10. april 2017. godine

BETA/VOICE/KURIR/BLIC/NOVI

MAGAZIN/B92

Ranka Savić: Ko ne plaća zarade i doprinose treba

da ide u zatvor

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić izjavila je da Krivičnim

zakonikom mora da se propiše zatvorska kazna do pet godina za one poslodavce koji ne plaćaju zarade i

doprinose zaposlenima.

"Zemlje Evropske unije su ovaj problem rešile upravo na ovaj

način, na primer Nemačka, koja predviđa kaznu do pet godina

zatvora", kazala je Ranka Savić za Vojvođanski istraživačko-

analitički centar (VOICE, www.voice.org.rs).

Dodala je da je Srbija jedna od retkih država u kojoj poslodavci

mogu da ne uplaćuju poreze i doprinose, ali i plate zaposlenima i

da za to ne odgovaraju, dok se teret njihovog "nemara i

bezobrazluka" prebacuje na poreske obveznike, koji plaćaju

socijalni mir iz budžeta.

"Kontrola uplate poreza i doprinosa je u nadležnosti Poreske uprave. Sva odgovornost za nečinjenje je na

njima. Čim konstatuje da se duže od tri meseca ne uplaćuju porezi i doprinosi, oni moraju da izvrše

inspekciju, alarmiraju resorna ministarstva i preduzmu kazne koje im nalaže zakon", navela je Ranka Savić.

Iz Poreske uprave za VOICE nisu odgovorili na pitanje da li je ijedan poslodavac odgovarao zbog rupa u

stažu i na koji način, kao i kako se došlo do toga da se zbog nesavesnih poslodavaca plaćaju milijarde dinara

iz budžeta, a da nekim radnicima godinama nisu uplaćivani predviđeni doprinosi.

Ranka Savić je ranije iznela procenu prema kojoj u Srbiji između 300 i 320 hiljada ljudi ne prima redovno

plate, dok je prema podacima ASNS-a, država od 2003. do 2013. godine za povezivanje staža radnicima

dala 60 milijardi dinara.

Predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković, koji je nekada bio i član Upravnog odbora PIO fonda,

rekao je da nikada nije objavljen spisak institucija, organizacija, preduzeća, privatnih ili javnih ustanova u

kojima se negovala praksa neuplaćivanja staža, već bi zaposleni to saznali tek u trenutku kada počnu da

prikupljaju dokumentaciju za penziju.

"To je oproban manir nezameranja, produžavanja plaćanja dubioza, pogrešnih i neproverenih subvencija

prijateljima, neisplaćivanja penzija, a sve to na kraju završi kao trošak poreskih obveznika. To je nešto što,

praktično, pokazuje da se kod nas javni sektor, javna svojina i javni interes tretira kao Alajbegova slama: to

se može, to se sme, to se može politički pokriti", rekao je Stojiljković.

Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da je u pitanju sistemska greška koju poslodavci koriste, a koju bi

upravo sistem morao da spreči.

"Mislim da bi sistem mogao da spreči ako ima volje i želje da se to uradi. Država mora da uspostavi tu

kontrolu, kao što smo nekada imali u vreme SDK. Kako je moguće da, recimo, pet godina neko drži radnike

i obavlja posao, a ne uplaćuje svoje obaveze", kazao je Stamenković i upitao da li je ikada iko zbog toga

kažnjen.

"Ona firma koja ne ispunjava te obaveze, zatvoriti joj vrata, kao što zatvore vrata trafici ili mesari koja ne

izdaje fiskalne račune. Prvi put, recimo, na mesec dana, drugi put definitivno. I još, zbog neispunjenja tih

obaveza, morala bi da postoji i jasno zakonski definisana kazna za gazdu. Da bude dodatno kažnjen",

poručio je Stamenković.

On je rekao da bi morala da se obrazuje, pri poreskoj upravi ili samostalna, agencija koja će imati pravo da

vrši tu kontrolu.

"Kada je postojala SDK, ona je imala funkciju platnog prometa, ali je imala i funkciju kontrole uplaćivanja

tih obaveza. Jednostavno, niko nije mogao da vrši platni promet, da isplati plate dok nije namirio porez. I

treća je bila njena statistička uloga. Mi smo to ukinuli onako brzopleto, platni promet prebacili u banke, a

ovo drugo praktično niko ne radi", upozorio je Stamenković.

