ashton,frederick - 65-lun u otetoj_podmornici

8/10/2019 Ashton,Frederick - 65-Lun u Otetoj_podmornici

1/101

broj 7 9 6F. ETON

ZABAVNI ROMANI


2/101

m

m

i


3/101


4/101

NOVASERUA - X-100

SVESKA 796 / 1983.

F. Etn

LUH uOTETOJ PODfVlOFINlCS


5/101

nHEBHHI

Direkt or NIRO DNEVNIKVITOMIR SUDARSKl

Glavni I odgov orni uredn ik O OUR IZDAVAKA DELATNOSTVI.ADIMIR STEVANOV

Odgovorni u rednik Redakc ije knj ievnih izdanjaMILORAD PREDOJEVI

Urednici IzdanjaPIROKA MATIJOVAN ANADANOVI

RecenzentGRADIMIR PAANOVI

Korektori

MIRJANA URILIDIJA DUGA

Tehnik i urednik SLAVKA BONJAKOVI

1Tira:

120.000 primeraka,! izdanje

Izdaje i tampa: Novinska, Izdavaka i tamparska radna organizacija DNEVNIK, OOUR IZ-DAVAKA DEUTNOST, Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad, telefon (021) 621555. Broj iro

rauna: 653006036350IKOPISI SE NE VRAAJU


6/101

F. Eton

LUN U OTETOJ PODMORNICI

I

Sedeo je u uglu paba da bi namiru ispio svoje pivo i zavrio itanje Pejterove Renesanse. Naprezao se da prodre u sutinu zakljuka knjige, u kome se spominjaUtHeraklitova misao da sve tee i nita ne traje.

A tada je za prazni sto blizunjega sela jedna devojka, koja je pri-viiklia njegovu paiiju. Td lice je video venekoliko puta i uvek je pomislio kako je to za njega nedostino bie. Sve na njoj bilo je lepo iskupoceno. lnjena kosa boje svet-log meda bila je duga, gusta i upadljivo lepa

A on, bivi porunik u mornarici,Geri Vinterbom, sada je izgledaoprilino jadno. Sportska odea nanjemu bila je stara, iskrzana i izble-dela. Brada mu je bila zaputena i u

njoj je ponegde bilo belih dlaka, toje ukazivalo da njegova mladostizmie.

...Ceo obim posmatranja svodise na ogranieni individualnium...

Kelner donese devojci kafu i to

Geri primeti uprkos naporu da nepogleda usamljenu devojku. Nijemu izm ak ao^ njen radoznali pogled upuen njemu.

..Jfako da preemo najbre odtake do take i da uvek budemoprisutni u aritu gde se najveibroj vitalnih snaga sjedinjuje u svo

joj najistijoj energiji? ...

Devojka se pokrenula na stolicikao da izraava neko nestrpljenje ion je i nehotino podigao pogled knjoj. Ona mu se osmehnu kao da jezbunjena to ga je uznemirila


7/101

itao je dalje. Nekoliko redakabilo je podvueno obinom grafit-nom olovkom. Geri Vinterbompomisli ko li je ba taj deo straniceizabrao kao najznaajniji i zato gapodvukao, pa ponovo proita:

..Mada sve brzo prolazi, dobrosu nam doli svaka izvrsna strast

svako novo saznanje koje iri obzorje i oslobaa duh za trenutak,svaki podsticaj ula, udne boje,neobini mirisi, svako umetnikodelo, lice prijatelja Ne opaziti svakog trenutka neki strasan stav kodonih oko nas, i u samoj blistavostinjihovih obdarenosti neku traginudelnicu snaga na njihovom putu, u

ovom kratkom danu mraza i simca,znai spavati pre ve e r i..Devojka se opet pokrenu i Geri

podie pogled. Ona mu se saues-niki osmehnu, kao da zna ta je onto tamo proitao. Gledali su se dugoi devojka nije skrenula pogled, ve

je ulagala napor da obuzda smeh.To natera Vinterboma da se nas-meje. Sada se bezglasno smejala idevojka On podie knjigu i pokazia

je pokretom pitanja, koje je mogloda znai eli li ona da vidi kakva jeto knjiga Zaudo, devojka klimnuglavom i dalje se smeel

Geri ustade, prie njenom stolunosei knjigu otvorenu tamo gde jemalopre itao, pa joj pokaza redove:

Pa svi smo mi condamns, kaoto kae Viktor Igo: svi smo podsmrtnom presudom, ali sa neodreenim rokom izvrenja - les hora-mes sont tous condamnes raortavec des sursis Indfinis..

- Vidim da je tu skoro i krajknjige - ree devojka.

- Da... A zato to kaete? -upita Geri Vinterbom jo uvek sr.o-

jei nagnut uz devojku i s knjigomna dlanovima,.

- Pa svi smo osueni zar ne? -ree devojka umesto odgovora

- I ta sada ja da uradim?- Sednite...- Ne pristajem uz vas ovakav,

cvako obuen...

- S tom knjigom ste odlino obueni nasmeja se devojka.

- Ko jo ita ovakve knjige?!- Ima i takvih... A sada sednite,

ako vam zbog neega nije neprijatno. Poto nema ko da nas predstavi, preuzmite tu formalnost nasebe.

- Zovem se Geri Vinterbom... -ree on i htede jo neto da dodaali ona ga prekide.

- A ja sam Sisli Grlngl - ree iprui mu ruku.

Ubrzo su ivo razgovarali i malokasnije znali su jedno o drugom sveono to nisu eleli da sakriju. On joj

je ispriao da je bio porunik mor

narice, ali nije spomenuo da je bioukrcan na podmornici na nuklearni pogon i s nuklearnim raketama more zemlja i more -more. Kazao je da je otputen izMornarice Sjedinjenih Drava alinije govorio o svom ogorenju zbognepravde koja mu je uinjena

- Loe su postupali s vama, gospodine Vinterbome - ree ona -

No i sami ste krivi za mnogo ta- Zar 1 vi, Sisli?L.. Svi misle da

sam ja kriv, a samo ja znam Istinu- s ogorenjem ree Vinterbom.

- l^ lo mi je to ste me 1 nehotino oslovili imenom - upade devojka - Mi treba da budemo bliski

Ja to tako elim! Oslovljavajte mesa SisU, a i ja u vas samo im.enom.

Mogu 11?- Moete gospoice... Moe,Sisli. Od ovog trenutka za tebe samsamo Geri radosnim glasomree on.

- Dragi Geri! - uzviknu ona jovesoliie.

Njegovo lice se odjednom smrai- U neprilici sam, Sisli .. elim

da to ee budemo zajedno, anemam. . mogunosti ree zatim.

- Lako je zaxaditi novac - reeona tiho, - Ja ga imam i vie negoto mi treba..

- O, Sisli! - uzviknu on. -Valjda ne misliS da bih?...


8/101

Ona mu stavi svoje prohladne,nene prste na usne.

- Razgovara jm o drugaije - ree devojka. - Ti eli da zavri knjigu koja bi, kao roman, naslikala uase atomskog rata?

- Da!- Ali nema novaca, niti knji

evnu slavu, koja bi ti obezbedilaavanse od izdavaa?

- Nemam novaca, ni knjievnoime.

- Onda nai lak posao, koji bi tiomoguio da pie.

- Takve poslove su uzeli drugi osmehnu se Vinterbom.

- Ali ja znam jedno mesto, koje

bi ti, sigurna sam, sasvim odgovaralo.

- Bio bih ti zahvalan, ako bi mepreporuila

- Onda sluaj plan - uozbiljivise ree Sisli Gringl. - Jahta s posadom od esnaest ljudi zove se Mi-kena po gradu u Argolidi uGrkoj, ali pripada vlasniku koji

ivi u Londona Mojim motornimamcem tipa riva...- Pa to je itava laa! Riva

amce imaju samo milioneri -upade Vinterbom.

- Neto sam ti i preutala Otome emo kasnije. A sada bi mogao daT kome treba, pa daodmah otplovimo o J?

kod O zea .. govorila je devojka.- Nemam i^ o g a kome bih trebalo da se javim - upade Vinterbom. - Rekla si da je jahta kodOzea? Misli li na ostrvo na uuBlekvotera?

- Da, ba na njega mislim. Kakosi odmah pogodio?

- Valjda zato to sam bio moma-

riki oficir s gorinom odgovoriVinterbom- Onda moemo da krenemo -

veselo zakljui devojka- Ima jo neto o emu nismo

govorili - zadra je Vinterbom -Poto sam bio ofic ir na takvoj plovnoj jedinici koja ima mnotvo vojnih tajni, imao sam tekoa prili

kom iseljavanja iz SjedinjenihDrava Morao sam da prihvatimuslov da budem pod kontrolom Inte-Udens Servisa i da ne putujem udruge zemlje. Agenti me nadziru...

- I to e srediti vlasnik Mikene odgovori devojka A veerastreba da umaknemo agentima, jerelim da nas ovo vee niko ne uzne-inirava Tiha je no i proleno raspoloenje jo uvek me dri, iako zakoji dan poinje leto.

- Skoro uvek prepoznamagenta, a veeras ga nisam prime-tio u blizini - odgovori Vinterbom

On spremi novac i dade znak kel-neru da eli da plati Bio je SreSJ?

to to moe da uini, iako je bio duan novac za stan, i nije znao kakoda ga zaradi.

Cim su izili uzela ga je pod ruku,pa su krenuh ka najblioj taksi stanici Ona vozau kaza da ele stiina kraj VuM Roda Ovaj proverineto na planu i upita:

- elite li mi rei preciznije odre

dite?- Kad stignemo tamo, skrenite uTamar Strlt - odgovori devojka 1voza navue pregradno staklo.

- Idemo li na tvoj amac, ilinegde na drugo mesto - upita Vinterbom

- Blii se vee, pa je sada kasnoda nabavimo CprSHl" Z2rtebe. No. jaimam u stanu odela svog brata astan je u Tamar Stritu - odgovoriona - Mislim da ste istog ra sta ..A moda nameravam 1 neko zlo...

- Budi oprezna sa mnom, Sisli - opomenu je Vinterbom

Ona ne ree nita i vre seprivi uz njega On joj je polako pri

micao lice oekujui da ona oboriglavu, ili da se odmakne, ali onaisturi bradu i sklopi oi. Njihoveusne se naoe...

Kad se automobil zaustavi. Sisliuzdahnu:

- Preterano brzo vozi ovaj vozataksija Ne znam kad pre stigosmood Holboma do VuMa?!


9/101

- ak nam i satovi preteranoure - nasmeja se Geri Vinter-born. - I da zlo bude vee, negdesam zaturio svoj novanik...

Devojka ne ree nita, kao da nijeula ta on kae. Sasvim prirodnimpokretom pogledala je taksimetar iplatila vonjiL Zatim ga uze podruku i apnu;

- OvaJco veta devojka kidna-puje starog momka

Kua je bila stara, ali dobro odravana. Bila je izdeljena po vertikalama, pa je jedan ulaz sluio za malibroj stanova, iako je zgrada imalaetiri sprata.

- Na OVoui uiazu stanujem samo

ja, jer gornji stan na treem i etvrtom spratu je prazan - objasni devojka otkljuavajui vanredno oienu bravu.

- Zar stanuje sama? - upitaVinterborn.

- Posliiga mi malo treba, paimam samo jednu enu, koja dolaziu toku dana. Sada smo sami u

ovom delu kue. Dakle, uvaj se! -nasmeja se Sisli GringLOn se nije uvao.

- ta sve ja moram da trpim! -nasmeja se Geri Vinterborn dok jedevojka, obuena u kratku i prozirnu spavaicu poslovala okonjega

Veto mu je podiala kosu i skratila bradu.- Jednom sam bila na izuava

nju fhzerskog zanata - ree onakao da pogaa njegove misli

- Jo uvek si suvie zagonetna.Sisli - ree on na to.

- Volim to imam jo mnogo tada ti ispriam - nasmeja se devojka - Vano je. sada samo to dasam te kidnapovala bez mnogomuke..,

- Posluila si se jakim orujem,ljubavlju - ree Vinterborn.

Uini mu se da se njen pogledsmrai i usne uzdrhtae, ali dok ju

je on bolje zagledao, ona je skupilausne traei poljubac, a onda se

smejala. Povukla ga je u kupatilo ioprala mu kosu i bradu, pa ga dozvala u spavau sobu, gde mu je, dokje on leao na leim a suila glavuelektrinom duvaljkom.

- Svaka druga bi me ostavila dato sam obavim ree on gledajui

je svojim sjajnim, kao ugljen crnim

oima- Volim da radim, a naroito

ovako kao sada - ree ona i na a-sak ga stee kolenima - Bila samfrizerska radnica, foto-model, glumica. manekenka.. Jedino prostitutka nisam bila, jer sam opsed-nuta pcudcm i zaio uvek eiim le-pog mukarca. Takvog kao ti. na

primer.- ta misli o ljubavi? - upita jeon s lakim prizvukom prebacivanja.

- ivot moje ljubavi nije srcemoje, jer ljubav kojom te volim jebez srca - odgovori Sisli Gringl.

