beogradski nedeljnik nin br.3398.pdf

8/17/2019 Beogradski nedeljnik NIN br.3398.pdf

1/72


2/72

ОД 23. ЈАНУАРА ДО 27. ФЕБРУАРА BlicI BIBLIOTEKA

u У њ еговим делим а боје су

звуци м елодичнији u ceu нест аш луци оправдани.

3.01 Башта сљезове боје I део0.01. Башта сљезове боје II део

6.02. Доживљаји мачка Тоше

3.02. Приче испод змајевих крила

0.02 Магареће године I део

7.02. Магареће године II део

поклонСЕРИЈАЛ

i6 КЊИГА


3/72

в о д н и к

и л а н Ћ у л и б р к

з д а јн и ц и

ј а д н и ц и

Јесу ли за губитке

Ж елезаре кривикритичари, или оникоји Ж елезаромуправљ ају no уговорукоји н икада нећеугледати светло дана?И верује ли, осимуправе у челичани , јошико да К ин ези неће

сазнати за губитке

док то не прочитају усрпским м едијим а

Главни

уредник

и ћ е

д а ј е

стањ е у Ж елезари С м еде-рево баш гадно. М ного горе него ш то

су и п есим исти страховали, чи м je члан

Н адзорн ог одбора Б ојан Б ојковић сваку

кри тику - ,.напад“ на челичану изједна-

чио, ни м ањ е ни виш е, него са „издајом

зем љ е“. Е лем , с обзиром на то да ниш та

лепо о Ж елезари нисам м ислио ни за вак-

та Б ориса Т адића и М ирка Ц ветковића,

признајем да без м ене списак издајника

не би и м ао см исла. Јер, док je нова упра-

ва уверавала јавност да ће колико сутра

почети да прави проф ит, у Н И Н -у сам јошпрош лог октобра написао да у 2015. губи-

ци „неће бити м ањ и од 30-40 м илиона, a

у најгорем случају м огли би да прем аш е и

60 м илион а долара“.

Е сад, да ли сам за то крив ja, и ли они

који Ж елезаром управљ ају no уговору

који никада неће угледати светло дана?

И верује ли, осим управе у Ж елезари, још

ико да К ин ези, наводно заинтересовани

за челичану, никад неће сазнати, док то не

прочитају у Н И Н -у, да су укупни губици

у протеклих ш ест година прем аш или 65м илијарди динара? П а, зар то неће стајати

и у ф инансијском извеш тају који ће и Ж е-

лезара м орати ускоро да достави А П Р-у?

A там о ће м орати да стоји и да су губици

сад бар за 10 м или јарди д ин ара већи од

основног капитала, да су joj дугови већи

од им овин е. Зато изједначавањ е критика

- „напада" са издајом ли чи на „убиство

пош тара“ да би се зауставило ш ирењ е

лош их вести.

з о г

ж е л е з а р е

п р о т е к л и х

дана ош треоптуж бе разм енил и су дем ократе и на-

предњ аци. Н е улазећи у „ситна цревца“,

вероватно су сви у праву. A биће тачно и

све ш то изрекну једни о другим а до поно-

ћи у четвртак, 21. априла, када ће веро-

ватно п очети преди зборна ћутњ а. Јер, да

није Ц ветковић крајем јануара 2012, три

м есеца пред изборе, за Ж елезару платио

један долар, не би сада цех порастао на

виш е од пола м илијарде долара. A ни

нова власт очито нем а ни снаге, ни вољ е

да проблем реш и, na су све очи упрте уК инезе. Kao својеврем ено у А м ериканце,

Русе, У крајинце, И ндијце...

„И здајни ка“, срећом , баш и нем а м но-

ro. „Јадника" je неупоредиво виш е. Ha

Можете ли замислити

Владу без Љајића, са

Дачићем, Пајтићем,

Тадићем, Шешељом,

Сандом Рашковић

Ивић и Чанком као

шефом Канцеларије за

Косово и Метохију

основу стопе незапослености и раста ценаагенција Блум берг je направила листу

„најјаднијих" екон ом ија света, на којојje

од 63 зем љ е С рбија на незавидном сед-

м ом м есту. У х, само да неком е не падне на

пам ет да себи постави ци љ да С рбија по-

стане лидер и да се проби је на прво м есто

и на тојлисти. Ч ини м и се да би то било

једно од ретких обећањ а која би м огла и

да се остваре. Ти м пре ш то Ром ан Раух,

представник аустријске П ривредне ком о-

ре у Загребу тврди да „већ годи нам а осећа

да су ин веститори пом ало уморн и од Б ал-кана“, док се речи њ егове колегинице из

Б еограда, Е рике Т еом ан-Бренер сигурно

неће м ного свидети овдаш њ им властим а.

„С рбија je, за предузећа из ЕУ , као м ала

К ина у ком ш илуку. С рбија je пре свега

продуж ена прои зводна трака за ф ирм е из

ЕУ , ту сада прелази чак и п онеко текстил-

но предузеће из Турске, јер су овде плате

ни ж е“. О во су речи Ерике Теом ан-Бренер.

И м а ли ко против?

Р А Ш О М О Н И Ј А Д У У П О Т П У Њ У Ј У С В

гласније свађе коали ционих партнера, со-

цијалиста и н апредњ ака. У С рбији се, пре

него ш то су избори и распи сани , створена

атм осф ера да А лександар В учић и С Н С

м орају да освоје виш е од 50 одсто гласо-ва, да би опстали на власти. За разлику

од оних који стварно верују у то, п ре сам

склон да поверујем да они власт не би из-

губи ли чак и када би бојкотовали изборе!

Јесте у С рбији све могуће, али м ож ете

ли да зам ислите владу у којојje И вица

Д ачић поново прем ијер, В ојислав Ш еш ељш еф ди плом атије или м инистар полици је,

Ч едом ир Јовановић м ини стар одбране,

Борис Тадић П П В и м инистар науке,

Б ојан П ајтић м ин истар туризм а, С анда

Раш ковић И вић м ини старка за европске

ин теграције, С аш а Радуловић м инистар за

инф ормисањ е, a Н енад Ч анак ш еф К анце-

ларије за К осово и М етохију, Борко С те-

ф ановић м ини стар рада и запош љ авањ а...

A м ож ете ли тек да зам ислите нову владу

без Расим а Љ ајића, који се већ договорио

о предизборној коалицији са В учићем ? Иком е, онда, треба то бесмислено поређе-

њ е овако „ш арене“ српске опозици је са

три м ускетара и њ иховим покличом „сви

за једног, један за све“. н и н

НИН/11/02/2016. 3


4/72

В Л А Д И М И

Ж И В

О Ј И Н О В И Ћ

н и н11. фебруар 2016.

