avgust 2013, broj 9

Број 9, август 2013.

Часопис студената

Биолошког факултета,

Универзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламентБиолошког факултета,

Универзитет у Београду

УредникРадојевић ДушанБиологија, IV семестар

ЛектураИлић ЛенаБиологија, II семестар

РедакцијаАлександра ВукојичићМолекуларна биологија и физиологија, мастер

Марко СтојановићЕкологија, VI семестар

Невена ПетровићМолекуларна биологија и физиологија, мастерБојан ПетровићМолекуларна биологија и физиологија, IV година

Милена СпасојевићБиологија, IV семестар

Тања ПајићБиологија, апсолвентМарија Гајић Биологија, VIII семестар

Ана БошковићБиологија, апсолвент

Наташа ПавловићБиологија, IV семестар

Петар ЂурићМолекуларна биологија и физиологија, II семестарАна ВулетићЕкологија, VIII семестарСузана СтанисављевићМолекуларна биологија ифизиологија, VIII семестар

Марија ВасовићЕкологија, IV семестар

Весна ЂоковићМолекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Јелена ЖивановићБиологија, апсолвентЈелена КумовићБиологија, IV семестарКатарина СтевановићМолекуларна биологија и физиологија, IV семестарТамара БањевићБиологија, VI семестар

СараднициБорис Ракочевић

Светлана Васић

Адреса редакције[email protected]

СИМБИОЗА

садржај_

Апсолвентсковече 2013.

4-5Заштитијада2013.

6

Смрт реке на Балкану

9

Drosera rotundifolia12 Рanther

tigris

13

Биљни Холивуд

17-18

Водени медведи

19

Криза зелене револуције

21

Да ли си паметнијиод шимпанзе?

23

Смедерево27

Револуција је халуциногена

29

2симбиоза |

Пред вама је девети број Симбиозе, а трећи у го-дини у којој је западно-афрички црни носорог прогла-шен за изумрлу врсту. Тако се придружио мамутима,додо птици и баији делфину на листама изумрлих живо-тињских врста. Али није, нити ће бити једини представ-ник из породице Rhinocerotidae међу њима. Убрзо бимогао да му се придружи азијски јавански носорог који‘‘прави своје последње упориште’’ услед криволова инедовољне заштите. Све чешће се може наићи на пода-так да би у случају западног црног носорога и северногбелог носорога (још 6 јединки) ситуација могла да будедругачија да су предложене мере заштите спроведене.

Која врста ће следећа нестати зависи пре свегаод људи. Многобројне врсте броје свега неколикојединки и угрожене су због криволова и уништавањаекосистема које насељавају. Не морамо ићи на врућеафричко тло да бисмо били сведоци угрожавања биљ-них и животињских врста. Довољно је да одемо до Вла-сине где је повећана употреба хемикалија у производњикромпира довела на праг истребљења росуљу, илиАриља и да видимо како ће изградња бране изменитиживотну средину наше најчистије реке.

Сви играмо једну велику друштвену игру којаима поље старт, поље опстанак (као недостижни циљ)и неколико поља између. Игра нема победника (таквоје тренутно стање), а до сада су многе врсте изгубиле.Постоји доста неоткривених врста и зато су вести каоона о сисару Олингуиту светла поља на путу ка опстанку.

У августовском броју се бавимо угроженимврстама у Србији али и у свету. Надамо се да ће вас оватема заинтересовати и да ћете сами истражити коликоје свет некад био богатији.

Пријатно читање,Душан Радојевић

реч уредника_Интервју:доц. дрАнета Сабовљевић

7 a

Конзервационагенетика

16

Кућа изграђена одљубави, не од сламе

20

и Кирлианографија

25

Да ли сте знали?

31

3|симбиоза

Након свих колоквијума, тестова, терена идругих обавеза као шлаг на торту долази апсолвен-стко вече. Тај диван дан и вече у животу сваког сту-дента је јако посебан и значајан. Тада знаш да систигао до самог краја и то заједно са својим колегамаса којима си провео минимум претходне четири го-дине. Ове године је апсолвентско вече одржано 21.јуна у хотелу Метропол. Организовао га је Савез сту-дената Биолошког факултета, у најбољем реду какото наши студенти и заслужују. 21. јун је изабран каодатум јер смо сви завршили са обавезама и сви суодушевљено предахнули, а онда се средили зацрвени тепих. Укупно је било 105 студената са сва трисмера. Као подршку и великог пријатеља свих студе-ната наше генерације, на наш позив нам се придру-жио и асистент Зоран Николић. Овим путем му сезахваљујемо на присуству те вечери али и на његовомдобром расположењу које нас је пратило све ове го-дине. Окупљање је било тога дана у 21 ч. испред глав-ног улаза хотела. Једва смо препознали једни другејер су сви изгледали прелепо. То се односи поготовона генерацију еколога која је била на теренима из на-ставе предмета Теренски практикум 1. Из разлога јерсмо једни друге гледали у теренским издањима пре-тходних месец дана. Једва смо се препознали без гу-мених чизама, без слојева одеће, биљака које намштрче са свих страна и осталих ствари које чинедобре терене. То вече смо сви схватили коликоимамо прелепих девојака и момака на нашем факул-тету. Како смо један диван и леп факултет са пуно по-тенцијала међу студентима. Неки су се то вечепоследњи пут окупили са својим пријатељима из гене-рације. Најуспешнији су примљени на елитне униве-ризтете на мастер студије, и отишли су убрзо уиностранство, неки су се одлучили на мастер студијена другим факултетима или да га не уписују. За осталекоји уписују мастер студије на нашем факултету тозначи још годину дана заједничког дружења. Цело ап-солвентско вече је прошло дивно. Од бљештања бли-цева на све стране, музике, хране и пића на претек падо самог завршетка у ране јутарње сате. То је данкојег ћемо се сви радо сећати. Савез студената Био-лошког факултета ће, као организација која се трудиоко наших студената и квалитета студирања, на-стојати да сваке године овај догађај буде организо-ван онако како доликује нашим студентима. Светлана Васић

АПСОЛВЕНТСКО

ВЕЧЕ

2013

4симбиоза |

5|симбиоза

ЗАШТИТИЈАДА 2013.Под светлом науке

Заштитијада је манифестација која окупљастуденте екологије и заштите животне средине, сациљем да повеже студенте и професоре са различи-тих факултета из Србије и региона, ради сарадње,дружења и такмичења у спорту и знању. Већ десет го-дина за редом та традиција се наставља. Ми, који смобили макар на једној, можемо да потврдимо фразуда „Ниси био студент док ниси отишао на Зашти-тијаду“. Такмичарски дух, навијање, смишљање пе-сама за свој тим, неизоставне журке и добар проводпредстављају само део атмосфере коју треба дожи-вети.

Овогодишња, десета јубиларна Заштитијадаодржала се од 8-13. маја у Будви, под покровитељ-ством Заједнице организација студената заштите жи-вотне средине – ЗОСЕКИЗА-е. Учесници су, као исваке године: Природно-математички факултет изНовог Сада, Географски факултет из Београда, Тех-нолошко-металуршки факултет из Београда, Факул-тет за примењену екологију ФУТУРА из Београда,Факултет заштите на раду из Ниша, Факултет технич-ких наука из Новог Сада, Факултет заштите животнесредине из Сремске Каменице и Биолошки факултетиз Београда.

Као што наслов каже, за Биолошки факултетје ова Заштитијада понајвише била под светломнауке. У генералном пласману заузели смо првоместо у Науци:

• Прво место у дебатовању, на тему „Упо-треба биомасе као енергента у Србији“, ставЗА. Учеснице: Марија Ћосић, Јелена Димит-ријевић и Ана Вулетић.• Такмичење за најбољи пројекат, презентацијупројекта и постер презентацију:

Пројекти: 1. Место „Фауна вилинских коњица (Odonata) Со-кобањске Моравице“; учеснице: Лена Кулић и Ка-тарина Ерић5. Место „Прилог познавању диверзитета мак-ромицета околине села Темска на Старој пла-нини“, учеснице: Бојана Мићић, Милица Ненадић

Презентација пројеката: 1. Место „Фауна вилинских коњица (Odonata)Сокобањске Моравице“;3. Место „Прилог познавању диверзитета мак-ромицета околине села Темска на Старој пла-нини“

Постер презентација: 5. Место за оба рада

Што се спорта тиче – освојено је 2. место ушаху, а учесници су били: Давид Бакић, СлободанДенић, Игор Ђурић.

Велико хвала професорима Слободану Јова-новићу и Пеђи Јанаћковићу на несебичној помоћи ипажњи коју су поклонили нашим студентима у науции другим активностима и увеличали овај догађај. Та-кође, хвала и Студентском парламенту Биолошкогфакултета и Биолошком факултету на помоћи и са-радњи у реализацији програма.

Заштитијада се на Биолошком факултету ор-ганизује од самог почетка ове манифестације. Свакегодине смо све бољи и бољи, а то показују остваренирезултати. Планирамо да још више порастемо и на-предујемо. Уколико желите да учествујете на Зашти-тијади, довољно је да пратите сајт biolozi.bio.bg.ac.rsгде се налазе сва обавештења, а за 2014. пријаве по-чињу већ од марта. Будите представник Биолошкогфакултета, део екипе са којом никада није досадно и

памтите године студирања на Заштитијадама! :)

Навијачка песма коју је приредио мушки деоекипе 2010. у Сокобањи нашим одбојкашицама:

„Иза парка студентскогима један Факултет,тамо иду најлепше

београдске девојке!И када сте последње,

и када сте прве,ми за вас јешћемо

и пљоснате црве!“

Ана Вулетић

Слике са Заштитијаде 2013. можете погледати назадњој страни Симбиозе.

6симбиоза |

за изучавање птица, нарочито певачица. Контакт саптицом је незабораван доживљај и осећај меког икрхког малог тела у руци, рећи ће вам сваки прстено-вач. Једном кад имате птицу у руци тешко можетепосле да погрешите у идентификацији. Није скуп каофото хоби и не морате стално истог мишара да ша-љете на идентификацију. Када није било оволикофото апарата то је био једини начин да додирнемо ивидимо птицу изблиза. Прстеновачи свакако бољепознају птице од фотографа. Поред нових техникакоје су нам омогућиле систематско праћење јединкисателитима, телефонима, чиповима, бар-кодовима,фотоапаратима и камерама, ту су и колор прстенови,крилне маркице које се и код нас све више користеали ипак још у малој мери. Један интересантан сајт заколор прстеноваче ако га већ не знате: www.cr-bird-ing.org. Имамо добрих програма које треба под-ржати, развијати и укључивати што више људи, ализа то мора да постоји план.