- Pa to je Mikelanelo! - uzvi-knu Vinterbora - Zar si itala Pej-tera?!

- I jednoj urkici mog kovapadne na pamet da ita i neto izknjiga, a ne samo modne mageizihe- nasmeja se devojka - Hoe lidugo trajati sva ta iznenaenja? -upita on i uze joj elektrinu du-valjku.

mlaz toplog vazduhauperi k njoj, a onda odbaci du-

valjku i oni se opet naoe u zagrljaja

- Ne, nije bez srca - ree onljubei joj vrste, lepe grudi.

Bliila se pono kad ona ree:- Sad treba da krenemo.Odmah zatim donese jedno

tamno plavo odelo od tkaninekakva se esto koristi i za uni

forme pomorskih oficira. Dala muje nov ve, cipele i sve to je mogloda zatreba iVibor i sitnice stavieu poveu putnu torbu. Ona obuepantalone iste boje kakvo je bilonjegovo odelo. i bluzu s mornarskim arama. Ogrnu se svetlo-pla-vim ogrtaem i na kraju uze manjuputnu torbu.


10/101

_ Sve ostalo imam tamo zak-liui Sisli GringL

Ubrzo stigoe do kraja VajspartRoda i izbie na Temzii. Uz molo jebio veliki, veoma skupi motorniamac. Ona lako skoi, prva, unjega, a njemu ostavi da odveeamac. Za to vreme snani motor

zabrujft i im on uskoi amac seprope i krenu._ Ti si i u ovome vesta - primeti

Vinterbora- Univerzalna sam pa to ti je -

odgovori Sisli.Devojka potera samac ukoso

preko reke, a zatim ga usmeri uzlevu obalu i dalje ka Sutendu.

- Nije li bezbednije da plovimomalo dalje od obale? - upita oa- Onda bismo se izloili mogu

nosti da nas radi kontrole zaustavipatrola pomorske policije, ili carine - odgovori ona

- Valjda nemamo razloga da ihse plaimo.

- Nikad se ne zna - osmehnu seSisli. Velika jahta uz koju pristei-doe bila j^e ukotvljena, ali motorisu radUi, Cim se njih dvoje popee,

jahta krenu. Istog asa dva mornara u neobinim uniformama,upravo jednakim odelima za rad odgrubog platna, drei u rukamaspremne mainske puke, uzeeVinterboma izmeu sebe. Jedan odnjih ree:

- Poimo!Liilo je to na hapenje, ili neisilje.

Vinterbom se osvrnu da vidi ta jesa dvojkom, aJi ona je bila nestala.

- Sta se dogaa? Zato me dritepred cevima oruja? upita oa

- Videe... Sef je tako naredio- odgovori isti onaj mornar kojiga je medopre pozvao da krena

Vinterbom se seti devojinih reip otmici i pomisli je U ono bila ala,M a se sluajno obistinila. Ovaj doek s mainskim pukama nije muw nimalo svldeo. Ipak, nije mogaoda rizUtuje bez razloga i on poslua.Spustie se pod palubu, prodoepored etvora v ra ^ koja su vodila

u kabine i stigoe do petih. Pratiociga pustie da ue i jedan upalisvetio. Bila je to mala kabina, nedua od etiri i na ne ira od trijarda

- ekaj ovde - ree onaj istipratilac koji je ve govorio.

Drugi je samo utao i sada on iz

vadi klju kabine sa vmutran estrane i zakljua vrata spolja Bilasu metalna i ojaana ivinjacimauvrenim metalnim zakovicamaVinterbom kucnu u njih i po zvukuoceni da su veoma vrsta. Herme-tiki zatvoreno okruglo okno bilo jetako malo da se kroz njega nijemogla provui ni deja glava Meu

tim. klimatizacija je radila i u kabini je vazduh bio ist Vinterborasede na uski momarski leaj i ostade tako, da razmisli. Jo u Nju-

jorku je bio upozoren da e muuvek pretiti opasnost od otmice,koju moe da izvri neija pijunaa Njegova znanja mogla su dainteresuju ne samo strane dravneslube, ve i industrijske korporacije. On kao inenjer mainstva idugo obuavani oficir za lansiranjeatomskih projektila znao je mnogetajne atomske podmornice i njenogoruja Na to su ga upozorili iagenti Intelidens Servisa uz pri-medbu da ima naina da slui i Velikoj Britaniji, koja je njegova pravadomovina

Tada je on pomenuo svoju obavezu i poseban ugovor o tome da seljudi slini njemu ne smeju prisiljavati da odaju tajne saveznike sile.A sada ga je veta devojka dovelaovamo i izruila ordma koji modanemaju obaveza koje bi ga titile.Misao je brza i on je mnogo togasagledao ve za nekoliko minuta

Tada neko otkljua vrata i dvanaoruana straara pustih u kabinu stasitog oveka gustih obrva iprosede tamno-kestenjaste kose.Bio je obuen u nekakav beli kombinezon opasiui irokim konim opa-saem, o koji je visio kaiima u\^-enl >luger


11/101

sio magnetofon, koji ostavi na sto-i u uglu kabine, pa tek tada ree:

- Ja sam Norman Heis. Doaosam da se o svemu dogovorimo.

- Nita ne razumem. Prevaromsam doveden ovamo, a sada sampod pratnjom mainskih puakazatvoreni.. - poe Ijutito Vinter-

bora- Tako nam je bilo najlake da

vas dovedemo na brod pre poduhvata. .. - prekide ga Heis.

- Kakvog poduhvata? - upadeVinterbom.

- O tome emo posle nastaviNorman Heis i primae jedinu stolicu bez naslona, pa sede naspram

zarobljenika. - Vi ste sada u naimrukama Moete da nam se usprotivite i umrete u mukama, ili da nampomognete i postanete basnoslovno bogati

- Izabrao bih ovo drugo, ako suuslovi poteni - ree Vinterborn.- Dakle, o emu se radi?

- Posluiete nam svojim zna

njem, gospodine Vinterborne.- Cemu onda prinuda, mainskepuke, luger o vaem pojasu i zavoenje pomou laljive lepotice? -upita zarobljenik.

- I to bi bila duga pria Bievam sve jasno ako vam kaem daemo jo noas oteti jednu podmornicu. Vaa pomo nam je potrebnana njoj - odgovori Heis.

- Ali ja sam ininjer i ne umemda upravljam podmornicom. Biosam oficir za lansiranje projektila. ..

- Ba to nam i treba!- Ali ja sam sluio na specijalnoj

podmornici.- Znam, na atomskoj. Zato smo

ba vas i Izabrali Oteemo

atomsku podmornicu, naoruanuatomskim raketama odgovoriHeis.

- Oteti?L.. Podmornicu?! -jedva i s uzbuenjem izusti zapanjeni Gen V interbom

Norman Heis se tre, lice mu seiskrivi, a ruka polete ka lugem On

8

potee pitolj i naniani zarobljeni-kovu glavu a onda steui zube na-tera sebe da se savlada Vratioruje meu kaie i preteim glasom ree:

- Nikad to vie ne smete da izustite! Ja nisam lud! Ko me uvreditakvom besmislenom tvrdnjom,

umree namah!- AIL.. ovaj... Vi hoete neto

nemogue, besmisleno... Hoeteneto na ta se ne moe ni pomislitiako je ovek... - zausti Vinterbornu nameri da reenicu zavri re-ima pri zdravoj pameti*, aliuuta

- Ja znam ta hou, i moji ljudi

znaja Sve je proraunato, predvieno i pripremljeno. Podmornica jeblizu i za manje od pola sata bie unaim nikama - 20 lju i NormanHeis.

- I elite da vam ja u tome pomognem? upita ve smirenijeGeri Vinterbora

- Posle... U preuzimanju podmornice vi neete uestvovati Tekkad se svi naemo na njoj, bieposla i za vas - odgovori Heis, pase okrenu u nameri da izie.

- Stanite! - uzbuenim glasomuzvlknu Vinterbom. - Kobni poduhvat jo nije poeo, pa moete dase zaustavite. Otmica podmornicena atomski pogon I s atomskim naoruanjem je nemogua! Znate li vi

koliko broji posada jedne takve podmornice?...

- Znam! uzvlknu Heis neokreui se.

- A znate li kakvi sve strunjacisu potrebni da bi se ona pokrenula? - pitao je dalje Vinterborn,

- I to znam, jer i sam sam sluiona takvoj podmornici - odgovori

Heis okrenuvi se ka Vinterbornu. I nije prvi put da se neko priprema da otme takvu podmornicu...

- Znam, pokuali su da pripreme takvu otmicu izvesni EdvardMendehol Iz Njujorka, Kertis DonSmit iz Kanzas Sitija i Dems Kos-


12/101

grov iz Nju Lon don a. . - poe danria Heis.

Govorio je o planu tri coveka dau tajnosti obue dvanaest ljudi, jersu smatrali da je to dovoljno da seDokrene podmornica tipa stard-on* naoruana nuklearnim raketama tipa subrok. Samu otmicu

hteli su da izvedu tako to bi u pomorskoj bazi blizu podmornice izazvali eksploziju na nekom brodu itako skrenuli panju uvara podmornice. Poto bi poubijali straarei deurne lanove posade, otmiaribi podmornicu izvezli na otvorenomore, tamo pripremili jednu odnuklearnih raketa i uperili jemotda na Nju Orleans, ili nekidrugi viemilionski grad.

Kad sve to znate, onda znate ito da je taj pakleni plan imao vieslabih mesta. Upravo, otmiari sumogli da poine zloin neshvatljivih razmera i izazovu katastrofu,ali ne i da ostvare svoje namere dokraja - ree Vinterborn paljivo

motrei izraz na licu svog sabesed-nika

- Znam mnogo vie nego to vimislite - osmehnu se Heis. -Znam i to da podmornica tipastardon ima samo rakete more- more. Na takvoj podmornici upunom sastavu ima sto sedam lanova posade- No, to je posada koja

daje etiri smene, to znai da ja sasvojih osamnaest dobro obuenihljudi i veom grupom prijatelja naobali mogu da izvrim veliki poduhvat.

- ta je krajnji cilj?- Uceniemo London i vie dru

gih gradova na ovoj obali, a kasnijei neke gadove na tlu Evrope.

- -AJi raliete su tipa more -more - ote se Vinterbornu.

- Varate se, porunie - odgovor i Heis. Ba kad su vas izbacili iz mornarice zbog izraavanjanezadovoljstva, lansirni ureaji suizmenjeni.,

- Eto, vidite, ja ne mogu da vam

pomognem - uhvati se Vinterbornza Heisove zadnje reL

- Znam da ste bili na tronedeij-nom prouavanju novih ureaja

Tamo se i preli a aa vaih podba-danj a ostalih oficira protlvu atomskog oruja uopte. Cim ste se vratilina svoju podmornicu Maelet*' po

ela su sasluanja, a onda su vasizbacili - odgovori Heis, pa za a-sak sede na stolicu.

- Otkud sve to znate? - upitaVinterborn

- Bio sam tada na Traperu.Otputen sam kad i vi, ali nisamstavljen pod kontrolu, jer moj grehnije bio politike prirode, veobina mala kraa. Bio sam oficirza snabdevanje podmornice, paznam mnogo ne samo o njenim potrebama, nego i o mogunostimaZnam i ta je novo na podmornicama ovog tip a Oteemo amerikustardon podmornicu, koja nosiime Zefir-, i mirno zahtevati danam se plate velike uene. Biemonajbogatiji ljudi sveta - izloi svoj

plan bivi pomorski oficir Heis.- Neemo stii ni da krenemo izluke - s uzdahom ree Vinterborn.

- Niko nee ni pokuati da nasspreL Biemo mirni, jer u trenutkukad se doepamo podmornice, nailjudi na kopnu e obaviti vane poslove nasmeja se Heis i ustade.

Htede jo neto da kae, aU pogleda na sat i pouri napolje-zalupivi za sobom vrata kabine.

n

- Momci, ovo je poslednji dogovor - poe Norman Heis grupi odtrideset i pet ljudi okupljenih u salonu jalite. - Plan se u svemu ostvaruje. Oteli smo i oveka koji moeda nam pomogne u lansiranju raketa Cak i kad nam ne bi hteo daslui, njime moemo da pretimo, jer

1. Mallet - mali, ensl

I. Zephir - ze fir (velar), engl.


13/101

na kopnu znaju ko je porunik GeriVinterbom. Dakle, vas sedamnaesti ja kao osamnaesti upadamo napodmornicu. Za one koji nam senau na putu nema milosti Isplovi-emo odmah im preuzmemo Vin-terboma. Vi ostaU, koji ostajete na

jahti, nestanite to pre iz ovoga

dela mora. Je li sve jasno?- Ima li promena za mene?

upita enski glas.- O, SisUL., Skoro sam zabora

vio na tebe ree Heis. Rekaosam da emo u zadnjem trenutkuodrediti kuda s tobom. Sta ti eli?

