VRstepoVRa

poDsetNIK

138

Korenasto krtolasto povreFam. Apiaceae

MrKva (Daucus carota L.), poreklom iz Sredozemlja, obrazuje zadebljali koren razliitog oblika i veliine, ute do crvenoljubiaste boje. Koren je bogat eerima (pro-sek 6,4 %), proteinima, sirovim vlaknima i specifinim eterinim uljem bogatim azotom to i daje celoj biljci karakteristian miris i ukus. Kvalitetan koren mrkve ima tanku sriku i istovetnu boju srike i kore koja je najkvali-tetniji deo korena. Koren mrkve pri nepravilnoj proizvodnji, sadri znaajne koliine nepoeljnog nitrata najvie u sriki i glavi korena (deo odakle izbijaju listovi). Mrkva je u ishrani (u sveem stanju, sok, varivo i preraena) znaajna zbog ugljenih hidrata i beta ka-rotena koga najvie imaju sorte sa narandastom bojom korena. Najbolje usvajanje beta karotena je ako se koren izriba a daleko manje ako se koren kuva. Mrkva pripada grupi uto zelenog povr-a, poznatog kao antioksidanti, a ima viestruki znaaj za bolji vid i kvalitet koe. Koristi se kao izvor provitamina A, a u kozmetici za preparate za negu koe i kose.

Uslovi uspevanja:

zemljite: lako, plodno, rastresito, pH 6,57,0 temperatura: optimalna 18 C, otporna na niske temperature,

izdri od 3 C do 10 C

zalivanje: svakih 1015 dana sa 25 /m hraniva: srednje visok zahtev (ubri se sa 13 kg/m2 komposta i prihranjuje kao

i sve korenaste vrste svakih 710 dana, tenim organskim ubrivom i fitoeko preparatima.

Proizvodi se:

direktnom setvom u vie navrata i to: rana II-III, kasna V-VI i predzimska kraj X poetak XI

razmak setve: 310 cm izmeu biljaka, 2550 cm izmeu redova, gajiti uz crni i beli luk i salate

protiv mrkvine muve i lisne vai koristiti fermentisani ekstrakt belog luka i neve-na, prirodni firetrin, a protiv bolesti bakarne reparate

duina vegetacije: 60120 danaPrinos: 2,56 kg/m.

139

PerUn (Petroselinum hortense L.) znaajan je u ishrani zbog listova bogatih vitaminom C, beta ka-rotenom i hlorofilom, koren je bogat B vitaminom, a seme eterinim uljem (37 %). Cela biljka ima ka-rakteristian miris i est je zain. List peruna treba jesti u sveem stanju kao dodatak razliitim salata-ma. Sve sok i koren poveava elastinost krvnih su-dova, smanjuje krvni pritisak, poboljava varenje, rad titne lezde i odlian je diuretik. Zajedno sa sokom mrkve koristan je protiv katarakte, konjuktivitisa a u kozmetici se koristi za odstranjivanje pega.

Proizvodi se: kao mrkva.

Celer (Apium graveolens L.) je ukusna salata (zadebljali koren i lisna drka) i dobar zdrav zain, bogat eterinim uljem specifinog mirisa i ukusa (list, lisne drke, koren) sa dobrim sadrajem eera, vitamina C i beta karotena, i vitamina E. Celer se koristi i kao lek protiv reume, oboljenja bubrega, ni-skog krvnog pritiska, protiv promrzlina, za smirenje i za bolje varenje hrane. Salata od sveeg celera potpomae ienje koe a kuvan je odlina dijetetska hrana. Za zamoren i iznu-ren organizam veoma je dobar izrendan koren sa medom. Kuvan koren je dobar dodatak peenju ili se panira.

Uslovi uspevanja:

zemljite: plodno, strukturno, pH 6,5 temperatura: oko 20 C, izmrzava na 5 C zalivanje: svakih 57 dana sa 25 /m hraniva: visok zahtev (ubri se sa 35 kg/m2 komposta)

Proizvodi se:

direktnom setvom u aprilu iz rasada: setva poetak III, sa ili bez pikiranja, najbo-

lje u kontejnerima, sadnja maj-juni

razmak sadnje: 1020 cm izmeu biljaka, 2530 cm izmeu redova duina vegetacije: 60120 dana lisne drke celera rebraa mogu se beleti, listovi se omotavaju hartijom ili folijom

Prinos: korenasti: 2,53,5 kg/m, lisnati: 1,02,0 kg/m, rebra: 1,52,0 kg/m.

140

PatrnaK (Pastinaca sativa L.) je veoma staro povre. Pre gaje-

nja krompira u Evropi patrnak se koristio kao osnovno jelo i kao

dodatak jelima. Danas je to poznat zain sa visokim sa-

drajem saharoze i proteina, kalijuma, kalcijuma, a list

je bogat vitaminom C i beta karotenom. Visok sadraj

eterinog ulja u listu moe pri dodiru izazvati pojavu alergije

na koi.

Patrnak (koren i sok) koriste se za jaanje apetita,

protiv greva u elucu i kao diuretik. Patrnak treba jesti za

vreme dijete jer pospeuje izbacivanje vode. U dodiru sa

listovima moe izazvati alergiju.

Proizvodi se: kao mrkva, a otporniji je na niske tem-perature.

Fam. ChenopodiaceaeCveKla (Beta vulgaris L. ssp. esculenta) je biljka sredozemlja kod koje se za ishranu

koristi list ali pre svega zadebljali koren razliitog oblika i veliine, crvene ili ljubiaste boje (antocijan, betacianin i betaksantin) veoma znaajan za spreavanje razvoja mali-gnih oboljenja. Koren je bogat znaajnim aminokiselinama (asparagin, glu-tamin i betain biogeni amin) koji smanjuje holesterol i mast u krvi. Cvekla je bogata gvoem, kalijumom, manganom i cinkom.

Iz korena cvekle cedi se kvalitetan sok koji se pije uz med, sok od jabuke ili limuna. Koren se koristi u sve-em stanju kao salata, sam ili sa hrenom, mrkvom, jabukom, kiselim krastavcem. Kuvan koren je uku-sna salata, koristi se i za uvenu bor-orbu, uz mrkvu, perun, kupus, krompir, paradajz sa govedinom ili suvim mesom. Moe se pei, punjen sardelama, perunom uz kiselu pavlaku. Mladi listovi se koriste za spravljanje orbi.

Cvekla je odlina za leenje malokrvnosti; pri-rodna je odbrana od posledica radioaktivnosti (efe-kat daje betanidin i betain) i ima antikancerogeno dejstvo. Sok smanjuje visoku temperaturu, popravlja nizak pritisak, povoljno deluje na zarastanje rana.

141

Uslovi uspevanja:

zemljite: plodno, duboko, srednje lako, pH 6,57,0 temperatura: optimalna 22 C, izmrzava ispod 6 C zalivanje: svakih 710 dana sa 2030 /m hraniva: srednji zahtev, druga kultura u plodoreduProizvodi se:

direktna setva: prolee, poetak IV; leto do 15.VII rasad: setva kraj II poetak III, a sadnja polovina IV razmak sadnje: 1015 cm u redu 3050 cm izmeu redova duina vegetacije: 90140 danaPrinos: 23 kg/m.

Fam. BrassicaeeaerotKviCa (Raphanus sativus var. sativus L.), rano

proleno i jesenje povre; koristi se za-debljali koren razliite veliine od bele do ljubiaste boje, ali i list, seme i klijanci. Rotkvica je bogata ugljenim hidratima, vitaminom C, B

1 i B

2, kaliju-

mom, gvoem, a specifian ukus daju eterina ulja bogata sumporom sa anti-mikrobnim efektom.

Za ishranu se koristi svea, kao dodatak sa-lati, a sasvim mladi listovi, plod i ljuska su dobro vari-vo. Korisna je kod artritisa i malokrvnosti.

Uslovi uspevanja:

zemljite: lako, batensko, pH 5,26,7 temperatura: optimalna 1820C, izmrzava ispod 3C zalivanje: svakih 57 dana sa 20 /m hraniva: mali zahtev (13 kg/m komposta)Proizvodi se:

direktna setva: kraj II do IV; i VIII-IX razmak setve: 510 cm u redu 2050 cm izmeu redova zatita protiv luvaa (...) duina vegetacije: 4060 danaPrinos: 0,81,2 kg/m.

142

rotKva (Raphanus sativus var. major L.), za-debljali koren bele ili crne kore ima karakteristi-an ukus i miris. Koren rotkve se moe ukiseliti, a najee se koristi kao salata, sama ili uz jabuku, masline, jaja, kisele krastavce uz maslinovo ulje i kiselo mleko ili pavlaku.

Rotkva poveava apetit, pospeuje izluivanje ui, spreava obrazovanje kamena u ui, ona je dobra protiv prehlade, kalja (sa medom), protiv alergije, reumatizma, oboljenja prostate, i u celini poveava otpornost organizma.

Uslovi uspevanja:

zemljite: plodno, srednje teko, pH 5,56,7 temperatura: optimalna 1820C, izmrzava

ispod 8C

zalivanje: svakih 57 dana sa 2030 /m hraniva: srednji zahtev (35 kg/m), druga kultura u plodereduProizvodi se:

direktna setva: III; VII i VIII razmak setve: 510 cm u redu, 2050 cm izmeu redova duina vegetacije: 90100 danaPrinos: 22,5 kg/m.

Fam. Solanaceae

KroMPir (Solanum tuberosum Ssp. tube-

rosum L.) je znaajan u svakodnevnoj ishrani.

Krompir u paniju stie 1565. godine. U Vojvodinu

krompir je donet 1759. godine. U Srbiju ga 1782.

godine prenose kalueri iz Srema.

Krtole krompira sadre pektin, skrob, prote-

ine sa povoljnim aminokiselinskim sastavom,

a sadraj eera se poveava pri neodgovara-

juem uvanju. Sa krompirom se podmiruje

gotovo 25 % dnevne potrebe u vitaminu C.

Zelene krtole ne treba koristiti u ishrani zbog

visokog sadraja tetnog solanina. Koristi se u

143

ishrani pripremljen na razliite naine, i kao obloga za snienje temperature. Pire, za-

jedno sa mrkvom, dobra je dijetalna hrana kod probavnih smetnji i veoma je pogodan

za ishranu kod oboljenja eluca.

Uslovi uspevanja:

zemljite: plodno batensko, najbolje gajiti posle mahunjaa pH 5,37,3 temperatura: optimalna oko 1619C, izmrzava na 1 do 2C zalivanje: 35 puta u toku vegetacije sa 2040 /m vode hraniva: visok zahtev (58 kg/m komposta i sito eko preparati)

Proizvodi se:

sadnjom naklijalih i nenaklijalih zdravih krtola sadnja: krtole se za ranu proizvodnju naklijavaju u sanduiima (holandezima) i

prostorijama sa dovoljno difuzne svetlosti na temperaturi od 1215 C. Sa nakli-

javanjem se zapoinje krajem I poetkom II i traje 3035 dana kod ranih, odno-

sno 3540 dana kod srednje ranih sorti.

sade se krtole prenika 2855 mm (mase 506070 g), gaji sde sa buvaem, re-nom

razmak: 2535 cm izmeu biljaka, 5060 cm izmeu redova, 610 cm dubina sadnje ogre se posle sadnje, a nakon toga se zemljite prekrije slamom (5 kg/m), bi-

orazgradivom folijom ili mal papirom. Za ranu proizvodnju biljke se prekrivaju

agrotekstilom, perforiranom PE folijom.

duina vegetacije: 60 pa do preko 150 dana

Prinos: 24 kg/m.

144

lukoviasto povreFam. Alliace

Crni lUK (Allium cepa L.), tradicionalna povrtarska vrsta ija se lukovica (razliitog oblika, mase i boje) ili mlada biljka (belo lano stablo i list) koriste u ishrani svei, kao varivo, dodatak jelima ili kao turija. Lukovica je bo-gata eerima (i do 80 % suve materije). Sorte koje se dobro uvaju imaju vie saharoze. List je bogatiji vitaminom C od lukovice koja ima vitamina B

1 i B

2. Cela biljka, a posebno pravo

stablo dance i suvi listovi, bogati su sum-pornim organskim jedinjenjem specifinog mirisa s visokim baktericidnim i fungicidnim delovanjem (fitoncidni efekat). utu do crve-nu boju suvim listovima lukovice daje gliko-zid kvercetin, boja je postojana, koristi se za bojenje tekstila, jaja.

Od davnina su poznata lekovita svojstva crnog luka. To je narodni lek protiv kalja, nazeba, zapa-ljivih procesa na koi, za smanjenje eera u krvi, za umirenje (posebno sa medom). Crni luk je iznad svega prirodni antibiotik.

