Dejms Alen: RAZMILJANJE OVEKOVO (veni klasik) O autoru DEJMS ALEN, Nenagraeni genije

Iako je knjiga Razmiljanje ovekovo inspirisala milione ljudi irom sveta i delom je zasluna za nastanak celokupne industrije samorazvoja, malo se zna o njenom autoru Dejmsu Alenu. Dejms Alen je misterija knjievnosti. Njegovi nadahnjujui spisi pozitivno uticali su na milione ljudi. Ipak, on je do danas ostao skoro nepoznat... Nijedna od devetnaest knjiga (i jedna koju je od njegovih meditacija sastavila njegova supruga, Lili Alen) ne otkriva nita o njegovom ivota, osim informacije o prebivalitu Ilfrakomb, Engleska. Njegovo ime se ne moe nai u velikim referentnim radovima. ak ni u Kongresnoj Biblioteci ili u Britanskom muzeju nema mnogo podataka o njemu. Ko je onda bio taj ovek, koji je verovao da snaga misli moe da donese slavu, bogatstvo i sreu? Ili je, kako Dejvid Henri Toro ree, on uo drugaije bubnjeve? ... Dejms Alen nikada nije dostigao slavu ili bogatstvo. On je od svojih dela retko dolazio do dovoljno novaca da pokrije svoje trokove. Alen je roen u Lesteru, u centralnoj Engleskoj, 28. novembra 1864. godine, u radnikoj porodici, kao stariji od dvojice brae. Majka mu je bila nepismena, dok je otac imao je fabriku maina za pletenje. 1879, zbog krize tekstilne industrije u centralnoj Engleskoj, porodini posao je propao, pa je njegov otac otiao u Ameriku u pokuaju da nadoknadi svoje gubitke. Stariji Alen se nadao da e se naseliti u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ali je samo dva dana nakon dolaska, u Njujorkoj bolnici proglaen mrtvim. Pretpostvlja se da je opljakan i ubijen, umro je dakle pre nego to je ita mogao da poalje svojoj porodici. Finansijska kriza naterala je mladog Dejmsa da u petnaestoj godini napusti kolu i potrai posao. Na kraju je postao lini sekretar, to bi se danas moglo nazvati asistentom za administraciju. Taj posao je radio za nekoliko britanskih manufaktura. 1893. Alen se seli u London gde upoznaje Lili Lujzu Oram sa kojom se eni 1895. Tri godine kasnije Alen je naao zanimaciju u kojem je mogao da iskae svoja interesovanja za duhovne i socijalne stvari, pa je poeo da pie za

asopis Glasnik zlatnog doba (The Herald of the Golden Age). U to vreme ulazi u stvaralaki period, 1901. izlazi prva njegova knjiga, Od siromatva do moi (From Poverty to Power), 1902. pokrenuo je sopstveni asopis Svetlost Razuma (The Light of Reason) koji je kasnije preimenovan i Epoha (The Epoch),i koji je njegova supruga nastavila da objavljuje i nakon njegove smrti. Naalost, Alenova knjievna karijera bila je kratka, trajala je samo devet godina, do svoje smrti iznenadne smrti u 48. godini, 1912. U tom periodu napisao je 19 knjiga, itavu bujicu ideja, koja je poivela da inspirie naredne generacije. Razmiljanje ovekovo (As a Man Thinketh) je bila druga po redu Alenova knjiga, objavljena 1902. Uprkos njenoj kasnijoj popularnosti, nje bio zadovoljan njome. Iako je to bio njegov najsaetiji i nareitiji rad, knjiga koja najbolje oslikava njegove misli, on nekako nije uspeo da prepozna njenu vrednost. Njegova supruga Lili morala je da ga ubeuje da to objavi. Labavo zasnovan na Biblijskoj izreci Kako ovek razmilja u svom srcu, takav je on (Poslovice 23:7) taj mali rad je na kraju postao itan irom sveta, i doneo Alenu posthumnu slavu kao jednom od pionira moderne inspirativne misli. Umereni uspeh druge knjige dozvolio je Alenu da napusti posao linog sekretara. 1903. godine je odluio da svo vreme posveti pisanju, i sa porodicom se preselio u Ilfrakomb, na zapadnoj obali Engleske. Malo letovalite sa Viktorijanskim hotelima na obali, valovitim brdima i krivudavim stazama, nudili su mu mirnu atmosferu potrebnu za njegova filosofska istraivanja. Dejms Alen je nastojao da ivi idealan ivot koji je opisao veliki ruski pisac i mistik, grof Lav Nikolajevi Tolstoj ivot dobrovoljnog siromatva, fizikog rada i asketske samodiscipline. Kao i Tolstoj, Alen je pokuavao da pobolja sebe, da bude srean, i da bude majstor svih vrlina. Njegova potraga za ovekovom sreom na Zemlji bila je tipino Tolstojevska. Njegov dan bi poeo etnjom do Kerna, stenovitog mesta na padini sa pogledom na svoj dom i na more. Tu bi ostao oko sat vremena u meditaciji. Nakon povratka kui jutro je provodio piui. Popdne je posvetio batovanstvu, razonodi u kojoj je uivao. Veeri je provodio u razgovoru sa onima koji su bili zainteresovani za njegov rad. Jedan prijatelj je Alena opisao kao krhkog, malog oveka, Hristolikog, sa puno duge vijugave crne kose ... Drugi su ga opisivali uglavnom u crnom barunastom odelu koje je uvek nosio u veernjim satima. Razgovarao bi tako tiho sa malom grupom ljudi englezima, francuzima, austrijancima, indijcima o meditaciji, filosofiji, o Tolstoju ili Budi, kao i o neubijanju, ak ni mia u bati. Ostavljao je snaan utisak na ljude, zbog svoje pojave, prijatnog tona, i naroito zato to je pred zoru u brdima razgovarao sa Bogom. Filosofija Dejmsa Alena postala je mogua kada je liberalni protestantizam odbacio strogu dogmu da je ovek po prirodi grean. On je tu dogmu zamenio optimistikim verovanjem u ovekovu uroenu dobrotu i boansku racionalnost. Ova nova doktrina bila je, kao to je Vilijem Dejms reako, najvea revolucija u devetnaestom veku. Bio je to korak blie ka pomirenju nauke i religije nakon objavljivanja Darvinovog Porekla Vrsta.

