BOTIČELIJEVE MITOLOGIJE

Dva osnovna tumačenja – Varburg i Gombrih (+ Panofski)

-A.Warburg, La Nascita di Venere e la Primavera di Sandro Botticelli, La Rinascita di paganismo antico, Firenze, 1-58

-E. H. Gombrich, Botticelli’s Mythologies. A Study in the Neo-Platonic Symbolism of his Circle, Symbolic Images. Studies in the Art of the Renaissance, London 1972, 34-81

Problem : koje Botičelijeve slike pripadaju konceptu Mitologija?- po Varburgu, to su samo Primavera i Rođenje Venere

Primavera – popularna renesansna legenda o ljubavi Đulijana Medičija i neke lepotice.

Smatralo se da je namena Primavere da prikaže uspomenu na lepu Simonetu koja je umrla u proleće.

Varburg u svojoj studiji iznosi mišljenje o književnom izvoru ove slike (poema Anjela Policijana, La Đostra)

Već Vazari povezuje Rođenje Venere i Primaveru kao dva trenutka pojave ovog božanstva – nage Venere i Venere u kraljevstvu sa pratnjom

Za Floru i Zefira izvor je Ovidije (Metamorfoze)

Gombrih, s obzirom da je Venera centralna figura slike, postavlja pitanje šta je ona mogla značiti patronu Lorencu di Pjerfrančesku Medičiju 1478. godine (kada je on imao svega 14-15 godina)

Po neoplatonistima, Venera simboliše humanitas – moralni princip koji se odnosi na kulturu, obrazovanost, lepotu

Svi likovi se već nalaze u Apulejevom Zlatnom magarcu (rimski roman iz II veka)

Tri Gracije su trojstvo onoga čega je Venera jedinstvo. Njihova imena su Sjaj, Mladost (Svežina) i Sreća (Radost)

Rođenje Venere, 1480-85 (Policijanova Đostra kao tekstualni predložak)

Mars i Venera (Mars kao antitip Jovana Krstitelja)

Minerva i Kentaur

1

E. H. Gombrich, “Botticelli’s Mythologies. A Study in the Neo-Platonic Symbolism of his Circle”, Symbolic Images. Studies in the Art of the Renaissance, London 1972, 34-81

P R I M A V E R A

Polazišta ranijih tumačenja- Vazari (koji je sliku opisao kao “Veneru koju gracije kite cvećem,

najavljujući proleće”). - Anjelo Policijano, Đostra (La Giostra) –slika je opisivana i kao ilustracija

ove poeme.- Legenda o lepoj Simoneti

Romantičan pristup zasnivao se na shvatanju da je slavna slika kakva je Primavera morala biti povezana sa najčuvenijim patronom toga doba – Lorencom Veličanstvenim; da je morala biti inspirisana najpoznatijom poemom - strofama Policijanove Đostre; da je morala da ovekoveči najslikovitiji događaj u Firenci toga doba - čuveni Turnir, kao i njegove najzanimljivije učesnike – Simonetu i Đulijana.

Istorijski pristup: - Fićinovo pismo Botičelijevom patronu

Venera je, za renesansu, predstavljala ambivalentan simbol. Humanistima je njena uobičajena uloga bila bliska kao i ostala, više ezoterična značenja koje ona ima u Platonovim dijalozima (koji govore o dve Venere), ili u Lukrecijevoj pesmi (gde je označena kao oličenje stvaralačke snage). Ona je, čak i u popularnom tumačenju, imala dvostruku ulogu. Prvo pominjanje likovnog predstavljanja Venere u renesansi nalazi se u Filaretovom zamišljenom “Hramu vrlina” (desetak godina pre nastanka Botičelijeve slike).Mora se postaviti pitanje šta je Venera značila patronu za koga je slika nastala. Vazari je sliku video u Kastelu, vili koja je u Botičelijevo vreme pripadala Lorencu di Pjerfrančesku de Medičiju (1463-1503), rođaku Lorenca Veličanstvenog. Porodici Lorenca di Pjerfrančeska pripadale su tri Botičelijeve mitološke kompozicije: Primavera, Rođenje Venere, i Minerva i Kentaur.Jedan izvor je vrlo značajan za ovu glavnu figuru u Botičelijevom životu. To je Epistolarium Marsilija Fićina, u kome je dosta pisama adresirano na Laurentius-a Minor-a. Prvo od tih pisama nosi odgovor na pitanje šta je Venera značila Lorencu di Pjerfrančesku u vreme kada je Primavera slikana za njega. Pismo mu je upućeno kao dečaku, oko 1477-78. godine, kada je imao 14-15 godina. To je vreme u koje se otprilike i datuje Primavera. Kada je reč o bogovima Olimpa, Fićino je spojio dve tradicije – moralnu alegoriju i astrološko značenje. On je sastavio horoskop koji je, u stvari, moralna pouka. Daleko od toga da bude boginja požude, njegova Venera predstavlja Humanitas koji obuhvata Ljubav i Milosrđe, Dostojanstvo i Plemenitost, Velikodušnost i Veličanstvenost, Prijatnost i Umerenost. U pozadini se nalazi astrološka koncepcija po kojoj su deca Venere prijateljska i ljubazna, vole prefinjenost, ali takođe i složeni srednjovekovni ideal savršenstva, ideal