Број 3398

И г л е н е у ш и з а ш и р о к у д е с н и ц у

К а л к у л а н т с к о р о д о љ у б љ е

П рем а подацим а И псос С тратеџик м аркетинга, м еђу апстинентим а

им а виш е оних који позитивно оцењ ују С анду Раш ковић И вић и

Бош ка О брадовића него Т адићаЈовановића и П ајтића

18

Д а н а Т о д о р о в и ћ , к њ и ж е в н и ц а

Н е м а р е ц е п т а з а с м и с л е н ж и в о т

Т реба нам прочиш ћењ е од свакодневице у писанојречи. Љ уди

беж е од универзалности, од лепоте, од једноставности, м ож да из

квазиин телектуалистичког страха да те теме нису довољ но битне

50

П о л и т и к аТомислав Николић,

председник Србије

МОЖДА JA ДА

БУДЕМ ПРЕМИЈЕР

ПА МЕНИ ДА ВИЧУ

„ДИКТАТОР"

12

Г радоначелник

на прослави

Мирослава

Мишковића

МАЛИ ПАКТСА

ВЕЛИКИМ

НЕПРИјАТЕЉЕМ

21

Д р у ш т в оНИН открива:

Ко су ратници и

повратници ИСИС

са Косова

БАЛКАНСКА

БРИГАДА

СЕЈЕ СТРАХ

22

Путевима грехова

свештенства

СПЦ (2)

ЗАТАШКАВАЊЕ У

СЕЋАЊУ И ПРАВДИ

27

Зика вирус:

недостатак

података и вишак

панике

ТЕОРИЈА БЕЗ

ЗАВЕРЕ

30

к о н о м и ј аСрпске банке

ЗДРАВЕ СПОЉА

БОЛЕШЉИВЕ

ИЗНУТРА

32

Александер Пикер

НАЈВЕЋУ ЖАБУ СМО

ВЕЋ ПРОГУТАЛИ

36

Миодраг Зец

ПАЛМЕHA

СЕВЕРНОМ ПОЛУ

39

С в е т

Избегличка кризаи „шенген"

П0СЛЕДЊ1/1 ХОД

ПОЖИЦИ

42

Керем Ектем

ЕРДОГАН КОРИСТИ

ФАШИСТИЧКЕ

МЕТОДЕ

46

Случај Асанж

ЧОВЕК КОГАЈЕ

ПРОДАО СВЕТ

48

В о јв о д и н аСпецијални

додатак

54

Б и з н и с к л у бцип

ПО КВАЛИТЕТУ БЕЗ

КОНКУРЕНЦИЈЕ

64

Н И Н НЕДЕЉНЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ

Београд, Жоржа Клемансоа 19 Поштански фах 41 E-mail [email protected] www.nin.co.rs Главни уредник Милан Ђулибрк Одговорни уредник Никола Томић Помоћник главног и одговорног уредника Весна Малишић (друштво) Арт директор ва магазине Горан РатковићРедакција ДраганЈовићевић (култура), Зоран Прерадовић (свет и спорт), Владан Марјановић, ВераДидановић, ПетрицаТзаковић, Слободан Иконић, ИванаЈанковић, МаркоЛоврић.Татјана НиколићТјаковић, Драгана Пејовић, Сандра Петрушић, Стефан СлавковиХ, Владимир Станковић, РадмилаСтанковић, Небојша Лазаревић (друштвене мреже), Бранислав Божић (Бања Лука) Бизнис клуб Јованка Матић (уредник), Светлана Велимировић Илустрације Југослав Влаховић Графичка редакција Владимир Пиацун (уредник), Срђан Попов, Александар Мирчетић (прелом), ГабријелаЧонкић, Нина Котораш, Предраг Мијушковић (обрада фотографија) Секретар редакцијеЈелена Стевовић Секретаријат редакције (+381 11) 3373-171 и 3373-103

ringieraxel springer

Директор Јелена Дракулић-Петровић Директор за магазине Јелена Милошевић Директор визуала Спободан Пикула Директор маркетинга Изабела Бранковић Уредник фотографије магазинских издања Владислав Митић Адвертајзинг менаџер СнежанаТерзиХ (+38111) 3334-503 Бренд менаџер Предраг Пејчић (+381 11) 3334-726 Директор пласмана Милан Суботић(+381 11) 3334-735 и 3334-732 Директор производње Дарко Вуков

У електронском обликудоступно на:

www.nin.co.rsfacebook.com/ninonline

twitter.com/NedeijnikNINwww.novinarnica.net

Фотографијана насловној

страни:

РУКОПИСИ СЕ HE ВРАЂАЈУ Претплата за земљу и иностранство (+381 11) 3334-744, 3334-735,3334-731 Штампа Политика АД Издавач НИН д.о.о COBISS.SR-ID 3477762 ISSN 0027-6685

Зорак Лончаревић

4 НИН/11/02/2016

mailto:[email protected]://www.nin.co.rs/http://www.nin.co.rs/http://www.novinarnica.net/http://www.novinarnica.net/http://www.nin.co.rs/http://www.nin.co.rs/mailto:[email protected]


5/72

У ф о к у с у

П р в а Н И Н -о в а н а г р а д а з а н а ј б о љ и ф и л м н а 44. е с т у

П р е и с п и т и в а њ е с у б в е р з и ј еУ сарадњ и са Ц ентром београдских ф естивала, наш лист овегодине додаје једнојнагради са традицијом нову ум етничку област- награду за најбољ и ф илм у Ф естовом програм у Границе

Д Р А Г А Н Ј О В И Ћ Е В И Ћ

д е ј а д а н н - о в а награда, која je ове

године додељ ена 62. пут за најбољ и

ром ан написан на српском језику,

добије још једну ум етничку област у

којојће наставити да постављ а стан-

дарде, биће реализована ове године

на предстојећем 44. Ф есту, када ће

први пут ово признањ е бити уручено

и за најбољ и ф илм . Н аим е, како je

Ф ест од прош ле године постао такм и-чарски и додељ ује награде у л а в н о м

п р о р а м у и у програм у С р п с к и ф и л м ,

тако се програм р а н и ц е као трећа

такм ичарска целина показао идеал-

н и н

ним за признањ е као ш то je Н И Н -ова

награда, која ће се додељ ивати упра-

во у овојкатегорији. С електор овог

програм а М ладен Ђ орђевић каж е дасу се р а н и ц е , као програм ф илм ова

који пом ерају естетске или тематске

или ж анровске кодексе у ум етности

ф илм а данас, показале идеалним

управо за при знањ е наш ег листа.

С ходно том е, у сарадњ и Ф еста и

недељ ника Н И Н , оф орм љ ен je и први

ж ири, у саставу С лободан Ш ијан,

ф илм ски редитељ (као председник),

М арко Њ егић, ф илм ски критичар

С л о б о д н е Д а л м а ц и је (Х рватска) и

Д раган Јовићевић, уредник културе уН И Н -у, који ће у овојкатегорији про-

гласити најбољ е ф илм ско остварењ е.

У вођењ ем Н И Н -ове награде за

најбољ и ф илм , управо у овојкатего-

рији на Ф есту, значајно je и како би

био подигнут углед сам ог програма,

који би тако постао још при влачнији

за гледаоце, али и због тога да би се

публика усмерила ка м ало другачи-

јим ф илм овим а. „П рограм р а н и ц е

им а везе и са м ојим ф илм оф илским

искуством , али и са искуством рада наф илм овим а као ш то су Made in Serbia

или Ж и в о т u с м р т п о р н о -б а н д е ", вели

аутор тих ф илм ова М ладен Ђ орђе-

вић. „У вођењ ем Н И Н -ове награде

стварам о један п ријатељ ски однос

публи ке прем а субверзивном и кон-

троверзном ф илм у, јер je наш а среди-

на још увек резервисана управо према

тојврсти ф илм а. С м атрали смо да

м ора да се негује култура провокаци-

је, јер публика не см е да буде пасивна,

већ у константном преиспитивањ усебе сам их и света око себе“.