arls Darvin je nagovestio promenu verovanja u poreklo oveka. U knjizi koju je napisao, kae se da je najvei mogui stepen moralne kulture kada shvatimo da mi treba da kontroliemo nae misli. Alenov rad otelotvoruje uticaj liberalnog protestantizma s jedne strane i budistike misli sa druge. Na primer, Buda ui da sve to smo je rezultat onoga to smo mislili. Alenov Biblijski tekst kae: ovek je takav kako razmilja u svom srcu. Dejms Alen insistira na moi pojedinca da formira sopstveni karakter i stvori svoju sreu. Misao i karakter su jedno, kae on, i karakter moe da se ispolji i da pronae sebe kroz okruenje i okolnosti, spoljni uslovi ivota pojedinca e uvek harmonino biti povezani sa unutranjim stanjem. To ne znai su ovekove okolnosti u svakom trenutku pokazatelj njegovog celokupnog karaktera, nego da su te okonosti toliko usko povezane sa nekim vitalnim elementima misli u sebi, da su, za sada, neophodni za njegov razvoj. Alen nas podstie na razmiljanje ak i ako bismo radije radili neto drugo. On nam kae da nas misli navode na akciju. On nam pokazuje kako svoje snove da pretvorimo u stvarnost... Njegova filosofija je donela uspeh milionima. To je filosofija napisana u knjizi Mo pozitivnog miljenja Normana Vinsenta Pila i Duevni mir Doue Libmana. Postajemo duhovno bogati, pie Alen, kada otkrijemo avanturu u sebi; kada smo svesni jedinstva tiavog ivota; kada poznajemo mo meditacije; kada iskusimo sjedinjenost sa prirodom. Alenova poruka je nda ak i usred konfuzije. Da, kae on, oveanstvo se bori sa neobuzdanom strau, uzburkano je nekontrolisanom tugom, raznesen zebnjom i sumnjom. Samo mudar ovek, samo onaj, ije su misli odmerene i proiene, moe da uini da mu se vetrovi i oluje due pokoravaju. Olujom noene due, nastavlja on, gde god da su, u bilo kakvim uslovima da ive, neka znaju sledee U okeanu ivota ostrva blaenstva vam se smekaju, a sunana obala vaeg savrenstva eka va dolazak. I tako Alen nas ui dvema osnovnim istinama: 1. danas smo tamo gde su nas nae misli odvele, i 2. mi smo graditelji nae lepe ili gore budunosti. Dela Dejmsa Alena su izrazito praktina. Prema reima njegove supruge, napisanih u predgovoru jende od posthumno izdtih knjiga Kamen temeljac za Sreu i Uspeh (Foundation Stones to Happiness and Success): On nikada nije pisao teorije samo radi pisanja, ili da bi dodao jo jednu knjigu postojeima. Alen je pisao kada je imao poruku, a ona je postala poruka kada ju je on proiveo u sopstvenom ivotu, i znao da je to dobro. Prema tome, pisao je injenice dokazane u praksi. Njegova knjiica, kako ju je sam nazvao, Razmiljanje ovekovo, prevedena je na mnoge jezike, sada i na srpski, i ve vie od 100 godina nadahnjuje milione italaca da prepouznaju da ovekove vizije mogu postati stvarnost jednostavno putem snage misli. Ovo delo inspirisalo je mnoge autore dvadesetog i dvadeset prvog veka, kao to su Norman Vinsent Pil, Erl Najtingejl, Denis Vejtli, Toni Robins i mnogi drugi.

Predgovor Ova knjiica (rezultat meditacije i iskustva) nije pisana da bi bila iscrpna rasprava na temu mo misli, o emu se mnogo pie. Ona je vie sugestivna, nego razjanjavajua, njen cilj je da stimulie mukarce i ene da otkriju i prihvate istinu da su oni smi kreatori smih sebe na osnovu misli koje biraju i da ih ohrabri da je um glavni tka unutranje odee karaktera i spoljanje odee okolnosti, i da, kao to su ih moda do sada tkali u neznanju i boli, od sada ih mogu tkati prosvetljeni i sreni. Dejms Alen Ilfrakomb, Engleska

I Misao i karakter Izreka ovek je onakav kako razmilja u svom srcu ne samo da obuhvata celinu ovekovog bia, ve je toliko sveobuhvatan, da dopire u sva stanja i okolnosti njegovog ivota. ovek je doslovno ono to misli, njegov karakter je zbir svih njegovih misli. Kao to biljka nie iz semena, i nikako drugaije, tako i svaki in ovekov nie iz skrivenog semena misli i ne moe se pojaviti bez njih. To se podjednako odnosi i na takozvane spontane radnje i na one bez predumiljaja kao i na one koje su namerno izvedene. Delo je cvet misli, a zadovoljstvo i patnja su njeni plodovi; prema tome ovek bere slatko i gorko voe svog gazdinstva. Misao u umu nas stvori. Ono to smo od misli je skovano i izgraeno. Ako ovekov um ima zlu misao, bol e ga zadesiti, kao to vo vue zapregu, Ako izdri u istoti misli, Radost e ga slediti kao senka zasigurno. ovek je plod nastao po Zakonu, a ne vetaka tvorevina, a uzrok i posledica su apsolutni i postojani kako u skrivenom carstvu misli tako i u svetu vidljivih i materijalnih stvari. Plemenit i bogoliki karakter nije stvar naklonosti ili sluaja, ve prirodan rezultat istrajnog napora pravilnog razmiljanja, posledica dugo negovane veze sa bogolikim mislima. Neplemenit i zverski karakter, po istom procesu, je rezultat neprestanog skrivanja podlih misli. ovek sm sebe stvara ili unitava. U arsenalu misli on kuje oruje kojim unitava sm sebe. On takoe sm formira alate pomou kojih gradi sebi palate nebeskih radosti i mira. Pravim izborom i pravilnom primenom misli ovek se uspinje do Boanske savrenosti. Zloupotrebom i pogrenom primenom misli on se sputa na nivo zveri. Izmeu ove dve krajnosti je cela paleta osobina, a ovek je njihov kreator i gospodar. Od svih predivnih istina koje se odnose na duu, koje su obnovljene i koje su u nae vreme ugledale svetlost dana, nijedna nije radosnija i punija Boanskog obeanja i poverenja od sledee: ovek je gospodar misli, modelar karaktera, stvaralac i skulptor okolnosti, okruenja i sudbine. Kao bie moi, inteligencije i ljubavi, i gospodar svojih misli, ovek poseduje klju za svaku situaciju, i sadri u sebi tu transformiuu i regenerativnu pokretaku snagu pomou koje moe da napravi ta god eli. ovek je uvek gospodar, ak i u svom najnemonijem i najzaputenijem stanju. U svojoj nemoi i ponienju on je luckasti gospodar koji loe upravlja svojim domainstvom. Kada pone da razmilja o svom stanju i da marljivo trai Zakon po kom je njegovo bie uspostavljeno, on postaje razborit, mudar gospodar, koji pametno upravlja svoje energije i oblikuje misli ka plodonosnim rezultatima.

Tako postaje svesni gospodar, a ovek moe postati takav samo otkrivajui u sebi zakone misli. Ovo otkrie je iskljuivo stvar primene tj. vebe, samoanalize i iskustva. Zlato i dijamanti se mogu dobiti samo istrajnim istraivanjem i rudarenjem, tako i ovek moe da pronae svaku istinu povezanu sa njegovim biem ukoliko kopa dovoljno duboko u rudniku svoje due. To da je on stvaralac svog karaktera, modelar svog ivota i graevinar svoje sudbine, moe nepogreivo da dokae ukoliko posmatra, kontrolie i menja svoje misli i kopira rezultate na sebe, na druge, na svoj ivot i okolnosti, povezujui uzrok i posleicu paljivom primenom i istraivanjem, primenjujui svako iskustvo, ak i najtrivijalniji svakodnevni dogaaj kao sredstvo za sticanje znanja o sebi, a to je razumevanje, mudrost, mo. U to smeru, i ni u kom drugom, je i apsolutni Zakon, da Onaj ko trai nai e, i onome ko kuca otvorie mu se. Samo strpljivou i neprestanom upornou ovek moe da ue kroz vrata hrama znanja.