Uslovi uspevanja:

zemljite: plodno srednje lako, pH 6,87,5 temperatura: optimalna 1820 C, izmrzava

na 3 do 15 C, zavisno od faze rasta

zalivanje: obavezno pri gajenju iz rasada i semena do obrazovanja lukovice, svakih 1015 dana sa 25 l/m

hraniva: srednji zahtev (35 kg /m komposta uz fito-eko preparete, svakih 710 dana)

Proizvodi se:

setva: II III rasad: setva VIII; sadnja IX-X, setva II-III; sad-

nja IV

145

sadnja arpadika: IX-X za mladi luk; odnosno II-III starost rasada: 4050 dana krupnoa arpadika: 0,82,0 g razmak: 510 cm u redu 2540 cm izmeu redova gaji se uz mrkvu, perun, celer i salate zatita prirodnim insenkticidima, eksktrantom nevena, a gajenje uz mrkvu,

perun

duina vegetacije: 80130 danaPrinos: mladi luk: 12 kg/m; lukovica: 24 kg/m

Beli lUK (Allium sativum L.) obrazuje lukovicu sa razlii-tim brojem enova (enjeva) koji su obmotani zajedni-

kim suvim listovima. Pored jesenjih (krupna lukovica, mali broj enova, slabije se uva) i prolenih (sitna luko-vica, veliki broj enova, dobro se uva) ima i cvetajueg belog luka (cvetno stablo u sredini izmeu enova) ali bez semena ve sa vazdunim enovima, razliite veli-

ine (koristi se kao sadni materijal). Beli luk je bogat pro-teinima, vitaminom C (mladi luk i enovi sa ozelenjenom klicom), beta karotenom, mineralnim materijama (posebno

kalijuma, kalcijuma) i specifinim sumpornim eterinim uljem alicin, antibiotik, viso-kog delovanja na bakterije, gljive i neke viruse. U ishrani se tradicionalno koristi sve (salata) i kao zain, dodatak jelima, odlian je konzervans, a uspeno se prerauje (dehidriran i u kombinaciji sa drugim zainskim vrstama).

Visoko fungicidno svojstvo uinilo ga je poznatim u narodu (protiv uroka) kao lek. Koristi se za dezin-fekciju rana, protiv prehlada (alkoholne kapi), beli luk je antioksidant, a najea primena (bio je 1989. proglaen za biljku godine kao najkompletnija farmakoloka biljka) je za sniavanje holesterola i eera. Koristi se i kod obolele pro-state, reumatskih oboljenja a veoma je znaajan protiv crevnih parazita.

Uslovi uspevanja:

zemljite: plodno, srednje teko i srednje lako, pH 6,57 temperatura: optimalna 1820 C, jesenji, podnosi mraz

do 25 C

146

zalivanje: u suno prolee 23 puta sa 20 /m hraniva: visok zahtev (5 kg/m komposta) i fito-ekopreparati.Proizvodi se:

sadnja enova jesenjih sorti u jesen (X-XI), prolenih (III) setva: vazdunih lukovica (IX) sitnije ili u (II-III) krupnije za mladi luk: sadnja enova u IX (potronja u XI) ili u II-III (potronja u IV i V) razmak sadnje: 510 cm izmeu biljaka 2030 cm izmeu redova, gaji se uz

korenaste vrste

duina vegetacije: 90140 danaPrinos: 0,51,0 kg/m.

PrazilUK (Allium porum L.) gaji se zbog belog lanog stabla i sonih listova, ne obrazuje pravu lukovicu. To je biljka sredozemnog podruja sa dva tipa sorti: sa irokim listovima, kratkim i debelim lanim stablom i sorte sa dugim, uskim lanim stablom i uskim listovima. Kao i svi lukovi sadri dosta vitamina C u lanom stablu i listovima, koji se ne gubi u toku uvanja praziluka zimi. Pored ugljenih hidrata znaajan je sadraj mineralnih materija kao i eterinog ulja koje je blaeg mirisa i ukusa, jer ne sadri S-alil-cisteinsulfoksid koji belom luku i njegovim srodnicima daje karakteristian miris i ukus. Praziluk je ukusno varivo i salata koja se moe koristiti gotovo u toku cele godine. Kao i svi lukovi ima ista lekovita svojstva (antioksidant) i fitoncidni efekat.

Uslovi uspevanja:

zemljite: plodno, srednje lako, pH 6,57 temperatura: optimalna 1820 C, odrasle biljke iz-

dre do 15 C

zalivanje: obavezno, svakih 57 dana, 3040 /m hraniva: visok zahtev (5 kg/m komposta i fito-eko-

preparati)

Proizvodi se:

iz rasada: setva od I do III za ranu, od III do V za sred-nje ranu i u V-VI mesecu u otvorene leje za kasnu, jesenju

razmak sadnje: 1015 cm izmeu biljaka, 2540 cm izmeu redova u brazde dubine 1015 cm duina vegetacije: 80120 dana

u jesen se (X) biljke prenose u trap, listovi skrate na oko 5 cm i biljke pokrivaju zemljom. Kod jakih mra-zeva trap se prekriva slamom.

Prinos: 48 kg/m.

147

lisnato povreLisnato povre najee se koristi u ishrani i to u sveem stanju kao dodatak jelima

ili kao samostalno jelo koje zovemo salata. Osnovna osobina ovih vrsta je mala kalo-rina vrednost, bogatstvo vitaminima, najee vitaminom C i provitaminom A (beta karoten), mineralnim materijama od kojih se posebno istie gvoe, kalijum, kalcijum i magnezijum. Mnoge od salata sadre i sekundarne materije sa visokim lekovitim svojstvima. Meu salate pored povra, dolaze i ratarske vrste, posebno u fazi klijanaca (klice penice, jema, lucerka), zainske vrste (bore, komora) ali i cvetne vrste (cvet dragoljuba, petunije). Njihova visoka vrednost za zdravlje oveka ini ih obaveznim u dnevnoj ishrani. Mnoge od salata uspeno se gaje u domainstvu u toku zime (dragu-ac, kres salata, matovilac i drugi).

Fam. AsteraceaeSalata (Lactuca sativa L.) je jedna od najstarijih po-

vrtarskih vrsta i najea zelena salata u prolee, jesen i zimu. Salatama pripada: lisnata salata (obrazuje samo rozetu); salata za rezanje; glaviasta tip maslenke i tip kristalke; salata marula i parglasta salata.

Prijatan ukus salati daju organske kiseline po-sebno jabuna i limunska. Listovi su bogati hloro-filom, vitaminom C i beta karotenom. Gorak ukus salati daje laktucin i on deluje umirujue na orga-nizam.

U ishrani je najkorisnije jesti salatu u sveem stanju i uz dodatak drugih zainskih biljaka. Veoma je znaajno da se gaji pravilno zbog nakupljanja nitrata, zbog ega se uva u friideru.

Sok od salate sniava visoku temperaturu, omoguava dobar san. Salata regulie kiselost u organizmu, ublauje kaalj, koristi se u kozmeti-ci, kod oteklina i kao obloge. Sadri mnogo vla-kana te poboljava peristaltiku creva.

148

Uslovi uspevanja:

zemljite: batensko, plodno, osunano, pH 5,8 temperatura: optimalna 15 C, izmrzava na 5 C zalivanje: svakih 57 dana sa 20 /m hraniva: srednji zahtev (13 kg/m komposta, fito-

-eko preparati)

Proizvodi se:

direktna setva: u vie navrata u prolee, leto i jesen

rasad: setva rana u II i III, letnja VII-VIII, ozima VIII-IX sadnja: rana u IV-V, letnja VIII-IX, ozima IX-XI razmak sadnje: 1020 cm izmeu biljaka, od 20

do 40 cm izmeu redova, gajiti uz lukove

duina vegetacije: 60100 dana 3 salate kristalka, maslenka, lisnata crvena

Prinos: 1,04,0 kg/m.

endivija (Cichorium endivium L.), srodnik je cikoriji, odavno poznata kao lekovita biljka. Obrazuje rozetu i rastresitu glavicu, a listovi su razliito nazubljeni, zelene i bledoute boje (posebno srce). Razlikuju se dva varijeteta: sa krupnim manje nazubljenim listovima (var. crispa tip endivija) i sa jako nazubljenim do igliastog oblika (var. latifolia tip eskariol). Najea je kasna jesenja (zimska) salata. Da bi sredinji listovi bili belo uti endivija se prekri-va crnom folijom u obliku kalpaka ili se listovi povezuju meusobno.

radi, CiKorija (Cichorium intybus L.), gaji se kao salata zbog listova ili glavice kada se zadebljali koren vadi i sadi u leje ili posude sa kvalitetnom humusnom smeom i u tami, na temperaturi oko 10 C prorasta. Za 2060 dana obrazuju se vrste usprav-ne, bele, beloute glavice, i to je ukusna zimska i rano prolena salata. Listovi radia su grublji od listova obine salate i sadre vie gorkih materija. Lisnate sorte radia obrazuju uspravnu rozetu sa uskim, dugakim narezanim listovima kao kod maslaka, zatim rozetu i uspravnu glavicu slinu pekinkom kupusu ili rastresitu glavicu sa mr-kim, ruiastim ili crvenozelenim listovima. Moe biti sa zelenim listovima sa obojenim pegama ili sa izrazito ljubiastim listovima glavice.

149

Endivija i radi koriste se u ishrani kao salate bogate proteinima, inulinom (znaajno za ishranu dijabetiara), zatim beta karotenom, vitaminima B

1, B

2, zatim vitami-

nom C i K, a od mineralnih materija gvoem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i fosforom. Koren, a kod ra-dia i listovi, sadre gorke materije (intibin). Obe salate se koriste i zbog vlaknastih materija, potpomau probavu, smanjuju eer u krvi i okrepljuju organizam. U tu svrhu koristi se i aj od cikorije. Svei listovi blagotvorno deluju kod opekotina.

Uslovi uspevanja:

zemljite: batensko, bogato hranivima, pH 5,87,0

temperatura: optimalna 1518 C, izmrzava na 5 C zalivanje: svakih 37 dana sa 20 l/m hraniva: srednji zahtev (13 kg/m komposta i fito-ekopreparati)Proizvode se:

direktna setva: III-IV i V-VII rasad: setva: IV-V i VI-IX; sadnja rasada u fazi 34 lista razmak sadnje: 1020 cm izmeu biljaka, 2030 cm izmeu redova uz lukove duina vegetacije: 30100 dana, uspeno dorasta u toku zimePrinos: 1,04,0 kg/m.

Fam. ChenopodiaceaeSPana (Spinacea oleracea L.) je bogat protei-

nima i hlorofilom, znaajnim za poboljanje krv-ne slike. Uz to spana ima visoku vrednost zbog sadraja provitamina A, vitamina C, kompleksa B vitamina, a posebno zbog znaajnog sadra-ja Fe, K i Cu. Kao i salata sadri oksalnu kiselinu i ne preporuuje se bolesnicima sklonim ka stvara-nju kamena u bubregu i ui. Spana je neophodna deja hrana, zatim se preporuuje za leenje malo-krvnosti, za ishranu trudnica i rekonvalescentima. Zbog posedovanja sekvetina preporuuje se i obolelim od dijabetesa.

150

Uslovi uspevanja:

zemljite: srednje teko,plodno, pH 6,57, indikator je plodnosti zemljita temperatura: optimalna 15 C, ozime sorte izdre i do 20 C zalivanje: svakih 510 dana sa 20 /m hraniva: visok zahtev, ali zbog nakupljanja NO3 ubri se kao biljke sa slabim

zahtevom za hranivima (13 kg/m komposta)

Proizvodi se:

direktna setva: u vie navrata, III-VI i VIII-IX, X-XI (za prolenu, jesenju i ozimu proizvodnju)

razmak: 1015 cm izmeu biljaka, 2530 cm izmeu redova duina vegetacije: 60100 danaPrinos: 1,02,5 kg/m.

Blitva (Beta vulgaris ssp. cicla L.), esto nazivana lisnata cvekla kod koje se za ishra-nu koriste listovi i zadebljale lisne drke, bele, ute, zelene i crvene boje. Koristi se u ishra-ni svea, ali i kao variva. Znaajna je zbog vitamina C i beta karotena, K, Mn, Fe i Ca, i vlaknastih materija. Blitva je dobar diuretik, veoma je korisna za poveanje imuniteta.

Uslovi uspevanja:

zemljite: srednje teko, plodno, pH 6,57

temperatura: optimalna 18C, odrasla biljka izdri do 6 C zalivanje: svakih 510 dana sa 20 /m hraniva: srednji zahtev (3 kg/m komposta i fito-eko preparati)

Proizvodi se:

ree iz rasada, najee setvom od ranog prolea do polovine juna i avgusta, a septembra za ranu prolenu potronju.

razmak: 1520 cm izmeu biljaka, 2530 cm izmeu redova duina vegetacije: 60100 dana

Prinos: 3,04,0 kg/m.

151

Kupusnjae

Fam. BiassicaceaeKUPUS glaviaSti (Brassica oleracea L. var. capitata) pripada grupi najstarijeg po-

znatog povra. Tako je Pitagora napisao knjigu o kupusu a u antikoj Grkoj i Rimskom carstvu kupus se koristio ne samo kao hrana ve i kao lek kod inficiranih rana, oteklina zglobova, glavobolje, a u 19. veku to je biljka koja se mnogo koristi kao lek.

Kupus sadri esencijalne aminokiseline, znaajne koliine ugljenih hidrata, poseb-no glukoze, celuloze, zatim mineralne materije (posebno K, P, Ca), a od vitamina C (po-sebno u kiselom kupusu), provitamin A, vitamine B

1, B

2 i PP, vitamin U, protivulkusni

faktor. Male je energetske vrednosti, 21 kcal. Brasika faktor koga sadre sve kupusnjae deluje protiv guavosti a S-metilcistein smanjuje koliinu holesterola u krvi. Kod kupu-sa se za ishranu koristi list, glavica i seme. To je ukusna salata, varivo, a kiseli kupus je znaajan izvor vitamina C u toku zime. Klijanci kupusa su ukusna salata bogata mine-ralnim materijama i vitaminom C. Sok od sveeg kupusa je lek protiv ulkusa a kiseli ku-pus proiava krv, poveava odbrambenu mo organizma. Koristi se i protiv apscesa na koi raznih upala, a rasol je dobar za mamurluk.

