Beta - raspad

• Pod pojmom Beta - raspad podrazumevaju se tri vida nuklearnih transformacija:– Elektronski Beta - raspad– Pozitronski Beta - raspad– Elektronski zahvat (e-zahvat)

Elektronski Beta - raspad (β¯ -raspad)

• Kada se Beta - raspad odvija putem emisije elektrona onda dolazi do procesa koji se simbolicki moze predstaviti kao:

n→ p + e¯ + v_

• Neutron (n) se transformise u proton (p), elektron (e¯) i antineutrino (v)

Neutrino je cestica koja postoji samo u stanju kretanja, nema naelektrisanje I krece se brzinom svetlosti. Antineutrino je anticestica neutrina. Njihov spin je 1/2.

• Proton koji je nastao u datoj transformaciji ostaje u jezgru, tako da se posle raspada dobija novo jezgro ciji se redni broj poveca za jedan I koje je stabilnije od prethodnog jezgra.

Pre β- raspada Posle β- raspada Posle γ-raspada

Pozitronski Beta raspad

• Prilikom ovog raspada oslobadja se pozitron (e ) tako sto postoji suvisan proton koji se pretvara u neutron, pozitron I neutrino:

+

• Proton se transformise u neutron uz oslobadjanje pozitrona I neutrina. Redni broj jezgra se smanjuje za jedan u odnosu na maticno jezgro.

• Za razliku od α - cestica koje imaju prekidan, linijski energetski spektar β- cestice imaju neprekidni karakter.

Povrsina obuhvacena krivom i apscisnom osom odgovara ukupnom broju cestica koje ispusta u nekom intervalu vremena β- radioaktivni element. Ovde se razmatra samo kineticka energija elektrona (pozitrona). Emax je karakteristicna za svaki β- radioaktivni element

• Ukupna energija koju izgubi jezgro pri beta- raspadu jednaka je Emax ali se ona na razlicite nacine rasporedjuje izmedju elektrona(pozitrona) i antineutrina (neutrina).

Ee + Ev = Emax

Hipoteza o postojanju neutrina I antineutrina razresila je teskocu koja se odnosila na spin jezgra. Ovde vaze zakoni odrzanja kolicine naelektrisanja, masenog broja I spina!

Elektronski Beta- raspad →

Pozitronski Beta- raspad→

Elektronski zahvat(e- zahvat)

• U ovom procesu jezgro apsorbuje jedan od K-elektrona, redje L ili M- elektrona, pa se jedan od protona pretvara u neutron I ispusta pri tome neutrino:

p + e¯ → n + v

• Novonastalo jezgro u procesu elektronskog zahvata ima redni broj umanjen za jedan, a maseni broj nepromenjen.

• Upraznjena mesta u elektronskom omotacu stvorena elektronskim zahvatom jezgra popunjavaju se elektronima iz visih energetskih nivoa, sto uslovljava pojavu karakteristicnog rendgenskog zracenja.

Hvala na paznji!