У право таква идеја призива у сећа-

њ е з л а т н о д о б а Ф еста, када je Ф ести-

вал заиста био п р о з о р у с в е Ш . „П о-

четком седамдесетих година, Д уш ан

М акавејев je уређивао врло сличан

програм који се бавио ф илм овим а

који су контроверзни у политичком ,

естетском , сексуалном смислу. П ро-

ш ле године, увођењ ем р а н и ц а као

такм ичарског програма, ж елео сам да

проверим ш та je контроверзно данас усвету, када се границе стално м ењ ају и

када та контроверза и провокативност

постају опш те и све м ањ е интере-

сантно м есто. Д анас ж ивим о у свету

НИН/11/02/2016. 5


6/72


7/72

Рушење табуа: немачки филм Ноћна мора (горе) и

етиопијско-шпанско-фински филм Мрвице (доле)

аутори све м ањ е у контакту са све-

том око себе. Њ ихова изолованост

и уљ уљ каност у ум етничком свету,

производи да нем а виш е ф илм ова

који дубоко и ош тро задиру у ствар-ност око нас“, каж е Ђ орђевић и

додаје: „С тварност увек нуди повод

за субверзију, ако довољ но зароним о

у њ у инспириш е провокацију. А ли

аутори се ограничавају. Јер н овац за

ф илм не даје се оним ауторим а који

су заиста субверзивни. Њ им а се не

дозвољ ава ни довољ на видљ ивост на

светском нивоу. М и смо данас толико

б о м б р д о в н и инф орм ацијам а са свих

страна и тривијалност достиж е свој

врхунац, ш то утиче на то да у запећку

остају праве поли тичке, социјалне и

сексуалне теме, a да се аутори баве

субверзијом сам о површ ински. Реци-

м о, уопш те не постоји довољ но ф ил-

м ова који се баве односом богатих и

сиром аш них у савременом свету. A

европска ци вилизација прож ивљ ава

озбиљ не турбуленције данас, којим а

се аутори једноставно не баве“.Н аравно, један од разлога за то

јесте и огром ан утицајдрж авних ф он-

дова на одлуке који ће се ф илм ови

сним ати, ш то аутом атски искљ учује

суш тински субверзивна остварењ а,

јер држ авне институци је неће подр-

ж ати она остварењ а која су усмерена

против њ их. А ли то није проблем са-

м о у свету. П роблем који се ф илм ови

сним ају и како изнедрити субверзив-

на, критички ош тра дела нам еће се и

када je српски ф илм у питањ у. П ри-

м ећујемо да у програму р н и ц е нем а

ниједног наслова овдаш њ е продук-

ције. Ђ орђевић то правда тим е ш то

су у програм у М и к р о в е јв селектована

дом аћа остварењ а која такође носе

провокативност на неки начин, али

успут се слаж е да се у С рбији веом а,

веом а ретко сним ају прави субвер-зивни , провокативни ф илм ови.

„ м и с л и м д а

с аутори у савреме-

ном српском ф илм у недовољ но баве

стварнош ћу. О ни ж иве изоловано у

једној београдскојстварности, која

je веш тачка. С м атрам да би м орали

да м ало кроче ван Београда и виде

како ж иви С рбија“. С ем тем атских,

Ђ орђевић види и као велики проблем

тајш то се две годи не није расписивао

конкурс за ф инансирањ е дугом е-траж них играних ф илм ова. „У том

смислу врло je важ ан долазак Бобана

Јевтића на чело Ф илм ског центра

С рбије. О н je већ досад на разне на-

чине показао да ф илм ска сцена м ож е

да се креће у правом смеру и да ће

ф инансирањ е играних ф илм ова бити

редовн ије и са значајно виш е новц а“,

каж е Ђ орђевић.

А ли дотад, чека нас програм

р н и ц е . И прва Н И Н -ова награда за

најбољ и ф илм . О д прош ле године,Ф ест се доласком М ладена Ђ орђеви-

ћа и Југослава П антелића покренуо

и од једне у м о р н е м аниф естације

озбиљ но се заокренуо ка светски

конкурентном ф естивалу. „О но ш то je

кљ учн о јесу такм ичарске селекције",

оправдава својконцепт Ђ орђевић.

„Н иједан ф естивал не м ож е виш е да

им а само ревијални концепт. С ада се

Ф ест дож ивљ ава и као конкуренција

и као озбиљ ан ф естивал управо због

увођењ а такм ичарских селекција каои индустријског дела, који укљ учује '

присуство проф есионалаца из реги-

она и света. Без пром ена, Ф ест не би

им ао ш ансе да крене у том смеру, за

који см атрам о да једино им а см исла.

П равила великих ф естивала морају

да се прихвате ако се улази у арену

такм ичењ а са осталим а. A такм ичењ е

заправо није толико лош е. М ислим

заправо да je добро, јер стим улиш е

и нас да диж ем о лествицу и стално

унапређујем о ф естивал", закљ учује

Ђ орђевић. И пом ера р н и ц е , дода-

ли бисм о м и. Јер управо границе су

данас и горуће питањ е националних

и других идентитета. и

НИН/11/02/2016. 7


8/72

ф о к у с у

Ј е з и к

М и г р а н т и и а к а д е м и ц и

И в а н К л а јн

р е ч с у k a o политичари. Једно врем е су у центру

паж њ е, онда падну у сенку, a друге заузим ају њ ихово

м есто.П рвог ф ебруара, на страначким изборим а у америч-

којдрж ави А јови, највиш е гласова м еђу републиканци-м а освојио je Т ед К руз. Један наш угледни лист описао

ra je овако: „сенатор из Т ексаса, правник, син кубанског

м игранта“.

Л атинско migrare значи селити се. С додатком пре-

ф икса даје emigrare, иселити се, односно immigrare ,

уселити се. М и смо још пре виш е од једног века позај-

м или интернационализм е е м ш р а н т и е м т р а ц и ја , и м и -

Ј р а н т и и м т р а ц и ја . М ож да баш и нису били неопходни

поред наш ег и с е љ е н и к и у с е љ е н и к односно д о с е љ е н и к ,

али су стекли одређена политичка значењ а. Знам о како

je у врем е соц ијализма злослутно звучало „четни чка

емиграција" и „усташ ка ем играци ја“, док се „им игрант"готово увек односило на оне који су дош ли у С А Д и

прош ли кроз чувени Immigration Office. И за К рузовог

оца, дакле, требало je рећи да je кубански и м ш р а н т ,

односно е м ш р а н т са К убе.

од г л а г о л а без преф икса, migrare, доскора см о им алисам о м ш р и р а т и и м т р а ц и ја . Речи м т р а н т није било

код В ујаклије, нем а je ни у Речнику српског језика. Н ије

нам ни требала, док ш естсто хиљ ада њ их нису одједном

навалили кроз С рбију ка северу Европе. К ад стигну на

М и с л и

П о н о в о м з а к о н у о к у л т у р и , м и н и с т а р б и

у о д л у ч и в а њ у д о б и о в е ћ а

о в л а ш ћ е њ а . A д а б а р е м к о р и с т и

о н а к о ја je д о с а д и м а о .

Драган Јовићевић, уредник Културе

Нема никог кога

Ивица Дачић нијепродао и не-

ма никог коме се

после избора не би

продао.

Чедомир Јовано-

вић, лидер ЛДП-а

СПС je најкорект-

нији партнер са

доказаним кадров-

ским потенцијалом

и државотворномнотом.

Бранко Ружић, пот-

председник СПС-а

И з ј а в а н е д е љ е

М л а д , у с п е ш а н и з д р а в - т о с у г л а в н е

о с о б и н е н а ш е г п р е м и је р а .