Циљ дозволе за прстеновање птица је да омо-гући квалитетан и организован рад на птицама, а неда га ограничава или онемогућава младим људимажељним да науче, дотакну птице и да раде на њима.Друштво Рипарија из Суботице је за сваку похвалу иједино истрајава и одржава традиционалну акцијупрстеновања птица на Лудошком језеру, која трајевећ деценијама. Прстеновање птица је школа у при-роди, хоби и страст. Орнитолошка секција БИД ЈосифПанчић ће организовати прстеновање птица на МикиАласу у октобру где ће учесници моћи да стекнупраксу како би могли да полажу испит за прстено-ваче. Сви сте позвани.

Борис Ракочевић вођа орнитолошке секције БИД- Јосиф Панчић

Првомајске празнике проф. др Саша Маринко-вић је провео са студентима орнитолошке секцијеБИД Јосиф Панчић. „БИД је некад организовао прсте-новање птица на Рибњаку Мика Алас код Београда.“Након што смо поставили мреже, професор се присе-ћао некадашњих терена. Испоставило се да данаснико од студената нема дозволу за прстеновање јернемају обавезну праксу у раду са мрежама и птицама.Некада те дозволе нису биле потребне, али послед-њих година су уведене, да би се спречио криволов.Праксу људи могу да добију само на Лудошу, што јеобично организовано из Новог Сада, како би моглиизаћи на испит за дозволу прстеновача. Понекад супрстеновачке акције биле организоване и на Русанди,Старој Тиси, Тиси код Новог Кнежевца, Засавици,Фрушкој гори, Горњем Подунављу, Копаонику, НовомСаду како на кеју, тако и на депонији... Матвејев нијепрстеновао птице већ је радио класичним методамашто могу да потврде у Природњачком Музеју. Негдешездесетих година прошлог века др Воки Васић једонео прве мреже за птице mist-nets из Лондона.Прве организоване станице за праћење миграцијаптица још у старој Југославији организовао је БИДЈосиф Панчић. То би данас биле међународне станицеза праћење миграција које би окупљале све оне којису се сматрали орнитолози у старој Југославији. У Пре-шеву 1983, Багрдан 1984, Затоњ 1985 и Мики Аласу1986. БИД је годишње прстеновао неколико хиљадаптица и сви су имали дозволе.

Маркирање и праћење птица је доживело ре-несансу последњих деценија свуда око нас осим уБеограду и централној Србији. Мрежарење је идеално

Прстеновање птица

Анета Сабовљевић је рођена 1976. год у Ник-шићу. Основну школу и Гимназију је завршила у Кра-љеву. Биолошки факултет Универзитета у Београдууписује 1994. год. Дипломски рад из области физио-логије биљака брани 2000. год, када уписује и маги-старске студије. Магистарски рад из физиологијебриофита брани 2003. године. Од 2004. до 2007. год.ради докторску дисертацију на Универзитету у Келну,Немачка. Докторску дисертацију из области молеку-ларне биологије биљака брани 2007. год на Универ-зитету у Београду.

Истраживањима у области физиологије би-љака почиње да се бави као још као студент наИБИСС-у. Користила је прилику да се током магистар-ских и докторских студија усавршава у иностранству,као DAAD стипендиста и стипендиста немачке DFGФондације. Усавршавања у иностранству наставља инакон одбране докторске дисертације. Од 2008. годје доцент на Катедри за Физиологију биљака.

1. Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет?У Гимназији ме је занимало превише различитих

ствари и нисам имала дефинисану идеју шта ћу да студи-рам. То сам одлучила тек три месеца пре уписа на Био-лошки факултет. Моја прва идеја је био енглески језик икњижевност. Сада ми је драго да то нисам студирала јерверујем да ми је биологија дала много веће шансе, али иизазове него што би било са страним језицима. Биохе-мија је била моја друга жеља и била сам сасвим сигурнада ћу то да студирам јер ми је хемија била један од оми-љених предмета. Пошто су ми родитељи хемичар и фи-зикохемичар, у то време сам мислила да знам какве суперспективе тих занимања и мислим да ме је то поколе-бало од студија биохемије. Како настава биологије, нажалост није била превише детаљна и дала ми је самодобру основу, али не и више од тога, за многе је моја од-лука да студирам биологију била изненађење. Али, какоје време пролазило била сам сигурна да нисам погре-шила. Чини ми се да су ми се са биологијом видици свевише отварали и да је моја радозналост све више расла.Ниједног тренутка нисам помислила да је то можда по-грешна одлука и ништа ме није дало поколебати. И послетолико година не бих знала да дам тачан одговор на овопитање, али мислим да сам спонтано и на чудноват начинзаволела биологију.

2. Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Вашомиљени предмет током студија, а који предмет стенајтеже положили?

Студије ми нису биле напорне. Било је напорнона почетку јер је све ново, непознато. Али, врло брзо самсхватила који је прави пут и који је исправан начин учењаи студирања. Ако вам се допада оно што студирате, ондане би требало да има проблема. Мени кампањско учењеније баш ишло од руке, иако је понекад било и тога. Чиними се да сам исправно користила време проведено напредавањима и вежбама да научим нешто ново и ту самбила редовна. Најтежи су ми били предмети који су се ти-цали систематике, без обзира о којим организмима је

реч. Али, не могу рећи да сам тешко положила те пред-мете. Физиологија биљака као и предмети на том усме-рењу у четвртој години су ми били омиљени. У то времеми је највећи проблем био непостојање књиге из физио-логије биљака, али чак ме ни то није поколебало. Какосам тада схватила, физиологија биљака ми је стално от-варала нова питања и недоумице како и зашто, на којиначин.... То су и сада ствари на којима инсистирамо наовом предмету.

3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфераВашег научног интересовања?

Генерално се бавим физиологијом биљака, каои молекуларним механизмима регулације одређенихпроцеса у биљном организму (на чему сам радилатоком докторске дисертације). Међутим, од израде ма-гистарске тезе сам фокусирана на физиологију брио-фита и то је прича са пуно непознатих, још увек нова инедовољно истражена област физиологије биљака.Већина научника у свету који се баве физиологијом имолекуларном биологијом биљака су фокусирани насвега две до три модел биљке, док је мали део онихкоји раде на својим системима, који су јако занимљивии веома важни, пре свега у фундаменталном смислу. Афизиологијом и молекуларним основама растења иразвића бриофита се бави свега неколико истраживач-ких група у читавом свету. Мислим да је то изазов, алисваки изазов је пун ризика али и задовољства ако стена правом путу и ако сте истрајни. Надам се да ми којисе бавимо овим истраживањима код нас јесмо на пра-вом путу и да ћемо истрајати.

4. Шта Вас као предавача највише инспирише?То је радозналост студената, њихова жеља за

новим и непознатим, спремност да уче и да се усаврша-

вају. То се лако препозна код студената и већ после два

до три предавања имам идеју колико таквих студената

има у групи. Никада нису у већини, али њихово прису-

ство ме инспирише и трудим се да будем нова, боља,

занимљива, да сазнам што новије и интересантније по-

датке у области које им предајем и да им то што слико-

витије дочарам. Моја идеја није да сви буду очарани

Интервју:доц. дрАнета Сабовљевић

7|симбиоза

физиологијом биљака у најширем смислу, већ да свидобију добру основу која им је важна за биолошко об-разовање генерално, али и за разумевање неких новихобласти које још увек нису савладали. Сигурно да ми јесатисфакција када у групи добрих студената буде не-колико њих које занима физиологија биљака и кодкојих се са новим предавањима све више буди заинте-ресованост овом облашћу. Право је задовољство са-рађивати са таквим младим људима, преносити имзнање, гледати како они напредују и усавршавају се.

5. Да ли себе сматрате строгим и захтевним профе-сором?

Обзиром да је предмет који предајем на чет-вртој години студија, а да су пре њега студенти учили иполагали неколико предмета који дају важну основу замој предмет, сматрам да им је знање из ових областивеома важно, заправо неопходно. На основу тога могурећи да јесам захтевна и то мишљење вероватно делеи студенти. Наш испит већ после неколико минутавише делује као дискусија и разговор уз пуно питањакако и зашто. Од студената захтевам да осим добреоснове имају и моћ повезивања и закључивања. Нијетолико важно да ли ће закључци бити потпуно ис-правни, већ њихова способност повезивања стеченогдо тада, а то је апсолутно немогуће ако немају основу закоју сматрам да је неопходна у овој области. Тако сеувек враћамо на почетак у вези захтева и очекивањакоје имам према студентима. Веома мало ценим учењечињеница без суштине и доброг разумевања, без спо-собности да се дају одговори на суштинска питања –како се нешто дешава или зашто мисле да је њихов за-кључак исправан. С друге стране, себе апсолутно несматрам строгим професором.

6. Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је оми-љени филм?

Не бих могла да кажем да имам омиљеногписца, књигу или филм. Тренутно читам књиге које јенаписао Bekim Fehmiu и драге су ми. Која књига ће мисе допасти, да ли ће то бити исторјски или психолошкироман, путописи или приповетке, у многоме зависи од

расположења и тренутка у коме је читам. Све више ми седопадају историјски романи.

Филмови који су ми јако драги су немачки, недо-вољно познат али одличан филм Живот других (DasLeben der Anderen) и познати италијански филм Живот јелеп (La vita e bella). Режисер чије филмове увек радо гле-дам и по неколико пута је Педро Алмодовар.

7. Која Вам је омиљена земља у којој сте били?Путовала сам доста по Европи, али не бих могла

да кажем која ми је омиљена земља. Све зависи из когугла се посматра. Као туристи, јако ми се допала Шпанијау којој сам провела два месеца и то у најлепшем периоду,током лета. Прија ми та опуштеност и срдачност, пози-тивна енергија и релаксираност у Шпанији и Италији. Сдруге стране ми јако пријају добро уређени и организо-вани друштвени системи у Немачкој или Швајцарској. УНемачкој је све тако организовано да човек заиста имаприлику да живи свој живот и да се истински посветипослу који воли. Ако бих могла да бирам државу у којојбих живела, то је Словенија, која је по мојим мерилимаприлично уређена. Верујем да бих у њој имала приликуда води миран и квалитетан живот. То је земља са преле-пом природом и на мене је оставила диван утисак у сва-ком погледу. Сваки пут се радујем одласку у ову земљу.

