S A D R @ A J

BESEDA NA SVETOG VELIKOMU^ENIKA DIMITRIJA . . . . . . . . . . . . . . . 7

SVETI RATNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 @ITIJE SVETOG VELIKOMU^ENIKA DIMITRIJA . . . . . . . . . . . . . . 35 KULT SVETOG DIMITRIJA . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 O SLAVI ILI KRSNOM IMENU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

01.

02.

03.

04.

BESEDA NA SVETOG VELIKOMU:ENIKA DIMITRIJA

A знате ли, браћо, шта je врхунац људског слепила, слепила неизрецивог, знате ли? Када y човеку ослепе све очи душе, очи срца, очи тела, када убијајући вас христоносце, вас богоносце, вас духоносце, буду мислили да Богу добро чине. „Изгониће вас из зборница; доћи ћe време кад ћe сваки који вас убије мислити да Богу службу чини” 20. Доћи ће време, одавно je дошло и сада je. Гле, и данас хришћане гоне и муче као што су некад незнабошци и цар Максимијан гонили и мучили светог славног великомученика Димитрија. Зар данас не мрзе, зар данас не гоне Господа Христа? О, мрзе Га и гоне вештији од незнабожачких царева. Зар не гони Господа Христа свештеник који несвештено живи и несвештено служи? О, мучи Га и гони и изгони из душе својих парохијана. Зар не мучи, зар не гони Господа Христа судија из суда који неправедно суди и осуђује? Зар не мучи, зар не гони Господа Христа из душе својих држављана државник који безбожно влада? Зар не мучи, зар не гони Господа Христа трговац који непоштено тргује? Зар не мучи, зар не гони Господа Христа лекар који несавесно лечи? Зар не мучи, зар не гони Господа Христа из детињих душа наставник који неверје проповеда?

Гониоци Христа, пребројте ce! Данас вас je више него за време незнабожачких царева. Нека вас je милион милиона, ипак je један хришћанин јачи од свију вас, јер Бога y себи носи, јер ce Бог из њега бори са вама. A ко ће Бога победити, ко ће хришћанина богоносца победити? Нека ce деси и то чудо, да сви пређу y табор Христових гонитеља и да y свету остане само један хришћанин, ипак ће oн један однети победу над свима њима, јер je y њему Непобедиви Победник - Господ Христос. Пошљи хиљаду смрти против њега, и он ће их све сатрти. Пошљи легион ђавола, и он ће их све y прах развејати.

Тако ce борио свети Димитрије и победио моћног цара Максимијана. Бори ce и ти тако и победићеш све гониоце Господа Христа.

Из беседе Аве Јустина одржане на Светог великомученика Димитрија, 1964. године у манастиру Ћелије

A nikome ne vra}ajte zla za zlo; promi{qajte o tome {ta je dobro pred svim qudima.Ako je mogu}e, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim qudima.Ne osve}ujte se za sebe, qubazni, nego podajte mesto gnevu, jer stoji napisano: Moja je osveta, ja }u vratiti, govori Gospod.Ako je, dakle, gladan neprijateq tvoj, nahrani ga; ako je `edan, napoj ga; jer ~ine}i to ugqevqe ogweno skupqa{ na glavu wegovu.Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.

Poslanica Rimqanima 12, 17-21.

10

11

RAT [01. 01]

Rat je naj`e{}i oblik sukoba me|u qudskim zajednicama. Ciqevi rata mogu biti razli~iti i kre}u se od prisiqavawa neprijateqa na prihva-tawe odre|enih uslova, pa sve do potpunog uni{tewa naroda koji se smatra neprijateqskim.

Verovatno najpoznatija definicija rata poti~e od ~uvenog nema~kog teoreti~ara fon Klauzevica i glasi: rat nije ni{ta drugo do dr`avna politika produ`ena drugim sredstvima. Klauzevic u svojoj kwizi O ratu pi{e i: Rat je, dakle, akt sile kojim protivnika treba da prisilimo na pot~iwavawe na{oj voqi.

