povedemo i žene... Onda idemo ja i moja žena Marko, Stipe, Pero, Keka, Lu ča, Vera, Čarli, Brokva, Luka, Čep, Coto, Sipa, Glava, Koko, Roko, drugi Stipe, Pegla, Pipe, Dale, Mrka, Šteta, Lale, Sok, Klompa, Boka, Zoka, Fi ćo, Kumpir, Globus, Mi ćo, Mico, Cico, Žvaka, Baka, Žuti, Pr č, Bela, Mortadela, Karlo, Rene i sve njihove žene. I uživamo u životu koji je tako lip a za uživanje ja san baš tip. Idemo na Ba čvice, Ba čvice, Ba čvice, skini ćemo ga ćice, ga ćice, ga ćice, vidi će nan se guzice, guzice, guzice, idemo svi lipo na Ba čvice. Idemo na Kašune, na Kašune, na Kašune, vidi će nan se čune, čune, čune, jer gaće su nan in pune, pune, pune, idemo svi lipo na Kaš une. Idemo se kupati, kupati, kupati, ne ćemo prolupati, lupati, lupati, nego ćemo skakati, lumpati, pumpati, idemo se svi lipo kupati . Slika prva Likovi: KIKE KOKE djevojke izme ñu dvadeset i trideset godina KIKE: Ja obožavan kupanje, samo šta se nikad ne kup an zato šta ne znan kako ću uć u more. Ako u ñen, ono, pješke re če mi svi da san živa penzija, a skakat, ono, bez za čepljenog nosa, to ti ja ne znan. Do ñe mi doduše da koji puta sko čin bombu, ono, kad me niko ne gleda, ali me opet st raj da ko ne nai ñe pa da ne ispadnen pizda. A šta ću onda kad uskuvan? Lipo se istuširan i gotovo. Ja mislin da je to najpametnije, je li tako? Koji p ut kad mi se ne da kupat sidnen na siku i po čnen razmišljat, a kad tako razmišljaš onda puno mis liš. To je reka jedan pisac sa inicijalima B.B., nije Briži t Bardo nego, neki Nijemac. Najdraže moje misli su mi one koje mi do ñu spontano. Obožavan mislit i kad vidin kod nekoga tipa da misli, da ima niku dubinu u sebi, to mi je drago za

popizdit, mogla bi se odma zaljubit u takvu facu, a isto tako o ću kad ARIJANA ČULINA SPLITSKA KVATROLOGIJA se neko zaljubi u mene da se prvo zaljubi u moja ra zmišljanja, a tek onda u moje tilo. Da ne gleda samo moju lipotu, nego da li po u ñe duboko u me. Ajme meni, šta mije vru će! Kad mi je ovako vru će ne da mi se ništa radit, a južina, ajme, čilu me smanta, a da ti tek ne govorin kako me ladno ća spizdi! A ja mislin da je nama svima ovdi tako. Je li tako? Eto, tako kad mi se ne da ništa radit, sidnen lipo uz more i po čnen razmišljat, a kad tako gledan u duboko more uvate me neke duboke misli. Sve oko mene do ñe nekako plavo, zeleno, toplo, ladno... Ono, jingjang, pingpong, staja znan ... Najdraža moja misal je, ka recimo, sidin ja sad na ovoj siki i do ñe mi da se bacin, itnen, da me nikako, ka, više nema, a ve ć u drugon trenutku pipan se, štipan, ne mogu virovat da san to ja, da san čila, u jednon kusu, živa. Ta moja misal mi je draga za popizdit. Kad tako gledan u duboko more sv a se uzbudin, po čnen se pinit ka more, ka valovi. Ti osje ćaj van je ka kad s nekin vodite ljubav, ono, more bit, a i ne mora. Imanja tako jednu prijatelji cu koja je frigidna samo dok vodi ljubav, ina če je živa vatra, ništa ništa, a onda popizdi iz čista mira. A ja obožavan uzburkano more, uzburkane misli , uzburkane osje ćaje, a opet iman i svoje drugo ja. Smiruju me razmišljanja , more, daleka neotkrivena mista u mojoj glavi, odraz u staklenoj vodi sve to. .. Sad ništa ne radin, lipo se odmaran, a i kad radin, mislin o tome kako ću se odmorit. Za mene je to suština svega. Govorin ja sebi, opusti se lipo, nemoj ništa mislit, ali uzalu d. Misli lete, pa lete, mozak stalno radi. To je ja če od mene, ne mogu ja na to utjecat. KOKE: Tip je stvarno ludnica. O ću samo njega i nikog drugog. A je i ovi život zajeban... Izabereš jednog i onda ga ne moš imat. S to frajera, a ja zapela za jednog. A je i ta kemija čudna. I to zapela baš za onog koji me ne jebe ni dv a posto. A šta ćeš, čila svitska literatura se baš oko toga vrti: "Ja te o ću, ti me ne ćeš." Sta ve će patnje, ve ća literatura. Tako je to. Nijedna velika literatura nije smišna. Sve sama tuga, jad i čemer. Ne bi oni Tolstoj bija Tolstoj da se Ana Kare-njina nije bacila pod vlak. Ona je mislila da je više niko ne jebe dva posto i bacila se, a da je bila sr itna i voljena ne bi ušla u literaturu. Ali, mislin opet, ako bi birala, jebeš ti literaturu. Bolje bit čili život zdrav i anoniman nego za vje čnost mrtav i slavan. Jebeš ti to. Ja volim da me neko pro čita dok sam živa, a ne da o meni čita kad umren. Ajde, jebeš ti to. A možda mu se i svidin ako me dublje p rou či i pro čita. Pro-va ću. Oću njega i samo njega. Znan da ljubav nije kamen, al i prova ću je pogurat. KIKE: Tila bi zaplivat, ali me straj kad plivan le ñno, a to ono na le ña. Straj me da u nešto ne opizdin. Nije me straj glisera, on ima jak motor, čula bi ga, nego u kojeg muškog koji misli, kad ARIJANA ČULINA pliva i maše rukama ka lopatama, daje centar svita. A i ti muški, gori su od pi čkica. Kako se samo puvandere isprid ogledala u tere tani, kako se gledaju i mire miši će, drob usu ču u se, rastave noge i ruke pa odaju ka oslobodioci , sve jedan drugom pridržaju utege, a da ih pitaš bi li t i pomogli raš čistit bovane oko vikendice, a, to ne bi, a kad pogledaš bolje, i bovani su utezi. Lipo se mogu dodavat, vježbat, a uz to napravit štagod i ko risno. Ali ne će danas niko da se umara, to ti je. Svak biži od fizi čkog posla i obaveza. Svi bi tili da im s neba padne, imat para, ne umorit se i živit št a lagodnije. Jedino di se

oće umorit je teretana. Tamo dižu po dvi-sta kila, a doma ne bi ni čačkalicu. Neću ulazit u more da ne opizdin u kojeg od njih glavo n pa da mi mozak zauvik ne zabloka. Kad uskuvan, istuširat ću se i gotovo. To je najpametnije. KOKE: Najviše volin kontraste. Ono, crna kosa plave o či ili zelene ala Alen Delon. On je bija faca kad je bija mlad. Ima iste o či i kosu ka moj tip Ći ćo. Pljunuti je on. A i Hulio Iglesias je jebo-zovan i egzoti čan za popizdit, pogotovo kad piva na francuskon i španjolskon, a jo š mije egzoti čnije to šta ništa ne razumin. Da piva na našen, to ne bi bilo t o. Obožavan plavu boju očiju Breda Pita. Šteta da neman njegove o či boje mora nego ove moje boje govna, ali me tješi to šta su znanstvenici utvrdili da se ovake ka moje sporije kvare i bolje vidu. SPLITSKA KVATROLOGIJA KIKE: Moran pocrnit jer san dobila nike bikinije iz Venecije. Kri čavo žuti i kri čavo zeleni, šta se proziru kad su mokri, a sjaje ka d su suvi. Ne mogu ih obuć o" srama ako ne pocrnin. A uvik kad ih pogledan, s ite me na Veneciju. Obožavan taj grad, pun vode, kanali ća. Ne moraš i ć na plažu nego kad uskuvaš, dok na primjer ku-vaš ru čak, moš lipo sko čit kroz ponistru i raz-ladit se. Onda mi opet padne na pamet kako bi bilo lipo sko čit nekom tipu u gondolu i oti ć neg-di daleko iz ove pripizdine. To mije romanti čno za popizdit. Evo, opet mi dolazi na pamet ona moja najdraža misal kad mi do ñe sko čit pa ne sko čin... Ali, opet nigdi nema ovakvog mora, ovakvih ženskih, sunca ka kod nas. Zato bi nas svi tili i uzest. Al ne damo se mi. Obožavan to sunce kad me miluje, prži. Samo ne volin kad zavru ći priko četrdeset pa svi po čnu smrdit od znoja ka prasci. To mi je gadljivo za popizdit. Na plažu uvi k uzmen sa sobon koji roman, križaljku, novine, Hegela, Spinozu, jer ne m oš čili dan pustit mozak na pašu. Sve to lipo pro čitan i riješin. Sve osin Hegela. Njega ne čitan jer me straj da se ne smo či, da ga sol ne izi ñe ili da ne izblidi na suncu, a u borovoj šumici me straj da smola ne bi pala na koji list i slipila strane. Zato ga ne čitan, ali o njemu duboko razmišljan. Tri-bat će mi sad kad upišen fakultet. Pokušavan ve ć godinama pa ništa. Nema veze, k vragu i ARIJANA ČULINA priša. Šta čovik dulje studira osje ća se mla ñi. Drugi se brinu za njega, društvo, roditelji. A i onako, šta bi da san završi la fakultet? Ko bi naša posa? Triba na ć nekog bogatog tipa ili neku vezu. Otac mi ima veze na stomatologiji, a ja sa stomatologijon baš neman pun o veze, osin šta iman lipe zube. Ja bi tila neki umjetni čki faks jer san, odkad znan za sebe, bila umjetni čka duša, mada još mnogi nisu prodrli u me. Ispunjen a san sa svin i sva čin. Osje ćajima, bogatstvom, širinom, razumjevanjem, lipotom, brigom za ljude. Jednon ri či, znan da sam za čudna. A otac bi tija tu stomatologiju. Govori on: Jebeš umjetnike. To sve tamo ludo, jadno i siromašno. Niko nije normalan. Ali zubar je zubar. Dok je ljudi bit će i zubiju. Govori on: Izra čunaj, draga moja, koliko čovik ima zubiju, pomnoži sa brojem stanovnika u gradu pa ćeš vidit ra čunicu... Jedna navlaka je najmanje pe-tsto maraka, a čoviku zatribaju novi zubi kad tad, a di su plombe, vañenja, proteze i svakojake estetske pizdarije. Tu nemoš propast. Zub i su ljudski organi bez kojih čovik ne more, i kad mu ispadne jedan do će po drugi, a bez slike i teatra se more. I eto ti ra čunice. Samo sad čekan da mi otac pita jednoga prijatelja šta je sa njin iša u osnovnu školu, on j e dobar sa direk-toron fakulteta koji bi mene moga tu ubacit. A bogati, sv ak danas ima fakultet, pa ću i ja... je li tako? SPLITSKA KVATROLOGIJA KOKE: Ja san malo konzervativna. To je ku ćni odgoj. Sve ti je šta poneseš iz kuće. Pogotovo šta poneseš prvih sedan godina, jer je dokazano da razvoj

ljudske inteligencije prestane u sedmoj godini živo ta. Tako je i u mene stala. Ali prema tih sedan godina ti se posli ponašaš, odn osiš. Zato je meni normalno da frajer prvi pri ñe ženskoj, kad se meni neki tip svidi ja mu nikad n e pri ñen prva, ali san uvik u njegovoj blizini tako da me ti ja, ne tija mora vidit. Ono, lipo, decentno... A ako je baš ćorav pa me ne vidi onda gaja ka pitan, normalno, decentno: Imaš li Malboro? Onda on kaže: Neman. Onda ja kažen: Nema veze može i Ronhil. Onda se on izdere: Ne pušin, je bate! Onda ja kažen: OK, OK, nema veze, nemoj se uzbu ñivat, ne pušin ni ja. Onda me on pita: A šta me onda tla čiš s pušenjem, jebate? Onda ja kažen da mi prija pu ši. Onda on kaže: Ali ti je prija popušila jezik, nek pita sama za se . Onda ja kažen OK, posla ću je. Onda on kaže: Nemoj je, jebate, slat, reci joj ti da ne pušin i da neman duvana... Onda ja to pre čujen i otr čin do prije. Onda ja kažen priji: Aj pliz, pitaj ga ti. Onda meni prija kaže: Jebate, ne pušin ja nego ti. Onda ja kažen: Nema veze, on i tako nema duvana. Pitaj ga i reci m u, ka usput da mi se ka malo svi ña. Onda ona ka meni za u činit ode i pita ga. Onda ona njemu re če šta san joj ja rekla. Onda on njoj re če: Znaš šta, reci priji da mi ga malo popuši. Onda se ja ARIJANA ČULINA ka malo ofendin, a ko i ne bi?! Ostavin mu poruku n a motoru ili ga nazoven na mobitel pa mu se ne javin. Onda on vidi moj broj pa me nazove i pita: Ko je jebate, ko me triba? Onda ja kažen: Firma za jaja. Onda on kaže da nema ništa s jajiman. Onda ja kažen: Ajme, a kako to? Onda on kaže: Lipo aj u lipu pizdu materinu i ti i jaja. Onda se ja zabunin i kažen da ja neman jaja, onda on kaže: Aj onda u kurac. Onda ja kažen: Puši kurac de bilu bez muda, odnosno jaja. Onda se ja nadan da mu je moj glas bija simpa ti čan pa čekan da mi se javi. A ako se ne javi i ako svi ti moji fini i dec entni pokušaji padnu u vodu onda mu pljunen na kvaku od motora i onu poruku na njoj. Ali nikad, ne, ja ne prilazin prva. To mi je princip. KIKE: A ono san po čela govorit o sun čanju i o tome kako moran pocrnit, e. Ali i tu me mu če nike dileme jer svi govore da više ništa nije ka staje bilo, da je sve postalo nezdravo pa tako i sun čanje, da će do ć sud svita, da jedemo samo otrove, plastiku, da više nema ništa ukusa. A normalno kad sve uvozimo iz Evrope, a evropske su pome ka žvake. Kad ih vidiš i zgledaju samo takve, crvene se i rumene. Takve su zato jer u njih uštrcavaju pi gment od prasca, a kad ideš provat nema ukusa ni mirisa, ni šušta ni gusta. Ist o ka kad vidiš niku zgodnu žensku koja figura za poludit, a kad je ideš malo r azotkrit, ništa, šuplje, šta bi mi rekli: "Izvanka gizda, SPLITSKA KVATROLOGIJA unutra pizda". A govoru da smo zapravo sve to mi lj udi krivi, jer da smo ogadili i spizdili netaknutu prirodu otkad je došla industrijalizacija i elektrifikacija. A imaju i pravo. Kad samo promisli š koliko ima auta koja zaga ñuju pa ispaljenih raketa koje probijaju zemljinu ko ru. To ti je isto ka da, naprimjer, tebe neko buža svaki dan, bila bi čila izbužana i puštala na sve strane, ka probušena guma. Tako i zemlja. A i t i atomski eksperimenti. Bogate zemlje se natje ču ko će napravit bolju bombu za uništit čo-vi čanstvo, onda se te bombe isprovaju tako šta ih bacaju u mor e, onda one na činu u moru velike rupetine pa kad se Zemlja vrti voda po čne pomalo curit u svemir tako da bez vode dolazi do globalnog zagrijavanja zemlje pa je radi toga sve vru ćije, i zato se štetno sun čat. Mene straj da jednog dana kroz te rupe svi ne iscurimo u svemir, a Zemlja čila ne pukne ka dinja. A uz to se gori u svemiru još sve spizdilo, eksplodiralo. Neke komete, meteor i, zvižde, planeti i šta ti ga ja znan šta još pa su ti meteorski geleri opizdi li u zemlju i proširili one male buže od raketa i atomskih bonba pa su tako nas tale rupe, koje sad stru čno zovemo ozonske, a ozon je ka recimo čisti zrak. Moš ga kupit u vri ćicama. I tako sunce sad nema nikakav štitnik, suncobran, bla tobran, nego direktno tu če

u nas, tako da čovik more ostat bez kože, a ljudima je koža ka i ze mlji kora, samo šta se ARIJANA ČULINA ne zove ozonska koža, nego ljucka. Opasno se sun čat, za popizdit. Zato Koke prvo sun ča gornji dio tila dok joj je donji u vodi, a onda s e okrene naopako, napravi stoj i dok joj je glava u vodi, noge su joj vanka pa svako malo vata zrak, a ja iman svoju strategiju. Lipo se nama-žen kremon s kojon crniš, ono, sam od sebe i u najmra čnijoj sobi. To je pametnije. Neki će re ć, staje sad ovoj, jebate, je opaljena. Voli se kupat, a ne kupa se, voli se sun čat, a crni u sobi. Ali sve to ima svoje zašto, ima tu neke dub inske logike, ako razmišljate duboko ka ja. KOKE: Ma tip je stvarno za ispalit! Da vidiš kakva mu je jaketa, ono ka, ma ne mogu ti objasnit. To ti je neka boja, nije zelena, nije plava, nije crna nego... KIKE: Modra... KOKE: Ma nije skroz modra, nego više ka... KIKE: Marinsko plava... KOKE: Nije marinsko nego... KIKE: Tirkizna? KOKE: Ma nije skroz tirkizna, nije ono tirkizna. A kakva je to tirkizna? KIKE: Tirkizna, jebate, ka tirkizna. Boja tirkiza. Znaš ono kad piše u romanima: "Ona se susrela sa njegovim čeli čnim prodornim pogledom i osjetila kako joj noge klecaju i kako pomalo ne- SPLITSKA KVATROLOGIJA staje uranjaju ći duboko u tirkizno prostranstvo njegovih o čiju." KOKE: Za popizdit. KIKE: E. "A onda se odsjaj njegovih o čiju boje tirkiza odbio od odsjaja njezina pogleda boje purpura", a purpur ti isto ka baca malo na plavo, imaš ono pismu Prpi rein. KOKE: A? KIKE: E. "I varnice koje su zaiskrile na sve strane , varnice paleta svih boja vatrometa, bile su zapravo iskre nesagledive dimenz ije ljubavi koja ih je pratila i osvjetljavala njihov životni put posut ru žama sve do njihova kona čnog ugas-nu ća." KOKE: Aj, dobro, aj, dobro, nemoj više pizdit. Ra-z umin, ajde, tirkiz, purpur. Nije bitno. Uglav-non, jaketa mu je bila ka nešto i zmeñu crne i plave... Pa onda kad ti digne kolet, pa stavi ruke u žepe. Koji put stavi samo u jedan, pa ga malo provrti. KIKE: Koga? KOKE: Maloga u ga ćama. A to je tek jebozovno za popizdit. A na to ti sve nabaci izriganu la košta majicu na vodoravne rige, šta mu čine leda na trokut. Pa crne o čale, bile ga će, ali ne skroz bile, nego više kaki, pa malo ka prozirne, jebate ludnica... Koke upali tranzistor, zabavna muzika svira ARIJANA CULINA KIKE: E! KOKE: A ispod ga ća mu se naziru seksi bokserice na Miki Mausa. Oboža van taj spoj grubosti i nježnosti. Mogu mislit kakvi je u o nim stvarima. Pa stavi ruku tako u ga će, još malo probu-lja po onoj stvari, valjda da ga šta udobnije smi-sti, na ñe mu najbolju poziciju. Ja buljin, neugodno mi, al ne mogu prestat buljit u njega i njega. Magi čno me privla če. Zanima me na koju gaje stranu smistija. A miriše, uf... KIKE: Ko? KOKE: On jebate! KIKE: A ja mislila mali mu?

KOKE: Aj ne pizdi. Kad mu se približiš na metar osj etiš njegov parfem koji ti golica nozdrve, a onda me posli čilu uzgolica, ajme! A uz sve to još i pocrnija. Pa da viš to on crn, a kosa još crnja pa kad do ñe malo bave, pa mu baci čuperak na čelo, pa kad se od znoja malo ka zalipi, izvadi češalj iz stražnjeg žepa pa se lipo zagladi. Živi seks. KIKE: A je ti seks. KOKE: Najja či je seks kad ti maštaš o seksu, a ne kad do ñe do njega. KIKE: Meni nije. KOKE: A i ti... KIKE: Umukni malo, ugasi tu muziku! Dekoncen-triraš me. Podcrtavam! SPLITSKA KVATROLOGIJA KOKE: Šta? KIKE: Najlipše opise i pouke. Tako moš svašta nau čit. Evo, vidi: "Sunce je obasjavalo njegovu garavu kosu koja je bila toliko crna da je bila plava..." KOKE: E, e sad si me sitila. Takva mu je boja jaket e, ma bravo! KIKE: "Koja je bila toliko crna, daje bila plava ka o staro vino. Provla čila je prste kroz njegovu kosu i opijaju ći se njome šaputala je u zanosu, a on je mrmorio nešto nerazumljivo, vidljivo uživaju ći, dok se njihov prijatelj povjetarac lagano poigravao nestašnim garavim čuperkom koji je od odsjaja sunca sad bio gotovo srebrn i skakutao, kao u nekom ludom plesu, čas amo čas tamo kao nekakva pomahnitala mušica, a ona je sklan jala dla čice koje je vjetar odvajao od ču-perka s njegova orošenog čela i moglo bi se re ći da ga je čak pomalo i nervirala, narušavaju ći tako mir i gotovo crkvenu tišinu tog pretoplog proljetnog dana." Ugasi tu treštavu muzik u! KOKE: Staje to garavi? KIKE: To je poetski crni. KOKE: A koliko tih crnih boja ima? Ja sam mislila d aje crna, brate, crna i gotovo! KIKE: Draga moja, nije život crno-bili svit. Život su nijanse. Kad bi razmišljala ka ja shvatila bi složenost življenja i postojanja. ARIJANA ČULINA KOKE: A jebate! KIKE: A nema tu jebate, da čitaš romane i filozofe ka ja znala bi. Osin velikih misli i poslovica pocrtavan i stru čne ri či tako da me nijedna emisija i nijedan složeni razgovor ne more za-te ć, a da ga ne razumin... Aj se ti sad malo pribaci na moju stranu da me malo uvati sunce i sa druge strane. Stišaj muziku da čujen tišinu! KOKE: Menije draže slušat muziku nego tišinu. KIKE: Promini bar stanicu, stavi nešto romanti čnije. KOKE: Aj dobro, ajmo sad prominit mista. Mijenjaju mjesta. Znaš, i moj momak puno čita? KIKE: Al ti imaš momka? KOKE: Neman, al ću imat. Pri čala san ti o njemu. KIKE: Oni sa motoron i jaketon. KOKE: E ti. On ti je pretpla ćen naNešnal Biografi. KIKE: A je li? KOKE: A je... I ta ti je čila knjiga na engleski. KIKE: Pa kako je razumi? KOKE: Učija u školi, borati! KIKE: A i ja san samo neman s kin razgovarat pa mi je malo izlapija! KOKE: E, al on ti dosta gleda Emtivi i Kartun Net-v ork... Pa eto ti, a zna i talijanski, samo malo SPLITSKA KVATROLOGIJA slabije, jer mu je talijanski bija iz izborne, a i ne vata dobro Rai Uno. KIKE: A je me s ove strane prži, za popizdit. Aj jo š malo, pa ćemo prominit strane.

KOKE: A da mu tek vidiš motor crveni, sa širokin tr kaćin gumama, a ima ti nike cilindre, auspuhe, konje, ima ti dva retrovizora, l udnica. Samo mu je jedan retrovizor malo škvorcan. Sve san ubrala. Pa da viš kad sidneš na tog zmaja. KIKE: Sidila si na njemu? KOKE: Na kome? KIKE: Moto ru, jebate! KOKE: Ja mislila da ti misliš na njemu. Ne ću dok ne popravi retrovizor, da se ne spizdimo di... KIKE: A! KOKE: Triba mislit unaprid, jel kad se šta dogodi, poslin je kasno. A da vidiš kako mu stoji... KIKE: Ko mu stoji? KOKE: Motor jebate! Ka da se rodija i srasta sa nji n. Pa kad nagazi gas, jaketa se napuše, kosa zavijori, pari ka da će poletit. On ti voli da motor malo više breke će pa ti na kolo stavi izrizanu čašu od jogurta. Onda je to ono pravo... Kad se voziš ništa ne vidiš, ne čuješ, moš se posvetit samo osje ćajima... KIKE: Oš me malo namazat? KOKE: Aj o ću, okreni se... A borati, jesi izgorila, guliš se.. . ARIJANA ČULINA KIKE: Ajme, šta ću? KOKE: To ti je prirodni piling. KIKE: Onda dobro. KOKE: Ajde, jesi li se namistila? KIKE: A šta bodu ova kamenja! KOKE: A tebi nikad dobro. Kad te ništa ne bode, ajm e, a kad te bode opet ajme... KIKE: Kad iman uvik neki nemir u glavi. KOKE: Dobro da nemaš doli nemir... KIKE: Uvik su ti one stvari na pameti! KOKE: A staj e tebi na pameti? KIKE: Ja ne mislin samo donjon glavom, nego i gornj om. KOKE: A? KIKE: Često razmišljan o životu, bavin se nikin životnim p itanjima i sve se ka vrtin u krug. Nikako da sastavin po četak i kraj. Ma koliko razmišljala i naprezala mozak neke mi stvari nikako nisu jasne. KOKE: Ja bogme nikad ne mozgan. Mozgala ne mozgala isto mi se piše. Ako nešto ne razumin, ne pokušavan ni razumit. Stavit ću ti još malo ulja... KIKE: Tebi je sve jednostavno. Ali to su takve komp likacije daje to nedoku čivo. KOKE: Menije sve doku čivo. Šta doku čin doku čin, a šta ne doku čin nišan doku čila. SPLITSKA KVATROLOGIJA KIKE: Ja stvarno neman s kim pri čat. KOKE: Pri čaj, aj, pri čaj. Stavit ću ti malo pudera na ovu bubuljicu. KIKE: Mislin to kako je nasta svit i di ćemo posli smrti, to niko ne zna. Dobro, ajde. Naga ñaju niki o tome i mišaju ništo po bo čicama, ali zapravo niko nema pojma o ni čemu jer i ti šta mišaju te bo čice isto umru. Oni govoru da nema Boga i da smo mi postali od majmuna, a ja misl in da su oni ograni čene budale bez širine, jer bome i majmun je triba od ne čeg postat. Govoru od amebe, a ameba od atoma, a ko je stvorija atom? KOKE: A ne znanja staje to ameba i atom... KIKE: A ko će to tebi sad objasnit, ne bi ti to ionako svatila. Samo ću ti re ć daje ameba, ništo ljigavo, ništo ka meduza, samo ja mislin da ne pe če, a atom ti je ništo sitnije od prašine. KOKE: Ja san ti alergi čna na prašinu, onda san sigurno i na taj atom. KIKE: Ajme, nemoj me tu jako! Vidiš da san izgori-l a. KOKE: Dobro, ajde... KIKE: Tila san re ć da to ne možemo vidit.

KOKE: A kako ćeš, bogati, vidit kad ti mažen le ña. Nemaš o či na guzici! KIKE: Ma ko govori o bubuljici i le ñima. Govorin o atomu. Ne moremo mi njega vidit. ARIJANA ČULINA KOKE: A borami kad se meni doma na tapetu nakupi pr ašine i tih atoma moga bi prst utirat. KIKE: Ja san samo sigurna daje Bog stvorija sve pa tako i ti atom. Ja virujen u Boga. Triba vi-rovat u Boga. KOKE: A fala Bogu. KIKE: Eto vidiš, ja virujen u Boga i znan daje on s a mnom, ali se ipak koji put osje ćan ranjeno, neshva ćeno, napušteno. Odakle toliko zlo čestog i glupog svita na ovoj zemlji, Bože moj, to me zanima, i kad san malo dublje po čela raz-mišljat i pritumbavat zastoje to tako, došla sa n do zaklju čka da je ve ć od samog po četka teško bilo šta razumit. KOKE: Šta to triba razumit? KIKE: Jesu li Adam i Eva prvi ljudi na zemlji. KOKE: Ajde, jesu! KIKE: I sad, Adam i Eva su imali svoju dicu kako on o Kajina i Abela. Je li tako? KOKE: A bi će... KIKE: Drugog svita nije bilo. Je li tako? KOKE: A bi će... KIKE: Šta a bi će? KOKE: A bi će daje tako kako ti kažeš... KIKE: I šta tebi tu sad ne štima? KOKE: Sve štima! KIKE: Razmisli malo. SPLITSKA KVATROLOGIJA KOKE: Rekla san ti lipo, jebate, dica ka dica. KIKE: Dobro, ja ću ti re ć! Kajin i Abel su dva brata i normalno da nisu mogl i imat di če, a šanse su se još više smanjile zato staje Kajin lipo jednog dana ubija svog brata Abela. KOKE: Au! Vidiš daje zla uvik bilo. KIKE: Slušaj dalje pri ču. Kajin ti je onda otiša od ku će i naša ženu i oženija se. A sad mi ti reci čija je ta njegova žena bila ćer kad su njegovi ćaća i mater, koja je nastala od ćaćinog rebarca, bili jedini ljudi na zemlji? KOKE: Dobro ti govoriš. To mi ne bi palo na pamet. KIKE: Nema druge nego daje to bila njegova sestra z a koju on nije zna. Možda ijedno trista godina mla ña. KOKE: Trista godina? A jesi ti popizdila? KIKE: Nišan. Nego su ti prvi ljudi živili i po osam sto godina. KOKE: A blago in se. KIKE: A je u neku ruku, ali brzo je Bog vidija koji čovik napravi pizdarije i u par godina, a kamoli u osamsto pa je smanjija živ otni vik, ali nered je osta tu negdi li-la. Jer su prvi ljudi imali osamsto god ina za radit pizdarije, lošije su se hranili i mozak inje bija nerazvijen. Nije tako brzo napredova pa bi u osamsto godina napravili pizdarija ka mi recim o danas u godinu dana. A danas napreduje sve, tehnologija, mozak, a i . ARIJANA ČULINA pizdarije... A da ti ne govorin kad bi se nama otko čila još ona jedna strana mozga, zaboravila sanje li liva ili desna, ta šta n an ne radi. Šta bi to onda bilo? Morali bi umrit odma posli ro ñenja kako ne bi sve spizdili.

KOKE: A dobro da nismo otkva čili tu stranu mozga. Bolje imat manje mozga pa dulje živit... KIKE: To je geneza, po četak svog nereda. I sad ti je Kajin naša tu ženu ko ja mu je zapravo bila sestra i sa njon napravija dicu. Onda su se ta dica opet ženila i imala svoju dicu. Eto ti, sve bra ća i sestre u braku. I sad se mi čudimo odakle toliko kretena na zemlji. KOKE: Aj sad ti mene malo namazi... KIKE: Ništa ti mene nisi razumila. KOKE: Razumila san, jebate, samo ću čila izgorit. Šta ću sad razmišljat o tom Kajinu u Abelu. Oni su bili i otišli, a ja san sad tu, živa živcata. Ne ću da sad zbog tih debila izgorin, jebate. KIKE: A dobro, jebate. Dodaj mi tu kremu, ajde. KOKE: A da ti vidiš kakva mi je bila vesta. On je b lenija. KIKE: Ko? KOKE: On, jebate. Nije mi tija dat gusta, ali znan daje blenija. KIKE: E? KOKE: Ne znan kako bi ti je opisala. Bila je bila.. . KIKE: Ko? SPLITSKA KVATROLOGIJA KOKE: Vesta, jebate, na špaline oko vrata. Ka ona o d Merlin Monro u filmu, samo šta meni nije puvalo ispod suknje pa efekat ni je bija isti. KIKE: Ne triba tebi vitar, ti si i bez njega propu vala. KOKE: Ma nemoj... al kad smo ve ć kod toga, ne znan koga su više propuvali. KIKE: A ko mi se javlja? Propuvana i gori i doli... KOKE: Aj, dobro ne ćemo se sad sva ñat... KIKE: Ti si prva po čela... KOKE: A bome ti si... KIKE: Okej, pametniji popušta! KOKE: Ta vesta... KIKE: Koja vesta? KOKE Ona staje bila bila. KIKE: A jebate... KOKE: Vesta je bila bila, a ja bila crna, eto tako ka ti... KIKE: Ma nišan ja baš nešto crna, tek triban po-crn it. KOKE: Crna si, kako nisi? KIKE: Ma nišan! KOKE: Daj ruku pa ćeš vidit da si crnja od mene. KIKE: Evo, ali vidiš, od one san ti kreme za sun čanje sad malo na fleke. KOKE: A je, imaš pravo, ja san crnja i moja je boja nikako ka lipša. ARIJANA ČULINA KIKE: Ma nemoj, molin te. KOKE: A ći će su mi stale, da vidiš. KIKE: A bi će si imala re ñipet puš-ap. KOKE: Koji re ñipet? KIKE: Oni diži uzbrdo... KOKE: A šta misliš, da meni triba to za dizanje, je li? U mene je sve dignuto samo od sebe... KIKE: A, e... KOKE: Oči su mu ispale gledaju ći u ono moje slovo v. KIKE: Koje slovo v? KOKE: Ći će, Bože... KIKE: Okrene se. Neš ti ći ća... KOKE: Oči mu bile crne, a moja vesta u njegovin o čima bila bila. Jo, kontrasta! KIKE: Crno, bilo, crno, bilo, crno-bili svit, crno- bili televizor, crno-bili... KOKE: Aj ne pizdi! Oš zapalit jednu?

KIKE: Koju imaš? KOKE: Nijednu. KIKE: A onda ništa. Nema cigare, nema pušenja. KOKE: Ali ima sunca. Lipo smo se namazale. Ajmo sad le ć i malo mu čat da nas sunce bolje uvati. Posli ćemo užicat duvan. Muk. SPLITSKA KVATROLOGIJA KIKE: Znaš šta, taman kad, eto, svatin i prihvatin neku stvar do ñe nika druga i totalno me spizdi. Slušaš li ti mene? KOKE: Aha. KIKE: Prvo san dugo razmišljala po kojen to princip u radi televizija? Kako je to mogu će da ta kaseta živi. I onda san, ajde, shvatila... KOKE: Aha. KIKE: Dobro, nišan zapravo shvatila, moglo bi se bo lje re ć da san je prihvatila, pa mi je to ka postalo normalno, presta la san se pitat po kojem to principu radi, jer da mi objašnjavaš i sto godina j a to ne bi razumila, razumiš? KOKE: Razumin. KIKE: Tako mije isto i s telefonon. To mi je još lu ñe i zamršenije, jer nikako ne mogu svatit da je pun zrak nevidljivih žica, ne mogu svatit kako se sve ne zaprtljaju, izmišaju i kako svaki čovik ima svoj broj. Po meni bi tribalo bit žica isto koliko i brojeva. KOKE: I po meni. KIKE: Al eto, nije po nama. To mi je nejasno za pop izdit. I kako oni na pošti znaju kolko je ko s kim pri ča? To je stvarno čudo prirode. Ali ajde, i to sam prihvatila. Morala san. Slušaš li? KOKE: Aha. KIKE: Dobro, to da se ljudi mogu čut na dva kraja svita isto mi dugo nije bilo jasno, a nije mi ni ARIJANA ČULINA sad, ali eto čuju se, moj Bože, pa se čuju, sri ća da se ne mogu vidit dok pri čaju, jer to bi tek bija nered. Sa kojih sve mista i u kojim pozama mi ne telefoniramo, Bože oslobodi! Ali govoru da ve ć postoje takvi telefoni sa slikon. Ne bija, bogme, da me neko gleda dok sidin na zahodu. Neka ima iluziju dame. A taj mi ne će u ć u ku ću. K vragu i ta tehnika, samo nas je spizdila. Ja u autu slušan samo jednu stanicu, jer od pustih bot una ne mogu drugu na ć. Jebate, uskoro će tribat završit fakultet da bi čovik zna upalit radio i mikrovalnu. KOKE: Aha. KIKE: Ma jednu stvar nikako ne mogu svatit, a ni pr ihvatit. KOKE: Aha. KIKE: Ne mogu razumit da čovik iz Amerike pusti papir na oni aparat, telefaks i da ti isti papir iza ñe, recimo, ovdi u Splitu. To mi nikako ne more u ć u glavu. Jednog dana bi i mene mogli tako propustit k roz nešto pa da osvanen, recimo, u Africi jer kakve sanja sri će sigurno ne bi osvanila u Holivudu. KOKE: A šta ti moš pizdit, ajde bolje užicaj koji d uvan. KIKE: To ću posli da mi se ne prikine nit razmišljanja. Jel t i viruješ u Boga? KOKE: Virujen. Rekla san ti. SPLITSKA KVATROLOGIJA KIKE: Eto vidiš, mi virujemo, iako ga nismo vidile. Kaže se, blago onom tko me ne vidi, a viruje. E, blago nama, ali ima ti ljudi koji re ču: "Ja virujen samo u ono šta vidin", a vidiš zrak ti je pun žica za ra dio televiziju, a i pun je koridora za telefon, mobitel, telefaks. Eto. Ti ist i ljudi koji ne viruju u Boga, zato šta ga ne vide, viruju u žice koje isto ne vide ili, recimo, u one

grinje u prašini. Oni ih ne vide, šta ne zna či da one ne postoje, isto ka i Bog, je li tako? KOKE: Ma vidi mi nokte. Mora ću u pedikera. KIKE: Eno ti Gorde nešto maše. KOKE: Vi če. Šta Gorde? Šta govoriš? A kostim... Ustane. Je, lip mije... A da si ti tek vidila kakve su boje bile prije. Nešto nevi ñeno. Ka ono šta nose na Havajima i Tahitiju... Ali vis ti moja Gorde, kako su žmarile. Vidiš ti sad ovaj kostim od prošle godine, a vidi ovi pare. Viš ti kolko je to izblidilo? I meni je za nevirova t. Ma ja ih lipo uvik ražentan, ali to ti je kvaliteta koja se vidi. Njim a je najvažnije prodat. A ja budala kupin... E, jesan, malo san smršavila... Ne, ne, nije od dijete, malo ljubav. KIKE: Sidni doli, šta se dereš. Svi gledaju u te. K OKE: Ništa, Gorde, re ću ti to kad se vidimo drugi put. Je, lipo mi stoji? Fala na komplimentu. KIKE: Šta se dereš! KOKE: Nije, nego me Gorde nije dugo vidila. I ARIJANA ČULINA KIKE: Sidi! KOKE: A šta si naporna! Dobro, Gorde, aj, vidimo se. KIKE: Vidiš, ni radijaciju čovik ne vidi. KOKE: Govorin da me Gorde nije dugo vidila, a ne radijacija. KIKE: Ja san ti po čela govorit kako ljudi u nešto šta ne vide viruju, a u nešto ne viruju. KOKE: A je si naporna, kad ti nešto počneš pilat, ne moš pristat. KIKE: Si ćaš se ti Černobila? KOKE: Si ćan se, ajde, si ćan se, jebate. KIKE: Pa šta se ljutiš? KOKE: Pa ne ljutin se. Ti stalno mel ješ, a meni ne daš ni da se Gordi javin... KIKE: Javi se, samo se nemoj derat. KOKE: Aj... aj... Šta s tin Černobilon? KIKE: E kad je bija svi su odali u nekin kesama, sve nešto paziš da ne ugaziš, a u biti ništa ne vidiš. Znaš šta mi još nije jasno? KOKE: A ništa ti nije j asno? KIKE: A dobro, ako ćeš se ljutit, onda ništa... KOKE: Ma ne ljutim se. Nego ti uvik svoje guraš a meni ne daš ni da se pet minuta Gordi javin. Aj reci šta ti nije jasno, al samo još to. KIKE: OK . Naprimjer kako se kapsula... KOKE: Antibiotik? SPLITSKA KVATROLOGIJA KIKE: Ne kapsula za ist, nego kapsula od rakete, re cimo odvoji se od nje, a posli je opet na ñe u svemiru... Ne znan zašto osje ćan neku obavezu da se sva ta pitanja pritumbavaju baš u mojoj glavi? KOKE: A ne znan ni ja... KIKE: Isto san tako došla do zaklju čka kako jedemo samo nezdravu hranu. Ljudska rasa je iz godine u godinu sve deblja i deb lja. Svi ti suvišni kili uskoro će slomit Zemljinu koru, što će uzrokovat urušenja koja bi mogla poubijat milijune ljudi... A to je ve ć po čelo, pa nisu ti ovi strašni potresi danas slu čajno... To je uglavnom od toga. Isto čnjaci koji jidu masnu spizu puno su ugroženiji od nas koji jidemo samo ribu i š alšu i blitvicu. Jesi čula sad za oni strašni potres u Turskoj? To je sve zbog masne i teške spize. KOKE: Sri ća da smo mi elegantne. Ne možemo pro-uzrokovat potr es. KIKE: Moremo samo potres u muškim glavama. KOKE: E. KIKE: Ta me razmišljanja iz dana u dan sve više zao kupljaju i ne mogu pristat. Govorin ja sebi, odmori se ženo, pocrni, ali vidiš, te misli su ja če od mene...