Za sve kupuse primenjuju se sline agrotehnike mere, a i uslovi uspevanja su go-tovo isti.

Uslovi uspevanja:

zemljite: od peskovitih do tekih gajnjaa. Za ranu proizvodnju plod-na laka i srednje laka zemljita, pH 6,5 (keleraba pH 5,5)

temperatura: optimalna 1518 C, karfiol i brokola su osetljivi na vi-soku letnju temperaturu i sunce. Izmrzavaju na 5 do 8 C, a kasne i ozime sorte, posebno kelja, kelja pupara i lisnatog kupusa podnose i 15 C

zalivanje: redovno svakih 57 dana sa 2530 /m

hraniva: srednji i visok zahtev (35 kg/m komposta, folijarno pri-hranjivanje i fito-eko preparati)

152

Proizvodi se:

direktno iz semena (retko) uz proreivanje, setva kraj IV, V i VI najee iz rasada: rana setva u I i II u tople leje; sadnja III i IV dospeva VI-VII;

srednje rana setva u III, mlake leje, sadnja u maju dospeva VIII; kasna: setva u V-VI, sadnja VI-VII, dospeva X-XII

razmak sadnje: 2050 cm izmeu biljaka, 2060 cm izmeu redova gajiti uz paradajz, kadificu i neven duina vegetacije: 70150 danaPrinos: 35 kg/m.

Kelj (Brassica oleracea L. var. sabauda), odlikuje se nabo-ranim listovima (zelene, sivo zelene, uto zelene do plavo- -zelene), rozetom i rastresitom glavicom. Otporan na mraz a hibridi sa kupusom veoma su dobro zimsko povre, bogato mineralnim materijama i sumpornim jedinjenjima. U ishrani se koristi kao varivo a moe se i kiseliti zajedno sa kupusom.

Sve list kelja u narodnoj medicini koristi se za previjanje rana, oteklina. Sok kelja je dobar za irae ali i za sniavanje temperature.

Proizvodi se: kao kupus. Prinos od 1 do 3 kg/m2. esto je i ukrasna biljka.

Karfiol (Brassica oleracea L. var. botrytis), vrsta kod koje se za ishranu koristi mladi list i bela, zelenkasta ili uta cvast (rua). Ima veoma dobar sastav aminokiselina (pri-

bliava se mesu), eera, posebno glukoze, veu energetsku vrednost, bogat mineralnim materijama (posebno Fe, Mg i P) i vitaminom C, to sve daje veoma znaajnu nutritivnu vred-nost karfiolu.

U ishrani se koristi kao sve i kuvan u obliku salata; od-lino se zamrzava, veoma je ukusan kao varivo, a iz turije je ukusna salata.

Karfiol je dobar u ishrani malokrvnih ljudi, pri gripi i uopte kod oslabljenog imuniteta.

Proizvodi se: kao kupus. Prinos 13 kg/m2. Osetljiv na sunce. Zbog toga se zalamaju listovi odnosno gaje sorte koje preklapaju nerazvijenu cvast i tako ona ostaje bela.

153

BroKola (Brassica oleracea L. var. italica) obrazuje slino karfiolu na vrhu stabla ili du stabla vrste ili rastresite cvasti (rua). Veoma brzo cveta (ak i iz ubrane rue brzo i pri ni-skoj temperaturi, prorastaju cvetovi). Veoma ukusno povre bogato proteinima, beta karo-tenom, gvoem i magnezijumom. U ishrani se koristi cvast i list kao salata, varivo, veoma dobro se kiseli, tada je ukusna salata. Listovi i cvast sadre sekundarne materije i brokola u okviru grupe uto-zelenog povra zauzima visoko mesto (antioksidant) u predohrani ma-lignih oboljenja i kao pomono lekovito sred-stvo.

Proizvodi se: kao rani, odnosno kasni kupus.

Prinos: 1,53 kg/m.

KeleraBa (Brassica oleracea L. var. gogylodes), korisna ku-pusnjaa kod koje se za ishranu koristi mladi list i zadebljalo

belo, zelenkasto ili ljubiasto stablo. Bogata je eerima vee energetske vrednosti od kupusa a sadri najznaaj-

nije mineralne materije (posebno kalijum, Mg, Fe), vitamine B kompleksa i provita-

min A.U ishrani se koristi u

sveem stanju, kuvana, kao dodatak orbama i za razliita variva. Pospeuje

luenje eludanog soka i poboljava varenje hrane, a

utie i na poveanje otporno-sti organizma.

Proizvodi se: kao kupus (rana, srednje rana za proleno letnju potronju i kasna za jesenju).

Prinos: 15 kg/m.

154

Kelj PUPar (Brassica oleracea L. var. gemmife-ra) obrazuje sitne glavice u pazuhu listova, du sta-bla. Glavice mase od 3 do 10 g su najkvalitetnije po-sle prvih mrazeva, i kod nas u bati ostaje do prolea.

Kelj pupar je bogat proteinima, mineralnim materijama (K, Mg, Fe) i vitaminima, posebno provi-taminom A. U ishrani se koristi kao ukusno varivo i ukieljen kao salata. Kao i ostale kupusnjae poznat je antioksidant ali i veoma dobra hrana kod oslablje-nog organizma.

Najuspenija je jesenje-zimska proizvodnja. To su termini kasne proizvodnje rasada isto kao kod kupu-sa. Ubiru se male glavice, postepeno ili odjednom.

Prinos: 1,53 kg/m2.

liSnati Kelj, ratan, ratika (Brassica oleracea L. var. acephala D.C.). Ratan potie sa istonog

Mediterana a za ishranu se koriste listovi kao variva i dodaci jelima od ribe, i kao ukras. Ratika ima veu energetsku vrednost od kupusa (155 kJ), a listovi su bogati proteinom, kalijumom i vitamina C (100 mg/100 g) a jabuna kiselina (koje ima za 26 puta vie od limunske) daje ukus. Najkvalitetniji su listo-vi posle prvih mrazeva kada se poveava sadraj eera posebno disaharida.

Ratan objedinjuje vie oblika biljaka ravne lisne povrine; naboranih, kovrda-vih listova, lisnati kelj; sa zeleno do ljubi-asto obojenim listovima; rozeta slina talmi; biljka slina kelerabi. Ratan obra-zuje stablo visine i preko 100 cm na kome su listovi spiralno rasporeeni (donji na duim lisnim drkama) i na vrhu formira-ju rozetu. Listovi od svetlozelene do plavo zelene ili ljubiaste boje, ravne ili valovite povrine, ravnog ili useenog lisnog ruba. Lisnati kelj ima nie stablo (od 30 do 100 cm) obrazuje rozetu ili su listovi spiralno rasporeeni na visokom stablu sa rozetom na vrhu stabla. Listovi su okrugli do lance-

155

tasti jako nabrane povrine, kovrdavi tamno zelene do ljubiaste boje.

Ratan zahteva iste uslove i gaji se kao i kupus ali je otporan na niske tem-perature (10 do 15 C) i bolje podno-si suu (zaustavlja rast, listovi postaju koasti).

Listovi ratana i lisnatog kelja se kose (kao spana) ili se pojedinani listovi beru od dole ka vrhu biljke. U bati ostaje i cele zime. Prosean pri-

nos je 1520 kg/10 m2.

KineSKi KUPUS (Brassica rapa L. ssp. pekinensis (Lour) Hanet) nastaje spontanim ukrtanjem postrne repe i kineske ratike. To je jednogodinja vrsta i veoma je stara kultura u Kini. Objedinjuje vie va-rijeteta a najpoznatiji su var. cylindrica sa dugom cilindrinom glavicom; var. acephala sa ovalnom glavicom i var. laxa koji ne obrazuje glavicu ve rozetu listova.

Koristi se u ishrani kao ukusna salata a posle kratkotrajnog kuvanja koristi se i kao varivo. Male je energetske vrednosti je (54 kJ). Bogat je proteini-ma, kalijumom i vitaminom C. Ukus daje jabuna kise-lina (od 100 do 130 mg/100 g) koje ima za 410 puta vie od limunske.

Kineski kupus je kratke vegetacije i zato je dobra predkultura ili naknadna u povrtarskom plodore-

du. Optimalna temperatura za rast vegetativ-nih organa je od 20 do 22 0C (minimum 7 0C).

Vie temperature od 25 0C zaustavljaju rast glavice a temperature vie od 32 0C nega-tivno deluju na cvetanje. Kineski kupus voli

dosta svetlosti. Brzo, ve u fazi naklijalog se-mena i rasada (pri 1013 0C) prolazi vernaliza-

ciju i za oko 30 dana cveta. Ostali uslovi uspe-vanja i gajenja su isti kao kod kupusa.

156

Kineski kupus se moe gajiti sa setvom od februara do avgusta, sadnjom od mar-ta do kraja avgusta i berbom od maja do kraja oktobra.

KineSKa ratiKa, Pak choi (Brassica rapa L. ssp. chinensis L. Henett) vodi po-reklo iz centralne Kine a u Evropi se gaji tek polovinom XX veka. Za ishranu se ko-riste listovi sa lisnim drkama kao salate ili variva a lisne drke kao i kod kineskog (pekinkog) kupusa mogu se panirati (pohovati). Male je energetske vrednosti

(71 kJ) sa dosta balastnih materija (do 3 %), proteina, kalijuma i vitamina C.

Kod kineskog ratana razlikuju se varija-teti: sa duim ili kraim lisnim drkama,

naboranim ili ravnim listovima, sa ma-nje naboranim listovima i sa okru-

glom rozetom.Kineska ratika ima skraeno

stablo sa koga se razvija lisna ro-zeta, uspravna, poluuspravna ili le-

ea. Listovi su sa mesnatim belim ili svetlo zelenim lisnim drkama u osnovi irine i do 7 cm.

List ovalan, okrugao, gladak, cele ivice zelene do tamno zelene boje. U fazi tehnoloke zrelosti ima 530 listova i masu 1001500 g.

Uslovi uspevanja i gajenja kao kod svih kupusnjaa.

Mini pak choi se proizvodi gustom sadnjom (10x15 cm) kontejnerskog rasada a bere se cela rozeta mlade biljke.

Gaji se setvom polovinom maja i o julu, a sadi polovinom juna i polovinom augusta. Ber-ba je krajem jula odnosno u septembru i oktobru.

Bere se cela rozeta i u zavi-snosti od sorte moe se ostvariti prinos 2060 kg/10 m2.

157

Plodovito povreFam. Solanaceae

PaPriKa (Capsicum annuum L.), poreklom je iz toplog podneblja Srednje i June Amerike sa plodom razliitog oblika, ve-liine i boje, prijatnog ukusa i mirisa sa ili bez ljutine. Znaajna je zbog bogatstva vitaminom C, beta ka-rotenom, provitaminom A, a zatim i vitaminima P, B

1 i B

2. Lepu boju plodu daju karotinoidi od kojih

kapsantin i kapsorubin daju plodu crvenu boju, po-sebno znaajnu za zainsku papriku. Ljutinu paprici daje alkaloid kapsaicin smeten u elije koje lako pucaju a nala-ze se u semenu, centralnoj i bonoj placenti (ilama). Kapsaicin podstie irenje kapilara i koristi se kao lek protiv reumatizma. Paprika se koristi u ishrani u sveem stanju, kao varivo, konzervi-sana na domai ili industrijski nain i kao mlevena, zainska paprika. Plod se koristi i za dobijanje vitamina C, eterinog ulja i kapsaicina.

Paprika se preporuuje kod oboljenja krvnih sudova za poveanje viskoziteta krvi i olakanje rada srca, za poboljanje apetita, po-veava imunitet organizma, zatim protiv reumatskih obo-ljenja (mast, flasteri, tinkture) jer kapsaicin podstie cirku-laciju krvi. Preporuuje se pri nedostatku vitamina u orga- nizmu, kao predohrana protiv gripa, paradentoze i za poboljanje vida; pospeuje rast kose i koristi se u smei sa hmeljom za masiranje koe glave. Papriku, posebno ljutu, ne treba da kori-ste ljudi sa obolelim elucem i jetrom, jer ona pospeuje luenje eluane kiseline.

Uslovi uspevanja:

zemljite: bogato,humusno, srednje lako zemljite, pH 6,57,0 temperatura: optimalna vazduha je 2530 C i zemljita 25 C izmrzava na 3 do 4 C zalivanje: svakih 710 dana sa 2530 vode/m hraniva: zahteva visok nivo (5 kg/m komposta fol. tena ubriva i fito-eko preparati)Proizvodi se:

direktna setva: polovina aprila iz rasada: rana setva I i II; srednja u III; kasna u IV; sadnja: 25.IV1.VI; starost rasada 5070 dana razmak sadnje: 101525 cm izmeu biljaka, 3060 cm izmeu redova, gajiti uz bosiljak duina vegetacije: 110130 danaPrinos: povrtarska paprika: 2,55,0 kg/m; zainska paprika: 1,02,5 kg/m.