Sveti Nikolaj Srpski napisao je: Glavni uzrok rata jeste u oholosti ~oveka prema ~oveku i oholosti naroda prema narodu. Od oholosti pomra~ava se um, te qudi ne vide Boga. A ~im qudi izgube Boga iz vida, gube svest o tome da je svaki ~ovek svakome ~oveku brat.

Na osnovu celokupne istorije ratovawa mo`e se re}i da je rat mani-festacija uglavnom onog najgoreg u qudskom dru{tvu. Po{to rat do iz-vesne mere podrazumeva amnestiju za ono {to pojedinci u ime svoje za-jednice ~ine, u ratu se de{avaju i najzverskiji zlo~ini, ispoqavaju se surovosti te{ko pojmqive qudskom umu.

Kako u ratu postoje najmawe dve strane, naj~e{}e je jedna odgovorni-ja za rat od druge. U ratu je uvek neko prisiqen da se brani ili da nekog drugog brani od zla. Ova dvojakost motiva koja se javqa u slu~aju ratovawa, onemogu}uje da u~estvovawe u po definiciji neprihvatqivom doga|awu kao {to je rat, opi{emo i vrednujemo iskqu~ivo crno-belo.

Moderni rat wSnimak po`ara posle udara

NATO aviona iz vazduha na rafineriju u Novom Sadu,

1999. godina.

Razvoj tehnologije doveo je do toga da se rat mo`e voditi prakti~no iz foteqe.

Hladna preciznost kojom je mogu}e sa sigurne udaqenosti, uz pomo} superiorne

ratne tehnike, uni{titi prakti~no sve ciqeve, a pogotovo civilne, juna{tvo

danas ~ini izli{nim.

w Surovost gra|anskog rata

Gernika, uqe na platnu Pabla Pikasa, iz 1937. godine, nalazi se u Muzeju moderne umetnosti u Wujorku.

Neprevazi|en prikaz ratnih u`asa. Ovo Pikasovo remek-delo inspirisano je bombardovawem baskijskog centra, gradi}a Gernike, 26. aprila 1937. u vreme [panskog gra|anskog rata. Nema~ka eskadrila koja je u~estvovala u ratu u [paniji na stra-ni generala Franka, napadom na Gerniku napravila je probu pred vazdu{ne bitke Drugog svetskog rata. Ciq ovog vazdu{nog napada bio je da se velikim razarawem, kao i velikim brojem civilnih `rtava demorali{u snage republikanaca i naroda koji ih je podr`avao. Iako nije ni prvi ni najve}i vazdu{ni napad na civilno stanovni{tvo, bombardovawe Gernike je, zahvaquju}i Pikasovom geniju i iskrenoj potresenosti doga|ajem, postalo simbol ratnih razarawa uop{te.

w Bog rata Arej u punom naoru`awu, kerami~ka posuda, 510. godina pre Hrista, Arheolo{ki muzej, Firenca.

Arej, bog rata u gr~koj mitologiji, zapravo bi se mogao nazvati de-monom surovog rata, krvoproli}a. Po mitologiji Arej je sin vladaju}eg para olimpskih bogova Zevsa i Here, a pratili su ga wegovi sinovi sa bogiwom Afroditom, Dejmos i Fobos koji su {irili strah i stravu. Od demona uz wega su i{le i bogiwe Erida (Nesloga) i Enio (Bes). Gr~ki mitovi govore da Areja nisu voleli ni qudi ni bogovi.

Pokoq dece w Pokoq vitlejemske dece, deo reqefa na zabatu portala severnog bo~nog broda

crkve Notr Dam u Parizu, XIII vek.

Bez obzira na sve ratne kodekse, u ratovima uvek stradaju i nedu`ni - starci, `ene, deca. Irodov zlo~in nad nevinom decom predstavqen je ovde

kao prizor iz nekog od mnogobrojnih ratova vo|enih u sredwem veku, a, na`alost, sli~ni

prizori ponavqaju se kroz istoriju do danas.