2

“ljubaznosti” koji vlada načinom ponašanja na Dvorovima ljubavi. Ideja o Veneri kao o vodiču kroz ljubav i svemu što daje dostojanstvo i lepotu životu teško da se može zamisliti bez ovakve daleke pozadine. No, Fićinov jezik je jezik humaniste. Za njega je osnovna vrlina koju mladić može da prihvati – Humanitas, i ova reč priziva ciceronski ideal finoće i kulture. Pojam lepote je put ka božanskom i on objašnjava Fićinov način izražavanja, kao i važnost koju je pridavao svom pedagoškom nastojanju. Fićino je zatim uputio pismo i tutorima mladog Lorenca da bi bio siguran da će mladić prihvatiti njegove pouke. Trebalo je da oni sa oduševljenjem prihvate njegov entuzijazam prema božanskoj lepoti Venus Humanitas.Zna se da je Vila di Kastelo kupljena za Lorenca 1477. godine. Ideja njenom dekorisanju povezana je sa njenom kupovinom. Pomisao da se u privatnim apartmanima prikažu Venera i njeni sledbenici nije izgledala neprirodno Lorencovim tutorima. Oni su sigurno znali za tapiserije kakav je fragment iz Pariza, koji prikazuje Veneru i Dvor ljubavi. Takve severnjačke tapiserije su sakupljane u Firenci kvatročenta. Međutim, po Fićinu, tradicionalna tema zahteva novo dostojanstvo. Za Fićinov krug, uloga ovakve slike imala bi mnogo veći značaj nego ona severnih tapiserija sa njihovim zahtevima za elegantnom dekoracijom. Fićino hvali plemenitost prizora i uzvišenost vizuelne lepote kao simbol božanskog sjaja. Zato je prirodno da lekciju, koju je želeo da Lorenco prihvati i nauči, pretvori u vizuelnu realnost. Fićino i sam priznaje da reči nisu sposobne da izraze lepotu Humanitas-a. Botičeli je bio izabran za likovnu izradu ove ideje jer je već imao uspeha sa takvim moralnim alegorijama.

Apulejev opis VenereFićinove filozofske ideje nisu lako mogle da budu direktno prenete na sliku. Primavera sigurno nije ilustracija filozofovog pisma. Možda je moguće ukazati na izvor na koji je autor (ili autori) programa ukazao kada je savetovao slikaru kako da prikaže Veneru i njenu pratnju. Takav mogući izvor je opis Parisovog suda u Apulejevom Zlatnom magarcu. Tu se nalazi i opis centralne grupe sa slike Primavera – Venera u sredini, a sa strane – gracije i najlepše hore, koje odaju počast svojoj boginji bacajući cveće. Apulejevom opisu odgovaraju i slika i stav same Venere – nagnuta glava (neki su u tome videli melanholiju) i pokret rukom i iskorak (kao da igra). Na Botičelijevoj slici Amor leti iznad Venere. Njegova odeća odgovara opisu Kupidona. On je krilat, ima luk i strelu (s tim što je njegova strela, zapravo, baklja). Varburg je grupu sa desne strane opisao kao Zefira koji juri Floru i pokazao je sličnost sa klasičnim modelima, naročito Ovidijevim opisom Apolona i Dafne. Figura lepe devojke prekrivene samo tankim svilenim velom nije uobičajen motiv. Kod Apuleja ovaj opis se odnosi na figuru Venere, tako da bi se na slici nalazile dve Venere. Ovo nije usamljena pojava u kvatročentu (Mantenja). Ali ovo bi značilo da su autori programa sasvim zanemarili kontekst Apulejevog opisa, jer je u Parisovom sudu samo jedna Venera. Međutim, ako su, s druge strane, autori programa još uvek želeli nešto odgovarajuće sceni koju je opisao klasičan autor, mogli su da primene opis Venere i vetra na drugu figuru, koja bi bolje odgovarala ukupnom kontekstu. Drugim rečima, oni su mogli da dodaju Zefira i Floru Venerinoj pratnji i prilagode Apulejev opis ovom paru. Sa leve strane je Merkur. On se kod Apuleja pojavljuje ne kao pratilac Venere, već u tradicionalnoj ulozi u Parisovom sudu. Njegov gest rukom je različito

