Miodrag Zupanc

BELA RU@A ZADUBQANSKU ULICU

214 Miodrag Zupanc

MIODRAG ZUPANC ro|en je u Beogradu 1950. Sve potrebne{kole zavr{io je na rodnoj ^uburi, dramaturgiju na Akademiji uKnez Mihajlovoj.

Napisao dve radio drame: Zamena i Ku}a na Kalvariji. Dve dra-matizacije: Malvina (roman Mirka Kova~a), Ateqe 212, Besnilo(roman Bore Peki}a), Beogradsko dramsko. Pozori{ne drame:Bela ru’a za Dubqansku ulicu, Beogradsko dramsko, Subotica,Bawa Luka, Strumica i Bawa za nerotkiwe, Pozori{te na Tera-zijama i Vr{ac. Objavqene kwige: [ta je {ta, de~ija enciklo-pedija verovawa i obi~aja (zajedno sa Miladinom [evarli}em) iNarodni kalendar, etnolo{ka studija o praznicima i svako-dnevnim obi~ajima (zajedno sa Draganom Antoni}em). Pisao pri~ei crtice za Politiku, Borbu, Na{u borbu, Danas, Republiku,Filmograf, Ludus, Novosti, Slobodnu Dalmaciji i Je`. Autor jepreko sto pedeset emisija, dokumentarnih, obrazovnih, kratkihigranih i namenskih filmova. Bio urednik u SKC-u, Domukulture Studentski grad, Vidicima, Studentu, Radio Indeksu,sada urednik u [kolskom programu Televizije Beograd.

LICA

PAJA [MAJL, kafeyija

AN\A [MAJL, kafeyika, wegova `ena

BO@A JOKSIMOVI], metalogloda~, neo`ewen

GLI[A POPOVI], taksista

NATA POPOVI], doma}ica, wegova `ena

ALEKSANDAR ANDREJEVI] ANDREJEV, neodre|enog zanimawa,neo`ewen

QUBA [LAJM, metalogloda~, bez zaposlewa

MAKSA, geometar

SEWA, arhitekta

MILO[, arhitekta

PREDRAG JOKSIMOVI], milicioner

NENAD JOKSIMOVI], milicioner

TIP, geometarski pomo}nik

NOSA^

SLU@BENIK OP[TINE

PADOBRANAC

Osam scena. Dva ~ina

Sve se de{ava u dvori{tu ku}e na “jednu vodu”,ukqu~uju}i i dvori{te s dudom.

Dubqanska ulica – sredi{te ^ubure, Beograd i sada.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 215

Miodrag ZUPANC

BELA RU@A ZA DUBQANSKU ULICU

PRVI ^IN

Scena je podeqena na paralelna tri dela koja se pru`aju u dubinu. Prvideo je kaldrmisana ulica s uskim trotoarom. Drugi deo je ba{ta sa~esmom i dudom. Tre}i deo je ba{ta i ku}a “na jednu vodu” koja se pru`a uobliku slova G. Ku}a je izdeqena na ~etiri dela – ~etiri stana. Predvratima prvog stana je velika veranda na kojoj je ove}i sto i pet-{eststolica, koje zati~emo podignute “za fajront”.

U prvom planu dvori{ta mora da se istakne ~esma, iznad we je dud, ti jenegde i WC, ali se ne vidi.

I SCENA

No}. Pro{la je pono}. No}ne ptice u uobi~ajeom `amoru. Svetlo ~kiqis bandere desno. Ni{ta se ne de{ava. To traje.

MALA: Mama, mama!

NATA: A?

MALA: Pi{kiri{ki mi se!

Upali se svetlo tre}eg prozora i muvaju se neke senke. Kada se svetlougasi, opet zavlada dosada. Dubqanska spava. Nazire se zvuk automobila.Zvuk Merye-dizel. Ve} je blizu, pa jo{ bi`e, pa je ve} tu – buka postajenesno{qiva... zatim: TRAS! ... lomqava stakla, {kripa guma, metala...trenutni haos koji najednom umukne. Ostane samo sirena, koja, vero-vatno, pokvarena sudarom, upali sve prozore na ku}i. Ptice se razlete,svetlo u~kiqi, prozori osvetqeni i neotvoreni. Ti{ina i sirena! Totraje. Prvi prozor se zamra~i i otvori se.

PAJA: (Pojavi se na prozoru)[ta to bi?

AN\A: (Ne vidi se)Boqe da ne zna{!

PAJA: Ali ne{to se desilo?

AN\A: Govno se obesilo! Zatvaraj taj prozor, treba deca daspavaju.

PAJA: Bi}e da je sudar ili tako ne{to?

216 Miodrag Zupanc

GLI[A: (Pojavi se ~upav iza tre}eg prozora)Buye! Opet buye!

PAJA: Koje sad buye?

GLI[A: Merya-dizel! Odmah sam ga prepoznao!

PAJA: Onda stvarno buye!

GLI[A: Vi’{ kako trubi? Vi’{? Merya sto posto!

PAJA: (Oslu{kuje pa`qivo)Pa jes’!

AN\A: (Ne vidi se)Zatvaraj i ne kontaktiraj!

PAJA: Nego. Gli{o, ugasi to svetlo... {ta zna{? [to da teubroje u svedoke?

GLI[A: (Okrene se u sobu)Nato, gasi svetlo!

Svetlo se ugasi na drugom prozoru.

GLI[A: Bog’te ala trubi? Pritisle mu spojnice!

PAJA: (Okrene se u sobu)[ta ti je, An|o? [to me cima{?

AN\A: Sklawaj se s tog prozora! Sve }e da nas pohapse!

Iza drugog prozora promoli se glava Bo`e Joksimovi}a.

BO@A: A vas dvojica razgovarate, razgovarate?

PAJA: Ti{e, Bo`o!

BO@A: [ta ti{e! Kome ti{e... probudila me va{a piska!

GLI[A: Jesi l’ ~uo?

BO@A: A sino}, {rafciger pod grlo?

GLI[A: ’Ajde Bo`o, vi’{ {ta se de{ava?

BO@A: A {to ja dobio {rafciger u butinu... nikom – ni{ta?

GLI[A: Gre{ka! Bilo je u dupe!

PAJA: ’Ajde Bo`o, znamo da si nam}or.

BO@A: A kakve su to buye tamo?

GLI[A: Jesi ~uo Meryu?

BO@A: Bogami i ve}e je.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 217

PAJA: Trubi, ~uje{?

BO@A: Nije meni {to me Gli{a bocnuo – nego {to me ovaj[lajm iznervirao! Ih! Nikad vi{e ne}u da te branim!Nikad!

NATA: (Izviri iza Gli{e)Upropasti}e nam decu ova sirena. Treba neko po mi-liciju da ode.

AN\A: (Vrisne)Pajo! Ulazi u ku}u!

GLI[A: Namoj tu da mi se trti{ i gviri{ – gledaj decu i }uti.

PAJA: Pusti me, `eno, ne}e milicija skoro.

BO@A: Ja i da ho}u ne mogu. Imam zavoj na butini.

GLI[A: Na guzici.

PAJA: ’Leba ti, kako si se zavio?

BO@A: Kulovi! [qam! Pu! Pu! ’Bem vam zemqu! Ja vas raz-dvajam, a vi meni tako! Nije meni {to me Gli{a bocnuo,nego {to mi Paja turio prst u o~i.

PAJA: Ja hteo da do|em i da ti pomognm, ali {ta znam, mnogo siprek, jo{ se nisi o’ladio!

GLI[A: Qudi!

Otvaraju se ~etvrta vrata, ona najgorwa, na prelomqenom delu slova G.Izlazi ~ovek u sivomaslinastoj uniformi, francuskog kroja, bez oznakai s uvija~ima na nogama. On name{ta kapu na razbaru{enu sedu kosu,nestane iza ku}e, ubrzo se vra}a s kerom na lancu. Uputi se ka ulici.Prolazi pored Gli{e – ovaj }uti. Prolazi pored Bo`e. Bo`a pozdravqavojni~ki, ~ovek dodirne kapu.

PAJA: (Nakloni se)’Bro ve~e `elim.

RUS: (Hladno)Dobro jutro.

Aleksandar Andrejevi} Andrejev zastane na kapiji i navu~e rukavice. Kerurla u pravcu krvi i sudara. Uskoro obojica odjure.

PAJA: Sigurno }e Rus po miliciju.

GLI[A: Prvo mora da izvidi.

218 Miodrag Zupanc

AN\A: (Gviri iza Paje)More, ima ne{to da gepi! Pajo!

PAJA: An|o, ne lupetaj!

^uje se ci~awe kera. Vra}aju se. Rus obuzdava pseto.

RUS: Sudar! Pet mrtvih! Dva mu{ka i tri `enska le{a!Automobil, nove proizvodwe, s naznakom Mercedes – 500,dizel. Uni{ten i te{ko prepoznatqiv.

PAJA: Ho}ete li izvoleti da prijavite?

RUS: Idem da obavim svoju gra|ansku du`nost.

Rus odlazi.

PAJA: Vidi{ {ta je kultura, a ne mi!

BO@A: Ah, bre, [lajm, {to nisi ne{to navukao na ga}e i zvao!

PAJA: Ja sam [majl! [majl! [majl!

AN\A: Krv }u iz grkqana da ti pijem Bo`o! [to mi uzurpira{mu`a? Ho}e{ deca da nam ostanu siro~ad.

PAJA: (Odgurne je)Nemoj, An|o. Nemoj opet!

GLI[A: Dobro qudi... oti{ao ~ovek... {ta vam je!(Okrene se u sobu)A {ta si se i ti uzmuvala?

NATA: Ho}e mala da pi{, pi{.

GLI[A: Pa je l’ malopre...

NATA: Upla{ilo se dete.

GLI[A: ’Ajde, ali da po`uri!

NATA: Da upalim?

GLI[A: Da ne pali{!

PAJA: A mala opet ima?

GLI[A: [ta te boli {ta mala ima?

BO@A: Nemojte opet qudi! Stvarno je dosta!

PAJA: Kaki si ti ~ovek? Qudski te pitam?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 219

GLI[A: Ima, pa {ta?

BO@A: [ta si navalio, [lajm? Pusti dete da raste!

PAJA: Ni{ta ja ne branim.

GLI[A: Ma, je l’ ~ujete qudi? Muzika?

^uje se muzika.

BO@A: Muzika!

PAJA: Muzika!

GLI[A: Ba{ muzika!

BO@A: Koliko je sati?

PAJA: (Okrene se u sobu)Koliko je?

AN\A: Pola ~etiri.

GLI[A: Dumpetari.

^uje se DUM, DUM, DUM, vriska trube i nazire se violina. To traje.^uje se glas Qube [lajma, ne{to uwkav i glasan, peva: Kre}e se la|afrancuska.

PAJA: Quba.

Kad se pribli`e, muzika stane. Na scenu izlazi Quba.

QUBA: (Dere se)Sa pristani{ta solunska! Kre}e se la|a francuska.

GLI[A: Qubo!

QUBA: (Naglo se osvr}e i shvati da su muzikanti nestali, ule-ti u dvori{te i prilazi ogradi s desne strane –pomahnitao je)Ramo! Ramo! Jo{ jednu, bre... Nemoj samo da me ostavqa{!Jo{ jednu!(Okrene se Paji i ostalima)Pajo! Pajo! Daj mi hiqadu banke do sutra!

AN\A: Ne daj, Pajo! Ne daj wemu!

PAJA: Nemam.

GLI[A: [ta }e ti?

BO@A: (Ispru`i ruku i pru`i mu crvenda}a)Na!

220 Miodrag Zupanc

QUBA: (Otme nov~anicu i prilazi ogradi – ma{e nov~anicom)Ramo! Ramo! Crvenda} za pesmu! Nemoj bre, samog da meostavqa{! Sad kad je najsla|e! ... Tako brate... do|i...! Su-tra ima da dobije{ jo{ jednu!(Priprema se opet za sevdah. Opet... Kre}e se la|a fran-cuska)

GLI[A: Qubo!

PAJA: Qubo, nemoj brate...

GLI[A: Ramo! Nemoj {rafciger preko dvori{ta da sevne...

AN\A: ’Ajde ku}i Ramo, deca ti spavaju.

BO@A: Dosta je bilo Qubo.

QUBA: (Gleda neko vreme u susedno dvori{te, zatim se opustikraj ograde, strpa novac u yep)’Bem ti `ivot bez rakije... kad je najsla|e mora neko date usere!(Po~iwe da ka{qe, psuje)Stoj vojsko!(Ka{qe nagnut, odjednom, uspravi se i udahne duboko)Neka goru{ica me ’vata.(Pogleda na ku}u)Bo`o? Jesi li ti to?

BO@A: ’Ajde ku}i.

QUBA: [to ne spavate?(Opet se zaka{qe i pri|e ~esmi, pusti vodu i pije)Uh, majku mu! [ta me sna|e.(Podigne glavu i uzdahne duboko, pri|e kapiji da izbacislinu i pqune)A {ta ono tamo bi?

PAJA: Sudar.

QUBA: Ba{ da vidim.

PAJA: Ve} su mrtvi.

QUBA: Ih, bre, i ba{ u Meryi.

^uje se pribli`avawe automobila. Uskoro se pojavi i svetlo plavi sig-nal patrolnih kola. ^uje se {kripa ko~nica i lupawe vrata. Plavosvetlo, isprekidano, dominira scenom.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 221

QUBA: Bo`o?

BO@A: A?

QUBA: Je l’ mogu da zano}im kod tebe?

BO@A: Vratila ti se `ena?

QUBA: Jeste, mamu li joj...

PAJA: Pa {to joj se ti sada ne vrati{?

BO@A: ’Di sme! Upadaj.

QUBA: (Ulazi kod Bo`e)

GLI[A: Odo’ i ja.

BO@A: ’Ajd uzdravqe, [lajm.

PAJA: Ja sam [majl! [majl! [majl!

Ponovo su svi prozori zatvoreni i zatamweni. Sirena koja je neprekidnotrubila – odjednom utihne. Rus se vra}a s kerom – ker ne}e. Sve bi biloisto kao i na po~etku, da nije svetloplavog isprekidanog signalapatrolnih kola.

II SCENA

Jutro je. Jutarwe ptice `amore. Otvaraju se vrata kod [majlovih.Izlazi An|a i skida fajront stolice. Prostire ~ar{af. Vra}a se uku}u, vrata ostaju otvorena. Izlazi Paja s telefonom œ– cima gajtan,sedne za sto, obri{e nos i vadi krmeqe.

PAJA: (Zami{qeno i pesni~ki)Kad’ }emo da obrstimo ovaj dud, pa da mi skuva{ slatko?Mogo mi se prijelo.

AN\A: ]uti, deca spavaju.

PAJA: (Okrene se telefonu, obr}e broj~anik)

AN\A: A rekao si da vi{e o~ima ne}e{ da ih vidi{.

^uje se zvono telefona. Paja i{~ekuje.

PAJA: Dudiwe?

AN\A: Onu dvojicu.

222 Miodrag Zupanc

Telefon prestane da zvoni.

PAJA: Gli{o. Kafa.(Spusti slu{alicu)Kako da ih ne gledam kad su mi mu{terije i kom{ije.