Нада Мацура, лекар

Пре четири године

je председнички

кандидат Борис

Тадић практично

затворио све кла-

дионице, било je

60:40 да ће побе-

дити, na je изгубио.

Милан Стевановић,

члан изборног

штаба СНС-а

Ha аеродромима у

ВИП салонима вул-

гар нос т je много

присутнија, више

него на провинциј-

ској железничкој

својциљ и там о стекну држ ављ анство и ли право азила,

постаће им игранти, односно ем игранти из своје дом о-вине. Засад су само м игранти , љ уди који се селе, a за то

нем амо ни дом аћег израза. (Т еш ко да бисм о употре-

били им еницу с е а ц или с е и а ц , м ада су забележ ене

у М атичином ш естотомнику.) Н еке од њ их мож ем о

назвати и з б е и ш ц а м а , али знам о да Европа прави строгу

разлику изм еђу оних који б е ж е од рата у С ирији и они х

који су сам о кренули трбухом за крухом .

Д ве недељ е пре вести из А јове, наш и м едији су обја-

вили како je у Турској„виш е од 1.000 академ ика потпи-

сало декларацију којом осуђују војне операци је против

курдских побуњ еника на југоистоку". Je ли м огуће да je

Т урска таква научна сила да се академ иц и у њ ојбројена хиљ аде? Н е. У питањ у je погреш ан превод енглеског

academic, које значи академ ски грађани н, то јест сту-

дент или проф есор уни верзитета. А кадем ик би се рекло

academician. н и н

станици.

Драган Великић,

писац

У сваком од нас

има и Шурде и

Шојића.

Синиша Павић,

сценариста

Јавна кућа je поста-

ла симбол нашег

занимања, јавног

живота, духовног

живота...

< Душко Ковачевић,

ч драмски писац

8 НИН/11/02/2016.


9/72


10/72

У ф о к у с у

Т а ч к а . Р а з н о

Ј у г о с л а в В л а х о в и ћ

Б а л к а н у ч а б р у

А у с т р и ја к р о ји с у д б и н у С р б и ј е и и з б е г л и ц а

С У С Р Е Т И А У С Т Р И Ј С К О Г Ш Е А

диплом атије С ебастијана К урца и

А лександра В учића неретко по-

прим е обли к п олитичког саспенса.

Т ако je, прим ера ради, почетком

недељ е К урц и зјавио да ће званич-

ни Б еч м орати да ограничи бројиз-

беглица које ће при хватити у току

године. А устрија je лане при м ила

90.000 избеглица, a у наредних де-

сет м есеци тајће бројбити ом еђенна 37.500. А устрија je, рекао je, у

специф ичн ој позиц ији, јер je исто-

врем ено и транзитна и одредиш на

држ ава.

У наш е je им е прим етио да ће

последиц е no балканске земљ е

бити осетне и обећао je, за почетак,

кадровску и м оралну п ом оћ „свим

зем љ ам а које су у истом чам цу с

А устријом ", превиђајући ваљ да

неум есност м етаф оре с обзиром на

бројне изгубљ ене ж ивоте у водам аМ едитерана.

П рем ијер В учић н аставио je с ре-

ториком неподизањ а зидова, м ада

би се видело коли ко би то м огао да

С рбија није превасходн о транзици -

она зем љ а за избеглиц е.

A избеглиц ам а би, см атра Е вро-

па, најбољ е било да се врате у

дом ове које већин ом виш е немају...

С . С Л А В К О В И Ћ

Б р о ј к а

н е д е љ е

кинеских компа-

нија и 2.401 лице

регистровани су

међу оснивачима у

домаћим привред-

ним друштвима, a

још 1.621 физичко

лице са издатим

пасошем у Кини

регистровано jeкао предузетник у

Србији.

Република СрбнјаАгенци ја з а привредве регистре

О в о л и ц к о

А л е к с а н д а р

К о т х а ј

О волицком ож е свако,али овде неће

нико...

нин П ретплатите се2.340 850

на ш там паноТромесечна претпл ата

_______издањ е (13 бројева)

4.160 RSDШестомесечна претплата

(26 бројева)

Изабрани износ уплатите на рачун 170-0030000349019-19. У поље позив на број упишите: НИН. Сврха уплате: Претплата на часопис

НИН. Корисник: НИН д.о.о. Након уплате попуните формулар који се налази испод и пошаљите га заједно са фотокопијом уплатнице на

адресу: Жоржа Клемансоа 19, 11000 Београд, са назнаком ЗА НИН ПРЕТПЛАТУ. Кад региструјемо вашу уплату, почећетеда добијате

примерке НИН-а сваког четвртка до истека претплате. Више информација: 011/333-46-44

Ј Претплата на 3 месеца

□Претплата на 6 месеци

Име и презиме

Адреса Телефон

Град Поштански број _____________ 3 ?

10 НИН/11/02/2016.


11/72

Л и ч н и с т а в

С в и с м о м и р а н ц у з и

О но ш то je још м утно у глави патријарха српског И ринеја, нијеним ало нејасно обичнојФ ранцускињ и. Т ам о су сви Ф ранцузи,док С рби ф аворизују дух распусне индивидуалности, погубне no

националну интеграцију

Р А Д О Ш Љ У Ш И Ђ

о д а в н о

к о дс р а постоји изрека

- „П рави се Ф ранцуз"! Н исам веро-

вао да се ова изрека мож е повезати

на било који начин са патријархом

српским . A м ож е.

Ha прослави М ојковачке битке у

С ава центру говорио je и патријарх

српски И рин еј, који je н еколико пута

употребио квалиф икативе српски и

црногорски народ, користећи први

појам за С рбе у К раљ евини С рбији,

a други за ж итељ е К раљ евине Ц рнеГоре - Ц рногорце. Д а ли je реч о

немуш том говору, несналаж љ ивости

или сервилн ости највиш ег пред-

ставника православних С рба, нека

читаоци сами просуђују. О но на ш та

ж елим да укаж ем јесте уверењ е да на

просторим а црногорске држ аве не

м ож е постојати С П Ц ако на њ еној

територији не ж иве С рби. Н ије спор-

но да су у Ц рној Гори све до 1918,

дакле и у врем е М ојковачке битке,

ж ивели С рби, који су се српствомпосебно пон осили, и да je у њ ој

постојала и постоји С П Ц , те би, без

дилем е, без сервилн ости, без страха

патријарх српски м орао рећи да там о

ж иви српски народ, или бар да je ж и-

вео у време о којем je говорио. Н ије

ово сам о м оје запаж ањ е, чуо сам га и

од неколико учесника ове прославе.

К ако разум ети овакав говор

Њ егове светости када се он не разли -

кује од става садаш њ их црногорских

држ авотвораца, као ни претходни х, 1ком унистичких, који су на све на- =

чин е издвајали Ц рногорце од С рба ?

и стварали црногорску нацију? К ада £

највиш и црквени великодостојни к I

износи јавно овакво м иш љ ењ е о два

народа, С рбим а и Ц рногорцим а, да

ли je уопш те м огуће направити било

какав искорак, м акар и у назнахам а,

једног м иним ум а православне толе-

рантности прем а С рбим а м услим ан-

ске и рим окатоличке вероисповести,који су, понајвиш е, настојањ ем С П Ц

искљ учени из корпуса српске нације?

В ерска нетрпељ ивост православних

С рба оличена у С П Ц онем огућила

je ин теграцију српске нације - један

народ са три вере, или како je то В ук

К араџић давно рекао: „С рби сва три

закона (вере)“!