II Uticaj misli na okolnosti ovekov um moe se uporediti sa vrtom), koji moe biti razumno obraivan ili zaputen; negovan ili zanemaren, on mora da donese plod, i sigurno e roditi. Ukoliko ne posejemo korisno seme, onda e ga izobilje beskorisnog semenja korova preplaviti i nastavie svoju vrstu. Kao to batovan obrauje svoju parcelu, uvajui je od korova i uzgajajui cvee i voe njemu potrebno, tako ovek neguje vrt svoga uma, iskorenjujui sve pogrene, beskorisne i neiste misli, i kultiviui u pravcu perfekcije plodove ispravnih, korisnih i istih misli. Pratei ovaj proces ovek pre ili kasnije otkriva da je on gospodar-vrtlar svoje due, reiser svog ivota. On takoe otkriva u sebi zakone misli i razume, sa sve veom preciznou, kako snaga misli i elementi uma rade na oblikovanju karaktera, okolnosti i sudbine. Misao i karakter su jedno, i kao to karakter moe da se manifestuje (izae na videlo) i otkrije samo kroz okruenje i okolnosti, spoljni uslovi ivota pojedinca e uvek biti podeeni tako da budu harmonino usklaeni sa unutranjim stanjem. To ne znai da su ovekove okolnosti u svakom trenutku pokazatelj celokupnog njegovog karaktera, nego da su te okolnosti tako usko povezane sa nekim vitalnim elementima misli u sebi, da su, za sada, oni neophodni za njegov razvoj. Svaki ovek je tamo gde je po zakonu svoga bia; misli koje je ugradio u svoj karakter su ga dovele tamo, i u ureenju njegovog ivota nema elmenta sluajnosti, nego je to rezultat nepogreivog zakona. Ovo je istina kako za one koji se oseaju van harmonije sa svojim okruenjem, tako i za one koji su povezani sa njim. Kao bie koje napreduje i razvija se, ovek je tamo gde je zato da naui da moe da raste; kako ui spiritualne lekcije koje sadre sve okolnosti za njega, tako one prolaze i ustupaju mesto novim okolnostima. ovek se toliko dugo bori sa okolnostima da smatra sebe stvorenjem spoljnih okolnosti, ali kada otkrije da je on kreativna mo i da moe da upravlja skrivenom teritorijom i semenom svog bia od kojih okolnosti rastu, tada on postaje istinski gospodar smog sebe. To da okolnosti nastaju iz misli zna svaki ovek koji je bilo koju koliinu vremena proveo u vebanju samokontrole i samoienja, jer je primetio da su promene u direktnoj srazmeri sa promenom mentalnog stanja. Dakle, tano je da, ukoliko se ovek iskreno odnosi prema otklanjanju nedostataka u svom karakteru i ini brz i jasan napredak, on brzo prolazi kroz niz preokreta. Dua privlai i ono to tajno skriva, i ono to voli, a i ono to je plai. Ona dostie visine svojih negovanih tenji; ona pada na nivo svojih nemoralnih elja. Okolnosti su sredstva kojima dua prima informacije. Svako seme misli, posejano ili puteno da padne na um i da tamo pusti koren, proizvee sebe, cvetajui pre ili kasnije u delo, donosei svoje plodove prilika i okolnosti. Dobre misli nose dobar plod, loe misli lo plod.

Spoljanji svet okolnosti oblikuje se u unutranji svet misli, i ugodni i neugodni uslovi su faktori koji su podjednako u slubi pojedinca. Kao etelac svoje etve ovek ui i iz patnje i iz blaenstva. Pratei najskrivenije elje, tenje, misli, kojima dozvoljava da dominiraju njime (sledei nasumine neiste matarije ili uporno hodajui autoputem jakih i velikih nastojanja), ovek na kraju stigne u ostvarenje i ispunjenje spoljanjih uslova svog ivota. Zakoni prilagoavanja i rasta deluju na svim poljima. ovek u dom za siromane ili u zatvor ne dospeva zbog tiranije sudbine ili okolnosti, nego stazom puzeih misli i osnovne elje. Niti jedan edan ovek ne pada u kande kriminala putem stresa ili bilo koje spoljne sile; kriminalna misao je dugo bila negovana u srcu, i ekala je priliku da se pokae. Okolnost ne ini oveka; ona mu se otkriva. Ne postoje uslovi koji sunovrauju u porok sa pripadajuim stradanjima bez sklonosti porocima, ili koji uzdiu u vrlinu i istu sreu bez daljnjeg negovanja tenji vrlinama; ovek je, kao gospodar misli, stvaralac samoga sebe, modelar i autor svog okruenja. Ve pri roenju dua dolazi na svoje, i kroz svaki korak zemaljskog hodoaa privlai one kombinacije uslova koji mu se otkrivaju, koji su odraz sopstvene istote i neistote, njene snage i slabosti. Ljudi ne privlae ono koje ele, nego ono to jesu. Njihovi hirovi, matarije i ambicije bivaju osujeeni na svakom koraku, ali se njihove najskrivenije misli i elje hrane sopstvenom hranom, bile one prljave ili iste. Boanstvo koje oblikuje na kraj je u nama samima; to je nae sopstvo. ovek sm sebe okiva: misao i injenje su tamniari Sudbine oni zatvaraju, bivajui zli; oni su takoe aneli Slobode oni oslobaaju, bivajui plemeniti. ovek ne dobija ono to eli i za ta se moli, nego ono to pravedno zaslui. Njegove elje i molitve bie usliene samo kada su one u skladu sa mislima i postupcima. U svetlu ove istine, ta onda znai borba protiv okolnosti. To znai da se ovek stalno buni protiv izostanka rezultata, a sve vreme hrani i uva njegov uzrok u svom srcu. Taj uzrok moe biti u formi svesnog poroka ili nesvesne slabosti. Ali ta god da je, on tvrdoglavo usporava nastojanja svog vlasnika, i tako glasno trai lek. Ljudi zaista ele da unaprede svoje okolnosti, ali nisu voljni da se poboljaju; oni zbog toga ostaju vezani. ovek koji ne pati od samoraspea ne moe nikad omanuti u postizanju cilja koje njegovo srce eli. To vai i za zemaljske i za nebeske stvari. ak i ovek iji je jedini cilj sticanje bogatstva mora biti spreman na velike line rtve pre nego to postigne svoj cilj, ta vie, on e ostvariti staloen i ureen ivot. Uzmimo oveka koji je bedno siromaan. On zaista eli da promeni svoje okruenje i pobolja udobnost svog doma, ali sve vreme zabuava na poslu i smatra da opravdano pokuava da prevari svog poslodavca na osnovu nedovoljno velike plate. Takav ovek ne razume najjednostavnije osnove principa koji su temelj istinskog prosperiteta, i ne samo da je nesposoban da izraste iz svoje bede, nego privlai sebi jo veu bedu kukajui, glumei, proizvodei nemarne, obmanjujue i neljudske misli.