KOKE: A vidi Gorde šta se uspuvala! Šta maršira u k ostimu ka generalka... ARIJANA ČULINA KIKE: Opet ona s Gordom! Jel ti sidiš sa mnom ili G ordom? KOKE: Lip jojje kostim. Avidit ćete vi kad ja sašijen svoju vestu. Svi ćete buljit u mene. KIKE: Samo ti je udaja na pameti. Udat se i zakopat . A karijera? KOKE: Šta će mi karijera kad se dobro udan. Di ćeš bolje karijere od toga. Ne znan samo o ću li kratku ili dugu. Tila bi da bude duga, a opet, tila bi i da mi se vidu noge. KIKE: Ne moš bit jeben i pošten. KOKE: Bi će to veliki pir. A, Bože moj, jedanput se čovik udaje. A onda bra čno putovanje. A šta bi mogla obu ć za bra čno putovanje? Ne znan, ne znan, ali ma kakav komplet bija, tila bi da bude rože boje jer t o je boja nevinosti... KIKE: Aha... aha... KOKE: A šta kašlješ? KIKE: A evo, ništa, malo mi je ka prisilo. KOKE: A šta se ti praviš pametna i nevina? Čili dan se preseravaš i nešto filozofiraš. KIKE: Ne možeš ti, draga moja, mene shvatit. Za men e shvatit triba zaronit ume. KOKE: Neka po tebi roni ko o će, ja ne ću, nišan lezba ča. KIKE: Ne moš ti mene razumit i da roniš po meni sto godina. Zato šta sam ja jedna, a takvih je SPLITSKA KVATROLOGIJA malo. Evo, naprimjer, sad ću ti pro čitat jednog filozofa. KOKE: Dosta mije za danas više tvojih filozofiranja i budalaština. KIKE: Filozofi te mogu samo obogatit. KOKE: Filozof bi me samo osiromašija. Znanja pametn iji put za obogatit se. KIKE: Koji? KOKE: Dobro ću se udat. Za moga Ći ću, poslovnog čovika. Sve te filozofe normalni svit danas drže za budaljerose.Više vridi oni moj Ći ćo, nego svi ti tvoji filozofi. KIKE: A koje Ći ćo? KOKE: Ći ćo s motorom, Alen Delon. KIKE: A i ime mu znaš, a? Mene će moj Hegel puno više nau čit, nego taj Ći ćo s motorom tebe. KOKE: Onda neka tebe povaljuje tvoj Hegel, a mene će moj Ći ćo. KIKE: Iden ja čitat. Neman ja sa kim razgovarat. "U prirodi stvari ne mogu biti dvije supstancije sa istim atributom, to jest dvije supstancije koje imaju nešto zajedni čko izme ñu sebe. Otuda jedna ne može biti uzrok druge ili ne može biti proizvedena od druge. Iz toga se da za klju čiti da..." KOKE: Čitaj u sebi. Nemoj mene pilat sa tim pizdarijama. T iše, iden ga zvat. KIKE: Koga? ARIJANA ČULINA KOKE: Ći ću. KIKE: Ajde, ajde, kad si navalila. KOKE: Baš me zan ima je li dostupan. KIKE: Pa šta kad doznaš daje dostupan? KOKE: Ništa, samo da mu čujen glas. KIKE: A svašta... KOKE: Bira broj. Halo... ej... ej... Ma ne čujen te. Neke su smetnje. Ej... Ma ne mogu... Ništa ne čujen... Ajme, čula san mu glas, ajme koji glas! Ajme Brando! KIKE: Kako si ga čula kad su bile smetnje? KOKE: Ma nisu. Sve je bilo super, nego san se pravi la da ne ispadne da ga ja ka zoven. Jer ja ne bi nikad prva...

KIKE: Znan, sad kad ima tvoj broj na mobitelu, misl iš da će te nazvat. KOKE: Zvoni mobitel. Halo. Evo ga. Nije. Ne, ovo je firma. Za jaja... E jaja... jaja kokošija, e... Sigurno greška. Da, moj a sekretarica. Dovi ñenja. Zva me, zva me. Rekla san ti da će zvat. Ajme, koji glas, ajme Kike popizdi ću, ajme! KIKE: Ostavi me ženo, jesi poludila? KOKE: Ajme, jesan od sri će. Sko či ću u more da se razladin. Ajme, jebate! KIKE: Sko či kad si se uspalila. REDIKUL: Ej, curice. Ko se to uspalija? O ćemo skupa skakat? SPLITSKA KVATROLOGIJA KIKE: Aj, ostavi nas. Šta se ti mišaš? REDIKUL: A nišan vas ni uvatija, šta ne zna či da i ne ću, uspaljenice jedne. KOKE: Mene se uvik krivi uvate. Ma šta san ja Bogu skrivila da se na mene uvik kreteni lipe? KIKE: A eto ti tvog Hegela. KOKE: Aj ne pizdi! REDIKUL: Curice, bolje da te uvati neko nego niko. KIKE: Ajde, molin te, ostavi nas, vidiš da se sun čamo... REDIKUL: Vidin, vidin. Sun čate se ne bi li pripla-nile i koga zamantale. Evo me, nu me, ve ć san zamantan... A mu čite curice, je li? O ćemo ve čeras u disko? Vidit ćete kad se ja uredin, lipo namirišen. Bit će na meni sve čisto ki na mrču. Ne ćete me mo ć pripoznat. Ne ćete mo ć do ć do mene. Bit će velika konkurencija. Zato navalite sad, curice moje... Ima š mala lipe dudice... Ma neću te, šta se trzaš... KIKE: Ma šta ti je, ostavi nas... REDIKUL: Obe bi ja vas, obe... Nije vas niko dosad ka ja, do ñite divoj čice. KOKE: Ma makni se, debilu jedan... REDIKUL: Ma kome ti govoriš debilu, kravetino lina! KIKE: Ma pusti ga, Koke, viš da nije normalan. Ajmo u more... ARIJANA ČULINA REDIKUL: Stane ispred njih raširenih ruku. KOKE: Ma pusti nas kretenu, jebate! REDIKUL: Ne ću vas ja, ne ću, šta bižite? Kad bi vas ja dovatija, papar od vas ne bi osta, u kašu bi vas samlija. Samo, ne isplati mi se zbog vas linguza i ć u ćuzu. Lepršajte, golubice, lepršajte. Znan da ne ćete vakog ka ja, a nebi ni ja vas. Ne bi vas opalija za sve na svitu. Krave li ne. Meni triba vridna, radišna žena, a ne take lin-guze... Ne valjan van j a, je li? Čekajte vi, drage moje, princa na bilon konju. Ha, ha, ha... Kad se ujutro probudin, umijen se, operen zube, lip o se rastegnen i promislin: Jo kako je život pr čevit. Idemo se kupati, kupati, kupati... Slika druga Likovi: MARKO PERO VERA KEKA dva bra čna para, svi oko trideset pet godina PERO: Pisma Marjane, Marjane ne more bit samo sve čana pisma grada Splita, zato staje to najstarija hrvatska narodna pisma, stara t rišest stolje ća. Tada je, na teritoriju današnje Sirije, Turske, Azerbejdžana , Irana i Iraka postojalo Mitansko kraljevstvo Hurravat i onda su tali-banske snage na svom pohodu iz Pakistana osvojile Kandahar, koji je prema vjerodos tojnoj teoriji iranskog podrijetla Hrvata bio središte Harauvatije, naše pr adomovine. I taj jezik hur-rwuhe postaje dominantan u Siriji i Kurdistanu i na jbliži je našem jeziku, a posebno čakavskom i kajkavskom. Zato ne čudi staje naš jezik i talibanski toliko sli čan. Kraljevstvom Hurra-vata vladalo je plemstvo, sv ećenstvo i vojnici koji su se zvali Marianni. Do danas su sa čuvane klinastim pismom napisane četiri rije či mitan-

ARIJANA ČULINA ske bojne himne Marianni, Marianni, che bayr qq ak. .. pod kojom su ti naši prahrvatski bojovnici jezdili na svojim konjima pri ko Asirije, Sirije i Palestine. Kud god su prolazili, narod bi im piva t u lipu pismu. Ta pisma se na našim prostorima održala do danas i postala je h imna našem Marjanu, a ide ovako: "Marjane, Mar-jane, ča barjak ne viješ." Marjan je brdo podno našeg lipog Splita, a dobilo je naravno ime, sama ri č govori, po svetom Juri. Pisma je uvik kroz povijest bodrila velike vojskovo ñe ka šta su Napoleon, Cezar, Aleksandar Veliki koji su radili velike stvari, pa čak i Hitlera kod kojeg te velike stvari doduše nisu bile uvijek samo pozitivn e. Mi volimo pivat, a valjda je zato državu u kojoj postoji jedan veliki festival San Remo posjetija jedan Hrvat. Koji nije utemeljija doduše San Remo, ali je uteme-ljija San Marino. On je bija isto s mora, stolar s otoka Raba i zva se Marino. KEKA: Jelovnik za pir: pršut, sir, rižot crni, bili , pašticada, pe čeno, kola či, kava. Mi od togjelov-nika stolje ćima ne odstupamo. Ne želimo. Mogu van dat ricetu pašticade na trogirski, oli na dalmatins ki, a znan i bez mesa. Ne ću van re ć onu najstariju koja se pravi od tovara, jer mi je nekako ka ža bidne beštije pa ću van lipo dat ricetu pašticade bez tovara, ovaj me sa. Evo ovako. U vriloj masti, ulju zažutite malo nasjeckana luka, šta bi mi rekli kapule i dodati jednu SPLITSKA KVATROLOGIJA žlicu brašna. Kad dobro zažuti dodat jednu žli čicu koncentrata od raj čica, pola čaše prošeka, 12 dkg suhih opranih šljiva, 5-6 klin či ća, soli, oraš či ća i malo papra. Kuvat istiha jedan sat. Služit, naravno , uz njoke... Prijatno. Provajte. MARKO: Ima jedna basna o malenom ti ću kojem mater kaže kako je još malen i ne zna letit te kako mora mater čekat u sigurnom gnizdu. Me ñutim, ti ć ka ti ć, glup i tup, ne sluša mater i izleti iz gnijezda pa kako nije zna letit pa je na zemlju. Malo se udarija i po čeja plakat od ladno će, tada nai ñe krava i posere ga. Kad je osjetija da mu je toplo ti ć iza ñe vanka i po čne pivat. Čula gaje ma čka, izvadila iz govna i pojila. I sad koja je pouka ? Pouka je, prvo, ne leti kad ne znaš. Drugo, ne diži glavu dok si u govnima i ne pivaj. Tre će, nije ti uvik neprijatelj onaj ko te posere. Četvrto, nije ti uvik prijatelj onaj koji te izvu če iz govana. Kako vidite, ta mala basna sadrži dvad eset velikih metafora u sebi. Vi ćete na primjeru te ti čice pripoznat stotine situacija u nas. Stotine ljudi cvrku će i piva, jer im je toplo u govnu u kojem su se našli, a ne znaju šta ih čeka... KEKA: Svitu moj, ja normalno, ka svaka žena, a pogo tovo muški, volin sve znat i nije da su mi usta grob. Mi žene volimo znat dost a toga op ćenito, a ono šta veže sve muške nižeg i višeg sloja, obrazovane i ne obrazovane, crne i plave, niske i visoke, debele i mršave, to je želja za ARIJANA ČULINA prepri čavanjen ko je koju žensku povalija i koliko je žens kih u našen gradu uopće povaljeno. Statisti čki gledano vjerojatno sve iznad dvadesete, a i niže... No, nije pitanje jesu li one i kada povalje ne, nego u kakvim kombinacijama. Zavisno od kombinacije povaljivanja ide i bodovanje ili vrednovanje doti čne osobe. Broj bodova odre ñuje je li doti čna osoba faca ili štraca. Tila bi još re ć da nijedan muški ne bi volija da je njegova žena štraca, jer onda on gubi dragocjene bodove i titulu maco mena face i dobiva status rogonje, papu če, a tu titulu niko ne bi tija sebi priskrbit. A sa da objašnjenje. Dakle, onome koje više ženskih povalij a raste čina, a suprotno tome povaljivanim ženama od strane raznovrsnih mušk araca pada čina. Ako to

nije svedeno samo na pri ču, nego je on uz to muškarac i vi ñen sa više razli čitih žena cijena mu rapidno ska če, dok ženi, koja se našla u istoj poziciji, suprotno tome, cijena rapidno pada i ona gubi status dame, osobe i postaje, kako smo ve ć prije naveli kurba-štraca. Ako je pak žena od stra ne istog muškarca odnosno muža povaljivana nebrojeno p uta, tada njezina cijena raste i ona ujedno uživa titulu dame-gospo- ñe, dok suprotno tome muškarac koji povaljuje, nebrojeno puta istu ženu ima nisku tržiš nu vrijednost uz status takozvane papu če. Žena ras-puštenica ili žena koja nije u nekoj čvrstoj vezi, a niko je ne povaljuje, ipak ima status kurbe- SPLITSKA KVATROLOGUA štrace, jer se pretpostavlja daje željna one stvari i da ska če na svakog raspoloživog mužjaka. Žena koja je u čvrstoj vezi i koja je povaljivana nebrojeno puta od svoje čvrste veze, legalno i nelegalno od svoje labilne veze, ima status gos-po ñe-dame, ako nelegalnu zna vješto skrivati od znatiželjnih pogleda. Još da ne zaboravim, žena koj a je izvan znatiželjnih pogleda povaljivana ima ve ći status od žene koja je javno sa nekim muškarcem popila pi će. To van je zakon tržišta, pravila su pravila i do bro je s njima bit upoznat. PERO: Mi ćemo opet postat dio Zapada što smo oduvik bili, još od Rimskog Carstva. A za nas daleko najvažniji dokument još iz rimskog doba je plo ča nañena uz zidine glavne državne zgrade u Tanaisu. Na n joj je uklesan službeni naziv te gra ñevine kao "Svnodus Horouat-hon", što u prijevodu do slovno zna či Hrvatski Sabor, koji je o čito u toj anti čkoj zgradi zasjeda pred punih iljadu osansto godina. Stoga je ironi čna besmislica kad nam tamo neke novope čene demokracije sa Zapada sole pamet kako se to organiz ira država i demokracija. A Amerika je slobodna od povijesti zato jer je nema. Ranohrvatski prekooceanski istraživa či su još u srednjem vijeku bili prvim otkriva čima i bijelim naseljenicima Sjeverne Amerike od devetog stolje ća tj. davno prije Kolumba i Vikinga, a olimpske igre drevne Helade nastale su u p- ARIJANA ČULINA ravo nedaleko našeg drevnog Epidaura, dakle i Dubro vnika, na našem tlu i u našem podneblju. Od nas je sve po čelo. VERA: Svitu moj, ja obožavan svoj grad, grad kojeg san prvo ugledala kad san otvorila o či, ali kad san malo bolje progledala, cesta sa dvi trake odvela me u metropolu. Nemojte me krivo shvatit, ali svi govo ru, ve će su ti gori mogućnosti, šta ćeš u provinciji. Ako oš napravit posa moraš u metro polu. Govore, gori se sliva kapital, više se sredstava ul aže u sam razvoj grada. Ljudi koji gori živu i odgovorni su za napredovanje , uvik će prije pomest isprid svojih vrata ali eto moje mišljenje je, mada ga nikome ne name ćem, da bi se i isprid vikendica na moru imalo dosta toga z a o čistit i oglancat, a i, iskreno re čeno, prosto nan fali još koja metropolica. Ajde, re cite, pravo. Sadašnja metropola je postala prinapu čena, svi su napustili svoja sela i mista i nagrnili u nju. I sad onaj višak stanovništva šta je prikipija ne će pa ne će natrag u takozvanu provinciju. Zato u nas triba nap ravit više metropola da se pravilno rasporedimo. A i u jednoj Americi ima više metropola, Nju Jork, El Ej, oni Vašinton itd., a ne samo jedna. Ono šta me je prije ovdi u provinciji smetalo, gori mi čak malo i fali. Ne volin kad svi o će znat sve o meni, ali nije lip osje ćaj ni kad nikog nije briga za tebe. KEKA: Dobro, naravno da i mene zanima šta mi susidi rade i kako žive, jer to iz pristojnosti SPLITSKA KVATROLOGIJA moraš znat. Ne znan samo jeste li vi obratili pažnj u na taj naš pristojni obi čaj da van se elegantno u pet minuta pritrese čili vaš život. Sve po činje već od rana jutra. Iza ñete iz lifta i evo van prve suside, pita naizgled

obi čna pitanja na koja vi čisto mehani čki odgovarate i ne misle ći šta se iza toga krije. Kako ste? Kako van muž? Je li se vratij a sa broda? A koliko je dugo bija na brodu? A di su van dica? A ko ih čuva? Di van je mater i otac? Je li još drže pasa? Je li mater išla u penziju? Odlaz e li još na vikendicu? Vidila san da su kupili novo auto, a kad, a jel na kredit? Di ćete provest godišnji odmor? A di ćete sad? Šta ćete kuvat za ru čak? Šta van je to modro ispod oka? Jeste li sino ć bili u kazalištu? Stavljate li u punjene lignje ri žu ili pre-zlu? I tako dalje i tako bliže, krvna slika van je o čitana. Iz uzorka krvi uzima se samo ono šta je loše u njoj, naravno u krvi ima i ne čega šta je dobro, ali u ovon slu čaju bitni su oni elementi od kojih će van kad-tad sve prisist. Nakon toga se ta ne čista krv po činje razlivat lagano po ci-lon susidstvu, a posli i po cilon gradu, a u nekin slu čajevima i šire. Iskonstruirana pri ča naravno ne sadrži nikakve pozitivne elemente. Ona nije, na primjer, ovaka: Stiga je muž nakon šest miseci v ija ña. Žena mu je ushi ćena potr čala u susret, no pošto je izglancala čili pod uo či njegovog dolaska, posklizla se i pala. Nisu išli u teatar jer su bili željno jedno drugog pa nisu tili i ARIJANA ČULINA zajedni čke trenutke dilit ni sa kim. Fala Bogu, lipo in ide , imaju vikendicu i novo auto, roditelje da in pri čuvaju dicu, i tako dalje i tako bliže. No, meñutim, nakon prikupljenih podataka pri ča će izgledat ovako. Doša je muž sa broda, zateka je u ku ći sa ljubavnikom, opalija joj je peš ćurinu, tako daje odma zanesvistala i zaradila šljivu na oku. U teata r nisu mogli i ć od srama daje ko ne vidi tako čilu pribivenu. Dok se ona kurvala, bidni mater i ćaća su čuvali dicu. Muž papu čar dugo nije ništa posumnja nego je po čile dane rinta čija kako bi jon moga kupit novo auto, a njenon ocu i materi sve za vikendicu, a ona ga lipo do čekuje. Za ru čak mu je umisto liganja podvalila punjene lignjune i to sa prezlon, jer je škrta kupi t rižu pa mlije doma stari kruv. Za rižu nema, a za potrošit na garderobu, to da. Ne će jon se bidni Paško dugo okusit mesa, ja van govorin. Staje izija na br odu klokana, izija je. Dotu ći će ona njega vidit ćete. Ako još usput svratite u apoteku i susida se prilipi uz vas izvan one žute crte diskrecije onda ste gotovi, jer ona će vas prvo pitat šta vas boli i za koga su lijekovi, pa n e daj Bože da tražite apaurin, u njezinim o čima ve ć ste ludi, ako tražite tester za trudno ću, re ć će, eno, za-nila je dok je muž mirno plovija, ako tr ažite pilule za kontracepciju, re ći će, eno, ne će kurva dicu, o će bit slobodna. Prezervative, naravno, ne ćemo ni spominjat jer to je za dobit smrtnu SPLITSKA KVATROLOGUA kaznu. Analgin, zna či boli je glava i drob otkad joj se muž vratija, la ksativi zna če, jadni čovik jide samo sendvi če pa se za čepija, ona nema pojma kuvat, a ni mater jon nije znala. Ne pada jabuka daleko od s tabla. Flasteri, sigurno ju je opet izbubeta. Ako ne izlaziš vanka bit će, a šta ćeš, niko je ne će. Ako izlaziš bit će samo su kurve vanka posli pono ći i tako dalje i tako bliže samo da se zna. I tako, da van kažen, ništa nije dobro. VERA: To je ono šta, virovali ili ne, čoviku ponekad zafali u metropoli. KEKA: Drugo je poljubac u lice, a drugo u usta. Kad se usta zadržavaju dugo na ustima čovika, u njega se mora probudit seksualna žudnja, a još je ve ći grij ako je poljubac golubinji, kad se u usta stavlja je zik. Takav poljubac sam po sebi vodi do probu ñenja tjelesnih požuda. A to je onda potpuno protiv svrhe koju je Stvoritelj imao kad je u srce mladi ća i djevojke stavio osje ćaj ljubavi. Nije više u pitanju da momak ljubi curu i cura momka, nego se oni, da prostiš, ližu. Ali tješi me što ima još čestite mladeži kojima spolni odnos ne pada na pamet. Ja sam ro ñena 19.. i zato uvik govorim ne.

MARKO: Ti govoriš ne? Da san to bar koji put čuja iz tvojih usta propiva bi ka Karuzo. PERO: Često politi čar izgleda da nešto o će, jer drugi o će, jer on misli da o će i jer se orjentira prema ARIJANA CULINA onima koji sami ne znaju šta o če. Niko u stvari ne će, a svi o će, jer misle da drugi o će. KEKA: Mi bi znali šta o ćemo kad bi oni znali šta o će. A mi bar znamo šta nećemo, a oni ne znaju za nas ni šta o će ni šta ne će. Samo za se znaju šta oće. MARKO: A šta se ti petljaš u politiku i muške razgo vore?! KEKA: Govorin da ovi naši politi čari ne daju nama šta o ćemo, samo daju sebi šta oni o će. PERO: A mi se tek u čimo demokraciji. Vidiš koliko je Amerikancima triba lo. MARKO: A loši smo ñaci za popizdit. Tribat će nam još iljadu godina. Kad svi sve oplja čkaju, onda će se nau čit. VERA: A i ta Amerika će zarazit čili svit. Pogledaj samo njihove filmove. Zgr ću milijune dolara na filmovima o zlo činima koje će iznova uložit u zlo čine da bi o tim zlo činima opet snimali filmove. Njihov mentalitet ne zn a se suo čit ni s jednim problemom ako nema nasilja. Prvo neko m ora bit ubijen pa tek tada počinje problem. Mi nismo takvi. Mi znamo mislit o stv arima, a da prethodno nikog ne ubijemo. KEKA: A dobro, prije kad bi se tako ubijali, ne bi ništa vidila na televiziji, a sad ti pokažu sve, rascopane glave, krv, criva pa čak i rade nike operacije uživo da svit gleda. Sve im se serije doga ñaju u bolnici. A ja kad vidin krv, odma L SPLITSKA KVATROLOGIJA padan u nesvist pa samo radi toga nišan završila me dicinu. MARKO: Samo radi toga? KEKA: Samo radi toga! MARKO: Ha, ha, po češkaj me da umren od smija. KEKA: Rugaj se ti, rugaj. Pa zašto bi ja gledala on e njihove horor filmove? Još ću pla ćat da me straše, a i kakav je to, brate, svit koji voli da ga straše? Ja san ve ć prirodno od svega pristraše-na. MARKO: A znaš li ti o čemu mi govorimo? KEKA: Ja više di ći ne dan da gledaju one histeri čne, nervozne crtane filmove priko satelita, one Kartun Netvork. Od onih zvukova svi ćemo po-ludit u ku ći. MARKO: Poludit ću ja prije od svih onih sapunica za vrime ru čka, jer gospo ña neće servirat dok to sranje ne svrši, a kad ja jedanpu t opizdin nogon nju i televiziju onda će i ona imat zašta plakat ka i gospoda u emisiji ko ja glume bogatstvo, a svi znamo da su goli ka crkveni miševi . KEKA: Da mene nema ne bi se moga sa mnom sva- ñat... VERA: Bolje su naše serije. Imaju lagani tempo pa m oš ubit oko. KEKA: Mi više ne proizvodimo serije. ARIJANA ČULINA PERO: Pa nismo ni baš mi tako siromašni, ali u svak on našen filmu jede se pura. Stranci kad do ñu vamo iznenade se kad vide da imamo dis-ko... KEKA: I ko je to vidija, prije su ti crtani junaci bili nike ti čice, Kalimero, patkice, a sad sama čudovišta, kosturi, a dica in se smiju, vesele pa se onda

nemojmo čudit šta ljudi danas više nisu ma čkice nego čudovišta. Eto šta je suvremeni svit i Zapad. MARKO: A šta ti znaš staje Zapad? Od svih strana sv ita ti si čula samo za zapad. A di smo mi kad si toliko pametna? KEKA: A na jugu, to se zna. Znan po ticama selica-m a. MARKO: Nou koment. PERO: Ma nema taj divlji zapad svoje kulture. Dosta ti je znat da su i jezik ukrali od Engleza, a kako su ti Englezi opet jedno vrime krali sve kolonije po svitu, tako su in krali i ri či njema čke, taljanske, latinske, a nama latinski materinji jezik. Krali su oni još ko zna čije jezike di god su stigli i u taj paštro ć umišali još malo nekih svojih ri či i to s o čajnin naglaskom. A taj njihov o čajni naglasak Amerikanci su još više zavrnili i eto , to ti je sad ti Engleski koji je zavlada sviton. KEKA: A ne će sa mnom ovladat. MARKO: Toga se nišan ni boja. SPLITSKA KVATROLOGIJA PERO: A da si vidija sino ć na televiziji, onaj Mek-donalds, planetarni. Stakoroliki prodava č pljeskavica usrid Zagreba razgovara s Hrvatima na engleskom jeziku. Zamisli! VERA: A tako nam i triba kad svima puštamo da rade šta o će. MARKO: To ti je demokracija di svak radi i govori š ta gaje volja, a tom se demokracijom, eto, di či čili svit kojem je demokracija sve šta je protiv nas . Sri ća da mi nismo još službeno ušli u ti svit. Nismo mi budale. Neka najprije vidimo na čemu smo i staje njima ta demokracija ñonila. Nama se ne žuri, a kome se žuri neka izvoli, fala in lipa. Zašto bi mi morali u ć u prvon krugu pa da nas posluže za ve čeru ka glavno jelo. VERA: Nas svi pokušavaju gurat na istok, a zato bi mi svi tribali znat engleski, igrat tenis i golf pa da onda vidimo ko j e koja strana svita. Jer mi smo oduvik bili i bit ćemo zapadniji od Zapada. Bili smo Zapad kad Zapada još nije ni bilo. PERO: Ljudi su ti prokleti. Politika je ka i ljubav , šta više za nekin tr čiš, on više biži, e sad, kad bi mi povukli molbu za pri jem u Evropsko vije će oni bi nas odma primili. MARKO: Govore daje kulturni projekt "Prvi hrvatski sabor" skup, a u svitu dvista iljada maraka potroše pederi na vikendaškom druženju. KEKA: U Americi su sve države u Americi. PERO: Jel? ARIJANA CULINA KEKA: A bilo bi onda pošteno da su i u Evropi sve d ržave u Evropi. MARKO: Oćeš re ć Europskoj zajednici? KEKA: E isti vrag, i šta san ono tila re ć, uvik me ti prisi češ... MARKO: E kad bi te ja jedan put prisika, bila bi pr isi čena za čili život. KEKA: Ne će oni nas u Evropu jer za njih nismo dosta bogati, a onda se bune kad in priko lita nabijemo visoke čine, a to mi ustvari radimo da bi ugrizli dio njihova kola ča i popravili naše materijalno stanje, jer kad bude mo bogatiji oni će nas uzet u njih, bit ćemo isti pa ne će više niko od nikoga tribat štipat... Eto, to san tila za re ć. To će bit onda pravi socijalizam. MARKO: A Bože, koja pamet kraj mene seta... VERA: Sve šta je nama Zapad da to je aids i sifilis , prostitucija, droga i rokenrol. KEKA: A zašto bi nama svit prodava pamet kad je mi imamo više od njih? VERA: Bila san ja u Nju Jorku i čili san grad dobro upoznala, jer san se puno puta izgubila. Ma, krenen u dobrom smjeru, a ceste me odvedu negdi drugo i onda se moran snalazit. MARKO: Kod nas nema komplikacija. Imaš jednu cestu put Barutane, uvik ćeš je nać i lako se sna ć...

SPLITSKA KVATROLOGIJA PERO: Prominili bi to Amerikanci, ne boj se, oni bi sve kod nas pokupovali pa onda doveli crnce. Ma vidi, molin te! Mi u našoj ze mlji više ne tribamo nikom pružat gostoprimstvo duže od tri dana. VERA: Neka je nama cesta ovakva, jedva smo zemlju o čistili od onih prije, još nan samo crnci sad fale. Da o će stranci privatit našu kulturu, mi bi privatili njih i njihovu kulturu samo šta je oni nemaju pa mi nemamo šta prihva ćat. KEKA: A di će ti crnac privatit našu kulturu? Nisu je privatili ni oni šta su doju čer živili s nama, a kamoli će oni. Triba izbje ć ono što se dogodilo. MARKO: To ti je prva pametna danas... VERA: A recimo, dosta se Židova borilo na našoj str ani. PERO: Ma kad to? PERO: Kad smo ono imali prvi put državu. KEKA: A menije bome crna boja vrhunac elegancije pa ti sad moš re ć šta o ćeš. MARKO: Dujee, Dujee, šta to radiš, jeben ti Duju Du jinog! KEKA: Ako mi imamo jedno mišljenje, a svi ostali dr ugo, onda smo sigurno mi u pravu. MARKO: Duje nemoj ga kacavat, jer ako ti ja do ñen, neš više izronit ne boj se. RR ARIJANA ČULINA KEKA: Duje, ajde, iza ñi iz mora, čili si pomodrija. Do ñi, dat će ti mater prasku i kokakolu. MARKO: A bogati, šta mu daješ, posrat će čilu plažu. KEKA: Ma neka, to mu je zdravo, a ako mu šta i bude , meni u frižideru uvik ima čokolade i vru ćeg čaja. Ajde, Duje, više, čili si se smežura i pomodrija... PERO: To ti ja govorin, nikad mi ne valjamo. Naši s usidi mogu radit šta o će i nikom ništa, a mi moramo slušat gluplje od nas, da bi ka ušli u njih. MARKO: U koga? PERO: U Evropljane. A zašto mi ne bi sa svojin boga tstvon i kulturon bili prava Evropa pa da se oni potrude u ć u nas? Mi smo toj takozvanoj Evropi potribniji nego ona nama i jednog dana, ako Bog da, ne ćemo govorit, idemo u Evropu, nego će ta Evropa govorit "Idemo u Hrvatsku". KEKA: Kad smo mi bili u Evropi, Evropa još nije ni postojala. VERA: Molit će oni nas da me ñu njih unesemo malo pameti, poštenja, junaštva, kulture, civilizacije, dostojanstva, viteštva. Oni su proglasili El-tona Džona i onog Džegera vitezovima. Nikad vitezovi tako olin jalo nisu izgledali. Robin Hud je bija pravi vitez. KEKA: Žele li u čit o Evropi i evropskom ponašanju neka lipo do ñu u nas pa će vidit. Bez nas i naše SPLITSKA KVATROLOGIJA baštine oni su osiromašeni na svim podru čjima civilizacijskog života. Oni i tako idu polako, ali sigurno svom kraju. Vidiš ti š ta se tu doga ña. Brakovi bez di če, razvodi, seks, kontracepcija. Ko je to vidija u naše vrime i na našem podne-biju? PERO: Mi smo jedini legalno dobili zemlju u Evropi i mi zbog svog geopoliti čkog položaja možemo bit za Kinu ulaz u Europu... MARKO: Dujeeee, Dujeee... Ma ajde, bogati, uvik smo mi za sve krivi. Sri ća da je taj rat malo izbija na drugoj strani, da nas mal o skinu s nike stvari. VERA: Tamo je rata bilo još dok mene nije bilo. PERO: Di to? VERA: U Iraku i Iranu i... PERO: Ja govorin o drugom ratu... VERA: Jel svjeckom? PERO: Nije svjeckom. A šta se vi žene mišate kad ne mate pojma o muškim

poslima, pri čajte tamo o sarmama, jebate... MARKO: Dobro govori... Umuknite. KEKA: Ka da smo mi glupe. MARKO: A niste ni pametne. PERO: Znali su nam se ulagivat kad su priko nas pri litali do Kosova, a sad smo za sve mi krivi. Samo nas zovu u Den Hag. Kako je p očelo, uskoro ćemo se za prometne prekršaje morat ta- . ARIJANA ČULINA mo njima javit... Kad god in triba koje žrtveno jan je onda se site nas... KEKA: A jadni ti smo mi, još se od Zvonimira hrve-m o sa poviješ ću, zato se i zovemo Hrvati. VERA: A šta ćeš govorit ka ta prošlost traje josi sad. MARKO: Uvik nas optužuju za šovinizam i rasizam, a šezdeset posto medalja za Francusku su osvojili crnci, a jesu li Francuzi crn ci? KEKA: Ljudi se u svitu pripoznaju priko sporta i ra ta. Mi imamo Ivaniševi ća i Domovinski rat. VERA: Svi nama sole pamet o toj demokraciji za koju smo mi znali još u prošlom stolje ću, ka da mi ne znamo šta se dogodilo sa Indijancima i sli čne stvari. Baš me zanima o će li sad Amerikanci i ć u Hag. U isto vrime na Afganistan ženama bacaju po glavi bombe, a di ći torte. Jadni ti ljudi, koja im sve govna ne padaju po glavi. KEKA: A i Bin Laden bi mora u Hag. VERA: A, on obav ezno! To je beštija. MARKO: Opet vas dvi prdekate. KEKA: Ja san za to ako se neki sporazum ne može rea lizirat, bolje je da se realizira nego da do ñe do nesporazuma. Jel se slažete? MARKO: A ja san za to daje bolje da se digneš i ide š zvat maloga, jer buden li ja razrješiva taj sporazum, vidit ćeš kako će bit razriješen. KEKA: A i ti uvik ništo pritiš pa se onda čudiš šta nama prite. Vidiš da Evropa ima lipi upliv u te. SPLITSKA KVATROLOGIJA MARKO: A koji je mene vrag u tebe upliva u životu.. . Ma da mi je onda bila ova pamet koja mi je sad, nikad se ne bi ženija dva kil ometra od ku će. Jer, sve staje dalje od toga ne moš razu-mit, niti ja svoju ženu, a ni Amerikanci nas. Duje, ne ska či na glavu! Posli ću te ja morat vodit na prvu pomo ć. Duje, jeben ti mater, zadnji put ti govorin, ajde vanka, opizdi ću te ša-kon! Ma vidi bogati kako se čovik mora nervirat svaki dan, ma da me bar ko o će razumit. Neće nju infrakt, ne boj se. Ne će vrag u koprive. A i nas muške je Bog lipo proridija. Šta od rata, šta od infrakta, odošmo mi. PERO: Ajde bogati, smiri se, šta se nerviraš. Infra kt će te strefit. MARKO: Kako se ne ću nervirat, kad ja nešto govorin znan šta govorin i iman rezona za to šta govorin, a ova kraj mene samo bez veze klepe će i lupeta. Ne ću da mi se dite kupa kraj onoga šta je lipija postere Zdravka Čoli ća po gradu kad je nama bilo najteže, a sad se lipo pra ćaka ka da ništa nije bilo. PERO: Aj nemoj se nervirat. Iden nan ja donit par p iva. MARKO: Aj iden ti i ja pomo ć da se bar malo odmorim od ove moje. KEKA: Ja ne ću pivu, iman kokakole. MARKO: Pogleda je. ARIJANA ČULINA REDIKUL: Pomolimo se. Čitanje Poslanice svetoga Pavla apostola Efežanina. Majko, daj mi snage da se suo čim sa svojim dužnostima ovoga dana i sa svime što mi ovaj dan donosi. Hvalim te, Gospodine, što s i me ove no ći sa čuvao u životu. Mnoge su smrtne opasnosti što me okružuju, od prirode preko tehni čkih sredstava sve do ljudske zlo će. Upravo je čudo da sam još živ. Gdje god se nañem, svuda sam u opasnosti. Jutros sam pun čuñenja i divljenja što opet