- Mogu li s vama na podmornicu? - upita Sisli GringL

- Moe... Dri se uz mene i kadzaposednemo podmornicu, ukrcajse i ti s nama - odgovori NormanHeis. - A sada moemo svi nasvoja mesta. Za etvrt sata biemouz podmornicu, i napadamo.

Sedamnaest njegovih ljudi obuenih u tamno-plave radne kombinezone i svi naoruani pitoljima,

mainskim pukama i otrim lovakim noevima ostadoe u salonu.- Ko eU aicu pia, moe da je

dobije - ree Heis. - A li samo pojednu.

Devojka bee nekud izila s mornarima koji su zauzimali svoja mesta na jahti, pa se sada vrati i sedeblizu Heisa.

- Zato ne spremimo i zaroblje

nika? - upita ona tiho.- Misli h da ga dovedemo

ovamo? - upita Heis.- D a .. Vezaemo ga. tako da ni

ta ne rizikujemo. a ja bih mogla dase brinem o njemu - odgovori devojka

- Ti si ga veto i uspeno dovelaovamo, pa e ga odvesti i do pod

mornice. Uzmi dva momka i dovedite ga, ali vezanog. Ne elim da onpokua da uini kakav samoubilaki skok u vodu - sloi se Heis.

Kad Vinterboma dovedoe u salon. on osmotri prisutne i obrati seHeisu.

10

- Zar se ne odustaje od tog samoubilakog plana?

- Umukni! uzviknu Heis. Ima 11neko flastera?

- U torbici prve pomoi mora daga ima - javi se jedan od lanovabande i podie torbicu na kojoj senalazio znak Crvenog krsta. - On

Heisu prui iroki kalem s namotanim flasterom, a ovaj odvi duikomad. Devojka mu m^aaama izsvoje torbice odsee pare i on za-lepi Vinterbomova usta.

- Ovo e te sauvati od eventualne glupe elje da u nezgodnomtrenutku pone da vie - objasnimu Heis svoj postupak.

Vinterbom je gledao prema de-

vojci. Sisli mu se osmehnu i sedepored njega.

- Znam da me sada mrzi... Alikad budemo basnoslovno bogati.,.- govorila je tiho.

- Ne govori mu nita sada, vepazi ta se dogaa - opomenu jeHeis.

Podmornika baza u Blekvoterubila je u neku ruku strogo uvanatajna Pristanite za podmornicubilo je izmeu stalno ukotvljenihbrodova dovuenih tu da budu izrezani na domak brodogradilita.Vest Marsi, na ostrvu Marsi, koje

je s kopnom bilo spojeno preko dvamosta. Linija snabdevanja bila jedobro prikrivena i ak ni stanov

nici gradia Vest Marsija nisu znalida im se u susedstvu s vremena navreme nae po jedna domaa ilistrana podmornica s paklenim teretom

Posada podmornice odvoena jejednom jaiitom do Sutenda, Har-vika i Ipsvia, a nekad i do Londona. gde bi se zadrala i po nekoliko dana u naroito zakupljenim

hotelima Tako je mornarima sapodmornica davana prilika da pro-mene nain ivota dou u dodir sdevojkama. ili porodicama, ako sumogle da dou u neki od tih gradova, i da se opskrbe stvaricamaza linu upotrebu. Podmornice na


14/101

nuklearni pogon plovile su vrlodugo i retke prilike izlaska nakopno nisu se proputale. Na podmornici je tada ostajala samostraa sa po nekoliko deurnih lanova posade radi stalnog nadrfeda-nja ureaja.

Sve posade na podmornicama i

rom sveta, bilo kojoj dravi da supripadale, bile su opomenute dapostoji mogunost napada naplovnu jedinicu u cilju otmice. Smatralo se realnim da pone era otmica brodova i podmornica naoruanih nuklearnim orujem, kao to

je prethodnih decenija bilomnotvo otmica aviona, obinihbrodova, jahti i automobila. Te opomene nagovetavale su doba ukome je mogu i tercr pod morem.

Ng, mnogima je sve to izgledalonestvarno i nemogue. Zato je iopreznost bila smanjena Teritori

jalne slube bezbednosti motrile suna sve pomorske baze i pristanita.Podmornice su imale izraene sisteme samounitenja, ili unitenja

lansirnih ureaja. Negde su bili usvojeni sistemi zakljuavanja ureaja za upotrebu nuklearnih raketa po sistemu trezora. Koristilesu se ifre iz delova Jedan deoimao je komandant podmornice,drugi oficir za lansiranje i treineki od naroito odabranih oficirana podmornici. Taj sistem jo nije

bio primenjen na podmornicamakakva je bila Zefir, ali su se ureaji zakljuavali. 3, upotreba jebila mogua samo uz uee oficiraza lansiranje i jo dva uvebana njegova pomonika Smatralo se da jeto dovoljno za sigurnost, jer komandant je odobravao lansiranje svakom od lanova grupe pojedinano.

Tek tada je bilo mogue ispaliti raketu s nuklearnom bojevom glavom

Podmornica tipa stardon jemogla da pree ezdeset hiljadamilja ne izlazei na povrinu i kreui se brzinom od trideset vorovana sat, a bila je namenjena da pro

goni i napada druge atomske podmornice. Zato je imala veomausavrene ureaje za praenje podvodnih ili nadvodnih plovila u svo

joj blizini Nju samu nije bilo lakonapasti, a da joj se pri tome onemogui lansiranje r ^ e t a Najnoviji,univerzalni ureaji omo^avah su

joj i lansiranje bez izronjavanja napovrinu.

Sve to vrlo dobro je znao taj udak Norman Heis i o tome je tihopriao svom zarobljenika Vinter-born je mogao samo muklo da zarei i smrknuto da gleda. Heisovmonolog prekide dolazak mornara,koji najavi:

- Pristajemo uz podmornicu!- Nije teko prevariti posadu na

Zefiru - ree Heis tiho Vinter-bornu, a mogla je da ga uje jo iSisli Gringl, - Naa jahta je istogtipa kao ona koja e moda ve zapola sata dovesti pravu posadu podmornice. Nosimo i isto ime. Uspee-mo!

Jedan vitak ovek ukoenog pogleda bee ustao i na levu ruku navlaio nekakvu rukavicu s etvrtastim metalnim oklopom. OnIsproba zamah i brzinu pokreta

- Dade. za mnom! - pozva He-is.

Onaj ovek s metalnom rukavicom lako poskoi i na neobian

nain nae se kod vrata ka kojimaIP ioo- To je Dad Hamblebi, nenad

maan u borbi bez oruja Udarcemsvoje oklopljene pesnice usmrti o-veka ak i kad ga udari u grudi -apatom je obavetavala SisliGringl zarobljenog Vinterborna

Za Heisom su izlazili, jedan pojedan, budui lanovi posade pod

mornice, kad bude oteta Devojka jegovorila Vinterbomu i dalje, kao danije mogla da uti u ovom munomtrenutku:

- Taj s redenicima i tekom ma-inskom pukom je zli Ejri Mebin...A to je kockar Badaf. Nikad nijebez pila karata u rukama, ili u


15/101

depu. Zna i trikove... Ona dvamomka ne znam, a trei je MielLevinson. Nosi nadimak Tuni, aeto i sada kao da e da se rasplae... Ne znam ko je ovaj sada, alieto izlazi i uvek ozbiljni aljivinaDord Kejzi... Sad je red na nas...

Sisli s jedne strane, a jedan od

Heisovih ljudi s druge povedoezarobljenika. Zaustavie se kodograde. Odatle se videlo kako stra-ar kod kupole podmornice mirnostoji s mainskom pukom obee-nom o rame. Ba tada se spustigumeni odbojnik sa jahte i njenbok poe da se primie podmornici,iz koje izie jedan mornar i dohvati

kuke skiopivug ulOSta prelaz napodmornicu. Hvataljke na podmornici su bile ugraene s obe strane.

Kad se most zategnu, prvi sieDad Hamblebi. Odmah za njim bio

je Heis. a onda Ejri Mebin, koji jeiza sebe skrivao teku mainskupuku. Kod zavretaka cevi za izbacivanje raketa nalazio se drugi stra-ar i Hamblebi se uputi k njemu.

Norman Heis se nae uz straara,a Ejri Mebin polako se pomae dase nae iza lea onog mornara koji

je prihvatio most. Ali, jo niko nijenapadao. Neto se ekalo, a ostalinapadai su polako silazili s jahte.

Tada odjeknu eksplozija na stoti-nak jardi od podmornice i jedanribarski bord se nae u plamena

Tz podmornice se javi jedan ofo-cir i spusti se na platformu. Za njimizioe jo dva vojnika. Svi su gledali ka zapaljenom brodu.

Gledajte tamo! Sta to moe dabude?! - uzviknu Heis upiruiprstom nekud desno od broda u plamenu.

Bio je to signal za napad. Hei-

sove rei su znaile: Napadamo.Hamblebi udari straara kod cevi iovaj skliznu u voda Heis noemubi drugoga, a Mebin mlatnu o-veka pod sobom tekom mainskom pukom i ovaj pade.

- Ne!.., Izdaja! zau se uzvik.Jo nekoliko krikova ue se

samo izbliza, jer tamo dalje su urlale vatrogasne sirene, zvonilo jeneko teko zvono i uli su se dozivL

Jo nekoliko trenutaka i zau seHeisov glas:

- Govoto je! Ukrcavajte se i svakneka nae svoje mesto!

Kapetan jahte Mikena je bio

nagnut s komandnog mosta i sadanaredi da se most otkai s podmornice i povue. On je uz uho draoaparat slian starim toki-voki ureajima. Takav isti je imao i Heis.Njih dva su se sporazumevali.

- Povucite se da nam ne smetate, ali drite spremne reflektore imitraljeze - ree Heis.

- Ne treba mi ponavljati, jer to jepc planu - ree kapetan jahte Do-ua Ledlou.

- Tano je. Su - nasmeja se Ks-is. - Ja govorim, jer uzbuen sam.Sve ide lako i po planu da oveknema na emu da iskali napetost.

- Bolje je ovaJio - ree kapetandok se brod pomerao unazad.

Sada odjeknu nova eksplozija, ali

jo dvesta jardi dalje od broda u plamena S obale se nije moglo dospetineposredno na podmornicu, jer jebila ta,ko ukotvljena. Jedna patrolabritanskih marinaca stie otvorenim terenskim automobilom donaspram podmornice.

- Halo, je li kod vas sve u redu?- dozivao je jedan podoficir.

- Sve je u redu! Spremamo se daisplovimo! dovlknu Heis koji jesedeo na ivici kapka za zatvaranjekupole.

Postojala su i bona vrata kupole,ali njihovo zatvaranje je bilo kom-plikovanije, pa su se otvarala samokada je poinjalo opte iskrcavanje,ili ukrcavanje. Sada su bili priteg

nuti svi zavrtnji i gurnuti os i^rai.Heis se sae i nekome izdadeuputstvo, pa ostade da sedi na kupoli Odatle je video kako se podmornica udaljava od lukobrana.

Cela operacija potrajala je nepunih etvrt asa. U luci jo niko nijeslutio da je podmornica oteta.


16/101

Samo se luka patrola zbog neegavratila na dok. Podoficir primetidva lea u vodi i k njima uperisvetio snane depne lampe.

I podmornica i jahta su se brzoudaljavale. Izmenjae poruke radioureajima i poee da se razilaze.

Podmornica je brzo plovila povrinom prema svetioni^ Long Send,a jahta skrenu ka jugu i zae zaostrvo Folnes.

Ba kad je na obali nastao pakonove uzbune, podmornica Zefir jezaronila Sledila su iznenaenja

jedno za drugim. Luke vlasti sugovorile o leevima amerikih mornara na mestu gde je do malopre

bila podmornica- Odgovoreno im jeda se sve dri u najstroijoj tajnostiA najvee iznenaenje moda je zasve obavetene bilo to to su u Londonu ve znali ta se dogaa.

Heis otre flaster sa Vinterbor-novih usta i naredi da ga SisLi od-vee. Bili su u komandnoj kabini

- Eto. uspeli smo! - ree s ushienjem Norman Heis. - Sada smomi gospodari situacije.

- Ne verujem u to, gospodineHeise - m imo ree Vinterborn.

- Priate gluposti, porunie.Sada nam vie niko nita ne moe- odgovori Heis.

- Nee proi ni sat, a napaenas ostale podmornice lovci - nastavi Vinterboi-n.

- Nee se usuditi, jer bismo ispalili prvu raketu, radi opomene. No,siguran sam da nee Z4itrebati takodrastian koiak smekao se Norman Hfcis.

- Tamo su eksperti,..- Da zato. Javljeno im jc da ste

vi s namM. Vinterborne. Isl:ina, malo^nio ulepi,ali .stvar. Ne znaju da smovas oteli, vt-ij .samo to da ste nal.':"oda spr.jm,ii da laiiSlrate rakete.'Jbodlli ;;mo ih da im.anio i Ojâlo,obuer.3 m(jrrik'3 izloii Heis ipritisni; jedno duprne.

Oi;vori ze cldcpljen.i odeljak punbaca pia.

