А. С. Егзипери Мали принц

Фантастична прича 'Мали принц'је настала при крају Егзиперијевог живота и може се схватити као језгро свих његових књижевних дела, као морални кодекс о схватању живота и детињства као његовог суштинског и неотуђивог састојка. Ова чудна прича говори о авијатичару који је, због квара на авиону, морао да се спусти у пустињу, на ужарени песак и о малом необичном становнику астероида Б 612. У тренутцима када је очајан и удаљен од људи, разумео је да су многе ствари, које је сматрао животним вредностима, постале безвредне. Егзиперијви путеви и судбина се укрштају са путевима и судбином дечачића који је, гоњен самоћом и жељом за пријатељством, допутовао на Земљу са своје планете, једва веће од обичне кућице.

Прича се разграђује од елемената реалног и фантастичног и тече једноставно, природно и сликовито. Када је Мали Принц затражио да му пилот нацрта овцу, овај се присетио да је у детињству цртао змијског цара који је прогутао слона и да су одрасли видели обичан шешир. реконструисао је свој први цртеж, али се Мали Принц побунио, желео је да му нацрта овцу. Разумели су се и постали пријатељи. Егзиперијева мисао да се суштина ствари очима на да видети, већ да се мора тражити срцем, овде се најбоље потврдила.

Егзипери показује веру у дете и своје схватање детињства чије чари извиру из животне реалности, за разлику од света одраслих, који је најчешће немоћан да је неоголи и не учини суровом. Казивање је утолико занимљивије што га преузима дете: док пилот покушава да поправи авион, Мали Принц прича о својој планети са које је,колико је желео, могао посматрати залазак сунца, о свом јединственом цвету (ружи) која му је задавала проблеме, о томе како је кренуо на друге астероиде и стигао на Земљу. На том путу срео је краља за кога је свет сасвим упрошћен јер су за њега други људи само поданици; уображенка коме су други људи обожаваоци; човека који непрестано пије јер се стиди што не може да престане да се опија; пословног човека који нема времена низакога...

У свему овоме препознаје се истина о животу одраслих, неумитна логика стварности каја Егзиперија није задовољила. То је стварност модерног човека притешњеног крутим системима, поробљеног рачуницом и профитом, духовно огољеног и осиромашеног, усамљеног и неспособног да се споразуме са другима, човека који јурећи за животом и упавши у ратну драму, нема времена нити може да задовољство и срећу доживи у малим и обичним стварима у којима деца откривају вишу лепоту. бајковит оквир приче се, тако, приближава реалности. Вешти и мудри, змија и лисица, са којима аутор Малог Принца сусреће на земљи, преузимају улогу свесних бића да прошире садржаје живота, просторе и видике скучених људи. Змија је рекла да је човек усамљен и међу људима, а лисица је научила човека да је припитоми како би користили једно другом, јер људи немају времена да било шта упознају, а познају само оно што је припитомљено. Тек тада је Мали Принц схватио да је његова ружа јединствена. Разумео је да је оно што је он радио за њу чини драгоценом и да је то довољно за срећу.

Егзипери у овој причи, оствареној лирским говором и драмским приповедањем, иако је намењена и деци и одраслима, читаоца упућује сфери поимања живота и света, налазећи у том поимању вредност ненатруњену баналним и вулгарним облицима људске стварности.

Non si vede quei che si possede, pershe si mira quel che si brama.(Не види се оно што се има, јер се гледа оно што се жели)