3

tumačen: ili da traži pomorandže, ili ptice koje pevaju, ili da rasteruje oblake, ili da najavljuje Venerin dolazak, ili da ukazuje ka Marsu da bi mu skrenuo pažnju na Veneru, ili da ukazuje ka nebesima (ovo poslednje tumačenje smatra se najispravnijim).

Opis i simbolizam kod ApulejaOdeljak iz Apuleja se ne odnosi na Veneru i njenu pratnju, već je detaljan opis neobične vizuelne konkretizacije njene pojave i pokreta. Odeljak iz Apuleja odgovarao je Fićinovom krugu i stoga što njegov sadržaj podrazumeva i produbljenu moralnu istinu, mada je veoma blizak i klasičnom ekphrasis-u. U platonističkoj koncepciji može se naći više veza sa koncepcijom Venus Humanitas iz Fićinovog pisma. I sam Parisov sud je tradicionalno tumačen kao moralna alegorija. Kao primer moralnog izbora pred čovekom konkurisao je priči o Herkulu. U jednom pismu Fićino savetuje Lorencu di Pjerfrančesku da izabere Veneru. Botičelijeva Primavera bi odgovarala delu iz Apuleja gde je opisana Venera kako se sa pratnjom pojavljuje pred Parisom, sa Merkurom koji ukazuje na nebesa (što znači da ga je Jupiter poslao). Kontekstu slike bi doprineo Lorenco di Pjerfrančesko, za koga je slika naručena, a koji bi bio posmatrač - na njemu, kao na Parisu, ostaje da prosudi, da donese sudbinski izbor.

GracijeAko Apuleja tumačimo u platonističkom ključu, onda je veoma verovatno da i ostatak scene nosi neko skriveno značenje. Čuvena je Albertijeva interpretacija Gracija u traktatu De Pictura. Alberti, čiji je izvor Seneka, tumači tri sestre kao Velikodušnost – “jedna od sestara daje, druga prima, a treća uzvraća”. Varburg, takođe, skreće pažnju na medalju Đovane Tornabuoni, gde tri Gracije nose nazive “Caritas, Pulchritudo, Amor”. Kasnije je primetio alegorijsko značenje triju Gracija u delima Pika dela Mirandole, na čijoj medalji su one označene kao “Amor, Pulchritudo, Voluptas”. On kaže da je Venera jedinstvo onoga čega su Gracije trojstvo. Piko navodi da pesnici kažu da Venera za svoje pratilje ima Gracije čija su imena – “Svežina, Radost, Sjaj”, a to su tri osobine koje pripadaju idealnoj lepoti. Piko pokušava da objasni kako svežina označava trajnost i savršenstvo. Ostala dva svojstva idealne lepote su sjaj, koji osvetljava intelekt, i želja koja se javlja u volji za posedovanjem te neizrecive radosti. Još jedno Fićinovo pismo Lorencu di Pjerfrančesku objašnjava značenje triju Gracija. Fićino objašnjava kako tri Gracije simbolišu tri planete – Merkura Jovijusa, Sol i Veneru. Jasno je da ovakvo tumačenje nije primenljivo na Primaveru, jer ako je jedna Gracija merkur, a druga Venera, šta onda pravi Merkur i Venera rade na slici?