О Н О Ш Т О JE још м утно у глави

патријарха српског И ринеја, није

С обзиром на то како je говорио на

прослави Мојковачке битке у Сава

центру, питање je да ли би се могло

рећи да je тамо говорио патријарх

„француски" Иринеј

ни м ало н ејасно у глави једне обичне

Ф ранцускињ е. У „Д невнику" РТ С -а,

м есец дана пре ове прославе, м лада

Ф ранцускињ а, волонтер у једнојсуботичкојневладинојорганизаци-

ји, на пи тањ е ш та joj je најнеобич-

није у наш ојсредини , изјавила je:

„О вде, у С уботици , једни каж у да су

С рби, други да су М ађари, a трећи

да су Х рвати. To м и je нејасно и

необично. У Ф ранцуској, сви см о ми

Ф ранцузи“!

Д А Н А Ш Њ А Р А Н Ц У С К А Д Р Ж А В А

баш тини на средњ овековнојтради-

цији, a ф ранцуска нација искована je до Ф ранцуске револуц ије. Ф ран-

цуска je до тада била искљ учиво

држ ава ф ранцуског народа, да би од

времена колон ијализм а почела да

при м а, као своје грађане, ж итељ е

својих колон ија, пре свега из А ф ри-

ке, потом и А зије. С ви досељ ениц и

су, добивш и статус грађанина Ф ран-

цуске, постали Ф ранцузи. О ни знају

своје етничко порекло и ни ко им ra уФ ранцускојне спори, али они од сту-

пањ а на француско тло до данаш њ ихдана нису м ењ али статус ф ранцуског

грађани на. Д анас у Ф ранцускојим а

представника скоро свих народа на

свету, свих pača, свих вера и свих

боја, и сви су Ф ранцузи.

И Ф ранцузи и А м ериканци (гра-

ђани С А Д ), да поменем сам о њ их,

однеговали су дух заједниш тва и

ни када га нису напуш тали. С рби, на-

супрот њ им а, као и неким суседним

народим а (А лбанци - народ са три

вере!), ф аворизовали су дух нетрпе-љ иве и распусне индивидуалности,

погубне no наци оналн у интеграцију.

С рби као појединц и м огу да забли-

стају - С вети С ава, вож д К арађорђе,

кнез М илош , Тесла, П упин, М илан-

ковић, Д ивац, Ђ оковић, и многи

други, али као национална целина

С рби су испод сваког нивоа, делом

и зато ш то индивидуалност заузим а

високо м есто у српскојнацион алнојкарактерологији.

Д а ли им ам п раво рећи, им ајућина ум у изреку с почетка овог текста,

да je на прослави М ојковачке бит-

ке говори о патријарх „ф ранцуски"

И ринеј? н и н

НИН/11/02/2016. 11


12/72

ИНТЕРВЈУ

Т о м и с л а в Н и к о л и ћ , п р е д с е д н и к С р б и ј е

МОЖДА JA ДА БУДЕМ

ПРЕМИЈЕР ПА МЕНИ

ДАВИЧУ

„ДИКТАТОР

A k o би председник В ладе схватиода м ож да њ егова перцепцијаповерењ а није исправна, да се заове две године неш то пром енило,да je пала популарност С Н Си њ егова, да м ноги нису

задовољ ни начином на који онпредстављ а себе и своју владу,на који сарађује са м едијим а...заш то то не би одм ах провериопре него ш то се око тога створиогром но језгро које би довело донестабилности

О Т О Г Р А И Ј Е 3 0 PA Н Л О Н Ч А Р Е В И Ћ


13/72


14/72


15/72

г; г г 5 $ ■

1 Л лл/И>


16/72

„Бесмислица je да

у СНС организујем

некакву групу.

Morao бих када бих

се тиме бавио”

сада засни ва искљ учиво на блаћењ у

Т ом ислава Н иколи ћа, али бориће се.

A k o Ш еш ељ није ту нем а борбе, ко ће

да их слуш а?

К а к о р а з у м е т е д а Ш е ш е љ о д с в о г п о в р а т к а с в а к и п р о с т о р к о ји д о б и - ј а у м е д и ј и м а к о р и с т и з а н а п а д е н а в а с , a д а н е к а к о у в е к и с ц у р и в р е м е

д а б и с е с е т и о и н е к е п р и м е д б е н а р а ч у н п р е м и ј е р а ? Д а л и je м о г у ћ е д а п о с т о ј и н е к и „л у к р а т и в н и " и л и

„л у к а т и в н и “ д о г о в о р њ и х д в о ји ц е ?

0 том е не знам ниш та, али знам да je

за Ш еш ељ а С лободан М илош евић био

огром ан ауторитет и да постоји неш тош то би м огло да м е наведе да пом и-

слим како су сви они који су на власти

и који м огу да утичу на њ егов ж ивот за

њ ега м ного велики ауторитети.

П о м е н у л и с т е ј а ч а њ е с т р а н а к а к о ј е с у п р о т и в У . Ш т а je с у ш т и н а

в а ш е г з а л а г а њ а д а с е п р в о о т в о р и п о г л а в љ е 35?

Ja сам п рви рекао на конф ерен-

цији за ш там пу пред ком есаром Х а-

ном да м и je у разговору рекао ш таће Е вропа траж ити од нас. Т у сам по-

себно апостроф ирао две тем е, једна je

тајп равно обавезујући м еђудрж авни

споразум К осова и С рбије. К ако да

ra другачије тум ачим него пр изна-

вањ ем ? Д руга ствар je би ла да ауто-

м атски чланством у ЕУ м орам о да

усаглаш авам о своју спољ ну п олити-

ку с њ им а - ако тада буду санкц ије

прем а Руској Ф едерацији м и ћем о

м орати да уведем о санкц ије. Рекао

сам пред њ им да нас то чека. Х ан jeто слуш ао и није рекао: „Н е, не, ни-

сам овако рекао господин е Н икол и-

ћу“. И з кон таката са најутицајни јим

љ удима у свету, м орам да вам каж ем :

забри нут сам за текст који ће нам би-

ти понуђен да потпиш ем о.

Ш т а ћ е б и т и в а ш о д г о в о р а к о б у д е б а ш т а к о ?A k o о н и траж е независност, ja ка-

ж ем - не м ож е! У колико В лада им а дру-

гачији став и ако за став им а подрш ку

грађана С рбије, ja не могу да останем

на ф ункцији п редседника. А ли нећу да

дозволим да одем кући као неко ко ни-

кад ни ш та није рекао, упозорио, ком е

сви ти контакти са целим светом нису

послуж или да неш то значајно уради за

своју држ аву.

К а к о и з г л е д а с у д б и н а О л и в е р а И в а н о в и ћ а у к о н т е к с т у и з ј а в е

М а р к а Ђ у р и ћ а д а с м о у Б р и с е л у п о б е д и л и с а 5:0?

У опш те нисам оптим иста да би-

ло ш та м ож емо да учиним о у случају

О ливера И вановића. У тој тврдњ и ме

потпуно учврш ћује чињ еница да м и

Б риселски споразум не м ож ем о да

спроведем о пош то je П риш тина рекла

- наш У ставни суд то не одобрава. К ако

ви да ослободите О ливера И вановићакад га њ ихов суд осуди?

Ч и м е с е м и о н д а х в а л и ш е м о ?