- Vi-ed. ia '/eiiki L3p3h

- ree on vadei ae iz leitauvrenih oprugama

- Ja ne pijem - ree Vinter-bom.

- Pijete ponekad. Istina, najeepivo, ali ipak... Zar da nastavimoda reimo jedan na drugog? Ne! Bi-emo prijatelji Sad ste vezani uz

nas i tako ostajete. Mi smo velikoduno planirali da vas uinimo bogatim, ali pod uslovom da sarau-jete - govorio je Heis sipajuipie u ae.

U odeljku je bio i friider zasvega par boca sode. Bio je to maliluksuz za komandanta podmornice.Inae je i sve ostalo bilo luksuzno,isto i udobno koliko je to moguena skuenom prostoru.

Geri Vinterborn je razmiljao, pakao nehotino prihvati au kadmu je Heis dodade.

- Koliko leda i sode? - upitaHeis dok je usluivao Sisli.

- edna sam - ree ona. -Hou dosta sode i leda

- I ja - ree Vinterborn prua

jui svoju au s istim viskijem.Heis se smekao, pa upita;- Hoemo li da nazdravimo sa-

radnji i buduem uspehu?- Hoemo - prihvati Vinter

born.Kristalne ae prijatno zazveae

i oni otpie.- udno je da smo se nas dva

nali ovde zajedno, a oba smo bili

ameriki oficiri, sluili na jednakim podmornicama i stigli u London - ree Vinterborn.

- Calv su nam se preci u priblino isto vreme otselili u Ameriku, a mi se iste godine vratili idobili dravijanst-vo svojih dedova- dodade Heis. - Jedino se malorcLzliltuju uzroci naputanja iVIorna-

; ice Sjedinjenih drava.~ Sad smo ovde - re.:e Vinter

born. - Napolju je ve dan i ose-am umor...

- Hajdo, Sis li, p ra v i rr.u dioitvo.Od(jG'/ara j mi zr'. r.je:ôvo ra.soolo.a-njo - pa.smejî 53 HeOin. - A vi,

1;;


17/101

spodine Vinterborne, oseajte sekao kod kue. . Poznajete rasporedprostorija. Uzmite kabinu za triprva oficira. Mesta ima dovoljno,pa ete u njoj biti samo vi i SislL

Vinterborn zastade i zagleda muse u lice, a onda upita:

- Otkud tolika privilegija za

mene samog?- Sisli mi je iskreno priala Onaje uivala u onome to se dogodilomeu vama - odgovori Heis.

Vinterborn htede da kae da seto uivanje pretvorilo u podvalu iizdaju, ali outa. Sisli ga uze podruku gledajui iskosa s osmehom izadovoljstvom.

Kad se naoe u kabini, Vinterborn isproba radi li radio prijemnik, Prijem je bio dobar, to je znailo da plove s istiirenom ploveomantenom On potrai London i os-lunu nekoliko programa. Prebirao

je po skali, ali niko nije javljao bilota o otmici podmornice. Ve jeshvatao da e to i dalje biti tajna,koja e se najbriljivije uvati Ko

bi se usudio da izazove panikumeu desetak miliona stanovnikametropole. Nee li to biti deo pret-nje zloinaca? pomisli i odmahpostade svestan istine. Ipak bio jedovoljno snaan da potisne crnemisli i utonu u san ne svlaeiodelo sa sebe. Klimatizacija u podmornici je bila dobra i nije mu bilotoplo.

Probudio se prvo pomislivi da jetek jedan sat posle ponoi, pa tekkasnije postade svestan da je to jedan sat posle podne. Iznenadi gapotpuna tiina u podmornicL Zakljui da je podmornica zaustavljenai ukotvljena.

Sisli je leala, oito gola, pod ar-avom i toplim ebetom. On poeda u tiini istrauje kabinu. U metalnim odeljcima nae obeene uniforme oficira koji su ranije boraviliu toj kabini. Bilo je i dovoljno vea,pa on poe da odabira ono to bimoglo da mu koristi. Ba u tre

14

nutku kad je hteo da se svue i ueu kupatilo, zau se melodian zvukpozivnog signala interfona On sejavi:

- Sluam!Tog trenutka Sisli otvori oi, os-,

mehnu mu se i malo se podie najastuku.

- Ovde Heis - uo se glas voeotmiara - Govorim na liniji zasve odeljke podmornice. Nadam seda ste svi dobro spavali. Za jedansat sastaete se na zajednikomruku. Potrebno je da sadanji deurni, a to su Badaf i Kejzi, ostanuna svojim mestima To isto vai i zamene, jer sam preuzeo dunost odHamblebija Osveite se i odaberitepotrebnu odeu. Ko eli moe daobue uniformu, ili ono u emu senajbolje osea. Uspostavljena jeveza s naima u Londonu. Javljajuda je sve u najboljem reda Moemoda se odmaramo i uivamo...

Znajui da je pojedinani razgovor na ovoj liniji trenutno nemogu, on ode u kupatilo. I tamo se

uo Heisov glas. No Sisli ue i oniiskljuie ureaj.Ovde je tesno za dvoje - ree VLn-

terborn.- To je dobro - nasmeja se de-

vojka. Bar emo biti jedno uzdrugo. Zar nije dobro ovako?

- Panja, torpedo! - naali seVinterborn.

- O, ti zaista veto lansira neostade mu duna Sisli GringL

Ruak je bio hladan, ali dobar.Trajni hleb je bio ukusan, konzervenajbolje vrste, slatkii francuski,dobri i pie veto odabrano.

- Zalihe su dovoljne za mesecdana, ako niko ne pretera u loka-nju - ree Dad HamblebL - A nikome ne bih preporuio da se na-pije, jer kazna je svaki put pet procenata pripadajueg dela bogatstva a to moe da bude svakiput i nekoliko miliona fun ti..

- Ima li ta da se odmah podeli?- pitao je Albert Badaf.


18/101

u kasi podmornice ima tri i pohiljade fimti i deset hiljada dolara.To e biti podeljeno, jer u ta bi sekockali oni koji to vole odgovoriHamblebt

- Ovo je uivanje, momci! - uzvi-knu Ejri Mebin. - Ja sam strepeoda e sve ii mnogo tee.

Ba u tom trenutku u podmorniku trpezariju ue Heis. Nosio jekutiju iz koje su virile novanice usvenjiima

- Ve sam na jednake delovepodelio prvi plen - ree on i poeda deli novac.

Jedan svenji prui i Vinter-bomu. Ovaj ga uze i strpa u dep.

Poto podeli novac He poe dagovori. Objanjavao je u emu jesigurnost koju uivaju od sada N jihova pretnja Londonu je osnovanai strana Sigurno je da niko nemoe pruiti otpor. U pitanju jesamo brzina kojom e banke moida sakupe deset miliona fimti

- Deset miliona?! - zauenouzviknu Sisll

To je samo prva trana Dravatreba da nam isplati punih sto miliona - ree He.

- Zato ne sto milijardi? ozbiljno gledajui upita Dord KejzL

- Toliko Velika Britanija nemoe da plati, a da ne bankrotira.Sto miliona nam je dovoljno da ponemo. Mi smo ipak rodoljubi i ne

emo da unitimo otadbinu - sme-jui se ree Dad HamblebL - Uze-emo gomile dolara rublji, maraka,guldena kruna franaka... Ceo svetm'orae da plaa, redom...

- Zar smo tako moni? - upitaSisli Gringl.

- Ml se ne bojimo rata. jer neemo ga izazvati kao odmetnici -objasni Heis.

- Ali kad dobijemo prvih desetmiliona, ve tada emo svi biti bogati - upade Vinterbom. - Nikonee hteti da pogine kad je ve bogat

- Ne udaraj na na moral! - veselo uzviknu Heis. - Nisi psiholog,

jer inae bi znao da svaki milionersanja c tome da bude milijarder. Anama trebaju milijarde da kupimoitav jedan kontinenat i da ivimou bezbednosti od drugih atomskihsila No kad zaelimo da stanemo,mi emo se zaustaviti. Ljudi kojinas vode, znaju ta rade...

- Znai li to da nismo samostalni? - upita Vinterbom.- Sve je u rukama nas koji smo

ovde. Mi moemo da zapretimo isvojim ljudima na obali - odgovoriHeis. - No potrebni smo jedni drugim a Odavde ne moemo da pripremimo sve to nam treba za na budui ivot.

- Ve godinu i po dana se grozniavo pripremamo i nita nije ugrozilo nae planove - primeti AlbertBadaf igrajui se pilom karata zaigr^ - To znai da naa druinaodlino radi. Ja ne znam ko su mozgovi, ali im verujem, jer injenicepotvruju da su bili u pravu. Modani oni ni mi nikada ne bismo ispalili neku raketu...

- Zastranjuje, Ale! uzviknuHeis, Ako ne pone plaanje, ispall-emo prvu opomenu. Posle e seceo svet uvati da nas ne izazove.

- Ali to je..; - zausti Badaf, alise odjednom nasmeja i uuta

Svi su razumell da je hteo dakae da je to strano. Svi su to i mislili, pa mu ne zamerie. No svi oni,sem Vinterboma, briljivo su odabrani. Svaki je bio spreman da uniti deo sveta da bi u onom drugombio bogat i moan.

- Sada o svemu tome ne trebada razmiljamo - ree NormanHeis kao da zna ta im je u glavama BUdirho veseli, oprezni ispremni na sve. Kako smo uspenozapoeli, verujte mi da emo tako

uspeno i zavriti poduhvatUmesto da spree razmiljanje o

neprijatnim stvarima Haove reiga podstakoe. Svi su poinjali darazmiljaju. No niko nije slutio datako poinju nesluene muke, kojee im pritiskati due sve jae. Rasta-

isr


19/101

kae im nerve i nagrizati raspoloenje. Te opasnosti su svi slutili, ali ih

jo uvek nisu dobro shvatali- Moda bi trebalo otploviti k

Japanu - ree Ejri Mebin.Svi ga pogledae, ali niko nita

ne ree. Heisova usta su bila maloiskrivljena, a pogled sumoran. On

konano ree:- Cim pomislite na neto runo,

ili to vas zabrinjava, odbacitetakvu misao znajui da ima ko dabrine o svemu tome. A ako vas neto ipak bude muilo, poverite semeni. iveU!

m

Iako je bio umoran i uzbuen,Donald Sikert je morao da krene.Na stolu u njegovoj biblioteci nalazila se hrpa papira. Bilo je tu ise-aka iz novina i asopisa, beleki sgrubo raenim crteima i planovas objanjenjima, knjiica, fotografija i zbirki mikro filmova. Potobee pregledao neke mikro filmoveuz pomo svog projektora spregnutog s optikim itaem, on pritisnuone kapke dlanovima ruku. Ostao

je tako nekoliko dugih minuta i pritiskao oi, jer to mu je prijalo. Trese zbog oseanja da je neto ustala^salo vazduh oko njegovog lica.

Vrata biblioteke su se neujno

otvorila, jer bila su izraena na naroiti nain i na kuglinim lea-jima umesto arkL A pokretanjevazduha izazvalo je lako i brzo kretanje Dejn Vitin^on, koja je koraala lako i brzo obuena u dugusobnu haljinu. S blagim talasomvazduha, koji on osetl na svom licu,do Luna stie i zanosni miris koji jeDejn upotrebljavala, a ijem stvaranju je doprineo sam Sikert u svo

joj hemijskoj laboratoriji.- Umoran si, vidim - ree

Dejn i stade iza njega, pa se naepreko njegovog ramena i poljubi gapre nego to je on skinuo dlanove soiju

Sikert se nasmet i prstima

opipa mesto blizu uha koje je onapoljubila

- Radujem se to si ve stigla -ree on i obujmi je rukom oko po

jasa pa je ne ustajui podie t ^ oda ju je preneo sebi na krilo.

- Sam mi je ve neto rekao doksam smetala kola - .ree DejnVitington milujui mu vrat svojomnenom, prohladnom rukom. - None shvatam ta bi ti mogao da uini. To je strano'... Nadala sam seda preteruje kad si govorio da jeto mogueg

- Oni koji su duni da se brinu osigurnosti, potpuno su zatajili -udahnu Lun. To je isto kao kad

bi neko iskopao vuju jamu i nanjeno dno postavio otre koce bana mestu gde se igraju deca

- ta si sve saznao? Priaj mi -ree Dejn i premesti se s njegovogkrila u fotelju smetenu poredstola.

- Podmornica je oteta odmahposle ponoi, ali to se taji. Zamisli

samo da se objavi ta moe da sedogodi Londonu poe Lun. Mi-lioni ljudi bi krenuli da bee...

Lun je slikao apokaliptine sceneu sluaju da deset miliona ljudikrene u bekstvo Iz grada a ondanastavi:

- Intelidens Servis. SkotlandJard, naune slube i mornarica su

nemoni. I ta da se preduzme pro-tivu ljudi spremnih na sve, pa i naunitenje celog sveta, ako bi im tobilo mogue, samo da postignu onoto su naumili Jednostavno, ta podmornica je negde prilegla i ekaAko se ne ispuni njihov prvi zahtev,opomene radi ispalie prvu raketus nuklearnom bojevom glavom. Na-stupie katastrofa stranih raz-mera ak i ako je ne bace na samLondon...