vidim svijet, i moje je srce ugodno iznena ñeno što još kuca. Bože moj, hvala ti. I ovaj dan je na zalasku. Umoran sam od svega š to sam danas doživio. Stid me je radi nevjernosti prema tvojoj ljubavi. Svaki je čovjek grešnik. I dijete nosi u sebi zle težnje. Nevinost nije toliko polazn a koliko dolazna to čka... Svjesni smo da su danas svetost braka i nasljedstvo života ugroženi u korist potražnje užitka koji je, udaljen od svoje svrhe, i zraz egoizma. Smiluj nam se. Mir Gospodnji bio vazda s vama. Pružite ruku mira j edni drugima. Bože, daruj nam mir. Pomolimo se. Pjeva O če naš. U ime Oca i Sina i Duha Svetoga, amen. Idite u miru . KEKA: Bože, jadan svit. Ko zna staje njemu u glavi. Šta mu se jadnom sve izdoga ñalo u životu. SPLITSKA KVATROLOGIJA VERA: A Bože oslobodi. Jadan čovik. KEKA: Šta ćeš se čudit. Sve je više nesritnog svita. Pogledaj samo cr nu kroniku pa će ti bit sve jasno. Evo ti novine! Ja ti u novinama čitam samo crnu kroniku, osmrtnice, program i križaljku. VERA: A Bože moj, koliko samo mladog svita gine, št a u ratovima, šta na cestama, u kafi ćima... KEKA: To ti je mladost, o če dokazivat svoju hrabrost, a je li bolje bit pet minuta kukavica nego čili život mrtav? VERA: A je, a koliko ih samo ostanu invalidi. KEKA: Ima nekih šta to postanu slu čajno... VERA: A je. Evo vidi, na primjer, ovo. Ivo je primi jetio teretnjak i zastao na susjednom kolosjeku kako ne bi stradao. U tom trenu tku, brzinom od stodvadest na sat, naletio je na brzi vlak. KEKA: Eto, jadni mali. A sudbina ti je sudbina, kad ti je nešto su ñeno onda ti je to sudbina da ti je su ñeno... VERA: Vidi ovo. Punica ozlije ñenog nije se u trenutku eksplozije nalazila u kući te je vjerojatno zahvaljuju ći toj sretnoj okolnosti prošla bez ozljeda... KEKA: Njemu je sudbina daje bija u ku ći, a njoj je sudbina da nije bila u kući, a bilo bi bolje i prirodnije da je sudbina da je ona bila u ku ći, a mladost daje bila vanka... ARIJANA CULINA VERA: E, a vidi ovo, a šta mije drago... KEKA: Šta to? VERA: Četri ma ñarska ronioca pronašla su na dnu Neretve odlomljene djelove Starog mosta koje će ugraditi u novi most i koji će tako ponovno postat Stari most. A šta mi je drago! KEKA: A zna se ko za njim žali... VERA: A ko? KEKA: A bome oni koji ga pamte iz vremena skokova s mosta za Dan borca. VERA: A šta o ćeš ti s tin re ć? KEKA: A to šta si čula. VERA: A je, sve ja skakala s mosta brate mili... PERO: Dolazi s pivom. Ajde, ajde, šta vi prtljate, dobro vam govori Marko. Šta se mišate u ono šta nisu ženski posli? MARKO: Evo pive. KEKA: Ma vidi lipe ti če šta leti. Ma to da ti če biže od zime lako mi je razumit. Ali to šta lete na jug, stvarno ostaje jed nom velikom zagonetkom prirode. MARKO: A šta ćeš. Pogleda Keku. Na, Pero, pri-drži pive. Tako ti je meni, ona tako blene u ništo bez veze i po čne se čudit dok mimo nje prolazi život. Evo vidiš sad je ona blenila u neku glupu ti čurinu, a na maloga je totalno zaboravila. Dujeeeeee, čekaj samo da ti do ñen i izvu čen te klempave uši. Ne će

ti se glava vidit od SPLITSKA KVATROLOGIJA ušiju, do ći će ti ka propeleri, jebate da te jeba! A šta se i ja deren i sekiran, jebate. Jebe se mene kad nju ka mater nije briga, a šta ću se onda ja zajebavat. A to ti je samo jedan od primjera, kad b i ti ja po čeja govorit, ne bi sta do sutra. Dosta ti je re ć da ja više neman šta obu ć. Na svakoj mojoj košulji le ña fale, aj da mi izgori rukav, moš ga ošišat pa nap ravit košulju bez rukava, nego le ña. A više ja iman takvih košulja koje su ka za ispo d džempera nego ti šta imaš mudanata... Nekad mi do ñe tako vru će da se čili priznojin, ali džemper ne smin ski-nit... Sa ga ćama san ti malo sritniji. Sve pizdarije šta se dogode dogode se na onom dilu do k olina pa ti zato nosin samo bermude. KEKA: Greške se tribaju ponavljat da bi se izbjegle . MARKO: A da se opet imam zenit ne bi se meni s tobo n ista greška ponovila, budi sigurna. KEKA: Ko ti smeta. Na ñi bolju. MARKO: Kakve san ja sri će opet bi u ista govna upa. KEKA: Naša bi ti bolju da moš, dragi moj, ja san za tebe premija. MARKO: Aha, ha. Poškaklji me da se nasmijen. A, jeb ate, premije... PERO: A s vama se čovik mora nasmijat... MARKO: Smiji se ti, smiji, a ja mislin daje to prij e za plakat. Pa se onda mi čudimo Amerikanci- ARIJANA ČULINA ma šta se rastavljaju. Rastavljamo se i mi sa vakvi m standardom, a di ne će oni. Da ja iman di, sutra bi oša, avako, uživaj u z ajednici... I ne samo da se mi ne moremo rastavit od žene, nego ne moremo ni od matere ni ćaće, punca i punice. Nema vanka, lipo ljudi žive svak za sebe. S vak ima svoj stan, auto pa kažemo da je vrag uša u svit kad više ne mogu jedan s drugim, a mi, šta ka živimo svi čoporativno, ispada da sa strašno volimo i ne možemo jedan bez drugoga. Sri ća da se u nas podudara religija sa materijalnom sit uacijom pa ispada da smo jako sritni šta jedan krov od pedeset kvadrata pokriva tri generacije. VERA: Ti se danas u nas možeš sit najist za deset k una samo moraš znat di. MARKO: Da nišan vako kulturan, majke mi mile, ako t e ja ne bi lansira pa onda lipo šetaj orbiton. Gori je sve lakše pa bi i tvoje pizdarije izgubile na težini. PERO: Aj prikinite. Ajmo jist, ajmo jist... MARKO: Zvoni mobitel. Alo? Nije položija psiho test ? Pa kako ću ga onda priporu čit? Ne more. Ne. Ne more se upisat na fakultet, a d a nije položija psiho test. Normalno da triba. Triba ga položit za vozit auto, a kamoli ne za fakultet. E inspektora... e... E pa i njima danas t riba psihologija... Kako šta je psihologija... Bože moj, tebe... To ti je bo lest glave ka ona kad SPLITSKA KVATROLOGIJA nemaš ruke ili noge... A i lije čni čki? A Bože sranja. Ništa, sad će mene nazvat čovik pa ćemo vidit šta se more u činit... E... Ajde, pa ću te nazvat kad mi javi. Bog. Pa ne mogu ja čili grad upisat na fakultet. Još nije položija psiho test. KEKA: Ma vidi one kupole u obliku piramide... VERA: Evo van malo jaja i poma, ima u pomima kalija , to van je zdravo, morete izit i ova krilca od kokoši, a batke ostavite di ći... Jedu. PERO: A jiš ćemo mi vako krilca sve dok se ne napravi cesta, ja van govorin. KEKA: A kakve veze ima sad cesta sa kokošima? Trka će kokoši, bome, lipo tr ču i po makadamu, a di ne će po asfaltu...

PERO: E, ali stranci nisu kokoši, njima triba cesta za do ć vamo, a šta ih više bude dolazilo, ja ću manje jist krilca od kokoši. To su jedino Španjol ci izmislili nacionalno jelo rižot od kokoši sa jednon kozicom, takozvanu paelju i njima je ta paelja ka i Talijanima pi ća. Zbrljaju skupa sve ostatke ostataka od spize. Eto, to su oni jeli i kad nisu imali cest e, i to in je sad postalo nacionalno jelo. I turisti čka atrakcija. Eto, oni od škovaca znaju napravit atrakciju, a vidi šta mi imamo i ništa. More, sunce , janjetinu... a atrakcije nigdi. KEKA: A šta fali kokoši? ARIJANA ČULINA VERA: A staje -je, tribalo bi tu cestu Split-Zagreb radit intenzivnije nego do sada. Onda bi dolazili češće ku ći. PERO: Hitler je u svojoj državi zaposlija narod na izgradnji cesta. On je bio najve ći gra ñevinar, kada je rije č o cestama. To nama fali. VERA: Mi bi tribali napravit neku atraktivnu reklam u za Hrvatsku, recimo ka šta je ona za ko-kakolu... KEKA: A je, čula san daje cesta Vodice-Biograd sad nova i ka tak va da predstavlja europski hit, a Zadar je jedini grad u Evropi koji ima najviše uzletišta. MARKO: Dodaj mi sol. Znaš da ne jiden ništa neslano osin tvojih neslanih pizdarija. A pametni li su oni naši stari šta nisu dali ženama govorit, a žene su po čele pizdit od dana kad je pametnici Klari Cetkin os mog marta udrilo da neće mužu kuvat ru čak pa je onda alarmirala Rozu Luksemburg i druge že ne iz susistva kojima je isto dopizdilo kuvat i tako su o ne dobile svoj dan. I nisu dobile samo jedan nego su otada uzele zamaha i po čele pizdit o nekoj emancipaciji. A osmi mart je ukinut, jer su svi dan i u godini postali ženski, a tek je onda izmišljen utješni dan o čeva kojeg niko tako i tako ne jebe ni dva posto. KEKA: A ja više ne znan kad je dan žena. SPLITSKA KVATROLOGIJA VERA: A moš ti govorit šta o ćeš, ali mi smo u jednu ruku sritni šta su nas svi otkad znamo za sebe, potkradali, jer je u nas lipo tako ostalo o čuvano sve u izvornin oblicima. Naša priroda nije uništena nekom besmislenom izgradnjom i ludilom tehni čkog napritka ka u drugih. KEKA: A sad kad su svi uništili svoju zemlju tili b i kupovat našu. Naše otoke, naše more. Al mi nedamo. Sad im naš primitivizam od govara. MARKO: Zvoni mobitel. E. Alo. Alo. A jeben te u gla vu! Ma ne tebe. Nišan peder... Zaštaja dajen novce svaki misec, jeben ga u crnu tehniku. Evo sad opet ne vata. 0 jeben ti 098 i 099. Zvoni ponovno. E, alo, ma prikinilo me bilo. Ma nišan na tebe. Ma na mobitel, brate. Ma di ću na tebe?! Zva me. Nije dobro. A mali mu nije položija psiho test. A znan d a ne će bit lako. A tribalo bi i lje čni čki falcificirat... E, e... Znan... E, slušan. Dobro , dobro, dobro, odli čno. Dobro, ja ću mu tako re ć. Dužnik san ti, znaš. A ima veze, normalno da ima veze. Ne govorin da on ima veze, ti imaš vez e. Nego govorin da ima veze to šta si mi u činija... E... Aj sad ću ja njega nazvat pa ću mu re ć... Završava razgovor. A ni ovi bogati ne razumi baš pu no. Ko zna kako je i ovi dospija tamo di je dospija. A ja bez fakulteta upis aću čilu državu na fakultet. Samo, jadni ti smo mi kad nas ovi prikore da uba čeni doktori danas-sutra budu li čili. Nišan se dosad tako lako da likarima u ruke, a sad ću još ma- ARIJANA CULINA nje... Zato sve više pacijenata i umire na operacij ama. Prispoje krivo neke

cjevi i skvik. KEKA: Tako su ono otkrili da oni mali od devetnaest godina, šta se predstavlja u bolnicu da je doktor, uop će nije ima diplome. Sad zamisli da san njemu u ruke pala da me riže. MARKO: E neš ti štete... I da jesi. Zove. Ej, alo. Sad me čovik zva. Čekaj, polako, sve ću ti re ć. Sve će bit dobro. Slušaj me sad... Sutra moraš kako znaš osvanit u Zagrebu jer to ti je zadnji vlak... Ne mislin na zadnji vlak, feratu nego govorin daje zadnji čas... E, sad si svatija. A ni tebi ne bi škodija psiho test... Ma ništa, ništa. Ništa, ti ćeš se samo javit čoviku na kojeg te ja uputim i lipo mu dat devet tisu ća maraka. Ništa onda, oni uzmu prazni papir. Bjanko, bjanko, e. Ispune i mali ima maksimalni broj bodova. E... Znan da ima i skupljih. Vidiš da si dobro pros a. Aj Bog, iden ist. Ma ništa, ništa, sve je u redu. Bog, pozdravi svoje. N e pada jabuka daleko od stabla. A šta ćeš, moraš radit i kad si na odmoru. Aj dajmi još je dno krilo. PERO: A bogami baš je lipo ovako kad se čovikmalo pokripi. Moš ti govorit šta oćeš, ali ti se opet sva filozofija vrti oko guzice. Gladan čovik ti ne filozofira, jedina filozofija mu je kako se najist, a sit filozofira samo dotle dok je sit. VERA: A di su ona vrimena kad smo se i zimi i liti vako družili. Svit se danas sve više zatvara iza svojih vrata. SPLITSKA KVATROLOGIJA PERO: To nan je donija svit. Trku, mikrovalnu pe ć, nervozu, pušenje. VERA: A baš bi sad jednu zapalila... KEKA: Malboro oglašava sam sebe, a ka da mi ne znam o da oglašavaju svoje cigarete. VERA: Sad ja ne bi tribala zapalit... KEKA: Puši ti. Jesan li ti ja rekla da ne pušiš? A šta ste mi vi iz metropole postali osjetljivi. Ti samo misliš da živiš u metro poli, ali ti živiš u provinciji. To ti je sve relativno. Zavisi kako čovik gleda. Po meni, mi smo metropola, a vi provincija. Moje gledište je vridno isto ka i onoga ko je to odlu čija. Sve ti to, draga moja, ide u krug. Čili svit je jedna provincija i metropola. VERA: A šta ti sad pizdiš... KEKA: Pizdila ja, ne pizdila, to ti je tako. U Polj skoj su ti naprimjer Katovice provincija za Krakov, a Krakov za Varšavu, a Varšava recimo za Bordo u Francuskoj, a Bordo je opet provincija za Pariz, a Pariz ti je ništa prema Nju Jorku, a iz Nju Jorka svi bi opet u Holivud i t ako dalje, i sad ti meni reci šta se onoga u Parizu ili El Eju briga za Zagr eb? Njima je Zagreb ka i Split. Još je Split za njih daleko atraktivniji. Sv e ide u krug. Afrika bi tila bit u Aziji. Azija u Evropi, Evropa u Australi ji, Australija u Americi i eto. A čila je naša jadna balota provincija u odnosu na sve mir. ARIJANA ČULINA PERO: Ma vidi one cure šta su smišne. Nema šta, jed ino šta nam stvarno ne fali to su smišne ženske. MARKO: SMIŠNA se re če u Dalmaciji, MA ČKA, RIBA u Zagrebu, u Bosni CURA, a u Beogradu PI ČKA. KEKA: Ma šta su one, ništa. Da si vidija mene kad s an bila mla ña. Bila san mis Dalmacije i okolice. Visoka, lipa, duge noge... MARKO: Ja san te vidija. Da nisi nosila visoke take guzice bi ti se o pod izlizale. PERO: Ma ajde, nemoj tako. MARKO: E ajmo mi bacit jednu briškulu. PERO: E ajmo. Ko će s kin? MARKO: Mene nemoj samo stavit s onon mojom. Kad niš an moga u životu izbje ć da mi na nju padne karta, mogu bar ovdi.

KEKA: A i vama iz metropole nije loše. Po zimi o sv om poslu. Sklapate poslove, zara ñujete pare. Stavljate ih sa strane, a fala Bogu bar ih na litovanje ne morate trošit. VERA: Oćeš re ć da smo van se utrpali? KEKA: Nišan ja ništa rekla. Govorim čisto sa prakti čne strane kako je to za poludit zgodno. Da je meni negdi tako oti ć. Pa da bar za mene neko dva dana kuva i sprema. Evo, samo dva dana. Ja ne tražim viš e. SPLITSKA KVATROLOGIJA VERA: Oćeš re ć da vi za nas kuvate i spremate? Da nas vi hranite? KEKA: Ništa ja ne ću re ć. Ja govorim samo sa prakti čne strane. Marko Keki. MARKO: A znaš šta, popizdim lija čisto iz prakti čne strane... KEKA: A šta san ja, bidna, rekla? VERA: Si ćan se ja dana, Keka, kad se za tebe nije kuvalo dva nego bogme i puno više. Kad idete u Grac u šoping uvik kod nas ostane te najmanje sedam dana. MARKO: A to je problem, OK. Zapamti kad san zadnji puta u vas doša. Pljuni mi ovdi ako me još vidiš u sebe. PERO: Ajde, ajde, šta se sad sva ñate, u čemu je problem? KEKA: Dujee, Dujee, ajde više u pizdu materinu iza ñi iz mora, ne ću se čili dan derat ka stoka ovdi po plaži. VERA: Problem je šta smo im postali teški... KEKA: Eto, ja nešto kažen i odma nastanu nevi ñeni problemi, a samo san rekla... MARKO: Začepi, za čepi više, jebate... VERA: Ništa, nema veze. Idemo m i Pero. MARKO: Di ćete? PERO: Idemo... ARIJANA CULINA MARKO: A ajte onda, jebate. Čilo lito vas trpin, nišan ri či reka. A šta se sa vama triba postupat ka sa čiron na guzici? A i ti govori ženi imaš jezik ka krava rep. VERA: Vi ste ka krave koje daju puno mlika, a onda to proliju. KEKA: Ma tiš meni govorit da san krava, kravo jedna ! Ma jesi lije čuja, Marko? Govori da smo mi krave! MARKO: Ti i jesi, a ja sam izgleda vol kad mogu sve ove pizdarije oteglit na svojim ple ćima. Pun mi je kurac svega. U čini dobro, poji govno. VERA: Niste vi mene svatili. Ja san rekla... MARKO: Svatili smo mi, svatili, nismo glupi ka vi. PERO: Ajde, Vera, požuri, ne ćemo se sad ovdi sva- ñat. Ne ćemo se spuštat na njihov nivo. MARKO: A neš ti tvog nivoa, jebate. Ti si ispod niv oa. Tribalo bi mi ronila čko odijelo i boce s kisikom da zaronim u tvoj nivo. Pero i Vera se pakiraju i odlaze. KEKA: Eto ti, u čini dobro, poji govno. Dujeeee... Dujeee... MARKO: Umukni više! Šta se dereš ka krava?! Dobro t i je rekla da si krava... KEKA: Krava si ti, ne vri ñaj me, jesi li čuja, jel ću ti oti ć i ja, a onda si tek najeba... MARKO: Znaš šta, reci još jednu pa ćeš vidit šta će ti se dogodit, i to ovdi pred svitom, pred svima. SPLITSKA KVATROLOGIJA Pakiraj se idemo i mi. Dujeee, ajde, jeben li ti Du ju Dujinoga! Ma staje meni falilo živit sam? Zašto se čovik mora uvalit u sva ova govna? Brini o ženi, brini o di ći, o bratu, njegovoj ženi, ženinoj sestri. A jebate , nek ide svak di o će. Nek idu, ako o će i u pizdu materinu. Pa kako će funkcionirat država kad se jedna pišljiva obitelj ne more normalno orga nizirat i sastavit? Sve se to sjebalo. Nema tu šta više. Pa ko će nas primit u Evropu? Nisu ludi. Samo da

im nered napravimo. KEKA: Ja čili život mislin sve najbolje, a ispadne sve najgor e. MARKO: Umukni! REDIKUL: Pomolimo se. Oče naš koji jesi na nebesima... Pružimo ruke u znak mira jedni drugima. Primi nas, Gospodine, duhom ponizne i srcem skrušene; bila danas naša žrtva pred tvojim licem takva da ti se svidi. Operi me, Gospodine, od mog bezakonja i od grijeha me moga o čisti. Milost Gospodina našega, ljubav Boga i zajedništvo Svetoga Duha sa svima vama. Pjeva. Kriste u tvoje ime sad smo ovdje svi, o da, mi vjer ujemo da si s nama ti, bez tebe bili bismo jadni, preslabi, ARIJANA ČULINA za život nam snage daj... Glori, glori, aleluja, gl ori, glori, aleluja, Glori, glori, aleluja, za život nam snage daj. Idite u mir u. Slika tre ća Likovi: COTO, muškarac oko trideset pet godina ČEP, muškarac oko trideset pet godina ŽENA, oko trideset pet godina COTO: A je ga upeklo... CEP: Dobro govoriš, baš gaje upeklo... COTO: Ne si ćan se još daje bila ovakva žega! ČEP: Ni ja... COTO: Ovo nije za ljude, niti su ljudi za to! CEP: Sve se izokrenilo, ništa nije ka prije... COTO: Ništa. Ovi put smo za trunku izbjegli smak sv ita, ali ka šta se ne moš zaklet na trenutak, tako ne moš ni u nemogu ćnost smaka svita. CEP: U ništa se ne moš zaklet, samo možda koji put. COTO: Teško li je shvatit pojam prolaznosti. Prolaz nost je nešto vidljivo, opipljivo i teško shvatljivo. A kako onda shvatiti pojam vje čnosti, nevidljive i neopipljive. ČEP: Pa ne moraš uop će ništa ni pipat, napipavat ni pokušavat shva ćat, jer je namjerno sve ura- ARIJANA ČULINA ñeno da se samo pipa, nešto napipa i ništa ne shvati i da sve ostaje samo u slutnji. COTO: Ja slutim besmisao. Današnji dan kao i svi os tali. Isto vrime, iste budalaštine. CEP: To ti se čini jer je vru će, ali ništa nije ka ju čer. Današnji danje malo kra ći od onoga ju čer, ne-osjetno, isto ka šta si ti malo stariji nego ju čer, neosjetno, ali ti ne možeš bit siguran u to, jer ju čerašnji dan više nikad nećeš mo ći doživit tako da ga onda ne ćeš mo ć ni usporedit sa ovim danom koji se isto pomalo bliži svom kraju... neosjetno. A što se ti če budalaština, one ne umiru, ve ć sa napredovanjem novog dana napreduju i nove budal aštine. Osjetno. COTO: Kad je Isus najavio da će uskrsnut i da će Bog u slavi si ći suditi žive i mrtve, ljudi su sili kraj otvorenog Isusovog grob a i čekali njegov što skoriji povratak na zemlju. E, ali se onda još nije rodija Nostradamus da in re če da se to ne će baš tako brzo dogodit. I onda su oni sidili i čekali,

čekali... ČEP: Ali nisu do čekali! COTO: Nisu... ČEP: Sri ća naša daje ti Nostradamus falija... COTO: A baš! ČEP: A šta ako je ti Nostradamus ka mi ovdi, kad ono kažemo da ćemo do ć, na primjer, u deset, SPLITSKA KVATROLOGIJA a do ñemo u, na primjer, jedanaest? Nama je to normalno.. . COTO: On nije prognozira uru nego godinu. CEP: Pa to ja i govorin. Ako je nama normalno zakas nit koju uru, možda je njemu normalno zakasnit koju godinu... COTO: Nije on odavde. ČEP: A šta ako ga ipak do čekamo? COTO: Koga? ČEP: Smak svita? COTO: A fala Bogu dosad nismo, ali ništa nije u naš im rukama pa tako ni čekanje, jer čak i da odlu čimo da više ne ćemo čekat, naša odluka ne će promijeniti tu neminovnost. ČEP: A ako umremo? COTO: Onda više ne ćemo imat šta čekat, jer ćemo bit bliže Bogu. ČEP: A šta će onda drugi čekat? COTO: Da mu i oni budu bliže, ali po mogu ćnosti što kasnije. ČEP: A i pomr čina je dobro prošla! COTO: Prošla je ka i svi drugi dani... ČEP: Ali govore daje mi više ne ćemo doživit. COTO: Znam, čovik nikad ne doživi minule dane pa tako ni minulu pomrčinu. ARIJANA ČULINA ČEP: Ali ti dan je zna čajan, jer je bila pomr čina! Čovik u svom životu ne može doživit dvi pomr čine. COTO: Svaki danje zna čajan, jer to što se dogodilo toga dana više se ne će dogodit! Nijedan dan u svom životu čovik ne može doživit dva puta. CEP: A to je. Ti dan nišan izaša vanka... COTO: Znan... ČEP: Kako znaš? COTO: Zato šta, nišan izaša ni ja! ČEP: Onda nismo ni ti ni ja izašli. COTO: Nije izaša niko... ČEP: Kako znaš? COTO: Kad nismo izašli mi, nije izaša niko, jer nis mo nikoga vidili, a ako ih nismo vidili zna či da za nas nisu izašli. ČEP: A ko zna zašto oni nisu izašli... COTO: A bi će da in je bilo vru će ili su se bojali mraka usrid dana. ČEP: Bilo je vru će i prošlih godina pa su isto izlazili... COTO: Ali nije bija mrak usrid dana... ČEP: Bija je usrid dana, ali po no ći. COTO: A prošle godine bilo je posebno vru će... ČEP: A pritprošle je bilo još gore... COTO: Ti nisi normalan, ali se ne si ćaš daje prošle godine sve gorilo? SPLITSKA KVATROLOGIJA ČEP: A gorilo je i pritprošlih... COTO: Nišan reka da nije, ali to su onda sve palili četnici, a prošle je bilo manje četnika pa je manje i gorilo. ČEP: Blago Talijanima! COTO: U njih nikad ne gori. ČEP: Zašto? COTO: Zato šta nemaju četnika.

ČEP: Imaju oni četnike samo šta se tamo ne zovu četnici. COTO: Stvarno, onda četnika ima svugdi, samo šta se kriju pod drugin ime nom. ČEP: Misle oni daje to za nas nešto novo. COTO: E. A nikad požar ne izbije najednom mistu, ne go uvik tri istovremeno. Je li to slu čajnost, šta misliš? CEP: Stvarno ne znam. COTO: A znaš kad je najviše bilo požara? ČEP: A kad je najviše bilo vatre? COTO: Si ćaš se ti devedesete kad je sve gorilo? ČEP: Si ćan, kako se ne bi si ća... COTO: Pa kad san ja svima govorija da to nije slu čajno, niko mi nije virova. ČEP: A jesi li meni reka? COTO: Jesan i tebi. ARIJANA ČULINA SPLITSKA KVATROLOGIJA ČEP: Ne virujen da si meni reka, jer da si mi reka, ja bi ti povirova. COTO: Ma jesan, Bože moj, kako nišan. ČEP: A di si mi to reka? COTO: U Veroni. ČEP: Nisanja nikad bija u Veroni. Čili san svoj život proboravija ovdi, plivaju ći u vlastiton govnu. COTO: Ja ne znan jesi li ti poludija?! Zajedno smo bili u Veroni moga bi se zaklet na šta o ćeš, moga bi ruku stavit u vatru, moga bi... ČEP: Uhvati ga za ruku. Ne zaklinji se uzalud... COTO: Sidili smo isprid arene u kojoj se baš davala neka opera. ČEP: Koja opera? COTO: Ne znan ni ja. Mislim Nabuko. ČEP: Misliš ili si siguran? COTO: Mislim. ČEP: Tako i ja mislim da sam bija u Veroni, ali niša n siguran je li to stvarno bilo ili san samo sanja. Nakon nekog vrimena sni i java ti se izmišaju pa dobiju na istom zna čenju. Zapravo, sve je to moglo bit, a i ne mora. Ni je bitno. Ako je bilo, bilo je. Više i tako nije važno , a sutra će bit još manje važno, a za sto godina ne će bit nas ni naših sje ćanja, ni uspomena, ni snova dakle... Ne će nikom bit važno. COTO: Jo, koja je to bila lipa muzika! Ne ka ova da nas na festivalima. ČEP: Na koji festival misliš? Imamo dva... COTO: Nije bitno. Sve isto. Danas u nas po glavi st anovnika zapada po jedan piva č. Dobro govori moj otac: Di su ona vrimena kad bi K laudijo Vila doša u Split i reka: "Veni,vidi, vici". Ja mu govorim: Nij e, nije tata. Nije to reka taj Vila. To je reka Cezar. A on meni: Šta ti znaš mali, ti si onda bija mal pa se ne si ćaš. ČEP: A otac ti je legenda. COTO: Bija je. ČEP: Zastoje bija? COTO: Zato jer je umra. ČEP: Baš zato i govorim daje legenda. Nema živih leg endi. REDIKUL: Nova Arena, Feral, Slobodna... Homoseksual ci nisu podobni u vojsci zbog velike zaljubljenosti. Čovjek u ljubavnom transu, zadovoljen i poslije odnosa postaje povjerljiv pa čak odaje i službene tajne drugoj državi, nekom špijunu koji možda i nije pravi homoseksualac. Nova Arena, Slobodna... U Zagrebu neki kirurzi dok operiraju još pjevaju Jugo slavijo, Ju-goslavijol Štrajkaši nemaju šta dolaziti pred Sabor, jer onda nemam gdje parkirati auto, kaže jedan sabornik! Nova Arena, Slobodna... Pro čitajte može li biti hrvatski ministar onaj

ARIJANA ČULINA SPLITSKA KVATROLOGIJA koji javno izjavljuje da će radije kupovati kvalitetne nego hrvatske proizvode. Čiji je gra ñanin takav ministar... Split ima ljepši stadion neg o Zagreb, govore Zagrep čani. To je tragedija... ČEP: Slobodnu, molim... REDIKUL: Šest kuna... CEP: Pa to je isto ka i u trafici! REDIKUL: Je! ČEP: A tribalo bi bit jeftinije! REDIKUL: Mislite skuplje? COTO: Mislin jeftinije, jer vi ipak prodajete na ul ici... REDIKUL: Dragi moj, dostava novine je ka i dostava pi ća. Ovo van je novina Brzi Gonzales... Za istu činu ja van je donesen, dakle ne morate i ć do trafike, a uz to van pola i pro čitan, pa ne morate ni to. ČEP: Da, hvala, hvala... REDIKUL: Kultura: Ljubavna veza na radnom mjestu bi la je uvijek, a bit će i dalje, oblik poslovne kulture... Izlazak prvog broj a hrvatskog izdanja Miki Mausa veliki je doga ñaj, jer ozna čava povezivanje hrvatske kulture i gospodarstva sa svjetskim gospodarstvom i kulturom. Školarce se u či daje Tin Ujevi ć bio boem. On nije bio boem nego klošar... Nave čer kad gledam dnevnik volim vidjeti da je predsjednik ili premijer nekog primio, jer me to razvedri. Ako ga dva dana nema na televiziji, me nije dnevnik dosadan... U Meñugorju zbog ekonomi čnosti mise su po-liglotne. Tako je i ovaj put. Pomo limo se nakon pri česti izre čene na engleskom, Gospodin s vama na francuskom, a Idite u miru nisam uop će razumio. Vrijeme: Vrijeme sutra pravo ljetno, toplo i prohla dno... TV raspored: ciklus filmova Jane Fonda. Po četak u 00.55... ČEP: Najinteresantniji filmovi u nas po činju iza pono ći. Šta to o će re ć? COTO: Da je u nas porasla nezaposlenost, jer se nik o ne mora dizat ujutro u šest. Mladost je u to vrijeme u diska čima, oni koji se ustaju u pet i trideset spavaju. A eto, statistike pokazuju da je tada najv eća gledanost. Što bi nam to trebalo govorit? COTO: Da smo prešli na evropsko radno vrime. ČEP: Kakve to veze ima? COTO: Lipo, ono malo svita šta radi ne mora se diza t u pet i po nego u sedam i po. ČEP: I? COTO: I mogu dulje spavat. ČEP: Čovik mora spavat najmanje osam sati. COTO: Ali mi nismo više u socijalizmu. ČEP: A u kapitalizmu se manje spava, je li? ARIJANA ČULINA COTO: Ne, nego u kapitalizmu ima više privatnika... CEP: Privatnicima ne triba san... COTO: San in triba i mogu spavat kad o če i koliko o če. Ne moraju samo po no ći. CEP: Pa u čemu je onda problem? COTO: Za njih problema nema... ČEP: Zna či oni su ti koji mogu gledat filmove? COTO: To čno, ako su u to vrijeme kod ku će. Jer, kako se ne moraju rano dizat, ne moraju rano ni i ć le ć. ČEP: Onda ispada da su u nas sami privatnici...

COTO: Privatnik je danas širok pojam. Nezaposleni s u u nas samo formalno nezaposleni. CEP: Zna či, za one za koje nije sloboda, nisu ni filmovi. COTO: Oni imaju utješni subotnji no ćni program, jer mogu spavat nediljom. REDIKUL: Rok časopis Heroinu bi trebalo zabraniti jer svojim nasl ovom poti če ljude da se drogiraju. Novi Feral, Globus, Slobodna ... CEP: A vidi, prominili su stolice. COTO: To su oni priko puta prominili stolice, a ne ovi ovdi... ČEP: Nišan reka da su ovdi prominili stolice, nego s amo da su prominili stolice. SPLITSKA KVATROLOGIJA COTO: A ja san mislija da si ti mislija na ove ovdi stolice. ČEP: Ja san mislija na one stolice priko puta. COTO: I ja san mislija na one priko puta. ČEP: Onda smo oboje isto mislili. Šutnja. COTO: A šta misliš, zašto su prominili stolice, ajd e razmisli malo... ČEP: Sve se u životu minja pa zašto ne bi i stolice? COTO: Svaka promjena u životu ima svoj cilj... ČEP: Ja se mijenjam bez cilja. COTO: Dobro ti, ali zašto stolice. Znaš zašto? Zato što ovaj tip ovdi puno bolje radi pa onaj tamo misli da je to zbog stolica . ČEP: A je li? COTO: U po četku sam mislio daje to glup rezon, imitacija stoli ca, ali vidim da ideja pali. Ljudi su jednostavno sad ravnomjerno ra spore ñeni u oba kafi ća. Čudna je ta psihologija mase. Iz mnoštva uskomešanih misli i ideja u jednom trenutku prevlada samo jedna jasna ideja. " ČEP: Kako je to samo Hitleru uspilo? COTO: Šta? ČEP: Ostvarit te njegove fiksideje. Zarazit tolike m ase suludom idejom. COTO: Mase su uvik lude. ARIJANA CULINA ČEP: Kako to da su pojedinci pametni, a više pojedin aca ludi? COTO: A taj Hitler bija je soboslikar. Šta mu bi? CEP: Bi će mu bilo dosadno samom u sobi pa se za-želija druš tva i okupija široke mase. COTO: Radi društva... ČEP: Radi društva... Šute. COTO: Jesi li ti primjetija da se u Splitu ljudi ob ožavaju gužvat najednom mistu i pritom stalno kukaju kako je gužva, a kad o du negdi di nema gužve, jednostavno se okrenu uz obrazloženje da ne će tu stat kad nema nikoga. Nikad nije dobro. CEP: Ni meni nikad nije dobro... COTO: Znan, zato s an to i reka... CEP: Reka si da nikad nije dobro, a ne da meni nije dobro... COTO: Reka san da nikad nije dobro. I ti spadaš u t o nikad... ČEP: Onda i ti spadaš... COTO: Svi skupa spadamo u to nikad. Šutnja. ČEP: Koliko je na tvom satu sati? COTO: Podne. ČEP: Na mom jedan. COTO: A ti svoga nisi pomaka? SPLITSKA KVATROLOGIJA ČEP: Nisam. COTO: Zašto? ČEP: Zašto bi ga mica sad naprid kad ću ga i tako morat vra ćat nazad, vrime mora te ć svojim prirodnim tokom, a mi nismo pozvani da ga m i čemo naprid ili nazad. Osin toga, kugla se uvik isto vrti i niko je ne more micat naprid-nazad. COTO: A to je. ŽENA S KOLICIMA: Je li slobodno?

COTO: Izvolite! ŽENA: A eto, fala Bogu, sad ćemo se malo raskomo-tit. Puno van fala šta ste nas puš ćali. Fala Bogu da san sila... Mislila san da ću zanesvistat, sve su mi noge otekle, čila san ka gola voda. Da se skinen mogla bi sve isc idit... ČEP: Radije nemojte... ŽENA: A dušo moja, bi će i ti čili uskuva? Jadno moje dite. Na, skinit će ti mater pulover. Ajadni moj, čili si mi crven ki pamidor. Na, punice te malo mama. Pu, pu, pu... Ma vidite li vi ovog čuda od vrimena? COTO: Da... ŽENA: Eto, sad je bolje, skinit će ti mamica i bi čve. Evo ga. Ne mudu ti noge, ne mudu. Evo, mama ce ih bakiti, ba... A je nezgodn o ovo, moj šjor, nikad ne znaš kako obu ć malo dite. Znanja da je vru će, ali jopet čovik nikad ne zna... Znate kako je ovi dana ova paklena vru ćina, po no ći ARIJANA ČULINA SPLITSKA KVATROLOGIJA spava kraj otvorenog prozora pa je sutradan dobija virozu. Najprije je ka malo prošmrca, zasuzija i sri ća da je to sve izriga, jer da nije moga se ne daj Bože ugušit u slini. Znate, dobro je to povratit, j er se malo dite ne zna iskašljat, pa kad tako povrati spizu, povrati i tu slinu koju ina če nikad ne bi izbacija, ali ako kad on meni to ne povrati, ja mu stavin malo masla u nos pa mu onda lakše izvadin govanca. To van je dobro i za odrasle. Provajte pa ćete vidit. ČEP: Hvala, ali radije ne bi. ŽENA: Ma ne mozes balbu dilat, ne mozes. Sad bi vas on malo pipka i čupa... COTO: Odmiče se. Da, da. ŽENA: I eto, fala Bogu, otkad lakše diše svi smo od ahnili, jer znate, kad van je ditetu za čepljen nos to van je dovoljan razlog da ne spava čila ku ća. E, ali kako jedna nevolja ne dolazi sama onda mi je do bija proliv, ali, fala Bogu, bilo je lipo normalno, nije bilo ono zelenkas to, nego lipo kafeno... Ja san bila zadovoljna. Ne bi on još smija iz ku će, još malo šmrca, ali ja san ga eto utoplila, a sad ne znan šta ću na ovu vru ćinu. Je li dušo mamina, sta cu ja sa tobon, jo, jo. Jeci li ce to opet ukakija? Da j da mama vidi. Uh, uh, mudi, mudi. Opet te jadnog muci sto-macic. Sad ce t ebi bit lakše, sad ce te mamica plominit. Fala Bogu šta danas imamo ove papi rnate pelene pa je to minjanje ditetu gust. Zamislite kako je to prije bilo. Prat sva ta sranja . Pa tako iz dana u dan, iz dana u dan, iz... COTO: Dana u dan. Fermajte. Muka mije. ŽENA: Dobro, dobro. A i vas je mama minjala. COTO: Dobro, dobro. ŽENA: Dobro, dobro. Evo te mamica skinila.Voli ovak o kad ga skinen. Masi, masi nogicama, gustaj kad ti je Bog da. O, Boze, Boze, s taje to bilo? Glom! Ma ko je to meni pinija, ma ko? Ajde, upli ti jos dušo, u pli. Ajde, jos, jos, pa ce ti bit lakše... ČEP: Gospo ño manje mu govorite da upre, jer ću se posrat ja. ŽENA: Je, je, razumin. Oprostite, ali to su dica. A jme, ja se zapri čala, a nišan vas ni pitala o ćete šta popit. COTO: Ne, fala. ČEP: Ni ja, hvala najljepša... ŽENA: O ćete sladoled? Dala bi ja njemu malo, ali on ne srni znate... COTO: Znamo... " ŽENA O ćete vi? ČEP: Ne hvala, mislin da danas ne ću ništa jest.