12

w Tanasko Raji}Pogibija Tanaska Raji}a na topu, Rihard Puhta, 1862, Narodni muzej, Beograd.

Veliki srpski junak iz vremena Prvog srpskog ustanka protiv Turaka. Ro|en u selu Stragari pod Rudnikom, 1754. godine. Sa Kara|or|em i drugim {umadijskim hajducima u~estvovao u mnogim suko-bima s Turcima. U Prvom ustanku, 1804. godine, posebno se istakao u bici na Rudniku, a zatim u bici pod Crnim vrhom kod Jagodine. U Drugom srpskom ustanku koji je podignut pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a, Tanasko Raji} je, kao kapetan ustani~kih snaga, 1815. godine po{ao da protera Turke iz ^a~anske nahije. Aprila meseca do{lo je do odlu~uju}e bitke na brdu Qubi}u. Tanasko je neustra{ivo komandovao baterijom topova sve dok ga Turci nisu opkolili i isekli sabqama. Srbi su zahvaquju}i wegovom juna{tvu ipak dobili taj boj.

PO{TOVAYE JUNAKA [01. 02]

Osim manifestovawa onog najgoreg, u ratu se ponekad ispoqavaju i neke od najboqih qudskih osobina, koje su u miru ~esto prikrivene, skoro umrt-vqene. Juna{tvo, hrabrost koja ide do spremnosti da se sopstveni `ivot svesno izlo`i smrtnoj opasnosti i da se `rtvuje za druge, oduvek je bilo ceweno u svim civilizacijama kroz istoriju. Juna{tvo je uvek podvig. Kako se ka`e - samo se budale ne pla{e, a junaci su oni koji savladaju strah. Stari narodi ~esto su svojim junacima dodavali mitske dimenzije, ~ak ih i obogotvoravali. Oni koji nisu pokazivali strah pred smr}u, koja je iz-vor svih strahova i najgori neprijateq qudskog roda, starim su narodima li~ili na bogove.

Posebno je bilo ceweno juna{tvo u ratu. Juna{tvo u ratu nije samo indi-vidualni ~in. Ti~e se cele zajednice ispred koje se junak bori. Junaci su po pravilu i za{titnici slabih.

Tamo gde ima juna{tva, zlo je podanik; tamo gde nema juna{tva, zlo je su-veren, ka`e sveti vladika Nikolaj.

13

w Teodor StratilatSveti Teodor Stratilat sa `itijem, ruska ikona s kraja XV veka, Muzej istorije i arhi-tekture, Novgorod, Rusija.

Sveti velikomu~enik Teodor Stratilat, vojvoda rimski, u vojsci cara Likinija, i gradona~elnik grada Iraklije. Rasturio je mnogobo`a~ke idole od srebra i zlata, i razdao komade od wih siromasima. Mnoge je obratio u veru Hristovu. Po nare|ewu cara Likinija najpre bi {iban, potom bi dignut na krst i sav strelama izre{etan. Najzad ma~em pose~en. Za sve vreme mu~ewa sveti Teodor je neprestano govorio: ÑSlava Tebi, Bo`e moj, slava Ti!” On se smatra za{titnikom vojnika koji ga prizivaju u pomo}. Wegove ~udotvorne mo{ti prenete su iz Evhaite u Carigrad i sahrawene u crkvi Vlaherni.

w AhilUmiru}i Ahil, skulptura Ernesta Hertera, nalazi se na Krfu, Gr~ka.

Veliki gr~ki mitolo{ki junak, jedan od glavnih likova Homerove Ilijade, sin tesal-skog kraqa Peleja i bogiwe Tetide, Zevsov praunuk. Ahil je primer kako se velikim junacima dodequju bo`ansko poreklo i atributi. U toku opsade Troje bog Apolon je pomogao Parisu da ustreli Ahila u petu, jedino rawivo mesto na wegovom telu.

Neznani junak wSpomenik Neznanom junaku na Avali pored Beograda, rad

Ivana Me{trovi}a, podignut 1938. godine.