- Mogu li oni to. Donalde? upita Dejn vidno potresena

- Mogu - potvrdi Lun. -Uveren sam da mogvL

- ta je osnova tvog uverenja?- upita Dejn.


20/101

- To je duga pria, ali pokuauda ti kaem ono to je najvanije -nastavi'Lun da pria. - Otmiariatomske podmornice imaju obuenu posadu, a s njima je i izvesniGeri Vinterborn, bivi oficir za lansiranje raketa na jednoj podmornici iste klase. On u svakom tre

nutku moe da ostvari pretnju. Aon je ovek kome je uinjena nepravda. Prosto je izbaen iz mornarike slube zato to je vie putagovorio da su sva nuklearna orujau svetu zloinaka i nemoralna.Moda sada misli-, E, pa videetekako izgleda jedna mala nuklearnauena, pa prosudite ta vi inite

ucenjujui oveajistvo u celiniMogue je da taj ovek tako razmilja, ali i da je jednostavno praktini kriminalac koji hoe da se nalak i prilino siguran natn domogne nesluenog bogatstva.

- A ko su ostali otmiari? upita Deja

- Ne znamo ih sve. iako ne samo

to ne skrivaju svoja imena, ve ihkazuju da potvrde svoju mo - odgovori Lun. U bandi je jo jedanbivi pomorski oficir, koji je radiona redovnom snabdevanju podmornice, kao lan komande. On znaveoma mnogo. Tvrdi da ima svesame birane strunjake i za tehniku I za plovidbu.

- Kako se sve to zna? pitala jedalje Dejn.

- Imaju svoje ljude u Londonu, ilinegde drugde. Oni su znali i telefonski broj nekih ministara. O otmicipodmornice javili su nekome odnjih u Istom trenutku kada je izvren napad tamo gde je bila ukotvljena. Odmah su skrenuli panju da

uzbuna mora biti tajna - priao jeLun. - Oni ne prete samo ispaljivanjem rakete, ve 1 obavetavanjem

javnosti o opasnosti koja pretigradu. Cim su poela da rade ministarstva, Predsedniku vlade je stiglo

jedno pismo. Meni je data kopijaEvo, proitaj.

Lun na stolu nae list papira iprui joj ga. Dejn poe da ita:

Giospodo,Obraamo se svima koji oc^ova-

raju bilo za ta u Londonu i celojdravi Sami odredite koga da oba-vestite o ovome, mislei pri tome dane izazovete paniku ogromnih raz-

mera. Oteli smo atmosku podmornicu Zefir


21/101

ne zna ta moe da koristi - nas-meja se Lun.

- Sve je ovo na prvi pogledskoro neozbiljno. Izgleda da ucenji-vai sve shvataju olako. No kad seukljui injenica da su oteli podmornicu i da mogu da ostvare svojepretnje... - ree Dejn potresenim

glasom,- Radio sam nekoliko sati naovome i konano sam zakljuio daplanovi otmiara nemaju pukotine.Svi njihovi sauesnici, koji nisu napodmornici, mogu mirne due dase otvoreno jave Intelidens Servisu, ili Skotland Jardu. Niko nesme na njih staviti ni prst - upade

joj Lun u re. - S nestrpljenjemsam traio neko reenje. Oni moguda nakupe nesluena bogatstva, azatim da zahtevaju da se to zaboravi i da niko ne bude pozivan naodgovornost, ili uznemiren na bilokoji nain.

- Kako to?! - iznenadi se Dejn.- Ne sme se smetnuti s uma da

je to atomska podmornica u pot

puno mobilnom stanju. Njomemogu godinama da prete elomsvetu - odgovori Lun.

- Je li tQ najvie to mogu dauine? - upita Dejn trudei se dase savlada.

- Mogu oni i da pokau zube.Ako opale nekoliko raketa na izabrane ciljeve, zastraie sve vlade.

Posle mogu da trae klasinooruje, slobodu organizovanja svojih ljudi irom sveta.. Nema krajalananoj reakciji zloina. Nb nadajmo se da e se nai neka pukotina. jer nita na svetu nije savreno do te mere da ne moe biti ipromenjeno, uniteno - odgovoriLun,

- A zato su obavestili ba tebe osvemu? I ko te je obavestio? pitala je dalje Dejn sad ve sposobnija za razgovor o uasnom dogaaju.

- Zna se da Artur Markin moedp. uspostavi vezu sa nmom 2^tra-.'l sv od njega da se zakune da e

utati. i da me povee sa doktoromHobartom.. - odgovarao je Lua

- To je astan naunik i tvoj obo-avalac. Znam to, jer kad god samga srela, govorio mi je o tome -upade mu Dejn u re.

- Ne slaem se s nekim njegovimfilozofskim tezama, ali kao oveka

ga veoma cenim - priao je Lundalje. - Njega je Markin uzeo usvoja kola i vozio ga dok nije biosiguran da ga niko ne prati i dasam se ja naao iza njegovih kola.Posle sam ga ja preuzeo kod BrukGrina- Primio sam ga u kola i on mi

je predao kopiju uene. Upozoriome je na rizik koji je vlada preuzela

obavetavajui me o svemu, iakosam ujedno progonjena i optuivana linost.

- A ta oekuju od tebe?- Samo da kaem ta mislim- Pa ta si odluio?- Ve sam neto i preduzeo -

odgovori Lun. - Javio sam da zasada moraju izvriti sve zahteve

otmiara Obeao sam da neu rizi-kovati nita, a preduzeu neto.

- Moe li mi rei ta smilja? upita Dejn zabrinuto ga gleda^juL

- Osmotriu izdaleka tu isplatuuene - odgovop Lun.

U devetnaest i trideset asova

mogao se videti ivahan starac stankim tapom ukraenim srebrnom orlovom glavom, koji je iaopo Tauer Hilu. Siao je do Kraljiinog stepenita, okrenuo se i proaogatom, pa se popeo do prilaza

Tauer Bridu. Cesto je prilazio ponekom prolazniku, ili.posmatrau ineto pitao, smekao se i klimaoglavom pa odlazio dalje. Tako je

opet obiao zidine Tauera osmotrio oba parkiralita u blizini, za^-rivao u ulice i opet se vraao. Konano je stigao opet na Trihitiskver i seo na klupa Naslonio jeglavu na dlan desne ruke i inilo seda je zadremao. Druga ruka bilamu je u depu 1 pokretala se tako


22/101

da je izgledalo da je to obino sta-rako drhtanje.

Meutim, to nije bio starac, vedobro maskirani Donald SikertDok je sedeo na klupi pomou

jedva vidljive slualice zadenute udesno uho sluao je neto uz pomosvog depnog primopredajnika naj-

'savremenije Izrade. Levom rukomje okretao dugme za talasne duine.Dok je do malopre etao oko kule.delio je mikro primopredajnike.Nekima je u prolazu veto prilepiomikro ureaj, a s nekima je porazgovarao i te trenutke iskoristio daih ozvui. Ovoga puta upotrebio

je naroito izraenu seriju primo

predajnika, od kojih je svaki imaodrugu duinu emitovanja, a njegovprimopredajnik je bio podeentako da ih prima onim redom ko

jim su razdeljeni*.U jednom trenutku uo je glas

Dejn Vitrngton.- uje li me. stari moj?

Lun izvue levu niku iz depa ine menjajui poloaj glave odgovori:

- ujem, najlepi cvete ovogasveta!

- Zavrila sam raspodelu isada sluam - nastavi Dejn.

- Da Ii si ta vano ula?

- Jo nita. Sedim kod ulaza u

kulu.- Nastavi sve kako smo se dogovorili - zakljui Lun i vrati ruku udep nastavljajui da pomera krui za skalu.

Traio je vezu i^ -Makfersonom,koji je takoe te veeri neprimetnoprikaio primopredajnike dvadesetorici ljudi i dvema enama. Preo

stale xive linije od dvadeset i etiri-na njegovom ureaju sluile su zave20i s Lunom i Dejn. Prva se nalazila na poetku, a druga na krajuminijaturne skale. Isto tako su bilipodeeni primopredajnici kojimasu se sluili Dejn i Lun. Tako nijebilo teko, i bez gledanja na skaluuspostaviti vezu.

- Konano, zadnjeg mu gavranau Taueru! uzviknu Samjuel Mak-ferson. - Taj svet malo govori veeras, a ba sam birao parove i onekoji su mi izgledali kao da nekogaekaja Malo pre sam prilazio jednom taksiju...

- Da li si uo neto vano? -prekide ga Lun.- Pa zato i priam, milion mu

muka - odgovori Makferson. -Tim teiksijem se dovezao jedan ku-travi, plavokosi momak u proive-nom modrom prsluku, iji rukavisu svetloplavi.

- ta je s njim? - upita Lun.- Ja sam toboe hteo da zaku

pim taksi, iako se to ne moe nadonjem stajalitu... - priao jemornar.

- Skrati! Znam ta si uinio, pareci ta si uo - prekide ga Lunkoristei mogunost primopredajnika da emituju i primaju istovremeno kao radio telefoni,

- Ne da oveku ni da porazgo

vara, milion mu milja okeanskihpustoi...

- ta si uo? - ponovi Lun.- Momak je rekao vozau da e

tano u osam sati utovariti nekekofere, pa e ii dalje - konanoree Makferson.

Lun pogleda sat Bilo je sedamminuta do dvadeset asova. Lepo

vee bilo je privuklo dosta etaa istvorila se prilina guva svudaoko kule, a naroito kod paba r okoparkiralita taksija.

- Posluau i ja tog momka pri-mopredajnikom -parnim tvome.Reci gde se nalazi na skali - reeLun ustajuL

- Na pretposlednjem zarezu. Ost

aje samo veza sa Jijom... Zna ve- odgovori Makferson.- Nastavi, a ja u obii tog

momka. Vidi Ii ga gde je sada?- Stoji tano na uglu Tajms

Strita i Tauer Hila - odgovoj^ mornar. -

Lun je odmah zatim geguckao nizTauer HiL Ugledao je momka koji


23/101

se smeio i pokretao telo kao daprati neku svoju neujnu svirku.Kad se nae pored njega, Lun zaista primeti da plavokosi mladiima skupljena usta kao da zvidi,ali zviduk se nije uo, moda zbogvreve i to je bio dosta tih. Toga trenutka prie mu lepa tamnoputa

devojka. Imala je dugu bujnu kosudelom smotanu u krunu oko glavevezanu tankim pletenicama spletenim od preostalih pramenova Nosila je nekakvu bluzu od resa i ruiaste platnene pantalone.

Lun z^stade kao da posmatraoblinji restoran. Toga trenutkaproveravao je da li je dobro uhvatio

mikro primopredajnik prikaentom mladiu.- Tani si, Efi - ree mladi. -

Ima li ta da mi kae?- Sve ide kako treba - odgovori

devojkaPo pokretanju njenih usana Lun

oceni da to govori ona, pa se po-mae malo dalje i osloni se na zidpod stepenitem. Izgledalo je kao

da ga je odjenom savladao umor.pa je zastao oslonjen na tap.

- Jesi li videla ostale? - upitamladi.

- Bile su tane. Val je obila svojdeo prilaza, a Kerolajn svoj. Obetvrde da nita sumnjivo nisu mogleda primete. Srela sam samo GlorljuCerston. Iznenadila se to me vidi i

pitala me je da li se viam s tobom- priala je devojka- Skrati, vreme je da priem

automobilu. Dakle, misli da nemaopasnosti?

- ^ozi& napred, a ja u vozautaksija rei da te prati. ValerijaMar ten i Kerolajn Oven pratie mekako je i zamiljeno. Tako nam nemoe izmai nita. Ali i ako nasuhode, ba me briga. Verujem i-lisu, jer taj zna ta radi - zakljuimomak i poe ka taksiju,

Lun bee ukljuio svoj minijaturni magnecdiGn, snimiosvaku re koju su izgovorili pJavc-kosi mladi i tamnoputa devojka.

Sada je izdalje motrio mladia, kojiue u taksL Luna iznenadi to to je isada uo mladiev glas. On se javljanekome pomou radio ureaja slinog Lunovom.

Nisam primetio nita sumnjivo - govorio je mladi. - Da,ovde je Stiv... Stiv Brejmer... Kakve

su to smetnje?... Stiv, Stiv Brej-m erl.. Do avola, beim dalje, jervreme e... Pokuau da se javimmalo kasnije, poto preuzmemrobu... Da, posle!

Taksi poe napred i stade uz plonik naspram severnog zidatvrave. Tamo se nalazio jedankombi Dva oveka su stajala kod

zadnjih vrata automobila Iz taksijaistra mladi i sasvim izbliza imree:

Vi oekujete mene, znam to.Volim to pada sneg.

Lun odmah shvati da je to Volimto pada sneg sada pred poetakleta moglo da bude samo lozinka.