GLI[A: (Sa prozora)^ekaj samo mala da pi{-pi{.

PAJA: Dobro.

BO@A: (Otvara prozor)A mene ne zove{?

PAJA: Nemoj da si na kraj srca, nisam jo{ stigao da te okrenem.

BO@A: Nemoj ni da okre}e{! Ne mogu da mrdnem od zavoja nabutini.

PAJA: [to ti Quba ne pomogne?

BO@A: Spava k’o jawe.

PAJA: Evo ja }u..

BO@A: Ne vredi, ne ide... ’]u da umrem kako boli.

PAJA: Dobro de...(Kuca u drvo)An|a }e ti donese.

Dolazi Rus i seda na Pajinu terasu.

PAJA: ’Bro jutro `elim.

RUS: Dobro jutro.

PAJA: [ta ste izvoleli danas?

RUS: Uobi~ajeno.

An|a iznosi slatko, {oqu kafe i ~a{u kisele vode.

RUS: Sude}i po jutru, izgleda da je sve u redu.

PAJA: Jeste, jeste... samo ne{to mislim na dudiwe, kako }emo dadelimo?

RUS: Meni je dovoqno tri kilograma i pet stotina grama.

PAJA: Mnogo je.

RUS: Ja sam realan, toliko mogu da pojedem.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 223

Rus navrne kafu, pojede ka{iku slatka, popije vodu i ustane.

RUS: Koliko sam du`an?

PAJA: Kafa, voda, slatko... ~etrsto {es’et!

Rus pla}a.

PAJA: Hvala lepo... spasiba.

RUS: Molim.

PAJA: Kad’ }ete zavr{iti pri~u, za{to niste postali plkov-nik?

RUS: Ne jo{, ne jo{... jo{ ima crvenih!(Odlazi)

PAJA: ’Ajd u maj~inu i ti i tvoja Rusija!

Kako nestane Rus, tako se pojavi neki tip s velikim geometarskimmetrom. Tip stane kao ukopan pred kapiju.

MAKSA: (Ne vidi se)Pet, pet, pet... malo levo... malo desno! Dr`’ uspravnoserowo! U|i u avliju.

Tip s metrom u|e u avliju.

MAKSA: [es’, {es’, {es’... Stani tu kod tog blentavog!

Tip s metrom stane ispod terase i Paje. Paja se ukipio, sme{i se.

MAKSA: Se’am, se’am, se’am! Malo levo... jo{... tako... Pewi se naterasu!

PAJA: (Ne pomera se. Kada progovori, govori kroz zube iusiqeno, sme{ak ne gubi)An|o! Brzo! Televizija!

MAKSA: Sklawaj astal!

AN\A: ’Di je?

PAJA: Stani tu kod mene! Nasmej se!

MAKSA: Jo{ levo!

AN\A: Da budim decu?

MAKSA: Sklawaj blentavog! U|i unutra.(An|i i Paji)Sklawajte se mori!

224 Miodrag Zupanc

TIP: Sklawajte se mori!

PAJA: Gde moli}u?

MAKSA: Dr`i sad! Pravac, pravac! Uspravi! Osam, osam, osam.

PAJA: (Tipu)Mo`e jedna kafica za drugove?

TIP: C!

PAJA: Mo`da ne{to drugo?

TIP: (Dr`i metar i blene u plo~icu na Pajinim vratima)Makso! Zna{ kako se zove ovaj?

MAKSA: (Pojavquje se sa spravom za merewe, zuri)Kako? Dr` tamo!

TIP: [lajm.

MAKSA: (Mewa poziciju i dolazi do kapije)Dr`’ sad!(Zuri)Digni ga! Digni! Digni ga... digo ti ga majci! Stani tulevo kod [lajma!

PAJA: Ja sam [majl.

MAKSA: Ako si, ko ti brani. Devet, devet, devet.

PAJA: (Geometru)Da li je drug za jednu kaficu?

MAKSA: Jednu sla|u, brzo!

PAJA: (Mune An|u, koja se i daqe sme{ka)Brzo kafu.

MAKSA: Slatku, curice.

AN\A: (Ne pomera se, sme{ka se u objektiv sprave)Dve ka{ike?

MAKSA: Dve i po. Brzo.

Dolazi i Gli{a.

MAKSA: (Tipu)[ta si stao, jo{ ovo i gotovo.

GLI[A: (Paji)Ko su ti ovi!

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 225

PAJA: Stani ovde. Televizija.

MAKSA: [ta vas dvojica izigravate frajle! Sklawaj se da radim!

GLI[A: (Pomera se u stranu)Mo`e ovde?

TIP: Uni|i u ku}u! Jesam li jednom rek’o!

MAKSA: Svi uku}u! Stoj! Si|i odonud! Odovud se primakni tamo!Stoj!... Ne mrdaj... Deset, deset, deset! Mnogo dobroispalo! U dlaku deset! Ima neko da mi plati pi}e i bog!Ka`em ja {efu, tu je tako|e! Maksi da ne veruje! Nemagre{ke! Gre{kice!

TIP: Ma da ne zeza{?

MAKSA: ]uti mali i plivaj! Gde je ta kafa?

BO@A: (Iza|e na prozor)[ta je ovo?

PAJA: Televizija mi do{la na kafu.

TIP: Ja to ne pijem. Meni jedan ~aj.

BO@A: Kakva televizija?

TIP: Ruski ako ima.

PAJA: Ekipa TV.

TIP: S dosta limuna.

BO@A: Vidi{ da su to neki mera~i!

PAJA: Kako mera~i?

TIP: Ali odma’, `uri nam se.

PAJA: (Tipu)’O}e{ i u gotovo?(An|i)An|o! Obustavi kafe!

MAKSA: Koji mu je bog?

TIP: Samo sam rekao da ne pijem kafu i da ho}u odma’ ruski slimunom.

GLI[A: Priznao si da si serowa.

MAKSA: Pa i jeste serowa.

226 Miodrag Zupanc

PAJA: An|o. Samo sla|a!

TIP: A ~aj?

PAJA: Ne slu`imo serowe.

BO@A: (Geometru)Odakle vi u na{ kraj?

MAKSA: Takav nam posao.

GLI[A: A je l’ ovo poslovno? Ho}u re}i, je l’ ovo posao?

MAKSA: Ovo pasuq, sve ravno! Da vi’{ kada Maksa zaore u wive,na teren... Malo gore... malo dole! Celu Srbiju imam umali prst i to u prvoj meri.

GLI[A: I ovo na{e?

An|a donosi i spu{ta kafu pred Maksu.

MAKSA: I ovo va{e!

GLI[A: U bog te mazo, ovo neki od onih!

MAKSA: Kojih?

GLI[A: Buya.

MAKSA: (Sr~e kafu)Kako se uzme. relativno. Da odem u Nema~ku, lova, pa dabudem buya, ovako, kako kad i kako nikad! Poskupeliplacevi, pa narod ne kupuje – nema posla... Samodr`avwak.

PAJA: A je l’ vi zbog onih sino}?

MAKSA: Kojih sino}?

GLI[A: [to izgino{e?

MAKSA: (Srkne kafu)Kojih bre?

GLI[A: Onih buya u meryi.

MAKSA: Mo`da i zbog wih, ali uglavnom ne.

TIP: Kakve buye, kakav merya?

PAJA: Ti da }uti{ ili mewaj lokal!

TIP: Ja pit’o...

PAJA: Smem da uklonim ovog?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 227

MAKSA: Mali, evo ti sprava i idi na {es’, {es’, {es... vidi kakoizgledamo?

BO@A: Sino} se tu surduknuli, neki, u ku}u Stamenkovi}a. Tri`enska i dva mu{ka – sve mrtvo.

MAKSA: I ba{ u meryi? Jel l’ ostalo ne{to?

GLI[A: Skroz... par~e lima nije pravo! A motor se rasturio...nisu mogli sve {rafove da pokupe...

MAKSA: Pa je l’ ste {to... onako?

PAJA: Nismo bogami.

MAKSA: Bog te mazo, opet buye!

BO@A: Priznaj da si zbog wih!

MAKSA: Nisam, bogami! Zbog drugih sam.

GLI[A: Kojih?

MAKSA: (Pravi pauzu Á– zna~ajan je)’O}e da vam utrape jednu glavnu yadu tu iznad vas.

BO@A: Gde, bre?

Paja, Gli{a, An|a i Bo`a zveraju u vis.

PAJA: Gde?

MALA: Tata, tata... meni se pi{kiri{ki!

GLI[A: ]ut’ tu. Gde ti je majka?

MALA: Na pijac!

GLI[A: Pa, je l’ mnogo?

MALA: Mnogo!

GLI[A: Evo, sa’ }u.

PAJA: Gde bre, gore?

MAKSA: Pravi, pravcati auto-put, na ovoliki stubovi, u trinivoa, sa {es’ traka u jedan pravac!

BO@A: Ma gde bre?

MAKSA: Tu, gde zija{.

AN\A: Ma, kako?

MAKSA: Kako, kako?

228 Miodrag Zupanc

PAJA: A mi?

MAKSA: [ta, a vi? Pravimo svet grada, transvezalu Novi Sad –Kragujevac, re{ewe svih problema, a ti zapeo: mi, pa mi!

GLI[A: ^ekaj malo. Ne}e vaqda ta yada preko moje glave, pa dabruji dan i no}? Sve ptice ima da otera.

PAJA: I dud da uvene.

MAKSA: Ko ka`e? Ima da dobijete stanove u Mirijevski gaj! Gancnove kak’i ne postoje! Sve konforno i {iroko...

Bo`a pqune preko prozora. Gli{a vrti glavom, gledaju gore. An|a ulaziu ku}u.

BO@A: Naplati, Pajo, gospodinu {ta ima...

PAJA: Ba{ smo se lepo ispri~ali, ba{ lepo... Sla|a kafapedeset banke, ali ti je poklawam... U zdravqe... ’ajde,’ajde... ne}e{ vaqda da no}iva{? Zbogom!

MAKSA: (Ustaje iznena|en)Pa dobro kad ka`ete, samo ima jo{ da se vidimo! Mo`dajo{ i u Mirijevski gaj.

BO@A: Sutra malo! ’Ajde, ’ajde...

GLI[A: Kakav Gaj?

MAKSA: Ne samo da }e{ da se seli{ glavowa – nego ima i lovu dapqune{.

GLI[A: Kakvu lovu?

BO@A: ’Ajde br`e, drug, razilazi se, ve} mi je mr~i pred o~ima!

MAKSA: Ne mo`ete vi progres tek tako da {utnete! A, a...

PAJA: Evo ti ga na, za taj progres!

BO@A: Razilazi se drug!

MAKSA: (Tipu)Mali, pali ma{inu! Sve je jasno! Ima da bude ovde inigde drugde! Maksa }e to da udesi! Maksa!

^uje se brujawe motora. Dolazi Nata s cegerom.

BO@A: Pajo!

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 229

PAJA: Molim?

Nata huk}e i pewe se na terasu.

BO@A: An|o!

AN\A: Molim?

BO@A: Gli{o?

GLI[A: A?

NATA: An|o!(Tresne cegere na astal)Kupila sam ti karfiol po hiqadu dvesta. Pasuq tri isto pedeset. Mu{mule po sedam stotina i krompir potrista... Divan roze krompir.

MALA: Tata, tata...

NATA: Juh!(Sko~i i otr~i do ku}e)Evo mene, evo mene...

GLI[A: Kakav je taj Gaj?

III SCENA

Isti dan, popodne, nedeqa. Veranda Paje [majla. Sto prekriven pirot-skim }ilimom, udenuta je zastava na krov. Na zidu je plakat na komepi{e: SASTANAK KU]NOG SAVETA, a ni`e dole parola: TU\E NE-]EMO, SVOJE NE DAMO! Svi su prisutni.U vrh stola je Paja [majl, sa leve strane su An|a i Bo`a, sa desne Gli{ai Quba. Na suprotnoj strani od Paje je Aleksandar Andrejevi} Andrejevi ker koji dah}e.

PAJA: Drugovi! Otvaram vanredni sastanak ku}nog saveta popitawu tri ta~ke dnevnog reda:1. Novonastala sitacija ili slu~aj s geometrom.2. Podela dudiwa.3. Razno, s istragom, ko je napisao u WC-u Paja [LAJM?

GLI[A: Imam predlog!

PAJA: Samo brzo.

GLI[A: Birawe novog predsednika.

230 Miodrag Zupanc

AN\A: [ta fali starom?

GLI[A: Posle }e da diskutujemo – unesi u zapisnik!

PAJA: Ama za{to bre, Gli{o?

GLI[A: Ima razloga. Izme|u ostalog i zato {to sam pe~at na{aona klozet-papiru u WC-u.

AN\A: Deca se igrala.

GLI[A: ... i zato {to je situacija vanredna, pa nam treba nekopametniji da ide u op{tinu.

PAJA: Kleveta! Nemoj brate Gli{o, nemoj tako! An|o! Pi{i!Pi{i: kleveta!

AN\A: Nemam papir.

GLI[A: Predsednik se nije pobrinuo za papir!

PAJA: Kako nisam, evo, papir, evo, olovka.

GLI[A: Ne}e{ vaqda da vodimo zapisnik na kelnerskom bloku!

PAJA: Ma, {ta ti je, brate, Gli{o?

GLI[A: Neka i to u|e u zapisnik [lajmovice!

PAJA: [majlovica! [majlovica!

GLI[A: Da vadim {rafciger?

BO@A: Dosta! Ti{ina! Neka se stvar stavi na glasawe.

PAJA: Zar i ti Bo`o?

BO@A: Dosta si bio... skoro tri meseca! Dosta! Daj i nama malovlast.

PAJA: Dobro drugovi! Mislim da sam bio, sto posto idealan zaovaj polo`aj... ali pristajem... evo, ko je za?

Bo`a, Gli{a, Quba, Rus – podignu ruke.

PAJA: Ne mo`e Quba!

BO@A: [to?

PAJA: Nije stanar.

BO@A: Od sad’ jeste, podstanar.

PAJA: Moramo po{tovati propise – nije upisan.

BO@A: Upisa}e se!

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 231

GLI[A: Ih, Pajo... i onako si izgubio.

PAJA: Ko je za ne?

Paja i An|a podignu ruke.

PAJA: Ima uzdr`anih?

Niko ne di`e ruku.

PAJA: (Okrene se An|i)An|o, pi{i! Tre}a ta~ka dnevnog reda je birawe pred-sednika, ~etvrta, razno.

GLI[A: Prvo predsednik, pa onda, dudiwe, pa, onda, situacija...pa, onda, razno.

PAJA: Odlu~eno je da predsednik bude na kraju!

GLI[A: Novonastala situacija tra`i novu li~nost. Prvo pred-sednik!

PAJA: [to se Gli{o inati{! [ta sam ti zgre{io?

BO@A: Podr`avam predlog druga Popovi} Gli{e!

QUBA: Meni jedno belo sa sodom ekstra.

PAJA: Bra}o, {ta vam je?

BO@A: An|o, daj ~oveku da se okrepi – ja pla}am.

AN\A: Ne mo`e!

BO@A: [teta, a ja mislio tebe da predlo`im.