158

Paradajz (Lycopersicon esculentum L.) potie iz oblasti Anda. Ta zlatna ja-buka ili jabuka raja, u naim krajevima se poeo koristiti za ishranu tek kra-

jem 19. veka, a danas je znaaj ne samo kao povre ve i kao lek. Dobar odnos kiselina (pre svega jabune i limunske)

i eera (posebno glukoze) daju plodu prijatan osveavajui ukus i miris. Znaajan je izvor vita-

mina C (do 40 mg/100 g) ali sadri i vitamin E, mnogo kalcijuma i bakra. Listovi i stablo bogati su tomatinom

koji je bakterostatik, fungicid i insekticid.Najznaajnije je korienje paradajza u sveem stanju ili

u obliku soka, ali koristi se i kao varivo, i na razliite naine preraen u domainstvu i indu-striji. Paradajz deluje osveavajue, obogauje organizam mineralima i posebno regulie sadraj kalijuma, utie na viskozitet krvi, sniava krvni pritisak, sve sok ublaava upalu koe, pomae zarastanje rana. Paradajz pripada biljkama sa visokim antioksidativnim svojstvom i zato je preventiva protiv kancerogenih oboljenja.

Uslovi uspevanja:

zemljite: najbolje srednje teko ili srednje lako, pH 5,57,0 temperatura: 2225 C, izmrzava na 2 C, vlanost vazduha 5060 % a u cveta-

nju 4550 %

voda: zalivanje svakih 1015 dana sa 3040 /m hraniva: srednje visoke potrebe (35 kg/m komposta, fito eko preparati) specifine mere nege: zalamanje zaperaka i vrha stabla, vezivanje za potporu

(visoke sorte)

Proizvodi se:

direktna setva: polovina aprila iz rasada: rana setva I i II; srednjorana u III;

kasna IV

sadnja: kraj aprila do poetka juna; starost rasada 5070 dana

razmak sadnje: 3040 cm izmeu biljaka, 6090 cm izmeu redova, gajiti uz neven, kupus

duina vegetacije: 110140 danaPrinos: 310 kg/m; zeleni i poluzreli plodovi

mogu dozrevati u gajbi u toku 2040 dana.

159

Plavi Patlidan (Solanum melongena L.)

biljka tropskih podneblja Azije gaji se zbog

specifinog ploda, koji se koristi u ishrani

kao varivo, peen ili u vidu preraevi-

na (uve). Niska kalorina vrednost

(92117 kJ) ini plavi patlidan zna-

ajnom dijetetskom hranom, koja je

bogata pektinom, kalijumom, fosfo-

rom, magnezijumom i gvoem. Plod

sadri tanin i eterina ulja. Biljka, posebno

list ali i plod, sadri solanin koji daje specifi-

an ukus i miris i ima insekticidni i fungicidni efekat.

Plavi patlidan se preporuuje za snienje krvnog pritiska, pospeuje probavu,

koristan je pri malokrvnosti, za dijete pri mravljenju, pospeuje rad eluca, sniava

holesterol u krvi. Samleveni suvi plodovi zaustavljaju krvarenje iz nosa, ublauje ka-

alj. List se koristi za ublaavanje bolova kod opekotina i hemoroida.

Uslovi uspevanja:

zemljite: dublje, plodno, pH 5,56,0 temperatura: optimalna 25C, osetljiv na visoku temperaturu iznad 35 C, iz-

mrzava na 0 do 1 C

zalivanje: redovno svakih 57 dana sa 2530 /m hraniva: visok zahtev (5 kg/m komposta i folijarno tena organska i fito-eko

preparati)

Proizvodi se:

iz rasada: rana setva kraj I-II i srednjerana krajem IV sadnja: u maju; starost rasada 5060 dana razmak sadnje: 3540 cm izmeu biljaka, 3060 cm

izmeu redova, gajiti uz kadificu i neven

duina vegetacije: 70110 danaPrinos: 35 kg/m.

160

Fam. CucurbitaceaeKraStavaC (Cucumis sativus L.) je osveavajua salata (sve i ki-

seo), ima veoma malu energetsku vrednost. Seme krastavca je bogato uljem. Krastavac najvie sadri K, P, a od vitamina C, provitamin A i biotin. Specifini enzimi i slobodne organ-ske kiseline krastavca pomau varenju hrane, a krastavac ima purgativno i diuretiko dejstvo. Danas se koristi i u kozmetikoj industriji. U nepovoljnim uslovima proi-zvodnje kod nekih sorti javlja se gorak ukus, koji po-tie od glikozida-cucurbitacina.

Uslovi uspevanja:

zemljite: zahteva strukturna i plodna zemljita, posebno nova zemljita, pH 5,57,5

temperatura: optimalna je 2530 C. Odbacuje cvetove i plodove na 10 C, a izmrzava na 0,5 C.

zalivanje: zahteva visoku vlanost zemljita (preko 80 % PVK) i vazduha (9095 %). zaliva se svakih 57 dana sa 2530 /m. hraniva: srednji zahtev (35 kg/m komposta i fito-eko preparati)Proizvodi se:

direktnom setvom semena i iz rasada: kao rani, srednje rani, kasni-drugi usev (nakon ubiranja graka, ranog krompira, salate, spanaa, ranog kupusa)

setva: za ranu proizvodnju u tople kuice (poetkom IV) 45 semenki u kuicu. Za srednje ranu proizvodnju setva je u drugoj polovini IV-poetkom V. Za kasnu proizvodnju setva je krajem VI-polovina VII.

sadnja: kraj IV-poetak V i to rasad iz hranljivih kocki razmak: 2550 cm u redu, 80100 cm izmeu redova. Uz njega gajiti miroiju i neven. duina vegetacije: 5070 dana (kornioni), 70100 dana (salatari)Prinos: salatne sorte: 46 kg/m; kornioni: 26 kg/m.

lUBeniCa (Citrulus edulis L.) je osveavajue ukusno povre sa visokim sadrajem eera u plodu (1214 %) prijatnog ukusa. Plod je bogat K, Fe, Mn, Na i S, kao i vitaminima B i C i provitaminom A, a seme je bogato vitaminom D i uljima. Pogoduje obolelima s kamenom u ui, bubrezima i mokranim putevima. Lubenica pove-ava krvni pritisak.

161

Uslovi uspevanja:

zemljite: zahteva laka do srednje teka struk-turna, plodna, ne podnosi vlana, hladna zbi-jena i teka zemljita. pH 6,57,0

temperatura: optimalna je oko 25 C. Pri tempera-turi nioj od 13 C prestaje cvetanje, a biljke izmrzavaju na 0,5 C.

zalivanje: lubenica se moe uspeno proizvoditi i bez dodatnog na-vodnjavanja, ali se zaliva 23 puta sa 30 /m.

hraniva: srednji zahtev (35 kg/m komposta, fito-eko preparati)Proizvodi se:

direktnom setvom: na stalno mesto ili u prethodno pripremljene kuice i iz rasada. setva: u tople kuice u III, obina setva krajem IV sadnja rasada: iz saksije je krajem IV sadnja kalemljenog rasada na tikvu ili vrg (faza 34 dobro razvijena lista) krajem

IV-poetkom V

razmak: 4050 cm u redu, 100120 cm izmeu biljaka. Dobro uspeva u biljnim kulisama izmeu kukuruza.

dobro reaguju na malovanje zemljita, slamom ili biorazgradivom folijom uz neposredno prekrivanje biljaka (za ranu proizvodnju).

duina vegetacije: 110150 dana (od VI do kraja IX)Prinos: 26 kg/m.

dinja (Cucumis melo L.) je hranljivo i ukusno povre bogato eerima (do 16 %), pek-tinom, celulozom i hemicelulozom, neto nieg sadraja mineralnih materija

od lubenica ali se istie sadraj K, P, Ca, Fe, S i Cu. Od vitamina istie se visok sadraj vitamina C (i do 48 mg %) i vitamina B

6

koji daje lekovito svojstvo dinji, reguliui metabolizam proteina. Preporuuje se za ishranu aneminih osoba. Osim diuretikog dejstva (posebno seme), ima i purga-

tivno. Dobar odnos kiselina, eterinih ulja i eera daju di-nji prijatan osveavajui ukus.

Uslovi uspevanja:

zemljite: zahteva laka do srednje teka, plodna, strukturna, pH 6,57.

temperatura: optimalna je 25 C. Pri temperaturi nioj od 13C prestaje cvetanje, a biljke izmrzavaju na 0,5C

zalivanje: 23 puta u toku vegetacije sa 25 /m hraniva: visok zahtev

162

Proizvodi se:

direktnom setvom: na stalno mesto ili u prethodno pripremljene kuice i iz ra-sada.

setva: u tople ili obine kuice na dubinu 35 cm u drugoj polovini IV sadnja: kalemljenog ili obinog rasada (faza 34 dobro razvijena lista) krajem

IV-poetkom V

razmak: 30- 40 cm u redu, 80120 cm izmeu biljaka duina vegetacije: 90120 dana (od VI do kraja IX)Prinos: 14 kg/m.

tiKve (Cucurbita sp. L.) obrazuju stablo (u vidu buna) kod tikvice (Cucurbita pepo L.), ili dugo polegljivo stablo sa veoma krupnim listovima kod bele bundeve (Cucurbita maxima) i mu-skatne tikve (Cucurbita moschata). Tikve sudovnjae (Lagenaria vulgaris-vrg) i divlja tikva (Cucurbita ficifolia) se koriste i kao podloga pri kalemljenju lubenice i di-nje jer imaju dobro razvijen koren i otporne su na fuzarijum. Kod tikvice se koristi mlad plod (variva, peene, pohovane, salata, mari-nirana, kisela i suena), a kod bele bundeve i mu-skatne tikve u punoj ili fiziolokoj zrelosti (peene, kuva-ne ili za spravljanje kaa, naroito u deijoj ishrani i kao jedna od osnovnih sirovina za spravljanje sokova, demova, marmelada, eerleme i suenih proizvoda). Tikvica je male hranljive vrednosti dok kod ostalih tikava osnovu suve materije ine eeri 38 %, celuloza 1,0 %, pektinske ma-terije 0,31,2 %. Muskatna tikva je bogata beta karotenom (preko 20 mg/100 g). U semenu je visok sadraj ulja (oko 20 %), proteina (30 %) i ugljenih hidrata (10 %).

Uslovi uspevanja:

zemljite: zahtevaju strukturna i plodna zemljita sa puno organske materije, pH 6,57,5

temperatura: optimalna je oko 25 C. Plod prestaje da se razvija pri temperaturi nioj od 15 C, a izmrzava na 1 C.

zalivanje: zaliva se svakih 57 dana sa 25 /m hraniva: visok zahtev (58 kg/m komposta, fito-eko preparati)

163

Proizvodi se:

direktnom setvom, a za ranu proizvodnju tikvice iz rasada setva: krajem IV meseca na razmak 23 x 1 m sa po dve biljke u kuici. bunaste

sorte sa 45 semenki po kuici, s tim da se ostave 23 najrazvijenije biljke; mo-gua je i setva u tople kuice.

sadnja rasada: kraj IV poetak V razmak: 5080 cm izmeu biljaka, 80120 cm izmeu redovaPrinos: tikvice i patisoni se beru u tehnolokoj zrelosti svaki ili svaki drugi dan. Prinos

1,52,0 odnosno 3,04,0 kg/m. Muskatna tikva i bela bundeva se beru u pu-noj zrelosti i mogu se uspeno uvati tokom zime, prinos 45 kg/m.

Fam. FabacaePaSUlj (Phaseolus vulgaris L.) se u ishrani koristi kao fizioloki zrelo zrno, a mahuna

je sa pergamentnim slojem koncem to obezbeuje lako pucanje mahune po avovi-ma u punoj zrelosti. Pasulj je tradicionalna hrana visoke energetske vrednosti. Zrno je bogato proteinima (2025 %) sa esencijalnim aminokiselinama (lizin, valin, fenilalanin, leucin, arginin i metionin). Od mineralnih materija najvie sadri K i P, Mg, Ca i vitamine B kompleksa. Zbog visokog sadraja celuloznih vlakana neophodan je u ishrani, dopri-nosi boljem varenju i pranjenju creva. U ishrani se koristi u obliku razliitih jela a od suve mahune se spravlja aj.

164

Uslovi uspevanja:

zemljite: ne podnosi suvie teka glinovita, ni suvie laka peskovita, a zahteva rastresita i topla zemljita

temperatura: optimalna je 22 C. Mlade biljke uginu ve na 0,5 C, odrasle biljke posle faze klijanaca mogu da izdre 2 C.

zalivanje: zaliva se 35 puta, posebno u periodu cvetanja i obrazovanja mahuna; osetljiv je na vazdunu suu, naroito u fazi cvetanja i zato se gaji kao zdruen

usev sa kukuruzom.

hraniva: veliki zahtevi, ali kao leguminoza ubri se kao vrste sa srednjim zah-tevom.

Proizvodi se:

direktnom setvom semena: na stalno mesto setva: u treoj dekadi IV do polovine V razmak: 5 cm izmeu biljaka, 5070 cm izmeu redova visoke sorte najlepe se seju u red, u krug i vezuju za potporu berba: biljke se upaju kada je oko 2/3 mahuna zrelo, nakon suenja se zrno

izvrava runo ili kombajnima.