Uzmimo zatim bogatog oveka, koji je rtva bolne i uporne bolesti koja je rezultat halapljivosti. On je spreman da d da velike sume novca da je se oslobodi, ali on nee rtvovati svoje prodrljive elje. On eli da zadovolji svoju sklonost za bogatom i neprirodnom hranom, ali i da zadri bogatstvo.Takav ovek je potpuno nesposoban da bude zdrav, zato to jo nije nauio osnovne principe zdravog ivota. Na kraju uzmimo i poslodavca koji usvaja pogrene mere kako bi izbegao trokove doprinosa na plate, i, nadajui se to veem profitu, smanjuje plate svojim zaposlenima. Takav ovek je potpuno nesposoban za prosperitet, i kad bankrotira, kako u smislu ugleda tako i u pogledu bogatstva, on krivi okolnosti, ne znajui da je on jedini stvaralac svoga stanja. Predstavio sam ova tri sluaja samo kao ilustraciju istine da je ovek (mada skoro uvek nesvesno) uzronik svojih okolnosti, i da, mada stemei dobrom kraju, stalno osujeuje njihovo ostvarenje podstiui misli i elje koje ne mogu da se usklade sa tim krajem. Takvi sluajevi mogu biti skoro neogranieno umnoeni i raznovrsni, ali to nije neophodno. italac moe, ako tako odlui, da trasira delovanje zakona misli u svom umu i ivotu, i dok to ne bude gotovo, sme spoljanje injenice ne mogu posluiti kao osova za argumente. Okolnosti su, meutim, toliko komplikovane, misao je toliko duboko ukorenjena, a i uslovi sree toliko variraju od sluaja do sluaja, da se o celokupnom duevnom stanju oveka (mada mu to moe biti poznato) ne moe suditi od strane drugih samo na osnovu spoljanjih aspekata njegovog ivta. ovek moe odreenim sluajevima da bude poten, a da ipak trpi oskudicu. ovek moe da bude nepoten u nekim sluajevima, a da ipak stekne bogatstvo. Zakljuak koji se obino formira, da neki ovek ne uspeva zbog svoje specifine iskrenosti, i da neki ovek uspeva zbog svog specifinog nepotenja, rezultat je povrnog prosuivanja, predrasude, koja pretpostavlja da je nepoten ovek skoro potpuno pokvaren, a da je poten ovek u potpunosti pun vrlina. U svetlu dubljeg znanja i ireg iskustva takav sud se ispostavlja kao pogrean. Neastan ovek moe imati neke zadivljujue vrline koje drugi nemaju, a poten ovek moe imati nekih neugodnih poroka koji su odsutni kod drugih. Poten ovek anje dobre rezultate svojih iskrenih misli i dela, ali i trpi patnje koje mu poroci proizvode. Nepoten ovek isto tako anje svoju patnju i sreu. Ljudskoj sujeti je zadovoljstvo da veruje da neko pati zbog neije vrline. Ali dok ovek ne iskoreni svaku bolnu, gorku i neistu misao iz svog uma, i dok ne spere svaku grenu mrlju sa svoje due, on ne moe biti u poziciji da zna i proglasi da su njegova stradanja rezultat njegovih dobrih a ne loih kvaliteta; i na tom putu, ali jo mnogo pre nego to dostigne to vrhovno savrenstvo, shvatie, radei na svom umu i ivotu, da jeVeliki Zakon apsolutno pravedan, koji, stoga, ne moe dati dobro za zlo, zlo za dobro. Posedujui to znanje shvatie, kada se osvrne na svoju prolost provedenu u neznanju i slepilu, da je njegov ivot uvek i bio pravedno ureen i da su sva njegova iskustva, i dobra i loa, bili pravedan rezultat njegovog evoluirajueg, ali jo nerazvijenog sopstva. Dobre misli i dela nikada ne mogu da proizvedu loe rezultate; loe misli i dela nikada ne mogu da proizvedu dobre rezultate. To samo govori da od kukuruza

ne moe nastati nita sem kukuruza, od koprive samo kopriva. Ljudi razumeju taj zakon u prirodnom, materijalnom svetu, i ive u skladu sa tim; ali samo nekolicina to razume u mentalnom i moralnom svetu (mada je njegovo delovanje na tom polju isto tako jednosatavno i postojano), stoga veina ne ivi shodno tome. Patnja je uvek rezultat pogrene misli u nekom smeru. To je pokazatelj da pojedinac nije u harmoniji sa smim sobom, sa Zakonom svoga bia. Jedina i najvanija svrha, primena patnje je da oisti, spali sve to je beskorisno i neisto. Patnja prestaje za onoga ko je ist. Ne moe zlato da gori kada se ljaka ukloni, tako ni potpuno isto i prosvetljeno bie ne moe da pati. Okolnosti, sa kojima se ovek susrece patei, rezultat su sopstvene mentalne harmonije. Okolnosti sa kojima se ovek susrece u blaenstvu, su takoe rezultat sopstvene mentalne harmonije. Blaenstvo, a ne materijalna dobra, je merilo ispravne misli; beda, a ne nedostatak materijalnih dobara, je merilo pogrene misli. ovek moe da bude proklet i bogat; on moe biti blagosloven i siromaan. Blaenstvo i bogatstvo idu zajedno samo kada se bogatstvo pravilno i mudro koristi; i siromaan ovek pada u bedu samo kada svoju sudbinu shvata kao nepravedno nametnut veliki teret. Siromatvo i nedostatak vrednosti su dve krajnosti bede. Oba su podjednako neprirodan rezultat psihikog poremecaja. ovek nije u dobrom stanju sve dok nije srecno, zdravo i prosperitetno bice; sreca, zdravlje i prosperitet rezultat su harmoninog usklaivanja unutranjeg sa spoljnim sopstvom oveka, i usklaivanja sa svojom okolinom. ovek poinje da biva ovek samo kada prestane da kuka i psuje, i pone da trai skrivenu pravdu koja regulie njegov ivot. I kako prilagoava svoj um tom regulacionom faktoru, tako prestaje da optuuje druge da su uzrok njegovog stanja u kakvom je, i poinje da gradi sebe na jakim i plemenitim mislima; prestaje da se buni protiv okolnosti, i poinje da ih koristi kao pomo za svoj bri napredak, i kao sredstvo za otkrivanje skrivenih moci i mogucnosti unutar sebe. Zakon, a ne konfuzija, je dominantni princip univerzuma; pravda, a ne nepravda, je sutina i bit ivota; pravednost, a ne podmitljivost (korumpiranost), je stvaralaka i pokretaka snaga duhovne vlade sveta. Poto je to tako, ovek moe samo da se popravi i da shvati da je univerzum u pravu; i tokom procesa samopopravljanja shvatie, kako menja svoje misli ka stvarima i drugim ljudima, da e se stvari i drugi ljudi promeniti prema njemu. Dokaz ove istine je u svakom oveku, i stoga lako moe da se istrai putem samoispitivanja i samoanalize. Pustimo oveka da radikalno promeni svoje misli, i bie zadivljen brzinom transformacije koja e mu se desiti u materijalnim uslovima ivota. Ljudi misle da se misao moe drati u tajnosti, ali ne moe; ona se brzo kristalie u naviku, a navika se stvrdnjava u okolnost. Zverske misli se kristaliu u naviku pijanenja i pohote, koje se uvruju u okolnostima nematine i bolesti; neiste misli svakakvih vrsta se kristaliu u slabe i konfuzne navike, koje se uvruju u zbunjujue i tetne okolnosti. Misli straha, sumnje i neodlunosti se kristaliu u slabe, neljudske i neodlune navike koje se stvrdnjavaju u okolnostima neuspeha, nematine i ropske zavisnosti. Lenje misli se kristaliu u navike neistote i nepotenosti, a one se uvruju u okolnostima psovanja i prosjaenja. Zlobne i