8. Да ли постоји нека позната личност којој се дивите,која Вам је можда узор?

Пуно је личности које ценим и поштујем, али непостоји особа којој се дивим и која ми је узор.

9. Да нисте биолог, шта бисте били?Не бих знала. Мислим да себе не могу да замис-

лим у другој професији, осим као биолога. Надам се даје разлог томе што волим свој посао. Али, верујем да бихсе исто посветила било ком другом занимању да сам од-лучила да студирам неки од мени тада занимљивих фа-култета.

10. Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?Уживај у малим стварима, јер ћеш се једног дана

окренути и видети колико су оне биле важне.

11. Шта бисте поручили студентима Биолошког факул-тета везано за студије и колико је перспективно ба-вити се биологијом?

Свим студентима Биолошког факултета бих по-ручила да се прво искрено запитају да ли су на правомместу и ако нису, зашто су дошли ту. Ако и после тогамисле да је вредно студирати биологију, то значи да јеволе и да могу квалитетно да студирају. Врло често саве-тујем студенте да паметно користите све прилике којеим се пружају на факултету, да дају све од себе и да се незадовољавају малим стварима. Једино тако можете битиуспешни у ономе што вас занима и чини задовољним. Ко-ристите сваку прилику и начин да сазнате нешто ново изанимљиво, било да је то на предавањима, вежбама илитоком волонторања у различитим лабораторијама какокод нас тако и у иностранству.

Редакција

8симбиоза |

СмртрекенаБалкану

-Умреће?

-Да. -Зашто?

-Тако мора, то је неизбежно. И

важно је! Људима је потребнавода.

-Постоји ли неки други начин?

-Да. Али то сад није битно. Већсмо почели. Нема назад...

9 |симбиоза

Шта више да га питам? Он је убеђен да јета одлука исправна. И само ради свој посао. Такоми је рeкао. И то је ваљда у реду. А мој посао? Тоје проблем. Мој посао је да их зауставим. Аликако? Убиће реку! То у први мах звучи једно-ставно и ни мало окрутно. Она и онако нијежива... Када је видите на слици. Али, ако вас не-када, овако као мене, пут нанесе до Ариља, па јошкренете узводно Великим Рзавом, одмах ћете ви-дети да то није тачно. Вода нестварне плаво-зе-лене боје која се провлачи између стена одузећевам дах. И одмах ћете схватити зашто је из-градња бране на њој погрешна одлука. С тим штоје „погрешна“ прилично неадекватна реч. „Ката-строфална“ је она одговарајућа. Упућени биодмах рекли: „Па Рзав је најчистија река у Србији.И можда најлепша.” Јесте, али смртна казна јесмртна казна. Једном кад се потпише, готово је.За извршење су задужени инжењери хидро-градње и њихови радници. Они већ увелико за-вршавају припрему леве обале и ускоро почињуда граде тело бране. Када је за неколико годинабуду завршили, иза ње ће почети да се ствара ве-лико језеро. Оно ће у своје дубине сакрити ка-њоне, вирове, водопаде, слапове, чак и изворетопле воде. Тако ће моћни Рзав, иначе јединарека у Србији која је незагађена од извора доушћа заувек нестати. Језеро ипак неће прогутатицео ток реке, али већи, онај најлепши део, вишенеће постојати, бар не у облику у ком данас по-стоји.

Није да бранитеља Рзава нема. Само jeњихова борбa саботирана гомилом папироло-гије, неразумевања и невољности оних који отоме одлучују да било шта промене. Ради се о ог-ромном пројекту који јако пуно кошта и што јенајгоре, велики део новца је већ потрошен. О ње-говој величини говоре и подаци да ће брана„Сврачково“ висока 68 метара створити језероод 20 милиона кубика које ће обезбеђивати 1300литара пијаће воде у секунди. Шта ће све нестатикао директна и индиректна последица форми-рања језера, још увек је дискутабилно. Списак не-гативних утицаја акумулације која ће настати јеподугачак. Пре свега, измене у животној срединиреке, биће велике и још увек несхватљиве у по-тпуности. Деструкција ихтиофауне је већ при-сутна са почетком радова. Нестајањем брзака ипроменом температуре воде која ће уследити,биће погођене многе врсте.

Проблем ниске температуре биће прису-тан и у току испод бране где ће се за одржавање„биолошког минимума“ испуштати веома хладнавода између 10 и 13°C што ће вероватно затворитисва купалишта на Рзаву и спречити употребу водеу рекреативне сврхе. Погоршање бактериолошке

исправности воде и њена олиготрофизација, не-минован је след догађаја. О утицају на културно-историјске споменике да и не говоримо.Директно је угрожено неколико археолошких на-лазишта и споменика културе. Ако и занемаримобиолошке и културолошке проблеме, они тех-ничке природе никако не могу бити занемарени.Брана ће се налазити на 8 километара од Ариља,на 100 метара висинске разлике и представљаћеозбиљну безбедносну претњу за око 10 000 меш-тана. Овакав положај бране у односу на град,веома је редак у Европи и у случају пролома, ми-лиони кубних метара воде за мање од 3 минутасравнили би град са земљом. Осим тога, могућ-ност преливања воде преко круне бране услед на-гомилавања материјала које ће вода носити, нијезанемарљива. Проблем ће настати и са највећимбрендом овог краја – ариљском малином, којанеће смети да се гаји у близини језера, због опас-ности од загађења воде пестицидима. Површногледано, мало ко је на добитку, јер и сама цена из-градње и чињеница да ће за 35 година готово истатолика сума морати да буде издвојена за ремонт,никако не оправдавају овај грађевински поду-хват.

Негодовање оних који овај пројекат смат-рају погрешним, додатно распирује чињеница дасе општине Ариље, Чачак, Лучани, Горњи Милано-вац и Пожега могу снабдевати водом на далекоједноставнији, јефтинији и за околину прихватљи-вији начин. Наиме, постоји могућност да се рзав-ски водозахват споји са браном Врутци изнадУжица и тиме искористи вишак воде који тамо по-стоји и то без градње нове акумулације. То би, узпостојеће системе водоснабдевања, поменутимопштинама обезбедило сасвим довољно воде.Ипак, некоме је драже да се све заврши на тежии далеко скупљи начин.

Гласови против убиства Рзава још увекнису утихнули. „Еколошко удружење Рзав“ изАриља, али и многе друге организације ипојединци, чврсто су стали у одбрану наше по-следње чисте реке. Многобројним акцијама унајразличитијим сферама друштва, као и прику-пљањем потписа за петицију којом ће прекинутирадове на изградњи прве од брана будућег си-стема од неколико малих хидроелектрана, поку-шавају да спрече овај безумни чин. Ипак места заоптимизам нема пуно. Радови на изградњи свевише напредују и већина људи сматра да ће фор-мирање акумулације и потапање Рзава бити неми-новно. Да ли су у праву, остаје да видимо занеколико година. До тада, свима препоручујем даобавезно посете ову реку пре њене смрти и по-стану сведоци убиства најлепше и најчистије рекекоју смо имали.

Марко Стојановић

10симбиоза |

11|симбиоза

биологијау бројевима

1999године издата “Црвена

књига васкуларне флореСрбије I том - Ишчезли и

крајње угрожени таксони”

215број угрожених биљних врста уСрбији

{}4врсте неповратно изгубљене

из светског генофонда, живелесамо у Србији

429број угрожених животињскихврста у Србији

2003године Србија добија другуцрвену књигу посвећенудневним лептирима

број националнихпаркова у Србији5

1960

Фрушка гора је проглашена на-ционалним парком и пред-ставља најстарији националнипарк на територији Србије

273угрожених врста птицана територији Србије

Најзначајније угрожене иистовремено и заштићене живо-тињске врсте наше земље, које супод заштитом првог степена:

Parnassius apollo

Gyps fulvus

Otis tarda

Tetrao urogallus


Најзначајније угрожене иистовремено и заштићене биљневрсте наше земље, које су под за-штитом првог степена:

Picea omorika

Taxus baccata

Paeonia tenuifolia

Drosera rotundifolia

,,...Она лежи ушушкана у тепиx белих махо-вина и вреба прилику. Последњи "оброк" је имала препар дана, и сада је спремна за нову жртву. Листовису широко отворени и посути ситим капима лепљи-вог секрета којим хвата наивне инсекте. И етоплена... Мува привучена црвенкасто обојеним жлез-даним длакама и одсјајем ситних капи, лако упада уклопку. Уплетена између длака и улепљена секретомостаје заробљена на листу немилосрдног преда-тора. У овом случају биљке. Да, да... Биљке...”

Овако би могла да почне прича о овој не-обичној биљци. Росуља, како је у народу зову збогситних капи секрета налик јутарњој роси, је карни-ворна биљка која расте на тресетном стаништукакво се налази на Власинској висоравни. Влажно исиромашно земљиште, са обиљем белих маховина,је савршен "дом" за њу.

У питању је вишегодишња биљка. Цвета у пе-риоду јун-август, а као плод развија чахуру испуњенусеменом. При земљи формира розету округлих ли-стова са бројним длакама које помажу хватање и ва-рење плена, од ситних мрава па све до омањихскакаваца и лептира. Из лисне розете избија дршкадужине 10 до 20 цм, без листова, са цветовима белебоје на самом крају. Цветови, њих 2-15, су мали иотворени током дана.

Род Drosera припада фамилији Droseraceaeкоја броји између 150 и 160 врста. Једна од најпозна-тијих месождерки из ове фамилије је и Dionaea mus-cipula. Веровали или не, али на интернету се могунаћи снимци на којима се види како ова врста хватаскакавце различитих величина, пужа, па чак и омањужабу.