Prinos: 13 kg/10m.

graaK (Pisum sativum L.) se koristi kao mlada mahuna i zrno, ali i kao zrelo zrno. Mlado zrno graka sadri 1820 % suve materije, puno eera, zrelije zrno i vie skroba, zatim belanevina i znaaj-ne koliine vitamina A, B

1, B

2, i C, a od minerala najvie Mg, Ca, S.

Visoke je energetske vrednosti. Zbog sadraja lecitina, graak smanjuje holesterol u krvi i vrlo je koristan protiv arterioskleroze i povienog krvnog pritiska.

Uslovi uspevanja:

zemljite: zahteva ocedna, srednje laka do srednje teka, pH 5,56,8.

temperatura: optimum je 15 C, a za razvoj generativnih organa oko 1520 C. Mlade biljke mogu podneti i do 8 C.

zalivanje: osetljiv je na oscilaciju vlage u zemljitu i zaliva se 23 puta u toku vegetacije sa 20 /m

hraniva: mali zahtevi

165

Proizvodi se:

direktnom setvom semena, setva u pred-zimskom periodu ili to ranije u prole-e (115.III). Seje se na razmak redova 1220 cm i u redu na 57 cm. Setva u vie navrata, to obezbeuje graak za sveu potronju u duem vremenskom periodu. Gajenje u paliru produava i olakava berbu.

duina vegetacije: 5580 danaPrinos: 0,53 kg/m.

Boranija (Phaseolus vulgaris L.) Za ishranu se koristi tehnoloki zrela mahuna bez pergamentnog sloja i bez konca (ili se konci kasnije javljaju). Mahuna boranije je bogata mineralnim materijama posebno Fe i Ca, vitaminom A, C i vitaminom B

1. U

mahuni ima gluikokinina (koji deluju slino inzulinu) koji se kuvanjem ne unitava i zato se dijabetiarima i preporuuje (voda i kuvana boranija). Boranija je bogata visoko vrednim aminokiselinama i sirovim vlaknima znaajnim za pravilno varenje i funkciju debelog creva.

Boranija se koristi u ishrani svea kao salata, zatim kao variva i kuvana kao salata. Od suve mahune spravlja se aj dobar za snienje holesterola i eera u krvi.

Uslovi uspevanja:

zemljite: zahteva laka, rastresita, plodna zemljita temperatura: za rast optimum je 1820 C, a za razvoj generativnih organa od

2225 C. Mlade biljke izmrzavaju na 0,5 C izuzetno 3 C.

zalivanje: zaliva se u periodu cvetanja i obrazovanja mahuna sa 25 /m. hraniva: mali zahteviProizvodi se:

direktnom setvom semena u prolenoj (oko 20.IV) i drugoj letnjoj setvi (VI-VII)

setva: od kraja IV do polovine VII razmak: 58 cm izmeu biljaka, 3050 cm

izmeu redova

visoke sorte seju se u krug zbog podiza-nja na potporu

duina vegetacije: 5565 danaPrinos: 0,84 kg/m.

MaNJepoZNato poVRe KoD Nas

168

Krtolasto korenasto povreioKa (Helianthus tuberosus L. fam.), predstavlja veoma kvalitetno povre visoke

hranljive vrednosti. Osnovni sastojak ugljenih hidrata je inulin koji je ve-oma vaan u ishrani dijabetiara. Sadri mnogo kalcijuma, gvoa, cinka i vitamina B

1 i B

2. Mada se smatra viegodinjom kulturom

ioka se gaji kao jednogodinja biljka. U visinu naraste 1,53,5 m. Listovi su srcastog do jajasto-pljosnatog oblika, zelene boje. Stablo, grane i lie obrasli su grubim dlaicama. Cvetovi izra-staju na vrhu stabla u obliku glavice i slini su cvetovima sunco-kreta ali su znatno sitniji. Krtole su deo zbog ega se ova vrsta i gaji, sline su krtolama krompira, oko 10 cm duine i irine od 5 do 7 cm. Koristi se za ishranu slino krompiru, ali i za spravljanje lekova koji se koriste kao imunostimulatori.

Za gajenje posebno su pogodna peskovita i ljunkovita zemlji-ta u polusenci i senci. ioka je veoma dobra ograda u bati. Sadi se u prolee im je to mogue. Krtole ili delovi krtola se sade oko 7 cm duboko na razmaku oko 90100 cm red od reda i od 60 do 70 cm u redu. Krtole je najbolje vaditi tek posle izmrzavanja nadzemnih delova. Prinos je 2,03,0 kg/m.

StahiS, kineska artioka, japanski gomolj (Stachys sieboldii L. fam.), je viegodinja biljka, koja se moe gajiti i kao jednogodinja (sadnjom krtola). Maljavo stablo dostie visinu 4060 cm, sa krupnim listovima tamnozelene boje. Posle obrazovanih osam do deset listova, koren se grana obrazujui na vrhu krtole specifinog oblika, svetlosmee do boje slonove kosti, duine oko 7 cm i debljine do 2 cm. Krtole po ukusu podseaju na karfiol, bogate su ugljenim hidratima i koriste se za variva, zatim se mariniraju i kisele, a od brana krtola pravi se testo. U prolee se za salatu koristi mladi list. Stahis se koristi za leenje plunih bolesti, zatim protiv visokog pritiska, za smanjenje eera, holesterola i triglicerida u krvi.

Stahis uspeva na razliitim zemljitima, ali najbolje na la-kim, plodnim zemljitima bez prevelike vlage i koja nisu inten-zivno osunana. ubri se zgorelim stajnjakom, (35 kg/m), a krtole se sade rano u prolee (mart-april) na dubinu 57 cm i na rastojanje od 4050 x 3035 cm, ili u jesen (dubina do 10 cm). Krtole se vade u jesen (oktobar) i uspeno se uva-ju u sanducima sa peskom. U bati mogu ostati i u zemlji, ali ih pri izrazito jakim mrazevima treba prekriti slojem sla-me. Na istom mestu se gaji 34 godine. Pri jednogodinjem gajenju krtole se vade u jesen i uvaju na 0 do +3 C uz vlanost vazduha 8595 % (u podrumu) i sade u prolee.

169

SlatKi KroMPir (Ipomea batatus L. fam.) se gaji radi krtola koje se koriste u ishra-

ni u kuvanom, peenom stanju ili preraene. Iz slatkog krompira se spravlja brano za

dodatak hlebu i konditorskim proizvodima. Kod slatkog

krompira nadzemni deo (cima) slui za ishranu stoke. U

mnogim zemljama Afrike, June i Centralne Amerike slu-

i kao osnovna hrana umesto hleba ili krompira. Slatki

krompir je viegodinja biljka ali se gaji kao jednogodi-

nja. Biljka formira vie debelih vretenastih korenova (du-

boko prodiru u zemljite) na kojima se obrazuju zadeblja-

le, korenove krtole.

Najbolje uspeva u uslovima gde je bezmrazni period

56 meseci. Pri kraem vegetacionom periodu smanju-

je se prinos. Razmnoava se vegetativno izdancima koji

izrastaju iz krtola. Izdanci se odsecaju kad izrastu do

20 cm i sade na stalno mesto. Uspeno se razmnoava i

reznicama stabla. Sadnja je na razmak redova od 70 do

80 cm i u redu 4050 cm.

Krtole se vade u punoj zrelosti kada cima pouti.

Zrelost se odreuje i po brzini suenja preseka krtole.

Ako preseena krtola izloena suncu ne pocrni a osui se

za pola sata, krtola je zrela. Posle vaenja, krtole se sue. Prinos od 2,0 do 4,0 kg/m.

BroSKva, podzemna koraba, (Brassica napus var. na-

pobrassica L.), fam. Brassicaceae otporna je na mraz

(do 10 C); a obrazuje zadebljali koren bele ili

ute boje, okruglog ili duguljastog oblika koji se

koristi za varivo; krupni listovi su dobra stona

hrana. Gaji se direktnom setvom ili iz rasada, sad-

nja u maju (5060 x 3040 cm). Daje dobre prinose

kao druga kultura (setva u julu). Tada se vadi kra-

jem jeseni i ostvaruje prinos od 3 do 7 kg korena i

do 1,5 kg listova na 1 m.

170

PoStrna rePa (Brassica rapa var. rapa L.), fam. Brassicaceae ima veoma ukusne mlade li-stove, sline rotkvi. Obrazuje beo, crvenkast, okrugao, pljosnat ili duguljast zadebljao koren. Zbog kratke vegetacije najee se gaji kao druga kultura (setva u julu, avgustu i ubiranje u jesen) setvom u redove (2030 x 1520 cm). Za rezanu salatu seje se gusto (10 x 35 cm), svakih 1015 dana od februara do marta, ili veoma gusto u san-duie (3x3 cm), a mladi listovi se odsecaju i koriste kao salata ve za 1020 dana (imaju prijatan kiselkast ukus).

Pri setvi u aprilu i maju, obrazuje i cvast slino broko-li, koja se bere kada se otvore prvi cvetovi. Koren postrne repe moe se vaditi ve posle 60 dana a cvast brati za oko 120 dana. Prinos korena je od 2040 kg a cvasti 1,52,5 kg na 1 m. Koren se zimi uva u podrumu.

dajKon, japanska rotkva (Raphanus sativus var. longipinnatus L.), fam. Brassicacea, srodnik rotkvi i rotkvici, vrsta veoma rairena u Aziji. Zadebljali beli koren (sa svetlo zelenom pigmentacijom) razli-itog je oblika i mase, soan je i bez otrog ukusa kao kod rotkve. Koren nekih sorti dostie masu i do 40 kg. Za koren dajkona ka-rakteristian je visok sadraj fruktoze, pektina, celuloze, vitamina C, kalijuma, kalcijuma; ima lekovita svojstva, bogat glikozidima i specifinim materijama koje imaju fitoncidni efekat (posebno baktericidan). Veoma slabo nakuplja teke metale te je pogodan za gajenje i na kontaminiranim zemljitima.

Koren se u ishrani koristi u sveem stanju, kao varivo, kiseli se a koriste se i mladi listovi. Veoma je koristan u ishrani dijabetiara. Slino rotkvi i hrenu i dajkon moe rastvoriti odreenu vrstu ka-

mena u ui. Uspeva na lakim do tekim zemljitima, uz pH 77,5, uz optimalnu temperaturu oko 18 C, brzo cveta pri ranoj setvi. U

toku vegetacije zaliva se svakih 710 dana sa 20 /m. ubri se sa 3 do 5 kg/ m komposta uz folijarno prihranjivanje.

Setva je: II III i polovina VI polovina VII; na razmak: 2530 cm u redu i 6070 cm izmeu redova; duina vegetacije: 4070 dana; prinos: 610 kg/m.

171

Crni Koren (Scorzonera hispanica L.), biljka juga Evrope, uz-gaja se zbog zadebljalog, cilindrinog korena duine i do 30 cm. Kora je spolja skoro crne boje, a unutra je koren beo i soan kad se rasee javlja se mleni sok. Bogat je suvom materijom (i do 25 %), ugljenim hidratima i belanevinama, insulinom (znaajan u ishrani dijabetiara), vitaminima C, B

1 i B

2, kalijumom, magne-

zijumom, gvoem. Crni koren je lako svarljiv i zato je pogodan za dijetalnu ishranu. Jede se kao varivo, kao salata (kuvan) ili se kuvan koren pee i preliva razliitim prelivima. esto se pravi krem supa od crnog korena, a po prijatnom ukusu podsea na parglu.

Crni koren potpomae imunitet organizma, dobar je diuretik, preporuuje se kod obolele prostate. Kuvan sok crnog korena uz med dobar je narodni lek protiv bronhitisa. Proizvodi se kao mr-kva. Prinos je od 1 do 2,5 kg/m.

Beli Koren (Tragopogon porrifolius L.) raste kod nas i na celom Sredozemlju i kao samonikla vrsta. Obrazuje zadebljali, vretenast, soan koren, beloute boje. Po hemij-skom sastavu slian je crnom korenu.

Koren se koristi kao varivo a mladi izdanci i listovi kao salata i zain. Proizvodi se kao mrkva. Prinos je od 1,8 do 2,5 kg/m.

KoMora (Foeniculum vulgare P. Mill.) je biljka Sredozemlja sa tri varijeteta, kod koje se u ishrani koristi list, lisna drka (kao zain) i zadebljala osnova listova koji obrazuju beli gomolj, slat-kasto aromatinog ukusa i mirisa (kao povre). Biljka se odlikuje visokim sadrajem vitamina C, beta karotena i vitamina B, zatim kalcijuma i fosfora i mnogo eterinog ulja iji se sastav razliku-je u zavisnosti od varijeteta. Najblai miris i ukus ima povrtarski komora. List komoraa je pogodan zain za variva od graka, boba, soje, ali i za razliite omlete. Gomolj se koristi kao varivo ili peen uz dodatak peruna, origana, belog luka, paprike, timi-jana. Sve gomolj se koristi kao salata zainjena solju, uljem i so-kom limuna. Suen komora je dobar dodatak za supe.

Komora potpomae varenje, aj od semena i sok smiruju eludac, dobar je diuretik. Pospeuje mlenost te je povoljan za dojilje. Preporuuje se pri kalju i oboljenju disajnih puteva, olakava iskaljavanje. Sok od povrtarskog komoraa pitak je i

pomae pri skorbutu, reumatizmu i nervozi. Ulje od komoraa koristi se za inhalaciju i za obolela reumatina mesta. Proizvodi se kao mrkva. Prinos je 1,52,5 kg/m.