osuivake misli kristaliu se u navike optube i nasilja, koje se uvruju u okolnostima povrede i progona; sebine misli svih vrsta se kristaliu u navici koristoljublja, koja se uvruje u manje ili vie munim okolnostima. S druge strane, lepe misli svih vrsta kristaliu se u navikama milosti i dobrote, koji se kristaliu u genijalnim i sjajnim okolnostima; iste misli se kristaliu u navikama umerenosti i samokontrole, koji se uvruju u okolnostima spokoja i mira. Misli hrabrosti, samopouzdanja i odlunosti kristaliu se u ljudske navike, koje se uvruju u okolnostima uspeha, izobilja i slobode. Odlune misli se kristaliu u navikama istote i marljivosti, koje se uvruju u okolnost prijatnosti. Blage i pratajue misli kristaliu se u navici nenosti, koja se uvruje u navikama zatitnitva i ouvanja. Misli pune ljubavi i nesebine misli se kristaliu u navici davanja sebe drugima, koja se uvruje u okolnosti sigurnog i trajnog prosperiteta i istinskog bogatstva. Specifian i istrajan tok misli, bio dobar ili lo, ne moe da ne pokae svoje rezultate na linost i okolnosti. ovek ne moe direktno da izabere svoje okolnosti, ali moe da odabere svoje misli, i tako posredno, ali sigurno, da oblikuje svoje okolnosti. Priroda pomae svakom oveku zadovoljavanje misli koje najvie podstie, i predoene mogunosti e najbre izai na povrinu, bile to dobre ili loe misli. Neka ovek prekine sa svojim grenim mislima i svet e omekati prema njemu, bie spreman da mu pomogne. Neka otpusti svoje slabe i bolesne misli, i gle, prilike e niknuti na svakom koraku da pomognu u njihovom reavanju. Podstaknite ga na dobre misli i ni teka sudbina ga nee privezati za bedu i sram. Svet je va kaleidoskop, i razliite kombinacije boja, koje se svakog narednog trenutka menjaju, su izvrsno prilagoene slike vaih misli koji su neprekidno u pokretu. Bicete ono to cete biti ; Neka neuspeh nae svoj lani sadraj U toj siromanoj rei "okolina", Ali duh ga prezire, i slobodan je. On gospodari vremeom, osvaja prostor; On plai hvalisavu varalicu , Srecu, I nudi tiraninu, Okolnosti, Svrgavanje krune , i popunjava mesto sluge . Ljudska volja , ta sila nevidljiva , Potomak besmrtne Due, Moe isklesati svaki cilj, Iako se granitni zidovi upliu. Ne budite nestrpljivi sa zakanjenjem, Ali ekajte , kao neko ko razume; Kada duh poraste i komanduje Bogovi su spremni da se povinuju.

III Uticaj misli na zdravlje i telo Telo je sluga uma. Ono se pokorava aktivnostima uma, bez obzira da li su namerno izabrane ili su automatski izraene. Na licitaciji misli koji nisu u skladu sa Zakonom telo brzo tone u bolest i raspadanje; na komandu dragih i lepih misli ono postaje odenuto u mladost i lepotu. Bolest i zdravlje, kao okolnosti, imaju koren u mislima. Bolesne misli bie izraene kroz bolesno telo. Za misli straha se zna da ubijaju oveka brzo kao metak, i sigurno, mada moda ne tako brzo, neprestano ubijaju hiljade ljudi. Ljudi koji ive u strahu od bolesti su ljudi koji se razboljevaju. Uznemirenost brzo demoralie celo telo, i otvara ga ulasku bolesti; dok neiste misli, ponekad ak i fiziki, uskoro e razbiti nervni sistem. Jake, iste i vesele misli izgrauju telo u snazi i blagodeti. Telo je prefinjen i uobliljiv instrument, koji spremno odgovara mislima koji ostave utisak na njega, a navike misli e proizvesti svoje rezultate, dobre ili loe, zavisi od njih. Ljudi e imati neistu i zatrovanu krv sve dok budu propagirali prljave misli. Iz istog srca dolazi ist ivot i isto telo. U zaprljanom umu se odvija oskrnavljen ivot i upropaeno telo. Misao je izvor akcije, ivota i manifestacije; oistite fontanu i bie ista. Promena naina ishrane nee pomoi oveku koji nee da promeni svoje misli. Kada ovek oisti svoje misli, on vie ne eli neistu hranu. iste misli stvaraju iste navike. Takozvani svetitelj koji ne pere svoje telo nije svetac. Onaj koji je ojaao i oistio svoje misli ne treba da razmilja o zloudnom mikrobu. Ako elite da zatitite svoje telo, uvajte svoj um. Ako elite da obnovite svoje telo, ulepavajte svoj um. Misli o pakosti , zavisti, razoaranju, malodunosti liavaju telo zdravlja i blagodeti. Kiselo lice se ne pojavljuje sluajno; ono je nastalo od kisele misli. Bore koje kvare lice su nacrtane od strane ludosti, strasti i ponosa. Poznajem enu od 96 godina koja ima svetlo, nevino lice devojke. Znam oveka koji nije ni sredovean ije je lice oslikano neskladnim konturama. Prvi je sluaj rezultat mile i vedre naravi; drugi je ishod strasti i neispunjenosti. Kao to ne moete da imate ugodno i zdravo prebivalite osim ako dopustite vazduhu i sunevim zracima da slobodno uu u vae odaje, tako i snano telo i svetlo, sreno i spokojno lice moe biti samo rezultat slobodnog prijema radosnih misli, dobre volje i spokojstva od strane uma. Na licima nekih starijih osoba bore su nastale od saoseenja, kod drugih iste su nastale zavaljujui snanim i istim mislima, a kod nekih su lica izrezbarena od strasti: ko ne moe da ih razlikuje? Onima koji su iveli pravedno starost je mirna, spokojna i tiho sazrela kao zalazee sunce. Nedavno sam video filozofa na samrti. Nije bio star, osim po godinama. Umro je spokojno i mirno, kao to je i iveo. Ne postoji lekar koji e veselu misao upotrebiti za rasipanje bolesti tela; nema uteitelja koji e razgradnju tune senke i alosti uporediti sa dobrom voljom. iveti stalno sa mislima kao to su zlovolja, cinizam, sumnja i zavist je kao biti

zatvoren u zatvorskoj rupi koju smo smi izgradili. Ali, misliti dobro o svemu, biti veseo sa svime, strpljivo uiti da se pronae dobro u svemu takve nesebine misli su istinski portali raja; i iveti iz dana u dan sa mislima mira prema svakom stvorenju e svom vlsniku doneti obilno spokojstvo.