AN\A: Pitaj Qubu, je l’ mo`e kisela voda ekstra?

Quba klimnu glavom.

BO@A: Daj, {ta da{!

PAJA: Ne daj, An|o!

BO@A: A Quba mislio tebe da predlo`i.

PAJA: Duplo belo, An|o.

GLI[A: A ja?

PAJA: [ipak.

BO@A: Dobro, barem kafe?

GLI[A: (Okrene se unatrag, nagne preko ograde)Nastasija! Nato!

232 Miodrag Zupanc

NATA: (Ne vidi se)A?

GLI[A: Tri kafe, Nato.

PAJA: Pet, Nato.

NATA: (Ne vidi se)Samo mala da pi{-pi{.

GLI[A: Neka bude {es’. Duplo Qubi.

QUBA: Pozlatila ti se.

PAJA: A je li ti, Qubo, {to se ti ne vrati{ ku}i?

BO@A: ’Di sme.

QUBA: @ena mi se vratila.

PAJA: Pa to si hteo?

QUBA: C!

PAJA: Kako nisi, kukao si i urlao po ceo dan i celu no} kad jeoti{la!

QUBA: Rekla je da vi{e ne}e nikad da se vrati! [lus!

PAJA: Pa, eto, vratila se.

QUBA: Ali, rekla je {lus, nikad vi{e!

PAJA: Pa vidi{ da nije.

QUBA: Ba{ zbog toga.

BO@A: [to, bre, kiwi{ ~oveka?

PAJA: Ja to ne razumem.

QUBA: (Rida)

PAJA: An|o! Odmah litar i kiselu vodu! Ku}a pla}a. Ja stvarnone razumem.

QUBA: (Jeca)Rekla je {lus! [lus!

An|a donosi na poslu`avniku papir, fla{u i bokal vode.

BO@A: Dobro, sad, Qubo...

QUBA: Meni lepo bilo...!

PAJA: A {to si se drao?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 233

QUBA: Rekla je {lus!

PAJA: Drugovi, predla`em prvu ta~ku dnevnog reda: Slu~aj sgeometrom ili novonastala situacija.

GLI[A: Prvo birawe predsednika.

PAJA: Je l’ tako dogovoreno?

BO@A: Jeste.

PAJA: Dobro, drugovi. Prva ta~ka dnevnog reda: Birawe pred-sednika. Ko ima predlog?

AN\A: Ja.

PAJA: Izvoli.

AN\A: Ja bih predlo`ila druga Paju [majla...

PAJA: Dobro, dobro...

AN\A: ... jer mislim da je solidno obavio svoju du`nost i da susve zamerke la`ne i namerne... a {to se ti~e pe~ata, evo,drugovi, kunem se... deca se igrala... pa, tako... Eto,drugovi, ja toliko.

PAJA: Dobro. Molim da se unese u zapisnik da je kandidat brojjedan – Paja [majl.

GLI[A: Mislim da nije u redu, drugovi, da ponovo predla`emoistog ~oveka. Ako smo se dogovorili za novogpredsednika, neka bude nov i ta~ka! Jer, treba}e nam,jedan iskusan borac, pametan zastupnik, da se ponese s bu-yama u op{tini. Nije vi{e u pitawu samo ovo, do sada...nego BUDU]NOST! A budu}nost ne mo`emo prepustitijednom biv{em kafeyiji!

PAJA: Molim! Nije biv{i! Privremeno bez nekretnine.

BO@A: Pa, jes’! ^ovek samo ~eka da pro|e ovo, pa, onda, da dignepatos i lovu ulo`i u posao.

PAJA: Znam, Bo`o, da si gvirio. Samo ne vredi, nigde ja nemrdam iz ku}e! Nigde! Spavam na taj patos!

BO@A: ’Ajde, Pajo, ne lupetaj!

GLI[A: Stvarno, Bo`o, pusti taj patos! Nije bitno.

PAJA: Ima li jo{ predloga, ako nema...?

GLI[A: ^ekaj ima!

234 Miodrag Zupanc

PAJA: Izvoli.

GLI[A: Ja bih, drugovi, predlo`io druga Bo`u Joksimovi}a. Sviznamo, drugovi, wegove mane i vrline...

PAJA: Gvirant.

BO@A: Ko, bre?

GLI[A: Jesi, Bo`o, jesi... meni gviri{ kad se kupam sa `enom!

BO@A: Ja?

GLI[A: Ti.

BO@A: Navikao si se.

GLI[A: ... ali, barem je ~ovek radnik, metalogloda~ – a nama, ba{i treba, jedan takav radnik. To sada pali. Neka stavizna~ke i obu~e kombinezon i nek pukne {akom tamonekom buyi o sto, pa da vidimo da li }e yada da ide gore?Eto, drugovi, ja rekoh.

PAJA: Pi{i An|o: kandidat broj dva – Joksimovi} Bo`a. Imajo{?

GLI[A: Predlo`io bih druga Qubu... Qubu za potpredsenika. Ion je radnik – privremeno nezapolsen, ali, u struci su!

PAJA: Pi{i, An|o! Kandidat za potpresednika – Quba... Qu-ba... Kako mu ono prezime?

QUBA: [lajm.

PAJA: Bri{i, An|o.

QUBA: Ja sam [lajm.

PAJA: Ovde mene klevetaju, {ikaniraju i zezaju.

QUBA: Ja sam stvarno [lajm.

PAJA: An|o! Bri{i!

BO@A: [to si taki Pajo, mo`da je ~ovek stvarno [lajm.

PAJA: Pi{i samo Quba, dok ne donese kr{tenicu.

BO@A: Imam predlog

PAJA: Ka`i.

BO@A: Ja bih Gli{u.

PAJA: Gli{a je bio pre mene, rekli smo nove snage.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 235

GLI[A: [to si pogan, Pajo? Zar nije Bo`a bio pre mene?

PAJA: Dok sam ja predsednik, ti ne sme{ da se kandiduje{!

BO@A: Povla~im predlog Ti, bre, Gli{o ima{ porodi~neprobleme, a i privatnik si, ko }e da pogleda taksistu uop{tini?

GLI[A: Ja sam po{ten privatnik. Moj pos’o je na ceni.

BO@A: Ne pi{i, An|o, povla~im predlog.

GLI[A: Neka napi{e da sam predlo`en i odlo`en.

RUS: Gospodo, ja predla`em, sam sebe.

PAJA: Nezgodno je, ne vladate jezikom.

RUS: Molim vas, gospo|o [majl, napi{ite: Alekseandar An-drejevi} Andrejev.

AN\A: Da pi{em?

PAJA: Pa, pi{i.

RUS: Ja ve} imam razra|en plan koji se sastoji u slede}em.(Izvla~i plan)Na{a okolina, mogla bi biti mala, ali savr{ena utvrda– koja bi odolevala svakom napadu crvenih! U isto vremebila bi osigurana od napada s boka, ~ela, pozadine ivazduha, a preko ovog sistema, koji premda izgleda ne-jasan, jeste vrlo jasan i jednostavan za izvedbu.

PAJA: Pi{i, An|o, peti kandidat A. A. Andrejev.

RUS: Gospodo...

BO@A: Dobro, bre, Rus.

PAJA: Da bismo dobili u vremenu, predla`em tajno glasawe.An|o, iscepkaj blok~e, pa u bokal.

GLI[A: A komisija za prebrojavawe glasova?

PAJA: Pa, An|a?

GLI[A: Predla`em ~lanove komisije: Bo`a, Paja, Quba, An|a,Rus i ja.

PAJA: Predlog je usvojen. Da pre|emo... An|o, papir!

An|a cepka blok~e. Svako, kriju}i od drugog, ispisuje svoj predlog. Kadasvi ubace u bokal, Paja prome{a i istrese ceduqe na astal.

236 Miodrag Zupanc

BO@A: (Dohvati prvu ceduqu, ostali ostale)Paja!

PAJA: Bo`a.

RUS: Aleksandar Andrejevi} Andrejev – to jest, ja.

GLI[A: An|a.

AN\A: Gli{a.

QUBA: Quba [lajm.

PAJA: Drugovi... Moramo priznati da se ne{to ~udno dogodilos na{im glasawem, dobili smo pet razli~itih glasova.

BO@A: Ponovo!

Ceo ritual ponavqaju.

PAJA: (Prvi ~ita ceduqu, zatim ostali)Bo`a.

BO@A: Paja.

AN\A: Gli{a.

GLI[A: (Krikne)Bo`a!

RUS: Joksimovi} Bo`idar.

QUBA: (Baca visoko ceduqu)Bo`o, brate, sre}a ti se osmehnula, postao si buya!

Qube se i svi srda~no ~estitaju.

BO@A: (Zvani~no)Hvala drugovi.

Bo`a se naka{qa i pogleda uvrh stola. Paja se ukloni s vrha. Bo`a sedogura. Paja i Bo`a se sve~ano, ceremonijalno izqube. Quba iskapi ibaci fla{u – fla{a se razbije.

QUBA: Meni duplo belo na predsednikov ra~un!

PAJA: Svima An|i, predsednik pla}a.

NATA: (Lagano kora~a, pewe se uz stepenice, trudi se da neprospe kafe)Evo, kafica!

AN\A: Gde si ti, Nato, na sastanku?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 237

NATA: Moram decu da ~uvam, ne{to im fali.

AN\A: Pi{ke.

NATA: Pa...

AN\A: Skuvaj beli luk, pa nabaci malo, na tankom zejtinupropr`enog kima... sve to zamuti u kozije mleko... Odma’ima da pro|e.

NATA: Ba{ ti hvala.

AN\A: Vodu prospi.

BO@A: Dakle, drugovi, druga ta~ka dnevnog reda je...(Gleda u zapisnik)podela dudiwa.

PAJA: Ve} su zrele za slatko.

RUS: Meni tri kilograma i pet stotina grama, vama ostalo.

GLI[A: Ja mislim da treba da delimo prema glavama u ku}i.

AN\A: Dok se tvoji nare|aju, nama ni{ta ne ostaje.

BO@A: Ma, qudi, to }emo kao i svake godine. U slede}u nedequ}ebe pod dud, pa da mlatimo! [ta bude da bude. Sve nalicu mesta. Je l’ tako?

PAJA: Pro{le godine smo se pobili.

BO@A: Pa i ove }emo... ali, pro}i }e.

GLI[A: Pozdravqam hitwu druga predsednika. To je pitawe kojese re{ava u datoj situaciji.

PAJA: Samo da zna{, Gli{o, nabavio sam i ja {rafciger –ovoliki!

GLI[A: Moj je ovoliki.

PAJA: Vide}emo.

BO@A: Drugovi, s tim se sla`emo. Da nastavimo.

AN\A: Tre}a ta~ka dnevnog reda je: Novonastala situacija ilislu~aj s geometrom.

RUS: Gospodo... Moj plan se sastoji u slede}em: pored napredpokazanog...

BO@A: Polako Rus, lako }emo za to...

Pauza. ]ute. Pauza. Zevaju gore. Pauza. ]ute i zevaju gore.

238 Miodrag Zupanc

GLI[A: [ta }emo?

AN\A: Tu|e ne}emo svoje ne damo.

PAJA: Tako je.

QUBA: Kako je.

PAJA: Tako je.

QUBA: A dva deci bez vode?

PAJA: Donesi, An|o.

Pauza. An|a ustaje. Niko nikome ne gleda u lice. Uskoro se vra}a An|a.Ostali zevaju gore.

GLI[A: Pa {to }emo sada, predsednik?

BO@A: (Zeva gore)’Di, bre, na|o{e tu, me|u ptice?

Pauza.

PAJA: Ja to ne razumem. Ugro`en nam integritet.

BO@A: Da ne damo?

GLI[A: Ne damo!

BO@A: ’Ajde da glasamo. Je su li svi protiv?

Svi dignu ruke, osim Rusa.

BO@A: [ta je s tobom Rus?

RUS: Ja imam konkretne predloge.

BO@A: To }emo kasnije.

Pauza.

GLI[A: Ni{ta, Bo`o, nego sutra da kidne{ s posla, onako prqavi u kombinezonu, nek’ ti viri onako {rafciger... lupi{akom o sto, ka`i: Ja sam radnik, radnik... i ostalepri~e... ali stalno lupaj o sto... Ni{ta drugo...

PAJA: Ima pravo ~ovek. Ka`i da si predsednik.

QUBA: Jo{ dva deci.

PAJA: Donesi balon, vidi{ da ~oveku muka od vazduha.

QUBA: Pa jes’, neka {tucavica me uhvatila.

BO@A: Ma, kako }u?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 239

GLI[A: Ih, kako }e{? Samo tresni, pa nek se raspadne!

BO@A: Dobro, kad ka`e{. Ali ne mogu sutra. Bio sam nabolovawu, pa, ne mogu prvog dana da bri{em.

GLI[A: Nezgodno.

PAJA: Prekosutra?

BO@A: Da razmislim...

Pauza.

BO@A: Kako da lupim? Ovako?(Udara rukom po stolu)

GLI[A: Ja~e!

BO@A: (Udara ja~e)

PAJA: Nemoj, Bo`o, inventar se pla}a!

GLI[A: Ja~e! Bo`o! Pla}am lom!

BO@A: (Raspali kao sivowa)Majku im, oni meni...

GLI[A: Da se raspadne... Bo`o!

PAJA: Qubim te, ko brata, nemoj!

Bo`a zamahne da udari najja~e, ali prekine ga zvono telefona. Bo`inaruka ostane u vazduhu.

PAJA: (Naglo ustane – gurne Qubu)Evo me... evo me... mrdni se da pro|em! Odmaaa... Halo! ...Koga bre? ... Gli{u Popovi}a... evo, sa’ }e!

GLI[A: Za mene? Mrdni se Qubo!

QUBA: Kad ustaje{, kupi cigare kod {anka!

GLI[A: Sa’ }u, odma’...(Vidimo ga)Halo... momenat!(Zalupi nogom vrata, ne vidimo ga, svi gledaju {ta }e dase dogodi)

To traje. Otvaraju se vrata i izlazi ispr{eni Gli{a, bled, krupan, lep– kruto kora~a. Stane i okrene se Bo`i.

GLI[A: Bo`o! Revolver!

240 Miodrag Zupanc

BO@A: Kakav revolver?

GLI[A: (Vrisne)Iiiih!

^u~ne i pusti jo{ jedan krik iz sebe. Naglo sko~i i odjuri u Bo`in stan.Ostali su zapaweni. ^uje se pucaw. Svi ustanu i potr~e. Izlazi Gli{a ipukne u vazduh.

GLI[A: Pajo! Tri balona belog, sedam fla{a viwaka, jedan viskiza mene!(Pukne u vazduh)

BO@A: [ta bi?

GLI[A: Mu{ko! Mu{ko!

PAJA: Kakvo mu{ko?

QUBA: Meni balon bez sode ekstra. Paklo ni{ke na moj ra~un.

GLI[A: Rodio mi se sin.(Opali metak)

PAJA: Ma, kako, bre, da ti se rodi?

Gli{a puca.

GLI[A: Nastasija! Pusti curice da pi{kiri{ke! Mesi ma-kovwa~u! Odoh ja po pe~ewe!