172

Veliki broj gajenih i samoniklih lukova koriste se kao salate i dodaci jelima. Svi sadr-e vitamin C i beta karoten, posebno u zelenim listovima, bogati su mineralnim mate-rijama, a sadre sumporna eterina ulja koja im daju lekovita i fitoncidna svojstva.

vlaSaC (Allium schoenoprasum L.) je viegodinji luk koji se brzo bokori i ve u prvoj godini obrazuje 3040 biljaka. Ima nene, ukusne listove, izduenu lanu lukovicu i prelepe ruiaste ili beli-asto plave cvasti. Vlasac uspeva na sunanom mestu. Za ishranu se koriste neni, ukusni listovi koji ve za 3050 dana dostignu vi-sinu od 5 cm.

Gaji se direktnom setvom semena, rasadom i deljenjem buse-na. Seje se u toku aprila i maja a rasauje od maja do kraja juna. Sadi se vie biljaka u bokoru na rastojanju 2030 cm. U toku vege-tacije listovi se reu 45 puta, a najvei prinos je tree i etvrte go-dine. Krajem novembra busen se izvadi i presadi u odgovarajuu saksiju, zalije i prenese na prozor ili terasu. Vrlo brzo razviju se novi listovi i u toku cele zime daju ukusnu salatu bogatu vitaminom C. Prinos vlasca u prvoj godini je 1,01,5 kg na 1 m, a tree i etvrte dostie i 3,0 kg.

alot, ljutika, vlaac (Allium ascalonicum L.) gaji se zbog uku-snih zelenih listova i belih, utih ili ljubiastih lukovica. U jednom

gnezdu se obrazuje i do 40 lukovica poluljutog ili ljutog ukusa. alot je otporniji na niske temperature od crnog luka.

Razmnoava se semenom, ali najee arpadikom. Sadi se u jesen ili u prolee na ista rastojanja kao i crni luk. Moe se

koristiti mladi luk (prinos je i do 3,0 kg na 1 m) ili zrele prosuene lukovice (prinos 1,53,0 kg na 1 m).

aljMa (Allium fistulosum L.) je viegodinji luk koji obrazuje bokor biljaka s uku-snim nenim listovima i izduenom lukovicom. Koristi se za ishranu cele godine. Gaji se setvom semena ili deljenjem bokora.

Kao jednogodinji usev seje se u junu i julu, a kao viegodinji krajem septembra i poetkom ok-tobra. Za setvu je rastojanje redova oko 30 cm i u redu oko 5 cm, a za sadnju izdanaka rastojanje je 30 x 1020 cm. Dobro podnosi zimu i jo pod

173

snegom u rano prolee poinje da raste. Bere se odsecanjem listova s lanim stablom oko 30 dana od poetka rasta (listovi su tada dugaki oko 30 cm). U toku vegetacije ima dve-tri berbe. Poslednja berba je u vreme koje omoguuje biljci da se do zime normalno razvije. Prinos je 1,52,0 kg na 1 m.

Meu samoniklim lukovima je mnogo onih koji se koriste kao hrana, lek, ali i ukrasne vrste. Veoma lepe ljubiaste cvasti ima A. rotundum, vrstu ljubiastu cvast A. sphaerocephalon, rastresitu sloenu ljubiastu cvast A. vienale, lep bokor linearnih listova i rui-astu loptastu rastresitu utu cvast A. flavum, ljubiastu loptastu A. atroviolaceum i sl.

Sa lat na re Pi Ca - Bela rePa (Bras si ca na pus) ve o ma je ot-por na na ni ske tem pe ra tu re, po uku su pod se a na ku pus. Ga ji se u to ku zi me (na pro zo ru) za re zan je, ili se se je u je sen i pro le e u ba-ti gde se pr vi put re e kao po nik, a za tim kao od ra sla bilj ka. Listovi su svetlozelene boje hranljiviji od spanaa, bogati vitaminom B, kalijumom, magnezijumom i gvoem. Obrazuje zadebljale pljo-snate, izduene ili loptaste korene bele ili ute, bele sa ljubiastim ili zelenim vrnim delovima. Dobro podnose niske temperature, a kao mlada biljka salata moe se gajiti u kui a ve za 10 dana se seku listovi.

Kao ukusne salate koriste se:

aBi Sin SKi KU PUS (Bras si ca cari na ta) po uku su je iz me u ku pu sa i go ru i ce; ve o ma je ot po ran na ni ske tem pe ra tu re. Li sto vi se re u ve 21 dan po sle se tve

go rU i Ca (Bras si ca ni gra) ga ji se na sun a nom po lo a ju. Se je se u mar tu, ko ri sti se po nik, mla da bilj-ka i se me kao i kod sla i ce. esto se gaji i kao meuusev ili zelenino ubrivo.

174

Ba ten SKa KreS Sa la ta (Le pi di um sa ti vum L.) ra ste br zo u le ji ili po su di (san-du i u) na sme i tre se ta i pe ska (1:1), uz do vol jno vla ge. Za 1015 da na od se tve

se ku se mla de bilj ke (u to ku ve ge ta ci je 24 pu ta) i ko ri ste kao uku sna sa la ta.

Bela gorUiCa (Sinapis alba) gaji se zbog listova otrog ukusa koji se koriste kao sa-

lata. Gaji se kao prolena ili jesenja kultura (u leto brzo procveta) uz viekratnu setvu. Brzo klija i moe se gajiti u kui u posudi. Beru se mlade biljke visine 35 cm.

dra gU aC, vo de na kres sa la ta (Nastur ti um of ci na le) je bilj ka vla nog zem lji ta, od no sno i stih re nih to ko va (ra ste sa mo u ne za ga e noj vo di). Naj u spe ni je se ga ji na ru bu bi strih po to ka. Ma la ko li i na dra gu ca mo e se ga ji ti u sak si ji. Na dno sak si je sta vi se ma ho vi na ili pe sak, a za tim zem lja. Oil jen iz da nak ili ra sad sa di se u sak si ju, koja se sta-vi u po su du sa i stom hlad nom vo dom i dr i na sve tlom, ali ne sun a nom me stu. Za 4045 da na ubi ru se mla di iz dan ci (vrh sta bla sa li sto vi ma), bo ga ti vi ta mi nom C i beta ka ro te-

nom, bez e e ra, pa je ko ri sna za di ja be ti a re.

Mor SKi KU PUS (Cram be ma ri ti ma) je sa mo ni kla vi e go di nja bilj ka, ali se ga ji iz se me na, ra sa da ili iz dan ka. U tre oj go di ni vr i se bel jen je iz da-

na ka ta ko to se bilj ka pre kri je tra vom, sla mom ili cr nom fo li jom. Mla di iz dan ci se ku se po sle 1015 da na, ka da su be le bo je i vi si-

ne oko 20 cm. Mor ski ku pus se u je sen mo e va di ti iz ba te, ko ren se sa di u le ji, po dru mu i u ta mi; u to ku zi me i pro-le a vr i se po spe i van je i bel jen je iz da na ka.

Sla i Ca (Brasi ca jun cea) je pikantna uku sna sa la ta ili varivo, ga je se u ba ti, ali i za re zan je pri se tvi u ra zli i tim

po su da ma, i (u pro sto ri ji). Povrina lista moe biti glatka, naborana ili uvijena, zelene ili ljubiaste boje otporne na tetoine i bolesti. Setva u leto i ranu jesen u bio-bati ili se gaji iz rasada. Gaji se na raz-maku od 1530 cm. Ubiru se listovi ili seku cele biljke. Korisna je biljka i koristi se za biodezinsekciju zemljita protiv nematoda i glavica).

175

KineSKa BroKola (Brassica rapa var. alboglabra) je jednogodinja vrsta (kineski kelj). Cvetno stablo je sono, debljine do 2 cm (koristi se nera-zvijena cvast kao varivo) a listovi su soni plavo-zelene boje. Otporna je na visoke temperature i blagi mraz. Seje se postepeno od prolea do sep-tembra. Za ranu prolenu potronju gaji se u za-tienom prostoru. Za ubiranje celih mladih (celih biljaka sa pojavom cvasti) setva je gusta na 10 do 12 cm, a za sukcesivnu berbu razmak je do 30 cm i tada se prvo odsee centralna cvast a boni se da-lje razvijaju. Ubiranje zapoinje 5070 dana od ni-canja.

MizUna (Brassica rapa var. nipposinica) obra-zuje tamnozelene, sjajne jako nazubljene, tanke listove na belim sonim lisnim drkama koje obra-zuju rozetu prenika i do 45 cm. Dekorativna je za ivinjake ili rundele. Mladi listovi su salata a stariji se koriste kao varivo. Podnosi dobro visoke i niske temperature (10oC). Seje se sukcesivno u bio-ba-ti i kontejneru (saksiji). Kada se koriste mlade bilj-ke gaje se gusto (razmak 10 cm) a kada se koriste biljke u fazi rozete na vea rastojanja (45 cm). Za ishranu dospeva za 5070 dana od setve (mladi li-stovi ve posle 1420 dana) Posle svakog ubiranja listova obrazuje nove.

KoMatSUna (Brassica rapa var. perviridic) obuhvata razliite biljke po visini, boji i obliku lista (od irokih svetlozelenih do sjajnih tamno zelene boje) i rozete. Po ukusu podsea na kupus i koristi se kao dodatak salatama ili su to variva. Otporna je na niske temperature, dobro podnosi suu i ree cveta u leto. Listovi se beru u toku cele vegetacije.

176

loBoda (Atriplex hortensis con. var. Hortensis L.) je jednogodinja samonikla, esto korovska vrsta. U srednjem veku to je bilo glavno varivo, ali ga je kasnije istisnuo spana.

Povrtarska loboda uspeva uz dovoljno vlage na svim zemljitima. Najbolja je sukcesivna setva, kao i kod ostalih lisnatih vrsta, svakih 1520 dana, to omoguava kontinuitet u korienju. Najee se seje u prolee (mart) i u septembru ili oktobru za zimsko-prolenu potronju na rastojanje 20x40 cm. Gusta setva se primenjuje ako se gaji radi proizvod-nje mladih biljaka ponika (10 cm visoke). Nain gajenja je isti kao kod spanaa, a prinos zavisi od naina berbe (pojedinani listovi ili vrhovi biljaka) i kree se i od 1,5 do 3 kg/m.

PortUlaK (Portulaca oleracea L.) raste samo-niklo, ali ga i batovani rado gaje. Mesnati listovi se koriste za spravljanje ukusne salate, a imaju i leko-vito svojstvo, jer smanjuju holesterol i trigliceride u krvi. Portulak se lako uzgaja. Seje se sukcesivno od maja do septembra (svake tri nedelje, koliko treba vremena da biljka poraste i listovi se dovoljno ra-zviju) na sunanom mestu u bati ili u sanduie, leje i plastenike.

novozelandSKi SPana (Tetragonia tetragonides L.) gaji se zbog listova koji su po ukusu i nainu upotrebe slini spanau, ali su krupniji i obrazuju se celog leta. Novozelandski spana trai vie toplote od spanaa. Zato se u kontinentalnim delovima nae zemlje gaji i iz rasada. Nabubrelo seme seje se u martu, rasad uobiajeno neguje, a sadi poetkom maja.

Ako se gaji direktno iz semena, seje se kada je temperatura zemljita 1215 C (april) na ra-stojanje redova 40150 cm i u redu 1020 cm. Novozelandski spana dobro uspeva na zemljitu bogatom humusom. Oko dva meseca posle setve, odnosno 1015 dana posle sadnje, novozelandski spana moe da se koristi za ishranu. Berba traje celog leta, do prvih mrazeva, a ostvaruje se prinos do 3,0 kg na 1 m.

177

MatovilaC (Valerianella locusta L.) poljska sa-lata je odlina zimska salata bogata vitaminom C i beta karotenom. Obrazuje rozetu zelenih ovalnih, loptastih ili kopljastih listova. To je jednogodinja vrsta skromnih zahteva za toplotom i svetlou. Moe da raste u senci drvea.

Seje se rano u prolee ili krajem avgusta, poste-peno, svakih 1015 dana, i to u redove (10 do 20 x 2 do 3 cm). Nie za 1012 dana a za berbu dospeva ve posle dva meseca. Najbolje uspeva kao druga kultura posle ubrenja stajnjakom. Listovi se beru postepeno u jesen, zimi i u rano prolee, bere se cela rozeta. Biljke se redovno zalivaju. Ako je zima izrazito hladna, bez snega, matovilac se prekriva slamom ili perforiranom folijom. Ostvaruje prinos od 1,0 do 1,5 kg na 1 m.

MaSlaaK (Taraxacum ofcinalis L.) je samonikla i gajena biljka, iji se listovi zimi i u rano prolee koriste kao ukusna i korisna salata (bogat vitaminom C i gorkim

materijama koje otvaraju apetit) ili kao varivo. Sorte maslaka odlikuju se brzim rastom i viso-kom otpornou prema niskim temperaturama. Maslaak obrazuje rozetu sa jae ili slabije nazu-bljenim listovima.

Gaji se kao jednogodinja ili viegodinja bilj-ka. Najee se seje krajem februara poetkom marta za potronju u aprilu i maju ili u avgustu za jesenju i rano prolenu potronju. Seje se u redo-ve 20 x 520 cm.