Hoete li nam i vi pomoi upretovaru? - upita jedan od onih

IjudL Dajte mi prvi kofer ree

mladi, ije ime Stiv Brejmer Lunbee zapamtio.

Bila su etiri povea kofera. Lunoceni da su dobro nabijeni novanicama. jer su ih ljudi s naporom nosili To to ne postoje novanicekrupnije od dvadeset funti mnogo

puta je zadavalo tekoe, jer da bise poneo milion u novanicama odjedne do dvadeset funti trebalo jeuloiti dosta napora. A ovde se radilo o svih deset miliona.

Cim utovarie kofere, dva napredj dva izmeu sedita i prednjeg naslona pozadi u taksiju, mladi naredi;

Vozite Ist SmitfildomlA malo kasnije pokaza svetlosivi

sandbom i objasni vozau da pratita kola. koja nee izmai, jer devojka koja vozi fn.jdie se da ostanepred taksijem. Lun je sa aljenjemgledao za taiisijem iz koga je svetee dopirslO ^-mitovanje rei, pa se


24/101

konano izgubL On je bio dao obeanje da nee pratiti ucenjivae,niti na bilo koji nain prekriti njihove jasne i grube zahteve.

Poto obavesti Dejn i Makfer-sona da se vrate tamo otkud su krenuli, Lun poe do najblie telefonske govornice. Okrenu jedan

broj i odmah dobi vezu.- Ovde Hobart! - javi se ovek s

druge strane.Bilo je oito da je oekivao poziv.- elim da se vidimo, doktore

ree Lun.- Vie bih voleo da me prisnije

oslovljava. Zar nisam bio za tebesamo Lajonel, a ti za mene Donald?

- odgovori Hobart. - Hoe li dadoe k meni, ili da ja potraimtebe.

- Pre nego to se naeno trai odnajmonijih ljudi koji znaju ta sedogaa da mi se to pre istrae podaci o nekim licima - ree Lun.

- Mobilno stanje je svuda gde bimoglo da bude nuno. Samo kai 1

pokrenuemo neprlmetno pola Londona odgovori dr Lajonel Hobart. - Imam olovku, a mogu i magnetofon da ukljuim i snimimsvaku tvoju re. Stvorili su mi sveuslove i dali asnu re da me neeni ometati, ni uhoditi, ni prislukivati Kad im je prpa, onda se dredate reL Sami ne znaju ta bi poduzeli, pa se hvataju za tebe kao utopljenik za penu na vodi.

- Dovoljna ti je olovka, Lajonele- poe Lua - Belei: Stlv Brejmer,Efi Mortlok, Valerija Marten, Kero-lajn Oven i Glorlja Cerston. Trebanii sve o njima, a naroito adrese,zanimanje, mesto zaposlenja, poznanstva i sve drugo iz ega bi se

mogao izvui kakav zakljuak.- Mogu li odmah da prekinem ida traim podatke? - upita doktorfilozofije kao da je rutinirani detektiv.

- Prekini vezu i radi, a ja u joneto da pogledam, pa u da doemK tebi - zakljui Lun.

On se nadao da e Brejmerovmlkro odailja proraditi u blizininekog releja za pojaanje emisija,pa e jo neto uhvatiti osetljivl iusavreni Lunovl ureaji u skrovi-tu.

Kad je stigao tamo i spustio sekroz garau u prvi podzemni hod

nik, otvori skriveni kapak i pogledasignalnu tablu. Dve siune lampice uz slova S U bile su upaljene,to je znailo da su Sam i Dejn stigli. Dejn zatee kako proveravarad magnetofonskih linljei, koje suna sto dvadeset kanala pratile sveto se moglo emitovati sa podmetnutih mikro otpremnika prikaenih nepoznatim osobama oko

Tauera.

- Jesi li neto otkrila? - upitaLun kad stie u radio sobu.

- Tek sam stigla odgovorir)ejn. - Zajedno moemo brao daproverimo sve kanale. Pokazalo seodlinim to to si ugradio pokazivae za obavljeno snimanje. Istina,

mali broj odailjaa ovoga putanije nita emitovao, jer su obele-eni nosioci ostali sami i ne izgovarajui nita.

- Ti pretrauj prvu polovinu, a jau drugu - ree Lun.

To je znailo da ona povrati ipreslua prvih ezdeset, a on drugih ezdeset linija. No kako je biloupotrebljeno samo oko sedamdesetstenica, svakome je ostajalo potrideset do etrdeset linija. Nekenisu bile nita snimile. Pojedinetrake su sluane dok se brzookreu. Kada bi se uli piskavi, zbijeni zvuci, onda se ta traka pustida se okree kako treba, za sluanje. Visoko automatizovani Lunovlureaji, koji su nastali spajanjem

najboljih svetskih radio ureaja 1elektronike od Japana do Kanade iod Francuske do Australije.

Ipak e prolo vie od tri etvrtsata dok Lun nije uo jednu reenicu, iji prvi deo ga nije pokrenuo,ali na iji drugi deo se trgao.

21


25/101

- Halo, kapetane! Jesi li se iie-leo svoje Glorije? Ja sam mislila dae biti na jahti i teila sam sebe;Sluajte, gospoice Cerston, pa nemoete svake noi biti u zagrljaju

jednog pomorca On mora i daplovi... - govorila je uzbuenimglasom devojka.

- Prole noi sam bio na jahti, asada smo se ukotvili na Temzi, pasam doao da pogledam kako tekuposlovi. A ti, zato si ovde? - pitao

je mukarac.- Ne mogu nita da ti kaem...

Hari bi dao da me bace u Temzudobro uvezanu u dak i s dosta starog gvoa oko vrata, ako bih

brbljala - odgovori Glorija Cerston.- Dakle, po Harijevom naree

nju?- .. Hari Cilis... udan je to o-vek - govorio je pomorac. - No negovorimo vie o tome, jer u istomsmo drjtv'ii.Jesi !i obavezna da uini jo neto veeras?

- Ne, nita. Moram do dvadeset idva asa da stignem do HamersmitBrida. Pod mostom, na izlazu izKvin Kerolajn Strita ekae neka

jahta, koja nosi ime Neli. Trebada se ukrcam na nju - objasni devojka.

- Pa to je moja jahta - nasmejase kapetan. - Prole noi se zvaladrugaije.

- Zato ste menjali ime, dragi?Je li se u tvoje srce uselila kakvaNeli? - upita toboe s tugom devojka.

- Ne, nije - odgovori kapetan.- Samo smo prole noi nosili

jedno ime. a pre toga je jahta dobilaime od ranijeg vlasnika. On ju jenazvao Neli*. Jo mu nije isplaena. Sada neemo imati novanihtekoa.

-,O n d a da idemo zajedno? -upita devojka.

- Naravno! Noas e na jahtustii vie gostiju. Treba da smo naokupu - odgovori kapetan, - Do-'ukli smo i jedan veliki i luksuzni1otorni amac tipa riva. Izraen

je u Italiji i veoma je lep. Njime sesluila jedna devojka, kojoj sadaneko vreme amac ne treba To jepravi brodi. Ima kabinu kaorajsko gnezdo. Sada ja odreujemkako e se koristiti. Naravno,dau ga tebi.

- Ali ja ne znam da vozim amac. Sam zna da ne vozim ak niautomobil - primeti devojka.

- Nauie - ree mukarac.Posle toga nisu rekli nita vano.

Meutim, Dejn bee uhvatila deor ^ o v o r a tiva Brejmera Nestrpljivo je ekala da Lun zavri sliaa-nje trake koja ga je zanimala, pamu pokaza gde da prekopa svojeslualice. Onda je on u jednom trenutku UO:

- Kako je bilo. tive?- Sve u redu. Nismo nigde odstu

pali od vaeg plana, gospodine Ci-lise. Niko nas nije pratio, siguransam u to - govorio je Brejmer. -Kofere smo iskrcali i eto ih tamogde stoje one tri devojke. One su

radile besprekorno.- Moete li doneti sve kofere od

jednom? - upita Cilis.- Vrlo su teki. Sta je u njima -

ree Brejmer.- Znae veeras. Saekajte, a ja

u poslati jo dva oveka, pa zajedno doite ovamo. Na izlazu izove ulice kod lukobrana je ukotv

ljena jahta Neli Ukrcajte.se i ostanite na strai uz kofere dok ja doem. Vefujem da u stii im se ukrcate - zakljui Cilis.

Malo kasnije od Brejmera nije stizalo emitovanje. Lun s uenjemzakljui da na jahti rade skrem-bleri, smetai emitovanja Dakle,tamo su ukrcani ljudi s odlinomtehnikom. Neko vreme Lun je utaosmrknut i zamiljen, a onda se trei ree:

- Ja moram do te jahte, a ti eme zameniti kod naeg filozofa. DrHobart je divan ovek. Traio samda on od Skotland Jarda Inteli-dens Servisa i drugih tajnih slubipokua da sazna sve to


26/101

se moe o tivu Brejmeru, Efi Mort-lok, Kerolajn Oven, Valeriji Marteni Gloriji erston. No sada se svi oniukrcavaju na neku jahta Ipak, ti oddoktora Hobarta uzmi ono to budedobio u toku noi, a ja u sa Samomdo jahte - izloi Lun svoj brzostvoreni plan

IV

Dok su sedeli u automobilu zaustavljenom na desnoj obali Temze,naspram jahte Neli, koja je bilauz dok na levoj obali, Samjuel Mak-ferson je redao tihe, ali sone i sloene psovke, a Donald Sikert sluaoprenos preko svog primopredaj-

nika. uo je svaki um i glas okoDejn Vitington, koja je bila opremljena istim takvim minijaturnimradio ureajem.

Bilo je dvadeset i dva asa i desetak minuta kada je ona stigla ustan doktora Lajonela Hobarta. Onree:

- Radujem se to vas vidim, go

spoice Vitington, ali oekivao samDonalda- Dogodilo se neto zbog ega

nije mogao da doe, jer izgubio bidragoceno vreme pa je poslaomene. No ipak je on na neki nainprisutan. uje nas i moe da u svakom trenutku uspostavimo vezu -ree Dejn i pokaza zlatnu kopu sbriljantima na zapuku svoje svi

lene bluze.Bili su tamo dobro skriveni mini

jaturni mikrofon 1 antena.- A tako... Znai vi sve znate

ree dr Hobart.- Znam - potvrdi Dejn. - Sma

trate li da je to pogreno?- A ne! Razumljivo je da Lunu

trebaju vaa i MaJifersonova po

mo - odgovori filozof. - No uzgred sam pomislio kako se polako,ali nezadrivo iri krug upuenih ustranu tajnu. Ve se prave planoviko bi. pored Kraljice, trebalo danapusti London. Ljude kojima ver-uju imaju lanovi vlade, ali i bandaotmiaiTEL Poveravaju se... Cak i ja

s naporom spreavam samogasebe da ne razgovaram s nekimvrlo znaajnim ljudima...

- Moda nije dobro da vodimouopte razgovor - upade mu u reDejn. - Donald oekuje da mu kaete ta ste saznali od vladinihslubi o tivu Brejmeru, Efi Mort-

lok, Valeriji Marten, Kerolajn Oveni Gloriji erston.- Neto podataka je dobijeno.

Prvo da iskljuimo Gloriju Cerstoajer o njoj policijski i obavetajnikompjuteri ne sadre nita poeda izlae dr Hobart - O tivu Brejmeru se zna da je mlad ovek sklonpustoloAanama, ali i zloinu. S policijom je dolazio u sukob prilikompokuaja da stvori etu plaenika,koji bi za novac ratovali u Africi.Posle toga bio je pod sumnjom dase bavi ucenama, aU je puten zbognedostatka dokaza. Ve dve godineuspeva mu da ne padne u ruke policije zbog sukoba sa zakonom

- A devojke? - upita Dejn.- Treba da dodam jo to da je

vien u drutvu izvesnog Harija Ci-Usa - nastavi dr Hobart. To jeovek koji je neduan bio optuenza pokuaj ubistva i pljaku, pa jeodleao sedam godina na robiji potpuno nevin. Sada ima trideset i trigodine, ali izgleda kao da imaskoro dvadeset vie. Izboran je. nes-rean i ogoren. Dobio je odtetu,ali to mu nije moglo nadoknaditisedam godina robije. On radi kaoslobodni stvaralac modela mukeodee, jer bio je kroja pre stradanja Nedavno je pokuao da stvoridetektivsku agenciju, ali poslovi munisu krenuh. Iako je na robiji bionevin, policija ga dri pod prismotrom. ..

- A li to je nepravedno, jer samikaete da je bio nevino osuen -primeti Dejn.