Verovatno da me|u hiqadama ratnika poginulih u borbi i sah-rawenih u masovnim grobnicama ima i ve}ih junaka od

onih koje istorija pamti.

14

HRI{"ANSTVO I RAT [01. 03]

Novi zavet objavio je qubav koja u potpunosti nadilazi obi~no qudsko poimawe sveta i qudskog dru{tva.

^uli ste da je kazano: Qubi bli`weg svog, i mrzi na neprijateqa svog.A ja vam ka`em: qubite neprijateqe svoje, blagosiqajte one koji vas kunu,

~inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima...

Matej 5, 43-45. Svaki hri{}anin du`an je da zaustavi umno`avawe zla na zemqi i zato

nikako na zlo ne sme da uzvrati zlom. ^ak i u slu~aju da neko zapreti wego-vom `ivotu on ima izbora samo da postrada ili da se ukloni od opasnosti. Jedino tako mo`e se zadobiti qubav koja je Bo`ji na~in postojawa. Zlo se mo`e pobediti samo dobrim, nadrazumskom qubavqu.

Me|utim, kqu~no pitawe za hri{}ansko shvatawe rata je {ta hri{}anin treba da u~ini kad neko zapreti `ivotima wegovih bli`wih? Jer Gospod nam govori i:

Od ove qubavi niko nema ve}e, da ko `ivot svoj polo`i za prijateqe svoje.Jovan 15, 13.

Ako je u ranom hri{}anstvu protivqewe svakom ratu potpuno, pre-stankom progona i prihvatawem Crkve od strane Rimske dr`ave, kao da se za~iwe pukotina u do tada mono-litnom stavu. Ve} od IV veka neki od crkvenih pisaca, me|u prvima Amvrosije Milanski i Avgustin, po~iwu da prave razliku izme|u Ñosvaja~kog rata”, Ñpravednog rata”, Ñrata kao istorijske nu`nosti”, Ñrata kao Bo`je kazne”... 15

Sveti ratnici u Pe}koj patrijar{iji w

Freske oko ulaza u crkvu Svetog Dimitrija, 1565, priprata arhi-episkopa Danila II, Pe}ka patrijar{ija,

Kosovo i Metohija, Srbija.

Sveti ratnici nalaze se u dowoj zoni fresaka, oko samih vrata. ^uvaju ulaz u crkvu. Sveti Dimitrije je iznad samih vrata. Ra{irenih ruku do~ekuje sve

koji dolaze, ali ne ispu{ta oru`je.

Rat na nebu wDrvorez iz Apokalipse,

Albreht Direr, 1498. godina.

Praobraz svakog rata na zemqi. Sveti arhangel Mihail sa svojom an|eoskom vojskom pobe|uje Satanu u obliku zmaja. Stvoren sa slobod-nom voqom, kao i ostali an|eli i qudi, prvi i najdivniji od an|ela,

Lucifer, pogordio se i podigao rat protiv Boga. Na ~elu vojske an|ela vernih Tvorcu, arhangel Mihail zbacio je pobuwene an|ele predvo|ene

Luciferom (Satanom) sa Neba, iz blizine Bo`je, u paklenu tamu.

w Hristos sa ma~emHristos Pantokrator sa ma~em, manastir De~ani, XIV vek.

Malo je re~i u Svetom pismu Novog zaveta koje su zadale toliko muka tuma~ima: ÑNe mislite da sam ja do{ao da donesem mir na zemqu; nisam do{ao da donesem mir nego ma~. Jer sam do{ao da rastavim ~oveka od oca wegovog i k}er od matere wene i snahu od svekrve wene: I neprijateqi ~oveku posta}e doma{wi wegovi. Koji qubi oca ili mater ve}ma nego mene, nije mene dostojan; i koji qubi sina ili k}er ve}ma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne po|e za mnom, nije mene dostojan. Koji ~uva du{u svoju, izgubi}e je; a koji izgubi du{u svoju mene radi, na}i }e je.” (Matej 10, 34-39)

Kain i Aveq wKain ubija Aveqa, inicijal iz sredwovekovnog

zapadnog rukopisa.