Tipološki pristupBotičeli je sigurno poznavao tradiciju sekularne umetnosti koja je cvetala i severno i južno od Alpa. Njene glavne teme su preuzete iz sveta viteštva i dvorske ljubavi. Čitav taj svet je sigurno bio na umu Botičeliju kada je trebalo da naslika Veneru i njenu pratnju za Vilu di Kastelo. Međutim, budući da je umetnik prihvatio ideju Venus-Humanitas, termini tradicionalne sekularne umetnosti postaju neadekvatni da izraze njeno značenje. Ova Venera je trebalo da u verniku, tj. gledaocu probudi osećanje verskog zanosa. Nimfa nebeskog porekla zaista ima svoju duhovnu sestru u Baldovinetijevoj

4

Bogorodici iz Blagovesti. Ritam plesa tri Gracije inspirisan je harmoničnim pokretima blagoslovenih duša sa jedne od Fra Anđelikovih scena Raja, ili horom anđela iz sijenskog slikarstva. Flora posuta cvećem ima prefiguracije u anđelima Filipa Lipija i Gocolija.

Platoničarska Akademija i Botičelijeva umetnostPatronaža Lorenca di Pjerfrančeska nad Botičelijem nastavila se i dalje. To je, možda, najintimnija veza između umetnika i mecene u ranoj renesansi. Fićinova prisnost sa Botičelijevim patronom jednako je jaka i to ne potvrđuje samo Epistolarium. U jednom ličnom dokumentu Fićino obavezuje Lorenca di Pjerfrančeska da se pobrine za njegov grob i ostavlja mu kompletnu kopiju Platonovih dijaloga na grčkom. Botičeli je bio blisko povezan sa krugom u kome je Fićinov uticaj bio naročito jak. Možda je njihova veza bila mnogo jača nego ona između Lorenca Veličanstvenog i njegovog prijatelja Policijana. U ranim godinama svi su oni pripadali platonističkom krugu, ali moramo se pitati da nije previše uzimano zdravo za gotovo da je ta harmonija trajala za života Lorenca Veličanstvenog. Lorenco di Pjerfrančesko je imao bliske veze sa Karlom VIII, a kada je Karlo VIII ušao u Firencu i stao na put nadmoćnosti Lorencove (Veličanstveni) struje, upravo mu je Fićino poželeo dobrodošlicu.Veze kruga Lorenca di Pjerfrančeska sa Savonarolom mogu da razreše Botičelijevo preobraćanje o kome je dosta diskutovano. Đorđ|o Antonio Vespuči, Fićinov prijatelj, bio je Savonarolin sledbenik. Sam Fićino se nikada nije suprotstavljao Savonarolinom planu reforme.Lorenco di Pjerfrančesko je, izgleda, platio za Danteovo izdanje sa Landinovim predgovorom i Botičelijevim grafikama.U posedu Lorenca di Pjerfrančeska bile su i dve medalje. Na obema je njegova glava u profilu, a na reversu - zmija koja grize sopstveni rep. Sigurno je, ne bez razloga, podmladak ove velike porodice izabrao ovaj simbol za svoju medalju. To je znak za koga ? kaže da predstavlja “večnost”, pa je aura ezoterične mudrosti mogla da predoči savremenicima interesovanje prema mističnom saznanju. Fićino je preveo ? i raspravljao o mističnom simbolu u svojim spisima, pa možemo da pomoslimo da je upravo on savetovao Lorencu di Pjerfrančesku da ga stavi na medalju. Portret na medalji ukazuje na slikani prototip i on je sigurno od Botičelija. Sličnost postoji sa glavom iz freske u Vili Lemi. Medalja, stoga, može biti znak saradnje između Fićina i Botičelija za njihovog patrona Lorenca di Pjerfrančeska.