ŽENA: A vi to držite dijetu? A to je u redu! Znate, ja san se za vrime trudno će udebljala dvadeset pet kila... Jedva san se kreta la. Bože, staje to ružno kad je čovik debel... Šta ću van po ć govo- II ARIJANA ČULINA rit, nišan mogla špigetu zavezat. Ali, fala Bogu, s ad je dobro kako je bilo. U rodilištu san ve ć izgubila skoro deset kila. Znate, težina diteta pl us plodna voda plus posteljica, onda ona njihova hrana koje n isam baš ljubitelj, ode van to. Kad bi vi rodili vidili bi. A šta ćete, to je priroda... Svak ostane u drugom stanju prije ili pos-li... COTO: Svakako, svakako... ŽENA: Dušo moja, a jesi li mi malo zivnija? Ma ko m i se to sad mije, ma ko? A slitan si ovako golišav je li? Vidite staje priroda , Bože moj... Sritan je šta više nema puno robe, a to je, Bože moj, prirodno. P a mi smo, kad bolje razmislite, jedina živa bi ća na zemlji koja se obla če. Sve druge beštije, kokoši, krave, ovce, vukovi, pasi, ribe, cvi će, majmuni, jorgovani, srne... ČEP: Dobro, gospo ño, dobro... V ŽENA: ...svi oni odaju bez robe. A to van je tako i normalno, eto i vi bi sigurno bili sritniji da ste sad goli, a da ne govo rin koliko bi to mene usri ćilo. COTO: Jel bi vas usri ćilo da smo mi ili vi goli? ŽENA: Aha ha ha. Koji ste vi vraži ći. Ma ja san udata žena, ali nisam mrtva žena, je li tako? Ne mogu van opisat ti osje ćaj kad ja plivan u dubokom moru i skinen re ñipet, a prsi slobodno plivaju ka dvi bove, divota. Ništa vas najedanput ne steže, ni duša ni tilo. A šta ćete, sami SPLITSKA KVATROLOGIJA smo svemu krivi. Ka šta nabacujemo sve suvišne brig e ovog svita na svoju dušu, tako nabacujemo i robu na tilo. Daje Bog tija rodil i bi se obu čeni, u robi, ka šta svaka beštija do ñe na svit sa svojon robon. Konj s dlakom, ovca s vu nom, ali da je roba dobra ne bi zmija skidala košulju, j e li tako?... Samo oni staje zgrišijaima potribu da se sakrije. Sve je kri va to ona Eva iz edenskog vrtla... E to zbog nas žena morate se i vi sakrivat , a šta ćete, neko mora počet sa pizdarijama, a Bog je tija da to bude žena, a šta ćete... Ma ajde, popijte nešto. Da se razladite... Ajde... Nemojte m e odbit. Opala! Jos jedan pr-dac. Mablavo! Samo ti dušo pucaj. To ti je zdla- vo. Ajte, popit ćemo u zdravlje ovog diteta. Onda, šta ćete? Nemojte čilo vrime mu čat. Ajde šta... COTO: Ništa fala. Prisilo mije... ŽENA: A vi? CEP: I menije prisilo. ŽENA: Ma vidi kako je barbama prisilo. Bi će ova vru ćina. A mama će bogme opalit jednu ledenu pivu. I ti bi opalija jednu. ČEP: On se je dosta naopaljiva za danas. ŽENA: A je, je. Kad nalactes onda ces ti piti pivic e. E miji se ti, miji, ma to je ozbiljno... Stiže pivo. A sta je, ti bi malo ploba... Jeste vidili od mali nogu je slatko zabranjeno vo će... Ajde, da će ti mama da malo liznes, čamo me ARIJANA CULINA stlaj da ti ovi ukus ne ostane negdi zapisan do kla ja života. COTO: Kad nije nikom gospo ño mliko ostalo upisano, ne će ni njemu piva. ŽENA: Ma calin seja, zna on da seja salin samo. A g olko je, je li, a nemoj sad pakat, tija si plobat pa san ti dala. Koliko san ja gor čine u životu popila, mogla bi još nestat plakat. Ajde, živili...

COTO I ČEP: Živili! ŽENA: Eto, sad smo nazdravili u tvoje zdravlje, mal i moj popisanko i poslanko. Sad će buzo tata doc pa ćemo ic kuci. A vidi sve me lazumi. Ova se dica dana s rode sa kompjuteron u glavi, jer ja ne znan kako su samo tako pametni. Vidi kako on mene gleda, sve me razumi... Ma kako si mi samo tako bistal, Boze, Boze... Još ga do-jin. Ne da mi muž da prikinen. Ka žu svi da nema do materina mlika, a znate da će se po novome davat šest miseci ditetu samo mliko bez kašica... COTO: A je li? ŽENA: Ne da tata njega, oce da mu sin bude velik i jak. Je li tako maleni, ama je li tako? Ajme meni, opet si mi kihnija! Ajme, čilu me poštrapa! Dajte mi, molin vas, jednu salvetu. Evo, oblisa-la se mama... ništa zato. Šlica da nisi balbu potlapa... šlica. Ajme, eno si ga sad postlap a. A ništa, oblisace ga mama. Briše čovjeka. SPLITSKA KVATROLOGIJA ČEP: Znate šta gospo ño, bolje da smista dignete tu vašu guzi četinu i odvezete to balavo i smrdljivo derište, nego da se ja za to pobrinem na svoj na čin. ŽENA: Ajme, šta ste nagli! Skužajte, rekla san van, skužajte. Nije mali kriv staje kihnija. ČEP: Nije on kriv ni šta se posra, ni staje kihnija, ni šta vi pizdite, a nišan ni ja kriv da ta govna moran po sun čanom danu udisat. Zato brišite šta brže morete! Ajde, bris! Brojin do tri. ŽENA: U redu, u redu, nemojte se idit. Ajde dušo. S amo da mu obu čen pulover i bi čvice. ČEP: Ajde, samo brže. Do tri san reka, jedan... COTO : Aj nemoj je sad... ČEP: Aj ne ću, al nek požuri, ne mogu više trpit ova govna. Da san to tija trpit pravija bi svoju dicu. Pa kad ve ć neman živaca za gledat produkt vlastitih spermatozoida onda ne ću bogme ni drugih. Je li to jasno. A, je li jasno? ŽENA: Je, je. Prejasno. Ajde dušo, idemo, a eno nan i tate. Ej, ej... Evo nas... Fala na lipon društvu i baš smo se lipo pro ćakulali... Ajmo mi maleni... Leci balbama pa-pa. Nemoj pakat, nemoj, b albe su doble, ne će ti ništa... Nije ina če takav, ali nešto gaje na vama uznemirilo... ČEP: Ajde, ajde... ŽENA: Pa-pa, pa-pa... COTO I ČEP: Pa-pa... Bla, bla... ARIJANA CULINA ČEP: Fala Bogu daje otišla. COTO: Fala mu iljadu puta. Koji davež i smrad. ČEP: Daje ostala samo još koji minut ispalija bi na živce, prokinija bi nju ili njega... COTO: A otišla je. ČEP: Fala kurcu. COTO: Eto vrime je isto ili gotovo isto ka maloprij e, i ja san isti ili gotovo isti ka maloprije, ali mi osje ćaj uop će nije ka maloprije. CEP: Nije. Tek sad vidin da mije zabavno u mojoj do sadi. Zamisli da me neko onako po čili dan jebe i tla či. COTO: Slobodo, slatka slobodice. CEP: Ne znan zašto, kad san ovdi tija bi bit negdi drugo, a kad san negdi drugo tija bi bit ovdi. COTO: Tribamo bit duže tamo negdi drugo da bi svati li lipotu ovoga ovdi. ČEP: A je... COTO: Vidiš, dok nije došla ona tlaka, nismo sva- ćali koliko nam je bilo dobro. ČEP: Znaš li ti muža od one žene?

COTO: Ne znan. Zašto me to pitaš? ČEP: Onako... tija san vidit jel ga ti isto ne znaš. COTO: A. Jo, šta lipo prži. ČEP: Jo, lipote. Ovoga nema nigdi. COTO: Nigdi... Osje ćam kako mi toplina ulazi kroz svaku poru... SPLITSKA KVATROLOGIJA ČEP: I kroz moje... COTO: Šta kroz tvoje? ČEP: Pore, jebate! COTO: A! ČEP: Je, ma isto je malo prevru će? COTO: Malo je... ČEP: Uf! Šta je je, moglo bi bit malo ladnije... COTO: Dobro si reka, baš, uf! Redikul pjeva dio pjesme Idemo se kupati... Slika četvrta Likovi: GLAVA, muškarac oko četrdeset pet godina SIPA, muškarac oko četrdeset pet godina GLAVA: Te če, te če i te če jedan slap što u njemu zna či moja mala kap, gle jedna duga u vodi se stvara i sja i blješti u tisu ću šara. Ta kap u slapu da bi mogla stati i moja kaplja pomaže ga tkati. SIPA: Evo šta meni draga govori svaki dan: da san s elja čina bez škole, da di su joj o či bile kad se udavala. Da san sve šta san pro čita, pro čita na zahodu. Da kad je zadnji put bila u Trstu. Da san se oženij a gol ka crkveni miš i da sve šta iman mogu zafalit njoj. Da parketi nisu za stoku. Da san sigurno umisto u plodnoj vodi pliva u vinu. Da moja mater n ikad za nju nije imala toplu ri č, a tako ni sestre mi, ni čila familija. Da je jedina žena u mom životu moja mater i da ljudi koji imaju mater ne tr ibaju ženu. Da nišan kulturno i nikako drugo uzdignut i da zato šta mi n ije uzdignut gleda samo moju gu- SPLITSKA KVATROLOGIJA žicu. Da je nedovoljno nadopunjavan i popunjavan. D a samo slušan po željama, vodostaj i vijesti i da se igran na poga ñanje filmova i da jon parin malo retardiran. Da bi, ve ć kad neman fakulteta moga imat baren mercedes ka i drugi bez fakulteta. Da kad se svak more bavit politikon i sidit u Sabor u zašto ne bi i ja. Da mi je dosta bit u Saboru misec dana i lipo imat sigurn u starost sa saborskom penzijom. Da više nema šta obu ć, i da se ne može pripoznat u ogledalu. Da se znojin ka prase i da joj usmrdin čilu postelju. GLAVA: Moja pisma: BEZUVJETNO TVOJ Volim te, ljubavi moja, volim te, volim te bezuvjet no, ako budeš moja, sigurno ću biti tvoj bezuvjetno. Duboka je suza moja, još je dublja bol tvoja. Tumaram ulicama mra čnim, tražim te, ljubavi moja, j a i ti mene sigurno tražiš, suzo moja. Tražimo se, a ne možemo se na ć. Slijepi od ljubavi. Slijepi od mrke noći, čežnjo moja. Nema te, nema tvog obrisa, sjene. Sakri vaš li se od mene ili od života, vilo? ARIJANA ČULINA Kako san samo moga prespavat ove misece godine, dan e...? Kako san moga pit, jist, ležat, udisat turobni zrak, bez tebe, ljubavi moja.

Di mi je pamet bila, di su mi emocije iscurile? Bez tebe san skoro propuva u o čaju ludom. Ali na ćemo se mi, na ćemo... Nabasat ćemo, napipat ćemo. Mi, sljepci pored zdravih o čiju... I ja ću bit tvoj, a ti samo moja bezuvjetno. I davat ćemo se do kraja života ovog, a i onog jedan drugom... bezuvjetno... KONOBARICA: Šta ćete popit? SIPA: Ja ću viski s ledom. GLAVA: Ja sam Franciscus Patricius novih vremena. Ja još uvijek gledam sa prozora na kaskade, volim v ino i miris oskoruša... KONOBARICA: Oćete vino? GLAVA: Vino, amore mio... SIPA: A ne znan je li bolje bit tako sam ka ti ili bit sa nekim ovako ka ja, a opet bit sam? GLAVA: Tre ća osoba za me svi su dusi. Slobodna miso moj je mol itvenik, a kad u sumrak je če Angelusi, SPLITSKA KVATROLOGIJA ne moli vjernik nego uhapšenik. Živija! Diže čašu. Sve duše lažu. Sva su trudna čela, sanjama zvijezda i magla protkana. Samo je mud ar mozak karaula život je sanja, a spas je Nirvana. Napokon na ñoh sebe, evo postah sam otkad ostah sam. Živija naš Tin! SIPA: A dobro ti, bogami, pamtiš! Ja pamtim od pisa ma samo Hasanaginicu jer je to najpopularnija pisma svih vremena. GLAVA: Naravno! SIPA: A ni žena se ne more na čudit mom pam ćenju. Ona kad pro čita drugu strofu zaboravi prvu. GLAVA: Da? SIPA: Je, majke mi, a ja pamtim sve, osim imena tu nišan baš najja či. GLAVA: Ti si se ka Tin razo čara u ljude, a Frojd bi ti reka da zato pamtiš samo brojeve. Ja pamtim sve bezuvjetno, ali u času kad se izražavam otkidam od mozga jer usporavam vlastito spoznavanje... SIPA: Ja ti u adresar prvo zapišen telefonski broj, a tek onda ime. Tako san ro ñen. Mozak mi je programiran na brojeve. GLAVA: Volija bi ja daje i moj, ali su me, eto, dop ala slova. II ARIJANA CULINA Blaženi koji sa radosnom dušom motrite sunca i žute poljane! Ja prisluškivah kako no ćnom tmušom šušte borici i umorne grane. SIPA: Meni se stvarno ne mogu na čudit kako pamtim. GLAVA: Ja ne pamtim, čujem samo u uhu gdje šumi i galami. SIPA: Ja ti znan koja je nova žvaka zalipljena u Ma rmontovoj. GLAVA: Znan, ti voliš brojeve pa brojiš. SIPA: A u ovon slu čaju ne koristin se tin talenton. Zato postoji puno jednostavniji na čin... GLAVA: Onda vjerojatno osjetiš da si ugazio na nešt o vrlo ljepljivo, ljepljivije od onoga u šta obi čno ugazimo... SIPA: Po boji. GLAVA: Što po boji? SIPA: Znan koja je nova po boji, one najstarije su najškurije, a svježe pljunute najsvitlije. To je logika. GLAVA: Logika je majka vas čijim umom brojevi vladaju. Nad mojim uzvišenim umjetni čkim umom caruje instinkt. Bol je moje jedino plemst vo. SIPA: Znan ti bi to instinktivno primijetija tek id se zalipiš, jer vi

umjetnici ne stojite čvrsto na zemlji. Ko zna u šta vi blenete i na šta mislite SPLITSKA KVATROLOGIJA kad odate. A ja se nikad ne zalipin jer uvik gledan di odan, a i pazin di ću pljunit žvaku. GLAVA: Blago stopalima koja miluju čvrsto tlo. KONOBARICA: Još nešto? GLAVA: Mozak je ka najzahtjevnije cvije će. Da bi dalo ploda triba ga redovito zahvat, zato mi dajte čašu biloga. Bila boja je boja nevinosti, ne ću pit crno, jer ne želin da umom mojim zavladaju mra čne sile. SIPA: A i ja ću onda bilo. Znaš ono, kad si govorija o instiktu.. . GLAVA: E... SIPA: Znaš kako ti ja pamtim filmove? GLAVA: Bogme ne. SIPA: Pošto ne pamtim face to san ti ve ć napome-nija... GLAVA: Je. A mene pripoznaješ jer nisam faca... SIPA: A ti si, jebate, faca nad facama, ko tebe ne bi pripozna. Ja govorin o filmovima, a ne o tebi. Filmove pamtim instinktivno ... GLAVA: Rijetko vi ñeni spoj prakti čnosti i uzviše-nosti. SIPA: E. Ja kad gledan film zatvorin o či i slušan zvu čne efekte. To mije fenomenalno. Zatvorin o či, evo vako, a ono mi kapje, kap, kap i te me kapi čiloga prožmu. ARIJANA CULINA GLAVA: Dobro je s vrimena na vrime proprat misli... SIPA: Znan da mi neš virovat, ni žena mi nije mogla virovat, ali mene to priporodi. I da ti nastavin... GLAVA: Pretvorio sam se u uho... SIPA: E baš to, ka da si zna, tako se i ja pritvori n u uvo... onda tako zatvorenih o čiju pokušavan povezivat ri či i pogodit o kome se filmu radi. GLAVA: A zašto onda ne slušaš radiodramu? SIPA: Zato šta u nas nema radiodrama sa stranim glu mcima, a naše uglavnon znan pa neman šta poga ñat, meni je i to poga ñanje napeto, tako treniran onaj slabiji dio mene, instinkt, i onda kad otvorin o či volin vidit jesan li bija u pravu. GLAVA: Onda ti je bolje rješavat križaljke ili igra t loto! SIPA: Ne, nije to isto. Ja volin gledat prirodu na filmu. Film ne more lagat. Ni žena mi u po četku nije virovala, mislila je da san lud, a sad sa n i nju uvjerija u svoj instinkt za koji me je ona uvik pit ala da di mi je. Sad opet govori kako iman instinkt samo za pizdarije. Nikad dobro... GLAVA: Božanske žene, sva ljepota svijeta i lavska gordost i plahota srne, kroz Vaše čari uzvišene cvjeta u plave dane, i u no ći crne. Sun čane duše, zjeni poklonika zaman Vas skriva zlo čina čka tama, SPLITSKA KVATROLOGIJA pobožnu ljudstvu fali Vaša slika. Jer Vi ste žene m eñu Kraljicama. SIPA: Lako je tebi tu pivat... A zašto se ti nisi n ikad ženija? GLAVA: Zato što želim slobodan biti, zato što želim slobodno sniti, zato što želim piti i piti, i to je to u biti. Živija! Da mi nitko ne sužava moje vidike. Da izbjegnem sve cike i vike. Sloboda je moja mlada. Mlada što mi umom vlada. Borhes se ožen ija pred sam kraj života. To je gesta... metafizi čka. Spojit dvi klju čne to čke života, vin čanje i smrt... SIPA: Sve o jednom trošku, a nije ni on bija, bogam i, lud. GLAVA: Živija! SIPA: Ej Sime, ono kako smo rekli, sutra ovdi u ist o vrime. Adio! GLAVA: Pogledaj ove male provincijske guske, hodaju uspravno nošene svojim

tjelesnim tajnama. Možda su ipak, mada znam da ništ a ne razumiju, dostojne biti nekom vrstom Beatri- če. Moje pjesni čko oko uzima od njih onu čis-totu, onu nevinost koju oni odbacuju u svom neznanju, a k ad je požele vratiti, ostat će samo ARIJANA ČULINA moja dva-tri stiha i propušteno vrijeme. Ali, hvala Bogu, na prosje čnim ljudima i prosje čnim djelima, jer što bi rekao Šopenhauer, zahvaljuj ući njima možemo odmjeriti onoga ili ono što je izbjeglo sudb inu prosje čnosti. SIPA: Atisijeizbjega? GLAVA: Hvala Bogu, kao što vi diš... SIPA: A faca si. Volija bi i ja znat lipo govorit k a ti, ali nišan na čitan. Ona moja govori da san pro čita samo jednoga Vajata Erpa i to na zahodu, i još mi je rekla da je sri ća šta san ti dan ima tvrdu stolicu jer ina če ne bi ni to. GLAVA: Da bi se znalo uzvišeno govorit, pisat, drag i moj, treba živjeti od iluzija, a kako imati iluziju Mjeseca kad su ga lju di oskrnavili svojom nogom i kako uop će pisati ispod Gutenbergove galaksije koja gasne? P isanje je, dragi, humanitarna akcija, sudjelovanje u svijetu i deja, osmišljavanje i opravdavanje svrhe postojanja koje je redovito neob jašnjivo. Mislim daje najbolja definicija postojanja daje život jedna dos ada koju svak ubija na svoj način. Ti eto poga ñaš filmove i sva ñaš se sa svojom famoznom ženom, a ja eto pišem vjerojatno zato što nemam žene ni televizije. A šta bi reka Oskar Vajld, na kraju je sva umjetnost beskorisna, a ja bi još k tome dodao daje i život onda besko-risan i daje smrt definitivni poraz čovjeka, mislim za ateiste, za vjernike ne. Možda i ja pišem SPLITSKA KVATROLOGIJA jer, eto, potajno vjerujem da netko odozgo čita moja djela i inspiriran njima stvara još grandi-oznija djela, a moj će duh siguran sam vjerojatno inspiraciju tražiti u višim sferama i nekim dalekim galaksijama. SIPA: Ma volija bi lipo govorit ka ti. GLAVA: Oš još nešto popit? Ej mala! Još jednu turu. Dragi moj, opet ti ništa nisi razumio, ali ne čudim se tome, jer niko nikoga ne može u ništa uvjer iti. Jer, kako uvjeriti tebe ili nekoga u nešto kad sam i ja sam skepti čan prema samom sebi. Svaki čovjek je jedinka, prašina, usamljena zvijezda, čestica koja se susre će, sudara s drugim česticama besmisleno, suludo, a govor je samo izvor novih nesporazuma. Shvati da si jedinstven i nitko tebi sli čan još nije ro ñen. SIPA: To mi govori i žena, da takvo nešto još nije vidila. GLAVA: Toliko lica, a sva razli čita. Toliko dojki, a sve razli čite, toliko usana, a nijedne istih sokova... divno. Ti si inžin jer materije, a ja sam, eto, što bi reko Staljin, inžinjer duša. SIPA: Ma nišan ti ja nikakvi inžinjer i to mi žena stalno prigovara: Svaka pizda danas govori dr. ili dipl. ing., a vidi tebe! GLAVA: Dok je žena jedna posrijedi, čovjek je jedan previše, žena je mržnja izme ñu čovjeka i čovjeka, žena je postavila neprijateljstvo i zavadu, ARIJANA ČULINA SPLITSKA KVATROLOGIJA zbog žene se vadi nož, i bode u crvenu teku ćinu što draži živce, održanju najsposobnijega seksualna selekcija i krv. GLAVA: Još jedno bilo, može? SIPA: Ma ne triba.

GLAVA: Rekao bi Verlen, sve je popijeno, sve je poj edeno, nema se što više re ći. Slažem se s njim djelomi čno, jer ima se toga još za popiti, stoga može još jedna čaša bijeloga. Gluhonijemi čovjek ostavi figuricu. Sipa i Glava je razgledaju i vra ćaju. Čovjek odlazi. SIPA: Ja mislin da si ti za popizdit pametan zato n e znam kako to da nisi popularan. GLAVA: Zato staja volin biti neprihva ćen i za vlastitu neprihva ćenost ne činim ništa, a nerih-va ćen sam uglavnom jer sam druk čiji, neshva ćen, i razumljivo je što se ne mogu utopit u mase koje nemaju moju dimen ziju, a kad netko nešto nema, razumljivo je da ne može shvatiti onoga tko t o ima. Mi uglavnom zavidimo onima koji su sli čni nama, a pošto meni nije nitko sli čan, nikoga ne mogu mrziti, niti kome mogu zavidjeti. Eto! Više volim d a sam osporavan nego slavljen. Obi čno se dobroga svi kasno sjete. Osporavani žive za v je čnost. Uglavnom je to sudbina velikih umjetnika, pogledaj samo Van Goga. Oskar Vajld je rekao, da bi bio popularan moraš biti osrednji, a složi ćeš se sa mnom da ja to nisam. SIPA: Ma to ni govora. Ti si genij, a ni taj Oskar, čini mi se, nije bija budala. GLAVA: Eto vidiš. To je bija pisac. A ja, dragi moj , pišem zato jer mije dosadilo da mi ljudi upadaju u ri či, u slova mi niko ne može upast. SIPA: Tako kad ja o ću nešto objasnit ženi ona mi uvik upadne. Jednostav no me neće ili ne more razumit, a ja san ti u biti dobar ka kruv... GLAVA: Iz tog nerazumijevanja postaje se pisac, jer kako kaže Bart, književnost i nije ništa drugo do postavljanja pita nja samom sebi. Dragi, govorio sam ti maloprije otkuda to nerazumijevanje, sjeti se čestice kad god se osjetiš ugrožen od prašine... O blago onom što ve ć sad se slaže Da bude kao drugi svi ostali. 0 blago onom što umije da laže, Za ljudsko oko da postane mali. Divno je ipak kada sam koracam... u čednoj slavi čudnih polumraka, 1 zemlji vijenac, nebu pogled bacam. Jer znadem sebe, i slaba i jaka jer slutim sebe, u svjetlu i sjeni i jao meni dakle blago meni! Dragi moj, uživaj u svojoj neshva ćenosti, u svojoj vje čnosti, uživaj u boli svoje boli, pusti bez- ARIJANA ČULINA vrijedne duše koje mu če svijet svojim postojanjem. Jedina stvar koja mene danas zanima je, kako kaže Klod Simon, kako po četi, kako nastaviti i kako završiti re čenicu. SIPA: A jedina stvar koja mene danas zanima je kako se zaposlit. GLAVA: Neka te to ne optere ćuje ja, eto, nikada nisam ni poželio raditi. Grozim se na pomisao tako banalnog uvjetovanog živl jenja. Harmonikaš rasteže harmoniku. Čuje se neka nejasna melodija. Oni ga ignoriraju. Vidiš sve ove ljude koji dolaze i nešto traže? Oni samo misle da ih ja ne vidim, ali ja ih i te kako dobro vidim, ali ih ne g ledam, jer ih puštam da ostanu veliki, dosljedni, dostojanstveni u svojim o čima. Što bih uradio da im dam neki prljavi novac? Ja bih ih iskvario, omalova žio, isprljao, obvezao. Ovako ostaju slobodna, neovisna, nedodirljiva, čista djeca Božja. Kužiš? SIPA: A kužin. I ne kužin. GLAVA: Dragi moj, život je beskrajno zabavan i diva n. S izuzetkom čovjeka, sva ostala živa bi ća - ptice, kukci, ribe, mikrobi pa čak i r metnici - žive sretno u skladu s prirodom, slobodni,

nezaposleni, bez obaveza prema sebi ili prema drugima. Kad je još tko sreo majmuna, kroko dila, zmiju, mrava ili slona koji je bio nesretan, bolestan ili radio za pla ću. SPLITSKA KVATROLOGIJA SIPA: A bogami baš ću ovo re ć onoj mojoj, i tako mi je uvik govorila da san parazit, a ja san, eto, samo živija u skladu s prir odon. GLAVA: Čemu zapravo težiti? Mi nismo materijalna bi ća, ve ć duhovni, vje čni i neuništivi sluge Apsoluta, ali mi smo se poistovjet ili sa sadašnjim materijalnim postojanjem. Treba napustiti želju da se bude pobjednikom. Moraš biti zadnji da bi postao zauvijek prvi... SIPA: A meni ona govori da san u svemu zadnji, a ja , bogami, eto, prvi. GLAVA: Koja ona? SIPA: A žena. GLAVA: A da, da! Žena prosi. Sipa prebire po džepu, vidno traži novac. Glava ga hvata za ruku i gestom se osloba ña žene. GLAVA: Ma budi pametan, sve se stalno mijenja, cirk ulira u svemiru, u poslu, u politici, znanosti, braku... SIPA: Tu mi se ništa ne minja. GLAVA: Ma nije rije č o tebi, rije č je o Apsolutu. Uvijek postoji neki novi pobjednik. Stoje danas zadnja moda, sutra je ve ć zastarjelo, dragi moj. SIPA: Šta to o će re ć? GLAVA: Sudbinu ove žene ne ćeš prominit jednom kunom. Ona mora pro ć svoj križ, svoje pro čiš- ARIJANA ČULINA ćenje na ovon svitu, ako joj ti pomogneš, njezine će se patnje nastavit u budu ćem životu. SIPA: Zbog jedne kune? GLAVA: Nije rješenje da crna čkim plemenima ud-jelimo kunu nego da ih nau čimo proizvodit kunu, kapiraš? SIPA: A je. Baš mije drago da san te srija, a sad ću morat požurit doma. Moran uzet dicu u vrti ću i skuvat obid prije nego mi žena do ñe s posla. GLAVA: Ma ništa se ne mora, dragi moj. Samo sloboda n i neoptere ćen čovjek je sretan čovjek. U današnje vrijeme svi smo postali budale, z anemarivši svoju pravu udobnost, poistovjetivši se s materjalnim kav ezom. Kavez je namijenjen propasti ptice. Ptica nije stvorena za dobro kaveza . Radimo sve i sva da nahranimo ovo prolazno materijalno tijelo u kojem s mo zarobljeni, a pritom zaboravljamo hraniti dušu koja je vje čna. A isplati li se više ulagati u vje čnost ili u trenutak, razmisli malo! SIPA: Ma znan, dobro ti govoriš, ali dica me čekaju. GLAVA: Koja dica, čija dica? Ti misliš da su to tvoja dica, a jesi li siguran? SIPA: A još najbolje da nisu, ma da me je još i tu privarila ubija bi prvo nju, a onda sebe. GLAVA: Polako, dragi moj, agresijom se ništa ne rje šava. Sjeti se Biblije i onoga o obrazima. SPLITSKA KVATROLOGIJA SIPA: Ne znan, ja nišan skroz za ono, oko za oko zu b za zub, ali umisto da jon okrenen i drugi obraz prije bi jon okrenija glavon. GLAVA: Ja sam protiv stila koji sadrži prijetnju je r obavezuje. Slatkorje čivim stilom možeš iskazati odlu čnost, a prednost je u tome što ne obavezuje, ali nisam ti o tome htio govoriti. Ono na što sam misli o kad sam spomenija da djeca nisu tvoja to je univerzus. Svi smo mi, dragi , na ovom svijetu svoji, djeca Božja... Sad je to tebi jako bitno i di čiš se govore ći, ovo su moji sinovi, a za dvista, trista godina kome će biti bitno čiji su to bili sinovi i

čija je to presahla krv? SIPA: Ma razumin ja, ali bi isto sad triba po ć ća... GLAVA: Po ñi, po ñi, slobodna je volja tvoja... Ali tri-balo bi ovo s ve prije nego što odeš platiti. SIPA: A šta ti nemaš ništa šoldi? GLAVA: Ništa. Ja sam umjetnik. Osje ćaj da mije u džepu novac stvara u meni osje ćaj nelagode i banalnosti. Ja sam pjesnik kao i veli ki Tin, ja sam boem kao i veliki Tin. Mi smo ljepota, mi smo emocija, m i smo za čaranost, mi smo strast, mi smo nepoznanica, mi smo opsesija, inspir acija, mi smo opredjeljenje, mi smo... Imajte sažaljenja s pjesnicima. Oni ne bi možda pjevali, Kad bi bili potpuno pri svijesti ARIJANA ČULINA SPLITSKA KVATROLOGIJA Kad ne bi sagorijevali, Kad bi u životu uspijevali, Kad bi imali jesti. Kad bi se u redu odijevali. Noćas se moje čelo žari, no ćas se moje vje ñe pote, i moje misli san ozari, umrijet ću no ćas od ljepote. Duša je strasna u dubini, ona je zublja u dnu no ći; pla čimo pla čimo u tišini, umrimo umrimo u samo ći. SIPA: Znan, lipo je to, ali ja iman samo nešto si će koju mi je žena dala za spizu. Kupit ću kruv i malo sipice za na rižot, a ostavit ću i dvi-tri sipice sutra za ispe ć. Znaš kako je, samo jedna pla ća, a četvero usta živa. Triba u njih nešto kanit, triba to naranit, a samo ona radi . Nije lako. GLAVA: Koja ona? SIPA: A žena... GLAVA: Da, da. Dragi, uvik je bilo to da je onaj ne osviješteni dio čovje čanstva radio za onaj osviješteni. To je zakon priro de. Ljudi rade, zašto? Da bi mogli više zadovoljiti svoje potrebe i potrebe svojih bližnjih. Tako i tvoja žena. Ona radi da zadovolji i tvoje po trebe, a znamo daje sre ća u davanju ve ća nego u primanju. Ona će biti sretna ako si ti sretan, a ti ako sam ja. Dragi, takav je poredak i u svemiru. Ako se poremeti poredak u svemiru dolazi do bolesti, nesri će, zlo čina. SIPA: A ti sad o ćeš re ć da ako ja ne platin da bi poremetija poredak u svemiru? GLAVA: Možda i ti si kaplja što tka ovaj svijet, ka ko bi pjesnik rekao... Ta kap u slapu da bi mogla sjati i moja kaplja pomaže ga tkati. Ako jedna kaplja promijeni smjer ne će se ništa dogoditi, vjerojatno ne će ni ako to u čine dvije kaplje, ali ako se za njima povedu i ostale, slap p očinje padat uzvodno, dragi moj. Naravno, ne treba opet biti tako banalan, ne ćeš ti sam promijeniti ništa, ali bolje bi se osje ćao sa sviješ ću da si kap koja ne curi uzvodno i da si kap utkana u društveni i svjetski poredak i na koncu ko naca poredak u beskrajnom svemiru. SIPA: O ćeš re ć da bi zbog mene slap moga po čet te ć uzvodno? GLAVA: Na tebi je da izvu češ srž. SIPA: To o će re ć da izvu čem takuin? GLAVA: Rekao sam ti, izvuci personifikaciju. Jer št o je novac u usporedbi s duhovnim bogatstvom, a ti si, eto, danas spoznao su štinu. Ti si od danas bogat čovjek. Krivo je na čelo "Daj i uzmi". Na čelo, odnosno, formula sre će ARIJANA CULINA je "Daj, daj i uvijek samo daj i ne pitaj". Ja tebi evo, sam si rekao, dajem

cijelo dopodne duhovnu hranu. Ja sam bogat čovjek. SIPA: A maloprije si reka da si siromašan. GLAVA: Ja to rekao, ja to rekao? Bože sa čuvaj! Sad si me stvarno duboko povrijedio. Sad si... SIPA: Ajme skužaj, nisam tija, ja san mislija... GLAVA: Ovako bogat čovjek duhom nikad ne može bit siromašan. Ja se uvij ek dajem, dajem, i samo dajem. Moj duh je nepresušan. Ne bojim se da ću ostati bez njega. Tako i onaj koji se boji da će ostati bez novca bolestan je, nesretan, mora se li čit. Majka zemlja daje sebe da bi na-ranila travu, t rava se vje čno daje kao hrana životinjama, životinje poklanjaju život da bi svit učinile vedrijim, veselijim. Čovjek bi triba dati sebe da bi spozna bezgrani čnu sre ću i apsolutnu pravdu. Kužiš? SIPA: A je? A maloprije si reka da nije dobro davat kune, nego kako ono... zaboravija san... GLAVA: Ne optere ćuj se. Ne vrijedi svako pravilo za svakoga, pa ne m ožeš moju umjetni čku dušu usporedit s dušom jednog prosjaka... SIPA: Ništa, evo onda. Jo, kako ću sad prid o či ženi. Ubit će me. Ispljucat će me. GLAVA: Samo se opusti, nasmiješi i tvoja sre ća prije ći će na nju, a s nje na sve koji vas okružuju. SIPA: A daj Bože daje tako. Obi čno njezino ludilo posli pri ñe na čilo susidstvo. SPLITSKA KVATROLOGIJA GLAVA: Žali ih jer ne znaju biti dobre volje. Boles ni su. Nisu svjesni divnog sastava svemira. Slipo- ća prosudbe pogubnija je od slipo će o čiju. Dat ono što si primija od drugoga nije nikakva žrtva. I Ali Bab a je da samo ono što je ukrao od četrdesetorice hajduka, a tu je i Robin Hood. Zar ne ? SIPA: Malo mi se zamantalo u glavi. Ništa, siš ću još malo... GLAVA: Ma bravo! Vidiš kako ti brzo u čiš. Opusti se, čemu žurba? Tamo di imamo sti ći, sti ći ćemo zasigurno pa išli tr čeći, hodaju ći ili jednostavno čekaju ći. Šta ćeš popit? SIPA: A nemam više ni prebijene pare! GLAVA: Ne pit am te to, ve ć šta ćeš popit... SIPA: A ko će to platit? GLAVA: Dragi moj, svijet je pun neosviještenih ljud i. Okružuju nas sa svih strana. Ne boj se nai ći će ve ć neko. SIPA: Ništa, ja ću onda bilo... GLAVA: Dakle bilo... SIPA: Bilo... GLAVA: Ma vidi one curice tamo, šta kažeš, a? SIPA: Ja san oženjen... GLAVA: Opusti se... Alo malene, alo lipotice. Živij a stari... Harmonikaš nevjesto po činje svirati. ARIJANA ČULINA GLAVA: Sve će ove stvari jošte jednom do ći, kao što su bile i kako su prošle, i ti crni dani, i te plave no ći, i ljubavi, čedne, strasne dobrodošle. Jednom tamo poslije hiljada, hiljada, i hiljada ljeta opet ćemo na ći, ista svježa čula, ista srca mlada, i taj nježni osmijeh, blagi i doma ći. Živija! Pije. Nazdravlja. Harmonikaš-Redikul: Svira i pjeva dio pjesme Idemo se kupati ili neke druge koje odredi režiser npr. Svako naše malo misto. GODIŠNJICA jecaj da u nas pola Hrvatske živi u glavnom gradu, a ostala polovica u tri