Praobraz svakog ubistva. Posle prvorodnog greha, otpadawa qudi od Boga i zatvarawa u sebequbivu ograni~enost koja nosi smrtnost, ve} u drugoj generaciji dolazi do ubistva. Jedan Adamov i Evin sin zbog

zavisti ubija drugog.

1�

Vaskrsewe w Silazak u ad, freska u crkvi Svetog Georgija, Kurbinovo, Makedonija, 1191. godina.

ÑA an|eo odgovaraju}i re~e `enama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tra`ite. Nije ovde: jer ustade kao {to je kazao. Hodite da vidite mesto gde je le`ao Gospod. I idite brzo i recite u~enicima Wegovim da ustade iz mrtvih. I gle, On }e

pred vama oti}i u Galileju; tamo }ete Ga videti. Eto, kazah vam. I izi{av{i brzo iz groba, sa strahom i rado{}u velikom pohita{e da jave u~enicima Wegovim. A kad i|ahu da jave u~enicima Wegovim, i gle, srete ih Isus govore}i: Radujte se! A one

pristupiv{i, uhvati{e se za noge Wegove i pokloni{e Mu se.” (Matej 28, 5-10)

w Smrt na krstu Raspe}e, freska u manastiru Studenica, 1208/9.

ÑPosle toga, znaju}i Isus da se ve} sve svr{ilo, da se sasvim ispuni Pismo re~e: @edan sam. Staja{e pak sud pun octa; i oni napuni{e sun|er octa, i nataknuv{i na trsku, prineso{e ustima Wegovim. A kad Isus okusi ocat re~e: Svr{i se! I prekloniv{i glavu, predade duh.” (Jovan 19, 28-30)

Izdaja w Judin poqubac, freska

u crkvi Bogorodice Perivlepte, 1295. godina,

Ohrid, Makedonija.

ÑI rekav{i ovo Isus izi|e s u~enicima svojim preko potoka

Kedrona gde be{e vrt, u koji u|e On i u~enici Wegovi. A Juda, izdajnik Wegov, zna{e ono mesto; jer se Isus ~esto

skupqa{e onde s u~enicima svojim. Onda Juda uze ~etu i od glavara sve{teni~kih i

fariseja momke, i do|e onamo s fewerima i sa sve}ama i s

oru`jem.” (Jovan 18, 1-3)

17

Nov odnos Crkve i dr`ave, koji je u prvim vekovima posle Hrista bio nezamisliv, doneo je Crkvi mnoga isku{ewa. Moglo bi se mnogo diskuto-vati o tome da li je Ñula`ewem u brak” sa dr`avom Crkva vi{e dobila ili izgubila.

U vremenu naglog, i u mnogo ~emu samo formalnog {irewa Crkve u Rim-skom carstvu, veliki broj vatrenih hri{}ana odlu~io je da se povu~e iz sveta u svojevrsne Ñpustiwske laboratorije” u kojima }e se Ñunutra{wim naporima” boriti protiv zla. Za one hri{}ane koji su ostali u svetu, odnos prema zlu i ratu postajao je sve slo`eniji. [irewe Vizantijskog carstva po~elo je da se poistove}uje sa misijom, a odbrana Carstva sa od-branom hri{}anstva. Poredak u carstvu vi|en je kao od Boga dat i kao ta-kav zaslu`ivao je odbranu.

Kako je vreme odmicalo, sve je jasnije postajalo da, pogotovo u novim okolnostima, napetost izme|u zapovesti o qubavi prema neprijateqima i ostvarewa najve}e qubavi davawem `ivota za bli`weg ne mo`e do kraja biti razre{ena.

