,

Aktivno- orijentisana nastava

Za svaki od odlomaka u lekcijama o Znanju i Teorijama zaboravljanja, pronai i upii na liniju iznad pasusa kratak naslov koji predstavlja vrstu znanja ili teoriju zaboravljanja!Lekcija 1: ZNANJEZnanje je logiki pregled injenica i generalizacija o objektivnoj stvarnosti koje je ovek usvojio i trajno zadrao u svesti. ine ga sve injenice, informacije i vetine koje je ovek stekao iskustvom ili obrazovanjem. U psihologiji se kod zapamenog znanja pravi razlika izmeu razliitih vrsta znanja, kojima po empirijskim dokazima odgovara i razliito uee delova mozga u procesu pamenja.

Znanje o injenicama, konceptima, pojmovima ("znati ta") je deklarativno znanje. Slui za opis informacija neophodnih za reavanje problema, opis objekata i injenica i odnosa meu njima. Ono se deli na semantiko znanje, bezlino poznavanje injenica, i epizodno znanje, znanje o linim i autobiografskim injenicama. Stie se uz pomo prezentacija, demonstracija i rasprava.

Znanje o procedurama koje opisuju redosled aktivnosti, naine promene stanja, okruenja (naini reavanja problema) i znanje o postupcima za upotrebu znanja (znanje kako), je proceduralno znanje. Koristi se za implementaciju postupaka uenja (na primer strategija), a stie se heuristikom metodom, kooperativnim uenjem i reavanjem problema.

Znanje kada i pod kojim uslovima neto vai, kada i zato koristiti odreeni postupak u uenju je kondicionalno (uslovljeno) znanje. Veoma je efikasno i stie se kroz praktinu primenu (simulaciju). Podrazumeva primenu deklarativnog i proceduralnog znanja pod odreenim uslovima.

Svesno znanje uenika o sopstvenoj kognitivnoj aktivnosti i o individualnim aktivnostima koje se primenjuju radi upravljanja kognitivnim procesima je metakognitivno znanje. Metakognicija ukljuuje vetine koje omoguuju uenicima da razumeju i posmatraju svoje kognitivne procese.Lekcija 2: TEORIJE ZABORAVLJANJAUslov zaboravljanja je da je neki sadraj bio nekad poznat i zapamen u DTM, da su stvoreni tragovi pamenja (engrami). Engrami vremenom slabe, briu se i nestaju. Razliite teorije zaboravljanja istiu razliite uzroke zaboravljanja: raspadanje tragova, engrama zbog nekorienja, ometanje, meanje slinih sadraja-interferencija, potiskivanje neprijatnih sadraja i nedostatak adekvatnih nadraaja za pozivanje seanja.

Trajno zapameni sadraji u dugoronoj memoriji ne mogu da se pozovu ako nisu asocijativno povezani sa drugim sadrajima u pamenju ili ako se ove veze ne "neguju" (koriste). esto se usled spoljanjeg izazivanja nadraaja za pozivanje iz seanja omoguava seanje. Primer, pomislite na Pavlovljevog psa i setiete se teorije o klasinom uslovljavanju. Nedostatak adekvatnih nadraaja za pozivanje seanja smatra se uslovom zaboravljanja.

Tragovi pamenja vremenom propadaju, raspadaju se ako se ne koriste i ako se ne uvruju ponavljanjem. Teorija o raspadanju tragova vai samo za kratkotrajno pamenje

Kod uenja slinog sadraja prethodno uenje smeta naknadnom uenju (proaktivna interferencija) i naknadno uenje smeta prethodnom (retroaktivna interferencija) to je vea slinost nauenog materijala. Ovde se radi o npr. slinosti po zvunosti (fonetski), po znaenju, po izgledu i uopte po vrsti reprezentacije.

Sadraji koji su povezani sa negativnim emotivnim asocijacijama bre se zaboravljaju, potiskuju od neutralnih ili pozitivnih sadraja. Ovaj mehanizam verovatno slui za zatitu vlastite vrednosti.