У тренутку када се инсект запетља у слуз ижлездане длаке, лист почиње да се скупља и да лучиензиме којима отпочиње спољашње варење. Наконтога преко површине листова апсорбује растворенематерије. Следи поновно широко отварање лиснеповршине, чиме је припремљена нова клопка. Наовај начин долази до додатних хранљивих материја,што јој даје предност на станишту на ком успева.

Поред тога што је необична, она је и корисна.У народу су је користили за лечење бронхитиса,астме и кашља, као и при инфламаторним проце-сима. Лековити раствор је припреман од сушенихнадземних делова биљке "у цвату". У Шведској је ко-ришћена приликом прављења сира, док је у средњо-вековној Француској коришћена у ритуалима које суизводили тадашњи "чаробњаци".

Иако се пре двадесетак година могла наћи уизобиљу на ливадама које окружују Власинскојезеро, данас је пред истребљењем. Као кривац сечесто наводи растућа производња кромпира у око-лини, а са њом и увећана употреба хемикалија. Мерезаштите су прописане, али никада нису спроведенеу дело...

Невена Петровић

Dro

sera

rot

undi

folia

Panthera tigrisТигре, тигре, сјаш кô пламусред ноћних гора сам!Ко то вечан, чији радтвој језиви створи склад?

William Blake

Ли

чна

карта

13|симбиоза

PТигар је упадљиво лепа и величанствена

мачка која ватреном појавом буди страхопошто-вање. Спада у најуспешније месождре и предаторе.Тигар живи, лови и прождире месо свог плена сам.Његов апетит толи искључиво велики обед од крва-вог меса. За разлику од лава који се крије иза бедемаод женки, тигар сам кује своју судбину док тигрицане верује ни у какву подређеност. Оданост апсолут-ној, не релативној моћи, атрибут је који је краси. Њојне би могло да се догоди да кида или храпавим јези-ком струже само остатке меса са костију плена којије ловила и уловила (пошто се мужјак претходно по-штено накркао), иако рођака лавица спремно плаћатакву цену живота у заједници. Породица фелида усистематици једина је група којој ове надмене мачкеприпадају. Своји и аутентични до дубоко усађене бру-талности тигрови ходају усправно и достојанственоходом кочоперних богова. Будући да су најјаче инајвеће мачке на планети, навикнуте да буду госпо-дари ситуације до последњег даха, рекло би се да имсе може. Питање које човеково постојање отвара по-следњих деценија јесте – да ли ће и даље плаву пла-нету красити снажна и раздражљива ватра овепаклене дивљине која своје порекло води од мачко-ликих снага још из прадавног еоцена, прошлости којауназад сеже читавих 50 милиона година? Има ли овајизразито територијалан и самотни ловац преосталихживота од почетних девет? Може ли се наслутитидан када ће тигар сопственом ватром разгоретисвоје постојање и опет бити бројнији у дивљини негоу зоо вртовима?

Животни простор тигра протеже се азијскимџунглама, у Сибиру и југоисточној Азији. Некада јеовим областима и све до истока Турске харао својомнадмоћи, а данас је критично угрожена врста, захва-љујући навикама човека да полуварварски лови безосећаја за лимите и све до истребљења. Стога је оп-станак тигра везан за малобројне резервате и за-штићене зоне. Долазак Британаца у Индијупрактично је десетковао тигра са неколико стотинахиљада на неколико хиљада. Бенгалски тигар једанас најбројнија подврста, уједно и најбржа.Поједине подврсте сматрају се истребљеним. Одострва у Југоисточној Азији данас живи још само наСуматри, док је на другим великим индонезијскимотоцима истријебљен (балијски, јавански тигар). Јуж-нокинески тигар са неколико десетина јединки сле-дећи је кандидат за пут без повратка. Тигровисеверних подручја већи су и светлији од оних из троп-ских подручја. Најмања подврста живи у Индонезији.Највећи од свих подврста је сибирски тигар, који у ду-жини може пребацити и 2 метра, а бројност му седанас изражава свега стотинама. Драматично спалабројност испод стотине, мерама заштите подигнутаје на засад стабилну популацију од око 500 тигрова удивљини и отприлике толико у заточеништву. Међу-тим, код дивљих тигрова јавио се проблем инбри-динга и малог генетичког диверзитета (30-их је

популација колабирала на свега четрдесетак јединки)што може бити увод у редуковану отпорност. Инте-ресантно је да мачке, иако умеју да пливају, реткоуживају у тој активности. Изузев тигра. Он је одличанпливач и тигрови тропских прашума Азије када је данпреврео често улазе у воду да искулирају своју ват-рену тропску природу. Није им страно ни да лешинуплена скрију осим у густом шипражју и у води.

Самозаштита и нападачка природа стратешкије базирана на брзим кретњама, изванредним рефлек-сима, ноћном деловању, оштрим зубима и канџама.Отмена њушка сугестивне појаве када се жртвиразјапљена разоткрије у чељуст слути јој на неминованкрај. Тигар спада у усамљене ловце који скачу на својплен, махом у сумрак. Силовитом заскоку претходивребање па шуњање иза леђа. Чула тигра су супер-иорна у сваком смислу. Свих пет чула у својој раз-вијености доминантнија су у односу на човекова.Изоштрена као ласерски пружају тигровима надпер-цепцију, ноћни вид (tapetum lucidum) и савршено ефи-касан њух, слух и додир. Заправо као и све мачкетигрови поседују синестезију између укуса и мириса,којом непогрешиво умеју осетити женкино терање.Мужјак поседује аналне жлезде које творе тешко под-ношљив олфакторни коктел, када је у питању људскаперцепција мириса. Лобања им је савршено опрем-љења за убијање и прождирање плена у најкраћем мо-гућем времену, пре него би се појавили лопови уоблику других грабљивих врста. Очне дупље су имкрупне и допуштају ширину видокруга, слушни деловилобање велики и вилице способне да се широкоразјапе. Тигар, као и остале велике мачке, мора битихитар у мишљењу, лову и апсолутни је императив дабрзо једе. Развијена интелигенција свакако је квали-тет ових звери. Мајка непогрешиво преноси драго-цено искуство својим мачићима и учи их животу удивљини. Отац у том смислу не игра никакву улогу. Су-протне тврдње су још увек у статусу доказивања. По-игравање са пленом образац је настао у школскесврхе, која код тигрова траје између две и три го-дине.

Тигрови се сакривени у трави не обзнањују уцелини. Шуњају се у својој гипкости тихо као ветар.Тигар је брз тркач само на кратким релацијама. Че-љуст долази жртви шокантно и готово увек са леђа.Рамени мишићи су изузетно снажни и користе се призаскоку на плен који је спретан и брз као муња. Напорсажет и кратак као бљесак. Соло играч принуђен је данападне са леђа и да се бави пленом углавном мањимод себе. У случају тигра тај плен и даље је крупан плен,може бити јелен, биво или дивља свиња. Понекад гладће утолити змијом, жабом или мишем. У евентуалномсукобу медведа и тигра, веровали или не, тигар немашанси. Врат је тачка сламања његове жртве. Убијауједом оштрих очњака. Месо не жваће већ га кида ипрождире са све кожом. Достојанствен у свему, па иу ждрању, овај мацан не глође кости, због тога неброји зубе колико и пас.

anthera tigris


15|симбиоза

Гипкост тигра и његово уравнотежено кре-тање предмет је уметности колико и науке. Уколикотој красоти приђемо са научног аспекта, објаснићемоје мишићним везама између пршљенова врата и леђакоје дозвољавају грациозност протезања у свим прав-цима. Мишићи и кости врата и груди поседују изузетнуснагу подређену сили замаха, док је везивно ткивосавршено савитљиво. Зглобови и кости стопала свихмачака, па и тигра, развијени су на тај начин да увеккао балетани ходају на врховима прстију обложениммеким јастучићима. Вратни пршљенови тигра су са-бијени тако да врат у поређењу са телом делује при-лично кратко. Можда и због тога, осим његове пргавенарави, често срећемо tattoo тигра по трапезиусимаи латисимусима чланова екипе из теретане. Грудникош је им дубок, а снажне кости задњих екстремитетасвакако дуже од предњих. Број костију у репу разли-кује се од врсте до врсте, и код тигра та бројка већа јенего код риса, рецимо.

Као свака маца тигар је чистунац. Своје пре-лепо крзно предано лиже храпавим језиком пуним па-пила и тако га ослобађа прљавштине. На тај начиншири се сопствени мирисни асортиман са поткожнихжлезда. Тигар и путем остављених излучевина на отво-реном простору обележава своју територију. Такође,типично за мачорско понашање, тигар је и спавалица.Међутим, тај сан је у порцијама и са једним отворенимоком! Питомо и мицасто ваљање тигрова у трави, кадасе мазе сами са собом, неодољиво подсећа на ваљањемраморастог кућног мачора који ужива у благодетимадомаћинства подређеног његовом задовољству. Малумачку од велике разликује не само недостатак импре-сивне величине већ и неспособнсот да ричу (рика кодтигрова има функцију у међусобној комуникацији иразглашавању да је извесна територија њихова при-ватна својина), а заједничко им је неприлагођавањесвојих образаца понашања људским навикама и не-променљивост достојанствене нарави.

Богат крзнени капут чува топлоту, пружа иммогућности притајивања и преноси мирисне моле-куле. Врло осетљиве длаке представљају изврсно чулододира. Није случајно да је крзно пругасте шаре овомкрволоку омогућило вешто скривање у трави и њенимсенкама. Женка Нomo sapiens није остала имуна на тушару, а мужјак решио да удовољава у недоглед, доклегод потражња и понуда буду измицале законима. Та-кође кости и остали делови тигра су предмет пажњеисточњачких врачева, а смањење територије и губитакплена још један од узрока нестајања. Упркос стреп-њама његовог архинепријатеља, тигар генерално немаљудождерских склоности. Постоји, међутим, реалнамогућност да занемоћали, остарели тигар нападне чо-века лаку мету, зато што га је време прегазило за оз-биљнији лов. Истини за вољу, из непознатих разлога(?) поједини су тигрови постајали искључивим људож-дерима.

Уколико следимо тренд догађаја и линију ре-зоновања од узрока ка последици уз додатну свест о

тужном наговештају новог доба да су част и светињезастареле концепције, долазимо до недостојанстве-ног (на сопствени рачун), а логичног одговора на пи-тања са почетка – не. Уз све Путинове симпатије инапоре у овом смеру. Делује да страшни Блејковтигар данас клеца као претворен у јагње пред под-муклом силином човека који на путу од 18. до 21.века ствара време у коме ће јата великих мачакабити само меланхолично сећање на давни сан.