U pravoslavqu se ~uva svest o tome da je ~ovekova sloboda najve}i dar od Boga. Upravo ~ovekova sloboda najboqe odra`ava obraz Bo`ji, ali mu istovremeno donosi veliku i te{ku odgovornost. Kako }e ko reagovati u odre|enoj kriti~noj, pa i ratnoj situaciji, zavisilo je i zavisi od mu~nog izbora koji se, kad su hri{}ani u pitawu, rukovodi samo qubavqu.

Opstajawe u slobodi i qubavi formira ~ovekovu li~nost. Re{ewe prob-lema odnosa prema ratu, koji je za hri{}ane uvek bio i ostao velika tragedi-ja, ne mo`e se na}i u pravilima - kako bi to htele neke savremene sekte

ili predstavnici ta-kozvanih Ñhri{}an-skih denominacija” - ve} samo u li~nostima svetih koji su kroz istoriju ovaj problem re{avali svedo~e}i do kraja svoju veru, svesno i spremno pola`u}i svoj `ivot Ñza bli`we svoje” i ostaju}i, time, u Hristu, u Crkvi.

SMISAO |RTVE U PRAVOSLAVQU [01. 04]

18

19

SVETI MU:ENICI [01. 05]

Hri{}anski mu~enici svedo~ili su svoju veru tako {to su bili sprem-niji da umru nego da se odreknu wene blagodatne sile. Sveti mu~enik je neko ko zna da se nalazi na sredini izme|u dva plana postojawa. Smrt je za wega prolaz ka ve~nosti. Otuda je jasno da Hristov mu~enik u stvari nije heroj, ve} pre svega svedok svoje vere. On svojim ~inom potvr|uje proslavqewe `ivota nad smr}u, pobedu koju je Hristos doneo. Zato sveti mu~enici ima-ju toliki zna~aj i u`ivaju tako visoko mesto u spomenu Crkve. Wihovo svedo~ewe je dokaz najva`nije tvrdwe hri{}anske vere: one o vaskrsewu i projavi `ivota budu}eg veka.

Mnogobrojni mu~enici nisu umirali za Hrista i wegovo u~ewe, ve} su umirali sa Hristom, uzimaju}i voqno u~e{}e u wegovoj pobedi nad smr}u. Ova pobeda traje kroz sva pokolewa Crkve, do kraja vremena. U opisima stradawa ranih hri{}ana nema mnogo emocija niti odu{evqewa, ali svaka wihova re~ odi{e tvrdim ube|ewem: smrt je nadvladana i pora`ena u Hristovom vaskrsewu. Opasnosti, pretwe smr}u, progoni koje je Crkva podnosila pre nego {to je u{la u zagrqaj sa dr`avom, nisu mogli da po-kolebaju verne. Oni su se svagda opomiwali re~i Gospoda Hrista: Ovo sam vam kazao, da u meni mir imate. U svetu }ete imati `alost; ali ne bo-jte se, ja sam pobedio svet (Jevan|eqe po Jovanu 16, 33). Upravo su u takvom polo`aju Crkve mu~enici i videli najve}i zalog pobede, ujedno i dokaz da se oni sami, u obra~unu `ivota protiv smrti, bore na pravoj strani.

Ako su u vreme cara Konstan-tina prestali progoni hri{}ana od strane dr`ave, nisu prestala i isku{ewa koja su donosili ratovi. Pretwe hri{}anima od pripadni-ka drugih vera nisu prestale ni do danas, a mnogobrojni su, na`alost, bili i ratovi vo|eni izme|u dr`ava koje su se nazivale hri{}anskim.

Bogorodica izme|u svetih ratnika w

Bogorodica na prestolu izme|u svetog Teodora i svetog Georgija, ikona iz VI veka,

manastir Svete Katarine, Sinaj.

Sveti mu~enici u`ivaju najvi{e dostojanstvo u Crkvi, od samih wenih po~etaka.

w Mu~ewe svetog Georgija Detaq sa `itijske ikone svetog Georgija, 1701. godina, manastir Bogorodice Balamandske, Liban.