Ja се не хвалиш ем , не знам ко се

хвалиш е, М арка Ђ урића питајте, он

je ди ректор К анцеларије за К осово и

М етохију. И з м ог кабинета виш е нема

ниједног члан а у делегацији која иде

на преговоре, тако да je сва заслуга на

В лади. У том см ислу, м орате да питате

чланове делегације ш та се постигло.

Ч ини м и се да виш е ниш та не м ож ем ода урадим о ш то не би било no вољ и

П риш тине, атојејако озбиљ но и јако

опасно. С ад почињ у најтеж и прегово-

ри за А лександра В учића, преговори

из којих не м ож е виш е да се врати и

да каж е победили см о, него да видим о

ш та ми м ож ем о да почнем о да прего-

варам о и да то не м ож емо да изгуби-м о. О стало je врло м ало ингеренција

које су П риш тини потребне na да je

буде баш брига да ли см о je ми при -

знали ил и нисм о, м оћи ће да обављ а

сву власт, a остаће да се овако борим о

као ш то je било у У неску, за неколико

гласова.

Д а л и б и с т е в и п о д р ж а л и к а н д и д а - т у р у В у к а Ј е р е м и ћ а з а У Н ?

П ре неколико м есеци да, сада не.

З а ш т о ?

Због те изјаве пред генералну кон-

ф еренц ију У неска. To je била једна

ситна политикантска изјава која je оси-

гуравала каријеру В ука Јерем ића пред

гласањ е о чланству К осова у У неску.

Рекао je отпри лике: „Н е знам заш то

ова наш а власт толико ш ири панику од

гласањ а када je веом а лако да се добије

на том гласањ у, биће да цш ре панику

зато ш то ће изгубити na да нам докаж у

да није м огла да се добије битка“. Е, naхвала, В уче Јерем ићу. Ш то се м енетиче

пре сам за неког другог него за таквог

С рбин а који je све наш е напоре и моје

ноћн е позиве председницим а многих

држ ава потпуно бацио no д ноге и рекао

да би он то лако м алим прстом , сам о

ш то није на ф ункцији, јер je то тако

лако за реш ити.

К о в а м п и ш е г о в о р е ? Koje п и с а о п о с л е д њ и о д е ц и с а с р п с к и м г е н е т -

с к и м к о д о м ?Ja их пиш ем. О во није био писан го-

вор, то сам говори о из главе.

Д а л и б и с т е г о в о р и л и п о н о в о и з

г л а в е т а к о и с т о ?

Д а, м ож да бих морао виш е да обја-

ш њ авам оним а који недовољ но познају

ту тему или оним а који су м и непријате-

љ и. Н ајлакш е je позвати се на м ањ ину,

ово je држ ава српског народа и осталих

грађана који у њ ојж иве. Н исам добио

ниједну кри тику од м ојих пријатељ а

М ађара, Рум уна, м ене нападају С рби.

Р е к л и с т е д а в а с н а п а д а ју „С р б и и з

о п о з и ц и ј е "?

Зашто би ВучиЕ са најмоћније функције

прешао на место председника Републике?

Да, као Тадић, из овог кабинета води

Владу, да нађе слабог премијера? Можда

га je неко тако саветовао, али мислим да

ВучиЕ то неће урадити

16 НИ Н/11/02/2016.


17/72

С рби из опозиц ије и ови тзв. сло-

бодн ом ислећи - Јанковић и ови који

као да им je игла под кож ом када се ja

поменем.

Д а л и м и с л и т е д а je з а ш т и т н и к г р а - ђ а н а С а ш а Ј а н к о в и ћ о п о з и ц и ј а ?

Н е, ja не м ислим , али откуд Јан-

ковићу и деја да после 15 м инута у

м едијим а каж е да м у je ж ао ш то самтако неш то рекао, ш то м е није по-

звао и рекао - ж ао м и je ш то сте то

рекли? Ш та сам ja, објекат за кри ти-

ку у м едијим а? Д а ли je умео да каж е:

господине Н иколи ћу ш та сте тим е

м ислили, a м ож да би м е и схватио да

м уовакопричам ? Ш тасам јатулош е

рекао? С тручњ аци знају да пре два-

десет годин а сваки 12. брачн и пар у

С рби ји н ије м огао да им а деце, да-нас сваки ш ести. К од великог броја

при м ећено je да се веш тачка оплод-њ а ради у иностранству и љ уди који

се баве генетиком су упо зори ли да

се једноставно губи српски ген. Ш та

ту им а лош е?

З а р н и с т е м о г л и т у т е м у д а п р е п у - с т и т е н а у ч н и ц и м а , a д а с е с а м и к а о п р е д с е д н и к с в и х г р а ђ а н а у з д р ж и т е о д т е п р и ч е ?

Д а није било м ене да артикулиш ем

то ш то су м ени научници говорили

неколико година, не би било ни банке

м атичн их ћелија у К рагујевцу. Н ису

грађани С рбије свесни, н ико неће да

им каж е да треба направити м ногорепортаж а и емисија о том е ш та то м и

градим о у К рагујевцу и ш та то значи за

будућност-С рбије и заш то да не - срп-

ског народа? Б удим пеш та нека брине

о м ађарском народу, С оф ија о бугар-

ском , ако ja запитам заш то се губим о

м и С рби у С рбији, заш то нестајем о,

кога то узнем ирим ?

Н а јм а њ е с в а к о г г р а ђ а н и н а С р б и је к о ј и н и ј е С р б и н

Н ије тачно! А ко М ађар у С рбијиж ели да сачува м ађарски ген, он ће да

иде у Будим пеш ту да изврш и веш тач-

ку оплодњ у м ађарским м атеријалом .

Д анас С рбин не м ож е да бира, иде у

П раг, ш та добије од материјала у П ра-

гу, српски м атеријал? Ja хоћу да ако С р-

би ж еле да им ају српско дете, да им ају

српско дете. А ко Бугари ж еле бугарско,да им ају бугарско. А ко С рби ж еле да

им ају бугарско дете, нека га им ају, ако

Бугари ж еле да им ају српско дете, нека

ra им ају, али нем ају м огућност С рби да

им ају српско дете док се то не изгради.

Д а л и je в а ш е з а л а г а њ е д а с е н е к а н о н и з у је С т е п и н а ц р а з л о г з а о д л а г а њ е п о с е т е З а г р е б у ?

Ja сам био у посети В атикану и писао

папи летос, све за ш та сам се залож ио

било je пре него ш то сам се видео саК олиндом Грабар К итаровић, када м и

je рекла да ће ме позвати у посету кад се

састави В лада. To нем а везе, то je м огло

да утиче тада да каж е - знате ш та, ви

разговарате са папом Ф рањ ом супрот-

но н аш ем интересу, не ж елим о да вас

позовем о, све бих ja то разум ео и аде-

кватно бих одговорио, али она je рекла

„позваћу вас“, a знала je за те разговоре.

П отпунојебесм исленаприча дасем е-

ш ам уодносеуРи м окатоличкојцркви,

јер je м ени папа, након ш то сам м у ре-као да се захваљ ујем на м огућности да

наш а делегација разговара о Степинцу,

иако je то ствар две цркве, рекао: „Н е,

није тако, ja не м ислим тако, ja м ислим

да ће то да буде хриш ћански светац, a

није моја ж ељ а да први пут у историји

хриш ћанства једна црква буде против

свеца проглаш еног у другој.”

С т и ч е с е у т и с а к д а с т е п р и л и ч н о д и с т а н ц и р а н и п р е м а Д о д и к у и д а

н а с в а к о п и т а њ е о Д о д и к у и м а т е п о т р е б у д а к а ж е т е - н и с у т о м о ји о д н о с и с а Д о д и к о м н е г о с а и з а б р а - н и м п р е м и је р о м ?