Весна Ђоковић


Сведоци смо свакодневногосиромашења биодиверзитета, којеје узроковано, углавном, деловањемнаше врсте. Очигледан је утицај нару-шавања станишта и бројности попула-ција на укупну равнотежу, који седаље рефлектује на цео екосистем.Међутим, постоји још један, ’’скри-вени’’ ниво биодиверзитета – гене-тичка разноврсност, и управо је топредмет проучавања конзервационегенетике.Шта је генетски биодиверзитет?

Њега представља разноли-кост алела гена у оквиру једне истеврсте. Одговоран је за већину инди-видуалних разлика међу нама, нпр.различиту реакцију на алергене, самтемперамент, физички изглед... У при-роди, то је главни кључ за опстанаккроз адаптацију. Што већи број гено-типова једна врста може да испољи,већа је шанса да преживи неповољнепромене, тј. има већу адаптивну вред-ност. Зато се потенцијално угроже-ним врстама могу обележити оне саосиромашеним фондом гена; дакле,није све у бројности популације, већ иу њеним карактеристикама на моле-кулском нивоу. Генетички диверзитеттакође директно утиче и на интерспе-цијску разноликост, јер опстанак и по-нашање једне врсте утиче и на свеостале и обрнуто.

Од енг. “to conserve”- “сачу-вати”, ова наука се фокусира на очу-вање и обнављање биодиверзитета ичесто се означава као наука која има“deadline”. Генерално обухвата вишеподобласти: екологију, популациону ге-нетику, еволуциону систематику, молеку-ларну биологију и математичкомоделирање.

Конзервациона генетика и тајна разноврсности

Посебно се обраћа пажња намале, фрагментисане популације, јерје код њих већи ризик од укрштањамеђу сродним јединкама (што доводидо повећања хомозиготности, падаадаптивне вредности и испољавањаштетних алела).

Технике се заснивају на про-учавању алоензима (варијанти ензимакодираних од стране различитихалела гена), секвенци ДНК, посебномикро и минисателита и полиморфи-зама појединачних нуклеотида (SNP),

На нашем факултету у току јепројекат који се бави проблемом ге-нетичке и фенотипске варијабилностиу зависности од променљивости сре-дине: “Један аспект обухвата истра-живања на Drosophilа, и омогућава дасе кроз мониторинг генетичке струк-туре природних популација и њиховадаптивни одговор на промене у ла-бораторијским условима разумеју ме-ханизми и адаптивни потенцијаливаријабилности, а резултати екстра-полирају на природне популацијеоних врста које се не могу експери-ментално гајити...”(УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ БИОЛОШКИФАКУЛТЕТ/ НАУКА/Пројекти/ПројектиБиолошког факултета у периоду 2011- 2014. године).

Конзервациона генетика јесамо један од приступа у сложеномскупу научних дисциплина, које обу-хвата конзервациона биологија, а којиукључује и приступ кроз друштвененауке, филозофију, економију, права,уметност... Са идејом упостављањабољег система руковођења природ-ним ресурсима које би обухватилосве сфере људског друштва.

Катарина Стевановић

17|симбиоза

Биљке су тако чудне, не померају се (или ипакда?), не хране се као ми (или можда да?) и помало судосадне (онако пензионерски). У наредних неколикоредова покушаћу да представим биљке на неки нови,не-пензионерски, не-седим само и вршим фотосин-тезу начин.

Филмска индустрија играла се током своје ис-торије разним идејама, па смо између осталог ималии филмове са животињама у главним улогама. Алигде су филмови са биљкама звездама? Холивуде, евонеколико предлога.

Биљке су свестране и разнолике, тако да ћесе без проблема снаћи у сваком жанру. Мождафикус ваше маме није претерано застрашујућ(добро, није у опште), али неке од ових биљчица за-иста не бисте волели да држите у стану, поклонитебаки за осми март или сретнете у мрачној уличици.Прве на реду су ,,хорор биљке'' .

Непентес (лат. Nepenthes) је род биљака ме-сождерки, (зову их биљке месождерке, већ ту ви-димо да са њима нема шале) које поседујуспецијалне ’’кантице’’ којима хватају свој плен.Већина њих хвата инсекте, али је забележено и да сунеке крупније врсте успеле да ухвате ситније кичме-њаке попут мишева или гуштера.

Aristolochia grandiflora дефинитивно нијебиљка коју бисте пожелели у саксији на својој терасиили у својој башти. Наиме, упркос својим великимцветовима упечатљивих боја, ова врста није попу-ларна међу људима који гаје цвеће јер, како би при-вукла муве преко којих се опрашује, она емитујемирис трулог меса.

Већ видим како ове биљке помажу да се глумци узомби филмовима лакше уживе у улогу.

Hydnora africana је врста пред којом верујемда стоји блистава каријера, с обзиром на експанзијузомби филмова. Наиме, ова биљка поред свог, унајмању руку је необичног изгледа, паразитира намлечкама, и испушта мирис сличан мирису изметакојим привлачи муве и хвата их у своје клопке.

Actaea pachypoda изгледа као гомила очијунанизаних на розе штапић, мислим да њихов агентнеће имати много проблема да им нађе улогу унеком зомби спактаклу или анимираном филму ТимаБартона.

Биљни Холивуд

Мутант биљке поједу радиоактивног

паука и постају спајдер-непентес?

За људе осетљивијег стомака и ритмом укрви, Desmodium Gyrans је ту да ђуска са Вама. Поредтога што је била миљеница Чарлса Дарвина који ју једетаљно описао у својој књизи о покретима код би-љака, ова шармантна зелена плесачица освојила јесрца јутјуб публике, и без сумње ће бити фаворит у''биљном Холивуду''.

За фанове епских спектакала ту је Welwitschiamirabilis за коју верујем да би се без проблемаснашла у улози мудрог приповедача/чаробњака, јерпоред свог необичног изгледа, ова биљка може до-живети и до 2,000 година.

Нема тога што биљке не могу, Mimosa pudica,познатија као стидљива биљка, свако ће наћи пут доВаших срца чим биљни Холивуд заживи и почне даизбацује романтичне комедије. Дакле, нема сумњеда су биљке све само не статичне и досадне, већ би


се к'о од шале снашле у било ком акционом филмуили трилеру. Дрвеће еукалиптуса поседује лишће бо-гато уљима, које опада и покрива тле вискокозапа-љивим супстанцама, те када дође до шумскогпожара бувкално експлодирају, распламсавају ватруи убијају еукалиптусима ,,конкуренцију’’ у шуми.

Парадајз и многе друге биљке, способне су да''позову у помоћ'' предаторе када их нападну ин-секти. Ове биљке, као одговор на ензиме које ин-секти луче док се хране испуштају хемијскесупстанце специфичне за врсту нападача. Осим штосе ''тужакају'' предаторима, биљке, попут дувана, ко-муницирају и међусобно усклађујући време про-цвата, како би имале веће шансе за успех.

Дакле, шпијунажа, интриге, експлозије, уба-ците Бруса Вилиса или Сталонеа и ето нам блок-ба-стера.

Лена Илић

19|симбиоза

убија радијација од свега 10 до 20 јединица. Још једнаод њихових невероватних способности јесте и та дамогу преживети и у суровим условима космоса (ва-куум и велике количине различитих зрачења).

Механизам који лежи у основи ових могућно-сти јесте способност водених медведа да пређу устање слично смрти, када се њихов мтаболизам ус-пори на мање од 0,01% нормалног – што се практичноне може регистровати. Сам механизам отпочиње ув-лачењем ножица у тело, изгубљену воду надокнадепосебним шећером (иначе без воде могу да преживе10, а без кисеоника могу и неколико година), и склуп-чају се у сићушну, воском прекривену лопту звану,,бачва“. Када се успоставе повољни услови, треба имод неколико минута до неколико сати да би посталипоново активни.

Неки водени медведи већ су летели у ранијимсвемирским експериментима 2007, и врло су успешнопреживели и вакуум и убиствену радијацију. На-учници из Шведске и Немачке су септембра 2007. по-слали у космос водене медведе у ESA мисији„Foton-M3". Храбри микроастронаути су се вратилина Земљу након 12 дана, без проблема преживевшивакуум, недостатак кисеоника и бомбардовање улт-раљубичастим и осталим зрацима. До тада, сличнимусловима излагане су само лишајеви и бактерије, аTerdigrade (и њихова јаја) су прве животиње које суучествовале у таквом експерименту. Иако су условиу отвореном свемиру требали да исуше и разорењихов ДНК, а соларно зрачење да их спржи, ,,медве-дићи” су се без проблема вратили и наставили животна Земљи. Нова мисија ће показати да ли су ови од-важни микроастронаути кадри да преживе и 34-ме-сечно путовање до Марса.

Тамара Бањевић

Водени медведи су сићушне животиње, накоје је тек релативно скоро обраћена велика пажња.Ове животиње припадају групи Tardigrada (,,спори пе-шаци”), а назив су добили по специфичном, гегајућемначину кретања. Сматра се да их има око 10.000 врста,а описано је нешто више од 1.000, и подељене су у трикласе. Најновије сквенционирање њихове ДНК и РНКпоказује да су тардиграде група сродна групамаArthropoda (зглавкари) и Onychopora (баршунастицрви), али њихово еволутивно стабло није баш јасно.

Што се тиче грађе, ови организми су веомаситни (до 1 мм), имају 4 пара ногу које се завршавајуканџицом, тело им је подељено на 5 сегмената и по-кривено кутикулом. Најчешће су бели или провидни,али има и жутих, црвених и маслинастих. Њиховеженке могу да излегну до 30 јајашаца. Процењује седа им је просечни животни век од 100-200 година.

Космополитски су распрострањени – од најви-ших врхова планина, до највећих дубина мора иокеана. Једном речи ови организми су јако успешниекстремофили. Насељавају свако влажно место насвету: маховину, лед, корита потока, термалне из-воре, језера, океане... На пример, у само једној шацивлажног песка или земљишта, може се наћи и на де-сетине хиљада ових сићушних створења.