NATA: (Gli{a puca)[ta je?

GLI[A: (Nati koja bri{e ruke o kecequ)Mu{ko! Rodio mi se sin!

Puca u vazduh, svi su zapaweni i gledaju u Gli{u.

AN\A: Ma, koji sin?

GLI[A: Moj sin! Bo`o! Nov {ar`er!

MALA: Mama, mama...

Gli{a puca, Nastasija pada u nesvest, Gli{a puca.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 241

IV SCENA

No}. No}ne ptice `amore. Pro{la je pono}. Tri nepomi~ne prilike naverandi. ^etvrti – Quba spava na podu. Ova trojica }ute. Tiha pijankazbog dece.

GLI[A: Dobar ovaj viski.

PAJA: To je belo sa sodom.

GLI[A: Dobro je.

BO@A: Podvaquje ovaj Paja. Ne{to mi mnogo vodeno.

PAJA: Bo`o, da prenesemo Qubu? Nadrqa}e na tom betonu.

BO@A: Pijandure bog ~uva.

GLI[A: Uh! Leba ti, mu{ko.(Razdere se)Mu{ko!

PAJA: Ti{e malo!

BO@A: Jeste mu{ko, ali i jo{ jedno `ensko.

GLI[A: (Posle kra}eg }utawa)Dobra je, po{tena je... Radi dole u Qig.

PAJA: Kako }e{ sa jo{ jednom `enom?

GLI[A: ’]u je dovedem!

Pauza.

BO@A: (Zeva gore)Bog te, {ta sve ne}e narod da izmisli.

GLI[A: (Klima glavom)Da, da...

BO@A: Kako, bre, misle gore? Ko{ta to?

PAJA: Uh, bre! Meni mnogo i jedna u ku}i, gde sad na|e jo{jednu?

GLI[A: Ako, ako, zlu ne trebalo. Prvo ima’ da kupim nov taksi.Varburg ili tako ne{to, {to ne guta mnogo. Pa, ve} }enekako... da zapnem i no}u.

BO@A: Hajd’ da pijemo! U zdravqe!

GLI[A: U zdravqe mog Marka!

242 Miodrag Zupanc

PAJA: [to, ba{, Marko?

GLI[A: Marko, po Kraqevi}u Marku.

BO@A: Boqe Qutica po Qutici Bogdanu.

PAJA: Boqe Lazar po caru Lazaru.

QUBA: (Me{koqi se na betonu)Boqe Quba po Qubi [lajmu.

PAJA: [majl!

BO@A: Spavaj, Qubo, i ne me{aj se.

GLI[A: Ne}e da bude lako, ali ne}e ni te{ko... ’]u da se sna|em!Gde gosti nisu besni, ni ku}a nije tesna.

BO@A: (Zeva gore – pauza)Prvo sru{i{e “Toplice”. Dobro ’ajde! Pa onda “Ki-kevac”! Dobro ’ajde. Pa onda “^uburu”, pa “Mali [u-madinac”, pa “Trandafilovi}”, pa asfalt udaraju, pa,park u Orlovi}a Pavla – raselili onoliki narod – pa,sad, ho}e i nas! Ne mo`e! Ne mo`e!

GLI[A: Glavno da je mu{ko!

PAJA: To nam onaj geometar smestio! Majke mu ga spalim!

BO@A: Pokvarendura seqa~ka! Iz oka mu se vidi da je pogan!

GLI[A: ’Mesto da budete fini sa ~ovekom, vidite da je buya, vise napandr~ili! Eto vam sada!

PAJA: Pusti, takav mi karakter!

BO@A: (Zeva gore)Koliko je sati?

QUBA: Pesma! Ramo, pesma! ’Di je pesma, garagani!

BO@A: Spavaj Qubo!

PAJA: Bi}e da je pro{la pono}.

BO@A: Mnogo velika ti{ina.

PAJA: Miran kraj

BO@A: ’Mesto da ~uvaju ovo malo mira – ovo zlato od kraja, onise ustremili, pa stalno ne{to izmi{qaju!

PAJA: Mogli bi da fajrontiramo?

GLI[A: Ima jo{ vina!

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 243

Pauza.

GLI[A: Uh, ubio me bog, ovako blesavog!

BO@A: Pa, jes’!

GLI[A: [ta uradih?

Pauza.

BO@A: (Gleda gore)More ne brini. Neka ti je sevap. Ko, bre, ima dve `ene ukraju? Ko? Je l’ bi ti mogao da ima{ dve `ene, Pajo?

PAJA: C!

BO@A: Ja ni jednu!

GLI[A: Dobro je to. Samo bojim se, luda mi krv, da opet neomanem!

Pauza. Klimaju glavama

BO@A: A kako }u ja u op{tinu?

PAJA: Ponesi i pe~at da znaju s kim govore.

GLI[A: ’Ajde da pijemo.

Sipa vino. Bo`a podrigne.

BO@A: @ivote, `ivote... te`ak li si!

GLI[A: (Tresne ~a{u preko terase)’Bem ti `ivot bez rakije!

PAJA: Svaka ~a{a sto banke!

BO@A: (Podriguje)Uh, uhu, uh!

Pauza. Uskoro se ~uje topot tr~awa. Postaje sve ja~i.

MAKSA: (Vi~e iz daqine, ne vidi se)Stani kurvo! Ubi}u te! Stani!

PAJA: Psst!

@ENSKA: (Ne vidi se)Nemoj Makso! Ne, ne, ne!

MAKSA: (Jo{ se ne vidi)Stani da ti milu majku...! Stani!

Ve} su blizu. Zatim se pojave na sceni. @enska protr~i, za wom protr~ii Maksa geometar.

244 Miodrag Zupanc

MAKSA: Stani!... Stani!... Stani!

@ENSKA: Jao! Qudi, ubi}e me!

MAKSA: (Ne vidi se)Ti }e{ meni TV iz ku}e da iznosi{? Kurvo kali-megdanska.(Blizu su i verovatno su stali)Ti }e{ meni?

@ENSKA: Jaoj! Mene mladu ubi!... Jao! jao! Ubi me!

MAKSA: Ti meni kolor TV, meni... da iznosi{? Meni?

^uju se udarci tupim predmetom. Pauza i ti{ina.

PAJA: [ta ovo bi, qudi?

BO@A: Qudi se raspravqaju!

GLI[A: ]uti, ide!

Dolazi geometar Maksa. Osvr}e se. U ruci mu krvava sekira. Stane kodtarabe i pogleda unazad, u zlo~in.

MAKSA: [ta uradi, crni Makso?(Baci sekiru i otr~i)

Zasvetli prozor na Rusovom stanu. Trojka sedi neodlu~no. Quba spavaodlu~no.

BO@A: Geometar.

GLI[A: Treba neko miliciju da zove?

BO@A: To je onaj Maksa – na{ geometar?

GLI[A: Jo{ nam samo fali avion na glavu da padne!

BO@A: Dobro je. ’Ajde Pajo, ’ajde Gli{o da Qubu unesemo!Moram sutra rano na posao. Dosta smo {qokali. Ako je imu{ko – dosta je.

Ustaju i prihvate Qubu za sve ~etiri.

PAJA: Mamu li mu geometarsku.

BO@A: Lak{e, Pajo, probudi}e{ ga.

PAJA: Mnogo te`ak ovaj Quba.

BO@A: Samo polako. Mo`e da bude prek kad se probudi.

PAJA: Ja wega vi{e u lokal ne primam.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 245

QUBA: Zar ve} svanulo? Polako Pajo, polako...(Ulaze u Bo`in stan)

Izlazi Rus. Iza ku}e uzima kera i izlazi napoqe. Ker opet pojuri upravcu krvi. Kada nestanu, iz Bo`inih vrata provire Paja i Gli{a.

BO@A: ([apu}e)Nije nas video?

PAJA: ]ut!

Rus se uspravi i odse~nim korakom odlazi – ker ne}e.

MALA: Mama, mama! Meni se pi{kiri{ki!

NATA: Sa’ }u!

PAJA: U zdravqe.

GLI[A: Mamu li mu geometarsku!

BO@A: ’Ku no}!

Ulaze u stanove. Neko vreme se ni{ta ne de{ava. Zatim se ~uje brujawemotora, {kripa ko~nica, lupawe vrata i svetloplavi signal s patrol-nih kola. Pro|e neko vreme – ~uje se `amor uvi|aja – dolazi Rus i ulazi uku}u – ker ne}e. Svetlo plavi signal dominira scenom.

V SCENA

Podne. Podnevne ptice u `amoru. Bo`a jede pasuq i ~ita novine. An|askupqa ~a{e i prosipa piksle.

BO@A: (Punim ustima)A gde ti je mu`?

AN\A: Oti{ao do op{tine da vidi ima li {ta novo?

BO@A: [ta ima da bude kad mi ne}emo.

Nailazi Gli{a. An|a ulazi u ku}u.

GLI[A: Crko mi karburator.

Pro|e i ulazi u svoj stan. Bo`a nastavqa da sr~e pasuq. Dolazi Rus svelikim metalnim blokom. Spusti ga uz huktawe pored jo{ nekolikosli~nih rekvizita – o~igledno kupqenih na vojnom otpadu. Bo`a zastajeu srkawu i gleda Rusa.

246 Miodrag Zupanc

RUS: Gospodine Joksimovi}u, `eleo bih da razgovaram s vama.

BO@A: Sad jedem.

RUS: Dobro, kroz pola sata.

Rus odlazi – Gli{a se vra}a.

GLI[A: (U prolazu)’Di, bre, danas da mi crkne? Taman sam na{ao kupca.(Odlazi)

Bo`a mirno jede pasuq. Dolaze mladi arhitekta i starija arhitektica.On se zove Milo{, ona Sewa. Kora~aju nogu pred nogu i zevaju uvis.Zaqubqeno se dr`e za ruke. Bo`a zine s ka{ikom na pola puta do usta.

SEWA: Zva}e se Rose de Belgrade!

MILO[: Vitki stubovi i blagi prevoji koji se slivaju i prepli}ujedan preko drugog, kao planinski poto~i}i posle ki{e.

SEWA: White rose of Belgrade! Koja povezuje dva drevna i zna~ajnagrada Novi Sad – Kragujevac.

MILO[: Wom }e se svakodnevno slivati hiqade i hiqade auto-mobila, svih mogu}ih marki i iz svih krajeva sveta.Ferari }e se}i wene bokove, brzi Jaguari uspiwati nagrudi, a Trijumfi se slivati dole – me|u noge u utrobu.

SEWA: Preteruje{.

MILO[: Bi}e to najlep{a, najboqa, na`enstvenija i najper-verznija Ru`a na svetu. Na{e delo!... Mojeee...

SEWA: Vidim je!... Gore je!... Tu!... Tu!... Tu i tu. Svuda oko nas!Izlazi iz nas, pa nas uzvisi, zatim opkoli, preplete,rasplete. Bela ru`o! Bela ru`a! To je dobar naslov zanovinare! Bela ru`a Beograda!

MILO[: Da li si poslala makete za Art and Arhitecture?

SEWA: A, ve} je jedna sudbina vezana za na{u lepoticu.

MILO[: Na{a.

SEWA: Na{a je vezana i traje. Zbiqa, mi woj moramo da za-hvalimo na{u qubav! Samo woj mo`emo da posvetimona{u vezu i nas! Samo woj! Poqubi}u je!(Qubi je)

BO@A: (Spustio je ka{iku, rukom doziva An|u)An|o!

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 247

AN\A: ’O}e{ qutu?

BO@A: Sedi. Da vidi{.

An|a sede.

MILO[: Da nije bilo tebe, ja ne bih bio niko i ni{ta! Nula!Ovako sam Stvoriteq! Gradim svet! Kao Zevs! Kao [iva!

SEWA: Geometar koji je izvr{io premeravawe terena, sino} jeizvr{io zlo~in na ovom mestu. Tu kod tre}eg luka ubioje svoju nevernicu. Zlo~in pod ru`om! On je jedan odvizionara. Svoju strast, svoju sudbinu, vezao je za Ru`u.Fehervari Ro`a!

MILO[: Nesta}e ovih prqavih uyerica, ovog rugla i ni{tavila...Umesto pustiwe, ovde ni~e bilo grada. Pogledaj kako jeneukusna ova zgrada. Vidi kakvi su to tipovi tamo... Viditu verandu, vrhunac neukusa i nefunkcionalnosti!Potpuno alogi~na i nepotrebna! Odvratna! I da nijeRu`e, ovo treba sravniti sa zemqom! Ovo na{em gradu neslu`i na ~ast – smetli{te du{a!

AN\A: [ta ovaj pri~a za moju verandu?

BO@A: Serowo!

MILO[: On to meni?

BO@A: Tebi, tebi, serowo! Do|i malo ovamo! Do|i...

SEWA: Ne obaziri se na budalu.

BO@A: An|o! Alat!

AN\A: Nemoj, Bo`o... Nemoj zbog tebe...

BO@A: [rafciger, An|o.

SEWA: Nemoj, mili. Vidi{ da nije zavredio pa`we.

MILO[: Mene izaziva, mene, nosioca crnog pojasa – karate!

BO@A: An|o, brzo! Sekiru! Mamu li mu kulovsku!

SEWA: Molim te, Milo{e.

MILO[: Ma, pusti me samo jedanput!

BO@A: Br`e, An|o!

SEWA: Molim te, Milo{e, nema potrebe da se kvari prekrasnoprepodne.

248 Miodrag Zupanc

MILO[: U pravu si, Sewa! [ta vredi da se borimo kada on nije ni~uo za karate!

Sewa odvla~i Milo{a.

SEWA: Divan si, moj mali Mi{el.

BO@A: An|o! [to ne donese?

AN\A: (Kupi tawire)’O}e{ kafe?

BO@A: C. ^a~kalicu... pobegli su.

AN\A: Serowe.

BO@A: Ba{ me naqutili. An|o, kafu i jedno pivo! Gde su te~a~kalice.

Otvara novine i prelistava. Neko vreme se ni{ta ne de{ava, zatimdolazi nosa~ s Rusom i kolicima punim gvo`|urije. Gli{a prolazi krajwih, zaokupqen je svojim problemima.

GLI[A: Majku mu, sve neki maleri.

BO@A: (Spusti novine)A ja, zamalo glavu da izgubim.

Gli{a prolazi i ne slu{a. Bo`a nastavi da ~ita novine. Rus i nosa~istovaruju gvo`|uriju.

GLI[A: Puk’o mi ~eki}, nov, novcat... hiqadu banke... Pu!

BO@A: ’Ej, Gli{o!

GLI[A: Pusti me, bre, Bo`o, {to mora{ stalno da mi gviri{ u`ivot! Vi’{ da radim.

Bo`a slegne ramenima i nastavi da prelistava novine. Rus trqa ruke umaramicu i prilazi Bo`i.

RUS: Gospodine Joksimovi}u. @eleo bih da ozbiqno raz-govaramo.