Н ем ам дистанцу, али немам ни по-

роди чни однос, присан пријатељ ски

однос. Н ам а се не познају ж ене, деца да

бих ja рекао то je м ојпријатељ , ja њ ега

пош тујем, изабрао га народ, он се бори

за Републику С рпску на својначин.

Ш т а в и м и с л и т е о р е ф е р е н д у м у ?

И м али см о у С рбији много реф ерен-дум а који нису нипгга значили, јесмо лиС рбе на К иМ извели на реф ерендум и

рекли да ж еле да остану у С рбији, ни-

кад н еће признати н езависност К иМ ,

T J T J T J i ИНТЕРВЈУП . К 1 Г Т I НЕДЕЉЕ

НИН/11/02/2016. 17


18/72

И г л е н е у ш и з а ш и р о к у д е с н и ц у

Калкулантско

родољубљеП рем а подацим а И псос С тратеџик м аркетинга,м еђу апстинентим а им а виш е оних који позитивнооцењ ују С анду Раш ковић И вић и Бош ка О брадовићанего Т адића, Јовановића и П ајтића

na ш та им то вреди ако С рбија не ум е

да се за њ их избори. М ож е Д одик да

спроведе реф ерендум , им а на то право.

A да ли je м удар поли тички тренутак за

то - о том е треба да разм иш љ а.

Д а л и je т о м у д а р п о л и т и ч к и п о т е з у о в о м т р е н у т к у ?

Ч ак и они који су против м исле да

није право време, na ево и ja да м ислим

да није право време. И зводити народ на

реф ерендум , a да после то не мож ете да

спроведетето je пораз онога ко je орга-

низовао реф ерендум . И наче да питате

становнике Републи ке С рпске да ли

су за то да буде сам остална држ ава, нетреба вам референдум , a да ли су за то

да буду у саставу С рбије, ту би претпо-стављ ам већ требао референдум .

Д а л и б и с т е б и л и с п р е м н и д а с е н е к а н д и д у ј е т е з а с л е д е ћ и м а н д а т и

д а „о д е т е к у ћ и “ у к о л и к о б и В у ч и ћ п о ж е л е о д а о н б у д е п р е д с е д н и к ?

Заш то би то радио А лександар В у-

чић? Ш то би са најутицајни је, најм оћ-

није, одлучујуће ф ункци је отиш ао на

ф ункцију председника Републике? Д апочне да ради као ш то je радио Т адић,

да одавде из овог кабин ета води и В ла-

ду, да нађе слабог председника В ладе?

Н е личи м и то на В учића, м ож да га je

то неко саветовао, али то неће да уради

А лександар В учић.

Н е в е р у ј е т е д а б и о н т о у р а д и о ?

Н е. To би м орао да буде неки моји

њ егов договор.

Д а л и б и с т е п р и с т а л и н а т а ј д о г о - в о р д а с е в и п о в у ч е т е и к а ж е т е - „и з в о л и ”?

A k o се договорим о, м ож е и тако.

С ам о треба да се договорим о, ja нисам

стар да не радим и н икада се не бих

слож ио са тим да одем са ове ф ункци-

је no основу договора да „одем кући”.

Н е г о ?

Н его бих отиш ао на неку другу

ф ункцију. М ож да бисм о се договори-

ли да ja водим В ладу, na онда м ени дакаж ете да сам диктатор.

A в и н е б и с т е б и л и ?

П а није ни А лександар В учић. н и н

18 НИН/11/02/2016.

Д Р А Г А Н А П Ј О В И Ћ

К А Д Ј Д Н А В А Н П А Р Л А М Н Т А Р Н А

партија утростручи подрш ку бирач-ког тела за свега две године у којим а се

друш твене околности нису пром ениле

у корист њ еног програм а и политике,

удиц а м ора бити веом а делотворна.

О д свега два проц ента освојених на

изборим а м арта 2014, С рпска ради-

кална странка подигла се на стабил-

них ш ест, колико joj дају истраж ивањ а

јавног м њ ењ а пре него ш то je избор-

на кам п ањ а почела, за ш та дугује

искљ учиво повратку свог лидера из

Х аш ког трибун ала. П ретпоставке даће се пои гравањ е са лико м и делом

В ојислава Ш еш ељ а наставити t o k o m

кам пањ е и да ће опредељ ењ е патриот-

ског корпуса бирача м ањ е зависити од

непокривене дезинтеграције са Европ-

ском унијом него од контекста у ком еће се Ш еш ељ наћи са А лександром

В учићем - ако се, рецим о, договоре

да п рем ијеру у п рајм -тајм у постави

нових 20 м ајчинских питањ а или као

гост звезда увелича спектакл ријалити

програм а - потврђене су са неочеки-

ване адресе. М еђународни кривични

суд за бивш у Југослави ју заказао je

изри цањ е предуго очекиване пресу-

де лидеру радикала најкасни је до 31.

м арта - ш то ће, с каквим год исходом ,

би ти доб ар м атеријал за паковањ еновог раста рејтинга најдуговечнијег

хаш ког С рбина.

Б ило да Ш еш ељ из окрш аја с „каза-

м атом “ изађе као ж ртва с осудом , no-


19/72

П л и т и к а

бедник са казном коју je већ одлеж ао

или најм ањ е вероватно с казном коју

још им а да леж и, перф орм анс ће бити

ж ивописан бар колико и Ш еш ељ еви

први дани у Х агу, због чијих телеви-

зијских преноса je у С рбији драм атич-

но падао рејтинг свих осталих канала.

С удњ и дан у финиш у кам пањ е биће

тест за други пол деснице, с којом су

радикали н егирали сваку м огућност

сарадњ е, још no ф орм ирањ у „патри-

отског бл ока“ Д ем ократске странкеС рбије - Д вери, средином прош ле

године, с образлож ењ ем да je С анду

Раш ковић И вић на чело Д С С довео

В учић личн о. И вићева je покуш а-ла да се одбрани искљ учивањ ем из

странке А ндреје М ладеновић а, који

je инсистирао да се учеш ће у београд-

скојвласти с напредњ ацим а настави

упркос противљ ењ у странке пројек-

ту Београд на води. Ш тета коју je та

партија претрпела одласком оснивача

В ојислава Кош тунице, a потом ствара-

њ ем четири нове странке - Д рж аво-

творни покрет С лободана С амарџића,

С рпски отаџбински ф ронт С иниш е

К овачевића, С рпска народна партијаН енада П оповића, na М ладеновићев

С ам остални Д С С - надом еш та се коа-

лици јом са Д верим а, која засад, пре-

м а истраж ивачим а са којим а je Н И Н

Владајућа опција

je још увек моћна

да поентирана запаљивим

националним

темама

разговарао, им а стаби лан р ејтин г

бли ж и цензусу него 10 одсто гласова.

П редности од турбуленци ја на којим а

И вићева покуш ава да поентира данассу видљ иве у ТВ тест-дуелим а пред из-

боре у којим а, на оптуж бе ф ункционе-

ра С рпске напредне странке да je Д С С

са својим оптуж еним м ини стрим а од-

говоран за лош е п риватизаци је, она

м ирне душ е одговара: „Ж ао м и je због

тога, али у Д С С виш е нем а тих љ уди.

Бољ е je да вас не подсећам ш та сте ви

радили док сте били у радикалим а“.