Експериментално је утврђено да водени мед-веди могу да преживе температуре од -275°С (-458° Ф)до +150°С - „Примерци који су држани у вакууму 8дана, 3 дана у хелијуму на собној температури, а затимнеколико сати били изложени температури од - 272°С,оживели су када су враћени на нормалну собну тем-пературу.”, наводи Encyclopædia Britannica. Они та-кође могу преживети изложеност радијацији од 5.700јединица. Поређења ради, човека и већину животиња

Водени медведи

фо

то: h

ttp

://a

po

d.n

asa.

go

v/


њихове породице постоје родитељске куће у вишеградова Србије (у којима ће боравити уколико немајууслова за боравак у тим градовима током лечења),да простор који је предвиђен за децу буде оплеме-њен и пре свега да да мало светла у океану таме, дасе добију нови микроскопи и уређаји... И као најбит-није, десетине волонтера одлази на дружења садецом. Зато што је њихов осмех важан. Зато што акопоправите некоме дан и на једну наносекунду нате-рате ту особу да поверује да јој се живот не урушава,мисија је успешна.

Негативан маркетинг који имају организацијепосвећене деци оболелој од рака у овој држави збогнемиле прошлости је унео неповерење у људе, штоје сада тешко искоренити. Управо се са тиме честоборим када се сретнем са људима, не желим новацод тебе, желим да знаш шта је рак код деце и да јепроценат излечења огроман, желим да знаш да томоже бити твоје дете, дете из комшилука, случајнодете на улици и осећам обавезу да те обавестим штасу симптоми о којима се мора пазити.

Армија волонтера НУРДОР-а данас показујељубав. Сви су прошли едукацију са психолозима,особљем онколошког одељења, родитељима обо-леле деце и излеченима. Различите старосне доби,свако принесе оно од себе што уме, а деца то транс-формишу у љубав. Нацртају цртеж, кажу да се доброосећају, ти онда исплачеш океан суза и схватиш да таконекција између људи просто носи огромну енер-гију. Игноришеш таму јер понори су већ довољнисами по себи и доведеш светлост. Сунчан дан. Отво-риш завесе и пустиш да све то лепо уђе унутра и осе-тиш бескрај. Сви смо овде неминовно кратко. Незнамо што смо овде, али време неумитно тече и схва-тиш да свако заслужује своје време. Барем тренутаксреће.

Петар Ђурић

Тих пар метара квадратних који би се скоромогли описати као простор два са два, простор је хао-тичан сам по себи: чује се звоно телефона, папири иброшуре су свуда, а дечији цртежи облепљени каонајвећа нота оплемењивања радног простора икадаи три даме које увелико раде на неисцрпном задаткукоје су себи поставиле. То није било каква просто-рија, то је канцеларија пуна љубави, шарена од поме-шаних осећања људске снаге, пораза и победа,препрека које не одлазе тако лагано и љубави која јеван моћи мерења.

Када сам рекао људима у свом окружењу даћу од сада волонтирати у једном удружењу родитељадеце оболеле од рака, наишао сам на тужне погледеи потпуно непримерене констатације попут шта ћети то у животу или тешко је то гледати. Зато штонам је лакше да одмакнемо главу када није у питањунаше двориште, јер је рак ствар која се по правилудешава другим људима и не дај боже никоме. Све-стан сам, сиромашна смо земља и крпимо се поштопуцамо по свим шавовима, наука и култура су нам наиздисају, сиромаштво достиже рекордне вредностии почели смо да живимо брзо. Ко стане и пита: ,,Комеје потребна помоћ?’’

И уопште није ствар у мени, не желим ни-какво свака ти част, желим неокретање главе на тошто постоје деца која су оболела од рака, заправо,сваког дана оболи једно – не желим окретање главена то што су услови до скоро за њих били мизерни,што дословно већ ужасно трауматичан период пре-живљавају са својим родитељима сами и што су пси-холози били мисаона именица, што у мраку у којемсу се нашли не могу да имају ни поштен смештај даим барем то буде лакше. Трачак светла? Не. Какво јето питање: ,,Шта ће ти то?’

У удружењу у којем сам, Нурдор (nurdor.org),данас десетине волонтера ради на томе да за децу и

Кућа изграђена одљубави, не од сламе

|симбиоза21

Вековима уназад, људи су живели у природи,са природом и од природе. Убирали њене плодове,учили како да је опонашају и покушавали да схватењене законитости. Искуства преношена кроз генера-ције у комбинацији са напорним радом, доносила суим све што је неопходно за нормалан живот. Онда судошла нека другачија времена. Индустријска револу-ција је брзо ухватила замах. Велики број људи досе-лио се у градове као радна снага на производнимтракама великих фабрика. Храну за њих морао је дапроизведе неко други. То су и даље радили земљорад-ници на селима који су били под све већим притискомда производе још више и више. Индустријализација језахватала готово све слојеве друштва. Све масовнијапродукција најразличитијих производа, стварала јеуслове да велике народне масе живе све лагоднијимживотом. Напредак ипак није био потпун, јер се хранаи даље углавном производила на традиционалне на-чине који нису били довољно продуктивни за тај новидемографски раст који је уследио. А онда је наступио„Велики рат“. Глад, болести и разарање пустошили сувелики део света. Главни акценат био је на про-изводњи што више оружја и експлозива. Али и то сезавршило. Велике компаније су добро зарадиле на не-срећи милиона људи. Са завршетком рата, и њиховпрофит је дошао до свог краја. У ствари, тако је тре-бало да буде. А онда се неко сетио да та огромна про-изводња азота за потребе прављења хемијскихексплозива не мора да се прекине. Тако су насталапрва минерална ђубрива и одједном је почела њиховамасовна производња. Лице пољопривреде почињалоје да се мења. У употребу су све масовније почеле даулазе машине које су мењале до тада коришћене за-преге. Производња хране доживљавала је све већираст. Тада се десио још један рат, већи од било когдругог до тада. Оно што је наступило после њега, билоје најрадикалнија промена у историји пољопривреднепроизводње – „зелена револуција“.

Трактори и комбајни су готово у потпуностизаменили запреге. Интензивна пољопривредна про-изводња са употребом минералних ђубрива и пести-цида, али и нових, високоприносних хибрида, свевише је личила на индустријски, а све мање на при-одни процес добијања хране. Ипак, те промене суомогућиле незапамћени раст и напредак светскогстановноштва. До још већег удаљавања од природ-них процеса, довео је развој генетички измењенихорганизама који је почео у Америци осамдесетих идеведесетих година, а који данас, захваљујући неза-ситим интересима мултинационалних компанија, до-живљава све већу експанзију. Тако је „зеленареволуција“ на велика врата ушла на светску сцену.Њен творац, Норман Борлауг, 1970. године је чакдобио и Нобелову награду за мир. Али поставља сепитање, колико је овакав систем одржив и коликодуго ће тај „мир“ да траје. Мањкавости интензивнепроизводње хране, све више излазе на светлост дана.Испошћавање земљишта, његова засићеност не-органским компонентама, загађивање отровним пе-стицисима, као и уништавање кориснихмикроорганизама, не обећавају светлу будућностоваквом систему.

На сву срећу, постоје и алтернативна решењаза производњу хране, која иду у две крајности. Прваје потпуно вештачка производња хране, чак и безземље на којима биљке расту, а друга тражи најпри-родније могуће начине за то.

Први концепт је познат већ неколико хиљадагодина, али је последњих година знатно унапређен иизмењен. Темељи се на узгајању биљака у води у којојсу растворене све неопходне материје за раст и нор-мално функционисање, па је због тога и добио име„хидропоника“. Процес може бити потпуно веш-тачки, када се минералне материје растварају у водии хране биљку или нешто природнији, када се упо-редо са биљкама гаје и неке животињске врсте,



најчешће рибе, чији се екскрети радом неких бакте-рија претварају у материје које биљке могу да кори-сте. Осим ових, постоји још један број начина задобијање хране у потпуно контролисаним условима.

По мишљењу многих, оне сасвим природнеметоде ће имати светлију будућност. Њих на свусрећу, има пуно и све се темеље на опонашању и ко-ришћењу природних процеса, као што је то био случају прошлости. На жалост, период индустриализацијепољопривреде учинио је да многа знања из ове обла-сти буду заборављена. Ипак, у последње време, свевећи број људи је чврсто решен да се врати природнојпроизводњи.

Када кажемо „природна производња хране“,вероватно је „органска храна“ прво што нам падне напамет. У нашој земљи је ова област задњих годинаприлично добро законски дефинисана, тако да по-стоје сертификати који гарантују да неки произвођачпри узгајању хране, не користи никаква хемијска сред-ства као што су пестициди или вештачка ђубрива. Уорганској производњи, дозвољена је употреба јединоприродних материја за борбу против штеточина и по-већање продуктивности. Овај вид пољопривреде за-хтева чисту и незагађену земљу, па је наша земљасамим тим у великој предности.

Одемо ли корак даље у одосу на обичну орган-ску производњу, открићемо нешто још невероват-није, а то је биодинамичка производња.„Биодинамика“ је термин који још увек није познаткао термин „органско“, иако је овај систем развијенпре око 90 година. Његов творац је Рудолф Стејнеркоји је развио тезу „животне снаге“ у биљкама и тлукоју убија конвенционална пољопривреда. Иако семноги његови ставови не могу научно утемељити,биодинамичка пољопривреда је сасвим добро при-хваћена као посебан облик еколошке пољопривреде. Суштина је да се заједно гаје биљке и животиње чијеће интеракције позитивно утицати на продуктивност.

У Србији већ постоји неколико биодинамичких фармикоје производе храну, до душе за своје потребе.Ипак, како ствари стоје, ускоро можемо очекиватипојаву производа са биодинамичком ознаком и коднас.

Можда најприроднији вид пољопривредепредставља „пермакултура“. Настала је седамдесе-тих година прошлог века идејом еколога ДејвидаХолмгрена и Била Молисона, а њен назив је састав-љен од речи ПЕРМАнентна агриКУЛТУРА. Њени прин-ципи се не ограничавају само на производњу хране.Пермакултура је начин живота људских заједницапрема узору из природе. Гајење биљака и животиња,градња кућа, коришћење енергије, све то користећиприродне процесе и доступне материјале. Мождазвучи као утопија, али овакав систем је још какомогућ. Што је још важније, у пермакултури се приме-њују еколошки принципи и стратегије који могу вра-тити равнотежу нарушеним екосистемима и пружитиначин да се врати хармонија између човека и при-роде.