IV Misao i svrha Dok je misao povezana sa ciljem, nema pametnih rezultata. Kod veine koren misli slobodno luta okeanom ivota. Besciljnost je porok, i osoba koja eli da izbegava katastrofe i razaranja takvu skitnju ne sme da nastavi. Oni koji nemaju glavnu svrhu u svom ivotu postaju lak plen sitnih briga, strahova, nevolja i samosaaljenja, svega to je pokazatelj slabosti, koji vode isto tako sigurno kao i svesno planirani gresi ka neuspehu, nesrei i gubitku, zato to slabost ne moe da opstane u snanom razvoju univerzuma. ovek treba da zamisli legitiman cilj u svom srcu i da odlui da ga ostvari. Ovaj cilj treba da postavi kao centralnu taku svojih misli. To moe da bude i u formi duhovnog ideala, moe biti svetovni objekat, u zavisnosti od njegove trenutne prirode. Ali, kakav god bio, on mora uporno i istrajno da fokusira snagu misli na postavljeni cilj. On treba da taj cilj postavi kao vrhovnu dunost, i treba da se posveti postignuu toga, ne dozvoljavajui mislima da odlutaju putevima prolaznih hirova, enji i matarija. Ovo je najsvetliji put do damokontrole i istinskoj koncentaciji misli. ak ni ako iz vie pokuaja ne uspe da postigne svoj cilj (to je nuno dok ne savlada slabosti), steena snaga karaktera bie merilo njegovog pravog uspeha, a to e formirati novu polaznu taku budue snage i trijumfa. Oni koji nisu spremni za shvatanje najvie svrhe treba da poprave svoje misli na planu besprekornog obavljana dunosti, bez obzira koliko taj zadatak bio beznaajan. Samo na taj nain misli mogu da se sakupe i fokusiraju, usredsrede, da se razviju razluivost i energija. Jednom kada se to uradi, ne postoji nita to se ne moe postii. I najslabija dua, poznavajui svoje slabosti, verujui u istinu da se snaga moe razviti samo naporom i vebom, e tako, verujui, poeti odjednom da se napree, dodajui napor trudu, strpljenje strpljenju i snagu snazi, nee nikad prestati da se razvija, i na kraju e postati boanski jaka. Kao to fiziki slab ovek moe da ojaa paljivim i strpljivim treningom, tako i ovek slabih misli moe da ih ojaa vebajui pravilno razmiljanje. Da bi se odagnala besciljnost i slabost i poelo da razmiljati svrsishodno, treba ui meu one jake misli koje prepoznaju samo neuspeh na putu postizanja. Onaj ko usmeri sve okolnosti u tom pravcu, i ko razmilja snano, pokuava neustraivo, taj ostvaruje majstorski. Nakon to je zamisli svoj cilj, ovek treba mentalno da iscrta, obelei ravan put ka njegovom ostvarenju, ne gledajui ni levo ni desno. Sumnje i strahovi treba da budu rigorozno iskljueni. To su dezintegriui elementi, koji razbijaju napore paave linije truda, inei ih krivim, uzaludnim i beskorisnim. Misli sumnje i straha nikada nisu dovele do ostvarenja, niti e ikada. One uvek dovode do neuspeha. Cilj, energija, volja za radom, i sve jake misli prestaju kada se sumnja i strah uunjaju.

Volja za radom izvire iz saznanja da neto moemo da uradimo. Strah i sumnja su veliki neprijatelji znanja, i onaj ko ih podstie, ko ih ne iskoreni, ometae ga na svakom koraku. Onaj ko je pobedio sumnju i strah pobedio je neuspeh. Njegova svaka misao je udruena sa snagom, svim potekoama hrabro gleda u u oi i mudro ih prevazilazi. Njegovi ciljevi su pravovremeno posaeni, oni cvetaju i donose plodove koji ne otpadaju prerano na zemlju. Misao vrsto spojena sa ciljem postaje kreativna snaga. Onaj ko ovo zna spreman je da postane neto vie i jae od gomile kolebajuih misli i promenljivih oseanja. Onaj koji ovo ini postaje svestan i inteligentan rukovalac svojih mentalnih moi.

V Faktor misli u ostvarivanju Sve to ovek postigne i sve to ne uspe da postigne je direktan rezultat njegovih sopstvenih misli. U pravedno napravljenoj vaseljeni gde bi nedostatak ravnotee znaio potpuno unitenje, individualna odgovornost mora biti apsolutna. Slabost i snaga, istota i neistota nekog pojedinca pripadaju njemu smom, a ne nekom drugom oveku. On ih sam izvrava a ne neko drugi; i mogu biti izmenjeni samo od strane njega smog, nikada od strane nekog drugog. Njegovo stanje je njegovo sopstveno, a ne stanje nekog drugog oveka. Njegove patnje i njegova srea se razvijaju iznutra. Kako razmilja, takav jeste; kako nastavlja da razmilja, takav i ostaje. Snaan ovek ne moe da pomogne slabom, sem ako je slabiji voljan da mu se pomogne, a ak i tada, i slaba osoba mora sma za sebe da postane jaka, mora sopstvenim naporima razvijati snagu kojoj se divi kod druge osobe. Niko, sem on sm, ne moe da pormeni svoje stanje. Uobiajeno je da ljudi razmiljaju i kau: Mnogi ljudi su robovi zato to je jedan ugnjeta; hajde da mrzimo ugnjetaa. Meutim, tu je i rastua nekolicina koja tei da promeni izreku, i kae: Jedan ovek je ugnjeta zato to su mnogi robovi; neka nas preziru robovi. Istina je da su ugnjeta i rob saradnici u neznanju, i dok izgleda da mue jedan drugog, u stvarnosti nanose bol smom sebi. Savreno znanje doivljava delovanje zakona u slabosti ugnjetenih i u pogreno upotrebljenoj moi ugnjetaa. Savrena Ljubav, videvi patnju koju obe strane imaju za posledicu, nijedno ne osuuje; savreno Saoseanje obuhvata i ugnjetaa i ugnjetenog. Onaj koji je pobedio slabost i otklonio sve sebine misli, ne pripada ni ugnjetaima niti ugnjetenima. On je slobodan. ovek moe da raste, pobeuje i postie uzdiui svoje misli. Moe da ostane slab, bedan i jadan samo ako odbije da uzdigne svoje misli. Pre nego to ovek moe da postigne bilo ta, ak i u svetovnim stvarima, mora da podigne svoje misli iznad nivoa ropskog ivotinjskog zadovoljstva. On ne moe, u cilju uspeha, obavezno da odustane od svih animalnosti i sebinosti, ali deo, u najmanju ruku, mora biti rtvovan. ovek ija je prva misao animalno zadovoljstvo ne moe ni da misli jasno, niti da planira sistematino. Ne moe da nae i razvije svoje skrivene resurse, i omanue u bilo kom poduhvatu. Ako nije poeo vrsto da kontrolie svoje misli, on nije u stanju da kontrolie svoje poslove i da prihvati ozbiljnu odgovornost. On nije sposoban da deluje nezavisno i samostalno. On je ogranien samo mislima koje sm bira. Ne moe biti nikakvog napretka niti uspeha bez rtvovanja, i ovekov svetovni uspeh bie meren po tome koliko on rtvuje svoje zbunjene ivotinjske misli, popravlja svoj um putem razvoja svojih planova i jaa svoju razluivost i samopouzdanje. to se misli vie uspinju, uspeh e biti vei, blagosloveniji i njegova postignua e biti trajnija. Vaseljena ne favorizuje pohlepne, nepotene i zlobne iako povrno gledano moe tako izgledati. On pomae iskrene, velikodune, estite. Ovo su svi veliki