druga. Da nam se, ne daj Bože, šta dogodilo dok smo se vozili ne bi nam ima ko prisko čit u pomo ć. Nigdi ku će, nigdi čovika. Koja šteta. Koja lipa zemlja. Niko ne će kopat, svi bi u gradove. A šta ne bi ljudima umis to stanova lipo dali komadi ć zemlje da obra ñuju pa bi vrimenom i sami mogli sagradit koju kućicu. Pa ku ćica po ku ćica gradi ć. Pa zar to nije bolje nego da se svi natrpaju u jedan grad? Zato se i ubijaju po kafi ćima. Ljude koji su do ju čer živili na svojoj zemlji posli rata utrpali su u mal e stan či će u kojima su samo podivljali. To ti je ka kad zvir, koja je navikla n a široka prostranstva, zatvoriš u kavez. Kad je pustiš ona grize. PAOLINO: A zašto si ti onda tila otic? AN ðELINA: To su bila druga vrimena. PAOLINO: A sad ja znan zašto si ti podivljala. Fale ti ove livade da se rastr čiš po njima. Nas stan je kavez, ciba za tebe. I but ige su ti dosadile. A sicas se kako su ti oci bile pune onih lipih vesta, kalconi, cipela? Ovdi ne mozes kupit takve cipele. Armani, ðanfranko Fere. ANðELINA: Jebo te Fere. PAOLINO: E, lako je sad govorit jebo te Fere kad si ga se izgustala, sad govoriš i jebo te Paolino, a nekad nisi tako govori la. Ja to najbolje znan i osjecan. Covik je proklet. Uvik voli samo ono ARIJANA CULINA sta mu je nedostižno. Prije si hvalila grad, sad hv ališ selo. A ko ce narod razumit. Dobro je rekla ona vaša pjesnikinja: Sre ća je lipa samo dok se čeka. LUKA: E dalje ćete bez mene. Ovdi san ostavija motor da mi čovik promini gumu. DARKO: I još ti, An ñelina, govoriš da ovo nije grad, a imaju i vulkaniz era. Ništa, ajde, ti uzmi motor, a mi ćemo ovdi malo sist i odmorit se. IZABELA: Joj Darko, nemoj, tek buš onda skroz naskr oz nastradal. Nemoj se ljutit, ali bu te skroz-naskroz propuhalo. Ja to go vorim za tvoje dobro. Hajde, bum ti prebacila moju vestu preko le ña. Prebacuje mu džemper. DARKO: Bum ja skroz-naskroz popizdil. To ja bum sig urno. A šta ti znaš staje za mene dobro? Da imalo imaš osje ćaja onda bi znala koliko me nerviraju te tvoje pizdarije i tobožnja briga za moje zdravlje. Pa, jebate, ti se sad ka brineš za moje fizi čko zdravlje, a pitam se jesi li se ikad promislila šta je sa mojim duhovnim zdravljem? IZABELA: A i ti sad kompliciraš. Fizi čko, psihi čko... Kaj ti ja znam. Ne razmem se u to, ti bokca, nisam Frojd. Zdravlje je zdravlje. PAOLINO: Ja znam Frojda. DARKO: A i ja opet šta govorin i kome govorin. Ajmo sist. Ajde. GODIŠNJICA PAOLINO: Mama mia, io voglio un breve intervalo. Ab biamo sete. ANðELINA: Samo da ti je sidit. IZABELA: O sedi drvo na drvo. ANðELINA Sjeli su na kofere.: Ma čujete li vi ovu tišinu. Ove cvr čke. Liš će. Mir. PAOLINO: Ja čuje noge. Scena druga Kuća, selo. Djed, sin Mate, nevjesta Desa, djedova mlada Ana, s usjed. Do čekuju obitelj. DJED Igra šah, prilazi mu sin.: Top napada konja, k onj biži... Tako ti je to u životu, dragi moj. Ja či gazi slabijega. Nema ti druge, moraš bižat pred najezdom, konji ću moj... Ja nikad nisam biža. Taj se još nije rodij a od koga bi mi se noge zatresle. Asti, šta me je nešto štica lo u le ñima. Vrag odnija i godine ko mi ih dade. U mladosti se moliš i nadaš d a ćeš do čekat starost, a kad je do čekaš onda je proklinješ, a šta ćeš, čovik nikad zadovoljan nije. Dobro je reka oni pisac, sad se više ne si ćan ni koji: Ljudsko srce nikad zadovoljno nije, iz jedne želje sto mu želja klije. Tako nekako je reka, a i dobro je reka. A čili svit mi nije bija ravan. Uspravan ka jablan. Čvrst ka

stina. Srce ka u lava. Nema više takvog svita. A ov a današnja mladost? Nikakva. Ne znaju pošteno ni curu za guzicu uvatit. Svaka druga ne more ostat u drugom stanju. Nisu one za to krive, nego im nema ko dicu napravit. Ja bi kraj moje pokojne An ñe samo prosa i ve ć bi GODIŠNJICA zatrudnila. Ko je čuja za te neke mrtve spermatozoide. Bože me prosti! Moji su i dan danas živahni. Treniraju, tr če, ska ču. Nema toga više. Ajde, ajde. Sad idemo na kraljicu. E! MATE: Tata. DJED: Sad pješadija. Pješadija ka pješadija. Vi sam o mislite da možete sami. Čvrsta ruka vama triba. Čizmu vi o ćete. Da vas je puštat šta bi se razbižali. Ka muve bez glave. Bez čvrste ruke nema ništa, ni države, ni ku će. A di, a di ću s vama? A ne zna ni naša vlast šta će s nama, pa eto ni ja ne znam šta ću s vama. Kako vas pomaka da pomaka, ne valja... MATE: Tata. DJED: Aha, šta ćemo sad pješadijo moja. Ustrtarili smo se. Aha, tre su vam se gaće. MATE: Tata. DJED: Napadam. Vidiš? MATE: Vidim. DJED : E, i onda? MATE: Onda... DJED: Onda me uvik neko prekine baš u napadu. Nikad ne mogu dovest borbu do kraja. MATE: Samo da te nešto pitam pa se ti nastavi borit . DJED: Znaš da ne volim da me se prikida. MATE: Znan , znan, ali... ARIJANA ČULINA DJED: Nema tu ali. Niko bez moje dozvole u mojoj bl izini nije smija ni kihnit, prnit, podrignit, a kamoli prikinit borbu. Ajde, re ci samo brzo i kratko. MATE: Tribalo bi platit oni kamion. DJED: Nemam! MA TE: Šta? DJED: To šta me misliš pitat...Top... top. To je pr avi potez. Aha, di si sad kraljice! Ni kruna te ne more spasit! MATE: Radi mi se o glavi. DJED: Da ti se radi i o dvi - neman... MATE: A Darku sam nudiš... DJED: Zato šta ne pita! MATE: Nišan te ni ja pita. DJED: Ali si mislija. To... to... to... pijunu mali . Nekad mali pijuni ć more napravit velika sranja i samome kralju i to kad se najmanje nada. To... to... to... aha, di smo sad vaše veli čanstvo. MATE: Samo ovaj put... DJED: Ni ovi ni bilo koji drugi. Radit, triba radit . Ne će bez rada ništa. MATE: A ti mi puno radiš. Po čili dan buljiš u taj jebeni šah i živiš na ra čun vojne penzije i lažnih uspomena. U kojem ti svitu ž iviš? Iz kojeg si filma ispa? GODIŠNJICA DJED: Ja san ispa odakle san ispa, a ti si ispa iz pi... a pazi da ti ne kažen. MATE: Budala ja šta san te ikad išta pita, posluša i osta na selu. Da san bar bija pametan ka Dar-ko koji se samo okrenija na liv oj nozi i zbrisa. A i Anñela se, fala Bogu, lipo izvukla. Šepuri se po svitu u Armani vestama. Al po svoje će do ć. Dobro govori ona poslovica: Nema toga šta siromah ne može dat, a bogataš primit. Da joj govno ponudiš, uzela bi ga. DJED: Pazi ti šta govoriš, jesi li čuja... MATE: "Ja obožavan ovu ku ću. Ovakvog kamena nema nigdi. Ovdi ću ja pod stare dane pisat poeziju. Ovdje još jedino nalazim pravo nadahnu će". Jebe se nju za nadahnu će. Ona nije nikad imala nadahnu ća ni za razglednicu napisat, a sad bi pisme pisala. Neš ti mozga. Za pisat pisme čovik triba patit, a ne šetat po

talijanskim butigama. Sve staje ona znala dosad pis at bili su čekovi. Ma vidi bogati! Šta ne piše pisme u Italiji, a ne ovdi. Ka da tamo nema pisaca i inspiracije. Ispada da je samo kod nas to nadahnu će. Samo se kod nas pisci ra ñaju. Čilu će godinu živit tamo, a kad osjeti nadahnu će pri-vali će kilometre i kilometre amo i to zašto. Da napiše pismu. Ha ha, po češkaj me da se nasmijem... Na pare je ona guloza, na pare. Kako ti to ne razumiš. Ma razumiš ti, razumiš, samo se praviš naivac Generali ć. Uvik si ih više volija i više im dava nego meni, a ja san jedini uz tebe ARIJANA CULINA osta. Neka mi je. Tako mi i triba. U čini dobro izi govno. DJED: Moga bi ti bit malo finiji, svaka druga ri č ti je govno. Puna su ti ih usta. MATE: Dok je mater bila živa još si se nekako i pri kriva, a sad? Popizdija si pod stare dane. Još si ovu u ku ću doveja... Pa kako te nije sram? Mla ña je od tebe trideset godina. A šta misliš, zašto je s tobo m? Zbog tvoje mladosti, odlikovanja. I još se imaš hrabrosti šepurit. DJED: Sidni da dovršimo partiju. MATE: Da oni danas ne dolaze, da mi nije godišnjica materi, ne bi ni doša a kamoli šija sa tobom. Vodi ti te bitke sam sa sobom ka šta si ih uvik i vodija. Ti pijuni su jedina vojska sa kojom si ikad moga komandirat... DJED: Bezobrazni če, farabute! U vojsku mi se ne diraj. Čiji si da si takav? Sri ća da mi je Bog podarija još jednog sina koji ti nij e ni do gležnja. Ane, Ane, dodaj mi tablete. Prokletnik! Uvik me uzruja. Dobro je naš narod govorija: Ko nije za vojsku nije ni za ženu. Nije n izašta. Nikad od tebe čovika. Nikad. Jadna ona Desa! MATE: A ti si mi za ženu? Možda ti i jesi za nju, a li ona je sigurno za drugoga. Živi bili pa vidili. DJED: Farabute! Ane, Ane... aaaaa! ANA: Evo me dušo. Mate šta ga nerviraš, Mate?! Kola b će gauvatit! Vidiš daje... Ajde dušo, smiri se. GODIŠNJICA DJED: Prokletnik! Ne da mi ni da do ñem mirno do kraja. MATE: Dat ću ti ja da do ñeš mirno do kraja, ne boj se. Još ću ti i pomo ć. A ti šta si se tu uskopistila, vrtiguzo? Ako druge možeš zavarat, mene ne možeš. Junice pomamljena! SUSJED preko ograde: O, dobar dan susidi... DESA: D obri dan. SUSJED: Imate li možda kap brašna? DESA: Kap? SUSJE D: E, kap... DESA: A kap će se možda na ć... SUSJED: A šta nešto lipo u vas vonja. Je li jan jac? DESA: Je, janjac, janjac. Pri čekajte da vam donesem kap brašna. SUSJED: Dobro. Ej, suside, o će li to? DJED: O će, o će... SUSJED: Mogli bijednu skupa bacit. DJED: Mogli bi, mogli... SUSJED: A skoro san van zaboravija re ć, eno oni vaši doli posidali ispod hrasta. Umorili se. A šta ćete moj šjor Ivane, triba i to razumit. Nije taj gradski svit navika na rad. Po čili dan side u kancelarijama, autu, na večericama i čim tri-baju dvi skale u činit odma se uspušu. To je to gradsko srce puno smoga. Kad san ja radija u Njema čkon moj šef nije dva koraka propješa či-ja. Ja ga svugdi vozija. Utrava ga i istrava iz ARIJANA CULINA garaže. I šta? Crka moj, šjor Ivo, iskrenija se. Za kazalo mu srce. Nije mu ni bajpas pomoga. A vidi mene... kad umren moje srce m ogu odma u drugoga prisadit. More još deset generacija poslužit. To ti je, dragi moj, srce, peri, deri... DJED: Neka se malo uspušu, ne će im za par kilometara tribat bajpas. SUSJED: Čili svit poludija. Amerikanke, Njemice. Treniraju. Skidaju celulit.

Sve odaju oko ku će, a ne zna se koja je deblja od koje. A više rade jezikom nego nogama. Pa šta one mogu izvjež-bat, pitan ja v as. Naše žene imaju lipo zdravo salo bez toga nekog celulita. Bogati, ti dan as ne moš kupit novine a da o tome ne pišu. Ne moš pro čitat sportsku prognozu ni osmrtnice, a da ne pišu o celulitu. Sve je to moj šjor Ivo sami galofak, fast fud... Pitaj Boga šta u njega melju. Pa vidiš da su u cilon svitu krave pol u-dile osim u nas. Više vridi ovaj naš doma ći janjac nego sva njihova spiza. A šta lipo miriše. Mmmmm... A vidi naše Dese šta ga lipo tr čkara. Više snage ima jedna naša selja čka žena nego sve one skupa. Ko je vidija u naše Des e celulit? Može po sela priorat i ne umorit se. Moš uvatit di o ćeš, al nigdi celulita. Je li tako Deso? MATE: Ostavi ti Desin celulit.Vataj ti druge za nje ga, a Desi ga ima ko cidit. SUSJED: Ma nišan ja, Mate, tako mislija, a i ti ne znaš za šalu. GODIŠNJICA DESA: Evo brašna. O će li bit dosta? Stavila san van dvi kapi. SUSJED: O-ho-ho. Od ovoga se more napravit carska p ogača. More se po mista naranit. Ništa, fala van, iden ja. Sad će ovi vaši svaki čas. A vidi, čini mi se da okri će vrime. Ne znan o ćete li baš mo ć ru čat vanka. A nije ni za janjca dobro da pokisne. Da bar imate koju tendu. A o će li brzo? DJED: Šta? SUSJED: Janjac. DESA: Oće, o će. SUSJED: Dobro, dobro. Fala, fala. DESA: Aj ništa van, bog, bog. Susjed ode. DJED: A šta nišan sagradija ovdi jedan zid pet meta ra visok da mi ovakvi ne mogu zabadat nos u pijat. A jesu ljudi prokleti, Bo že moj. Ma šta njega briga ko meni dolazi i zašto. Šta se njega briga za progn ozu, moga janjca i Desin celulit. Pa nisu stari narodi uzalud gradili tvr ñave i branili se od neprijateljske vojske. Ja mislin da vakog naroda ne ma nigdi. I on još govori kako je u Njema čkoj i Americi. Moga je tamo bar šta kulture nau čit. Šta on, selja čina, zna? Možda je i otiša sa sela, ali selo iz nje ga nikad. Di bi to moga vidit u Njema čkoj ili Americi. Tamo ljudi ako o će do ć u tebe na kavu moraju se naru čit misec dana unaprid. ARIJANA ČULINA DESA: Misec? DJED: E, Desanka dušo, misec, misec. To je zapad, a ne tvoj istok. SUSJED vra ća se: A šjor Ivo baš san vas zabora-vija pitat. Šta vi mislite o onima kod nas šta traže dvojezi čnost i dvopismenost. Iskusniji ste znate šta je povijest. Ja nišan pametan. Oni gori bi dvojezi čnost, oni doli dvopismenost. Borili smo se protiv ćirilice, a ako je sad opet dopustimo onda ćemo se opet za pedeset godina borit protiv te iste ćirilice. Onda bolje nek ovako stoji. DJED: Onda ćemo se izme ñu sebe klat. Covika neprijatelj održava na životu. Ako nemaš neprijatelja moraš ga izmislit. SUSJED: A zašto, recimo, onda u Trstu i Gracu doma ći jezik ne bi bija naš? Moga bi i Nijemcu predložit dvojezi čnost. Aha! Nije lako imat su-side, moj šjor Ivo. Tu triba puno tolerancije. DJED: To si dobro reka. SUSJED: Prijateljstvo i razumjevanje OK, ali zabada nje nosa u tu ñe dvorište, nikako. Jel se vi, susida, slažete sa mnom? DJED: Ma govorite ka da vezete. Upravo tako. SUSJED: A je miriše janjac! Uuuuu! Čini mi se da je bilo bolje kad smo imali

kralja. Demokracija je samo ñonila zbrku i ništa više. Ima si kralja i nisi moga birat. Kad je on umra, na njegovo GODIŠNJICA prijestolje bi mu zasija sin i tako dalje. Pa kakav je takav je, mora si ga trpit. Možda je tako i bolje. Mi sad, kad moremo bi rat, nemamo ili ne znamo koga izabrat. Brakovi su bili bolji kad su roditelj i di ći birali supružnike. Majke mi. Nije bilo rastava. Pa meni je moja Mare u vik znala kupit bolje cipele i ga će nego ja sam sebi. Ja odan po gradu ka lud, pune m i o či svega, ne znan izabrat i na kraju oden a da ništa nišan kupij a, bisan i nezadovoljan, a kad mi drugi donese govno, sritan. Ne valja svitu d at puno prostora da bira. Sto ljudi sto ćudi, sto ukusa, i aj ti sad znaj Bože koji je pravi . Evo, mi okri ćemo malo livo malo desno i nikako ubost. Ja san ve ć sve dosad izaokruživa na izborima i nikako ne valja, sad ću opet ispo četka, nema mi druge. A nikako pogodit. Svi isti. Više, majke mi, ne ću ni glasat. Nek oni malo glasaju za mene. Al ne ćemo danas o grubim stvarima. Lip je dan, janjac se vrti. Dobro je. A miriše... Bože... DJED: Aj Deso, daj čoviku šta popit. DESA: Šta ćete? SUSJED: Ništa, ništa, fala. Ne bi ga se okusija, ne ma para. Ne si ćan se kad san zadnji put liznija kap alkohola. Jedan dan sam sebe pogleda u ogledalo u facu i reka: Vidi se, nu se našta sli čiš. Do ñi sebi. Ona je umrla i ne će se vratit. Oš se trgnit ili le ć u grob skupa s njon? I evo, vidite, zako čija san. Trgnija se, mu ćnija, oživija... Re- ARIJANA ČULINA ka san sebi jednostavno, od danas ne ću i od danas po činjemo novi život. Lipo san se obrija, okupa. Ma da ste vi vidili to čudo. Odjednom san bljesnija. Kako san sa sebe sapra onu špo-rkicu ka da mi je i duša odjednom zasvitlila. Nema tu, čovik tu mora bit jak. Od ri či. Re češ sebi ni kapi, ni kapi. DJED: Dobro Deso, onda ne triba. SUSJED: Ovo ne bi naprav ija ni za koga. Ni za ro ñenoga brata. Ali za dobre suside... Deso, al samo k apljicu. DESA: Al ako ne pijete, griota bi bilo da sad zbog nas... SUSJED: Maje, al kad me toliko nagovarate. Ne bi za drugog, virujte mi, al kad se radi o najboljim susidima mora čovik, red je. Uostalom, nije svaki dan fešta. DJED: Nije fešta. An ñe je umrla na današnji dan. SUSJED: Ajme, oprostite , nisam zna. Vidim janjca pa mi odma nekako fešta na pameti. DESA: Zna či, ne ćete rakijicu? SUSJED: Da je za bilo koga drugog, ne bi da me rižu , ali za vas... Ali samo čašicu. Ne bi se tija mišat, ali morali bi pazit da van se janjac ne pripe če. Triba ga svako malo okritat ka malu bebu i onda... DESA: Znan ja, znan okritat. GODIŠNJICA SUSJED: A znan ja da vi susida znate nego sam misli ja ako van mogu pomo ć jednim malim savjetom. Znate onu, dvi glave su pame tnije od jedne. DJED: A kako čije. SUSJED: A da mi je vratit moju Maru, pa kakva je da je. Nije lako čoviku ostat bez žene. Je li tako šjor Ivane? Al eto, vi ste se ponovili, i to kako. Ana je lipi komad. DJED: Pustite vi Anu. SUSJED: Ma to ja od dragosti. Bože moj, vi sritni, ja još sritniji. A vidite mene. Samotnjak. Daje meni bar bila vaša pamet i sr i ća... Da san koga ja naša. DJED: E daje mnogima bila moja pamet... SUSJED: E. Baš me, ovako kad gledan stisne nešto ov di. Pokazujeprsa. Neka sjeta, neka knedla, il ñava će ga znat. Tuga.

DJED: A šta bi ja sad triba, bit tužan zato što ste vi tužni? SUSJED: Ma ne, to ja samo onako. Obuzme me ta neka tugaljivost, znate... Dogodi se to, znate. Vidin oko vas se svi sjatili. Čila obitelj. A ja sam. Mara umrla. Dica u Njema čkoj. Eto. Pa mi došla neka nostalgija, sje ćanja. A šta ćete, ljudski je to. Čovik je bez žene ka drvo bez korijena. Sitin se digod, šta ću. Ljudski je to. DJED: Ništa, ništa, samo se vi si ćajte. ARIJANA CULINA SUSJED: Možda, da san bija pažljiviji, možda bi još bila živa. Da san bija pažljiviji. Al svaka je mladost ishitrena, blesava, šta ću, puca san od energije pa na nju ispaljiva rafale. Ona bila meški njasta, nije mogla podnit. ðavlu, šta ćeš, mlado-ludo. Radija u Njema čkoj. Nju malo zanemariva i eto... DESA: Ajde, ajde, nemojte sad sebe okrivljivat. SUSJED: A bila mi je draga, nije da nije. Lipa ka s ad vaša Ane. DJED: Pustite vi Anu... SUSJED: Kad sanje upozna, od uzbu ñenja danima nišan spava. Odreka san se rakijice, janjetine i kapulice. DJED: A to je onda bila ljubav. SUSJED: Živija san ne znan od čega vode, zraka, infišacije. Recitira san joj nike stihove kojih san se sitija iz osnovne škole. Ono o Kozari pa o brdovitom Balkanu, Ivi Loli Ribaru i pitaj ti Boga čemu sve nišan drobija. Sve za šta san čuja i sitija se. Pri ča joj Snjegulicu, Pepeljugu. Bija san sam sebi smišan. Govorija san joj o mise čini, cvr čcin. Ma jebalo se mene za mise- činu i cvr čke, nego nako, moraš nešto trabu-njat dok žensko ne uvatiš. Trabunja san tek tako da trabunjan. Drobija svašta, a ona me, pa metnica, evo sitin se ka da je sad tu, pitala da šta se čudin i šta san tako blenija u misec _J ka da ga prvi put vidin. Onda san sa mise čine GODIŠNJICA jecaj da u nas pola Hrvatske živi u glavnom gradu, a ostala polovica u tri druga. Da nam se, ne daj Bože, šta dogodilo dok smo se vozili ne bi nam ima ko prisko čit u pomo ć. Nigdi ku će, nigdi čovika. Koja šteta. Koja lipa zemlja. Niko ne će kopat, svi bi u gradove. A šta ne bi ljudima umis to stanova lipo dali komadi ć zemlje da obra ñuju pa bi vrimenom i sami mogli sagradit koju kućicu. Pa ku ćica po ku ćica gradi ć. Pa zar to nije bolje nego da se svi natrpaju u jedan grad? Zato se i ubijaju po kafi ćima. Ljude koji su do ju čer živili na svojoj zemlji posli rata utrpali su u mal e stan či će u kojima su samo podivljali. To ti je ka kad zvir, koja je navikla n a široka prostranstva, zatvoriš u kavez. Kad je pustiš ona grize. PAOLINO: A zašto si ti onda tila otic? AN ðELINA: To su bila druga vrimena. PAOLINO: A sad ja znan zašto si ti podivljala. Fale ti ove livade da se rastr čiš po njima. Nas stan je kavez, ciba za tebe. I but ige su ti dosadile. A sicas se kako su ti oci bile pune onih lipih vesta, kalconi, cipela? Ovdi ne mozes kupit takve cipele. Armani, ðanfranko Fere. ANðELINA: Jebo te Fere. PAOLINO: E, lako je sad govorit jebo te Fere kad si ga se izgustala, sad govoriš i jebo te Paolino, a nekad nisi tako govori la. Ja to najbolje znan i osjecan. Covik je proklet. Uvik voli samo ono ARIJANA CULINA sta mu je nedostižno. Prije si hvalila grad, sad hv ališ selo. A ko ce narod razumit. Dobro je rekla ona vaša pjesnikinja: Sre ća je lipa samo dok se čeka. LUKA: E dalje ćete bez mene. Ovdi san ostavija motor da mi čovik promini gumu. DARKO: I još ti, An ñelina, govoriš da ovo nije grad, a imaju i vulkaniz era. Ništa, ajde, ti uzmi motor, a mi ćemo ovdi malo sist i odmorit se. IZABELA: Joj Darko, nemoj, tek buš onda skroz naskr oz nastradal. Nemoj se

ljutit, ali bu te skroz-naskroz propuhalo. Ja to go vorim za tvoje dobro. Hajde, bum ti prebacila moju vestu preko le ña. Prebacuje mu džemper. DARKO: Bum ja skroz-naskroz popizdil. To ja bum sig urno. A šta ti znaš staje za mene dobro? Da imalo imaš osje ćaja onda bi znala koliko me nerviraju te tvoje pizdarije i tobožnja briga za moje zdravlje. Pa, jebate, ti se sad ka brineš za moje fizi čko zdravlje, a pitam se jesi li se ikad promislila šta je sa mojim duhovnim zdravljem? IZABELA: A i ti sad kompliciraš. Fizi čko, psihi čko... Kaj ti ja znam. Ne razmem se u to, ti bokca, nisam Frojd. Zdravlje je zdravlje. PAOLINO: Ja znam Frojda. DARKO: A i ja opet šta govorin i kome govorin. Ajmo sist. Ajde. GODIŠNJICA PAOLINO: Mama mia, io voglio un breve intervalo. Ab biamo sete. ANðELINA: Samo da ti je sidit. IZABELA: O sedi drvo na drvo. ANðELINA Sjeli su na kofere.: Ma čujete li vi ovu tišinu. Ove cvr čke. Liš će. Mir. PAOLINO: Ja čuje noge. Scena druga Kuća, selo. Djed, sin Mate, nevjesta Desa, djedova mlada Ana, s usjed. Do čekuju obitelj. DJED Igra šah, prilazi mu sin.: Top napada konja, k onj biži... Tako ti je to u životu, dragi moj. Ja či gazi slabijega. Nema ti druge, moraš bižat pred najezdom, konji ću moj... Ja nikad nisam biža. Taj se još nije rodij a od koga bi mi se noge zatresle. Asti, šta me je nešto štica lo u le ñima. Vrag odnija i godine ko mi ih dade. U mladosti se moliš i nadaš d a ćeš do čekat starost, a kad je do čekaš onda je proklinješ, a šta ćeš, čovik nikad zadovoljan nije. Dobro je reka oni pisac, sad se više ne si ćan ni koji: Ljudsko srce nikad zadovoljno nije, iz jedne želje sto mu želja klije. Tako nekako je reka, a i dobro je reka. A čili svit mi nije bija ravan. Uspravan ka jablan. Čvrst ka stina. Srce ka u lava. Nema više takvog svita. A ov a današnja mladost? Nikakva. Ne znaju pošteno ni curu za guzicu uvatit. Svaka druga ne more ostat u drugom stanju. Nisu one za to krive, nego im nema ko dicu napravit. Ja bi kraj moje pokojne An ñe samo prosa i ve ć bi GODIŠNJICA zatrudnila. Ko je čuja za te neke mrtve spermatozoide. Bože me prosti! Moji su i dan danas živahni. Treniraju, tr če, ska ču. Nema toga više. Ajde, ajde. Sad idemo na kraljicu. E! MATE: Tata. DJED: Sad pješadija. Pješadija ka pješadija. Vi sam o mislite da možete sami. Čvrsta ruka vama triba. Čizmu vi o ćete. Da vas je puštat šta bi se razbižali. Ka muve bez glave. Bez čvrste ruke nema ništa, ni države, ni ku će. A di, a di ću s vama? A ne zna ni naša vlast šta će s nama, pa eto ni ja ne znam šta ću s vama. Kako vas pomaka da pomaka, ne valja... MATE: Tata. DJED: Aha, šta ćemo sad pješadijo moja. Ustrtarili smo se. Aha, tre su vam se gaće. MATE: Tata. DJED: Napadam. Vidiš? MATE: Vidim. DJED : E, i onda? MATE: Onda... DJED: Onda me uvik neko prekine baš u napadu. Nikad ne mogu dovest borbu do kraja. MATE: Samo da te nešto pitam pa se ti nastavi borit . DJED: Znaš da ne volim da me se prikida. MATE: Znan , znan, ali... ARIJANA ČULINA DJED: Nema tu ali. Niko bez moje dozvole u mojoj bl izini nije smija ni kihnit,

prnit, podrignit, a kamoli prikinit borbu. Ajde, re ci samo brzo i kratko. MATE: Tribalo bi platit oni kamion. DJED: Nemam! MA TE: Šta? DJED: To šta me misliš pitat... Top... top. To je p ravi potez. Aha, di si sad kraljice! Ni kruna te ne more spasit! MATE: Radi mi se o glavi. DJED: Da ti se radi i o dvi - neman... MATE: A Darku sam nudiš... DJED: Zato šta ne pita! MATE: Nišan te ni ja pita. DJED: Ali si mislija. To... to... to... pijunu mali . Nekad mali pijuni ć more napravit velika sranja i samome kralju i to kad se najmanje nada. To... to... to... aha, di smo sad vaše veli čanstvo. MATE: Samo ovaj put... DJED: Ni ovi ni bilo koji drugi. Radit, triba radit . Ne će bez rada ništa. MATE: A ti mi puno radiš. Po čili dan buljiš u taj jebeni šah i živiš na ra čun vojne penzije i lažnih uspomena. U kojem ti svitu ž iviš? Iz kojeg si filma ispa? GODIŠNJICA DJED: Ja san ispa odakle san ispa, a ti si ispa iz pi... a pazi da ti ne kažen. MATE: Budala ja šta san te ikad išta pita, posluša i osta na selu. Da san bar bija pametan ka Dar-ko koji se samo okrenija na liv oj nozi i zbrisa. A i Anñela se, fala Bogu, lipo izvukla. Šepuri se po svitu u Armani vestama. Al po svoje će do ć. Dobro govori ona poslovica: Nema toga šta siromah ne može dat, a bogataš primit. Da joj govno ponudiš, uzela bi ga. DJED: Pazi ti šta govoriš, jesi li čuja... MATE: "Ja obožavan ovu ku ću. Ovakvog kamena nema nigdi. Ovdi ću ja pod stare dane pisat poeziju. Ovdje još jedino nalazim pravo nadahnu će". Jebe se nju za nadahnu će. Ona nije nikad imala nadahnu ća ni za razglednicu napisat, a sad bi pisme pisala. Neš ti mozga. Za pisat pisme čovik triba patit, a ne šetat po talijanskim butigama. Sve staje ona znala dosad pis at bili su čekovi. Ma vidi bogati! Šta ne piše pisme u Italiji, a ne ovdi. Ka da tamo nema pisaca i inspiracije. Ispada da je samo kod nas to nadahnu će. Samo se kod nas pisci ra ñaju. Čilu će godinu živit tamo, a kad osjeti nadahnu će pri-vali će kilometre i kilometre amo i to zašto. Da napiše pismu. Ha ha, po češkaj me da se nasmijem... Na pare je ona guloza, na pare. Kako ti to ne razumiš. Ma razumiš ti, razumiš, samo se praviš naivac Generali ć. Uvik si ih više volija i više im dava nego meni, a ja san jedini uz tebe ARIJANA ČULINA osta. Neka mi je. Tako mi i triba. U čini dobro izi govno. DJED: Moga bi ti bit malo finiji, svaka druga ri č ti je govno. Puna su ti ih usta. MATE: Dok je mater bila živa još si se nekako i pri kriva, a sad? Popizdija si pod stare dane. Još si ovu u ku ću doveja... Pa kako te nije sram? Mla ña je od tebe trideset godina. A šta misliš, zašto je s tobo m? Zbog tvoje mladosti, odlikovanja. I još se imaš hrabrosti šepurit. DJED: Sidni da dovršimo partiju. MATE: Da oni danas ne dolaze, da mi nije godišnjica materi, ne bi ni doša a kamoli šija sa tobom. Vodi ti te bitke sam sa sobom ka šta si ih uvik i vodija. Ti pijuni su jedina vojska sa kojom si ikad moga komandirat... DJED: Bezobrazni če, farabute! U vojsku mi se ne diraj. Čiji si da si takav? Sri ća da mi je Bog podarija još jednog sina koji ti nij e ni do gležnja. Ane, Ane, dodaj mi tablete. Prokletnik! Uvik me uzruja. Dobro je naš narod govorija: Ko nije za vojsku nije ni za ženu. Nije n izašta. Nikad od tebe čovika. Nikad. Jadna ona Desa!

MATE: A ti si mi za ženu? Možda ti i jesi za nju, a li ona je sigurno za drugoga. Živi bili pa vidili. DJED: Farabute! Ane, Ane... aaaaa! ANA: Evo me dušo. Mate šta ga nerviraš, Mate?! Kola b će ga uvatit! Vidiš daje... Ajde dušo, smiri se. GODIŠNJICA DJED: Prokletnik! Ne da mi ni da do ñem mirno do kraja. MATE: Dat ću ti ja da do ñeš mirno do kraja, ne boj se. Još ću ti i pomo ć. A ti šta si se tu uskopistila, vrtiguzo? Ako druge možeš zavarat, mene ne možeš. Junice pomamljena! SUSJED preko ograde: 0, dobar dan susidi... DESA: D obri dan. SUSJED: Imate li možda kap brašna? DESA: Kap? SUSJE D: E, kap... DESA: A kap će se možda na ć... SUSJED: A šta nešto lipo u vas vonja. Je li jan jac? DESA: Je, janjac, janjac. Pri čekajte da vam donesem kap brašna. SUSJED: Dobro. Ej, suside, o će li to? DJED: O će, o će... SUSJED: Mogli bijednu skupa bacit. DJED: Mogli bi, mogli... SUSJED: A skoro san van zaboravija re ć, eno oni vaši doli posidali ispod hrasta. Umorili se. A šta ćete moj šjor Ivane, triba i to razumit. Nije taj gradski svit navika na rad. Po čili dan side u kancelarijama, autu, na večericama i čim tri-baju dvi skale u činit odma se uspušu. To je to gradsko srce puno smoga. Kad san ja radija u Njema čkon moj šef nije dva koraka propješa či-ja. Ja ga svugdi vozija. Utrava ga i istrava iz ARIJANA CULINA garaže. I šta? Crka moj, šjor Ivo, iskrenija se. Za kazalo mu srce. Nije mu ni bajpas pomoga. A vidi mene... kad umren moje srce m ogu odma u drugoga prisadit. More još deset generacija poslužit. To ti je, dragi moj, srce, peri, deri... DJED: Neka se malo uspušu, ne će im za par kilometara tribat bajpas. SUSJED: Čili svit poludija. Amerikanke, Njemice. Treniraju. Skidaju celulit. Sve odaju oko ku će, a ne zna se koja je deblja od koje. A više rade jezikom nego nogama. Pa šta one mogu izvjež-bat, pitan ja v as. Naše žene imaju lipo zdravo salo bez toga nekog celulita. Bogati, ti dan as ne moš kupit novine a da o tome ne pišu. Ne moš pro čitat sportsku prognozu ni osmrtnice, a da ne pišu o celulitu. Sve je to moj šjor Ivo sami galofak, fast fud... Pitaj Boga šta u njega melju. Pa vidiš da su u cilon svitu krave pol u-dile osim u nas. Više vridi ovaj naš doma ći janjac nego sva njihova spiza. A šta lipo miriše. Mmmmm... A vidi naše Dese šta ga lipo tr čkara. Više snage ima jedna naša selja čka žena nego sve one skupa. Ko je vidija u naše Des e celulit? Može po sela priorat i ne umorit se. Moš uvatit di o ćeš, al nigdi celulita. Je li tako Deso? MATE: Ostavi ti Desin celulit.Vataj ti druge za nje ga, a Desi ga ima ko cidit. SUSJED: Ma nišan ja, Mate, tako mislija, a i ti ne znaš za šalu. GODIŠNJICA DESA: Evo brašna. O će li bit dosta? Stavila san van dvi kapi. SUSJED: O-ho-ho. Od ovoga se more napravit carska p ogača. More se po mista naranit. Ništa, fala van, iden ja. Sad će ovi vaši svaki čas. A vidi, čini mi se da okri će vrime. Ne znan o ćete li baš mo ć ru čat vanka. A nije ni za janjca dobro da pokisne. Da bar imate koju tendu. A o će li brzo? DJED: Šta? SUSJED: Janjac. DESA: Oće, o će. SUSJED: Dobro, dobro. Fala, fala. DESA: Aj ništa van, bog, bog. Susjed ode. DJED: A šta nišan sagradija ovdi jedan zid pet meta ra visok da mi ovakvi ne

mogu zabadat nos u pijat. A jesu ljudi prokleti, Bo že moj. Ma šta njega briga ko meni dolazi i zašto. Šta se njega briga za progn ozu, moga janjca i Desin celulit. Pa nisu stari narodi uzalud gradili tvr ñave i branili se od neprijateljske vojske. Ja mislin da vakog naroda ne ma nigdi. I on još govori kako je u Njema čkoj i Americi. Moga je tamo bar šta kulture nau čit. Šta on, selja čina, zna? Možda je i otiša sa sela, ali selo iz nje ga nikad. Di bi to moga vidit u Njema čkoj ili Americi. Tamo ljudi ako o će do ć u tebe na kavu moraju se naru čit misec dana unaprid. ARIJANA ČULINA DESA: Misec? DJED: E, Desanka dušo, misec, misec. To je zapad, a ne tvoj istok. SUSJED vra ća se: A šjor Ivo baš san vas zabora-vija pitat. Šta vi mislite o onima kod nas šta traže dvojezi čnost i dvopismenost. Iskusniji ste znate šta je povijest. Ja nišan pametan. Oni gori bi dvojezi čnost, oni doli dvopismenost. Borili smo se protiv ćirilice, a ako je sad opet dopustimo onda ćemo se opet za pedeset godina borit protiv te iste ćirilice. Onda bolje nek ovako stoji. DJED: Onda ćemo se izme ñu sebe klat. Čovika neprijatelj održava na životu. Ako nemaš neprijatelja moraš ga izmislit. SUSJED: A zašto, recimo, onda u Trstu i Gracu doma ći jezik ne bi bija naš? Moga bi i Nijemcu predložit dvojezi čnost. Aha! Nije lako imat su-side, moj šjor Ivo. Tu triba puno tolerancije. DJED: To si dobro reka. SUSJED: Prijateljstvo i razumjevanje OK, ali zabada nje nosa u tu ñe dvorište, nikako. Jel se vi, susida, slažete sa mnom? DJED: Ma govorite ka da vezete. Upravo tako. SUSJED: A je miriše janjac! Uuuuu! Čini mi se da je bilo bolje kad smo imali kralja. Demokracija je samo ñonila zbrku i ništa više. Ima si kralja i nisi moga birat. Kad je on umra, na njegovo GODIŠNJICA prijestolje bi mu zasija sin i tako dalje. Pa kakav je takav je, mora si ga trpit. Možda je tako i bolje. Mi sad, kad moremo bi rat, nemamo ili ne znamo koga izabrat. Brakovi su bili bolji kad su roditelj i di ći birali supružnike. Majke mi. Nije bilo rastava. Pa meni je moja Mare u vik znala kupit bolje cipele i ga će nego ja sam sebi. Ja odan po gradu ka lud, pune m i o či svega, ne znan izabrat i na kraju oden a da ništa nišan kupij a, bisan i nezadovoljan, a kad mi drugi donese govno, sritan. Ne valja svitu d at puno prostora da bira. Sto ljudi sto ćudi, sto ukusa, i aj ti sad znaj Bože koji je pravi . Evo, mi okri ćemo malo livo malo desno i nikako ubost. Ja san ve ć sve dosad izaokruživa na izborima i nikako ne valja, sad ću opet ispo četka, nema mi druge. A nikako pogodit. Svi isti. Više, majke mi, ne ću ni glasat. Nek oni malo glasaju za mene. Al ne ćemo danas o grubim stvarima. Lip je dan, janjac se vrti. Dobro je. A miriše... Bože... DJED: Aj Deso, daj čoviku šta popit. DESA: Šta ćete? SUSJED: Ništa, ništa, fala. Ne bi ga se okusija, ne ma para. Ne si ćan se kad san zadnji put liznija kap alkohola. Jedan dan sam sebe pogleda u ogledalo u facu i reka: Vidi se, nu se našta sli čiš. Do ñi sebi. Ona je umrla i ne će se vratit. Oš se trgnit ili le ć u grob skupa s njon? I evo, vidite, zako čija san. Trgnija se, mu ćnija, oživija... Re- ARIJANA ČULINA ka san sebi jednostavno, od danas ne ću i od danas po činjemo novi život. Lipo san se obrija, okupa. Ma da ste vi vidili to čudo. Odjednom san bljesnija. Kako san sa sebe sapra onu špo-rkicu ka da mi je i duša odjednom zasvitlila. Nema tu, čovik tu mora bit jak. Od ri či. Re češ sebi ni kapi, ni kapi.