Uspeva na sunanom mestu bogatom organskom materijom a kod zasnivanja viegodinjeg useva ubri se sa 1,52,5 kg komposta na 1 m. U toku vegetacije se zaliva, jer bez dovoljno vode listovi ogrube. Posle berbe listova u rano prolee, oko biljaka se raspe kompost, a seku se samo mladi listovi, vodei rauna o tome da se ne ozledi vegetativni vrh. Listovi se najee beru postepeno, sve do pojave cvasti. U toku leta listovi rozete se skupe i veu i u toku 1015 dana postaju svetliji i ukusniji.

Prinos listova je od 200 do 1000 g na 1 m. Pred zimu se koren maslaka moe (bez ozlede glave korena) izvaditi i zasaditi u posudu ili leju i u tami se razvijaju beli listii, koji se koriste kao ukusna salata.

178

PovrtarSKa hrizanteMa (Chrysanthemum coronarium L.) je zeljasta, jednogodinja biljka. U ishrani se koriste etiri vrste hri-zanteme. Povrtarska hrizantema ima visoko (oko 100 cm) razgranato stablo, listovi su perasto sloeni, zelene boje a ve posle mesec dana od nicanja (pri kratkom danu) na biljci se javljaju pupoljci. List hrizan-teme ima specifian miris i pikantan ukus i koristi se kao salata naj-ee meana sa drugim vrstama. Povrtarska hrizantema je i zain za supe, variva, turije. Kod nekih vrsta koristi se i cvet kao zain za salate i variva. Vrednost lista hrizanteme je u visokom sadraju provitamina A. Pripada grupi utozelenog povra koje je poznato po tome to nji-hovo redovno korienje poveava otpornost oveka prema neodgo-varajuim uslovima ivotne sredine i predstavljaju profilaksu protiv malignih oboljenja. Listovi hrizanteme i cvetovi bogati su vitaminima B1, B2 i PP i C (do 21 mg%). Povrtarska hrizantema je odlina dijetetska hrana (ima veoma malo masti i ugljenih hidrata) sa dobrim mineral-nim sastavom (posebno bogatstvom kalijuma i kalcijuma). Cvetovi su krupni, ute, ree bele boje. Ona je otporna na niske temperature, na suu, ali voli osvetljene poloaje. Gaji se iz semena setvom u martu (ra-stojanje redova 3040 x 1525 cm) i ve za 3040 dana mogu se brati

listovi i mlada stabla, a duina vegetacije (do semena) je 130190 dana. Pri proizvodnji iz rasada setva je u aprilu, u fazi rasada od 25 dana, rasauje se u batu 3040 x 1525 cm.

BoB (Vicia faba L.) je jednogodinja biljka. Gaji se zbog mahune koja se koristi u ishrani u tehnolokoj zrelosti kada je zelena, mesnata, krhka i zbog semena razliite veliine, oblika i boje. Mahuna je bogata ugljenohidratima, vitaminom B

1 i B

2,

sa niom kalorinom vrednou u odnosu na seme. Ima visok sadraj proteina, ugljenih hidrata, vitamina B

1 i B

2 i visok sadraj

kalcijuma i fosfora.Veoma je otporan na niske temperature i moe uspeno

da se gaji u brdsko planinskom podruju. Nie na 46 C, opti-malna temperatura za rast je 22 C. To je biljka dugog dana sa veim zahtevom za vlagom. To je biljka vlanog klimata, zbog ega se na jugu uspeno gaji samo ako se zaliva. Najbolje us-peva na plodnim, strukturnim zemljitima (ne podnosi pesko-vita) uz pH 5,55,6. Za razliku od ostalih leguminoza (graak, boranija) podnosi ubrenje zgorelim stajnjakom.

Seje se u februaru do polovine marta, u redove ili kuice, na rastojanje 4580 x 20 (u kuice se seje 35 semenki) i na dubinu 46 cm (potrebno je 150200 g semena). Bob dospeva u maju i bere se svakih 610 dana. Prinos je 23 kg/m.

179

vigna (Vigna sinensis i asparagu vigna var. sesquipe-dalis L.) je jedna od najstarijih mahunjaa koju je ovek poznavao. Kod vigne se za ishranu koriste zelene mahune koje kod parglaste dostiu duinu i do 80 cm, ali i zrelo zrno. Vigna je po svojim zahtevima za uslovima spoljne sre-dine veoma slina boraniji i pasulju, ali ima neto vee zah-teve za toplotom. Setva vigne zapoinje polovinom aprila a proizvodi se kao glavni, naknadni i postrni usev, ali samo sorte kratke vegetacije i uz navodnjavanje. Razmak biljaka je 4050 cm a kod bunastih u redu 610 cm. Dubina se-tve 45 cm. Berba zapoinje oko 5 dana nakon cvetanja. Prinos je 0,51 kg/m.

MnogoCvetni PaSUlj (Phaseolus coccineus L.) otporniji je na nie tempera-ture (do 7 C) od pasulja, ali voli suna-ne poloaje. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna, a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna bilj-ka. Seje se u kuice (60x40 cm). Sadi se u krug (45 zrna) oko unakrst postavljenih potpornih kolaca, ili se seje uz severni ili juni zid bate i slui kao ograda. Mahune se ubiru za 6070 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/m.

PatUljaSti PaSUlj (Phaseolus vulgaris var. nanus L.) obrazuje kratko i sna-no grmoliko stablo. Zahteva iste uslove kao i pasulj. Setva je od maja do jula (40 x 810 cm), a mahune se beru svaka tri dana, inae postaju tvrde i neukusne. Gajenje je kao kod pasulja.

180

liMa PaSUlj (Phaseolus lunatus L.) obrazuje visoko ili nisko stablo i daje sitno ili krupno zrno koje se i kori-sti u ishrani. Osetljiviji je na niske tem-perature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25 C. Seje se u kuice (35 semenki) sa razmakom izmeu redova 100 cm i izmeu biljaka u redu 60 cm. Bere se kad su zrna bledozelene boje, dosti-gla veliinu tipinu za sortu (za 7090 dana od setve).

MUngo PaSUlj (Phaseolus mungo L.) dobar je i za proizvodnju ponika. Pred setvu,

seme se dri u vodi da nabubri (12 dana), a za-tim se rasprostre na vlanu hartiju ili tkaninu koja se vlai dva do tri puta dnevno. Naklijavanje se

odvija na oko 20 C i za 78 dana ponik dostie duinu od oko 5 cm. Gajenje u bati je isto kao kod pasulja.

fizaliS (Phyzalis sp. L.) je biljka toplih regiona Amerike. Gaji se zbog ukusnih okruglih plodova-mesnata ja-goda ute do ljubiaste boje, veliine od 5060 g i boje narandaste ili zelen-kasto ute, bogat eerima, pektinom i vitaminom C. Za ishranu se koristi plod mesnata jagoda u sveem stanju, mari-niran, za variva, slatko ili se sui.

MeKSiKi fizaliS, meksiki paradajz (Phyzalis ixocarpa L.), obrazuje visoko stablo (90 cm), listovi su prosti, okruglog do izduenog oblika na kratkim drkama. Cvetovi i plodovi su zelene, ute ili narandaste boje. Plod mesnata jagoda mase 4060 g. Plod je bogat pektinom, organskim kiselinama, eerima i vitaminom C.

181

jagodaSti fizaliS (Phyzalis pubescens L.) obrazuje nisko, razgranato stablo (4560 cm), cvet svetlo ruiast, plod okrugao, sitan, ut (oko 4 g) a na jednoj biljci raste i do 350 plodova. Ukusan plod bogat pektinom, eerom koristi se i kao lekovita biljka mast protiv reumatizma, a aj protiv zapaljenja disajnih puteva.

Fizalis se gaji na plodnom zemljitu, a uslovi isti kao kod paradajza. Prinos od 1,5 do 5 kg/m. Donosi plodove do prvih mrazeva.

BaMija, bamja, okra (Hibiscus esculentus L.), je jednogodinja biljka koja se gaji radi mladih plodova, koji su soni, prijatnog specifinog ukusa. Upotrebljavaju se u sve-em stanju za spravljanje jela i u prehrabe-noj industriji, a koristi se i za turiju. Seme je surogat kafe. Zahteva iste uslove uspevanja kao paprika.

Bamija se proizvodi direktnom se-tvom. Setva se obavlja tek kada se zemlji-te dovoljno zagreje, odnosno kada je temperatura vazduha oko 20 C. Seje se u redove 4050 x 2530 cm ili u gnezda

(5060 x 2530 cm). Proreuje se na konaan razmak od 15 do 20 cm. Berba poinje ne-koliko dana nakon cvetanja, kad su plodovi jo mali (35 cm duine). Bere se svaki dan ili svaki drugi dan, jer plodovi brzo rastu i brzo gube tehnoloki kvalitet. Plodovi ne podno-se dui transport i uvanje, te se moraju brzo koristiti u ishrani. Ostvaruje se oko od 0,6 do 0,8 kg/m prinosa. Plodovi se uspeno sue i prerauju.

KUKUrUz eeraC (Zea mays var. sacharata). U naoj zemlji kukuruz eerac poslednjih godina postaje vrlo interesantan kako za korienje u sve-em stanju tako i za preraivaku industriju.

Kukuruz eerac dospeva za berbu zavisno od sorte za 7090 dana pa se moe sejati sukcesivno od poetka aprila do polovine jula. Najei nain setve je u redove sa razmakom redova oko 70 cm i u redu oko 20 cm. Prinos se postie od 0,8 do 1,2 kg/m zrna ili oko 5060 klipova. Posle berbe kukuruz eerac treba odmah preraditi, zamrznuti, jer se vrlo brzo pogorava kvalitet, gubi se slast (na visokim temperaturama). Samo kratko vreme (23 dana) se moe uvati pri temperaturi od oko 5 C.

182

MeKSiKanSKi KraStavaC ajot (Sechum edule L.) je viegodinja vrsta iz fami-lije tikava sa polegljivim stablom duine i do 20 m, sa krupnim, maljavim listovima. Plod je mesnat, duine 818 cm, prenika i do 12 cm, jajastog, sferinog, izduenog krukastog oblika, mase od 200 g i preko 1 kg, a biljka moe dati i do 1000 plodova. Kao povre, naj-poznatije su sorte sa belom i zelenom bojom ploda i sa bradavicama na plodu. Na korenu se obrazuju krtole razliitog oblika (jedna biljka obrazuje i do 15 kg krtola). Plod meksikanskog krastavca koristi se kao varivo, punjen mesom, sirom, peen, mariniran, kieljen i sve kao salata, a mladi izdanci kao salata. Plod je bogat najvanijim aminokiselinama (posebno lizinom), krtole su bogate skrobom, a mladi izdanci vitaminima iz grupe B.

Meksikanski krastavac je, kao i sve tikve, toploljubiva biljka (optimum za rast preko 25 C) i zahteva dosta vlage, plodno zemljite i ubrenje, kao lubenica. Razmnoava se setvom, ali uspenije iz rasada. Jednosemeni plod sadi se u februaru (topla leja) ukoso, iri deo ploda je dole, a vrh nije prekriven zemljom. Biljke se zalivaju svakih 35 dana, a plod proraste za 1215 dana. Rasad se sadi poetkom maja na rastojanje 2 x 2 m. Sa rastom stabla postavlja se potpora (pojedinana) ili u obliku palira. Ostale mere nege su kao kod lubenice. Na jugu se najee gaji kao viegodinja vrsta (56 godina). Ree se gaji kao jednogodinja vrsta.

Meksikanski krastavac kao jednogodinja kultura daje prinos do 1 kg/m. Plodovi se dobro uvaju do maja i dobro se transportuju.

Biljni SUner, lUfa (Luffa cilindrica L.) ima vreasto stablo, list koast, slian listu krastavca. Seme je crno elip-tino. Gaji se direktno iz semena ili rasada a kod nas, zbog duge vegetacije, plod najbre sazreva u plastenicima i sta-klenicima. Vrea se grana i viticama se vezuje za oslonac. Gaji se u paliru a vrea dostie duinu i do 5 m. uti muki cvetovi su u grozdovima bogati nektarom, a enski su po-jedinani sa dugakim plodnikom. Plod valjkasto izduen duine 3070 cm. Mlad plod se moe koristiti za ishranu. U botanikoj zrelosti mrka kora ploda postaje suva i krta, a plod lak, ispunjen semenkama i sa vrstim pre svega celu-loznim vlaknima koja predstavljaju suner. Ispiranjem plo-da i suenjem dobija se kvalitetan suner za kupanje.

183

Kivano, afriki krastavac (Cucumis metuliferus Mey L. ) je jednogodinja biljka divlji krastavac. Uspeva od tropskih predela do pustinje Sahare. Po morfologiji podsea na krastavac. Gaji se zbog plo-da (sona bobica) okruglog ili ovalnog oblika, svetle ili sivo zelene boje sa bodljama duine 1015 cm i prenika do 7 cm. Sa zrenjem plodovi dobijaju utu i narandastu boju. Jestivi deo, meso ploda je zelene boje sa sitnim semenkama, blagog i prijatnog uku-sa, koristi se kao desert. U toplim regionima gaji se napolju i dostie fizioloku zrelost za 5060 dana. Vei broj cvetova se obrazuje pri kratkom danu i visokoj temperaturi od 30 oC. Uspeno se gaji u zatienom prostoru (kao i krastavac).