Sa druge strane, u PIO fondu su objasnili da je uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje trajna

zakonska i isključiva obaveza poslodavca, koja ne zastareva.

"Ukoliko poslodavac ne izmiruje svoje obaveze, osiguranici bi trebalo da se obrate inspekciji rada,

finansijskoj inspekciji i na kraju nadležnom sudu, kako bi ostvarili svoja prava iz radnog odnosa", naveli su

u PIO fondu.

Moraju da rade za socijalnu pomoć - efekti mere

nepoznati

Dve i po godine od kada je doneta uredba da korisnici

socijalne pomoći moraju da rade kako bi ostvarili pravo

na novčanu nadoknadu još uvek ne postoje jedinstveni

podaci o efektima ovog dokumenta za koji se govorilo da

će pomoći najugroženijim građanima da dođu do stalnog zaposlenja.

Kada je 2014. uredba stupila na snagu ministar rada Aleksandar Vulin kazao je da ona predstavlja vid radne

aktivacije koji će pomoći korisnicima socijalne pomoći da nađu posao. U Ministarstvu rada podatke o tome

koliko je ljudi radilo na osnovu uredbe, u kojim opštinama i koliki broj njih je pronašao posao na ovaj način

nemaju. Kako objašnjavaju, te informacije imaće tek kada stignu odgovori iz centara za socijalni rad kojima

su prosleđeni upitnici o merama socijalne uključenosti.

Ipak, primer Beograda dovodi u pitanje ostvarivost proklamovanih ciljeva. U Gradskom centru za socijalni

rad kažu za Danasa da je do sada u toj ustanovi 21 korisnik socijalne pomoći potpisao ugovor o volontiranju

sa JKP "Mladenovac" na osnovu uredbe, a da je jedna osoba na taj način zasnovala stalni radni odnos. Ostali

su bili angažovani na tri meseca po ugovoru o volontiranju na poslovima ulične higijene i tehničke podrške

administraciji.

Uredba je do sada selektivno primenjivana od opštine do opštine a minister Vulin krajem 2016. rekao je da

će ove godine biti donet Zakon o socijalnoj zaštiti "koji će uvesti radnu aktivaciju ljudima koji su u stanju

socijalne potrebe da radom promene svoj položaj". Komentarišući ovu najavu Gordana Matković,

programska direktorka Centra za socijalnu politiku i nekadašnja ministarka za rad, kaže za Danas da je

aktivna socijalna politika deo reformi svuda u svetu, ali da mora da se zna koje mere obuhvata, kako se

sprovode, i šta pokazuje njihova analiza - koliko ostvaruju željene ciljeve.

- Ako na primer imate opštinu koja ima malo sredstava a veliki broj starih siromašnih domaćinstava u

ruralnim područjima, obaveza radno sposobnog korisnika socijalne pomoći može da bude da im dva-tri puta

nedeljno recimo cepa drva. To bi bio jedan od uobičajnih vidova aktivne socijalne politike - kaže Matković.

Na pitanje da li bi to bila zloupotreba sagovornica Danasa odgovara da društvo daje novac da bi neko ko

nema posao mogao da zadovolji osnovne potrebe, te da je normalno očekivati od korisnika da uradi nešto za

šta opština nema sredstva. Po njenom mišljenju opasno može da bude angažovanje korisnika na poslovima

koje su u nadležnosti javnih preduzeća jer se tako povećava njihova neefikasnost.

- U zavisnosti od toga kako se mehanizam dizajnira, kako napravite šemu sa podsticajima i uslovljavanjima

zavisi da li ćete dobiti zloupotrebe bilo od strane korisnika socijalne pomoći bilo sa druge strane - kaže

Matković, dodajući da je upravo zato neophodna evaluacija svega što se donese, a što često nedostaje u svim

sferama uključujući i socijalnu zaštitu.

Na drugoj strani Ranka Savić ističe da je izjednačavanje rada i socijalne pomoći mešanje dve

nespojive stvari.

- Tačno se zna šta je rad a šta primanje socijalne pomoći u svim uređenim zemljama. Izjednačavati

rad i socijalnu pomoći je potpuno brkanje lončića. Ako se primaoci socijalne pomoći budu evidentirali

kao zaposleni, mi ćemo doći do stope zaposlenosti od deset odsto što mislim da je osnovni cilj

preduzimanja takvih mera - kaže Savić.