M A R S i V E N E R A

Ne poznajemo izvore koji bi povezali ostala Botičelijeva dela sa Fićinovim delom, mada je fićinijanska interpretacija predložena za sliku Mars i Venera. Ključ za to mogao bi biti u odeljku u komentaru iz Symposium-a u kome Fićino daje astrološku interpretaciju mita o Marsu i Veneri.Mars je izuzetan po snazi među planetama, zato što on čoveka čini jačim, ali njega savladava Venera. Ona, kada je u opoziciji prema Marsu, vlada njim i stišava ga, ali Mars nikada ne vlada Venerom. Fićinova omiljena tema je bila promenljiv karakter planeta, tema koja obeležava i Direrovu “Melanholiju”. Da on nije bio usamljen u svojoj interpretaciji govori i Čoserovo delo “Marsovo nezadovoljstvo”, tj. vidi se da astrološka interpretacija mita ne isključuje moralnu stranu. Astrološki i moralni smisao Botičelijevog Marsa i Venere ne protivreči tome što je naslikan za posebnu priliku. U prilog tome govore dve

5

činjenice. Prva je primedba da su amorini ili satyrini, koji se igraju oko Marsa i rugaju njegovoj nemoći, odjek klasičnog ekphrasis-a od Lukijana, njegovog opisa slike Aleksandar i Roksana. Ali, Gombrih misli da je ta sličnost slučajna. Ako su Mars i Venera naslikani povodom svadbe, onda nastavljaju cassoni-tradiciju. Na kasoniju ponekad možemo na osnovu grba reći čija se svadba slavi. Botičelijeva slika je manje eksplicitna, ali dozvoljava da idemo u tom pravcu. U desnom gornjem uglu, gde bismo očekivali grb, nalaze se pčele koje uleću i izleću iz stabla. Pčele su se nalazile na grbu porodice Vespući (vespa = pčela), koji su već bili Botičelijevi patroni. Svadbeni panel u kasoni tradiciji - moguće za krevet, kako je bilo savetovano –ima program humaniste koji priču o Marsu i Veneri tumači u terminima astrološke pouke, dodajući tome i počast supruzi koja “obuzdava” svog ljubavnika, motiv iz Lukijana koji takođe odgovara priči, motiv sa klasičnog sarkofaga da bi se obezbedio tipološki izvor za čitavu kompoziciju i lični amblem na margini slike kao znak vlasništva.

M I N E R V A i K E N T A U R

U vreme kada je otkrivena, slika je tumačena kao politička alegorija, zato što je Minervina haljina prekrivena amblemima Medičija. Smatralo se da obeležava pobedu Lorenca de Medičija nad Pacijevima ili nad neprijateljskom koalicijom, ili pobedu njegove diplomatije nad nespretnom brutalnošću napuljskog dvora. Međutim, ovakva tumačenja ničim nisu dokumentovana. Politička umetnost podrazumeva publiku ka kojoj je propaganda usmerena, a znamo da Minerva dolazi iz privatnih odaja Medičijevih, vrlo verovatno iz gradske palate Lorenca di Pjerfrančeska. Te spoljne okolnosti i tipološka tradicija ukazuju na to da je ovo moralna alegorija, pa je nije teško zamisliti u duhu Fićinove mašte.Jedna od glavnih tema o kojoj Fićino piše jeste ona o čovekovom mestu između onog životinjskog i Boga. Niži delovi naše duše vezuju nas za svet tela i njegovih osećanja, viši delovi duše učestvuju u božanskom, a ljudski razum, koji je svojstven samo čoveku, stoji između. Naša duša je mesto stalne borbe između zlovoljnosti životinjskog instinkta i žudnje razuma, borbe koju može da razreši samo božanska promisao donoseći sa sobom mir nebeske mudrosti. Fićino razvija ovu svoju omiljenu temu u pismu svom prijatelju. On tu govori o mudrosti, rođenoj iz glave Jupitera, tvorca svih stvari, koja savetuje filozofima da, kada žele da dostignu voljenu stvar, cilj treba da im bude na vrhu stvari, pre nego pod njihovim nogama. Palada pokazuje kako ne možemo dostići vrh stvari pre nego što stignemo do vrhunca duše – do intelekta (mens), ostavljajući za sobom najniže delove duše. Telo je najniže na lestvici jer ne može da se pokreće iz sebe, već iz duše, i to po strogim pravilima: duša je sposobna da se pokrene, ali ona to čini ka svom božanskom poreklu, gde prebiva Bog. Ono “životinjsko” u nama, osećanja, ka svom cilju gone naši animalni instinkti, a razum ne pronalazi zadovoljstvo u ispunjavanju tih nagona. Zato postajemo nespokojni i izmučeni, poput Prometeja ili Sizifa. Samo božanska milost može da razreši paradoks ljudskog postojanja. Samo besmrtnost ljudske duše daje značenje našim mukama na zemlji. Dok je zarobljena u telu, duša ne može da dostigne nivo savršenstva i sreće za koji je predodređena.