DJED: Dobro Deso, onda ne triba. SUSJED: Ovo ne bi napravija ni za koga. Ni za ro ñenoga brata. Ali za dobre suside... Deso, al samo kapljicu. DESA: Al ako ne pijete, griota bi bilo da sad zbog nas... SUSJED: Maje, al kad me toliko nagovarate. Ne bi za drugog, virujte mi, al kad se radi o najboljim susidima mora čovik, red je. Uostalom, nije svaki dan fešta. DJED: Nije fešta. An ñe je umrla na današnji dan. SUSJED: Ajme, oprostite, nisam zna. Vidim janjca pa mi odma nekako fešta na pameti. DESA: Zna či, ne ćete rakijicu? SUSJED: Da je za bilo koga drugog, ne bi da me rižu , ali za vas... Ali samo čašicu. Ne bi se tija mišat, ali morali bi pazit da van se janjac ne pripe če. Triba ga svako malo okritat ka malu bebu i onda... DESA: Znan ja, znan okritat. GODIŠNJICA SUSJED: A znan ja da vi susida znate nego sam misli ja ako van mogu pomo ć jednim malim savjetom. Znate onu, dvi glave su pame tnije od jedne. DJED: A kako čije. SUSJED: A da mi je vratit moju Maru, pa kakva je da je. Nije lako čoviku ostat bez žene. Je li tako šjor Ivane? Al eto, vi ste se ponovili, i to kako. Ana je lipi komad. DJED: Pustite vi Anu. SUSJED: Ma to ja od dragosti. Bože moj, vi sritni, ja još sritniji. A vidite mene. Samotnjak. Daje meni bar bila vaša pamet i sr i ća... Da san koga ja naša. DJED: E daje mnogima bila moja pamet... SUSJED: E. Baš me, ovako kad gledan stisne nešto ov di. Pokazujeprsa. Neka sjeta, neka knedla, il ñava će ga znat. Tuga. DJED: A šta bi ja sad triba, bit tužan zato što ste vi tužni? SUSJED: Ma ne, to ja samo onako. Obuzme me ta neka tugaljivost, znate... Dogodi se to, znate. Vidin oko vas se svi sjatili. Čila obitelj. A ja sam. Mara umrla. Dica u Njema čkoj. Eto. Pa mi došla neka nostalgija, sje ćanja. A šta ćete, ljudski je to. Čovik je bez žene ka drvo bez korijena. Sitin se digod, šta ću. Ljudski je to. DJED: Ništa, ništa, samo se vi si ćajte. ARIJANA CULINA SUSJED: Možda, da san bija pažljiviji, možda bi još bila živa. Da san bija pažljiviji. Al svaka je mladost ishitrena, blesava, šta ću, puca san od energije pa na nju ispaljiva rafale. Ona bila meški njasta, nije mogla podnit. ðavlu, šta ćeš, mlado-ludo. Radija u Njema čkoj. Nju malo zanemariva i eto... DESA: Ajde, ajde, nemojte sad sebe okrivljivat. SUSJED: A bila mi je draga, nije da nije. Lipa ka s ad vaša Ane. DJED: Pustite vi Anu... SUSJED: Kad sanje upozna, od uzbu ñenja danima nišan spava. Odreka san se rakijice, janjetine i kapulice. DJED: A to je onda bila ljubav. SUSJED: Živija san ne znan od čega vode, zraka, infišacije. Recitira san joj nike stihove kojih san se sitija iz osnovne škole. Ono o Kozari pa o brdovitom Balkanu, Ivi Loli Ribaru i pitaj ti Boga čemu sve nišan drobija. Sve za šta san čuja i sitija se. Pri ča joj Snjegulicu, Pepeljugu. Bija san sam sebi smišan. Govorija san joj o mise čini, cvr čcin. Ma jebalo se mene za mise- činu i cvr čke, nego nako, moraš nešto trabu-njat dok žensko ne uvatiš. Trabunja san tek tako da trabunjan. Drobija svašta, a ona me, pa metnica, evo sitin se ka da je sad tu, pitala da šta se čudin i šta san tako blenija u misec ka da ga prvi put vidin. Onda san sa mise čine

GODIŠNJICA i romantike priša na djelo, stiska je za cicu pa za ono i eto, oženili se. Posli više nikad nišan spomenija ni Misec ni cvr čke, a kad bi zna da će je to dignit iz groba, virujte mi, ako ne bi procvr ča ka cvr čak najzvonkijeg gu ćka. Sritnik ste vi, sritnik, šjor Ivane šta ste našli m ladu ženu. Daje meni jedna takva ne bi se Mare ni spomenija. Al šta san se ja tu sad razveza ka da vi nemate dosta svojih briga. A borami, su-sid evo, va ši dolaze... GODIŠNJICA Scena tre ća DJED: A, fala Bogu, evo naših, evo naših. K vragu i šah. MATE: E sad k vragu šah kad ti dolaze tvoj dragi si n i ćer. Sad možeš prikinit čilu svoju glupu borbu, a za mene ne bi ni pijuna po maknija. DJED: Mu či, mu či, da te ne čuju. MATE: Briga me, nek me čuju i tako ću im sve u facu sasut. DJED: Mu či bar danas. Ajde, makar danas. Deso, jesi li sve z gotovila? Aj poviri janjca. Pazi, korica se mora sjajit ka da si s guzicon sila u koprive. Ane, ti ajde u podrum pa ćemo te pozvat kad do ñe vrime. ANA: U podrum? DJED: E, šta se čudiš. Ajde. Ti tribaš bit iznena ñenje. Zašto se bombonjera stavlja u kutiju i mota u celofan, da bude iznena ñenje kad se otvori. Jel tako? ANA: A je. DJED: Ajde, onda biž u podrum i ne zanovijetaj više . Kad te pozovem, dotr či. Ajde. ANA: Dobro... MATE: A jebate, je se pripremaš ka da dolazi strana delegacija. DJED: Niko od njih ne živi ovdi i šta su onda? Nisu doma ća delegacija, je li tako? PAOLINO: O, nonoto, evo nas, fala Madoni. Ajme, sta mi srce priska če! 0, dobra aerobika. Dobra. Da je ovako svaki dan, posta bi an oreksican. Kako ste? ANðELINA: Šta to trabunjaš Paolino. Ka da on zna staje to. DJED: O zete! Udari ga po ramenima snažno. PAOLINO: O, lakše to, lakše. O, ke dinarska ruka. ANðELINA: Tata, kako si mi? Dobro se držiš. Imaš i lip u boju. Kako si mi ti, Deso? DESA: A eto, kako drugi o če... AN ðELINA: A di ti je Mate? MATE: Evo me, sestro. ANðELINA: Ej brate, šta stojiš tamo, šta si se š ću- ćurija? MATE: A šta san triba, odma potr čat kad si došla. Ti si navikla da oko tebe svi ska ču. Ali ja ne mogu, bole me noge. ANðELINA: Nikad se ne ćeš prominit. IZABELA: Evo nas. O, tata, kak ste mi? Sad bum vas pusila samo da ostavim ove torbe. DJED: Ostavi, ostavi, nevista. IZABELA: Sve su mi ruke zrezale. A i čovek ti je kak mrav. Samo vle če, tegli, skuplja. Ko da bu i ARIJANA ČULINA sve odnesel na drugi svijet. A krevet je iste veli čine u petsto i u pedeset kvadrata. DJED: Pametna li si, nevista, Bože, Bože.

IZABELA: A tak je. Kaj nije Paolino? Kad spavaš ne znaš u kolko si kvadrata. Gde bum sa svim ovim torbama ? Darko, pomozi. Darko ooo! Gde si? DARKO: Šta reveš, čujen te. Dolazin. Jebo te Darko, da te jebo. Nema m i mržeg imena od Darkoooo. Čim me neko zove, znan da nešto o če. Niko me ne zove za moje dobro. IZABELA: Deso, dušo, daj mi pomozi da stavim ove to rbe u ku ću. Donesla sam ti nekaj. Bum ti pokazala. Odi u ku ću. Bože, ovde se nikaj nije promenilo. ANðELINA: Divota. IZABELA: Ne znam, ali ja u tome ne vidim baš neku p osebnu divotu. ANðELINA: Da bi čovjek mogao prepoznati ljepotu mora imati ljepotu u sebi. Vidi ove škure. Gledam ih i vra ćam se u moju mladost. Bože, kolko puta sam tu zapela iska čući kroz prozor. Gledaj ovako. Pokazuje Izabeli. Zape la je na rub od hla ča na stražnjici i ostala visjeti ruku i nogu prema dolje. IZABELA: Nemoj se sad vješati. ANðELINA: A viš tamo. Tamo me krava nabila na rogove i sa mnom optr čala pola sela. Sre ća da mi je ki čma ostala cijela... divota. GODIŠNJICA IZABELA: Oprosti, a kaj bi tu moglo bit divno to ka j si mogla bez ki čme ostati? ANðELINA: Mogli smo bezbrižno tr čati po onim livadama cijeli dan. A ova jadna djeca danas nemaju kud. Pazi, nemoj tamo, nemoj ova mo, auto će te... Zarobljenici asfalta. Živ čane majke, živ čana djeca. Strepi da ih tko ne kidnapira, da ne padnu pod koji kamion, ne prefiksa ju se ili im ko prosvira glavu, shva ćaš. E, pa što su, prema tome, rogovi jedne krave? I grarija! Kužiš sad? IZABELA: Kužim, kužim. Alija ti baš ne volim doma će životinje. Ne volim kad se oko mene furt vrzmaju. Od toga sam pobegla. ANðELINA: Ti ništa ne kužiš. IZABELA: A kaj bi kužila? Ak ti je to tolko pri src u, kaj nisi ostala tu-držat kravu za rogove neg si otišla u Italiju? ANðELINA: Mi iz sela odemo, selo iz nas nikada. Kamen u nama se ne mi če. IZABELA: Ho ćeš re ći da divljaci ostaju divljaci? AN ðELINA: To je za tebe prekomplicirano. IZABELA: Jedan naš je tak tresnul malog ispred jedn e samoposluge u Njema čkoj da su mu uzeli dete i predali centru za zbrinjavanj e. A on veli sretan: Sad bu mi država izdržavala dete. Veli, kad izi ñe nakon pet godina da bu ga tresnul i po drugom obrazu da ga uzmu još pet. Pa kaj ARIJANA CULINA to ni kreten? Prijatel mu bacil dinamit u rijeku i poubijal svu ribu. Nijemci mislili da je lud, penzionirali ga i evo dan danas živi od njihove penzije i odmara se u domovini. ANðELINA: Daj ne pretjeruj. Sad si stvarno pretjerala. IZABELA: Idem ovo ostaviti u ku ću. DJED: Ajmo narode, smistite se pa idemo jist. Janja c je gotov. Deso, donesi vino, ajde Deso, brže to. Ajmo, ajmo. Fala Bogu da smo svi na okupu. Bidna moja pokojna An ña. Da ne bi njezine godišnjice ne bi nas Bog skupij a. Ovo je žalost i činjenica. Da se obitelj skuplja samo na sprovode, v in čanja i pokoju godišnjicu. Bidna moja An ña. Volija bi da si s nama više neg se janjca najist . Al šta ćeš sad. Čovik snuje, Bog odlu čuje. Ajde Deso, brže to nosi, čeljad je gladna. Scena četvrta Luka se vra ća i sre će Anu na putu. LUKA: Ane, šta radiš ti tu? ANA: Čekan... LUKA: Šta čekaš? ANA: Da me pozovu... LUKA: Ko?

ANA: Reka je dida da pri čekam doli u podrumu da me pozovu. Doli mi je bilo nikako ka mra čno pa san izašla na frišku ariju. Reka mije da san zatvorena bombonjera. LUKA: Bombonjera? ANA: E, i da me triba odmotat. LUKA: Ma ko te ne bi odmota, bombonjerice moja. Jed ino ja mogu odmotavat tu bombonjericu, jedino ja. Ane, ti si čudo, bonbon pun likera koji ja ne bi odmota, nego čili is ćuća, prožvaka i poija. ANA: Iposra... LUKA: Ajde Ane, nemoj opet tako. Nemoj mi bit prost a. Tako lipim ustima ne pristaju take ri či. ARIJANA CULINA ANA: Znan. Samo mi obe ćaješ, a od obe ćanja ništa. LUKA: Ma još samo malo. Ma Ane, u činit ću od tebe princezu, pravu gradsku damu. Nijedna ti ne će bit ni do kolina. Princeza Stefani bit će škovaca za te. ANA: Ona je ve ć i sad škovaca za me. Pravi dicu s kim stigne. LUKA: Ajde Ane, nemoj tako. Samo malo strpljenja i svega će bit. Bit ćeš na svome, ne boj se. ANA: A kad to, kad? Reka si najprije da ćeš im pisat, onda si reka da ćeš im re ć čim do ñu. Sad su došli, i šta čekaš? Šta ne govoriš? LUKA: Re ći ću im, Ane, re ć, re ć. Posli. Ne mogu se odvojit od tebe. Ne smin naglo. ANA: A kad onda? Kad dite po ñe u školu. LUKA: Pusti dite. Ajme Ane, šta ti je dobra guza... ANA: Ne diraj me, netko bi nas moga v idit! LUKA: Ne će nas niko vidit. Sad su sigurno svi po-sidali za s tol i jedino u šta su im uprti pogledi je janjac. Ajme Ane, do ñi. Osje ćaš li me? ANA: A osi ćan... LUKA: Daj mi malo jezik, ajde... ANA: Šta će ti sad moj jezik? Vrag odnija i jezik! LUKA: Stisne je i ljubi, Ana mrmlja. ANA: Ajme meni, ugušit ćeš me... LUKA: Bolje da te ugušin ja sa ovin poljupcima, neg o ono staro tilo kad se nate privali. GODIŠNJICA ANA: A jesi vrag... LUKA: Ajme Ane, ne mogu izdržat, ajmo unutra... ANA: Ma di? LUKA: U podrum... Ajmo u podrum čekat da te pozovu. Lipše će nam bit udvoje čekat. Ajde, bombon či ću moj... ANA: Vrag odnija tebe i bombone. Aj gori in re ć... LUKA: O ću, Ane, odma, o ću. Joj, koja je ovo sisa! Ma koji silikoni. Joj, An e, ma daj da je malo gricnen! ANA: ðava odnija tebe i grickanje, jesi li je se najia do sad? LUKA: Nišan Ane, nikad mi dosta. ANA: E znan, kad je to u pitanju onda si brz, a kad ti kažen da riješiš naš problem, onda triba čekat. LUKA: Ajme Ane, daj malo još... Grle se. Luka Anu odvla či, ona nešto nerazumljivo mrmori. ANA: Os im danas onda re ć? LUKA: O ću, o ću... ANA: Ako ne budeš, bi će skandala. Šta mislite ko sanja? Vaša kurba, štrac a... LUKA: Ajde, ajde, Ane, do ñi ne pizdi... ANA: Dobro, dobro. Samo ti misli da seja zajebajen. Dobro, dobro. LUKA: Ane, dušo. Ajmo u podrum či ć, ajde dušo... ARIJANA ČULINA

SUSJED Vidi ih.: A tako zna či stoje stvari! Lipo borami. Oni na ru čku, a Ane u podrum či ću. Did i unuk vrte se oko iste suknje. Ko bi se to nada. Moderniziralo se i selo. Svak sa svakim. A neka mu, neka. A je škrt. Pitaj susida šta će popit. Ne bi reka, pitaj Deso susida šta će pojist, o će li malo janjca. A zna da san sam i da mi nema ko kuvat. Al dobro je. Ne će se ni on najist od onoga šta mu ova skuva. Al opet nije je l oše imat uza se. Staje je. I čudija san se da bi ona mlada za njega pošla. Kad on o, unuk je pritiska i čepa. Ha, ha, ha! Unuk uživa u Aninom mesu, a did u janje ćem. A opet kad razmisliš dobro je obojici. Scena peta DJED: Jesmo li svi? Fala Bogu. E da si mi ti ovdi, Darko moj, bar bi ima s kim igrat šah, ovako moran sam, šta ću. DARKO: Pa imaš Matu, nisi sam... MATE: Matu ne zanimaju te pizdarije. Mate ima posla ... DJED: Eto, čuja si ga. IZABELA: Darko, dušo, ti bi mogel sjesti ovdje do m ene tamo ti je propuh. DARKO: Tamo mije puno ve ći propuh. IZABELA: Posle kiše dolazi sunce. Divno je ovako sj esti, odmarati se i čekati da te drugi posluži. DARKO: A jesi mi fina ka da ti je Elizabeta mater. IZABELA: Kaj god ja velim ne valja. DARKO: Pa kad n išta ni ne valja. IZABELA: Onda ja više nikaj ne bum rekla. DARKO: Najpametnij e. IZABELA: Na rubu je suza. ANðELINA: Ajde Darko, i ti si neki pa možeš li se bar danas suzdržati? Vidiš da je sve lipo. Lipi dan. Svi na okupu. Pa zar nisi sretan? DARKO: Sritan san, sritan. Kako nišan. Za popizdit. Izabeli Šta ti pizdiš, šta san ti reka?! Je- ARIJANA ČULINA bate, ja bi moga plakat od tvojih pizdarija po čile dane. Aj za čepi! IZABELA: Ja sve kaj govorim govorim za tvoje dobro. DARKO: I ja tebi kažem da za čepiš isto za tvoje dobro. Izabela se još više ušmr če. Prikini više, jebate. ANðELINA: Ajmo, ajmo. PAOLINO: Mama mia, An ñelina. Sve ste tamo od-nili. Malo ovamo donesi. Gla dan san, razumi. ANðELINA: Čekaj. A i ti kad omirišeš doma ću spi-zu skroz-naskroz poludiš. Pitam se jel bi tako u Italiji u restoranu navalija . MATE: Mi nismo tako fin ćukasti ka vi. Zato ste svi i ostali mali, jer ste neuhranjeni. Vidi nas. Je-beš pijat ako priko njega spiza ne prilazi. Nema ništa od onih vaših manistrica i tartufi ća. Borati, kad vidin onaj veliki pijat i na njemu tri gljive do ñe mi da poiden njih i pijat. PAOLINO: Nemojte se uvrijediti, ali vi ne razumi ta talijanska, francuska, europska kultura. Vi imate mala šalica puno kave, a mi velika šalica i malo kave. To je otmjeno. MATE: A jebe se mene za kulturu i otmjenost kad san gladan. Kume moj, malo ko danas živi od kulture. A nišan primijetija da i ti vaši kulturni imaju nešto protiv janjca. Malo ti se od onih koji imaju dobro jist i popit bavi kulturom. Ma- GODIŠNJICA lo, kume moj. Davno je prošlo to vrime kad je bilo lipo i uzvišeno patit u plisnavom, vlažnom stanu i pisat pisme. Danas ti se , kume moj, cure više ne zavode poezijom. Jebe se njih za poeziju. Više ti o ne vole zlatnu ogrlicu, prsten, mer-cedes nego bilo koju recitaciju. Bogami , otišla bi i moja Desa brzo od mene da njoj umisto novaca recitiran i glum in glumu. Je li tako De-so? DESA: A staja znan, moj Mate.

MATE: Šta staja znan, aj reci, je ili nije? Reci... DESA: A bi će, moj Mate. MATE: Eto vidiš. A koje sve budalaštine u če tu jadnu dicu u školi. Kome to posli triba? Kome sad triba oni Branko Šimi ć i njegova depresija? Kome će on kruva dat? Ko to više čita? Ja san pro čita jednu njegovu pismu u školi prvi i zadnji put u životu i to zato jer mije bila iz lekt ire, i to zato jer je učiteljica imala dobre guzice. Pa da ne ispadnen buda la. Pro čita. Tija je fascini-rat napamet. Al nije bilo te ženske guzice ni sise koja bi me natirala da pro čitan Kapital od onoga Marksa i Englesa. Da ja moje dragocjeno vrime trošin čitaju ći te njihove glupe fiks ideje. Kome to triba? Jadni oni šta su ga čitali. Namu čili se i na kraju ispali budale. Danas u njih upiru prston. Ja san sam sebi reka: Sta će meni neko govorit kako triba radit srpon i čeki ćon? On će meni govorit, a čeki ć nije vidija u životu, ARIJANA ČULINA jer da gaje vidija, ne bi toliko ima vrimena sidit i pisat toliko debele knjižurine. E, ali lako je drugom solit pamet. Lakš a je olovka od čeki ća, kume moj. Nisu njega žulji ubili ka mene. DESA: Ajde Mate, šta se sad tu žestiš, oladit će ti se... MATE: Pusti ti mene. Znanja o sebi vodit ra čuna. Iš ću kad ja buden tija. PAOLINO: Mama mia, ke mentalitet. AN ðELINA: Paolino, rekla san ti... PAOLINO: Nišan ništa lose reka o zemla samo o menta litet. Malo se čudin, e. ANðELINA: Nemoj se samo puno čudit, molim te. IZABELA: Kad bumo išli mami na groblje? DJED: Ima vrimena, ona više nema di pobi ć, a mi moremo umrit od gladi. ANðELINA: Bidna moja mater. Sve mi je čudno kad nje nema. Koja je ono bila vridnica. Koja energija. Ništa joj nije bilo teško. Daje ona sad tu... PAOLINO: Ne bi sidila ka ti. Ti si, Andelina mia, u vik navikla da se oko tebe trci. Prije je tr čala tvoja mama, a sad ja. ANðELINA: A kako bi bilo da ti sta primu čiš? PAOLINO: A dobro. MATE: Aj Deso, brže to, daj još vina vode. Ajde... DESA: Iden, iden, moj Mate. GODIŠNJICA DARKO: Nema više takvih žena ka šta je mater bila. Ko će to dat. IZABELA: Kako to govoriš Darko, a ja, a Andelina? D ARKO: Ma to je sve galofak. ANðELINA: Znaš šta, brate, možda je tvoja draga galofa k, ali ja nišan. PAOLINO: Nemoj tako, Darko. Ne vala vri ñat žene. Sta bi bez njih? DARKO: Uživa bi, uživa. IZABELA: Skoro zapla če. DARKO: Ajde bogati, neš mi sad opet cmizdrit. I teb i je srce blizu guzice. PAOLINO: A bas. Dobro si reka, ha, ha! DARKO: Ti se ne mišaj. Imaš svoju ženu. PAOLINO: Si, si. MATE: A staje, brate, čujen da se ti u politiku? DARKO: E... MATE: Pa kako je tamo? DARKO: Dobro. MATE: Nišan ni sumlja daje loše. Malo livo, malo de sno i nema zime. Ti najprije za komuniste, pa protiv njih, pa opet za n ji. Kako vitar puše je li? I tebi dobro. Sve dublje u fotelju toneš. DARKO: Nišan ja kako vitar puše. Ja san bija u komu nistima onda kad je tribalo. Da nije bilo nas promo ćurnih radili bi šta ih je volja. Dragi moj, u Poljskoj je bija poljski komunizam, u ARIJANA ČULINA Češkoj češki u Ma ñarskoj ma ñarski, a u Hrvatskoj srpski. MATE: A ti si ka pomaga hrvatski komunizam?

DARKO: Hrvatskog komunizma nikad nije bilo. Ja san samo potpomaga da srpskog bude manje. MATE: Stvarno si puno u činija. Svaka ti čast. DJED: Nije tu Darko puno moga u činit, ne, sve je to kriv kralj Tomislav. On je u jednom trenutku spasija Srbe od svekolikog unište nja, a da nije tog ve ć tad su mogli bit mrtvi ili Bugari. Kralj Zvonimir nije vodija ra čuna koga će oženit i po tome je bija loš primjer svima koji su se donedavno ženili. Kralj Tvrtko se naivno proglasija kraljem Srba nasjevši p romidžbi nekog njihovog homoseksualca Lazara daje Sandžak napu čen Srbima i zato su Krešimir IV. i dr. Franjo Tu ñman bili najve ći hrvatski poglavari u povijesti. DARKO: Ja nisam bija ka kralj Zvonimir i neki. Ja s an i te kako vodija ra čuna koga ću oženit. MATE: A to o ćeš re ć da ja nisam, je li? DARKO: Kolko se si ćan tebe nišan spomenija, ri č je bila o Zvonimiru. MATE: Znan ja kako si ti misli ja na Zvonimira. Znan ja kome je to sve upu ćeno. DARKO: A dobro, kako o ćeš... MATE: A ti mi se javi sete bandire. Okri ćeš kako vitar puše. Livi te vitar naglo bacija udesno. Vidi. GODIŠNJICA DARKO: Tribaš nešto prije dobro upoznat da bi se pr otiv toga moga borit. Ja sad ne bi bija protiv komunizma da ga nišan dobro u pozna i prou čija. MATE: A ti si prou čija Marksa i Englesa, je li tako? DARKO: Jesan Marksa, Englesa, Darvina i Kapital i z aklju čija da je to ono di nema Boga, a ima majmuna. DARKO: A tebi je puno stalo do Boga? IZABELA: Tito je Tito, ali Bog je Bog. Tito je bil kakav je bil, ali nije mogel zaustaviti smjene godišnjih doba, zimsko zami ranje ili proljetno bu ñenje prirode, ljetno dozrijevanje i jesensko branje plod ova, ljubav i ra ñanje djece, nije baš utjecal na privatne, osobne tuge i veselja suze i smehove, na sva debljanja i mršavljenja, neobuzdane mladosti i smiruju ća starenja. DARKO: Aj dobro, dobro. Oš prikinit s tim nabrajanj em? Šta se ti mišaš u muške razgovore? IZABELA: Ti ćelo vreme govoriš, a ja kad izustim nešto, poludiš. DARKO: A rekla si da neš više govorit. DESA: Srbi i komunisti su sebe nazivali ustanicima. Pa koja je onda razlika izme ñu ustaša i ustanika? DARKO: Ne znaš ti to, ti si s istoka. MATE: Ne diraj mi ženu. Nemoj po činjat, jer bi moglo bit vraga. ARIJANA ČULINA DARKO: Ne diranje, nego nije dobro kad Srbi razmišl jaju. Čin oni po čnu razmišljat, naprave neku pizdariju. MATE: Ne vri ñaj mi ženu, reka san ti. DARKO: Koje nju spomenija? MATE: Znanja koga si ti i šta spomenija. Ne pravi s e tute pametan. ANðELINA: Ajte, ajte k vragu i politika, nemojte barem danas o njoj. MATE: On je prvi po čeja... DARKO: Nije nego ti. Ti si me pita i provocira. Ka da te ja ne znam. MATE: Ma ko je tebe provocira, uvik tebe niko ka pr ovocira, a ti jadan nikad nisi kriv. DARKO: Ako ćeš opet po činjat dignit ću se i i ć ća. Nemoj da mi sve ovo prisidne. Nemoj da opet po čnemo sa skandalima. Jedva san se nagovo-rija da doñen, i to samo zaradi matere. Nemoj da mi ovo bude z adnje dolaženje. Dosta mi je više sranja. ANðELINA: Ajte, ajte! Pa kakva je ovo obitelj i kakva ste vi bra ća da ne morete jedan ru čak pojest, a da nam svima ne prisjedne. Nemojte nas tirat da

vas opet rastavljamo. DARKO: Srbi se rastavljaju i razvode, a Hrvati, dra ga sestro, rastavljaju ili rastaju. Je li ti jasno? ANðELINA: Sve mi je jasno i svejedno o ćete li se rastaviti ili rastati, samo se smirite. GODIŠNJICA PAOLINO: Dobro govoriš, An ñelina. An ñelina ima pravo. MATE: A šta se ti mišaš, šta ti znaš ko di ima prav o? PAOLINO: Ja samo voli mir, ja smiruje situacija. MATE: Nemoj ti meni o miru. Ka da ja ne znan vas Ta lijane ko ste i šta ste. Uvik ste zujali oko nas, samo ste minjali imena, Ri mljani, Mle čani, Musolinijevci. Dobili ste Trst nekako i još bi vi m alo. Ali da mi nismo takvi kakvi jesmo ovdi bi se sad ile špagete, a ne janjac . PAOLINO: Mama mia, An ñelina, vidi ga. A sta sam ja reka? On mene optužuje . DESA: A da nije Trsta, di bi se obla čili? PAOLINO: Ja ide ca... ANðELINA: Sidi Paolo, sidi di ćeš? Znaš šta Mate, ne vrije ñaj mi muža, jer ako i ja po čnen moglo bi bit svašta... MATE: O, evo san se pripa. Bojin te se ka neka stva r kiše. DJED: Još je austrijski admiral Vilhem fon Teget-ho f pobidija tada daleko nadmoćniju talijansku flotu. Branija je teritorij Habzbur ške monarhije protiv težnji talijanskog nacionalizma, a Hrvati koji su u toj borbi na austrijskoj strani predstavljali veliku ve ćinu vojnika i mornara svojom su krvi izborili da Dalmacija i jadranski otoci nisu postali talijan ski. I zato je admiral Tegedorf naš narodni junak. ARIJANA ČULINA MATE: Vidiš, to nišan zna, dragi zete. A kad ste vi toliko pošteni i fini šta onda lovite ribu u našen moru, a? Kad niste mogli d obit more vi bi bar ribu. Takvi ste. Ali niste jedini. Imamo mi još takvih su sida.Vole nas susidi za poludit. Svi bi nas malo uštipnuli. PAOLINO: Ako oni mene ne prestanu vri ñat ja ide, napušta tvoja familija. Ja san pacifista, An ñelina mia. ANðELINA: Ima Paolino pravo, šta sad pri čate pri če još od Kulina bana. Koga je to briga? Di vi živite? MATE: Nije bome riba u našen moru od tog Kulina ban a, nego naša doma ća, friška. ANðELINA: Aj basta, basta... PAOLINO: Je, An ñelina mia. Sve će mi prisist. Basta... MATE: A to bi bilo čudo... DJED: Basta, basta... PAOLINO: Basta, cosi! Jedu. IZABELA: A gdje je više Luka? Je li napumpal te gum e? MATE: Napumpa je on nešto drugo... IZABELA: Kaj Mat e? DARKO: Njega di posla da posla ne zna na ć puta ku ći. Za svaki posa koji ide obavit triba mu pet GODIŠNJICA dana, zato i studira ve ć devet godina. Jadan ti san, ja kolko ću vas još hranit? Sve priko mojih le ña. Da nisam uša u Sabor i dobija saborsku pla ću vidili bi kako bi van bilo. Dizali bi štrajkove i g ladovali ka ostali svit. Spomenik mi moš dignit ti i tvoj pametni sin doktor . Jadan onaj koga on bude li čija. IZABELA: Ajde Darko, nemoj opet po činjat. Malo si se uzrujal. Ho ćeš oglodat ovu kost, ja baš ne volim kosti? Ajde, dušo. j DARKO: Aj pusti me sad sa kosti. MATE: Daj Paolin u. On bi i kost prožvaka. ANðELINA: Mate ne po činji opet. PAOLINO: E Mate, ostavi me na miru. JMATE: Ko te dira? A šta mi se praviš fina, sestro mila. Ko te ne zna, skupo

bi te platija. ANðELINA: Šta sad opet govoriš? I MATE: Znaš ti, znaš. Nije ti dosta šta tamo u tom tvom Milanu imaš sve, još bi i ovu ku ću tila. Pisala bi pisme, je li? Aj reci ako nisam u pravu. I PAOLINO: O, An ñelina je talentirana. Molto. MATE: Talentirana je ona za nešto drugo. Tebi ona more pivat i pisat pismice, ali Mati ne. Jesam li u pravu, a? ANðELINA:Zašta? MATE: Aj ne pravi se naivan. Znaš ti šta bi ti tila . AN ðELINA: A šta? ARIJANA CULINA MATE: Ku ću, sestro draga. Ku ću. Jesam li u pravu? ANðELINA: Nisi. MATE: Zna či, ne bije onda tila? ANðELINA: Ne ćemo sada o tome na takav na čin. MATE: Nego kad i na kakav na čin? Aj reci daje ne bi tila, aj... ANðELINA: A da je ne bi možda ti prisvojio? MATE: Jaje nemam šta prisvojit, više je moja nego v aša... DARKO: A je li? A po kojoj to osnovi? MATE: A po toj osnovi šta ste vi digli sidro odavde . Gospo ña An ñelina otišla u Italiju u muževljevu ku ćicu, a tebe je, dragi brate, gospo ña politika dobro udomila. E i dok ste se vi tako snalazili po svitu, ja san tuka ovi kamen ovdi. Čuva ku ću, mater, ćaću. DJED: Ma koga si ti čuva? Čuva san ja san sebe. Oduvik si se mota oko mene samo radi koristi. MATE: Dobro. Od tebe nisam drugo ni o čekiva, ali je meni pokojna mater svoje obećala. DJED: Ona nije imala nikakva prava. MATE: Nije... nije... zato ćeš i dat sva prava onoj. Prva žena uvik najebe. Drugoj daš sve šta si prvoj uskratija. ANðELINA: Kojoj drugoj? GODIŠNJICA MATE: E pa, draga moja sestro, samo da vam kažem da se ku ća i zemlja ne će dilit samo me ñu nama... ANðELINA: Je li tebi dobro, Mate? MATE: Menije, nažalost, previše dobro, a pogotovo u mozgu. DJED: Tamo tebi nikad nije bilo dobro. Uvik moraš p očinjat, uvik ti moraš bit neki kamen spoticanja, uvik samo tebi nešto fali. MATE: Ho će nešto izustiti, ali ga djed prekine. DJED: Ustane. Dico moja. Re ću vam ja, a ne on. Pokazuje na Matu. Volija bi da smo se okupili zbog nekog veselja, ali šta ćeš, takav je život. Kao da će zaplakati. Ja san star, teško mi je. Ne znate vi ka ko je to kad u ovin godinama ostaneš brez nekoga sa kojim si čili život dilija dobro i zlo. Volija bi nekad daje Bog uzeja prvo mene nego nju. ANðELINA: Nemoj tako, tata... DJED: Je, je, ceri moja. Žena bez čovika lakše se sna ñe, a šta je čovik bez žene? Ništa, ka suva zemlja bez kapi vode. Tija san sa čekat Luku pa da svi budemo na okupu kad van buden govo-rija ono šta van iman re ć. DARKO: A staje sad? DJED: Dico moja, vi znate koliko san volija vašu po kojnu mater, pokoj joj duši, još sad mije prid ARIJANA ĆULINA

očima kako misi kruv, kako viša lancune, prid o čima mi je ka živa rana. ANðELINA: Skoro zapla če. DJED: Je, je, dite moje take žene nit je bilo, nit će bit. Dico moja, vi ne morete znat, ne morete o ćutit kako san se osje ća kad je vaša mater sklopila svoje izmu čene o či, duša mi se raspadala, svaka pora me pekla, da sa n... MATE: Aj skrati više i pri ñi na stvar... DJED: Čovik bez žene je ka... MATE: Zemlja brez vode... DJED: Vas je život rasuja na sto strana svita. Ja n e volin bit nikon na teret. Vi imate svak svoj život, a i ja još, fala Bogu, ni šan mrtav pa san odlu čija da bi bilo najbolje, a da bi i moja pokojna An ña tako bila najsritnija jer bi jon duša bila mirnija kad bi znala da nišan sam i d a mi ima ko oprat le ña i skuvat čaj. Pa san se odlu čija oženit. DARKO: Zagrcne se. ANðELINA: Oženit? IZABELA: Ha, ha! Dedek bu se ženil... MATE: E dragi moji, dobit ćete novu mater. ANðELINA: Ja sam imala i ima ću samo jednu mater zbog koje san isklju čivo ovdi danas prisutna. GODIŠNJICA PAOLINO: Madona mia! Nemoj tako An ñelina, to danas u svijetu normalno. Stari ljudi danas žene mlada cura. ANðELINA: Da ne bi i ti, a? PAOLINO: Ma keja? Pored ovakve piplice. Zagrli An ñelinu. ANðELINA: Makne mu ruku. Ne pizdi, Paolino. Tebi je uv ik do zjebancije. PAOLINO: A život je zjebancija i jebancija, An ñelina mia. ANðELINA: Dobro da je izopa čenost zavladala gradovima ali da ću na to nai ć ovdi di san mislila daje sve netaknuto i čisto. Ne znam više u što vjerovati. PAOLINO: Eto, govorio sam ti ja. Bolje je nama u It alija. ANðELINA: Imaš li ti ikakvog osje ćaja? IZABELA: To ti je tak... I ja sam govorila. ANðELINA: Svi ste pametni. DARKO: A ko je mlada? DJED: Ane. DARKO: A di je gospoja? DJED: U podrumu. DARKO: A koji kurac radi u podrumu? DJED: Čeka da je pozovemo. Znaš, nije to lako ni meni, ni njoj. To je šok. Pa sam joj reka da pri čeka doli dok van re čen. Sad ću je zvat. ARIJANA ČULINA DARKO: A di ti je više oni krembil od sina? Izabeli . On ne zna na ć puta ku ći kad negdi ode. IZABELA: Došel bu on ve ć. Zna daje ru čak. DARKO: A to, fala Bogu zna, to mu je jedna od rijet kih aktivnosti na koje to čno pristiže i marljivo ih obavlja. Došel bu on doše l. Nikad se njemu ne žuri. Sve može čekat ka i fakultet mu. Ka da će živit iljadu godina. DJED: Daje zovem? DARKO: A zovi, zovi samo zovi... DJED: Ane, Ane! Ja mislin, siguran san da ste vi sr itni ako sanja sritan ka šta sanja sritan, ako ste vi sritni. Rekli ste da s ad mislin samo na sebe i kako ću si ugodit. DARKO: A ti, fala Bogu, nisi se na čeka. A šta ja još ne ću doživit! Ima li još šta za nedoživit? IZABELA: Smiri se, Darko. To je ljudski. DARKO: A dobro kad je ljudski. Danas je sve ljudski . I jebat ovce je isto ljudski. Jeben ti ovcu, da ti jeben ovcu...