Ona dodaje da sve najave lepo izgledaju na papiru ali da su u stvarnosti samo još jedan vid

populizma.

- Ko može da kaže da nije dobro da korisnici socijalne pomoći dođu do posla? Ali pokažite nam

statistiku, ko je od korisnika koji su angažovani po uredbi primljen na određeno i neodređeno vreme.

Svi imaju viška zaposlenih, ko će da prima te ljude u novi radni odnos, takva obrazloženja su

populizam na delu - zaključuje Savić.

Prema podacima Ministarstva za rad u 2016, novčanu socijalnu pomoć koristilo je 106.860 porodica,

odnosno 261.918 osoba među kojima je skoro polovina bila radno sposobnih. Kako kažu od 2014, 43.249

osoba je izjavilo da želi da se uključi u različite vidove aktivacije, koji obuhvataju i radnu aktivaciju ali i

programe obuke isl.

- Radi analize dosadašnjih rezultata sprovođenja mera socijalne uključenosti Republički zavod za socijalnu

zaštitu i Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu sačinili su upitnike namenjene centrima za socijalni rad u

cilju prikupljanja potrebnih podataka. Kada centri za socijalni rad dostave popunjene upitnike imaćemo

pouzdane podatke o broju korisnika koji su bili obuhvaćeni nekim od vidova socijalne uključenosti, pa i

radnom aktivacijom - navode u Ministarstvu.

Ustavnost Uredbe

Kada je 2014. doneta Uredba Komitet pravnika za ljudska prava, zajedno sa Regionalnim centrom za

manjine i Autonomnim ženskim centrom, podneo je inicijativu za ocenu njene ustavnosti kao i zahtev za

obustavu njene primene dok se ne okonča proces pred Ustavnim sudom. Danilo Ćurčić, pravni savetnik u

Jukomu, kaže za danas se US ni po jednom zahtevu do sada nije oglasio, a da su bez efekta ostale i molbe

upućene predsednici US da se ubrza postupanje u ovom slučaju. "Jedino objašnjenje koje smo dobili je da je

predmet u planu rada za naredni period", kaže Ćurčić podsećajući da je u nekim drugim slučajevima Ustavni

sud odlučivao u jako kratkim rokovima, a da u ovom koji se tiče desetina hiljada građana se čeka duže od

dve godine. "Naravno da niko nije protiv rada, odnosno zaposlenja korisnika novčane socijalne pomoći ali

elementarno shvatanje socijalne pravde ide u suprotnosti sa idejom da korisnici novčane socijalne pomoći

koji ne mogu da nađu posao i koji su aktivni na tržištu rada (što je i uslov da bi dobili socijalnu pomoć)

moraju da "rade" besplatno a sve pod pretnjom ograničavanja ili gubitka prava koja im pripadaju. Standardi

koji se odnose na zabranu prinudnog rada ili rada pod pretnjom su u međunarodnom pravu uvedeni još

početkom dvadesetog veka", dodaje Čurčić podsećajući da se pomenuta uredba kosi i sa međunarodnim

koncesijama čiji je Srbija potpisnik.

Svi beže od gladnih radnika

Nakon što se radnik fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke Dragan

Mladenović obesio zbog teške materijalne situacije u koju je zapao zbog neisplaćenih

zarada, radnici ovog pogona su stupili u štrajk.

Vlasnik Goše koja se nalazi u vlasništvu ŽOS Trnave Vladimir Por brže bolje je pripremio prodaju ovog

preduzeća.

- Dugovi Goše više nisu moja stvar, više nije u rukama ŽOS Trnava. Žao nam je, ali srpsko tržište je za nas

neprijatna prošlost. Srpski projekt bio je neuspešan i prodali smo ga prvom mogućem zainteresovanom.

Goša je zrela za stečaj - izjavio je Por za jedan slovački list.

On nije želeo da komentariše navode slovačkog lista da postoje dugovi od 6,8 miliona evra, od čega je 1,8

miliona zakinuto radnicima.

Slovački direktor Ivan Hejmšild izjavio je da je u poslednjih šest godina zaposlenima isplaćeno 77,5 odsto

plata.

Takve navode predsednik štrajkačkog odbora radnika fabrike Milan Vujičić negira.

- To je apsolutno netačno. Meni na ime neisplaćenih zarada poslodavac duguje oko 650.000 dinara, a plata

mi ne prelazi 25.000 dinara. Da su isplaćivali toliko kako kaže, kako bi dug mogao da dogura to tog iznosa -

rekao je Vujičić.