- On se alio na to, pa je iskazaoi snanu mrnju protivu policije,sudstva i vlasti uopte. Toliko o Brejmeru i Cilisu. A sada o devojkama,

jer sve tri o kojima se neto zna su

23


27/101

neudate - nastavi dr Hobart - EfiMortlok se esto via sa tivomBrejmerom, ali nije njegova stalnadevojka. Efi dobija pomo od roditelja, koji ive na imanju. Oni verujuda ona ui urarski zanat, koji jedvavie i da postoji u Londonu. Ponekad zarauje kao starleta u filmo

vima za reklamu i igranim, a ponekad se spusti i do prodaje svojihdrai Dakle, nije stalna prostitutkai ba zbog toga je upadala u neprilike, tue, demoliranja lokala isline guve, gde je intervenisalapolicija. Zato je i poznata, odnosnozapisana u pamenju policijskihkompjutera

- Dakle, nije udo to se onanala.. - zausti Dejn. ali naglouuta

- ta ste hteli da kaete? -upita skoro strogo dr Hobart.

- Moda su moji zakljuci suvini, pa sam se uzdrala, jer radise o dragocenom vremenu - odgovori Dejn. - A htela sam da kaem kako nije udo to se i ona

nala na mestu preuzimanja novcakod Tauera.

- Ona a moda ni Brejmer, niostali ne znaju ta su preuzeli - pri-meti dr Hobart. No da nastavimo. Valerija Marten je Francuskinja, koja je prlmUa britansko dravljanstvo, jer je neko vreme bilaudata za izvesnog Dada Hamble-

blja To je udak koji se bavio svim isvaim. On je varijetski opsenar, at-leta, uitelj borilakih vetina kaskader u filmovima... Poznato je da

je on stvorio itav sistem borbe uzpomo metalne rukavice koja senosi na levoj ruci. No kako je to opa^sari nain borbe, strogo je zabranjen. Zbog toga je on i hapen, jerbilo je tekih telesnih p ovreda,.

- Trenutak! - prekide ga Dejn.- Lun daje neki signal. Hou damu se javim.

Kad dr Hobart uuta, ona se javiLunu, koji joj ree da se uri i neemoi da odrava vezu. pa eli vrlokratko da uje ta se zna o ostalim

24

devojkama a zatim da zamoli joneto.

- I daj direktnu vezu Lajonelu -zakljui Lim. - Ti e moi da ujena razgovor. Posle razgovaraj snjim ta naete da treba jer mimoramo da usmertmo panju nadrugu stranu. Sam se nada da e

biti i togod guve.- Molim vas da se uvate - ree

Dejn. - Evo, dr Hobart moe da teuje.

- Sluam - ree Lun.- One dve devojke. Kerolajn

Oven i Valerija Marten su skoroistovetne po postupcima i kretanjusa Efi Mortlok. Jedino njih nema ko

da pomae. Cesto su radile zajednokao starlete. a i druge poslove.- Verujem da e mi mnogo kori

stiti sve to si veeras ispriao ree Lun. - Sada pokuaj jo dadozna ima li to opirnije o HarijuCilisu. Neka se prikupi sve to sezna, ali neka ga niko ne prati. On jeneka vana spona Treba da se znanjegova adresa...

- Ve je znam - upade dr Hobart. - Ima zasebnu staru kuicuna erlng Krosu, Vest Strit sto trL

- Upamtiu ree Lun.- Ima li jo ta vano, doktore?- Poele su pripreme da grupa

naunika, kojoj i ja pripadam, raspravlja o otmici podmornice. Bieto neka vrsta tajnog naunog save-tovanja, kakvo jo nikad nije odrane. Vlada eli da zna ta misle fiziari. hemiari. geolozi, pa 1 filozofi. ..

- Oprezno i do vienja doktore!- uzviknu Lun i prekide radioveza

- Ja mislim da mi neenio moida nastavimo koristan razgovor -

ree Deja - Najbolje je da se janaem tamo odakle bih mogla neto da preduzmem. Vama ostavljamposeban ureaj, kojim bismo moglida uspostavimo vezu, ako zatreba.

Ona dade dr Hobartu maleni pri-mopredajnik i objasni mu kako senjime slui. No to je bio poseban


28/101

ureaj, pa se nije ukljuivao uglavni Lunov sistem radio veza,koje su imale naroite izmenjivaetako da neko sa strane nikada nijemogao da uhvati neku re, jer svese ulo kao nerazgovetno zujanje.Za povremene veze s pojedincimasluili su ureaji kakav je Dejn

dala dr Hobartu.Den se vra,ti u sklonite i naterasebe da spava, jer svakog trenutkamoglo se dogoditi da je probude signali Lunovog poziva

- ta e ovoliko devoiaka najahti? - glasno se pitala Efi Mort-lok stojei sa Kerolajn Oven i Vale-rijom Marten u uglu brodskog sa

lona.Ba u tom trenutku do njih stie

Stiv Brejmer. Svaku pozdravi nadrugi, ali prilino nepristojan nain, pa ree:

- Vas tri ste sada vane linostiKomandovaete!

- Kako to misli, dragi? - upitaEfi Mortlok.

- Milo mi je to me tako prisvaja - nasmeja se Brejmer. - Samoneka tako bude i kad nastane oskudica u devojkama.

- ta izvodi? - upita devojka ilice joj se smrai

- Vas tri idite u kapetanovu kabinu. Tamo treba da dobijemo svojdeo plena i nareenja ta treba daradimo.

- Nareenja?! zaueno reeValerija Marten. - Pa ja sam serastala s Dadom zato da mi nikone nareuje.

- Sada smo mi gusarska mornarica - nasmeja se Stiv Brejmer. -Mislim da e uskoro videti svogbiveg mua. Kako ti se to svia?

- Ja i Dad se i sada ponekad

naemo... Ne slaemo se u nainuivota, ali u krevetu - odgovori Valerija Marten.

Prekide je glasan smeh prisutnih.- Pourimo, devojke - pozva ih

Stiv Brejmer. - Ostale enske neznaju ta se dogaa s njima. Onedobijaju hrpe novanica i spremne

su da s takvom nagradom siu i usam pakao. A bie im lepo...

- Sta treba da rade kamene! izSohoa? Kome one mogu da koriste? - pitala je Kerolajn Oven, ali

joj niko ne odgovori*

- Uestvovala sam u poslovima

koje ne razumem, prenosila porukekoje na shvatam i danima ekalada me neko pozove - pria la je Glo-rija Cerston ispruena pored kapetana jahte Doue Ledloua. Jedino je istina da sam dobijala i neto novca, pa sam mogla da saekam dok te opet vidim. Ja te volim ineu da idem s drugim ljudima,makar bila gladna...

- Bie bogata i znae ta radi- tiho joj ree Ledloa Sada treba da se obuemo i da preemo najahta Da zna da upravlja ovimmotornim amcem, koji moe daplovi i na otvorenom m ont ostaviobih te ovde da se odmara. Ovakotu moram da smestim jednog mornara, a nas dvoje deliemo moju

kabinu na jahti- Sta je to?... Kroz okno se pome-rilo neto kao zmija tre se Glo-rija Oerstoa

- Uinilo ti se, jer esto se odvode odbije neki otsjaj odgovoriLedlou. - Zmija u Temzi nema, aosetili bismo da se na amac popnei vea maka. Hajde da se obu-emo...

- Ne shvatam zato me muineki strah ree devojka. - Nisam se niega plaila sve do nedavno. Pa ta, mislila sam, ako zapadnem i u neprilike. ivim kakohou, a to nije bez riz ika Ali s ada ..Moda je to neki instikt ta mi topoinjemo, Doua dragi? "

- Priau ti noas u kabin i

- Znai da emo prenoiti ovde.- Zakljuuje 11 to iz mojih rei

da emo biti zajedno u kabini? Vidise da malo zna o plovidbi Isplovi-emo, ali emo moi i da spavamo- govorio je kapetan Ledlou oblaei se. - No treba da te upozorimda smo zajedno u opasnom poslu.


29/101

DaMe, tvoji instlktl te ne varajuImae i nove obaveze i dunostiModa e se od tebe zahtevatimnoge rtve, ali ti ih prihvatL To

je nain da budemo basnoslovnobogatL

- Ne razumem... Za veliko bogatstvo treba velika pljaka A ta

mogu ja da pomognem u takvompoduhvatu? - upita devojka.- Kad se ima mnogo novca, onda

poraste vrednost stvari, ljudi, uivanja. .. Nee biU pljake. Bogatstvo jeve obezbedeno, a prvi mllioni funtisu u naim rukama - ispria Led-loa

- Milioni?! Valjda nismo odneliblago iz Tauera?! - zaudi se devojka pomislivi na veernji posaooko drevne kule.

- Vie smo uzeli... Vie nego to\Tedi blago u riznicama Tauera nasmeja se kapetan. - I to je jovanije moemo da uzimamo koliko zaelimo.

- Hiljade funti?- Milione!

- ali U se?- Cak i milijarde - nasmeja se

kapetan. - Ali dosta prie i hajdemo sada. Prvo emo sii naobalu, pa emo mostom na jahtu.

Ona se brzo obue i pope se zanjim ba kad je on uzetom za vezivanje pribliio amac uz kej. Draoje ue dok ona sie, pa i sam skoi

na obalu. amac se opet odmae.Dok su se kapetan Ledlou i Glo-rija Cerston peli na brod izgledalo

je da je voda uz korito broda donelaneku tamnu loptu. No s broda jeniko nije mogao da ugleda, a onikoji su dolazili nisu osmatralitamne senke na vodi uz sam most

Dva straara, jedan na pramcu i

drugi na krmi jahte budno su motrili i na sam brod i na prilaze. Deurni na kapetanskom mostu pazio

je da maine budu spremne za pokretanje i posada na svojim me-stima. Ali nlko nije primetio da se

jedna senka pokree ispod mosta.Obuen u naroito lako odelo pd

gumiranog tankog platna i s ronilakom maskom na licu Lun je biozatien od prljave vode Temze, ali iod pogleda u toku noL Na rukamai uz pomo snanih miia on sepeo s donje strane mosta, a na palubu je ispuzao u trenutku kada sustraari bili okrenuti na drugu

strana- Stigao sam na brod - apnuLun u mikrofon svog prlmopredaj-nika - Da li me uje. Same?

Nije bilo odgovora, to je znailoda su na brodu postavljeni i ukljueni jaki smetai, koji ometaju bilokakvo prislukivanje uz pomo ra^dio tehnike, a i radio veza sa samog

broda nije mogla da radi dokskrambleri smetaja No Lun je pred-video i tu mogunost i sa Samjue-lom Makfersonom se dogovorio osvemu. Stari mornar trebalo je daostane na drugoj obali u automobilu i odatle osmatra amac i jahtu,koje je Lun eleo da posetL

Malopre, dok su na snanom isada vezanom amcu razgovarali

kapetan jahte NeU i lakomislenadevojka Lun je bio dopUvao 1doro-nio do amca Preko ivice i krozmalo okno na kabini on je provukao cevicu koja je samo njemu poznatom tehnikom pneumatike prenosila jasno svaki zvuk otuda To jebila ona zmija koju je primetilaGlorlja Cerston. Ve taj razgovor

uverlo je Luna da je imao ne samodosta vetine, ve i mnogo sree datako brzo dospe na trag bandikakva se jo nije javljala u istorljisveta Istina mnogi su predskazi-vali mogunost da zloincima uspeda se domognu atomskog orujaradi ucenjivanja

O tome je rezmiljao Lun kliz-

nuvi u senku ka kabinama na palubi Ve znatno iskustvo s brodovima, koje je sticao uz starog morskog vuka Makfersona pomoglo mu

je da nae ulaz na kome nee bitiprimeen i da proceni rasporedkabina razne namene. Tek sada jeshvatio da je Neli velika temeljita


30/101

ahta od mnogo vie tona nego toe to Izgledalo Izdaleka. Imala je sa-on, radio kabinu, restoran s kuhi

njom i mali bar sve aa-paiubi Prostorije na gornjoj palubi iza kapetanskog mosta pripadale su oficirima Osam kabina, dva brodskamagacina i pomoni boksovi bili su

rasporeeni ispred i iz^ mainskogprostora pod palubom.

Skrivajui se iza stepenita kojeje s palube vodilo na kapetanskimost Lun osmotri. Ja^ita je bila jaeosvetljena svetlima s obale, negosvojim sopstvenim. To je na drugojstrani, prema sredini reke, stvaraomraan prostor. Lun odlui da se

domogne straara na krmL Iznenada ga napade i onesveenoguvue u podna vrata. Bio je to stasitmomak u platnenim pantalonama,mornarskoj majici i kratkom kapu-tlu, zbog veernje sveine. Bio jenaoruan pitoljem

Lunov gnjuraki kostim bee seocedlo i on povrh njega navue

momarevo odalo, pa onesveenogmomka vezanih konopima gumuiza sanduka Depnom svetUjkomLun osvetu natpise. Bili tO SSII-duci s hrfLUSIn, piem i voem. Dakle, jahta je bila opremljena i zaduu plovidbu. Okolnost da je brodgraen s namerom da poslui kaoluksuzna jahta koristila je Lunu, jerovaj deo broda zbog svog tereta bioje odvojen od kabina za putnike iposada Odavde su kuvari i kelnerimogli da uzimaju hranu i pie nesmetajui onima koji su na jahtiradi odmora i uivanja Taj deoimao je i donji prolaz, ispod kabinaa po sredini korita Lun osmotri tajprostor i zakljui da su sa obestrane zatvorene komore, koje su

osiguravale brod od potapanja i usluaju jae havarije. Dakle, Lun jemogao da koristi taj srednji prolaz,pa ga sada obie. U pogonsko ode-Ijenje. moglo se ui looz jedna metalna vrata ovalnog obUka koja sus obe strane im ala krugove za pokretanje utvrivaa Lun ih ot-

krinu i ugleda jednog mainlstu,koji je bio oslonjen o nosei metalnitub. Razgovarao je s drugim koji jestajao na metalnom stepenitu ikome su se videle samo noge.