BO@A: (Spusti novine)[ta je ovo?(Pokazuje gvo`|uriju)

RUS: O tome i ho}u da govorim. Bio sam slobodan da nabavimdeo materijala neophodnog za utvr|ewe, koje sam ju~eizvoleo pokazati. Kako su tro{kovi nadma{ili mojeskromne zalihe, pomislio sam da bi bilo dobro osnovati

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 249

poseban buyet za nabavku vojne opreme. Vi, kaopredsednik, to mo`ete da sprovedete. Nisu velike fi-nansije u pitawu – oslawam se na improvizaciju i ~uvenosrpsko juna{tvo. Drugo, predlo`io bih da sazovemo jedankra}i sastanak na kome bismo izvr{ili snimawesituacije, odnosno odredili ko od nas kome rodu vojskepripada. Posle toga, utvrdili bismo re`im daqeg rada nazapo~etom planu. Posebno bih preporu~io izvesne ve`be,koje smo mi u na{oj zemqi primewivali u specijalnimokolnostima, a koje su uspe{no primewivane u toku prvedecenije ovoga veka.

BO@A: Kako?

RUS: Dakle, spisak naoru`awa i metod borbe. Razvijawestrategije. Ja predla`em, poznavaju}i va{u istoriju,metod usko~ke borbe, a to zna~i: dobro utvr|ewe i brziprepadi izvan utvrde.

BO@A: Dobro, dobro Rus... Samo ti kreni na posao, lako }emo miza ostalo.

RUS: No, kona~no, milo mi je da se razumemo. Solidarnost jejedan od najbitnijih faktora. Zahvaqujem na ukazanompoverewu. Dovi|ewa

Bo`a blene za Rusom. Rus ide do nosa~a.

RUS: (Nosa~u koji je ve} ispraznio kolica)Okrenite.

^uje se zavijawe sirene patrolnih kola, {kripa ko~nica i lupawe vrata.Koraci. Pojavquju se milicioneri Predrag i Nenad. Vode Maksugeometra u lancima.

MAKSA: (Pokazuje)Evo, ovde sam ritnuo sekir~e... Evo, tu sam se osvestio...rekao sam sebi: [ta uradi, `iv ~ove~e? Ali, ve} je bilokasno. A ovako je bilo: Znate vi kolor TV {to mi je bratpratio iz Nema~ke... E, pa ja wu jurim Grahovskom, paondak, [umatova~kom, pa ondak, skrenem u ^ubursku itako do|em i u Dubqansku... Pa, ve} gubim dah, a iodqutio se malo...Vidim, glupo {to je jurim i tamanpomislim da stanem... Pa, nek ide kurva, koj’ }e mi bog...Ali, ne da meni |avo mira, nego viknem STOJ! ... A onane}e! Odnak, viknem: STOJ! STOJ! STOJ! ... a ona ne}e!

250 Miodrag Zupanc

I tako naletim na neku kamen~inu, pa se sapletem ipadnem, a sekira polete iz ruke i pravo na glavu.

PREDRAG: Poka`i to tamo!

MAKSA: Skini lisice, ne mogu da se razmahnem.

NENAD: Al’ da ne be`i{.

MAKSA: Ih, da be`im. Ja sam svoje davno pobegao.

PREDRAG: Ne mo`e! Poka`i s lisicama.

MAKSA: Pa, evo, ovako:(Vrati se nekoliko koraka do kraja scene)Ko, ona tr~i napred, a ja, ve}, gubim dah, ali tr~im...Dakle, ja ve} tr~im i gubim dah... Ovako...(Potr~i)Ovako!...(Pretr~ava scenu)Ovako...(Vra}a se i ponovo pretr~i scenu u suprotnom pravcu)... ovako...(Nestane)

PREDRAG: (Neko vreme gleda, zatim, ma{a se za revolver)Stoj! STOJ! STOJ! STOJ!(Nenadu)Trk’ za wim!

Pucaju, tr~e i nestaju. Bo`a i An|a se pogledaju. An|a u|e u ku}u. Bo`apodigne novine.

AN\A: (Ne vidi se)[ta to ho}e Rus da zida?

BO@A: Pusti Rusa.

MALA: Mama, mama...

NATA: A?

MALA: Kao da mi se pi{ – pi{, ali nije. Probala sam.

AN\A: (Dovikuje)Je l’ deluje beli luk?

NATA: A?

AN\A: Beli luk?

NATA: Da, beli luk.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 251

Dolazi Paja. Polako se pewe i sedne kraj Bo`e. ]uti.

AN\A: Eto vidi{.

NATA: Sad’ ne mogu da nu`de.

BO@A: Gde si bio?

PAJA: u op{tini.

BO@A: I?

PAJA: Ni{ta.

252 Miodrag Zupanc

DRUGI ^IN

I SCENA

Popodne, veranda. Gli{a, Nata, Paja, An|a i Bo`a sede okrenuti premaslu`beniku op{tine u tamnom odelu. U prvom planu scene je tabla nakojoj pi{e: RADOVE IZVODI GRAD. PREDUZE]E “RADE NEIMAR”.Gomila koju je navukao Rus smawena je i ve} se vidi deo zapo~etogutvr|ewa. Paja, Gli{a, Nata, An|a sa radoznalo{}u gledaju u op{ti-nara. Bo`a je mrk i gleda u stranu.

SLU@BENIK: Dakle, drugovi, pre nego {to pre|emo na konkretandogovor, `eleo bih da vam poka`em stanove. Postoje dvevarijante.(Izvla~i planove i stavqa ih na sto)Prvo...(Pokazuje plan)naseqe sunca, meseca i sve`eg vazduha – Blok 74 – izme|uLazarevca i Mladenovca – Lastin autobus, svaka trisata, pu{ewe zabraweno.Drugo...(Pokazuje drugi plan)Naseqe Mirijevski gaj – nekoliko desetina kilometaraod Zvezdare. Stanovi su super konforni. Na primer:(Pokazuje na Paju)Koliko vi, dru`e, imate kvadrata?

PAJA: (Namigne Gli{i)Ja? Ja imam dvadeset kvadrata.

SLU@BENIK: Koliko du{a?

PAJA: (Mangupski)Jednu.

SLU@BENIK: Kolika vam je porodica?

PAJA: Petora.

SLU@BENIK: Dakle, dvadeset kvadrata vama sleduje, kao nosiocustanarskog prava, po deset kvadrata za svaku du{uposebno. [to }e re}i: 20 + 10 + 10 +10 +10 = 60 m2. Uokviru ove kvadrature, predvi|eni su...(Gleda u papir)... ve}i dvosoban ili solidan dvoiposoban.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 253

GLI[A: Ko, bre?

SLU@BENIK: Ovaj drug.

PAJA: Da nije neka gre{ka?

SLU@BENIK: Stanovi su sa centralnim grejawem, kupatilom, plo-~icama, kuhiwom, terasom... sve, sve, sve...

GLI[A: A koji sprat?

PAJA: ^ekajte, dru`e... gre{ka je... ja imam trideset i dvakvadrata...

SLU@BENIK: To }emo komisijski da utvrdimo... a {to se ti~e sprata...na{i stanovi bi bili, od 23. do 34. sprata. To, ve}, poizboru. Lift radi – postoji stepeni{te.

GLI[A: A ja?

AN\A: ^ekaj, Gli{o, vidi{ da ~ovek nama govori... A je l’ tedru`e, topla – hladna voda, sanitarije... WC i tako?

SLU@BENIK: Sve, sve, sve...

AN\A: Ako ubacite jo{ tih dvanaest kvadrata i dete kojeo~ekujemo?

NATA: Kakvo sad dete o~ekujete?

AN\A: ... U tom slu~aju da li mo`emo da dobijemo ~etvorosobni?

SLU@BENIK: Sve slu~ajeve }emo posebno, komisijski, da utvrdimo. Utom duhu se donose odluke.

NATA: Gli{o, a mi? A mi?

GLI[A: A mi? Dru`e, a mi?

SLU@BENIK: Koliko kvadrata, koliko du{a?

GLI[A: Dvadeset i {es’...

AN\A: Gde si na{’o onih {es’?

GLI[A: [ta gde?... A veranda? Dakle, dvadeset {es’, plus petdu{a... plus dve... sve jednako sedam.

SLU@BENIK: Dakle, vama sleduje ~etvorosoban stan od 96 m2. Po-gledajte upravo imam plan va{eg budu}eg stana.(Izvla~i i pokazuje plan)Ovo je jedna soba, ona je staklenim vratima spojena sovom koja je pogodna za de~ju sobu. Tu odmah je i kupatilo,WC odvojen. Druge dve sobe su posebne i imaju svoje

254 Miodrag Zupanc

kuptilo, ne{to mawe i bez kade i isto tako odvojen WC.Kuhiwa je ve}a i podeqena na dva funkcionalna dela:radni deo, s ugra|enim fri`iderom, elektri~nim{poretom, bojlerom, sudoperom, stolom za rad, itd, itd...Da napomenem da ovaj drugi deo kuhiwe – trpezarija,poseduje vrata, sa kojih se ide na veliku terasu kojaopkoqava ceo stan i sadr`i ekstra 42 m2, koji nisubodovani i ura~unati u stan.

GLI[A: Uh! Bog te mazo!

AN\A: Ako bismo i mi dobili ~etvorosobni, da li bi terasabila isto tako velika?

SLU@BENIK: Svakako.

NATA: Gli{o, nas je vi{e – mora da bude ve}i!

GLI[A: ^ekajte, bre, qudi! ^ovek nije zavr{io.

SLU@BENIK: Pogledajte boqe... Ovde su nazna~eni tapeti, po `eqikoje boje, kolora... Isto va`i i za plo~ice, WC {oqu, la-vabo, bide i kadu. Dijapazoni boja koje mo`ete da birate,od ru`i~astog, preko roze, do plavkasto-sivkastog.

NATA: Gli{o! Tra`i be`! Be` plo~ice!

AN\A: Plavkasto-sivkaste, Pajo.

PAJA: ^ekajte, `ene...

GLI[A: Pajo! Bo`o!... Upade nam sekira u med! Bo`o, Bo`o, {tati je...?

BO@A: (Otpqune preko terase i okrene glavu – ne u~estvuje uwihovoj sre}i)

PAJA: Pusti Bo`u... Nego, Gli{o, moramo ne{to da se dogo-vorimo.

GLI[A: [ta ima da se dogovorimo, vidi{ da nam pada, pada...

NATA: Dru`e, je l’ mo`e malo da se prigviri u taj plan?

SLU@BENIK: Izvolite.

Svi nagrnu da gledaju plan. Za to vreme slu`benik iz ta{ne izvla~iobveznice.

NATA: Vidi, An|o, kupatilo.

PAJA: To je terasa.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 255

GLI[A: Nije, nego izlaz na terasu – vidi{ ovo drvo.

AN\A: [to je lepo... {ta je ovo?

GLI[A: Tu }u ja da spavam, a `ena ovamo...

SLU@BENIK: Drugovi, samo bih vas zamolio jo{ malo za ti{inu.

NATA: Pitaj, druga, je l’ ovo kupatilo?

GLI[A: Koje?

PAJA: [ta ste sad zapeli, vidi{ da ~ovek ho}e da govori!

SLU@BENIK: Kao {to ste verovatno obave{teni, drugovi, za ovajmamutski poduhvat, vezivawe na{a dva drevna i zna~ajnagrada, anga`ovane su maksimalne snage, u isto vreme,pored dodeqenog novca, odlu~eno je da se raspi{e i zajamu kome bi u~estvovali svi... a naravno i oni kojih sedirektno, kao {to ste vi, ti~e...

BO@A: (Pqune preko terase)E, tu sam te ~ek’o!

GLI[A: Kakav zajam?

BO@A: Znao sam odma’! Jadac!

AN\A: Pajo, ka`i Bo`i da ne gun|a.

PAJA: ^ekajmo qudi, drug nije zavr{io!

SLU@BENIK: Drugovi, nadam se da se razumemo, delikatnost va{esituacije...

AN\A: Sigurno, sigurno...

PAJA: ]uti, An|o! [ta se stalno istr~ava{, k’o `drebe predrudu.

SLU@BENIK: Vi morate poslu`iti kao primer i prvi ulo`iti svojepriloge za ovaj izuzetno va`an i koristan poduhvat...Jer, kao {to vidite, potrudili smo se da u okviru ovogprojekta re{imo probleme koji su se godinama gomilaliu na{oj op{tini i tako...

PAJA: Koliko?

BO@A: (Cereka se)

PAJA: [ta se smeje{?

BO@A: ’De ba{ tebe da dirnu u yep?

256 Miodrag Zupanc

PAJA: Ti da }uti{, ja sam uvek davao za narod i dr`avu i dava}uuvek! Pitaj An|u, ako ne veruje{!

BO@A: (Zapali cigaretu)Ba{ mi je zabavno.

PAJA: Ne obra}aj pa`wu na wega, drug...

SLU@BENIK: Evo, ovako... Ovde su obveznice, mo`ete da pogledatekako izgledaju, po uplati sume, ovo se dobija kao zalog zanovac koji ste ulo`ili...

AN\A: Pitaj na koliko godina?

PAJA: (^e{ka se po glavi)Nije to va`no sada.

GLI[A: Na koliko godina?

SLU@BENIK: Deset.

NATA: (Hukne)Pa, koliko, Gli{o?

SLU@BENIK: [ta koliko?

GLI[A: Misli, koliko...

SLU@BENIK: Od dvadeset...

PAJA: Maksimalno?

SLU@BENIK: Do sto!

NATA: Ukupno?

SLU@BENIK: Ukupno mese~no!

Pauza. Svako za sebe }uti.

SLU@BENIK: (Ho}e da prekine pauzu, naka{qe se, ali Paja gapreduhitri)

PAJA: Donesi, An|o, trideset i pet, da damo ~oveku.

GLI[A: (Pogleda u Natu)Donesi i ti.

PAJA: Ipak, ~etrdeset i pet, An|o.

GLI[A: Nato, pedeset!

NATA: ^etrdeset i pet, Gli{o!

PAJA: Sedamdeset, An|o.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 257

GLI[A: (Gleda u Natu – ona }uti)Sedamdeset, Nato!

NATA: Juh!

GLI[A: [ta juh}e{! Donesi!

PAJA: An|o, donesi sto trideset! Da lepo odmah uplatimo!

GLI[A: Nato, donesi dvesta, odmah dve rate da skrpimo!

PAJA: Gli{o, ro|eni... daj ruku i nek’ bude trista! Je l’ va`i?

GLI[A: (Tresnu rukom u Pajinu ruku)^etiri stotine!

PAJA: Daj pare i skuvaj kafu, `eno!

SLU@BENIK: (Iznena|en je i skriva pogled u obveznicama)

PAJA: (Pobedonosno i olak{an – obra}a se slu`beniku)Samo recite na koliko meseci?

SLU@BENIK: Predvi|eno je tri godine, ali znate kako je to kod nas...

PAJA: Dobro, dobro... ja samo onako. An|o, br`e s tim parama...

AN\A: Moram da vadim... Otkrivam...

PAJA: Pa, dabome...

SLU@BENIK: Dok ona ne donese, vi potpi{ite ovde...

^uje se buka odvaqivawa patosa.

SLU@BENIK: I ovde...

AN\A: Pajo, ja ne mogu sama!

GLI[A: Daj i meni da potpi{em.