On je istakao da nisu imali nikakav kontakt sa rukovodstvom.

- Niko neće da razgovara sa nama. Nastavićemo sa štrajkom, a ukoliko lokalna samouprava ne dogovori

sastanak sa Ministarstvom privrede ili Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike,

protestovaćemo u Beogradu.To onda neće biti socijalni protest, nego politički. Kad se ode u Beograd, svašta

može da se desi, ja ne mogu da kontrolišem 350 radnika i da garantujem za njih. Dovedeni smo u situaciju

da ne znamo gde smo i nazad nemamo kuda - kaže Vujičić.

Ali, zasad iz države nisu stigle ohrabrujuće reči, pa tako ministar za rad Aleksandar Vulin nema čak ni

informacije o tome da je Goša prodata.

- U pitanju je privatna firma i država ne može da nađe rešenje ni da pokriva dugove privatnog vlasnika. To

jednostavno nije moguće. Ono što je u nadležnosti države, mi možemo da uradimo. Mi možemo da vidimo

da li ima bilo šta što država može konkretno uradi, ali ne možemo da rešimo problem zaostalih zarada od

privatnog poslodavca - rekao je Vulin.

On je istakao da će se raspitati detaljnije o tome ko je nov vlasnik, kakav je ugovor i kakve su njegove

namere.

- Ministarstvo rada je dva puta podnosilo prijave protiv slovačkog poslodavca, ali sudovi nisu reagovali -

rekao je Vulin.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ističe da je država i te kako

imala načina da do ove situacije ne dođe.

- Mi smo reagovali na vreme, pre godinu dana smo kontaktirali i ministarstva rada, finansija i

privrede. U to vreme su oni mogli da reaguju. Nema veze što je privatni poslodavac, on ima obavezu

da isplaćuje zarade, a država ima obavezu da reaguje ako se zarade ne isplaćuju. Mora da se uđe u

preduzeće, da se vidi o čemu se radi, da se podnese prijava protiv poslodavca, a ništa od toga nije

urađeno - kaže Savićeva.

Predsednik sindikata Nezavisnost u Goši Ljubomir Savić ističe da radnici od države ne traže pare.

- Tražimo da nam priznaju fakture za posao koji je urađen, da nam pomognu oko socijalnog osiguranja,

overe knjižica i pomognu oko povezivanja radnog staža. To država može. A što se tiče zarada, njih tražimo

od vlasnika - rekao je Savić i dodao da je generalni direktor firme ostao isti.

- On je ponudio nekim od direktora iz fabrike da preuzme poziciju generalnog direktora na neko vreme dok

se vlasnik ne pojavi, ali niko nije prihvatio. Čekamo da se pojavi novi vlasnik.

RTS/B92 ONLINE

"Svakom radniku dug po 650.000 RSD, nije

rešeno"

Predsednik štrajkačkog odbora Goše Milan Vujičić izjavio je da vlasnik radnicima i dalje duguje po 650.000

do 700.000 dinara i da će verovatno nastaviti štrajk.

Jutros su se sastali radnici fabrike šinskih vozila "Goša" u

Smederevskoj Palanci a na sastanku bi trebalo da odluče da li

će nastaviti štrajk. Iako su zahvalni Vladi za jednokratnu

pomoć kažu da glavnicu duga za zarade moraju da potražuju

od svog poslodavca.

"Evo razgovarao sam sa pojedinim ljudima i oni su svi za to da

se ne nastavi da se radi jer nama poslodavac ništa nije dao. Mi

nemamo ništa od našeg poslodavca. Mi ćemo da dobijemo

knjižice, ali sve zbog Vlade Srbije a ne zbog našeg

poslodavca", rekao je on za RTS.

I dalje se svakom radniku duguje od 650.000 do 700.000 dinara, mi od našeg poslodavca ništa nismo dobili,

kaže on.

Radnici "Goše" su u generalnom štajku već 15 dana, zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, staža koji im

nije uplaćivan četiri godine i zbog neisplaćenih zarada.

Kada je reč o povezivanju staža, tu država ne može da im pomogne bez njihovog vlasnika. Fabrika šinskih

vozila "Goša" u dugovanju je prema državi od pet miliona evra.