Растерећивањ е такве прош лости чи-

не Д вери, које се веш то крећу испод

м едијског радара, и деалног партнераза Д С С .

Н иш та м ањ е популарности истра-

ж ивањ а не дају Бош ку О брадовићу

(који слови за канди дата при хватљ и-

вог целокупној чачанској опозицији

спремн ој да се уједини против браће

И лић) него С анди Раш ковић И вић.

М арко У љ аревић из И псос С трате-џи к м аркетин га износи и нтересант-

не податке да je м еђу апстинентим а,

супротно очекивањ им а, када се гледау контексту позитивне оцене лидера,

далеко виш е оних који би се опреде-

лили за десну, него такозвану леву

опц ију. „П оловин а апстинената не

верује ни ком е, али он и који хоће да

дају неку оцену значајно чеш ће пози-

тивно оцењ ују Раш ковић И вићеву и

О брадовића, него Т адића, Јовановића,

П ајтића", каж е У љ аревић, који тврдида ће, и пак, теме одабране у кампањ и

пресудити без обзира на однос премалидерима.

л г и ч н

с л е д д а

би евроинте-

грације би ле кец у рукаву коали ци је

окупљ ене око Д С С , али у њ еном вр-

ху се не чи ни да им а елана за такво

„убирањ е зрелих плодова“. У беђени

су да ће власт и други део опозици-

је, потпом огнути контролисани м

м едијим а, успети да веш то избегнунам етањ е тем а које би проблем ати-

зовале европски курс С рбије. И ако

тврде да то нем а везе са евентуални м

потоњ им договорим а и да Д С С не м о-

ж е учествовати у влади која настављ а

пут европ ских ин теграци ја, тврда па-

триотска опц ија зам ера О брадовићу,

рецим о, ш то се еуф ем истички ум ек-

ш ава када сам ог себе описује „ум ере-

ним евроскептиком."

У љ аревић п одсећа на још један

ф еном ен - да у кам пањ ам а обичнорасту оне странке које се иначе и не

виде у истраж ивањ им а и да, заправо,

оне највиш е утич у на дистрибуц ију

гласова. Ha претходни м изборим а

распарчани патриотски блок помо-

гао je ди стрибуц ију м андата углав-

ном у корист напредњ ака. М арта

2014. Д С С остаје испод ц ензуса са

4,24 одсто гласова, Д вери са 3,58, a

С РС са 2,01. Maca од око десет одсто

„патриотских“ гласова поделила се,

no правилу, сразм ерно изборномрезултату на парлам ентарне n ap in

je, a антиевропска С рбија, први пут

(м аја 2012. Д С С осваја 8,4 одсто гла-

сова ил и 21 м андат, С РС 4,6 одсто, a

Цепањима ДСС

у протекле две

године настале су

четири политичке

организације,

али je Санда

Рашковић Ивић

успела да се споји

са Дверима. једа н

од „отпадника"

Ненад Поповић

приближава се

СНС-у и смеши му

се место у будућој

влади

4' 1*4.

Џ ш

,-mm

Н И Н / 11 /0 2/2 01 6. 19


20/72

П о л и т и к а

Д вери неочекивани х чак

4,3 одсто) остала je без

иједно г п ред ставни ка у

парлам енту. О днос снагам ењ а се утолико ш то je

изборн и резултат од пре

две године данас стартна

позиц ија две десне опције

пре него ш то je кам пањ а

почела.

Д обар део бирача СН С

дели у верењ а деснице,

која се противи свем у ш то

евроинтеграц ије н осе са

собом . П роценат грађана

који се изјаш њ авају про-тив уласка зем љ е у ЕУ често je јед-

нак постотку подрш ке С Н С -у. И то

нису неки други бирачи, него исти

они који за раци он ализаци ју кори -

сте аргум енте нап редњ ачке власти

н ароч ито када он а, поп ут случаја

по гранич но г сукоба са Х рватском ,

Б рисел представи као партнера који

пом аж е, a не силу која уцењ ује. С ва-

ко такво п рибли ж авањ е прем ијера

ЕУ , опозици ју м акар статистич ки и

на тренутак учини ирелевантном ,уп ркос н егативн ом статусу који

Бри сел уж ива у српском бирачком

телу. И пак, да лидер нап редњ ака не

потцењ ује ни ти један пол страначког

спектра показао je детаљ ном упуће-

нош ћу у активн ости инте лектуалаца

и потребом да се одуж и анали тича-

ри м а које „при влаче" десни чарски

догађаји, н егирајући због тога њ ихо-

ву способн ост да буду н езависни . Ha

удару je и најдуговечнији председни к

опш тине у С рбији - В ладим ир Заха-ријев, ф ункц ион ер Д С С , који учаурен

дуго одбија да преда ф ункцију првог

човека Босилеграда напредњ ацим а.

Д С С -Д В Р И С У У Ј Д И Њ Њ М добили

виш е од коалиције окупљ ене око Бо-

риса Т адића и Ч едоми ра Јовановић а,

чији сим патизери их виде као коали-

цију која je настала из конф ликта и по-

тенци јално пољ е борбе које м еђу њ и-

м а сами м а треба да докаж е ко je крив

за пропаст. А ли, груписањ е десниц е,како Н И Н сазнаје, још није заврш ено.

П реговори се не воде само са бивш и

деесесовцим а, него и деловим а отце-

пљ еним од Д вери, као ш то су Н ародна

Војислав Шешељ својим медијским

егзибицијама често изазива згражавање,

али увек привлачи пажњу

м реж а њ иховог некадаш њ ег кандида-

та за председника В ладана Глиш ића.

Заједно са А лександром Ђ урђевим ,

бивш им генералним секретаром Т ре-

ће С рбије и Д раганом Т одоровићем ,

искусним бивш им радикалом који

предводи И сточни ф ронт, Глиш ић je

оф орм ио коалицију Родољ уби, чија

je подрш ка м ањ а од један одсто, алиод које неради калска десни ца веруједа м ож е им ати користи (п отпи сива-

њ у споразум а о стварањ у Родољ уба,

иначе, при суствовали су и Д ејан М и-

ровић, потпредседник С РС , М ладен

О брадовић и з О браза и А лександар

П ротић, бивш и председник Треће С р-

бије). Разговора нем а са С ам осталним

Д С С -ом , чија интересовањ а за изборе

не сеж у даљ е од главног града, као и

са Н енадом П оповићем, чији дом ет са

тренутних два одсто м ож е бити, какосе спекулиш е, посебно м ин истарство

у новојВ учићевојвлади специ јализо-

вано за сарадњ у са Русијом . О кретањ е

Русији, a не политичка и војна неу-

тралност, као К ош туничино аутентич-

но наслеђе, одбија С ам арџићев покрет

од сарадњ е са бивш ом партијом , али

не толико да не би разговарали када

би их се позвало да превазиђу разлике

у супротстављ ањ у евроинтеграцијама.

С вако ко се слаж е са Б ож ићн им

прогласом добродош ао je у коалицију,каж у у врху Д С С . А ли докум ент који су

8. јануара, уз подрш ку неколико инте-

лектуалаца, Д С С и Д вери прогласили

темељ ом заједниш тва, м ањ е je споран,

тврде у ситним партијам а

укљ ученим у разговоре о

укрупњ авањ у, од ф орм и-

рањ а предизборних листа

на којим а су Д раган Т о-

доровић и С иниш а К ова-

чевић, на пример, испо

beogradski nedeljnik nin br.3398.pdf

Documents