Polagawe svog `ivota za istinu Hristovih re~i bilo je i ostalo najverodostojnije svedo~ewe te istine. ÑAko vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas. Kad biste bili od sveta, svet bi svoje qubio, a kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet. Nije sluga ve}i od gospodara svoga. Ako mene goni{e, i vas }e goniti; ako moju re~ odr`a{e, i va{u }e odr`ati.” (Jevan|eqe po Jovanu 15, 18-20)

w Mu~enici i ratnici ^etrdeset mu~enika iz Sevastije i sveti ratnici, triptih od slonova~e, Carigrad, X vek.Nalazi se u muzeju Ermita` u Sankt Petersburgu.

I svetih ~etrdeset mu~enika iz Sevastije (koji se slave 22. marta – Mladenci) tako|e su bili ratnici, vojnici, ali su u potpunosti odbacili svoj vojni~ki poziv i poslu{nost svojim stare{inama i samom caru, po{to su kao jedinog cara prihvatili Hrista.

w Mo{ti mu~enika Kov~e`i} sa delom mo{tiju svetog Georgija, crkva Svetog Georgija, Stari Kairo, Egipat.

Od po~etka su hri{}anski hramovi, kako u prenesenom, tako i u bukvalnom smislu, podizani na mo{tima mu~enika. Crkva i danas, posle mnogo vekova pola`e mo{ti u temeqe svojih zdawa. Deli}i mo{tiju ugra|uju se u kamenu plo~u ~asne trpeze, u{ivaju se u antiminse na kojima se slu`i sveta liturgija. Mo{ti ili delovi mo{tiju izla`u se u crkvama kao materijalna veza sa svetiteqem koji je ve} u budu}em Carstvu Bo`jem. Nekim svetiteqima Bog daruje i dar isceqi-vawa koji deluje i preko svetiteqevih mo{tiju.

20

SVETI RATNICI [01. 06]

Sam pogled na crkveni kalendar uveri}e nas da je u wemu veliki broj ratnika. Obi~nih vojnika, ali i vojskovo|a, kraqeva i careva. Mo`e se re}i da su osim monaha i sve{tenika ratnici kao poziv najbrojniji me|u svetiteqima.

U periodu rane Crkve, ~im bi vojnik postao hri{}anin, prestajao bi da bude vojnik, jer je to bilo nespojivo sa verom koju je prihvatao. Ranohri{}anski pisac Tertulijan (II-III vek) izri~ito ka`e:

Kada je od nekog hri{}anska vera bila primqena i ozna~ena, ili se vojni~ka slu`ba mora napustiti odmah, kao {to su mnogi u~inili, ili se mora pribegavati raznim uvijawima, da se ne bi {to u~inilo protiv Boga.

Kasniji razvoj zajedni~kog puta Crkve i dr`ave vratio je dostojanstvo vojni~kom pozivu. Ve} sveti Atanasije (IV vek), govore}i o relativnom va`ewu nekih pravila i uputstava za duhovni ̀ ivot, koristi kao pore|ewe slede}e re~i:

... Tako, ubijati nije dopu{teno, ali ubijati u ratu neprijateqe i za-konito je i dostojno pohvale, i radi toga koji se odlikuju u ratu udosto-javaju se velikih po~asti i spo-menici im se podi`u, koji kazuju wihova slavna dela.

Vremenom, kada su do{le epo-he ratova sa nevernicima koji sve silnije nasr}u na granice hri{}anskih zemaqa, ratnici koji `rtvuju `ivot za odbra-nu slabih i neza{ti}enih sve ~e{}e bivaju prepoznati u Crk-vi kao sveti.21

Sveti Georgije, Teodor i Dimitrije w

Ikona iz XIII veka, manastir Svete Katarine, Sinaj.

Predstavqawe svetih ratnika u razli~itim periodima istorije razlikovalo se i prema trenutnom izgledu ratnika. Najva`niji deo

ratne opreme (bez obzira na epohu), predstavqalo je ono oru`je zbog kojeg su na kraju odbacili sva

ostala – krst Hristov.