Na sednici Vlade danas ili sutra biće doneta odluka o overi zdravstvenih knjižica kao i isplati jednokratne

pomoći u visini od 60.000 dinara linearno za svakog zaposlenog iz robnih rezervi.

VUČIĆ: Mirno spavajte, Merkator S je stabilan

Zaposleni ne treba da brinu za radna mesta, a Vlada će se pobrinuti da novac iz firmi u sistemu „Agrokora“

ne odlazi iz Srbije, poručio Vučić

Svih 8.900 radnika zaposlenih u kompaniji „Merkator S“, koja je deo hrvatskog „Agrokora“, mogu biti

spokojni jer deo te kompanije koja posluje u Srbiji nema probleme kakvi postoje u Hrvatskoj i BiH, poručio

je premijer Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa dobavljačima „Merkatora S“ u Srbiji.

- „Merkator“ najbolje stoji u Srbiji. Vrednost kapitala kompanije „Merkator S“ je 320 miliona evra, a

ukupna dugovanja 140 miliona, od čega je prema dobavljačima 60, a na zalihama ima robe u vrednosti od 80

miliona. Bez obzira na velike probleme koje „Agrokor“ ima u Hrvatskoj, kompanija „Merkator S“ je

stabilna i niko od 8.900 ljudi koji u njoj rade ne treba da brine za svoja radna mesta - rekao je Vučić i

poručio zaposlenima i dobavljačima: „Ljudi, mirno spavajte.“ On je dodao da „Merkator S“ može da nastavi

da posluje stabilno još 100 godina.

On je istakao da u Srbiji ne sme da bude panike i najavio da će Vlada Srbije i Narodna banka danas

pripremiti plan kojim bi se obezbedilo da novac iz kompanija koje su povezane u sistem „Agrokor“ ne

odlazi iz Srbije.

- Mi probleme ovde za sada nemamo, ali nećemo da nam se pojave - istakao je Vučić, dodajući da ga ne

zanima kako će to „neko tamo“ da protumači, jer Vlada odgovara isključivo građanima Srbije.

- Ovde, u Srbiji, država neće puštati blokade, niti bilo šta slično, sve će se isplaćivati kao i do sada - rekao je

premijer i poručio da će u „Merkatoru S“ i dalje biti najbolja roba na rafovima.

Dodaje i da je mučio direktora Seratlića da uzme što više robe iz Srbije, ističući da su srpska preduzeća u

najboljoj situaciji, a neće se dozvoliti da ijedno potone.

Generalni direktor kompanije „Merkator S“ Aleksandar Seratlić rekao je da je sastanak sa dobaljačima bio

pravi način da ta kompanija nastavi da posluje stabilno.

- Srećan sam zbog svojih zaposlenih jer je ovim sastankom Vlada stvorila okvir sigurnosti da „Merkator S“

posluje stabilno - rekao je Seratlić.

Ministar trgovine Rasim Ljajić kaže da će dobavljači, ako budu imali problema sa uplatama i rokovima, to

moći da prijave.

- Dogovorili smo se da probleme rešavamo pojedinačno ako se pojave - kazao je Ljajić. Predsednik PKS

Marko Čadež zahvalio je Vladi što je na problem reagovala izuzetno brzo i sa velikom ozbiljnošću.

Poruka dobavljačima

NASTAVITE DA ISPORUČUJETE ROBU

Predstavnik dobavljača Miroljub Aleksić je kolegama poručio da nastave normalno da rade i isporučuju robu

„Merkatoru S“:

- „Merkator S“ je potpuno zaštićen jer je povezan sa „Merkatorom“ iz Slovenije, koji je u potpunosti

izdvojen i nema nameru da utiče na poslovanje „Merkatora S“.

OPASNOST: Stanove na crno prodaju 242

agencije

Tek svaki deseti licencirani prodavac nekretnina u Srbiji posećivao stručne skupove radi usavršavanja

Čak 242 agencije za promet nepokretnostima u Srbiji prodaju nekretnine na crno, rečeno je na

međunarodnom savetovanju trgovaca nekretninama „Nauči da uspeš“.

- U Srbiji je registrovano 2.200 licenciranih agenata za prodaju nepokretnosti, a 1.500 njih je zaposleno u

agencijama za promet, što daje osnovanu sumnju da i oko 700 trgovaca nepokretnostima ne radi po zakonu -

rekao je Mića Đoković iz nacionalnog udruženja Klaster nekretnina.