ParglU (Asparagus ofcinalis L.) su poznavali jo i Rimljani, koji su je koristili kao povre i lekovitu biljku. Za ishranu se koriste mladi, neni i soni izdanci bele, zelene ili ljubiaste boje, od kojih se spravljaju vrlo ukusna jela. Osim izvrsnog ukusa i dobre hranljivosti pargla je bogata proteinima (2,9 g), vitaminom A, B

1, B

2 i fosforom. Zbog

male energetske vrednosti (21 cal) vrlo je pogodna za ishranu bolesnika. Sem toga, prispeva rano, kada na pijacama nema dovoljno sveeg povra.pargla se gaji u zasadima i na odvojenom delu bate jer se moe koristiti decenijama. Biljka obrazuje podzemni okot sa debelim, mesnatim, belim korenima u kojima se nagomilava rezervna hrana to sledee godine slui za obrazovanje nadzemnih izda-naka. Svake godine deo starih korenova izumire, izbijaju novi koreni. Sa gornjeg dela korena obrazuju se vrlo krupni, ljuspasto pokriveni pupoljci, iz kojih s prolea izrastaju snani, debeli i mesnati izdanci tzv. svee, koji se, dok su mladi, koriste kao povre.

Ako se izdanci ne uberu dok su mladi oni e se razviti u tanke, visoke i vrlo raz-granate stabljike dekorativnog izgleda, s mnotvom igliastih granica koje obavlja-ju funkciju listova. Muke biljke su dueg veka i prinosnije, a u enskih biljaka su izdanci deblji i boljeg kvaliteta.

Zemljita laka, i srednje laka, plodna, pH 6,57,5.

Izdanci rastu na temperaturi i ispod 10 oC, a optimum je 1522 oC. Mrazevi je retko oteuju. Dobro podnosi kratkotrajnu suu, u fazi rasta reaguje na navodnjavanje.

pargla se redovno ubri organskim ubrivom. Prilikom zasni-vanja zasada unosi se 510 stajnjaka/m2, i svake godine 35 kg/m2.

184

pargla se moe proizvesti iz sadnica ili direktnom setvom. Sadnice se proizvode iz semena ili delova izdanka (rizoma). Setva za proizvodnju sadnica obavlja se krajem aprila. Biljke se neguju, a u jesen kad stabljike poute, oreu se 56 cm iznad zemlje, i pokriju slamom. Sadnice se sade na prolee. im uslovi dozvole, pre nego to biljke krenu, a u rejonima s blagom zimom moe se saditi i u jesen ili u toku zime. Najpre se otvore brazde duboke 2030 cm. Sadnice se postavljaju po dnu brazde, na gomilicu zemlje pomeane sa zgorelim stajnjakom, tako da koren zauzima to prirodniji poloaj. Zatim se sadnice pokriju 56 cm debelim slojem zemlje. Kasnije u toku leta, zemlja se pri okopavanju postepeno vraa oko biljke dok se brazde ne poravnaju. pargla se obino sadi na meuredno rastojanje od oko 150 cm i na 50 cm izmeu biljaka u redu. pargla se nastire slamom ili crnom folijom. Sasuena stabla se ostavljaju u toku zime da zadre sneg i tite zasad od jakih mrazeva. One se s prolea poseku i iznesu sa par-cele. Za proizvodnju belih etioliranih izdanaka svakog prolea se iznad redova pargle nagrne zemlja u obliku humke.

pargla poinje da se bere u treoj godini. Seku se samo po 23 izdanka sa biljke, a ostali se ostave da izrastu u stabla. Sledee godine nastaje redovna eksploatacija koja traje 1520 godina. Etiolirani izdanci se seku pre nego to izbiju na povrinu humke. Najpre se oko izdanka razgrne zemlja do njegove osnove, a zatim odsee specijalnim noem. Kod sorti sa zelenim izdancima ovi se seku poto izrastu 1220 cm iznad povr-ine zemlje. Berba se obavlja svakodnevno, a traje od aprila do kraja maja. Obino se sa okota skine 1015 izdanaka.

185

artioKa (Cynara scolimus L.) je povre starih civilizacija Egipana i Rimljana. Mesnati cvetovi i soni zadebljali ovoj-ni listovi troeni su kao omiljena salata i ukusno varivo. Pre

upotrebe cvasti artioke se obare u slanoj vodi, poto se prethodno uklone pranici i tukovi. Moe se i konzervisa-

ti. Ima stimulativno dejstvo na luenje ui, luenje mokra-e, zatim na jaanje funkcije jetre i sniavanje holesterola u

krvi. Cvast je bogata ugljenim hidratima (6,7 g), vitaminom A, vitaminom B

2, a male je energetske vrednosti (38 cal). To je biljka

toplijih klimata. Artioka ima velike zahteve za vlagom. Ako se u sunom periodu ne zaliva, cvasti ostanu sitne, gube sonost i ukus. Najee se zaliva

sa 40 do 60 /m. Za artioku su potrebna plodna i strukturna zemljita, pH 68. Na istoj povrini ostaje 34 godine. Ima srednji zahtev prema hranivima.

Razmnoava se vegetativno ili generativno. Biljke proizvedene iz semena cvetaju kasnije, daju manje cvetova, listii cveta su trnoviti, manje soni, gube izgled kultur-ne forme i podseaju na divlju artioku. Setva je rano u prolee direktno u kuice na razmaku 70 x 70 cm. Proizvodnja rasada je uobiajena. Razmnoavanje izdancima vri se u rano prolee, kada se zasad isti od suvinih izdanaka. Na staroj biljci ostavljaju se 34 jaa izdanka, a ostali se odstrane. Izdanci se odseku s delom korena. Sadi se odmah i to plitko, jer se biljke teko primaju, uz nastiranje. Za bolje i krupnije cvasti, na svakoj biljci treba ostaviti samo 23 plodne grane, a ostale se uklanjaju. Pred zimu stablo s liem se skrauje na oko 30 cm, a zatim ogrne suvom zemljom.

Berba artioke poinje od druge godine po sadnji. Cvasti se beru kad spoljne ljuspe ponu da se odvajaju od srednjih: odsecaju se sa delom drke dugim 10 do 15 cm. Prosean prinos je izmeu 80 i 100 cvasti po m. Cvasti su razliite krupnoe. Obino se pri berbi rauna sa 60 % sitni-jih, 30 % srednjih i 10 % krupnih cvasti.

Karda PanSKa artioKa (Cynara cordunculus L.) je jednogodinja vrsta ako se gaji kao povre, a ako se gaji kao ukrasna onda je viegodinja. Obrazuje visoko sta-blo (100150 cm) sa dugim nazubljenim listovima koji su sa donje strane maljavi (slino artioki), a u drugoj godi-ni obrazuje plave cvasti. Za kardu je dobro toplo i plodno zemljite. Najbolje se razvija ako se ubri stajnjakom (u kuice) uz obilno zalivanje. Pre beljenja se listovi meusob-no poveu i tako dre 2130 dana. U toku zime, izvaene biljke se mogu pospeivati i beliti u podrumu (u tami) ako se gusto zasade u unetu zemlju. Za ishranu se koriste bele lisne drke (gorkog ukusa), kao salata.

186

raBarBara (Rheum rharbarbarum L.), povrtarska vrsta, gaji se zbog mesnatih sonih listova s dugim, debelim, ljubia-stim lisnim drkama. Lie se koristi kao varivo, poput spanaa, a oguljene mesna-te sone lisne drke slue za razliita jela, sokove, slatko.

Rabarbara je viegodinja zeljasta bilj-ka, a kao povrtarska kultura iskoriava se 67 godina. Otporna je prema niskim temperaturama i sui. Optimalna tempe-ratura za razvoj je 18 C. Miruje tokom zime i raste u prolee i leti. Na nioj temperaturi (od optimalne) stabljika dobija ruiastu boju, dok uz viu temperaturu preovladava zelena boja. Najbolje se gaji na dubokim, hranljivim, bogatim i ocednim terenima u kojima moe razvijati snaan korenov sistem. Ne podnosi visoki nivo podzemne vode. Rabarbara je tolerantna prema kiselosti zemljita i raste vrlo dobro uz malu ili umerenu kiselost, ali i na slabo alkalnim zemljitima. Ima velike zahteve prema hranivima.

Rabarbara se obino gaji iz reznica. Pri proizvodnji iz semena, najpre se proizvedu sadnice (uz setvu u prolee ili leto) koje se naredne godine rasauju na stalno mesto. Najee se gaji delenjem rizoma sa 12 pupoljka i odgovarajuim korenom. Iz rizoma mogu se narezati 24 reznice. Odrezani se delovi prosuuju nekoliko sati na suncu, da se izbegne trulenje nakon to se presade.

Sadi se tako, da vrh pupoljaka bude u nivou povrine zemlje ili pokriven s najvie 1 cm sloja zemlje. Najmanji razmak sadnje je 1 m, a moe se saditi i na vee razmake od 1,21,5 m. Nakon sadnje biljke se zaliju i malo nagrnu, i zemljite maluje. U toku vegetacije stalno se otkidaju cvetni izdanci.

Prvi put se bere druge godine nakon sadnje, a gajenje traje 67 godina, dok se neke amerike sorte beru i posle 1012 godina. Bere se kad su lisne drke duge 30

cm, tako da se biljke ne povrede. Bere se ujutro i to pri suvom vremenu. Berba poinje 2025 dana nakon topljenja

snega i traje ponajee do jula. Bere se naj-vie 2 puta nedeljno. Oko 2 meseca

pre kraja vegetacije prestaje se sa berbom da bi se omoguilo biljci da se osigura s dovoljnom kolii-

nom hraniva do zime.Prinos je 3,03,5 kg/m lisnih

drki.

187

hren (ren) (Armoratia rusticana L.) je viegodinja biljka, poreklom iz jugoistone Evrope. Podzemno stablo poznato kao koren, je ljut i specifinog ukusa, upotrebljava se

kao zain.Hren ima veoma skromne zah-

teve prema spoljnoj sredini. Dobro podnosi ak i vrlo niske temperature. Moe

da raste i na zasenjenim mestima. Suu dobro podnosi, ali nedostatak vode pojaava ravanje i lju-

tinu korena, a smanjuje sonost. Od prekomerne vlage koren truli. Hren dobro uspeva na plodnim lakim zemljitima. Na

tekom zemljitu koren se suvie rava i postaje grub, a na jako peskovitom je drvenast i bez karakteristinog ukusa i mirisa. Ne podnosi kisela zemljita.

Zasad hrena uz dobru negu i ubrenje moe da se koristi 1015 godina. Hren se gaji iz korenovih rezni-

ca od oko 20 cm, a debelih oko 1 cm. Reznice se iz-dvajaju u jesen kada se hren vadi i sprema za korie-

nje. Da bi se izbeglo nepravilno postavljanje pri sadnji, gornji kraj reznice se presee ravno, a donji u klin. Sadi se kasno u je-sen (novembar) ili rano u prolee. Za prolenu sadnju reznice se preko zime uvaju utopljene u vlanom pesku.

Pred sadnju s reznica se uklanjaju spavajui pupoljci trlja-njem nekom grubom tkaninom. Ostave se samo pupoljci pri vrhu i na donjem delu reznice (na duini od po 2 cm). Reznice se sade pomou sadiljke ili u brazde, tako duboko da vrh reznica bude 45 cm ispod povrine. Hren se sadi na me-uredni razmak od 80 cm, a izmeu biljaka u redu ostavlja se 4050 cm. Mladi zasad stigne na rod jo iste godine. Prinos je 2,54 kg/m2.

zelje (tavelj, kiseljak) (Rumex sp). Poznate je zelje: tavelj Rumex patientia L, i kiseljak Rumex rugosa. Rod Rumex obuhvata jo est povrtarskih vrsta koje rastu i koriste se za ishranu od Alpa do Afrike. Zelja su najee divlje vrste koje se koriste u ishrani.

Kod zelja (tavelja i kiselica) se za ishranu koriste mladi izdanci, vrni deo stabla i listovi, kao salata, varivo (slino spanau), za razliite pite. Karakteristian slabo kiseo ukus dolazi od visokog sadraja limunske i jabune kiseline. Zelja sadre i nepoelj-

188

nu oksalnu kiselinu. Znaajan sadraj belanevina (2,3 %), ugljenih hi-drata (2,0 %) i balastnih materija (1,84 %) uz 1,8 % mineralnih materija i 47150 mg/100 g vitamina C ini zelje znaajnim u ishrani.

Zelje i kiseljak. U fazi mirovanja dobro podnose niske tem-perature (10 0C) a u fazi rozete do 4 0C. Seme nie na 23 0C a optimalna temperatura za rast vegetativnih organa je oko 1820 0C a za generativne oko 22 0C. Zelje ne zahteva mnogo svetlosti, uspeno raste u polusenci. Najbolje uspeva na dubo-kim, humusnim srednje tekim zemljitima, pH 5,5. Na vlanim zemljitima i pri visokom nivou podzemne vode listovi postaju gorki. Pri gajenju kao viegodinje vrste pre zasnivanja ubri se sa 45 kg/m2 stajnjaka a zatim se stajnjakom ubri svake tree godine. Pri jednogodinjem nainu gajenja kiseljak i ze