Nata se vra}a i {apu}e ne{to Gli{i. Gli{a uzme od we novac i stavina sto. Zatim se nagne do cipele i izuje je. Iz postave izvadi novac.Prebroji novac. Skine kai{, pa iz kai{a izvu~e jo{... Paja je u me|u-vremenu u{ao u ku}u. An|a je iza{la i stala na vrata, u sobi se ~uje kakoPaja otkiva patos.

AN\A: (Sme{ka se lukavo)Deca se igraju.

Gli{a ispla}uje slu`beniku novac, broje dva puta. Dolazi Paja sa~eki}em i novcem, stane kod slu`benika i ~eka da Gli{a isplati.Predaje novac.

258 Miodrag Zupanc

SLU@BENIK: A vi, dru`e?(Bo`i)

BO@A: Daj papir.

SLU@BENIK: Niste rekli koliko `elite da uplatite.

Bo`a sko~i i dohvati obveznice. Cepa.

BO@A: (Pokazuje na iscepkan papir)Nije bogzna {ta, ali dobar je za WC.

GLI[A: [ta to radi{ Bo`o?

AN\A: Ne daj, Pajo.

SLU@BENIK: [ta to radite, dru`e?

BO@A: Pajo! Reci gospodinu da se udaqi!

PAJA: ^ekaj, Bo`o... znam kako ti je, samac... pa treba ~oveku...bio sam i ja u tvojim godinama... Evo, dru`e, ja }u da damdvesta za druga Bo`u.

BO@A: Pajo! Skloni druga!

GLI[A: [ta ti je Bo`o? Urazumi se!

BO@A: Na{li mene mangupi da farbaju. Mene? Platili da ideokolo i la`e. Da otima sirotiwi! Nema leba kod Bo`egloda~a! Nema! Tu ste pobrkali lon~i}e! Evo vi ga na!

PAJA: Stani, Bo`o!

GLI[A: Bo`o, najmiliji, ~ekaj malo. Pajo, sve }e da nam pokvari.

BO@A: Drug! Razilazi se!

AN\A: ^ekaj, Bo`o! Qudi smo!

PAJA: Dru`e, mo`e jedna kafica?

NATA: Ja... Ja }u da je skuvam.

BO@A: Ma qudi, {ta ste se pomamili? Ko }e vama da poklonibuyinske stanove? Ovaj ovde? Ma, nemojte me zezati!

AN\A: Slu{aj ti, Bo`o, ako ti mi smetamo, ti idi... {ta sad tupopuje{?... Idi... [ta }e{ nam takav?

SLU@BENIK: Drugovi, da bismo suzbili sve nesuglasice, pokaza}u vammoje ovla{}ewe i moje papire. Iz wih }ete videtikoliko ozbiqnosti i autoriteta stoji u celom projektu.Ja ni{ta ne krijem.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 259

PAJA: Qudi, nemojmo sumwati i dolaziti u nezgodne situacije...Vidi se da je ~ovek po{ten.

BO@A: Opet sirotiwi ma`u o~i!

PAJA: ^ekaj, bre, Bo`o... Dru`e, mo`e jedna kafica?

BO@A: Ne lepim se ja na taj pekmez! Sve ima neko da vampoklawa fri`ider! Jo{ i kiriju da ne pla}ate?

SLU@BENIK: Mo`ete da mi ne verujete, drugovi, ali i s kirijom je sveregulisano. Vi ne}ete pla}ati komercijalnu kiriju –nego sporazumno, prema prihodima i ~lanovimadoma}instva!

NATA: Kako, kako?

GLI[A: Lako }emo i to, Nato – {uti!

AN\A: Koliko vas ima... bi}e i besplatno.

GLI[A: Ja uvek pla}am svoje!

PAJA: Ne zame}i se, An|o!

NATA: Kad se qucki stanuje, red je da se i qudski pla}a. San sumi be` plo~ice... sve ima da bude be`!

BO@A: Ma, qudi! Ko }e vama da dâ buyinske stanove? Ko? Nevataj se za bide! Kakav bide be` boje? Nemojte biti ludi!

PAJA: Ali, ima drug napismeno!

BO@A: Pusti ti to napismeno. Ho}e da nas rasele iz Beograda uneke ~atrqe i konzerve! Kakav bide! Je l’ dobili bideovi iz Orlovi}a Pavla?

GLI[A: Je l’ slobodno, dru`e, da poka`emo drugu {ta pi{e?

SLU@BENIK: Samo izvolite. Na{a op{tina je re{ila, potpomognutanekim dru{tvenim organizacijama na nivou republike,da raskrsti sa svim socijalnim problemima. Ovo je samodeli} te akcije.

BO@A: Da nas protera{ iz op{tine?

GLI[A: Nemoj biti pogan, Bo`o!

BO@A: [ta pogan? Ko pogan? Nikad nije bilo ovako ne{to.Uvek pre|u sirotiwu! Ne idem ja nigde sa ^ubure! Nigde!Nigde! Kakav Gaj? Kakvi bakra~i?

260 Miodrag Zupanc

Bo`a, u besu, dohvati planove sa stola, ho}e i sve ostalo, ali Gli{a iPaja ska~u.

BO@A: Ne}e meni oni...

GLI[A: Ne cepaj to drugu!

PAJA: Nemoj, Bo`o, qubim te k’o brata! Nemoj!

BO@A: Nije Bo`a budala! Nije Bo`a buzdovan! Ne}e mene nikoda pre|e! Ne}e!

GLI[A: Pusti moj ~etvorosobni... Pusti, Bo`o, mamicu ti milu!

BO@A: Ostavi me, ina~e koqem grkqane!

GLI[A: Znao sam ja da }e mene gviranti da upropaste!

NATA: Cepa! Cepa! Uhvati ga!

AN\A: Pazi, Pajo, {rafciger!

BO@A: Sve }u da vas pokoqem kad ste budale!

GLI[A: Nato! Brzo kurblu!

NATA: Dr`i ga! Dr`i ga... Potamneo je u o~ima!

SLU@BENIK: Polako, drugovi! Stanite!

BO@A: Sa’ }u ja tebi jednu brzo!

GLI[A: Pajo! Odozdo! Odozdo!... Ne daj da dirne ~oveka!

Slu`benik se ubrzano pakuje.

BO@A: Jaoj! Pajo! @ivotiwo!

PAJA: Pobenavio je! Gli{o, ne pu{taj!

GLI[A: Nato! Nato! Gde je ta kurbla!

Slu`benik se provla~i izme|u wih i be`i. Tu~a traje i ne zna se ko kogabije.

BO@A: Sve ima da mu objasnim! Mene ho}e da zeznu! Ne... ne... Neujedaj kurvo! Gli{o! Ubi}u te!

PAJA: Ne pu{taj ga, Gli{o!

GLI[A: Ne pu{taj ga, Pajo!

AN\A: (Sa strane ubaci {rafciger)Pajo! Pajo! [rafciger! Ubodi ga! Ne daj ~etvorosobni!

BO@A: Jaoj, Gli{o, zar opet u butinu?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 261

GLI[A: Ti }e{ meni decu da uni{ti{? Ti? U vlagu da mispavaju! Na zimu u WC no}u da idu? Evo ti ga, na... Nisamni ja decu na ulici na{ao! Mu~io sam se ja tu... Mu~io!

QUBA: (Dotr~i uzbu|en, ovi se tuku. Quba je uzbu|en i kao dane prime}uje tu~u. On se nagiwe i poku{ava da kon-taktira s Bo`om)Bo`o, brate! Najsla|i moj! Odmah sam pratio telegrambratu i seji.

BO@A: Pomagaj, pobratime!

QUBA: Pustite mi pobratima! Qudi, {ta je ovo? [ta je? Pustiga!

GLI[A: Meni ~etvorosoban? Meni decu da upropasti{.

QUBA: Pusti mi prikana? Qudi, {ta vam je? Zube ima nekom dai{~upam, samo ako se naqutim!

PAJA: Be`i Qubo, ne petqaj se!

GLI[A: Evo i tebi jedan {rafciger...

QUBA: (Oboren je)Bo`o! Dolaze komplet! Da nas bude vi{e!

BO@A: Gurni Paju! Tura mi prste u o~i!

QUBA: Barem, sedmosobni ili dva troiposobna.

BO@A: Jaoj, Pajo, zar opet u o~i?

QUBA: ^uvaj dupe... Dupe, Bo`o!

BO@A: Jaoj, Gli{o!

PAJA: Krv!

GLI[A: Gde?

QUBA: Stanite, bre, da pomognemo ~oveku!

BO@A: Nekome }u mater malooo!

GLI[A: Jaoj, Pajo, {to ga pusti?

262 Miodrag Zupanc

BO@A: (Obnovqenom snagom razbaca sve okolo i ustremi se naGli{u. Bije ga)

GLI[A: Pajo! Pajo!

PAJA: (O~ajno tr~kara)Prolio sam tu|u krv! Ubio sam!

QUBA: (Udara Paju)Moga pobratima da ubije{?

Dolazi Rus s ku~etom.

GLI[A: Pomagaj Rus!

RUS: Gospodo! Da li vam je potrebna milicija?

BO@A: Kr{e odredbe ku}nog saveta!

RUS: Ho}e crvene da puste?

GLI[A: Milicija! Milicija!

NATA: Milicija! Milicija!

AN\A: Milicija! Milicija!

BO@A: [ta se derete, kad ga vi{e ne bijem?

Bo`a se skqoka i uhvati rukom za butinu.

BO@A: Jaoj, {to boli.

RUS: Ipak, ako vam je potrebna milicija...

QUBA: Stani, Rus! Kakva milicija?

RUS: Mirnodopsko rawavawe spada pod slu`bu milicije.

BO@A: Lak{e rawavawe ne spada nigde. [to, Gli{o, opet ubutinu?

GLI[A: Jaoj, jaoj... samo dirni u ~etvorosobni.

Nata skupqa iscepkane delove plana, poma`e Gli{i da u|u u ku}u. Zalupevrata.

BO@A: Kakav ste to narod? Ja vas branim, a vi meni tako?

PAJA: (Ulazi odlu~no u ku}u, stane na vratima)Brani svoje dupe...

AN\A: A ne nas!

Zalupe vrata.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 263

RUS: S koje je strane neprijateq poku{ao juri{?

BO@A: S guza.

QUBA: Bo`o! Sutra sti`e kamion.

BO@A: Jaoj, boli.

QUBA: Ona moja sad’ na{la da pobegne? Nego slu{aj, Bo`o,mora da nam upali! Deset da nas bude! Osmosobni iz cugadobijamo!

BO@A: [ta to pri~a{, Qubo?

RUS: O ~emu je re~? Treba vam pomo}?

QUBA: Samo jo{ `enu da prona|em.

RUS: Ne{to se ~udno dogodilo?(Cima pseto i odlazi)Ne razumem mnogo va{ temperament.

QUBA: Vidi, Bo`o! Mi kao podstanari! Burazer ima lovu...Ima, barem, tri cigle da ti pqune! Samo za pristanak...Posle ne mora{ ni da broji{. Sve }e da dâ... Samo dastanuje u Beograd.

BO@A: Idi, Qubo! Idi!

QUBA: Posle mewamo za tri trosobna. Jedan za tebe, jedan zamene, jedan za brata i seju.

BO@A: Dosta!

QUBA: Samo da zna{, lova nije u pitawu. Ne}u da pri~am – to}e{ da vidi{!

BO@A: Be`i, nemam jo{ snage i tebe da bijem.

QUBA: Za{to da me bije{? Jutros sam bio u op{tini! Svojimo~ima video! Ovoliki plakat! Obave{tewe o akciji! A,evo, doneo sam i prospekte... Vidi, vidi... Samo po-steqinu {to ne daju... Vidi, Bo`o!

BO@A: Opet mi pada mrak na o~i.

QUBA: Bo`o, osvesti se, silan narod se skupio pred op{tinom,jo{ }e da nas preteknu?

PAJA: (Naglo izlazi)Gde, bre?

QUBA: U holu, ispred, na spratu... Svuda...

264 Miodrag Zupanc

PAJA: An|o! Odoh!

BO@A: Pajo! Pajo! Stani!

AN\A: (Tr~i za Pajom. Bo`i)Pu! \avo te odneo!

GLI[A: (Istr~ava za wima)

QUBA: Ne budi lud, ~ove~e, moramo brzo da muvamo!

BO@A: (Gurne Qubu i ustane)Jebo te bog blesavi! Idi ku}i! [ta si mi se zaka~io?[to mi uzurpira{ kom{iluk?(Gura ga)Begaj! Begaj!

QUBA: Ali, Bo`o, istina je... Ovoliko obave{tewe!

BO@A: Mar{!

QUBA: Prospekti!... Evo i tablu su ve} zaboli! Vidi kolika je!Ve} izvode!

BO@A: [ta izvode? [ta? Be`i! Begaj!(Ru{i tablu)Moje dupe izvode! Dupe moje!(Gazi tablu)

II SCENA

Pro{lo je podne. Pro{ao je jedan dan od prethodne scene. Sve bi bilomirno da nije nesnosne buke gradili{ta, posebno bagera koji u nepo-srednoj blizini bruji. Paja na verandi pakuje – uvija staklariju u novinei spu{ta u drveni sanduk. U predwem delu scene su vidni znacigradili{ta. Naslagane kamenice, yakovi i zemqa.

PAJA: An|o! Gde je onaj stari servis za kafu?

AN\A: A?

NATA: (Do|e do ~esme s kantom, pu{ta vodu da bubowa ukantu)Kad bi hteli malko da stanu... Samo deca da se smire.

PAJA: ]uti ti. Dok rade, zna~i: dobro je! An|o! Gde je servis?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 265

AN\A: A? Glasnije, ne ~ujem.

NATA: Kad’ }e da se izbavimo?

AN\A: (Izlazi napoqe)Gde ovaj na|e preko glave da mi bruji! Interveni{i,Pajo!

GLI[A: (Izlazi napoqe)[ta da interveni{e? Samo probaj...

PAJA: Pitam te lepo... Gde je ona servis...?

AN\A: Nemoj jo{ wega... Treba}e nam.

PAJA: Sve ima da spakujem! Ni{ta ne}u posle da mislim!

AN\A: Rano je, Pajo! Iz ~ega }e da se hranimo i pojimo?

PAJA: Iz {erpe! Daj i servis za rakiju i tawiri}e iz ormana.

Dolazi Nosa~ s kolicima i na wima veliki salonski orman.

PAJA: Gli{o, je l’ se i ti pakuje{?

GLI[A: Orman!

AN\A: Pajo! Stigao nam orman!

NATA: Nije, nije... Nama je stigao! Nama, Gli{o!

NOSA^: Ovo je za gospodina taksistu.

AN\A: Je si li siguran?

NOSA^: Znam ja i za va{... Ne brinite.

GLI[A: Je l’ stigao? Uh, dobro je.

NATA: (Obilazi oko ormana)Mnogo lep orman? Je l’ da? An|o? Je l’ lep?

GLI[A: ’Ajd polako da skidamo.

Nosa~ odvezuje orman.

PAJA: ^ekaj, ~ekaj, zajedno }emo.(An|i)Pqunuti na{.

AN\A: Na{ ima dve fioke ekstra.