uitelji kroz vekove, u razliitim formama, tvrdili, i da to zna i dokae, ovek treba samo da istraje na putu da bude sve moralniji uzdiui svoje misli. Intelektualna dostignua su rezultat misli posveenih traganju za znanjem, ili lepim i istinskim ivotom i prirodom. Takva dostignua ponekad mogu biti povezana sa sujetom i ambicijom ali oni nisu rezultat tih karakteristika. Oni su prirodan rezultat dugog i napornog truda i istih, nesebinih misli. Duhovna dostignua su ispunjenje svetih tenji. Onaj ko ivi neprestano po konceptu plemenitih i uzvienih misli, onaj ko je uzvien i nesebian e sigurno, ba kao to sunce dostie svoj zenit ili kao to je mesec pun, postati mudar i plemenitog karaktera, i uzdignuti se u stanje uticaja i blaenstva. Dostignue bilo koje vrste je kruna napora, dijadema misli. Pomou samokontrole, razluivanja, istote, pravde, i dobro usmerenom misli ovek se uzdie. Pomou animalnosti, lenjosti, neistote, pokvarenosti i zbrke misli ovek pada. ovek moe da se uzdigne do velikog uspeha u svetu, ak i u velianstvene visine u duhovnom podruju, ali i da padne u slabost i bedu putajui arogantnim, sebinim i pokvarenim mislima da ga zaposednu. Pobede postignute ispravnim mislia mogu da se ore samo budnou. Mnogi e popustiti kada je uspeh osiguran i brzo pasti nazad u neuspeh. Sva dostignua, bilo u poslovnom, intelektualnom ili duhovnom svetu, su nedvosmisleno rezultat usmerenih misli, definisana su istim zakonom i koriste isti metod. Jedina razlika je objekat dostignua. Onaj ko eli da ostvari malo, treba malo i da rtvuje; onaj ko eli da postigne mnogo treba i da rtvuje mnogo. Onaj ko eli da postigne najvie mora i da rtvuje najvie.

VI Vizije i ideali Sanjari su spasioci sveta. Kako se vidljivi svet odrava pomou nevidljivog, tako su ljudi, kroz sva iskuenja, grehe i prljave poslove, negovani prelepim vizijama svojih usamljenih sanjara. oveanstvo ne moe da zaboravi svoje sanjare; ne moe da dopusti njihovim idealima da nestanu i umru; ono ivi u njima; ono ih smatra svojom stvarnuu koju e jednog dana videti i znati. Kompozitor, vajar, slikar, pesnik , prorok, mudrac su kreatori zagrobnog ivota, arhitekte raja. Svet je lep zato to su oni iveli. Bez njih, oveanstvo koje se trudi bi propalo. Onaj ko neguje lepe vizije, uzviene ideale u svom srcu, jednog dana e ih ostvariti. Kolumbo je negovao viziju novog sveta, i otkrio ga je; Kopernik je gajio misli mnotva svetova i irenja univerzuma, i otkrio ih je; Buda je posmatrao viziju duhovnog sveta nerajue lepote i savrenog mira, i uao je u njega. uvajte svoje vizije; cenite svoje ideale; negujte muziku koja se budi u vaem srcu, lepotu koja se oblikuje u vaem umu, ljupkost koja obavija vae najistije misli, jer e iz njih izrasti sve divne okolnosti, sva nebeska okolina; ako im ostanete verni, va svet e na kraju biti izgraen. eleti znai dobiti; teiti znai ostvariti. Da li e ovekove najnie elje dobiti najpotpunije zadovoljenje, i da li e najistije tenje da eznu za nedostatkom podrke? Zakon nije takav. Takvo stanje trai i primise nikada ne moe dobiti. Sanjajte uzviene snove, kakvi vai snovi budu takvi ete i vi postati. Vaa vizija je obeanje onoga to ete jednog dana biti. Va ideal je proroanstvo onoga to ete otkriti. I najvei uspeh je na poetku, i jo neko vreme, bio san. Hrast spava u iru; ptica eka u jajetu; u najvioj viziji due ui aneo koji se budi. Snovi su sadnice stvarnosti. Vae okolnosti mogu da budu neprijatne, ali nee dugo ostati tako ako ve sada vidite idealno stanje i nastojite da ga dostignete. Ne moete putovati unutar neega i da u isto vreme stojite izvan istog. Evo primera mladia pritisnutog siromatvom i radom; zatvorenog dugo vremena u nezdravoj radionici; nekolovanog i bez prefinjenih manira. Ali on snja o lepim stvarima; on razmilja o inteligenciji, o usavravanju, o blagodetima i lepoti. On zamilja, mentalno gradi, idealne uslove ivota. Obuzima ga vizija vee slobode i pogled mu se iri; nemir ga tera na akciju, i on koristi sve svoje slobodno vreme i sredstva, iako ih ima malo, za usavravanje svojih skrivenih moi i resursa. Um e mu se vrlo brzo tako promeniti da ga radionica vie nee moi zadrati. To e postati toliko van harmonije sa njegovim mentalitetom da e radionicu istisnuti iz ivota, bacie je kao iznoenu odeu, i sa porastom mogunosti koji se uklapaju u obim njegovih proirenih moi, on e otii iz nje zauvek. Godinama kasnije vidimo tog istog mladia kao potpuno odraslog oveka. Nalazimo ga kao gospodara odreenih snaga uma, kojima upravlja sa svetskim uticajem i skoro nenadmanom moi. U svojim rukama dri konce gigantskih odgovornosti; on govori i, gle, ivoti su se promenili; ljudi veruju