Каква ће бити будућност пољопривреде,остаје да видимо. Ипак, могућности за оне који желездраву и природну храну су огромне, нарочито унашој земљи. Велики број напуштених села и запар-ложених њива чека на људе богате ентузијазмом иодлучношћу да живе нормалним животом у природиса природом и од природе, каквим су живели и нашипреци.

Марко Стојановић


23 |симбиоза

Да ли си

На монитору се налази 9 бројева. Испред

компјутера је тинејџер Ayumu, чији је задатак

да ових девет бројева правилно распореди и за

успешно обављен задатак добија награду.

Бројеви се показују у делићу секунде након чега

нестају покривени белим квадратићем. Ayumu

мора да запамти на којим позицијама се налазе

бројеви. Можда задатак звучи бесмислено, али

Ayumu је шимпанза.

Научници са Primate Research Institute,Kyoto University су пре неколико деценија за-почели истраживања са циљем да открију да лису људи паметнији од шимпанза. Откривено једа шимпанзе могу да отварају орахе уз помоћалата и да користе прекидач за регулацијусветла и мрака у соби приликом спавања.

Истраживање, у којем је учествовалонеколико шимпанзи, започело је 1978. годинепод вођством професора Tetsuro Matsuzawa.Том приликом учили су шимпанзе да препознајусимболе. Један од испитаника била је и женкаAi која је рођена у западној Африци 1976. го-дине. Годину дана пре почетка пројекта Aiстиже на Институт и до 1993. руши мит да самољуди знају арапске бројеве - зна да користибројеве од 1 до 9 за одређивање бројностиствари, разликује и препознаје 10 боја по имену(црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, љуби-часта, розе, браон, сива и црна) и зна 26 словаалфабета. Аi je показала да шимпанзе могу дазапамте низ бројева, исто као и (или чак и вишенего) предшколци. Научници су обучили Ai дазапамти бројеве у делићу секунде пре него штобуду покривени белим квадратом. Затим биона додиривала квадрате по редоследу бројевасакривених испод.

Сада већ тинејџер, син шимпанзе Ai, поимену Ayumu рођен је 2000. год. За тринаестгодина колико је на Институту, постао је ненад-машив у игри меморија (постао је бољи одсвоје мајке). Научио је да препознаје бројевеод 1 до 19, док су његова браћа препознаваладевет бројева.

паметнији

од шимпанзе?


паметнији

од шимпанзе?

Шимпанза додирује број један, а пре-

остали бројеви су аутоматски сакривени иза

белих квадрата. Али, ослањајући се на своје

сећање, Ayumu може правилно додирнути место

где је сваки број према растућем редоследу -

нешто што просечна особа није у стању да уради.

Само мали број људи са фотографским памћењем

може да се похвали оваквим успехом.

Професор Matsuzawa је једном приликом

изјавио да је једна особа у хиљаду у стању да

уради ово, док су све шимпанзе које је тестирао

способне да запамте место на којима се налазе

бројеви и да прстом покажу редослед бројева

испод квадрата.Оно што овај подвиг чини импресивним је време

које Ayumu има да запамти позиције бројева пре

него што буду покривени. Проценат успешности

задатка опада са смањењем времена за памћење

бројева (када се покажу на екрану и када буду по-

кривени) - 650 милисекунди, 430 милисекунди, а

на крају само 210 милисекунди.

То је резултат експеримента у којем су

учествовали Ayumu, студенти са колеџа и Ai.

Њихов задатак је био да запамте и погоде пози-

цију само пет бројева. Међутим Ayumu их је све

надмашио и његов проценат успешности је мање-

више исти за сва три временска периода (гра-

фик).

Ова способност је веома важно средство

у дивљини. Шимпанзе користе своју брзу-радну

меморију да запамте положај јестивих плодова у

шумским крошњама или да веома брзо процене

снагу ривала. Когнитивни психолози користе тер-

мин "радна меморија" да опишу способност ума

да привремено складишти и манипулише инфор-

мацијама.Разлог што шимпанзе могу да запамте и

брзо се сете ствари јесте што животиње живе у са-

дашњости и њихови умови нису преоптерећени

размишљањем о прошлости и будућности. Људи

су вероватно изгубили ову способност у замену за

разумевање језика и сложених симбола.

Научници објашњавају ово на неколико на-

чина. Један од њих је eidetic imagery, контро-

верзни феномен којег карактерише способност

да памтимо тачну слику комплексне сцене или об-

разац. Овај феномен је, како се претпоставља, за-

ступљен код 15% деце старости до 12 година. Затим

се способност све више губи и веома ретко среће

код одраслих. Код шимпанза се задржава дуже у

односу на људе.Већина ово преписује вештини која се

означава као subitizing. Термин потиче од латин-

ског придев subitus (што значи "изненада, нагло"),

и представља наслућивање колико ставки се на-

лази у оквиру визуелне сцене на основу којег

знамо тачан број ставки, када је број ставки у

subitizing опсегу (код људи је то 4-5 предмета, а

код шимпанза 6). Ова вештина се веома разликује

од "набрајања", чиме можете утврдити колико

ствари има појединачним бројањем.

Душан Радојевић

На пример, одмах мо-

жете погодити да се на слици

десно налазе три плаве звезде.

Често себе сматрамо

ментално надмоћнима у односу

на шимпанзе, међутим не би

требало изазивати тинејџера

шимпанзу на игру меморија јер

су све шансе на старни шим-

панзе.

25|симбиоза

Кирлианографија или елек-трофотографија, је скуп фотограф-ских техника које служе да се нафотографијама забележи феноменелектричног пражњења порекломиз предмета који се фотографише.

Иако се за овај феномензнало и раније, тек 1939. године суруски брачни пар Симион и Вален-тина Кирлиан направили серијутаквих фотографија. Они су фото-графски филм поставили на ме-талну плочу која је служила каопроводник. Други проводник јеприкачен на коришћени објекат(нпр. биљни материјал) који се на-лазио на фотографском филму.Проводници су прикључени наизвор енергије високе волтаже,чиме су настајале фотографијепредмета које окружује силуетаналик "аури".

У годинама које су усле-диле, Кирлианови су наставилисвој рад, али се јавност није инте-ресовала све до 70их година про-шлог века. У Русији су настављениексперименти који су донекле за-лазили у област не тако реалнихнаучних тематика, тврдећи да секирлианографијом може снимитиљудска аура, утврдити тренутнопсихичко стање објекта, дијагно-стификовати болест пре свих дру-гих метода у медицини или видети"исцелитељство на делу". Све те"мистичне" резултате овог фено-мена је лако објаснити са маломупотребом знања физике и физио-логије, па се небулозе алтерна-тивне медицине одбацују настрану, отварајући врата чудесногсвета фотографије за ову необичнутехнику.

Невена Петровић

Кирлианографија

26симбиоза |фото: Robert Buelteman и Walter Myers

Смедерево

27|симбиоза

пријатне и дуге шетње поред Дунава. Крај кеја, као ина самом Дунаву се налазе кафићи и ресторани, гдесе можете опустити и уживати у погледу на природуи Смедеревску аду, правом рају за истраживаче. Сакеја полазе и бродићи који вас могу одвести у обила-зак града и аде. Ове године је организован пројекатПатосинема, отворен је биоскоп на отвореном, где упредивном амбијенту малих светиљки и Дунава мо-жете да уживате у различитим филмовима.

Смедерево нуди и богат ноћни живот, са клу-бовима који нуде музику за свачији музички укус. Ка-рађорђев дуд је још једно значајно историјско местоу Смедереву. Испод дуда је тадашњи турски заповед-ник града Диздар Мухарем Гуша предао кључевеграда Вожду Карађорђу Петровићу 8. новембра 1805.и тако симболично прогласио Смедерево по другипут у историји за престоницу Србије. Карађорђев дудје и ботанички раритет јер је стар преко двеста го-дина.

Са доласком пролећа, у Смедереву почињуфестивали. Први је Нушићеви дани, настао са циљемпопуларизације великог комедиографског дела Бра-нислава Нушића, који је детињство и младост провеоу Смедереву. Следи Patosoffiranje, који органузује ом-ладинско позориште омладине Смедерева - Патос.Током Патософфирања долазе бројни гости из земљеи иностранства, који својим перформансима и пред-ставама обогаћују животе становника Смедерева.Већ је постала традиција да се Patosoffiranje завршиобогаћивањем града за једно ново стабло и новиммуралом младих уметница групе ЗиД, који се сада на-лазе на различитим локацијама у граду. Након за-вршетка Patosoffiranjа почиње једини амбијенталнипозоришни фестивал у Србији - Тврђава театар, којиу току две недеље у Смедерево доведе најпознатијепредставе, које извуче из затворених позоришта и до-веде на отворену сцену постављену у Малом градутврђаве. Током лета се одржавају и фестивали по-свећене воћу, као што су Бостанијада, Дани брескве,Смедеревско воће итд. Фестивал са највећом исто-ријом у Смедереву је Смедеревска јесен, која почињесредином септембра. Градски трг тад постаје правирај за љубитеље воћа, вина и добре музике. Из тргака тврђави вас води улица пуна разних ђаконија ислаткиша, сувенира и дрвенарије. Мали град је и тадбогат квалитетним уметничким програмом. Фести-валски период се завршава Смедеревском песнич-ком јесени, која се одиграва у октобру.

Током лета су за све посетиоце отворени ба-зени и околна језерца. Смедерево поседује два ба-зена, мали базен - у оквиру одмаралишта Југово,окружен пријатним окружењем и Дунавом и други,велики базен, који има и базене за непливаче и децу.Уколико сте ипак љубитељ природе, обиђите једно одоколних језераца, попут Смедеревских багера, самалом плажом, окруженом шумом и трском, сарибом и паткама.

Милена Спасојевић

Овај град спаја прошлост, садашњост и будућ-ност. Векови и повољан положај у држави оставилису трагове које можете пронаћи ако кренете у обила-зак.