Na skupu je rečeno i da je tek svaki deseti licencirani prodavac nekretnina u Srbiji posećivao stručne

skupove radi usavršavanja. Zbog toga, kaže Đoković, u narednom periodu će biti donet predlog da se u

zakon uvede obaveza o redovnom usavršavanju agenata.

- Jedan od važnih problema je što niko nema zbirni podatak koliko je ukupno zaključenih ugovora o prodaji

i iznajmljivanju stanova, kuća, zemljišta, lokala, bilo u toku godine, jer, po zakonu, posrednici ne moraju da

vode takvu statistiku - kažu iz Klastera nekretnina.

Samo trećina porodičnih firmi prepušta

naslednicima posao

Porodične firme u Srbiji nisu dugovečne, a na čelu većine je i dalje prva generacija vlasnika – pokazuje

poslednje i retko istraživanje o njihovom poslovanju. Razloge za to poznavaoci vide u nestabilnom tržištu i

čestim previranjima na ovim prostorima. Za razliku od Srbije, u svetu porodice rukovode najuspešnijim

kompanijama. Za njihov brz rast ključni su bolja poslovna komunikacija i uvođenje mlađih generacija u

posao.

Rukama Maruške Topalović iz Preljine ušivene su kravate i ešarpe koje su, kao deo državnog poklona,

dospele do Vladimira Putina, Angele Merkel, Hilari Klinton. Tako se već dve decenije radi u studiju

Maruške Topalović. U posao je uvela celu porodicu, čak i najmlađu generaciju.

"Što su naši roditelji osnivači krenuli da to nastavimo i održimo taj uspeh, samim tim da povećamo nivo

poslovanja kroz nove ideje, inovativnost", kaže sin vlasnice studija "Maruška" Radenko Topalović.

Primer iz čačanskog kraja nije česta pojava kod nas – najveći broj porodičnih firmi posluje manje od 20

godina, a više od dve trećine posao nije prenela naslednicima. Svetska i evropska praksa je drugačija.

"Mislim da je za Srbiju ključno da se ovaj sektor razvija. To je budućnost. Na primer, posle Drugog

svetskog rata grupa malih i srednjih preduzeća pokrenula je nemačku ekonomiju. Naravno, u Srbiji u

posttranzicionom periodu, to je tek na početku", objašnjava Džejms Tornli iz Konsultantske kuće KPMG.

Umesto razvoja, ovdašnji uspešni porodični poslovi, posle Drugog svetskog rata suočeni su sa

nacionalizacijom. Porodice ponovo započinju poslove tek od početka devedesetih, te danas mahom

rukovode malim i srednjim preduzećima.

"Nemamo dovoljno posla, moramo imati plasiranje na strana tržišta jer imamo kvalitetan proizvod. Naravno,

cela organizacija firme kada vi porastete mora biti na određenom nivou da bi proces proizvodnje bio brži",

ističe Maruška Topalović iz Studija "Maruška".

Osim sopstvenog ulaganja, neophodna im je i podrška države. Nadležno ministarstvo nudi pomoć za

započinjanje i razvoj poslovanja.

"Ti programi obuhvataju kombinacije kreditne podrške bespovratnih sredstava recimo za započinjanje

poslovanja, za nabavku proizvodne opreme kao i sufinansiranje aktivnosti koje se odnose na razvoj izvoza,

na unapređenje konkurentnosti, uvođenje standarda", kaže Katarina Obradović Jovanović iz Ministarstva

privrede.

Branislava Simanić iz Privredne komore kaže da oni mogu da organizuju "be-to-be" sastanke za direktnu

prodaju, dati im informacije o C-znaku, koji predstavljaju usklađenost sa evropskim direktivama i pomoći

im pri izlasku na strana tržišta, pružiti pomoć pri izlasku na sajmove.

O značaju porodičnih kompanija, na svetskom nivou, govori podatak da deset najuspešnijih, poput

američkog "Volmarta" ili nemačkog "Folksvagena", upošljava više od 4,5 miliona ljudi u svetu. Zajedno

ostvaruju prihod od oko 1.700 milijardi dolara.

"Problemi Agrokora drži region budnim"

Važno je da se učini sve što je moguće da bi se zaštitile kompanije u sistemu "Agrokora", kaže glavni

ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.

Šestović za RTS kaže da se "Agrokor" postavlja kao najveće privredno preduzeće u regionu i da ukoliko

dođe do "potresa" ovog sistema može doći do smanjenja privrednog rasta.