6

Ovo opet nije Botičelijeva ilustracija Fićinovog teksta, ali je veza jaka i može da posluži za stvaranje hipotetičkog programa. U takvom programu odnos između osećanja i razuma nije predstavljen preko Prometeja ili Sizifa, već kroz simbol Kentaura, čiji izgled sadrži nešto od obojice. On ima luk i strele, znak životinjskih nagona. Minerva-Mens, rođena iz Jupiterove glave, drži ruku preko njegove glave što je njen uobičajeni znak dominacije. Nema herojske borbe između njih, jer se borba vodi unutar čudovišta – otud i njegov bolni izraz lica. Ona ga nežno uzima za glavu da bi stišala njegove životinjske nagone i da bi ga izvela na put, a on se ne odupire, već se prepušta njenom voćstvu. Lik Kentaura nastao je na osnovu fizionomije Botičelijevih svetitelja koji se mole (Jovan Krstitelj iz Krunisanja Bogorodice).

R O Đ E NJ E V E N E R E

Sa interpretacijom ove slike postoji veliki problem, jer ni jedna slika nije, na neki način, samodovoljnija od ove. Čuvena Apelesova Afrodita Anadiomena i ekphrasis u Policijanovoj Đostri mogu da pomognu u objašnjenju slike. Ako je Primavera naslikana za Lorenca di Pjerfrančeska, onda je Rođenje Venere takođe. Ako je Lorenco naučio da vidi Veneru iz Primavere kao oličenje Humanitas-a, Fićino je mogao da ga uputi u spiritualno značenje Rođenja Venere. U komentaru Platonovog Philebus-a Fićino objašnjava mit o Venerinom rođenju u svom uobičajenom maniru, kao kosmogonijsku misteriju koja se nalazi unutar neoplatonističkog sistema emanacija. Priča koju je Hesiod ispričao u Teogoniji, o tome kako je Saturn kastrirao ? i bacio njegove genitalije u more, iz čije je pene rođena Venera, možda treba da tumačimo uzimajući u obzir potencijalnu plodnost svih stvari, koja leži skrivena u prvom principu. Nju božanski duh pije i prvo razvija unutar sebe, da bi zatim njom napajao dušu i materiju. Čim je duša oplođena, ona stvara lepotu u sebi – natčulne i čulne stvari. Preobraćenje u lepotu i rođenje iz duše zove se Venera – Venus.Ako slici pristupimo tipološki, videćemo da se Botičeli vratio kompozicionoj shemi religiozne umetnosti. Opšti raspored figura preuzet je iz tradicionalne grupe Krštenja Hristovog.Izvor za ovu sliku je mogao da bude Policijanov opis, ali ako je Botičelijevo drugo viđenje Venere na bilo koji način povezano sa prvim (Primavera), moguće je da otelotvoruje motiv iz Apuleja. Ovde je reč o sakupljanju motiva iz različitih izvora i njihovom kombinovanju. I Policijanov opis rođenja Venere je isto tako kompozitan. Glavna radnja je preuzeta iz Homerove himne, ali da bi doprineo vizuelnoj konkretizaciji, pesnik je preuzeo stihove iz Ovidija i drugih klasičnih autora, bez obzira na njihov originalan kontekst.

F R E S K E V I L E L E M I

Postoji bar jedan Botičelijev rad za koji se zna da je moralna alegorija i koji je veoma verovatno povezan klasičnom mitologijom. Nema razloga za sumnju u tradicionalno tumačenje jedne od fresaka kao Venere sa tri Gracije koje se javljaju jednoj ženi, a to potvrđuje i prisustvo Kupidona. Figuri na drugoj fresci, koja vodi mladog čoveka ka personifikacijama Filozije i Slobodnih veština, davana su razna imena, ali budući da je odevena isto kao i njen pandan na drugoj fresci, a i prati je Kupidon, ona je isto Venera. Ako je ovo

7

tačno, onda bi i ovde Venera bila tumačena kao simbol Humanitas-a. Ne bismo bili daleko od sfere fićinijanske alegorije, u kojoj je Ljubav “učiteljica svim umetnostima”. Mladić na fresci liči na Lorenca di Pjerfrančeska sa njegovih medalja.

8