u njegove rei i on preobliava njihove likove, i poput sunca, postaje fiksni i svetlosni centar oko kojeg se mnoge sudbine vrte. Shvatio je viziju svoje mladosti. Postao je Jedno sa svojim Idealom, stopio se sa svojim idealnim stanjem. I Vi ete, mladoliki itaoe, razumeti, shvatiti Viziju (ne zaludnu elju, matariju) svog srca, bila to prosta ili lepa, ili meavina obe vrste, koji e teiti ka onom to, potajno, najvie volite. U vae ruke bie stavljeni tani rezultati vaih misli. Dobiete ono to ste zaradili, ni vie ni manje. Bez obzira kakvo je vae trenutno okruenje, vi ete padati, ostajati isti ili se uzdizati u skladu sa vaim mislima, vaom Vizijom, vaim Idealom. Postaete mali kao vaa ograniavajua, ili veliki kao vaa dominantna tenja. Prelepim reima Stentona Kirkema Dejvisa (Stanton Kirkham Davis): Moda drite raune u rukama, i sada ete proi kroz vrata koja su do sada izgledala kao granica vaih ideala, i nai ete se pred publikom olovka za uvetom, na prstima mrlje od mastila; i tamo izlijete bujicu inspiracije. Moda terate ovce, i lutate kao seljak u gradu i otvorenih usta; lutate voeni neustraivim duhom u atelje majstora, koji e posle izvesnog vremena rei: Nemam vie emu da te nauim. I tada ste postali majstor, koji je ne tako davno sanjao velike stvari uvajui ovce. Poloie testeru i platan i preuzee na sebe obnovu sveta. Nepromiljen ovek, neznalica i lenjivac, koji vidi samo posledice stvari, a ne sme stvari, govori o srei, sudbini i ansi. Videvi oveka kako se bogati on kae Kako ima sree!. Posmatrajui kako neki postaju obrazovaniji uzvikuje: Kako je povlaen!. I konstatujui svetaku karakter i irok uticaj drugog, stavlja opasku: Kako mu srea pomae na svakom koraku. On ne vidi pokuaje, neuspehe i napor sa kojima su se ovi ljudi dobrovoljno sukobljavali u cilju sticanja iskustva. Nema saznanja o rtvama koje su omi doneli, o neustraivim naporima koje su uloili, o veri koju su vebali, da su morali da prevaziu naizgled nepremostivo da bi ostvarili Viziju svog srca. On ne vidi tamu i bol u srcu, on vidi samo svetlost i radost, i naziva ga sudbina. On ne vidi dug i naporan put, gleda samo lep i prijatan cilj, i naziva ga srea. Ne razume proces, vidi samo rezultat, i naziva ga sluajnost. U svim ljudskim poslovima postoji napor, i tu su i rezultati, a jaina napora je merilo rezultata. Ne srea. Darovi, moi, materijalno, intelektualno i duhovno vlasnitvo su plodovi truda; to su ostvarene misli, postignute stvari, realizovane vizije. Vizija koju glorifikujete u vaem umu, Ideal koji ustoliujete u svom srcu to ete izgraditi u svom ivotu, to ete postati.

VII Spokoj Mirnoa uma je jedna od najlepih dragulja mudrosti. To je rezultat dugog i strpljivog napora samokontrole. Njegovo prisustvo je pokazatelj zrelog iskustva, i mnogo vie od pukog poznavanja zakona i funkcionisanja misli. ovek postaje miran u meri u kojoj on razume sebe kao misaono razvijenog bia. Takvo znanje zahteva, kao rezultat razmiljanja, rezumevanje drugih, i kako on sve istije vidi unutranje odnose misli delovanjem uzroka i posledice on prestaje da se komea, da biva nepotrebno zabrinut i tuan. Postaje spreman, nepololebljiv, postojan i spokojan. Miran i staloen ovek, nauivi kako da se vlada, zna kako da se prilagodi drugima. Oni zauzvrat, potuju njegovu duhovnu snagu, oseaju da mogu da ue od njega i da se oslone na njega. to ovek postaje mirniji, vei je njegov uspeh, uticaj, mo za dobro. ak e i obian trgovac primetiti napredak u svom poslu razvijajui sve veu samokontrolu i staloenost, jer e ljudi uvek radije trgovati sa ovekom snanog i ujednaenog dranja. Snaan, smiren ovek je uvek voljen i potovan. On je kao drvo koje daje hlad na ednoj zemlji, ili stena koja prua utoite od oluje. Ko ne voli mirno srce, dobroduan, uravnoteen ivot? Nije bitno da li pada kia ili sija sunce, ili kakve se promene deavaju onima koji poseduju te blagoslove, oni su uvek dragi, spokojni i mirni. Ta fina ravnotea karaktera, koju mi nazivamo spokojom, je poslednja lekcija iz kulture. To je procvat ivota, plod due. To je dragoceno kao mudrost poeljnije od najfinijeg zlata. Kako beznaajno izgleda trka za novcem u poreenju sa spokojnim ivotom. ivotom koji boravi u okeanu istine, ispod povrine, van domaaja oluja, u Venom Miru! Koliko ljudi poznajemo koji zagoravaju svoj ivot, koji svojom eksplozivnom udi upropauju sve to je ugodno i lepo, unitavaju uravnoteenost karaktera, i stvaraju zlu krv! Pitanje je da li velika veina ljudi ne upropatava svoj ivot i kvari svoju sreu nedostatkom samokontrole. Koliko malo uravnoteenih ljudi sreemo u ivotu, koji imaju tu izuzetnu staloenost koja je karakteristika izgraenog karaktera! Da, oveanstvo se bori sa neobuzdanom strau, uzburkano je nekontrolisanom tugom, razneseno je zebnjom i sumnjom. Samo mudar ovek, samo onaj, ije su misli odmerene i proiene, moe da uini da mu se vetrovi i oluje due pokoravaju. Olujom noene due, gde god da su, u bilo kakvim uslovima da ive, neka znaju sledee: Ostrva blaenstva vam se smekaju u okeanu ivota, a sunana obala vaeg savrenstva eka va dolazak. Drite ruke vrsto na kormilu svojih misli. U jezgru vae due lei vrhovni Gospodar! On samo drema; probudite Ga! Samokontrola je snaga. Prava misao je majstorstvo. Smirenost je mo. Recite srcu: Mir. Budi tih! KRAJ

Dela Dejmsa Alena: From Poverty to Power; or, The Realization of Prosperity and Peace (1901) [Contains ThePath to Prosperity and The Way of Peace.]) As a Man Thinketh (1902) All These Things Added (1903) [Contains Entering the Kingdom and The Heavenly Life.] Through the Gates of Good; or, Christ and Conduct (1903) Byways to Blessedness (1904) Out from the Heart (1904) Poems of Peace, including the lyrical-dramatic poem Eolaus (1907) The Life Triumphant: Mastering the Heart and Mind (1908) Morning and Evening Thoughts (1909) The Mastery of Destiny (1909) Above Lifes Turmoil (1910) From Passion to Peace (1910) Eight Pillars of Prosperity (1911) Man: King of Mind, Body and Circumstance (1911) Light on Lifes Difficulties (1912) Foundation Stones to Happiness and Success (1913) James Allens Book of Meditations for Every Day in the Year (1913) [Collection of earlier texts, compiled by his wife Lilly L. Allen] Men and Systems (1914) The Shining Gateway (1915) The Divine Companion (1919)

Prevod: Stevan Turo