PAJA: ’O}e{ da ~asti{ za orman?

GLI[A: ^ekaj da mi stigne kada za kupatilo, pa, ondak.

NATA: Kada, be` boje. Mnogo lep orman.

266 Miodrag Zupanc

GLI[A: Neka, pusti Pajo. Sam }u ja to... Pusti.

AN\A: Kako }e ~ovek sam. Pomozi Pajo. On }e posle tebi.

Nata miluje orman. Nosa~, Paja i Gli{a raspore|uju se za no{ewe.

GLI[A: ’Ajmo polako!

PAJA: (Poku{avaju da pomere veliki orman s kolica)[to se ti~e potvrde obe `enske ima da dobiju potvrde zablizance... Dva sprata su ve} na{a.

GLI[A: Pri’vati to Pajo, ja~e!... Polako qudi! Nije ovo Alaj-begova slama.

Nosa~ i Gli{a su na jednoj strani – Paja sam na drugoj.

AN\A: Lep{i onaj s dve fioke ekstra.

NATA: Ovaj je jednostavniji.

GLI[A: ’Ajd sad! A ti, Pajo, pazi {ta radi{! Sve se mo`e kad seho}e, a kamo li dva sprata.

PAJA: More, ne brini! Polako qudi... Ispusti}u... Ispusti}u...Ispu{tam!

GLI[A: O, boga ti poqubim! [ta se tura{ kad ne mo`e{!

PAJA: (Ispu{ta orman)Jaoj!(Ispustio je. Uhvati se za nogu i skaku}e. An|a mupritr~i i poma`e)Ni{ta, ni{ta... Samo moja noga!

GLI[A: E, boga ti kilavog. Ode noga od ormana! Nato, pri’vatinogu.

PAJA: (Poku{ava da stane)Dobro, de, zakuca}emo.

AN\A: Ovaj moj nije za ormane! Ja }u da vam pomognem! ’Ajde!’Ajde!

GLI[A: ^ekaj An|o. da stanem tu kraj tebe... A wih dvojica tamo!’Ajd sad, polako!

PAJA: (Brek}e)Te{ko, bre, ovo!

GLI[A: Nato, uzimaj tu nogu i tr~i napred! Otvaraj vrata! Brzo!

NATA: Mnogo lep orman! Mnogo! An|o, je l’ lep?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 267

AN\A: Pa, nije ba{ neki. Ima jedan boqi za trista hiqada. Tajbi vam dobro do{ao u trpezariju.

NATA: Meni ovaj lep i prelep.

GLI[A: Otvori ta vrata, mesto {to zagovara{!

Nata otvori vrata. Guraju se i otiru orman o vrata. Ulaze u ku}u ivi{e se ne vide.

NATA: Kad }e kaca da stigne?

GLI[A: (Ne vidi se)Polako qudi! Polako! Obiste mi orman. Polako [lajm.Polako, ’bem ti sunce!

^uje se tresak.

GLI[A: Ode i druga noga. Nato, me}i za kafu. ’ajde sada do zida,jo{ malo... jo{, jo{... tako! Dobro je!

PAJA: Digni malo... ovu nogu da zaglavim.

AN\A: A ovaj sa dve fioke ekstra ima i ovu policu za servisve}u. Nekako ve}e staklo. O~itije.

GLI[A: (Nosa~u)Koliko sam tebi du`an?

NOSA^: Koliko da{?

GLI[A: Je l’ dosta skup{tina?

NOSA^: Jo{ braon, pa da ne pri~amo vi{e!

GLI[A: Na!

NOSA^: (Izlazi napoqe, vidimo ga)U zdravqe, gospodin Popovi}, a za tebe gospodin [majl,odma’ sti`e.

NATA: Mnogo lep orman.

GLI[A: Pajo! Setio sam se!

AN\A: Ima k’o bog da vam legne u trpezariju.

PAJA: Ne{to je kriva i ova druga noga.

GLI[A: Pajo! Sru{i}emo krov!

AN\A: [to da trpa{ u spava}u kad ima{ trpezariju.

GLI[A: Lepo. Tro{na ku}a – ne mo`e da izdr`i ovo.

268 Miodrag Zupanc

NATA: Trpezarija je trpezarija, a spava}a spava}a.

PAJA: I?

GLI[A: Krov dole, pa u op{tinu. Drugovi, tak’a i tak’a stvar...Odmah seqewe! Odmah u komfor.

AN\A: Mislila sam u trpezariju, pa izlo`i{ servise u vitrinu.

PAJA: An|o! Je l’ ~uje{ {ta ti ~ovek govori?

AN\A: [ta?

Pojave se milicioneri Predrag i Nenad. Gegaju se i osvr}u pred kapijom.

PAJA: Ka`e da sru{imo ceo krov, pa onda odemo lepo u op-{tinu i ka`emo: takva i takva stvar, drugovi... Ne mo`evi{e da se `ivi i da odmah dobijemo te stanove da ne~ekamo idu}u sredu.

NATA: Pametan mi mu`.

Predrag podigne sru{enu tablu. Nenad dohvati kamenicu i ukucava.

AN\A: Pa {ta ~ekate! ’Ajde!

PAJA: (Prigviri)Vidi ovo!

GLI[A: (Nagne se na prozor)Milicija.

Svi se nagli kroz prozor.

AN\A: [ta }e oni sada?

Gli{a iza|e pred vrata. Stane doma}inski. Paja nastavi do svoje te-rase. Popne se gore i gleda u bra}u.

PAJA: Dobar da, `elim.

PREDRAG: (Takne kapu i pogleda u Nenada. Zatim, po nemom dogo-voru, lewo ulaze u dvori{te)

NENAD: (Trqa bradu i pravi psiholo{ku pauzu)Ko je ovde gazda?

PAJA: Nema ovde gazde.

NENAD: (Pravi pauzu)A ko je ovde predsednik?

PAJA: Kakav predsednik?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 269

AN\A: (Staje uz mu`a)Bo`a! Samo, sad je na poslu.

PREDRAG: (Prepad)A potpredsednik?

AN\A: Nema ni wega. Ja sam ~lan.

PREDRAG: Aha.(Pogleda Nenada i psiholo{ka pauza)

GLI[A: Pa...

NENAD: (Psiholo{ki prepad)Ti si sru{io onu tablu?

GLI[A: (Zapawen)Ja?

PREDRAG: (Superioran u svojoj prednosti)Buni{ se protiv progresa?

AN\A: Nije on, Bo`a je!

PAJA: Bo`a! Bo`a!

GLI[A: Pa, jeste Bo`a... Slu~ajno, onako pijan.

NENAD: Aha.

PAJA: Drugovi, ho}ete li jednu kafu?

PREDRAG: Je li ti to meni mito?

PAJA: Ne, dru`e, samo kafu.

NENAD: (Gleda u Predraga i pravi psiholo{ku pauzu)Mo`e, onda!

PAJA: An|o! Kafe!

PREDRAG: A ne}ete da se selite?

GLI[A: Ko?

NENAD: [ta se pravi{ lud? Sve znamo!

GLI[A: Ho}emo! Ja kupio nove stvari.

NENAD: A ti?

PAJA: Ja? Drugovi, pa ja moram odmah! Krov mi je sru{en! Svesam spakovao.

AN\A: (Vra}a se iz stana gde je verovatno stavila za kafu)To onaj Bo`a i Rus!

270 Miodrag Zupanc

PREDRAG: A ti?

AN\A: Meni kako mu` naredi.

NENAD: A gde je ta kafa?

PREDRAG: Obe da budu gor~e i ja~e!

NENAD: A gde da na|emo tog Bo`u i tog Rusa?

PAJA: Bo`a je na pos’o, a Rus {eta kera.

PREDRAG: A ko je sru{io tablu?

Svi }ute. Pauza.

NENAD: Zna~i, opet Bo`a i Rus.

GLI[A: Ono, {to jes’, jes’... Ali Rus nije!

NENAD: Zna~i, Bo`a!

PREDRAG: A ko je fizi~ki napao predstavnika op{tine? Ko mu jepretio sekirom?

Svi }ute.

NENAD: (Prepad)Ti.(Pokazuje na Gli{u)

GLI[A: Majka da mi na mestu umre ako sam ja.

AN\A: Bo`a.

PAJA: An|o! [ta je s tom kafom?

NENAD: (Posle pauze)A gde je taj delikvent?

AN\A: Sigurno se zadr`ao kod lekara za bolovawe! Al sa’}e!Samo {to nije.

PAJA: ]uti malo, An|o!

AN\A: Ne}u da }utim! [to da strada{ mesto drugog! Vene{ narobiji.

NATA: (Polako izlazi iz stana i pewe se na terasu s po-slu`avnikom na kome se pu{e kafe)Evo, evo... Za nov orman.

GLI[A: Me}i prvo pred drugove.

NENAD: Meni tu sa parama.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 271

NATA: Evo, evo, izvol’te.

PAJA: An|o! Obustavi kafu.

AN\A: [to?

PAJA: Obustavi!

Dolazi Bo`a. Nata deli kafe. Bo`a mrko gleda i odlu~no kre}e u svojstan. Svi su za}utali.

NENAD: Jesi li ti taj?

BO@A: (]uti, otkqu~ava vrata)

PREDRAG: Odgovaraj.

BO@A: [ta?

NENAD: Jesi li ti taj?

BO@A: Koji?

NENAD: Bo`a.

BO@A: Ja sam Bo`a.

PREDRAG: Dolazi ovamo!

BO@A: Moram alat da ostavim.

NENAD: Pretresi ga, Predra`e! Opasno izgleda!

BO@A: Za{to?

PREDRAG: (Nenadu)Nema ni{ta, samo alat.

NENAD: A {rafciger?

PREDRAG: Dva.

NENAD: Daj ga ovamo.

BO@A: (Nenadu)Dobro, kad ka`e{.(Predragu)Mogu ja i sam, nisam bogaq.

PREDRAG: Da mu stavim lisice?

NENAD: C!

AN\A: (Donese dve kafe)Ja, ipak, skuvala gor~e.

NENAD: Ja l’ sigurno gor~e? Nemoj da bude da nisu!

272 Miodrag Zupanc

Pauza.

PREDRAG: (Bo`i)Sedi!

BO@A: Ja tu ne sedim.

NENAD: Kako ho}e.

BO@A: (Otpqune preko terase, ostali sr~u kafu i ne gledaju uwega)

NENAD: Odma da se vidi ko je delikvent.

PREDRAG: Dobra je, gorka je!

BO@A: (Ponovo pqune)

NENAD: Ba{ si, bre, degutantan.

BO@A: Otkad’ se u Blace pije gorka kafa?

NENAD: Otkad’ sam se ja rodio.

BO@A: Onda sigurno.

PREDRAG: Privodimo ga?

NENAD: Samo kafu da popijem.

PREDRAG: (Bo`i)A odakle ti zna{ za Blace?

BO@A: Ne ulazi u private?

NENAD: Lepo te pita ~ovek.

BO@A: (Predragu)Nisi ti ba{ iz Blaca, ti si iz Kuca.

PREDRAG: Jes’ vala!

BO@A: Otac Dragoqub.

PREDRAG: Jeste.

NENAD: Ovo neki provokator.

BO@A: Deda Dobromir!

PREDRAG: A ovo mi je brat, Nenad!

BO@A: (Klimne glavom)Mnogo ti dr~an taj brat. Misli ako ima ve}i ~in, mo`e iboga za bradu da uhvati?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 273

NENAD: (Posmatra Bo`u, pronicqiva pauza)A koji si ti?

BO@A: Takva nam narav! Mora brat na brata pa to ti je!

PREDRAG: Kako?

BO@A: Pusti, nemoj ni{ta da se obazire{! Kriv sam! Evo, nekami Predrag stavi lisice! Evo, ne bunim se! Ne be`im!Ne opirem se! Li~no Predrag neka me hapsi! Ove kurve}e vam biti svedoci!

PREDRAG: A da nisi ti onaj vrqavi Bo`a?

BO@A: C! Evo, miran sam!

NENAD: Vidi{ da ~ovek ima oba oka.

PREDRAG: Onda si ti onaj Bo`a staklar?

NENAD: Taj je umro.

PREDRAG: Ma, koji si ti?

BO@A: Ne dajem izjave. Samo pred sudijom pri~am!

PREDRAG: Pu, kakav si ti ~ovek!

BO@A: Delikvent, kako moja bra}a ka`u.

Bo`a pqune, pauza.

NENAD: Kako bra}a?

BO@A: [ta ste zaseli? Mito na du`nosti? Zna ovaj Paja pos’o!Miliciju podmi}uje!

PREDRAG: Pa, da!(Lupi se po ~elu)Leb’ ti poqubim! Bo`a Joksimovi}! Od strica nam,Nenade!

GLI[A: E, neka je sa sre}om!

PAJA: ’Ajde da zalijemo!

BO@A: Ne. Ja sam delikvent! Sve priznajem. Svedoci me terete.

PAJA: An|o! Od sada do uve~e Bo`a ~asti!

BO@A: ’Ajde, ’ajde, vodite me.

PAJA: Mo`da da po~nemo sa {ampawcem! Ruski?

PREDRAG: Je l’ mo`e viwak?

274 Miodrag Zupanc

NENAD: Boqe ti je {ampawac! Vitamini!

BO@A: Sve priznajem... I {rafciger, i ono...

NENAD: (Lupa Bo`u od sre}e)E, Bo`o, Bo`o... Sedi, bre...

BO@A: Ove ruke da zabravite? E, burazeri, burazeri...

PREDRAG: Ako ho}e{, mo`emo i da te uhapsimo... Samo ka`i bura-zeru, sve ima da uradimo... Gala da se provede{ s nama...

NENAD: Gazda, nema Bo`a ni{ta da pla}a... Sve na moj ra~un!

BO@A: Ovaj, Nenad, mnogo mlad. Navalio k’o sivowa! Samogledam.

PREDRAG: [to bi rekli u Kuce? Bra}a se poklala!

BO@A: A, mene bra}a poklala. Daj da pijemo!

PREDRAG: (An|a donosi {ampawac)E, Bo`o, Bo`o...

BO@A: Mene u ’aps? Mene?

PREDRAG: Ma, nije... Nego stigla `alba iz preduze}a “Rade Nei-mar”, pa `alba iz op{tine Vra~ar...

BO@A: I ba{ mene?

NENAD: Ovi nam rekli.

BO@A: (Okrene se Gli{i i Paji)Pu, majku vam cinkaro{ku!

PAJA: Nisam ja, bogami.

GLI[A: Nisam ni ja, Bo`o, brate.

BO@A: Moje dupe niste!

PREDRAG: Pusti, sad to!

BO@A: Vidi{, Gli{o, ove moje burazere? Vidi{? ’]e{ jo{ dabode{ {rafcigerom? A?

PAJA: [alio se on...

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 275

BO@A: A sad, {alio... Je l’ se i ti {ali{ kad dr`i{ nepri-javqen objekt? A?

NENAD: Dobar ovaj {ampawac?

BO@A: Pobi}u vas! Sve ima da vas pobijem i posle pohapsim!Samo mignem i odoste svi na robiju! Svi!