Као прву станицу препоручила бих вам Сме-деревску тврђаву. Изграђена је 1430. године, одстране деспота Ђурађа Бранковића. Људи су били не-задовољни тадашњом ситуацијом, страхом однајезде Турака, и смрти која је владала свуда, па су по-чели смишљати митове и легенде. За сву муку окоградње овако великог здања, оптужили су Јерину,другу Ђурађеву жену. Једна од таквих легенди го-вори да је приморавала народ да доносе сва јаја, којаимају и мешају са малтером. Данас је позната Јери-нина кула, од које многи и даље зазиру. Смедерево јеконципирано као град саграђен за борбу и одбранухладним оружјем. Тврђава се састоји од Великог иМалог града. У Великом граду су живели обичниљуди, зидали домове и цркву, чији остаци се и данасмогу и данас видети. Велики град одише старошћу иисторијом, и увек је пријатно проћи његовим стази-цама, које воде ка Малом граду, преко малог моста ифасцинантног улаза. Мали град је представљао дворЂурађа и његове породице, место где су се доносилемноге важне одлуке и расла Ђурађева деца. Малиград је доступан за посетиоце. Пажљивим посматра-њем наћи ће те бројне знакове по зидинама, од којихје, један од највећих велики натпис који сведочи о го-дини изградње утврђења. Ова кула је због крста ози-даног изнад натписа у народу још позната као„Крстата кула" или кула „Крстача".

Из тврђаве путеви воде ка великом градскомтргу, где ћете у било које доба дана срести људе,старце са унуцима, пословне људе, породице садецом и парове. Ту се налази и једна од најстаријихпосластичарница, где се људи опуштају уз кремпите,шампите и сокове, по старим рецептима. Трг окру-жују стара зграда Гимназије, Смедеревског суда, Га-лерија савремене уметности, бројне продавнице,Вински град и интернет парк са дрвеним конструк-цијама које подсећају на винска бурад. Ту можете де-густирати и квалитетна вина смедеревских винара.Трг је карактеристичан по великој фонтани окруженојцвећем и старој и чувеној градској цркви СветогЂорђа.

Крените оближњом шетачком улицом, КраљаПетра I, где се налазе кафићи и ресторани са најраз-личитијим амбијентима. Ова улица ће се свидетисвима који су љубитељи архитектуре. Шетајући и ужи-вајући овом уличицом стићи ћете до кеја, сређеног за

Смедерево


Револуција

29|симбиоза

је халуциногенаПопуларна штампа често кокетира са изразом

револуционарно откриће. Научници обично не могуда измере брзину превртања очију на новинске на-слове овог типа, али када се бавимо стриктно терми-нологијом – научници заиста праве револуционарнепомаке. Неке ствари једноставно мењају одређенуобласт из корена. Неке ствари мењају угао гледањадрастично, остављајући нас у чуду да се дивимо... Па,перспективи?

Револуција је опијум за масе. А он се савршеноуклапа у савременог револуционара, чак има и тај хо-ливудски шмек: не воли лабораторију и рад са другимнаучницима, прек је и заступа сулуде идеје, а у сло-бодно време користи ЛСД. Поред свега, он је проме-нио молекуларну биологију заувек, колико годпомпезно звучало, па се често говори о времену преPCR и после PCR технике. Он је Kary Mullis.

Наизглед једноставна али револуционарна:PCR техника (PCR је polymerase chain reaction) или лан-чана реакција полимеразе омогућава да умножитеделове ДНК у велики број копија што је омогућилоправи бум (послужићемо се учесталим изразомштампе) у молекуларној биологији, биохемији и низудругих дисциплина. На питање да ли мисли да би тооткрио без коришћења недозвољених супстанциизјавио је да искрено, искрено сумња.

Било је апсолутно јасно коме ће припасти Но-белова награда за хемију 1993. године. Ипак, госпо-дин који није човек од лабораторије и обожава

с у р ф о в а њ емисли да има још штошта да понуди. У свету наукевећина његових изјава се третира као бизарност,укључујући његово заступање астрологије, веровањеда ХИВ вирус не изазива сиду и слично. Њујорк Тајмскоментарише: он је човек који је после великих ус-пеха у једној области даје бизарне изјаве о онима о

којима не зна ништа.

Наиме, Mullis сматра да су у науци људи којису зависни од плате коју добијају за оно што би тре-бало да открију. Он негира да ХИВ изазива сиду, дасе промене у клими дешавају захваљујући људској ак-тивности на планети а поред ових ствари, у својојаутобиографији из 1998. говори о свом веровању уастрологију. Други научници сматрају јако бизарномчињеницу да се један добитник Нобелове наградеможе сврстати у групу са другим псеудонаучницима.

У духу холивудских лоших момака – овај гос-подин је импулсиван и прек, дрога му није страна иволи вожњу и сурфовање... Поставља се питање, дали аутор текста ово прича тако да му замера нешто?Апсолутно не. Послужићу се, револуционарно, истин-ски револуционарно откриће се дугује овом човеку.Отвара се дискусија на тему коришћења забрањенихсупстанци у сврху науке (јер да, излагање њима дајепотпуно нову перспективу која може бити корисна).Како каже Дали : ,,Take me, I am the drug. Take me, I’mhallucinogenic.’’

Петар Ђурић


је халуциногена

31|симбиоза

Да ли сте знали...

...да детлић у једној

секунди удари до 20 пута

кљуном у дрво?

...да је највећи атлас на светуEarth Platinum Atlas, који када јеотворен дугачак 2,7 метара, атежак око 150 килограма? Састојисе од 128 страна, 30 великих фото-графија и 61 мапе. Направио га јетим од 100 картографа из земаљаширом света, који су четири годинерадили на његовом састављању...

...да је најстарији бендна свету који и даље на-ступа састав The Shadows,који је формиран 1958. го-дине, три године пре групаThe Rolling Stones и TheGolden Earring?

...да женка комарца нутријенте каошто су гвожђе и протеини, а који сујој неопходни за развој јаја узима изкрви домаћина? Комарци су развили сло-

жен комплекс – пробосцис, уз помоћ којег узи-мају ове нутријенте из домаћина, а њиховапљувачка има негативно дејство на сужењекрвних судова, згрушавање крви, агрегацијутромбоцита и ангиогенезу, што омогућаваслободну исхрану.

...да је најчешћа емоција коју имамоу току сна анксиозност? У току сна су

негативне емоције чешће од позитивних.

...да највећи број људи 25% спо-

рије чита са монитора, него са па-

пира?

...да је око 4. века пре нове ере Теофраст

класификовао биљке у 4 групе:

траве, подгрмље, грмље и дрвеће. Такођеје описао преко 500 различитих врста иименовао многе биљне карактере,каосто је тип крунице, положај плод-ника, облик цвета... Био је свестан иструктурних особина и разлика из-

међу биљних ткива.


Да ли сте знали......да рупе у швајцарском сиру на-стају захваљујући бактеријама? Различите бактерије у различитим комбина-цијама доводе до повећања разлика у уку-сима међу сиревима. Једна од многихбактерија које се користе за прављењешвајцарског сира и која је одговорна за на-станак рупа је Propionibacterium freudenreichiisubsp. Shermanii (грам-позитивна бактерија).У касној фази производње сира, користимлечну киселину коју излучују друге бакте-рије и ослобађа ацетат, пропионску киселинуи угљен-диоксид. Мехурићи угљен-диоксидаобразују ''око'' (технички назив за рупу усиру). Величина рупе се може контролисатимењањем киселости, температуре и вре-мена сушења смесе. Начин припреме не доз-вољава угљен диоксиду да ''побегне'' изсмесе као што је то случај са већином хранекоја захтева ферментацију за израду.

...да је експерименталнудемонстрацију дељењаћелије остварио 1875. године

немачки ботаничар Штрасбур-гер који је у биљним ћелија(прашника Tradescantiae) видеомитозу и фрагментацију једрана обојиве честице које се делена 2 дела?

...да је сукралоза заслађивач

који је 600 пута слађи од саха-розе, док је од најчешће кориш-ћених заслађивача, сахарина иаспартамa, слађи два, односнотри пута?

...да само трећина људи на земљиможе да вари млеко? Током последњег леденог доба, млеко је заодрасле било попут токсина, јер одраслеособе, за разлику од деце, нису могли дапроизводе лактазу, ензим који разлаже лак-тозу, млечни шећер. Међутим, како је узгојстоке почео да замењује лов и скупљање пло-дова, на Средњем Истоку, пре 11 хиљада го-дина, фармери су научили како да смањениво лактозе у свакодневним продуктима,на толерантан ниво, тако што су ферменти-сали млеко и правили сир и јогурт. Неколикохиљада година касније, генетска мутација,која је омогућила људима да варе млеко, по-чела је да се шири Европом. Ова адаптацијаје значајно проширила људску исхрану.

...да у току сна сањамосамо лица која смо већвидели у току живота,иако их можда не знамоили не памтимо? Људи се у

току живота сретну са стоти-нама или хиљадама лица, такода наш мозак има неограниченизвор ликова који се пројектујутоком наших снова...

...да реч ‘’карате’’ значи‘’празне руке’’?

...да нокти на рукамарасту четири пута брженего нокти на ногама?

Милена Спасојевић

33 |симбиоза

2013

14.8.2013. - 18.8.2013.Belgrade Beer Fest 2013

Ушће

18.06.2013. - 31.08.2013.FilmstreetБеоград

-1.9.2013.Рок за фотографије

Фото конкурс “Фотографијаса терена”

Биолошки факултет

13.09.2013. - 15.09.2013.Полуфинале DAVIS CUPA

2013.КОМБАНК АРЕНА

23.09.2013.SELAH SUE

КОМБАНК АРЕНА


18.8.2013.Представа

Кад се снови остваре, неможе се више живети у њима

Бојчинска шума, Бојчин

18.8.2013.ЈОГА НА АДИ

Ада Циганлија

8.7.2013. - 26.8.2013.Лето на Гардошу

Земун

13.10.2013. – 15.10.2013. Четири боје зелено

GREEN FESTДом омладине

20.8.2013. - 31.8.2013.KCBič

Пројекат "Освајање Београда"- pop-up плажа на платоу

испред КЦБ-a

29.11.2013. - 01.12.2013.THE ILLUSIONISTSКОМБАНК АРЕНА

ка

ле

нд

ар

avgust 2013, broj 9

Documents