IZABELA: Nemoj Darko... DJED: Ane... SUSJED: Nosi harmoniku. Ej, susid! Doša san van vra tit ovu te ćicu od brašna pa iden, doli je neka fešta. MATE: Uvik znaš di je koja fešta. GODIŠNJICA SUSJED: Pre čuje. Deso, baš ti fala... A kako ste? Prijatno. Ne ću van smetat. DJED: Aj do ñi, sidi, poji nešto. SUSJED: Iden, iden, doli je fešta. MATE: Ne će pobi ć, aj sidi, sidi, i u nas je baš fešta. ANðELINA: Kakva fešta, jeste normalni?! SUSJED: Ma ne volin smetat, ali kad zovu dobri susidi, ajde, moga bi jedan paprenjak. DJED: 0, ti odma paprenjak. A evo nan i naše Ane! MATE: Aj suside opali pismu. SUSJED: Zna san da će mi dobro do ć. Pokazuje na harmoniku. Ostali su umuknuli. ANðELINA: Ma di pismu na današnji dan?! DJED: Pa nije sprovod. AN ðELINA: Dosta, dosta, prekinite! SUSJED: Odma, odma, gospo ña An ñelina. ANðELINA: Pa imate li vi duše? Tek je godina dana proš la... DJED: Isto ti je, sunce moje. Nikad ona ne će bit mrtvija, pa sad je li godina ili dvi. ANðELINA: Ti si potpuno poludio. Niko više nije normal an. Dolazi Ane. DJED: Je li lipa, a? A ovdi mi spava još jedan nasl jednik, još jedan... On je svjedok da još nišan ARIJANA ČULINA mrtav. Ona i on sad me drže na životu. Mogu ja još, mogu. Nišan umra. ANA: Umra si ti, umra. DJED: Šta ti je sad Ane? ANA: Ništa.To šta si čuja. DJED: Ne šali se sa mnom tako, Ane moja! ANA: Ne šalan se! Nije tvoje, ovo nije tvoje... DJED: Šta ti trabunjaš! Koje nije moje, oš da te od ma golin rukama zadavin?! ANA: Ovo u drobu nije tvoje! DJED: Šta ti govoriš, jel znaš ti šta govoriš. Prid dicom mi, prid susidom, prid... ANA: Briga me! To san samo i čekala. Ne mogu to više u sebi držat. Puknit ću! On mije obe ća da će van pisat, da će van re ć, da će me odvest iz ove vukojebine, da ću bit kraljica. Zato san mu se dala. DJED: Ja to nisam reka. ANA: Ne ti. DJED: Nego ko? ANA: On, Luka. LUKA: Dala si se ti puno prije... DJED: Luka! LUKA: Sama mije prid o čima stalno guzicom vrtila. Govorila da on ništa ne more. Da će izgorit. Da ne može više podnit staro, usahlo did ovo tilo. GODIŠNJICA ANA: Nije istina... Prvi si me napada. Nisi mi da m ira dok nisi dobija šta si tija. Proganja si me i danju i no ću. LUKA: A šta si tila?! Starog muža i mladi kurac? Je l misliš ako si didu natirala da te ženi da ćeš i mene. On je pa na tvoje suze, na tvoju sudbinu izbjeglice i ko zna koje sve ne pri če, ali ja san pametniji. Možda san ti i mislija pomo ć, i po-moga bi ti sigurno, ali sad kad si ovakva, b aš za dišpet neću. Dokaži ako možeš to šta govoriš....

DARKO: Divota! IZABELA: Ma kaj to govorite? Ja niš ne razmem. DARKO: Ja razmem jer san još jedini ja ovdi priseba n i razuman. Draga moja Izabela sin ti je upr čija dite ćaćinoj budu ćoj ženi. To je bija njegov diplomski rad i doktorat. Kruna njegovog devetogodi šnjeg studija. I sad Darko lipo umis-to troje imaš petero usta za ranit. Sri ća da san uša u Sabor, sri ća. To je još uvik jedino sigurno radno misto u zemlji. Sri ća... IZABELA: Luka dušo, kaj ova ovdje seljanka govori, ja niš ne kužim... LUKA: Ma govori gluposti majko. Tila se najprije di di uvalit, a posli, kad sanja doša i kad je vidila bolju priliku, navalila na mene. DARKO: A ti si ka dobra prilika? A Darko, Darko šta sve moraš slušat, jadan li si ti! ARIJANA CULINA IZABELA: I? LUKA: A šta, majko? Šta san moga? Nišan stina. DARK O: Nisi stina nego pizda materina. LUKA: Dobro, ako ćete sad tako, OK. DARKO: OK, ne ćemo tako nego ovako ili onako. Samo nan ti sad reci kako, ajde. IZABELA: A dijete? LUKA: Šta dijete? IZABELA: Čije je? LUKA: Didino! DJED: E! ANA: Nije! Sta je on moga napravit? Samo se pri-vr ća po meni ka po plastu slame. Ne bi mu ga diga ni Veli Jože. Njegovog Tint ilini ća. Djed pada. DJED: Srce, ajme, srce! MATE: Govorija san ja, ali šta ćeš, Mate je uvik budala. DARKO Ani: Droljo! ANðELINA: Nemojte sad, ajde pomozite. Tata, tata, ja s am. Izabela donesi vode, ajme šta ćemo sad... DARKO: Još diše. MATE: Bižte, unit ću ga u ku ću. DESA: Pomoći ćemo ti... GODIŠNJICA MATE: Ne triba, fala. Sve sanja sam dosad na svojim le ñima sanija pa ću i ovo. E moj stari, jesan li ti govorija da ću te na kraju sam na svojin kostima nosit. Unesu ga u ku ću. DARKO: A s tobom ću Luka posebno porazgovorit, jesi čuja? LUKA: Neman ja ništa o ni čemu razgovarat. DARKO: Imaš, imaš. Vidi ćeš da i te kako imaš. Kako si posija, tako ćeš i kusat. LUKA: Drolja laže! DARKO: To ćemo još vidit. IZABELA: Pusti mi dite! Svi udu u ku ću. Ostanu Ana i susjed. ANA: Da san znala daje taki . SUSJED: Aj nemoj plakat. Šta se čudiš? Uvik su bili taki. Svak sa svakim nije razgovara najmanje pet godina. To je takva obitelj. Oni se ne mogu sastat, a da se ne pokolju. ANA: Ali Luka mi se činija druk čiji. Topal, na čitan. Ne znan, nekako je bija druk čiji od ovih naših seljaka. Od Mate, od tebe. SUSJED: Od mene? A šta meni fali? ANA: Ništa, ništa, nego ne znan. On mi je izgleda n ekako druk čiji. Ne kažen da je u duši bolji nego, nako, ne znan, zavrtija mije glavon. Zna sa ženskima. Nekako baš zna. Ne znan di mi je pamet bila, zamant a me i gotovo. A šta ću sad i di ću sad? ARIJANA CULINA SUSJED: Ajde, nemoj plakat. Sredi će se to ve ć, vidit ćeš. Sve na svitu do ñe na svoje misto pa će i to. Ajde... ANA: Do ći ću i ja u grob. Tu mi je misto. SUSJED: Ajde moja Ane, uvik imaš vrimena za tamo se skrasit. To je jedini stan u koji se ne triba žurit uselit i koji te sigurno čeka. Jedini stambeni

prostor koji ti preko no ći riješe, a da ti ne tribaš ni prston maknit. Ajde, moja Ane, tribaš sad mislit na dvoja usta. ANA: A je, jadna ti san. Scena šesta IZABELA: Ti s trudnom seljankom nemreš v Zagreb. To nikak. Pa kaj ti je? Pred tobom je život, karijera. Pa ne bu ti valjda jedna seljanka upropastila život?! Pa gde buš ti s njom. S njom nemreš ni ujed no društvo. Kaj buju ljudi rekli? Pa nisam ja zato žrtvovala ćeli svoj život. DARKO: Onda, je li tvoje? LUKA: Tata, znaš... DARKO: Nemoj ti meni tata znaš, tata znam, nego je li, a? LUKA: A čini mi se... DARKO: Čini ti se ili je? LUKA: Čini mi se. DARKO: Jesi li svršava unutra ili vanka? LUKA: A čini mi se unutra. DARKO: A lipo ti se čini, o jebate, da te jeba... Je, a, je. Lakše je sv ršit u ženu nego svršit fakultet, jeli? LUKA: A je! Čini mi se. DARKO: Je, dabome daje. Bolje bi mi bilo da sam zav ršija fakultet nego tebe pravio. Ima bi sigurno ve će koristi. IZABELA: Nemoj opet Darko. ARIJANA ČULINA DARKO: O jadan ti sam! Sad mi samo triba da i otac zalegne. Sve će to opet meni na grba ču past. O Darko jadan ti si ka i jesi i čiji si. Čuj ti... Luki ...za onu se triba pobrinit. Pokaže vani na Anu. Os tavit ćemo je sa didom na selu. Njemu ćemo re ć da se prinaglila oko onoga da je dite tvoje, a nju još triba malo nagovorit da ga uvjeri daje dite njegovo i daje to bila samo neka zbrka. Je li jasno? LUKA: Super... DARKO: Daleko je to od super, al druge nema. Ulazi Anñelina. ANðELINA: Pani čno. Tati je sve gore i gore. Morat ćemo zvati prvu pomo ć. DARKO: A ko će ovdi dat prvu pomo ć, majke ti. MATE: Triba će ga nosit do auta pa u bolnicu. IZABELA: Do auta. Nemogu će. Pa ko bu ga donesel dole? MATE: Mi bumo ga dopelali, mi. DARKO: Evo ti na šta se svede moj godišnji odmor. U vik mi se sve sjebe. Aj ti reci sve Ani, a mi idemo vidit šta ćemo sa didom. LUKA: A šta ću jon sad re ć? Kako će ostat sa didom kad ne znamo šta će s njim bit? SUSJED: Ne tribate ništa govorit s Anom. Sve san čuja. Ja bi van tu moga pomo ć ako se slažete. DARKO: A šta ćeš nan ti, majke ti, pomo ć, da moreš prvo bi sebi pomoga. Uvik te zanimaju tu ñi GODIŠNJICA problemi. Gledaj svoja posla. Dobro je otac go-vori ja da tribamo podignit zid. SUSJED: A nemojte vi, susid, mene vri ñat. Nemojte tako... DARKO: Oprostite, malo san zbog svega ovoga sje-ban pa ne znan di mi je glava, oprostite. SUSJED: Dobro. Tija san van predložit ovo. DARKO: Aj, aj, pridlažite... SUSJED: Gledajte, ja neman žene. Ana je lipai mlada . Iman dicu u Njema čkoj,

šalju mi para, a i ja nišan zaludu tamo puste godin e štuka. Ne će jon ništa falit. Dite ću gledat ka svoje. DARKO: Čije? SUSJED: E, to ne znam ni ja čije je, ali glavno daje u Aninom stomaku. DARKO: Ko bi se toga dositija! Bogme odli čno, odli čna ideja. SUSJED: Uvik mi je bila draga. Gleda san je s po-ma mon svaki put kad bi ovuda prosa. I uzet ću je šta ću? Neman ja nikoga, nema ona. Šta će sad? Di će, kud će? DARKO: Zagrli susjeda. Spasitelju, čudotvorce! LUKA: Di je ona sad? SUSJED: Ne će nikog da vidi. Pustite je. PAOLINO: Darko, Luka, brzo, brzo nonotu je sve gore . DARKO, IZABELA: Ajmo, brže ajmo. Stavite ga na kari olu. MATE: Ja ću sam. Pustite me. ARIJANA CULINA DARKO: Ja ću ti pomo ć... MATE: Sam ću... DARKO: A kad ćeš sam, aj sam. MATE: Deso, vratit ću seja, ti čuvaj ku ću. DESA: Oću, moj Mate. A kad ćete na groblje materi? MATE: Sad moramo didu zbrinit da i njemu ne bi trib alo misu pla ćat. Idu svi prema autu guraju ći djeda u ta čkama. AN ðELINA: Ajte svi, brzo pakirajte se. PAOLINO: O bidni nonoto! Sve mi prisi lo. AN ðELINA: Šta ti je prisilo? PAOLINO: Janjac. ANðELINA: Kako sad moš mislit na janjca?! Svi tr če sa koferima natrag prema autu. PAOLINO: Usporite! Ne mogu punim drobom tr čati. DARKO: Hitan slu čaj ne bi bija hitan da ide polako. AN ðELINA: K vragu i selo i ova vukojebina! PAOLINO: Kako vukojebina, An ñelina mia, ti rekla da je ovo bela egzotika. ANðELINA: A ti ne bi bija ti da ne odgovoriš! Bidna mo ja mater! Ni na grob joj nismo mogli na miru oti ć. IZABELA: Neka oni odguraju nonota do auta, a mi bum o odnesli mami ovo cve će. GODIŠNJICA ANðELINA: Bidna mater. Nije ovo zaslužila da jon se na grobu ne moremo mirno pomolit. IZABELA: Darko, trebalo bi mami bar odnesti cve će. DARKO: A šta će jon sad, i nako ga nema ko zalivat. IZABELA: A i ti si bezbožnik... DARKO: Nišan bezbožnik, ali nišan ni ka ti poludija da po čile dane sidin u crkvi. Ja san samo rea-lan.Virujem samo u ono šta v idin. IZABELA: Idemo ja i An ñelina odneti mami cve će, pa bumo se našli kod auta. Bezbožnik! Da seja ne molim za ovu familiju, sve bi to otišlo k vragu. DARKO: Ajte samo brzo, pomolite se i za mene i reci te joj kakva je situacija. Samo brzo. Otac jedva diše. IZABELA: Bumo... Izabela i An ñelina se izdvoje iz obiteljske povorke i krenu prem a groblju. ANðELINA: Povijest se ponavlja. IZABELA: Čija? ANðELINA: Znaš, Mate... IZABELA: Da? ANðELINA: Možda ti i znaš? IZABELA: Kaj? Nije pravi o čev sin? Nego čiji? ANðELINA: Jednog koji se ponio prema mami kao i Luka s ad prema Ani...

ARIJANA ČULINA IZABELA: A zato dedek nije mogel nikad prihvatit Ma tu kak pravog sina! Krv nije voda... ANðELINA: Dobro da moja mater mu čenica nije živa da sve ovo ne mora gledat. IZABELA: A to ti je danas sve tak normalno. Više ne znaš ko je s kim i ko je komu kaj. Al dobro da se Luka izvukel iz ove grozne situacije. Pa kaj bi on s detetom, kad je i sam još dete? Znaš da sam se bila prepala! Strašno! Kaj bi mi s tom seljankom? ANðELINA: Vi ste se izvukli, a na njoj je sad sva brig a. Uvijek se ti muški nekako izvuku, uvijek. Jadno žensko. Kao i ona moja jadna mater, kao i ja, kao i ti, kao... IZABELA: A ne bu joj nikaj falilo. Susjed je dobar čovjek. Možda dete prihvati ko svoje... ANðELINA: A malo je takvih. IZABELA: Pa na kraju krajeva i Mate se je odgojil, kaj mu fali? ANðELINA: Zna on. IZABELA: To ti je danas sve tak normalno. Sve se iz mešalo... Svak sa svakim. Niko s nikim. ANðELINA: Pogledaj, opet sam ugazila u govno! Pa to je prestrašno! Pa kakvu probavu ti seljaci imaju pa to je za poludit! IZABELA: Grozno! ANðELINA: Jedva čekam do ć ku ći. Dosta mije ove primitivne selendre. Scena sedma SUSJED: Grli Anu. Aj nemoj plakat, prikini. Nekad t i u životu ispadne najbolje ono čemu se najmanje nadaš. Šta ćeš i di ćeš sad? Vidila si kakav ti je tvoj dragi Luka. ANA: Nikom ja nišan bila dobra. Uvik idem od nemila do nedraga. Iz ruke u ruku. Najprije me rat istira iz mog sela, onda sam došla u ruke onom starcu, pa Luki, sad tebi. Ko zna u čije će me još ruke život ubacit. SUSJED: Samo u moje ako o ćeš... ANA: Ali ja sam njemu srce dala. Misli na Luku. SUSJED: Ma ko te pita za srce. Ajde, vidiš da to ne ma smisla. Živit triba, živit. Ajde moja Ane, obrisi suze. ANA: Šta ćemo! Nikad ne moš dobit ono o čemu sanjaš. Snovi su snovi, a život je život. Čovik snuje, Bog odlu čuje, govorija je moj pokojni ćaća. Bog mu dušu. Ja san tila drugog, Bog mi je da tebe. Tako v aljda mora bit. Kad umren pi-ta ću ga zašto je tako tija. Valjda ima neki razlog. Sv e ima svoj razlog. Ni kap na zemlju ne padne bez nekog razloga. Je li tak o? SUSJED: A bi će daje tako. Zagrli je i odvede. Likovi BISERKA MACA žene u kasnim tridesetim godina ma Biserka, od milja zvana Bise, i Maca ponavljaju ve ć uhodanu svakodnevicu odlaze ći jedna kod druge, ispijaju ći kavice i maštaju ći o nekom dalekom životu i neostvarenim snovima. Biserka je deblja i malo na ivna, uljuljana u obiteljsku shemu braka, dok je Maca naizgled samosv jesnija, slobodnijih životnih nazora. Na prvi pogled su razli čite, ali njihove su sudbine vrlo sli čne, mu če ih isti problemi, samo što svaka ima razli čite mehanizme obrane. Izme ñu scena pjevaju se songovi i pleše se, što cijeloj pri či daje kabaretski štih. Dijelovi tekstova koje govore Bise i Maca ugl as trebaju biti izgovoreni prema publici, gotovo kao parole. Na sceni se nalaz i samo jedan stol i stolice. U Macinu prostoru razvješana je roba, a ko fer je, kao znak, na samom ulazu. Nakon prve scene, uz promjenu svjetla, Maca stavlja robu u kofer. Prelazak u drugi prostor glumice izvode stilizirano , uz glazbu, pod strobolajtom, a promjena detalja, kao na primjer, s tol-njaka, ozna čava Biserkin prostor. Macin prostor je s desne strane s tola, a Biserkin s lijeve.

Kuhinja je na desnoj strani kod Mace, a WC na lijev oj, dok je kod Biserke obratno. Bise i Maca izlaze uz glazbu na proscenij i svaka i zgovara svoj monolog. MACA: Nemoj se rodit ka žensko. Nemoj. Ako ikako mo žeš, rodi se ka muško. Ženski život, to je tuga i jad. Sve žene koje znan muče se. Mu čila se moja mater, mu čin se ja, a ni bidnu mi ćer ne čeka svitlija budu ćnost. Moš bit kraljica, prasica ili doma ćica, ako si žensko čuvaj se. A i one koje ti izgledaju prave sritnice, bile su najve će mu čenice. Eto, Merlin Monro, princeza Dijana. Virujte, kad bi mogla, sutra bih s e operirala, iako san udata pa nek dite ima dva oca, šta će mu mater. Čim imaš onu stvar, makar i nalip-ljenu, ljudi te druk čije gledaju. O ću van re ć: muško vam je stvoreno da ga prati sri ća. To je dokazano iz povijesti. Još dok su bili maj muni imali su po jednu ženu u spilji, a oko spilje čopor. E pa od onda dok su odali ka četveronošci pa sve do dana današnjeg, kad su na dvi noge, ništa se prominilo nije. I kad bi skakutali samo na jednu nogu, sve bi ostalo isto. Virujte mi. ARIJANA CULINA Sad će moja susida do ć. Pitat malo selena, mrkve il brašna. Samo šta nije stigla. Vidit ćete. BISE: Svaka bi žena tila život, čili, iz jednog komada. To je lipo, ako je neko te sri će, a ako nije neka ga lipi, krpi komad po komad. A i ovi moj život. Čili je iz nekih zakrpa. Nije to ono. A šta možeš, n eki život ipak je. Godine pro ñu i svaka žena skrpi neki život. Ima tu sva čega. A i čovik je proklet! On bi tija i dugo živit i da mu bude lipo. E, to je malo teže. Ne može. Može dugo al iz komadi ća. Mozaik. Pogledajte, svak od nas ima neki šav ili zakrpu. Ma lo nas je bez njih i svakome se primijeti di mu je taj šav - nekome na l icu, nekome u o čima, nekom bajpas, nekom priska ču misli, neko čili štek će i ne more se sastavit. Eto, kažen vam, svi smo mi krpljeni i sastavljeni. Kad s e urediš iza ñeš u grad i na Rivu, misliš: Bože, blago ovom svitu! Svi lipi, sri tni, ure ñeni, nasmiješeni. Jedino moj život tuga i žalost. Onda opet, kad oden u bolnicu, sritna san da san ovakva. Pogotovo u one naše jadne i nikakve bol nice u kojima ni za koga nije briga. Ministri su osigurali sebi mista u stra nim bolnicama, a nas ko šiša. Moremo i crknit. Nema tu šta, više mi volimo život, nego on nas. A morat ću svratit do suside, fali mi malo brašna za zapršku . Glazba. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO Bise dolazi kod Mace. BISE: Asti Boga, skoro san se opizdila u ovi tvoj k ufer. Ali di putuješ? Nisi mi ništa rekla. MACA: Ne putujen. Znaš da bi ti prva saznala da di iden. Ko pored tebe more neopažen pro ć? BISE: A šta si ovo sve navišala okolo, pari šator?! MACA: Saznat ćeš. Aj u ñi. BISE: Opet neke tvoje pizdarije. Pomo ću ti dignit bar kofer da se može prolazit. MACA: Ostavi, ne diraj. BISE: Asti Boga, šta si se uspani čarila, ne ću ti ga otvarat, samo da ne moran priskakat. Nisu meni više godine za igrat na laštik . MACA: Nemoj ga dirat. Daj mi ruku. Lipo prisko či i sidi. Bise padne. A šta si trapava! BISE: Sjeda. Asti Boga, šta san se opizdila! Asti, šta boli! Gleda nogu. MACA: Diže sliku spoda koja je ispala Bisi iz džepa . A ko je ova? Asti Boga, koje sise, koji bo-vani! BISE: Ostavi to, vrati mi. MACA: Aa, aa, evo, izvoli. Šta ti je, samo san pogl edala. Smiri se. Znan ja

kako je to. BISE: A je, baš san se dobro udarila u nogu. Znaš d a boli. MACA: Ne to. BISE: Nego šta? ARIJANA ČULINA MACA: To staje tebi. BISE: A staje to meni? MACA: Ajde, ajde Bise. Oš šta popit? Oš cedevitu il i kokakolu? BISE: Ne ću ništa, fala lipa MACA: A oš rakijicu? Iman ti pravu doma ću. BISE: Ne ću. MACA: Orahovicu? BISE: A ako je orahovica, onda more. MACA: Odlazi u kuhinju i govori.: Marko dobija od s tudenata na fakultetu. BISE: A svašta li on dobije od tih studenata. MACA: A eto, šta ćeš. Danas ti svak svakog potkupljuje. Daju mu rakij icu, a za uzvrat bi odma diplomu. Evo provaj. Ulijeva rakiju. Pa ćeš mi onda sve lipo re ć. BISE: A šta se ti ponašaš prema meni ka prema boles niku? Nišan bolesna i neman ti ništa za re ć. MACA: A slika? BISE: Koja slika? MACA: Šta ti je ispala iz džepa. BISE: Ma to je neka ženska, ne znaš je ti. Prijatel jica. MACA: Čija? BISE: Od muža. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO MACA: Od Pere? BISE: E. MACA: Pa šta je ti nosiš sa sobon? BISE: On mije da. Ona je njemu dala pa je on meni d a. MACA: Šta mu je dala? BISE: Sliku, jebate! MACA: A... ja mislila nešto drugo. BISE: Ja san je njemu našla u žepu pa je onda on me ni da. Daje mogu pripoznat. MACA: A vrag me odnija, Bise, ako ja tebe išta ra-z umin! Ona je njemu dala, on je njoj da, on je tebi da... BISE: E, tako je bilo. MACA: Dobro, dobro. Gleda televiziju. A evo, vidi, taman gotovo. Sad nišan vidila kraj. Uvik me neko prikine kad je najnapetij e. BISE: Pa pogledaj. MACA: Kako ću vidit kad je gotovo?! Taman je bilo najnapetije k ad si ti pozvonila. Uvik me niko prikine kad je najnapetije. BISE: Ako ja smetan... Ustaje. MACA: Ajde, sidi, ne pizdi! Ima u subotu repriza. BISE: Gleda TV. A lipa li je, Bože! Šta ćeš, Bog nekom da sve. Mladost, lipotu, popularnost, bogatstvo. MACA: A šta ti znaš šta njoj fali? ARIJANA ČULINA BISE: A ne more joj falit više nego meni. MACA: A kako di. Maca misli na Bisinu stražnjicu. BISE: Zašto seja nišan rodila tamo? Da san se negdi drugo rodila... MACA: A dobro da si se i ovdi rodila. Ti bi se negd i drugo rodila, a kopaš mužu po žepima! Di ti je samopouzdanje? Vidi mene, a vidi nje. Pokazuje na TV. BISE: To rade i one tamo, samo ne pokazuju. Pokazuj e TV. MACA: Ja nikad. To mi je ispod časti. BISE: Ja jesan i svaki put ispadnen glupa. MACA: Ti glupa?

BISE: Taman kada pomislin: E sad san te uvatila, sa d si mi dolija, šta ćeš sad izmislit?, a on mi onda kaže i ovo i ono i ja ispad nen glupa. Evo nikidan. Uvatila gaje kako se vata i pritiska s onom susidom s tre ćeg kata. MACA: Onom plavom samicom? BISE: E, onom ricastom i zgoreno-plavom. MACA: Šta ima mikrovalnu na glavi? BISE: E, minival. MACA: I šta ti? BISE: Ja mu kažem: Aha, sad san te uvatila. Sad ima n korpus delikt. Sad si gotov. A on mi je NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO reka da on nema nikakav korpus ni ja delikt i da ju je samo zbog oklade pri čepija. MACA: Pri čepila bi ja njega da ga ni Bog dragi ne bi od čepija. BISE: Oklada je oklada. MACA: Oklada je oklada. Ma jesi ti poludila?! I ti bi onda pustila da te neko za okladu pri čepi? BISE: A oklada je oklada. MACA: A Bože! Popije gutljaj rakijice. BISE: Ma on ti je bezopasan. Ne bi on mrava pri čepija. MACA: Kako moš bit u to sigurna? BISE: A ne znan. Ne si ćan se kad je mene zadnji puta pri čepija. MACA: Šta ga onda provjeravaš i zaviruješ mu u žepe ? Moj čezne, sanja za tin da probudi u meni neku ljubomoru. Da ga malo pritre sen, zainteresiran za njegove tajne, njegove žepe, a ja bi prije po škova cama prikopavala, bilo bi mi interesantnije. Eto. BISE: Maje. MACA: Je... Prikju čer mije maha isprid nosa svojim rengenskim snimkom plu ća. Sve oda za mnom i maše. Vidi mi plu ća, vidi mi plu ća. Mislila san da me la ñi. BISE: Rengenon da te la ñi... ARIJANA ČULINA MACA: E... Mislila san da je popizdija. Sve tr či i vi če: Vidi moja plu ća, vidi moja plu ća. Mislila san daje šenija mozgom. Onda san skužila šta o će. BISE: A šta majke ti? MACA: Kako ti on pali duvan na duvan. Meni to nije drago. BISE: A je, puno puši. Nije zdravo. MACA: Ma to više-manje. Nego puno troši. Cigare su skupe. BISE: A je, je, i to. MACA: I tako san ga malo ka pripala, a on, kako je hipohondar, otr ča odma u doktora slikat plu ća. I ništa. BISE: Aj fala Bogu. Kucne u stol odozgo. MACA: Kucni odozdo. Kucne. Vidiš kako ti te muške u vik prati sri ća. Da sanja toliko pušila ve ć bi progorila, a njemu ništa. I sad se tija pohvali t kako mu plu ća nisu progorila i kako nema raka. Ustvari, briga m ene za njegova plu ća, njegovog raka i za njegove žepe. Šta ti tu cmizdriš ? BISE: Ništa. Smililo mi se. MACA: Šta? BISE: Plu ća. MACA: Markova? NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Ne, nego plu ća ove žentura če. Tvoj je slika svoja plu ća, a moj plu ća ove žentura če. Pogledaj ti ove sise. Silikoni. Faca joj se ne v idi baš najbolje. MACA: Gledaju zajedno sliku. A lipo joj stoje. BISE: A vidi naše. Gledaju paralelno u svoje grudi. MACA: A i njoj će past kad rodi. BISE I MACA: O će, o će! MACA: A znaš šta Bise?... BISE: Šta? MACA: Nemoj se uvridit, al da san muško i da san na Perinom mistu ne bi joj ni ja oprostila. Bise ustaje. Aj, aj! Sidi. Je se i ti brzo raspizdiš. I šta je reka? BISE: Ko? MACA: Pere.

BISE: Reka mije da dobro razmotrim tu štracu od žen e. Donija ju je doma da me upozori. MACA: Na šta? BISE: Da š njon slu čajno ne sidnen na kavu. Znaš kakav je grad. Da me k o vidi. Svi bi me olaja-vali, mislili bi da san ka i ona. MACA: Zna či zato je ti nosiš u žepu? BISE: E, daje mogu pripoznat. MACA: A jebate! Ha ha ha... A čuva ti Pere ugled! ARIJANA ČULINA Maca sjedne prije nego što se Bise ustala. Ma sidi, bogati! BISE: Ma ne ću, iden. MACA: Ajde, sidni. Nisi se valjda uvridila. Ajde bo rati, i meni je južina i pun Misec. Sjeda. Stanka. MACA: A on joj ugradija silikone? BISE: Ko? MACA: P ere. BISE: Ma ne virujen. Meni puše sve ispod vrata pa n ema vrimena ni novaca za uštrcat silikon. MACA: Možda nema za uštrcat u tvoja vrata, a za u n ju uštrcat ima. BISE: A kad bi to saznala popizdila bi! Da on po gr adu štrca na sve strane, a kod ku će ni u koga, a, to bi popizdila! MACA: A kad si ti, jadna moja, popizdila? Vratila b i ja njemu iston miron. Jebe se mene za ženski moral! Staje moralno za njeg a, moralno je i za mene. BISE: A šta si žestoka, majke ti! MACA: Brlja. Pije rakijicu. BISE: Ajde, budi pametan. A šta ću u činit? Pobis-nit? Sve mu sasut u facu? Šta ću ako popizdi pa ode? Šta san onda dobila? Ko bi op et tražija muža... NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO MACA: Znan i sama koliko si se, jadna, namu čila dok si se udala, nije ti bilo lako. BISE: Epa je... MACA: Šta pa je? BISE: Pa to, da nije mi bilo lako. MACA: Pa je. I da na ñeš drugog muškog, opet su ti oni svi ista govna. I najskupljim cipelama se diviš samo jednu sezonu. BISE: A je, moda se uvik minja. MACA: Zato žena mora uvik bit spremna, atento. Pres tani šmrcat. Tako san i ja šmrcala, plakala, kumila, molila. I šta san tražila više samilosti, dobila san više prezira. Muški ti mrze slabe ženske. I kad san to skužila onda san okre-nila plo ču. Staje ovo? BISE: Kufer. MACA: Nije nego oružje. BISE: Ajme, bomba! Ajme! Ho ćepobje ći. Ajme, tako i po aerodromima stavljaju bombe u kufere. Teroristi. Ajme, podmetnili su ti! Iden ća. MACA: Ma smiri se. Di ćeš? Ja san ga tu stavila. Nije to bomba, to je hlad no oružje. BISE: A! MACA: Ako ne bude rata izme ñu nas, ne će bit ni pucanja. Pokazuje na kofer. On ti lipo stoji spakiran sa Markovim najpotribnijim s tvarima. Bi čve, mudante, punja č za mobitel. I moj dragi to zna. Ako me izda, iznev jeri, more uzet ARIJANA ČULINA kufer i oti ć di mu je bolje. S vrimena na vrime lipo mu ka prav a ženica provitrim stvari u njemu, operen ih, ispeglan pa op et š njima u kufer. BISE: A zato si ti ovo sve navišala okolo. Zra čiš kufer. MACA: To ti lipo stoji ka aparat za gašenje požara. Ako ne bude dima, ne će bit ni vatre. I da viš kako mu guzica čini vau-vau kad ga vidi. BISE: Morat ću i ja kupit koji, samo hodnik mi je uzak.

MACA: Kupi šta ve ći i stavi ga isprid vrata tako da se spoti če o njega. BISE: A ne znan. Moga bi on i popizdit pa itnit nog on, mene i kufer. MACA: Ne boj se, ne će. Provaj pa ćeš vidit. Sidi. Lako je njemu puvat uprazno kad ti sve slušaš. Doma stojiš ka dio namještaja. L aže te pored zdravih o čiju, a on radi šta o će. Privr će koga o će, do ñe kad o će, ode kad o će, legne kad o će, digne se kad o će, štrca di o će. BISE: Ajme meni, piša mi se. Skužaj, moran požu-rit . MACA: A jebate, uvik me prikineš kad je najvažnije! Nego, tila san ti re ć. Lako je njemu imat ljubavnice koje će ga trpit po ure. Triba na ć takvu budalu ka šta si ti koja će ga trpit čili život. Vi če. BISE Vi če iz toaleta: Nema ti guzic-papira. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO MACA: A jebate, ja o životu, ona o guzici! Imaš tam o na mašini. A kome ja govorin?! Vi če. Iden sku-vat kavu. BISE: Aj, ali na brzinu, morat ću brzo doma, stavila san paprike. A ti ne kuvaš danas? MACA: Kavu. BISE: Aštašjist? MACA: Dijeta. BISE: A Marko? MACA: Ima bonove pa nek jide lipo u studenskoj. BISE: A jadni Marko, još će se više osušit. A oš ti s njim? MACA: Studenska je samo za njih sa fakulteton. Ja g a nišan ni upisivala. Šta će mi to? Eto ti šta ti moj Marko ima od fakulteta. Radi po čili dan, da bi na kraju ija u studenskoj menzi, ka i kad je studira. Nikad taj ne će imat novaca za jist u restoranu. Danas mozak vridi manje od dvi marke. Više danas žena postigne s lipom vestom nego lipim mozgom i lipom r i či. Vidi mene. Potezanje vode. Bise, jesi se ti tamo utopila? BISE: Mogu li ti provat ovi parfem? MACA: Koji? BISE: Ovi u zelenoj boci. MACA: To mi je novi. Dobija Marko od studenata. Pro baj, al samo dva štrcaja. Publici. A jebate, ARIJANA ČULINA sve mora dirnit. Uvik mi prikopava po stvarima. BISE: A ne bi moj Pero ija u tih studenata. MACA: Drugo je tvoj Pero. On čovik ima lipi obrt. Obr će koga stigne. Trgovina, obrtanje. Okreni, obrni, privari, sna ñi se, to se danas traži. BISE I MACA: Oj, oj, sna ñi se, privari, podmetni, zajebi, ukradi od države i sve uzmi sebi, oj, oj! BISE: Al nemoj živit u selu i smradu, nego se lipo uputi prima gradu. MACA: Obrij se, namiriši, dotiraj, sna ñi, zabadaj nos i svuda za ñi. BISE I MACA: Gledaj di, kako, kuda i ko, samoj nemoj okrenit na zlo. MACA: Pazi kad se budeš vrtija i skita, da ne bi digod i ti pomanita. BISE: Potega šakon, šta krivo reka pa te ko ka ti ća namistu ucmeka. BISE I MACA: Oj, oj, sna ñi se, privari, podmetni, zajebi, ukradi od države i sve uzmi sebi, oj, oj!

NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO MACA: Tako lipo radi nešto, para skupi, onda digod koju d iplomicu kupi. BISE: Koliki su danas doktori i magistri, a nisu ni blizu ka ti, dragi, bistri. MACA: Zato su nam prazni pašnjaci i njive, ne će doktor orat, brati grož ñe, šljive. BISE: Nemoj da te mu či briga i mora, ko dogura do magistra, lako će do doktora. MACA: Pa kad nan je taka čila lipa naša, nisi ni ti Pere s pameti šaša. BISE I MACA: Oj, oj, sna ñi se, privari, podmetni, zajebi, ukradi od države i sve uzmi sebi, oj, oj! BISE: A šta bi da mi Pere nije tako snalažljiv? Ja ne radin. MACA: A štaš ti pored Pere živog radit? Pere je čovik. BISE: A šta fali Marku? Visok, crn... MACA: A ka da se ja mogu najist od njegove zgod-no će. BISE: A nemoj tako. m ARIJANA ČULINA MACA: Bolje da ti je bil i snalažljiv, nego crn pa gladuš. Drž ti njega. Jer kako bi naš narod re-ka: Bolje govno u ruci, nego t ica na grani. BISE: Nije moj Pero govno. MACA: A šta si ti bukvalna, jebate! Govno je person ifikacija Pere. BISE: Aj dobro, al moj Pere nije govno. I ne kaže s e govno u ruci, nego golub. MACA: A dobro, ista stvar, i golub bi ti se na kraj u isto posra. Bolje da ti Pere nije zgodan. BISE: A ima Pere nešto u sebi, nemoj tako... MACA: Ne znam. Ja govorin ono šta vidin. Kad bi sut ra po mene doša neki zgodni glumac iz Ho-livuda, ala Bred Pit, ja ne bi išla. BISE: A jesi luda! Kad bi po mene, ja bi odma pole- tila. MACA: A šta bi ti radila u Holivudu? BISE: Ništa. Čekala ga dok do ñe s posla. Kuvala, spremala. U činila mu lipi dom, fritule za Boži ć, sirnice za Uskrs, eto. MACA: Zato ne tribaš i ć u Holivud. To radiš i ovdi. BISE: A je. Kad bi bolje razmislila to je. Ali lipo bi se obla čila. Pratila ga na Oskara. MACA: Baš bi tebe vodija na Oskara da mu osvitlaš a tmosferu. Ajde, molin te! Drž se ti Pere. Peru bar ne moraš dilit s milijunim a obožavateljica. Šta bi naš narod reka: Bolje govno u ruci nego... NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE I MACA: ...tica na grani. MACA: Miriši. Jel tebi ovdi nešto miriše? BISE: Nije, nego smrdi. Na vatru. MACA: Ajme, je! Ja se ovdi s tobom zapri čala. Ajme, evo mi je čila voda iskuvala! A nema veze, sta-vi ću drugu. BISE: Nemoj, nemoj. Ionako moran i ć ća. MACA: Aj sidni, skuvat ću jednu. To je minuta. BISE: Nemoj, nemoj, moran i ć, iskuvat će mi paprike. Do ñi ti kod mene, skuvat ću ja. Prikipit će mi paprike, a i Pere će me zvat. Izgorit će mi paprike pa će Pere popizdit. Aj svrati ti gori. MACA: Aj dobro, samo da ovo sredim i provjerim jel mi sve ugašeno. Aj ti, evo

mene. A jebate ona i Pere! Pere će ovo, Pere će ono! A je ograni čena. Da san ja rekla da joj je Pere govno. A u stvari govno su ona i on. A šta će jadna, znan da se jedva udala. A vidite kaka je. Uvik je b ila ovakva. Nijedna joj dijeta nije pomogla. Niko je nije tija. Nijedan fra jer je nije tija ni štapom taknit. A onda najeba jadni Pere. Bila neka žurka, Pere se, jadan, opija i nije ni gleda na što se privalija. I, hop, ona osta la trudna. Uvatila ga na dite. Ostala nose ća pa ju je jadnik mora oženit. Ajadne li su takve ž enske! Žalim ih. I sad se Pere drži ka pijan plota. A on n ema živaca za nju pa povaljuje ljubavnice. Zbog toga je ona u komi. A št a ima veze. Njoj je osigura topli dom, a ljubav osigurava vanka ARIJANA ČULINA NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO kuće. Tako ne fali ništa ni njoj ni njemu. Da joj je k oji dek manje u guzicama, a više u mozgu bilo bi joj bolje, a sad b i još išla u Holivud. A šta bi se Holivud s njon usri ćija! A uvik nešto dolazi pitat kod mene. Jebate, imaju li oni čega u frižideru. Iden gori kod nje, mada mi criva s ve teže podnose njene budalaštine. BISE: Da je meni do ći do tog Holivuda, vidit zvižde, pizde, svakojaka čuda, ljubavi i strasti, pomame i bluda, slave, bogatstva i imena luda. MACA: Daje meni bit na nekom položaju, pa re ć onom mome zbogom, glupi vlaju, bacila bi sve lonce, te će i tave, i pobigla odma ka muva bez glave. BISE: Da je meni biti neki muvi star, ne bi meni Pere bogme bija par, MACA I BISE: vidila bi Breda Pita i Ri čarda Gira, napravila šoto braco s njima dva, tri dira. MACA I BISE: Holivud, Holivud, hoću život bisan, lud, život bisan, lud! Neću te će, ne ću tave, ne ću ništa da mi smeta, o ću biti prva dama svjetskoga ñet seta! BISE: Za Holivud bi kupila veste svih dezena, vrhunskih m arki i poznatih imena, al ne bi se cjenkala ko sad po pazaru, nosila bi samo Šanel, Prado i Max Maru. MACA: Imala bi ljubavnike na sve četri strane, sve zgodne frajere bez ijedne mane, ne bi me se sramija ni sami Armani kad bi me vidija naku stani, pani. BISE: Daje meni biti neki muvi star, ne bi meni Pere bogm e bija par, MACA I BISE: vidila bi Breda Pita i Ri čarda Gira, napravila šoto braco s njima dva, tri dira. MACA I BISE: Holivud, Holivud ho ću život bisan, lud, život bisan, lud! Neću te će, ne ću tave, ne ću ništa da mi smeta, ARIJANA ČULINA

oću biti prva dama svjetskoga ñet seta! Maca dolazi kod Bise. MACA: A borati, čili ti kat vonja na paprike! BISE: A Peri je to drago. MACA: Meni, borami, nije. Ja volin finije vonje. Ži - vanši, Gotije, Šanel. BISE: A onda ti jedi parfeme. Moj Pere više voli da mu zamiriše janjac nego taj Šanel. Nema tog Šanela koji bi njemu bija draži od janjca. Oš malo blitve? Poslala mi je svekrva. MACA: Samo ću kavu. BISE: Lipa ti je, doma ća. MACA: Kava? BISE: Ma blitva! MACA: Kavu ću. BISE: Oš malo paprike? Sad će bit gotove. MACA: Kavu... BISE: Dobro aj, pa ćeš posli malo blitve. S cukron? MACA: Blitvu s cukr on? BISE: Ne, nego kavu. Štaš ti danas kuvat? MACA: Rek la san ti, ništa. BISE: Ae. Zaboravila ja. A jesi paprena! S cukron. MACA: Paprena s cukron?! Šta govoriš?! Jesi popizdila?! BISE: Oš s cukron il i natrenon? NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO MACA: Sta? BISE: Kavu, jebate! MACA: S natrenon. Jebate, sto puta ti triban ponovi t! BISE: A zanesen se malo. Oš mi posli gatat? MACA: M a ne znan. BISE: Ma znaš, znaš. MACA: Ne znan. BISE: Znaš. MACA: Ma ne znan! Najbolje čovik sam sebi izgata. Di bi ja bila da san čekala da mi drugi život izgataju. Iman ti ja svoju strate giju. BISE: Koju? MACA Ustaje. Ide prema prosceniju: Ne bi ujutro iza šla na balkon ili u spizu neutegnuta i ne našminkana za ništa na svitu. Mogu se doma svi upišat u ga će isprid zahoda, ali ja ne izlazim dok nisam cakum-pa kum, a onda ti samo šivam po klju čnim mistima u gradu. Samoposluzi, pazaru. Hop, hop. Nema, zgodne ženske su za muške i susidstvo smrt. Muške zato šta umiru od želje, a suside od zavisti. I kad ti tako po čneš jutro izgatan ti je čili dan. I tako dan po dan, život... BISE: Prilazi. Moš ti sivat koliko o ćeš kad danas na jednog muškog imaš po pet žena. Kaže moj dida da se zbog nedostatka žena nako n onog rata... ARIJANA CULINA MACA: Kojeg? BISE: Onog. MACA: Prvog? BISE: Nije ne go Drugog. MACA: Svjeckog? BISE: E. Kaže da se nakotilo pusto pedera jer da do tad niko za njih nije ni čuja, a da je nakon ovog rata... MACA: Drugog? BISE: Ne, nego ovog... MACA: Svjeckog ? BISE: Ne, nego našeg. MACA: A! BISE: Kaže daje ostalo puno žena koje triba zadovol jit pa se zato nakotilo kurvara. MACA: A nakotilo se svega, kurvara, pedera, pede-ri ca. BISE I MACA: Sodoma i Gomora. BISE: A ne bi ja bila pederica nizašta, nema tih pa ra. Šta će, bogati, žentura ča neka plazit po meni?! Evo, recimo ti. MACA: Ja? BISE I MACA: Pu, pu, pu! BISE: Plazi i Pere isto, al bar ima alat pa ga stav i kad do ñe stani-pani. MACA: A ima nekih šta uživaju u tom seksu. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Maje? MACA: Je, je. Vole da ih cupkaš klištima, tu češ bi čem i vežeš konopom. BISE: Ajme meni! Dok bi mene tako Pere zapetljava t im konopom, odmata i

zamata, njemu bi sigurno ona stvar pala. MACA: Jerbo je mala... BISE: Ha ha ha... MACA: A jesi čula za grupni seks? BISE: Jel to onaj u grupi? Recimo da se sad ka po-v aljamo ja, ti, Pere i Marko. MACA: E. I di više ne znaš koje ko i ko kome di šta gura pa se tebi, na primjer, na ñe u ustima Markova noga, a meni Perin postol. BISE: Ja bi to jedino da san drogirana. MACA: A i j a jedino da san se droge napila. BISE: A jesan se nasmijala! MACA: A i ja baš. Sjedaju. Ne si ćan se kad san se ovako zadnji put slatko nasmijala. MACA: A ni ja. Bise, Bise, a vidi curi ti kava niz ćikaru. A imaš ti nike bludne misli. Nije tebi samo Pere u glavi. BISE: Ha ha! Bred Pit. MACA: A šta će ti on? Mogla bi ga u zubima nosit. BISE: A šta bi mu falilo? Kad bi njega Bise dovati- la... ARIJANA CULINA MACA: A kad bi se na njega Bise privalila ne bi od njega muva ostala. Udaripo stolu. A i taj Bred Pit, mirisni i uglancani glumac , čim bi ti uša u ku ću počeja bi srkat, prdit, i rikat ka stoka, puštat na sv e strane ka i stari madrac, ispalji-vat rafale, i kad bi mu izlapija on aj parfem, osta bi mu samo smrad. Isto ka Peri ti. BISE: Kako ti znaš za Peru? MACA: Svi su oni taki. Doma ći i strani. Zato razmisli dobro bi li ti trpila da se po tvom krevetu valja jedna tako nova znojna i s mrdljiva beštija. Na Perin vonj si se ve ć navikla, tu ne možeš ništa. BISE: A uvik kod nekoga nešto moraš trpit. Ako o ćeš muško uza se trpi ili batine, ili linost, ili njegove ljubavnice, ili oma lovažavanja, ili špo-rke mudante, ili njegovu mater. MACA: E mater, mater, to pogotovo... BISE: Nema ti muškog bez mane. Jedna tako moja prij ateljica... MACA: Koja? BISE: A ne znaš je ti! MACA: A! BISE: Udala se tako za jednog. Da si ga vidila! Gos podin, visok, fin, lip i bogat. Nema šta nema! MACA: A di ga na ñe? BISE: Misliš, ima li još koji taki, Bože! MACA: Blago joj se! NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Čekaj, čekaj. Taj ti nije volija ženske. MACA: A bi će volija muške. BISE: Ma ne. To je klasika. Volija je bube. MACA: Bube?! Ma jesi ti popizdila?! BISE: E, bube, bube, baje. MACA: Prekriži se. A i to prvi put čujen! BISE: E. Ležali oni tako u krevetu jednu no ć, on ništa, drugu no ć, ništa. Tre ću no ć... MACA: Ništa? BISE: Ništa. Misli ona ve ć, je li na meni nešto ne valja? Jesam lija kriva? Znaš jadno žensko uvik misli da je krivo. Kad, ugle da ti ona slu čajno na kušinu neku bubu ili komarca, staja znan, i zamahne da će ga sklonit, a on popizdija zgra-bija je za ruku Bise uhvati Macu i s tane je tresti. uzdrš ća se, uzbudija, problidija, ka daje vidija najzgodniju že nsku na svitu. Okri ća se za bubama i gamadi ka za najzgodnijim žen-skama. I sad ti reci! Triba ti muško,

zdrava si normalna. Al šta u činit? Izabereš jednog priva-rit ćete s drugom ženskom, izabereš drugog, privarit ćete s muškim, izabereš tre ćeg, priva-rit ćete s bubom. MACA I BISE: Salomon moraš bit da ne fališ. MACA: A znaš šta, Bise, meni tu nije jasno? Kako nj emu ona stvar, ovolika, može stat u bubu, ovoliku? BISE Bise razmišlja: Ne znan kako, al mu stoji. ARIJANA CULINA MACA: A jedna moja prija.... BISE: Koja? MACA: Ne z naš je ti! BISE: A! MACA: Ka da je znala za taj slu čaj. I baš nije tila lipog, bogatog, nego tražila totalnu kontru. Ružnog i siromašnog. I traž ila, tražila, tražila... BISE: A to nije baš tribala puno tražit, takvih ima na bacanje. MACA: Je, ali ona je tražila najgorega. Nekog koga neće tribat dilit ni sa ženskima, ni s muškima, ni s bubama. BISE: A to mi je logi čno. MACA: A nije ti ni logika staje bila. I našla jedno g. Bože oslobodi, kakav je bija! Ne bi ga iz kupusa izvadija. Rugoba, rugoba. BISE: Ajme jadna, šta će joj to?! MACA: Računala bolje daje takav, nego da se kurva, kocka, pi je. Dosta mu je šta ima tih sto mana, ne će se odat drugima. BISE: A to ima rezona. MACA: A nije ni rezon šta je bija. BISE: Ne pro ñe ti puno, on ti se prokocka, prokurva i propije, s ve u paketu. BISE I MACA: Salomon tribaš bit da ne faliješ. BISE : A mene ti je, vidiš, ovo zajebalo. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO MACA: Televizija? BISE: Holivud. Vidi, vidi. Gleda TV. Uvik kad gleda n ove njihove romanti čne srceparaju će ljubavne filmove, knedla bi mi zastala u grlu. Ov o, kad on nju zgrabi strasno, stisne, privu če, pa joj uvali jezi činu do grla, ja cr če od pla ča. Mislin se, kad će tako nešto meni nai ć. I do dan danas čekam, čekam... MACA: Da ti neko uvali jezi činu? BISE: Ma ne! Nego kad će se meni dogodit takva luda filmska jubav. MACA: A šta će ti to? Oni se tamo na filmu zbog te ljubavi i pož ude svi poubijaše. Krvi do kolina. Bolje je tebi. Manje str asti, više zdravlja. BISE: A je, nit ću ja koga ubit, nit se moran bojat da će ko na me nasrnit. A kad smo mi žene proklete, uvik bi tile nekog zbog k oga bi se mi ubile, a ne nekog koji bi se ubija zbog nas. MACA: Staje žena više zaljubljena više pati a onaj u koga je zaljubljena sve je više i više gazi. Tako sam ti se i ja draga moja zaljubljivala i ubijala ali nema više. Prominila sam ja strategiju. BISE: Koju? MACA: Utegla se, smršavila. Digla sve šta se da dig nit, pušapom sise, pušbi čvama guzice, živ-nila, po čela vrcat ka živa vatra, hop hop hop! Aha, i da si vidila onda, po čeli se ubijat za mnom. ARIJANA ČULINA BISE: Ma ko? MACA: A po grada. BISE: A je, eno sve po stablima vise. MACA: Triba se bacit pa di te odnese. Ne boj se, ne š se utopit. BISE: Di se neš utopit? MACA: U životu, jebate! BIS E: A! MACA: Bacit, bacit, ali ne samo na jedan pojas za s pašavanje. Više muških, više pojaseva, sigurnije je, neš se utopit. Ustvari , kad pogledaš nije nekako prirodno čili život provest s jednim muškim.

BISE: Maco! MACA: A šta Maco, Maco! Sve se minja. Ne može se ži vit bez srca, plu ća, mozga, želuca, unutrašnjih organa, a kod muškog ti triba s amo jedan organ. BISE: Koji? MACA: Muški, jebate! BISE: A! MACA: Ako izgubiš jednog, do ći će drugi. BISE: Ne moš s njima, ne moš bez njih. A opet, kad promisliš, bolje šetat svog muškarca, nego svoga pasa. MACA: A ne znan. Al sve više žena, bogme, seta paš čad. A i ja, kad promislim, možda bi i meni NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO bilo bolje da sam sama. Legnen kad o ću i s kim o ću. K vragu muški i pasi, k vragu čili muški rod! BISE: A šta bi i tako sama? I to dosadi. Žene svašt a podnose da ne bi bile same. Batine. S jedne strane to nije u redu, a s dr uge nema veze, šta im fali. Malo se vole, malo se tuku, al su skupa. Nije im do sadno. MACA: I ti bi svome dopustila da te i udri? BISE: A ko bi da nije njega? Ne bi me ko ima udrit, ali ne bi me ima ko ni pomazit. MACA: Da me samo takne, to bi mu bija zadnji dodir. Ja ne mogu svatit taj primitivizam. Guši me ovdi, guši. Do ñe mi da isko čim iz kože. K vragu Marko, k vragu dica, k vragu šporke bi č-ve, kvragu ti! BISE: Ja? MACA: Ma, nisam to mislila. Ali triba mi neka promj ena. Shvati. Dojadilo mije i to šta sve žensko triba pritrpit da bije muški po mazija. Triba mi neki galantan tip koji ne žali ni lovu, ni vrime. S koji m bi se bar jedan dan osje ćala ka kraljica, a ne ka prasica. Jedan ludi provod s njim više bi mi vridija od po mog ušljivog života. Muškarac mog živ ota mora bit robustan, ali nježan i suptilan. Neka ga ima u mozgu, duši i tilu . BISE: A moga, fala Bogu, ima. MACA: Tvoga ima samo u drobu, a moj tip je onaj kog a ima u glavi i u ramenima. ARIJANA ČULINA BISE: A ja, čim sam vidila mog Peru, znala san da je moj tip. Zn ala san kako ću ga zadržat. Rekla san samoj sebi: Aha, ovo je gur manski tip. Opalim mu sve žestoko na žaru s dosta luka, paprike, češnjaka, da se sve dimi iz njega. Onda je on najsritniji. Miran i zadovoljan ka bubica. On da sam sigurna da ne će nigdi, bar dok ne ogladni. On uživa u spizi. MACA: A uživa li u seksu? BISE: A ne znan, triba znat miru. Pazit da se ne pr iždere, jer onda nije nizašto. Po čne podrigi-vat, privali se, zahr če i od seksa ništa. MACA: Ne odgovara meni to! Ja volin romantiku. Atmo sferu, svi ćice, zavjesice, muzika, zagrljaj pa plešemo, plešemo. BISE: Jebe ti se moga za atmosferu, samo neka ima z a ist i pit. MACA: Ja tražim nešto više od života, a kad bi se d rugi put rodila tražila bi još više. Vidiš ove danas mlade cure kako znaju. Sv e se udaju za starce. A zašto? Misliš iz ljubavi? Ma ke! Ko te pita za ljub av! Žene sebi riješe život. Dogovore se: ja ću tebi dat malo moje mladosti i lipote, trpit tvoju usahlu kožu i smrad iz usta, a ti ćeš meni lipo dat novce i stan. Eto. I kad starac cikne, onda žene misle na ljubav. BISE: To su onda ka kurve. MACA: Kurve, kurve. Pa šta? To je danas pošten posa . NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Ma daj!

MACA: U Evropi je sve legalizirano. Dobijaju pla ću, imaju mirovinsko, socijalno i pla ćaju porez. BISE: A da nije poreza razmislila bi i ja. MACA: Ma ne govorim ti ja to da budeš kurva. Nego s amostalnost, emancipacija, to nan triba. Samo samostalna žena, je jaka žena. K ako kraljica Elizabeta i Margaret Ta čer. Kad joj se pralo, prala je, a kad nije, ko jon je šta moga. Da joj se ne bi muž usudija prigovorit?! Aha, samo nek prova. Opizdila bi ga čeli čnom šakom pos-rid čelenke. To su slobodne žene. Mogu s muškima i bez njih, čekat i birat, sve. BISE: A ima takvih i kod nas. MACA: Ma di? BISE: U Saboru. MACA: Eto vidiš. BISE: Side lipo, putuju tamo-amo s doma ćim i stranim izaslanstvima, dok im muževi sve rade kod ku će, čiste, peru, čuvaju dicu. I ne smiju ni pis-nit. Jesi vidila onu? Rodila i ve ć tre ći dan sila u Sabor, a mužu ostavila dite. U ovom dijelu se mogu raditi improvizacije. Ubacivati se tekstov i aktualnih doga ñaja. Tako bi i ja da san završila fakultet. Digla sve četri u zrak. MACA: Ti i fakultet? BISE: E, a šta se čudiš? Ako tebe to nije zanimalo, ima ljudi koje je. ARIJANA CULINA MACA: Drugo je ne čiji interes, a drugo su, draga moja, sposobnosti. BISE: Govore jedna preko druge. A šta odeš re ć, da ja nisam sposobna? Zna se ko je dobro u čija. MACA: A šta o ćeš re ć, da ja nišan... BISE: Nišan ja ništa rekla, ali zna se ko je iša na produžni i kome je otac dolazija sušit jedinice. MACA: Ma nemoj, molin te! Kaži mi da ti ne kažen! BISE: Ja san mogla završit tri fakulteta. Mogla san do predsjednika ve ć sidit. MACA: Ha ha! Pa šta nisi? BISE: A ostala nose ća. MACA: Pa znanja i nose ćih s fakultetom. BISE: Dobro, ne ću se sad ovdi s tobom sva ñat, al neke se stvari znaju. MACA: Piša mi se. BISE: Aha. Uvik kad je njena pamet na tapetu, njoj se piša. U školi je imala sve duje i ase. A pravi se sa tom emancipacijon. Ka da je neka Klara Cetkin. Lako jon je ovako bit emancipirana. Uvik seta po tu ñin ku ćama. Utegnuta i zategnuta. Neš ti puste lipote. Da je sve to pustit palo bi ka da si bacija pet kila prasetine s petog kata u prizemlje. Ja jes am debela al na meni barem sve dobro stoji! Di god uvatiš - sisa! Bilo bi joj bolje da se malo bolje pogleda u ogledalo. Misli ona da san ja glupa. Ka o no, ja nišan za fakultet. Znan ja sve, ko je ona i šta je. Samo NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO neću se sva ñat, ne ću se spuštat na njen nivo. Ako je ko bija glup u šk oli, to je bila ona. Uvik je išla na produžni i od drugih p repisivala, a otac joj je sušija ase, potpla ćiva. A Marka je uvatila priko kreveta. A ne znan, o n je pametan čovik. Kako je moga past na njene trikove? Al takvi su ti muški, ako im odgovara žensko tilo onda im odgovara i mozak. K ad ju je svuka, nije mislija na mozak, a posli mu je bilo kasno, šta će, jadnik. Kuvala bi ona, znanja, nego je lina. Misli se meni uvalit na ru čak. Kolko more lajat i dilit savjete ka da je neki centar za socijalni rad. I sv e ona ka zna o muškima i životu. Samo ću kavu. Misli mene privarit. Ona ka ne će paprike. A da jon ih samo stavin pod nos, sve bi ih požderala. MACA i BISE: Mi smo vam dvi najbolje prije, prave doma će lukave lije, 0 svemu i svakome mi vam znamo, 1 koga god stignemo olajavamo.

MACA: Ova je šuplja, glupa i troma, ,, sve u svemu totaln a je koma, pravi se pametna i puca je slava, a glupa je ka prigorena tava. BISE: Po čili dan guzicama mrda, sa svim i svakim gospo ña se sprda, . ARIJANA CULINA ništa dama ne će da kuva, o čito živi od zraka i propuva. MACA i BISE: U sve i svašta se petljamo, gori-doli švrljamo, za ćakulu uvik orne, prosto smo vam neumorne. Imamo jezike ko ma čeve, i znamo sve tra čeve, bez ikakvih dvojbi i dilema, susidstvo i muževi glavna su nam tema. Mi smo vam dvi najbolje prije, prave doma će lukave lije, ne promakne nam jedna jedina gužva, prava smo pravcata informativna služba. MACA: Neš ti nje pametne budale, sise su joj sve do pupka pale, oće bit mršava, tanka kao Tvigi, al uvik će ostat samo Misis Pigi. BISE: Pravi se da ima viška dva, tri kila, a da joj daš govno bi izila, ništa gospo ña ne će da kuva, očito živi od zraka i propuva. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO MACA i BISE: U sve i svašta se petljamo, gori-doli švrljamo, za ćakulu uvik orne, prosto smo vam neumorne. Imamo jezike ko ma čeve, i znamo sve tra čeve, bez ikakvih dvojbi i dilema, susidstvo i muževi glavna su nam tema. BISE: A šta ćeš, tako ti je to u životu. Sve same nesritne ljuba vi. Onaj koga mi volimo, voli drugu, drugi tre ću koja njega ne voli. Na kraju se uvik udarno za krive. MACA: K vragu svi! I krivi i pravi. Od sad ću ja gledat samo sebe. Triba gledat sebe. Život je kratak. Kad ću, ako ne sad. Svu ću staru robu pobacat i svaki dan ću kupit po jedne postole. Sve razli čite boje. BISE: Ko će ti dat para? MACA: Marko, jebate! A zašto radi? Nek zna da ima ž enu. BISE: Nemoj sve bacit. Možda bi meni koje mogle... MACA: Tebi? Pa pogledaj svoju nogu gleda, a pogleda j moju. BISE: E pa šta? ARIJANA ČULINA MACA: Kako pa šta? Vidi kolika ti je. Ja san za te Pepeljuga, jebate! Prije bi ti Pere moga obu ć moj postol. Bise ustaje. Aj sidi, sidi. BISE: Iden vidit paprike. MACA: A ne će pobi ć, jebate! Maziš ih čilo jutro ka malu bebu. BISE: Prigorit će mi. MACA: Ako su gotove, daj mi da probam malo. BISE: Rekla si da si na dijeti. MACA: Nisan rekla da ću jist, nego samo probat, da vidin jesu ti uspile. BISE: Bisi u životu uvik sve uspije pa i paprike. M ACA: A nisan znala. BISE: Ža mije, al nisu gotove. Nek se još kuvaju, a ti mi dotle pogledaj u

ćikaru. MACA: Ma ne znan ti ja. BISE: Znaš, znaš. MACA: Ma ne znan. BISE: Znaš. MACA: Onda ćeš se opet ljutit ako ti šta kažen. BISE: Ne ću, ne ću. MACA: Dobro. BISE: Gurne joj šalicu u ruku. MACA: A, borati, Bise, šta si rastresena! BISE: Jel? MACA: Jel tebi sve u redu? NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Ane znan. MACA: Ja ti kažen da nije. BISE: A kako? MACA: Stoji ti neki put. BISE: Adi ću ja? MACA: Iz ku će. BISE: Ja? MACA: II ti, il Pere. BISE: U ku ću? MACA: Iz ku će? BISE: Ja ne ću iz moje ku će. MACA: Ja ti samo govorin šta vidim. Imaš ti neku pl avu ženu? BISE: Čekaj da se sitin. MACA: Čuvaj je se. Nešto ti o će napakostit. BISE: A evo tebe. MACA: A šta bi ja tebi mogla napakostit? BISE: A ništa. MACA: E onda se siti neke druge. BISE: Dobro. MACA: Ima ti još svašta. Evo ti kokoš. BISE: Ćakule. MACA: Borami, ćakule. Evo ti bome Pere i kokoši. BISE: Pere? ARIJANA ČULINA MACA: E. Vidi prislikani Pere. Pogledaj. Daje joj d a vidi. BISE: Ne vidin. MACA: Ma ne znaš ti to. Ajme! Evo, bogami, još koko ši, bogami ako ovo nije kokošinjac. BISE: Je li ta kokoš ska če po Peri ili Pere sidi na njoj? MACA: A ska če. Pa nije Pere jaje da će na njemu sidit. BISE: Jes ti vidija njega! Kokoši! MACA: A ova kokoš na njemu, ista ona sa tvoje slike . Isti silikoni. A on elegantan, fin, ne moš ga pripoznat. BISE: E fin. Doma puše, bisni, beštima, baca, grmi, a vanka ga može jašit ko god o će. Kokoši. I kažeš ta kokoš sli či na onu kurba ču sa slike? MACA: A je. BISE: A jadna ti san! MACA: Ako ćeš se ljutit ne ću ti više gatat. Znala san da ćeš se raspizdit, zato ti nišan tila ni gledat. Zvoni telefon. Evo zv oni telefon, sigurno Pere. Alo, ej Pere. Ništa. Ne ništa. Paprike. Na to ć. E ima i pirea. Ima za dva dana. Sama. E sama san. Kuvan. Kuvan, čistin čili dan. Nije niko bija. Ne će se

oladit. Podgrijava ću ih svako petnaest minuta pa ti kad do ñeš. E i kumpir isto... Odvela sam dicu na trening pa ih ti pokupi. Ne možeš? A di ćeš? U matere? Nemoj jist NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO u nje. Ma nemoj se ljutit. Mislila san, ako ideš u nje da neš mo ć paprike. Aj dobro. Bog. MACA: Šta mu govoriš da si sama? BISE: Zato šta će posli pizdit da nišan ništa radila i da samo laje n po čili dan. Eno ga opet u matere. Sve bi mu oprostila daje nema. Prije se otrizni kad je pijan, nego kad do ñe od matere. Ma ne more oženjen muškarac imat ženu i mater, nikako. MACA: Aj dobro smiri se. Ode prema Bisi i obje dalj e govore na prosceniju. BISE: Pa zašta ja kuvan paprike kad će se sad u matere prižderat? To ona meni namjerno radi, da dokaže kako se ona najbolje o svo m sinu brine. MACA: Ma nema veze, mi ćemo izist paprike. BISE: Ae. Pa nije ona jedina mater na svitu. Čili svit ima mater. I ja san mater. MACA: Ma smiri se, pametna si žena. Znaš da se takv a nevista još nije rodila koja bi svekrvinu srcu ugodila. BISE: A je. MACA: Vidiš mene. Di ćeš lipše i bolje od mene... BISE: Ma nigdi, brate, nigdi. MACA: Pa opet ne valjam. Kad do ñem s Markom kod nje na selo uvik joj je uho na klju čanici. Sluša jel dah ćemo. Kad god smo vodili ljubav kod nje on bi mi začepija usta da ne uzdišen. ARIJANA CULINA Jebate, skoro san se ugušila. Trpila san je, tr-pil a, a onda san joj jedan dan zalipila vrata u facu i spljoštila je ka pala činku. BISE: E neka si. Svaka ti čast! A ja pizda... MACA: A jesi, Bise, pizda si, jesi... BISE: A ja pizda, sve san recepte od nje uzela tako da njen sin ne osjeti taj prelaz iz mamine ku će u ženinu i ne valja, nikako ne valja. Kad bi ona znala da Pero doma jede paprike popizdila bi, jer ih kod nje nikad nije tija jist. MACA: Ma moš se ti draga moja trudit koliko o ćeš, ali svekrvama ti nikad ne valja. Ako je žena lipa, re ći će mater: Eno po čili se dan licka i pi čka isprid ogledala, šta to poštenoj ženi triba. Žena k oja se puno redi ima pogane misli u glavi. BISE: Ako je žena ružna re ći će mater: Vidi kakvu mi je sin oženija rugobu. Onaki lipotan, moga je povalit sve odavde do Pilipi na, birat koju će bogatašicu. MACA: Ako ga poljubiš prid materom, re ći će mater: Vidi kurve kako gaje u mriže zamotala! Ko zna koliko ih je ta obrlatila pr ije nego je jadno moje dite priko kreveta za čarala. BISE: Ako ga ne poljubi, re ći će mater: Vidi, ni poljubit ga ne će. Ne voli ona njega, s njim je samo iz interesa. Niko ne voli dit e ka mater. MACA I BISE: Niko, niko. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Ako je žena nezaposlena re ći će: Vidi, digla je sve četiri u zrak i gleda po čili dan serije dok moj sin za nju po čile dane rinta či. MACA: Ako je žena od karijere, re ći će: Vidiš, šta će poštenoj ženi karijera, zar joj nisu dosta dica, muž i ku ća? Eto, zato ti kažem, nikad nije dobro. BISE I MACA: Nikad, nikad. MACA: A znaš da mi je jednom svekrva dobro došla? BISE: Ma kome to svekrva more dobro do ć?

MACA: Slušaj. Ovo ću samo tebi re ć. BISE: A ka da si grobu rekla. MACA: Bilo ti meni nešto sumnjivo čim je moj po čea redovno prat zube i tuširat se, mirisat. Okupira kupatilo, nisi moga u ć. Vidim ja, nešto nije u redu. I za divno čudo po čea svaki dan minjat mudante. I išla ti ja lipo malo u izvidnicu. BISE: A vidiš da te je ipak briga. MACA: Slu čaj je bija predrasti čan. BISE: I? MACA: On ti se zaljubija. BISE: Marko? MACA: Marko, Marko. BISE: A ko bi reka? A šta ti? MACA: Prisluškivala ga i saznala kad se i di triba nać sa svojom dragom. I kad sam saznala poslala mu u firmu telegram. Tr či na selo. Mater ARIJANA CULINA ti je loše. On otiša na selo, a ja kod njegove drag e. I nakon šta san je nokautirala, sve joj zube u grlo sasula nije mu se više približila. BISE: A jesi faca! Neka si! Ruka ti se pozlatila. MACA: E nikad žena nije ka mater. Da san ja umirala , nikom ništa, ne bi se sa stolice diga ali mater! Moš se ti satrat, ali nikad neš bit dobra ka mater. BISE I MACA: Nikad, nikad. MACA: Ajme, Bise, kiša. Ne znam jel mi mala ponila kišobran... Molim te, mogu lije nazvat u školu? BISE: Možeš, al nemoj dugo, Pere će mi popizdit. MACA: Ma ne ću, ne ću... Alo, Brankice, dušo, kišobran, jesi uzela kišo bran? Nisi? Da ti gaja donesem? A zašto držiš uklju čen mobitel priko sata? Odma da si ga isklju čila! Bise, evo vidiš, opet ja moram tr čat za njom... Pa dokad ću ja više za svima tr čat? Oprosti, moram i ć, nemam više vrimena sidit. BISE: Ajme paprike! Moran maknit paprike. MACA: Dob ro. BISE: Asti Boga! MACA: Staje? BISE: Ostalo mi brašno za zapršku u tebe. MACA: A i ja se zasila ovdi kod tebe. Donit ću ti. BISE: Neka, neka. Iden ja s tobom, brže ću. MACA: Donit ću ti ja. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Neka, neka, skoknit ću s tobom. Brže ću. Nikad ne mogu mirno sidit i ka žena se poraz -govorit. Uvik me nešto diže. Idu i z ajedno re-paju. BISE: Očisti, pro čisti, oglancaj, operi, ostruzi, sastruži, promišaj, oderi! MACA: Spremi, složi, zagladi, ocidi, isfregaj, otribi, sk uvaj, procidi! BISE: Izriži, ostrizi, podvrni, okrpi, ispraši, rastri, p rocidi, zakrpi! MACA: Ištrukaj, špikuj, pofrigaj, obuci, isprži, napuni, šufigaj, natuci! Cvi će moje i ja bi te brala... BISE: Utakni, isekaj, naribaj, zaveži, od čepi, posoli, naulji, potezi! JMACA: Ražentaj, popari, zaulji, skuvaj, razvu ći, izvaljaj, protrljaj, prokuvaj! BISE: Usiši, ispraši, prozra či, protresi, privrni, okreni, poguraj, umjesi! ARIJANA ČULINA

MACA: Poćućaj, podoji, uspavaj, rodi, podastri se, sko či, provozaj, nabodi! Nemam dragog kome bi te dala... BISE: Zavrni, privrni, uštrcaj, potegni, ispeci, ute ći, lezi, nategni! MACA: Obisi, navišaj, skupi, sastruži, namakni, pomakni, umoči, ispruži! BISE: Okupaj, namazi, namisti, obuci, namiriši, našminkaj , uvrni, svu ći! MACA: Smiji se, pla či, deri, opizdi, tepaj, pipaj, mazi, popizdi! BISE: Triba za te muške otvorit servis ka za auta, jer oni nisu luksuz, nego potriba svake žene. Pa ako mu triba opalit generalk u, nek mu opale generalku. MACA: Ma nek radi šta o če i neka ga opaljuje ko o če, ja nemam snage za to. Tr čala san ja za njim, rekla san ti. Špijunirala ka Dž ejms Bond, a sad mi je ta gimnastika dopizdila. Sad ću ja lipo gledat malo sebe. Bolje i bez muža, nego bez zdravlja i života. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Triba njima navalit na pare. Sve im uzest do lipe. Kad mu uzmeš pare sakat je za sve. Nema opijanja nema čašćavanja, nema ženskica. I kad osjeti žed mora mislit na ku ću. Čuvaš pare - čuvaš muža. MACA: Ma nisu sve ka ti. Da viš kako žene znaju. Uz mu im sve, nakite se zlata, bundi i briljana-ta. Nabace na sebe i bankovni ra čun, a podastru se samo kad to debelo zasluže, a ne na iz-volte. BISE: Ja se, brate, uvik podastren. MACA: E, ko ti je onda kriv. On se mora uvik osje ćat ka zvir kojoj mašeš plijenom isprid nosa, a on ga ne more dovatit. BISE: Moj bi onda dovatija druge. Vidiš kako je dov atija ovu sa slike. Proklete plavuše! Najgore su. Odaju okolo polugole. Idu prema prosceniju i pokazuju ono što govore. MACA: Uvik im ka slu čajno viri re ñipet i mudante. BISE: Ovako, ovako. Razgora če one o či ka da bi progutale muške. Obuku dekolte do pupka. MACA: Ma ke do pupka, do one stvari! BISE: A nose o ne tange, one špigete u guzici. MACA: Tako privla če muškarce i bakterije. BISE: Ma to je sve ludo i bolesno. BISE I MACA: Sodoma i Gomora. MACA: A ne vole to muški. Govori jedan da kako bi t o bilo kad bi on obuka kratke ga će, a balotice ARIJANA CULINA izvadija da mu lepršaju ko balon či ći sa strane. Ovako. BISE I MACA: Sodoma i Gomora. MACA: A, Bise. BISE: Staje? MACA: A i ti si plava. BISE: A i ti. Al mi nismo takve. MACA I BISE: Nismo, nismo. MACA: A sve je više tih žentura ča koje čekaju da ih se dovati. Plavuša, raspuštenica, udovica. Nema toliko muških koji bi i h dovatili. BISE: Pa kradu naše muževe. MACA: To oni, fala Bogu, koriste i eto. Ko više žen a dovati, ve ća je faca. BISE: A to ti je tako, daš im čilu sebe, čili svoj život, mladost i lipotu i na kraju moraš saznat ono šta san ja saznala.

MACA: A šta to? BISE: Da me o će spalit. MACA: Ma jesi li ti poludila, ko će te palit? BISE: Moj muž. MACA: Pere? Živu da te pali? BISE: Ma ke živu! Mrtvu! Upisa se u neko društvo i kad umrem spalija bi me, usuja u neku bo čicu i gotovo, ali ja se ne dam. Niko moj se nije u bočici pokapa pa ne ću ni ja. MACA: A, Bise, ti bi teško i u demejanu stala. NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO BISE: Njega ću ja strpat u demejanu, njega. Ja san mla ña, logi čnije je da on ode prvi. MACA: A i meni bi bilo logi čno da moj bude prvi jer se prvi i rodija i u svemu je uvik tija bit prvi, pa eto mu onda šansa. BISE: Alija to opet ne bi tila. MACA: Šta? BISE: Da umre? MACA: A zašto? BISE: Kako zašto, al bi ti da tvoj ode? MACA: Ma ne bi, ali ako ve ć neko mora onda bolje on nego ja. I tako nije bija nikome puno od koristi, a ja bome jesan, i te kako. BISE: Kad pogledaš, nije to dobro, svi bi me gledal i ka da san ja kriva za njegovu smrt, a kad bi našla drugog svi bi mislili da san ga ja ubila zbog ljubavnika. MACA: Moje najbolje prije su samice ili udovice. BI SE: Koje? MACA: Ne znaš ih ti. BISE: A! MACA: Nikad nisu bolje živile. Spavaju do podne. Ne ma te ća, kuvanja. Po čile dane piju kavicu. Zovu i mene, ali meni malo neugod no. Onaj moj je još živ i, šta je najgore, zdrav. A one šetaju, gataju, pri čaju viceve, a ja ne znan kad san se zadnji puta od srca nasmijala. ARIJANA ČULINA BISE: Ja mog ne bi mogla zamislit ka udovca. Bolje za njegovo dobro da umre prvi. Jedva ga i ja održavam u životu. Da slu čajno umrem, to bi za njeg bilo gore nego smrt. Ko bi mu skuva, opra? Ko bi ga pogl eda? Sritan je samo dok ga se služi. Zato je bolje da ode sritan i zadovoljan. .. a ja, kako mi bude. MACA: Šta ja znan, ja bi volila ako bi moglo da nik ako ne umrem. Pronašli su kompjuter, raketu, kloniraju pa će valjda izmislit tabletu ili aparat protiv smrti. I ako ne bude skupo, ja ću to kupit, a ako ne budem mogla, šta ću, isplakat se i umrit. Ali zasad da kucnem u drvo. BISE: A najbolje bi bilo za žene da se ni ne rode. Ženski život, to je tuga i žalost. Ali ako se ve ć moraš rodit, ako ikako možeš, nemoj se rodit ka že nsko. MACA: A jebate, ovo ka daje Markov auto. Abora-mi j e. Pa di se prije vratija s puta! Ajme, a ja nišan ništa skuvala! Aj molin te d onesi dvi-tri paprike. BISE: A znala san! MACA: Šta si znala? BISE: A ništa, da nije ija u studenata. MACA: Ajde, ajde brže, ne pizdi. BISE: Znala san! NEMOJ SE RODIT KA ŽENSKO MACA: Aj samo još ovi put, ne ću te više pitat. Aj požuri, jebate. Sklanja kofer s vrata. Ajde, ajde. BISE: Dobro, dobro. MACA I BISE: Vidiš ti staje ženski život. Ne možemo se ni dvi minute mirno porazgovorit. Uvik nas nešto diže. Ponovno pjevaju Očisti, ostruzi, operi...

KRAJ NAPOMENA AUTORICE U dramama sam koristila nekoliko navoda iz djela Du ška Radovi ća, Danila Kiša i Tina Ujevi ća, te izjave osoba iz hrvatskog javnog života kao i niz naslova skinutih s hrvatskih dnevnih i tjednih listova. A. Č.