- Hoe Li me ko zameniti daodem 1 neto popijem? - pitao jeonaj oslonjeni o stub.

- ^ e e biti da si primetlo opordevolaka na brodu - ree drugi. - Ne brini, bie i za tebe... No, potoe ovde sve mobilno, moe biti slo-Dodan do jutra, ali ne sme se udaljiti Ja u javiti da sam deurni umainskom odeljenju.

- Hvala ti, Al! Drug si do vrh ka-tarke - nasmeja se ve u odeu zaizlazaJc iz malnske hale obuenimainist

- Sad sam saznao da ostajemoovde. ali mobilni, jo dve noi -ree onaj ije su se noge videle. -No svakoga trenutka moe dastigne zapovest da krenemo.

On odmah zakorai gore, a onajoslonjeni na tub proe platfor

mom oko motora zastade kod jednog ureaja pa neto opsova 1sieeramenima a onri [ Kam penjui se uz metalne stepenice.

Lun se vrati do onesveenogmornara proverl je 11 ovek dobroskriven od sluajnog posetloca,ubrizga mu sredstvo za uspavljiva-nje i u zaldonu dotera izgled svog

lica Masku za ronjenje sa tanunom, ali vrstom obrazinom i kapuljaom, obesl o pojas pored pitolja.Kaputl mu je pomogao da skrivaest vreica vezanih oko pojasaodela za ronjenje, u kojima je do-neo potrebne predmete za ovakavprepad.

Sada se Lun upusti u izvianje neskrivajui se, ali stalno se drei usenct Odjednom se blizu njega po

javi jedan mornar i dovUmu mu:- Hej. Enuze! Smem U neto da

te molim?- Da - kratko i muklo ree Lun

sagnuvl se kao da neto opipavana obui.


31/101

- Za pola sata treba da te sme-nim na strai, a malopre samukopao* s jenOni Curom. MaJahoe. kae to oim a.. ree mornar okreui nekakav predmet uruci i gledajui u njega

- Pa? - upitno ree Lua- Kad bi ti i sledeu sm ena..

Ako treba posle da ti se dvostrukooduim - dodade molilac.- Moe - ree Lun i zakalja se.

- Tornjaj se!To izree kroz tobonji kaalj i

tako se obezbedi da mornar neposumnja neto zbog nepoznatogglasa Tek to je to izrekao, mornarse izgubi. Lun se obradovao, jer to

je sada bila srena okolnost. Moeda ostane neprimeen i da se pobrodu kree kao straar. Trebalo jejedino da se uva straara napramcu.

Sa stepenita pod komandnimmostom on proceni da u salonukod kapetanske kabine, na brodovima obino odvojenom za potrebe

odmora oficira i samog kapetana,nalazi vie osoba Kad se vrata ot-vorie_ prilikom ulaza dva nepoznata mukarca on je niCeSG 5 Vl-iida tamo ima i vie ena Da bi priao tom delu i oslunuo, morao jeda se popne meu ukrasne trubeventilacije. Tamo se zakloni i potrai mogunost da promoU cev-icu za prislukivanje. Nije bilo nikakvog otvora a kruna okna subila zabravljena iznutra Zato onpromeni vrh prislunog ureajaUz pomo ventuze ga uvrsti naokno. Zavesa na drugoj strani muje omoguavala da to ostane nepri-meeno. On udenu pneumatskocrevo i odvi kalem. Crevo je mogloda dosegne i est jardi, ali njemu su

bile dovoljne dve, jer najblii zaklonmu je bio na domaku. Sada je sluao. nepomian i prilino dobrozaklonjea

- Molim da se ujemo! - uzvi-knu u jednom trenutku kapetanLedlou.

Kada agor prestade zau se gias

oveka koji nije zvuao prijatno. Namomente je Dio piskav, a na momente prom ukao. On ree:

- Skupili srno se zato da se oba-vestimo o velikom uspehu naegpoduhvata koji e izmeniti ceo naivot...

Opet nastade agor,

- Ima li love? - upita neko.- Molim vas! Molim! uzviknukapetan. - Sasluajmo gospodinaCilisa!

- Neu govoriti o vrsti poduhvata, koji je velianstven i nedostig-nut u prolosti, jer to je tajna - nastavi Cilis.

Opet poe agor pomean sa sme-

hom, pa se ponovi i kapetanova opomena- Neki od vas znaju ta se do

gaa pa u ja rei samo ono to jevano - nastavi Cilis. - Dakle,uspeli smo, pa hoemo da osetiteblagodati toga Svi vi ovde, kao i ostali lanovi nae brojne druine, do-biete veeras po sto hiljada funti uTiovanicama..

- Je li to neka ala? smejuise upita neko.

Zaue se i glasovi oduevljenja- Ng te samo deo b l^ a koje

vam pripada - nasiavl CiliS: ~Sada dajemo po sto hiljada samozato da ojaamo moral i poslunost.Svi vi koji ste pozvani ovde na razgovor, kao i ostali na brodu, ost-aete na okupu. Neki e sledee veeri imati posla na obali, ali vratiese ovamo. Posle emo otploviti nakrstarenje. Bie uivanja i odmora,a obaviemo i neke korisne poslove. Ima li pitanja?

- Hoemo li moi u toku danada obavimo line poslove? - upitaneko. Mislim na odlazak s broda

i zadravanje u grada- Svakako, gospodo! - uzviknu

smejui se Cilis. - Samo vas upozoravam da niko ne sme da se opije.Istina birani ste tako to smo ispitivali nije 11neko pijanica ili narkoman. Takvih nema Jo je vano dasvako od vas zna u sluaju da doeu sukob s policijom ili ako bude


32/101

uhapen, treba otro protestvovati itraiti potovanjei^ ugovora sa glavnim inspektoromv Skotland JardaDenkinsom. Zapiite to ime i brojtelefona na koji se trai pomo...

Lun je sluao, pa i sam zapisa iime glavnog inspektora i broj na

koji je trebalo traiti pomo. To gaje nateralo da se pokrene. I ba kadje vratio malenu belenicu u nepromoivu vreicu, on nad sobom zauglas:

- Ustani polako, mome, ali pazida ti ape budu na vldelu i mirne,

jer lako pucam, a dobro pogaam!Lun se polako okrenu i ustade, pa

mu se lice nae na svetlia.- Ko si ti. do vraga?! - zaueno

ga je gledao straar s pramcadrei ga na nianu svog glomaznog pitolja

- Radi se o krupnoj lovi, prijatelju - odgovori Lun. - Dobijamo posto hiljada, a ako smo pametnimoe i mnogo vie...

- Pitam: ko si? - ponovi straar.

- Zar si orav? Ne prepoznajeme, je li?! - toboe zapanjeno reeLun. - Zar me nisi malopre smeniona strai?

- 'Ja sam smenio Broka napramcu... - zausti zbunjeni straar.

- A, tako... Ti si van igre - nas-meja se Lun. - No to emo popra

viti Ja sam na strai tamo pozadi,kod krme. Ali doao sam. kako jedogovoreno, da ujem ne radi li seto iza mornarskih leda. Oni delepo sto hiljada funti. Hej, stol Moeli da zamisli. A je li nama ta reeno?

- Nije ree straar. ali jovre jo drao pitolj.

- Evo, uzmi i pogledaj, pa e seuveriti - ree Lun i odnekud mu seu podignutoj ruci stvori predmet slian duvankesL - To vredJ zn a ti..

Mornar oprezno levom rukomuze vreicu Pripreti Lunu da epucati na prvi sumnjiv polu-et, paprinese vreicu blie sebi. Zapahnu

ga nekakav otuan miris i on naglooseti nemo. Prvo mu se ruke spustie 1 ukole, a onda onemoaenoge. Lun ga prihvati da ne padne splatforme, pa ga odvue na pra-mac. Tamo ga spusti na palubu, aliiza prednjeg bonog vitla. Ubrizgamu neku injekciju, koja je imala

vrlo snano dejstvo. Paralisala jepamenje i mo govora Svi znacigovorili su o paralizi.

Odmah zatim Lim pouri do vezanog straara ostavljenog u spremitu hrane. Njemu ubrizga injekcijudruge vrste, koja je inila da ovekbude uveren da jo uvek sanjaObue ga 1 smesti na mesto gde je

trebalo da bude na strai Dade mumalo viskija 1ostavi kod njega teknaetu bocu uzetu iz spremitaOdmah zatim kliznu niz sidreni lanac. Jedva se uo um pada u vodu.

Kad je izronio, Lun je bio ve napolovini ovde iroke i duboke

Temze. Bila je prola pono kad jepriao automobilu.

- Jesi li ta video? - upita Mak-fersoa - Ja sam uzalud pokuavaoda te dozovem, mllion mu gluvlhzona! Cime su to ,trpe-li tvoje majstorije?

- Opremili su brod skremble-rima velike snage, ali se ipak nisuspasli - ree Lun poinjui da me-nja odeu pod zatitom zavesa nazadnjem delu automobila Umalo

me je jedan straar ulovio...On ispria ta se dogaalo i ta je

saznao.- Onda ih odmah treba pohva

tati sto mu muka! To je jedlnsrvenaprilika mllion mu neprilika - reeMakferson.

- Ne vredi Same odgovoriLun. - Oni se ponaaju kao da sugospodari Londona A to, za sada,

jesu...- Sta govori, mome?! Da nisi i

ti udahnuo malo onih gasova kojima ti smota ljude da ne stignu nida uzdahnu? Miiion mu otrova i It-kova. reci to rnalo suvislije gunao je mornar


33/101

- Oni dre sve adute u rukama- odgovori Lun.

- Sad razumem, etiri mu keca urukavu! - nasmeja se mornar. -Znai, nisi naao nain da ih odalamimo. ..

- Oni dre podmornicu s atomskim raketama Negde se kriju i

prete... Treba znati gde su i nainain da se ta opasnost uklonL- A meni se ini da bi udruene

mornarice sveta, sa svim svojimpodmornicama, avionima, helikopterima i radarima...

~ Mogu da ih nau, ali otmiariprete da e ispaliti atomsku raketuim osete da im se neko pribliava.Vlasti moraju da ih tite i da ih sluaj a

- To je kao nemoni divljak predgromovima, milion mu oluja - opsova Makferson. - A ti isti ljudi,koji sada strepe pred gangsterima,stvorili su takve prilike i mogunosti

- Sve je to tano - sloi se Lua- No sada treba nai nain da se

domognemo skrivene podmornice,koja moe mesecima da eka nadnu mora.

- Pa kako onda da je se domog-ne, milione mu etvornih milja namorima i okeanima?! - uzviknuMakferson.

- Treba na,l put.. Hm! Kad bime nekako zloinci poslali do pod

mornice. pa da tamo neto pokuam - ree Lun.- Nije prvi put da pomislim da si

lud, ali uvek sam greio - ree mornar. - Ali sada sam, moda, prviput u pravu. Ako nisi lud, aliTnnogo'aknut jesi..

- Na dosta jednostavan, ail iznenaujui nain zloinci su se domo-

gli podmornice ree Lun. - Je

dino neki tako genijalan po jednostavnosti nain moe 1da pomogne.

VUivajui u ulozi komandanta

atomske podmornice naoruanenuklearnim raketama, od kojihsada drhte monici Londona, Norman Heis je sticao prva iskustva u

prvom poduhvatu ove vrste. On senije oseao kao obian ucenjiva igangster, ve kao moan osvaja ipobednik. On je uhvatio pravi nervsveta, mislio je. Ali odmah je nekasenka prelazila preko njegovoglica. On je bio moan samo zato toizvrava planove nekoga monijeg

od sebe. A nije znao ko je taj um, tajgospodar svega.Njegove misli prekidali su poje

dinci dolazei da neto pitaju, ili daga o neem obaveste. Ureaji sufunkcionisali besprekorno i bilo jeoito da sa sedamnaest svojih ljudimoe u nedogled da dri podmornicu spremnu ovde na dnu mora, iliu nekom skrovitu. A znao je datakvo skrovite postoji, iako nijeznao gde se ono nalazi.

Bliilo se vee prvog dana provedenog na podmornici kad je u komandnu kabinu uao Dad Ham-blebi.

- Treba da porazgovaramo, Nor-mane - ree on. Ve se javljajutekoe...

- Kakve tekoe?! tre se Heis.

- Ljudi negoduju.- Zbog ega?- Taj stranac se zatvorio sa Sisli,

ashton,frederick - 65-lun u otetoj_podmornici

Documents