NENAD: Stani, bre, Bo`o! Stani! Nisu qudi krivi. Mi smo to powuhu.

PREDRAG: (Posle pauze)Nego, ~ujem da ne}ete da se selite?

BO@A: Ne}emo!

NENAD: [to?

BO@A: [ta }u ja tamo? Lepo meni i ovde. Sedi ’di si... [ta }u jau golubarnike?

PREDRAG: Ovo, ozbiqno, Bo`o! Izgleda da se mora.

BO@A: Mora samo da se umre.

PAJA: Bo`o, brate, mora se. Red je i nama sekira u med... Jamoram, odmah moram...

BO@A: ]uti tu!

GLI[A: Ali, Bo`o, gde }e ~ovek s decom... A tamo zvrje dvasprata, konforna, za mene i wega... Terase, deca da se jurepo suncu... Lako je tebi, samcu, da laje{! A mi?

BO@A: [ta vam fali? [ta fali ovom dvor{tu? Sunce k’osunce.

PAJA: Bo`o, da se okonforimo, na tako veliku terasu i vi{estolova ima da stavim.

BO@A: [ta je sad? Jesmo li diskutovali? Jesmo li donelipunova`ne odluke? Jesmo! [ta sad ho}ete?

NENAD: Vidi {to nam je burazer.

PREDRAG: Vidi se da je od na{ih.

BO@A: (Burazerima)Pi{aju uz vetar.

NENAD: A lep vam kraj...

BO@A: ^ubura? K’o bog!

NENAD: Ali mora se, Bo`o! Ho}e qudi da zidaju vijadukt!

276 Miodrag Zupanc

BO@A: Nek’ zidaju, ja se odavde ne selim! Ne treba meni golubna grani! To je odluka ku}nog saveta!

PREDRAG: Sila si Bo`o!

NENAD: Stvarno se ogre{ismo o burazera.

GLI[A: Mo`emo mi i da preina~imo, onako ve}inski, refe-rendumom, pa i da smenimo...

BO@A: Samo probajte!

PAJA: Uostalom, ja sam dao pare i u op{tini sam potpisao.

BO@A: [ta si potpisao?

GLI[A: I ja! I kupio sam nove stvari.

BO@A: [ta ste potpisali?

NENAD: Sila je...

BO@A: Ja nisam ni{ta potpisao i ni{ta kupio! Ne selim se.

GLI[A: Potpisa}e{.

BO@A: Nemoj da se zadeva{, Gli{o!

Dolazi Nosa~ sa ormanom.

BO@A: Nisam ja dete pa da verujem u bajke! Pusti ti to!

GLI[A: Istina je, Bo`o, svi znaju da je istina!

PAJA: Provereno i garantovano! Mo`da se ve} sutra selimo,ako malo poguramo stvar.

BO@A: Pajo, stani, razmisli... onako pametno, ko }e tebi da dâ~etvorosobni? Ko? Za{to?

PAJA: Ja }u da poguram i ve} sam sutra u ~etvorosobnom.

BO@A: Ma koji ~etvorosobni?

NOSA^: Fospodin [majl!(Odvezuje orman)

PAJA: A?

NOSA^: Orman.

AN\A: (Pojuri razdragano)Juh! Juh! Pajo! Ima dve fioke ekstra. [to je lep! Na-stasija! Nato!

BO@A: [ta je to, Pajo?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 277

PREDRAG: Mnogo lep... Samo ovo je za novogradwu!

BO@A: Uh, ala ste naivni! Polakomili se na pekmez!

PAJA: (Obigrava oko ormana)’O}emo li, An|o?

AN\A: Malo mi je ogreban tu pozadi.

PAJA: Gli{o.

GLI[A: Pqunut na{!

NATA: Pa, i jeste. Ove fioke, neupadqive.

BO@A: Ja mislio `ivim s pametnim qudima.

PAJA: Ka`i ti {ta ho}e{, ali mi smo potpisali i sredili, ’ajdpolako.

BO@A: Budale.

GLI[A: ^ekaj da se dogovorimo. Ko }e ovde, a ko tamo?

PREDRAG: ’Ajmo, Nenade, da pomognemo qudima. Sramota da cimaju`ene.

NENAD: (Navrne ~a{u)Mnogo lep {ampawac.(Ustaje i odlazi do ormana)

PAJA: (Predragu)Jeste da ti je burazer, ali lud je! Ne}e raj!

BO@A: Ne korumpiraj mi bra}u!

^uje se zvuk kamiona – dolazi – stane – lupawe vratima – sirena.Zajapuren i u trku dolazi Quba.

GLI[A: ’Ajde da di`emo!

PREDRAG: Te{ko ovo!

QUBA: [ta je to, qudi? [ta ste zakr~ili prolaz? Sklawaj se,treba kamion da pro|e.

PAJA: (Pogleda u kamion)[taga stvari!

BO@A: [ta je to, Qubo?

QUBA: Kako smo se dogovorili, stigao kamion sa bratovim isestrinim stvarima!

BO@A: Kakvim stvarima?

278 Miodrag Zupanc

QUBA: Pa da se smeste kod tebe.

BO@A; Uh, leba vam... Uh, uh...

QUBA: Nemoj sad da me odbije{!

NENAD: [ta }e{, Bo`o, mora se.

BO@A: [ta sve Srbin mo`e da izmisli.

PREDRAG: [ta ima da ti fali u novogradwi?

QUBA: Bo`o?

GLI[A: Zanesi ovamo... Jo{, jo{, jo{...

PAJA: Pazi kapija!

AN\A: K’o bra}u vas qubim... Polako, polako!

GLI[A: Mnogo glomazan.

NENAD: Ali lep.

AN\A: Pazi vrata – ~ekaj, da podmetnem kecequ...

PAJA: Levo, levo...

QUBA: (Vra}a se kamionu, vi~e)Istovaraj! Istovaruj!

PREDRAG: Lak{e vi tamo!

NENAD: Nema dlaka da mu fali!

III SCENA

Nedeqa prepodne. Prepodnevne ptice u `amoru. Dvori{te. Bo`a, An|a iRus stoje kod ~esme – ispod duda, dr`e veliko “kowsko” }ebe raspeto.Gli{a je gore na dudu i trese. Zvuk gradili{ta iz prethodne scene jeodsutan. Jedan deo dvori{ta zakr~en Qubinim stvarima. Dolazi Paja utrku. Ma{e velikim zamotuqkom – planom.

PAJA: (Razdragano)Gli{o! Gli{o! Nabavio sam! Nabavio sam ti, Gli{o!Evo potvrde za An|u!(Pewe se na terasu)Gli{o! Do|i da vidi{! An|o, od danas si gravidna!Gli{o, bio sam i kod Spasoja, onaj {to je obe}ao da }e danam sredi useqewe, ali ga nisam na{ao. An|o! Do|i da

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 279

vidi{ plan! Dali mi drugovi plan! Qudi, do|ite davidite! Raj! Pravi raj! Do|ite qudi... Bo`o, do|i i ti,ovo ionako vi{e nije miran kraj! Dva sudara! Tri tu~e!Jedino ubistvo! Tek kad do|e auto-put...! Nema ovde, vi{e`ivota! An|o! Do|i da vidi{ ovo! Do|i da vidi{ {ta jeraj!(Pokazuje plan stana. An|a }uti, dr`i }ebe i ne gledaPaju)Vidi, Bo`o! Vidi, Gli{o! Vidi, An|o! Ovo je raj! Ovo!

BO@A: Jebo te raj! Ja~e drmaj, sunce ti `arko! Drmaj Gli{o!

GLI[A: Nemam snage! ^ek’ da se vi{e popnem.

NATA: Nemoj vi{e, Gli{o! Yaba dudiwe!

PAJA: Gli{o! An|o! Do|i da vidi{ {ta je sprat.

GLI[A: Drmam! Pazi dole!

Gli{a drma, dudiwe padaju u }ebe.

GLI[A: Je l’ pada ne{to?

RUS: Poku{ajte desnom rukom, na gore, da pomerate.

GLI[A: Ovako?

BO@A: Pametan ovaj Rus!

PAJA: An|o! [ta si se zabila s tim dudiwama! Do|i da vidi{.Gli{o! Qudi! [ta vam je?

AN\A: Ne}u vi{e ni{ta da gledam! Dosta mi je gledawa!

GLI[A: Pazi dole! Drmam!

PAJA: [ta to drma{, Gli{o? Do|i da vidi{!...(Odmahuje rukom)Presele vam dudiwe! Treba pratiti situaciju! Ni{ta neispu{tati! Sve treba kontrolisati.

BO@A: A ti kontroli{e{?

NATA: Si|i, Gli{o! Bi}e dosta!

GLI[A: ]uti, `eno! Ne zakeraj!

BO@A: Drmaj! [ta si stao!

PAJA: Ja ne spavam!

AN\A: Onu levo, Gli{o!

GLI[A: Ne mogu da do’vatim!

280 Miodrag Zupanc

BO@A: Pajo, budi koristan, dodaj motku za ve{!

PAJA: Kakva motka, kakvi bakra~i? Pustite, barem, mene dabudem pametan! Da radim za vas!

GLI[A: Dosta bre, Pajo! Ba{ si dosadan!

PAJA: Ali, Gli{o! Ote}e nam najboqe stanove, ovi iz ulice!Zna{ kako su namazani!

GLI[A: Navalio si, k’o [vaba tra-la-la.

PAJA: [ta je s vama? [ta ste navrli na te dudiwe?

BO@A: Dr`i mi kraj, An|o!

An|a prihvati Bo`in kraj. Bo`a uzima motku i dodaje Gli{i.

NATA: Pazi, Gli{o! Uh, bo`e... Mislila sam da }e...

GLI[A: (Balansira, ali se nekako dr`i)

BO@A: (Vra}a se na svoje mesto)Drmaj, Gli{o!

GLI[A: Samo malo boqe da poduhvatim motku.

PAJA: Gli{o! Dva sprata po dva devetosobna! Bo`o! Ti udvosoban! Rus u garsoweru! Mi, An|o, ako bog da, ~itavsprat!... Da se ba{karimo, qudi!

GLI[A: Drmam!

BO@A: Drmaj!

RUS: Ne tu! Onu drugu! Tako, tako!

Dudiwe padaju.

AN\A: Pogodi me u bluzu. Bi}e fleka!

BO@A: Ako! Ne pu{taj!

AN\A: Moram, ima da otresem.

BO@A: Ne pu{taj!

PAJA: Taj sprat mewam odmah za ~etvorosobni na Terazijama!Mo`da i petosobni bez centralnog grejawa. Dobi}u naprometu! Dodu{e, ovde je velika terasa, pa soliter, vi{ekom{ija, mo`e da se pro{iri delatnost. Mogu da uvedemslu`bu po stanovima!... Ne znam. Jo{ ne znam...Razmi{qam. To su sve zaposleni qudi, nemaju vremena zakuvawe... Vredi probati, pa ako ide, ide... Ako ne, ne!

BO@A: Gli{o! Pitaj Paju je l’ ~itao “Politiku”?

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 281

GLI[A: Vidi{ da nije! Pazi, drmam!

PAJA: Nemam ja vi{e vremena za ~itawe. Moje vreme je postalodragoceno.

GLI[A: Da li pada jo{ {to god?

NATA: Pada, pada!

RUS: Malo ja~e tresite!

GLI[A: Ih, moj Pajo! Kad mi ne slu{amo pametnije od sebe!

PAJA: Nikoga ja vi{e ne slu{am!

AN\A: Jaoj! Jo{ jedna na bluzu!

BO@A: Onda uzmi, barem, “Politiku” pa ~itaj.

PAJA: [to?

BO@A: ^itaj, ~itaj! Ima tamo, na ~etvrtoj strani, o tvom spratui terasi!

PAJA: [ta?

BO@A: Ima tamo pi{e: Hoh{tapleraj oko transverzale NoviSad – Kragujevac.

PAJA: Kakav hoh{tapleraj? La`u novine.

GLI[A: Mesto da slu{amo ~oveka, dobro nam misli, mi ni{ta.Jo{ se i bijemo!

PAJA: Polako! An|o! Gde je “Politika”?

BO@A: Tu ti je ispod planova.

GLI[A: Je l’ ja to yabe tresem? [to ne pazite?

AN\A: [to ne govori{ kad trese{?

RUS: Neprijateq je psiholo{ki pobe|en. Teritorija je sa~u-vana bez kapi krvi, a s wom i integritet qudstva.

PAJA: (^ita novine i izbezumquje se)

BO@A: Do|i boqe ovamo da pomogne{.

AN\A: [ta da radim s novom bluzom i s ovim Pajom?

BO@A: Mislili ste da je Bo`a budala?... Bo`a nije ovca. Ne’vata se Bo`a za bide u Dubqansku ulicu! Nije Bo`amutav!

PAJA: Qudi! [ta ovo zna~i?

282 Miodrag Zupanc

BO@A: Zna~i, zna~i! Pokrali mangupi pare i nema yade prekoDubqanske ulice!

PAJA: Nego gde?

GLI[A: Nego nigde!

PAJA: A stanovi?

BO@A: (Ispusti svoj kraj }ebeta)Pi~ka mu materina odo{e dudiwe.

PAJA: A moj sprat? Moj devetosobni?

AN\A: Ni{ta, Bo`o, skupi}emo!

BO@A: An|o, daj vagu, pa da Rus deli! On je pametan!

NATA: [ta }e nam vaga? Nikad nismo merili!

BO@A: Pa da mi Gli{a bode o~i, kao pro{le godine?

GLI[A: Qudi! Avion!

BO@A: Daj vagu i ne diskutuj mnogo!

PAJA: Kako, bre, ovako da ispadne? Ko to mo`e da kradedr`avu...? Ko?

GLI[A: Qudi! Avion!

BO@A: Sve na ravne delove!

GLI[A: Avion! Avion!

NATA: Gde?

BO@A: Jebo te avion! Daj vagu!

GLI[A: Ali pada! Pada!

^uje se jaka eksplozija. Nata vrisne i pada u dudiwe. Svi su zabezeknutii zevaju gore.

GLI[A: Uspeo je da isko~i!

NATA: (Le`e}i)Ko?

GLI[A: [ofer!

AN\A: Gde?

Svi zijaju u nebo.

BO@A: Uh, lebac mu... Kao da }e ovde.

Bela ru`a za Dubqansku ulicu 283

GLI[A: Evo, evo ga!

Zevaju. Spu{ta se padobranac. Gli{a zablenut i opu{ten, grana puknepod wim i on tresne.

GLI[A: (Na zemqi)Jebem ti mater! Jaoj!(An|a pritr~i)Ni{ta, ni{ta, ni{ta!

Nata pada, definitivno, u nesvest. Padobranac, smireno, polako pada.

PADOBRANAC:Tovari{i!

Svi su zabezeknuti.

PADOBRANAC:Tovari{i! Kje pa sam?

BO@A: ’o}e{ dudiwe?

PADOBRANAC:Porka madona, parmadu{? Zakaj ste tako za~ud`ivi?

BO@A: (Iznerviran i glasno)Lepo te pitam, tovari{, ’o}e{ dudiwa?

GLI[A: (Ustaje i {epa)Uzmi, bre, tovari{! Vidi{