"Nažalost imali smo nekoliko godina kada nije bio visok rast srpske privrede, on tek sada dolazi na nivoe

koje bi trebalo da ima i to je ohrabrujuća vest i za Srbiju i za region. Srbija izvozi u ostatak regiona, tako da

se nadamo da će imati pozitivan uticaj. Rast može biti veći, ali postoje eksterni rizici", objasnio je Šestović.

Šestović smatra da postoji više vrsta rizika koji mogu da utiču na privredna preduzeća.

"Prvi se tiče Bregzita, kako će se odraziti na kurs evra i kamatne stope. 'Agrokor' je bitan za region, za

Hrvatsku. Bitno je da se ne paniči i da se ne izazivaju lančane reakcije. Preduzeće u Srbiji je proiftabilno i

nadam se da se neće ostvariti negativni uticaji", rekao je Šestović.

Istakao je da je "Agrokor" najveći problem koji sve drži budnim.

"Bitno je da vlade u zemljama reaguju. Hrvatska je pokrenula određeni set mera, uvođenje svog

menadžmenta, moglo je to i ranije. Bitno je da je Srbija krenula ranije, imali smo sastanke, velika

nepoznanica je da li su bilansi i knjige 'Agrokora' tačne. Dobro je što se održavaju sastanci jer se direktno

priča o veličini problemima", zaključio je Šestović.

Koji su problemi preduzetnika u prvim godinama

biznisa?

Od prošle godine država pomaže razvoju preduzetnika u raznim fazama poslovanja kroz finansijsku podršku

vrednu 16 milijardi dinara. Šta je veći problem - nedostatak novca ili manjak drugih podsticaja koje bi

olakšale poslovanje, posebno u prvim godinama?

Posle dugogodišnjeg rada u prodaji, Aleksandar Crnjanin je odlučio da s iskustvom i znanjem koje je stekao

otpočne svoj posao. Baš u godini preduzetništva postao je proizvođač leda. Zapošljava četiri radnika. Kaže

da mu nije bilo teško da zakorači u preduzentičke vode - imao je ideju, biznis plan, a da dođe do novca

pomogla mu je država. Od Fonda za razvoj uspeo je da dobije kredit za početnike.

"Dobio sam šest miliona dinara, s tim što je bespovratnih 30 odsto, i dobio sam za kupovinu mašina,

osnovnih sredstava, automobila za prevoz, komore gde se skladišti led kada se proizvede", rekao je Crnjanin

i dodao da nije bilo teško doći do novca ukazujući na klasičnu administraciju koja prati svaki kredit.

Pored Fonda za razvoj koji daje kredit početnicima, za šta je ove godine izdvojeno 500 miliona dinara, tu su

subvencije koje dodeljuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Start u biznisu finansijski podržava i

Razvojna agencija Srbije. Ipak, na tu podršku ne mogu da računaju svi koji konkurišu. U proseku polovina

bude odbijena, kažu u resornom ministarstvu.

"Oko 300, 350, preduzeća, preduzetnika, godišnje kroz program start ap kredita može da dobije podršku za

sada. Mi inače radimo na pripremi jednog većeg programa koji bi se sprovodio u kombinaciji sa poslovnim

bankama kako bi imali mnogo veći broj kredita koji možemo u jednoj godini da damo", kaže Katarina

Obradović Jovanović, pomoćnica, ministra privrede.

Ulazak u preduzetnički svet bio bi lakši i kada bi država donela Zakon o mikrofinasniranju, uvereni su u

Centru za visoke ekonomske studije.

"Ne postoji zakonski okvir koji bi omogućio mikrofinansijskim institucijama da samostalno daju finansije

firmama, one to rade preko komercijalnih banka i to značajno poskupljuje taj kredit koji dobijaju mala i

srednja preduzeća", navodi Danijela Bobić, programski direktor Centra za visoke ekonomske studije.

Započeti biznis je izazov, ništa manji i održati se na preduzetničkim nogama u prve tri godine poslovanja

koje su najkritičnije. Rizik da u tom periodu stave ključ u bravu bio bi manji ako bi poreska politika bila u

njihovu korist.

"Nažalost moram da kažem da je jedna jako dobra mera pre nekoliko godina, koja je postojala, to je poreski

kredit, ukinuta za mala i srednja preduzeća, a ostala na snazi za velika preduzeća, reč je o tome da preduzeća

koja zapošljavaju određeni broj zaposlenih dobiju povraćaj poreza", kaže Sanja Popović Pantić, predsednica

Udruženja poslovnih žena Srbije.

Početnici, ali i oni koji su već u biznisu, u deceniji preduzetništva očekuju da će država imati više sluha za

njihove predloge i da će na taj način ojačati stub privrede - mala i srednja preduzeća, koja zapošljavaju oko

dve trećine radnika.

Vulin: Rad „na crno“ na štetu budućnosti čitave

jedne generacije

U okviru 12.417 inspekcijskih nadzora u prva tri meseca ove godine Inspekcija rada zatekla je u radu na

crno 6.307 radnika, a rešenjima inspekcije zaposleno je 5.868 lica, što je povećanje u odnosu na isti period

2016. za čitavih 32 odsto, rekao je danas za Tanjug ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Aleksandar Vulin.

On je upozorio poslodavce da radom na crno „ubijaju“ budućnost čitave generacije.

„Ukoliko ne uplaćujemo doprinose, ukoliko ne uplaćujemo penziono i zdrastveno, ne možemo se nadati da

će vreme koje dolazi biti sigurnije i bolje“, rekao je Vulin.

Inspekcija rada obići će, kaže, ponovo poslodavce kod kojih su pronašli radnike na crno i proveriti da li su

ovi ljudi na svojim radnim mestima ili su „poslužili samo za kratkotrajno izbegavanje zakona“.

„Nemojte izbegavati zakon, on “radi“ u interesu i poslodavaca i radnika“, zaključio je Vulin.

ISTRAŽUJEMO Gde najviše možete da zaradite

kao sezonski radnik, a čega da se ČUVATE

Za sezonske poslove najčešće se opredeljuju studenti i mladi nezaposleni ljudi, kao i osobe u penziji. Berači

voća i povrća, dadilje, ugostiteljski radnici, fotografi - samo su neka od traženih zanimanja.

Koliko je posao berača u Srbiji

popularan, govori podatak da

vlasnici gazdinstva sve češće

traže ozbiljne radnike sa

višegodišnjim iskustvom.

Vlasnici ili zakupci voćnjaka za

branje malina, kupina, jabuka,

breskvi nude dnevnice od 1.800

do 2.300 dinara, a sredinom jula

kreće berba borovnica te

dnevnica raste i do 4.000. Za

berače je obezbeđen smeštaj koji

dele s kolegama i hrana. Ovih

poslova najviše ima u Arilju,

Ivanjici, Guči, Kosjeriću, dok je

za branje jabuka i breskvi popularan Boleč.

Radnici na poljoprivrednim gazdinstvima za poslove skupljanja sena, priprema njive za setvu radnicima

plaćaju 180 dinara po satu. U prestoničkim kafićima cena jednog odrađenog dana konobarisanja je oko

1.000, 1.200 dinara, dok je u drugim gradovima nešto niža. U ponudi je i posao čuvanja ovaca, a gazde

primaju "samo ozbiljne". Zainteresovanima su obezbeđeni smeštaj i hrana, a farmeri plaćaju i do 400 evra

mesečno.

Osim voća beru se i paradajz, krastavac, paprika. Oni koji zaradu računaju po ubranom kilogramu kažu da

će ove godine za tu količinu zaraditi 35 dinara.

Za istu količinu ubranih jagoda u Finskoj zarada je oko tri evra.

Zato je za one koji su spremni da napuste zemlju na nekoliko meseci odlazak u inostranstvo idealna prilika

da zarade i do dva puta više nego u Srbiji!

U Crnoj Gori je velika potražnja za kuvarima, konobarima i drugim pomoćnim radnicima, ali je njihovim

novim zakonima procedura zapošljavanja znatno otežana. Ipak, vredi se pomučiti jer za posao kuvara može

da se zaradi od 800 do 1.200 evra, restoranskog konobara od 300 do 500 evra (plus bakšiš), pomoćnog

kuvara od 400 do 500 evra. Za posao domaćina na brodu plate su i do 1.000 evra mesečno, ali posao

podrazumeva i održavanje higijene, pranje veša, serviranje...

Na Hrvatskom primorju sobarice leti imaju platu u rasponu od 500 do 700 evra, turistički vozači od 500 do

600 evra, prodavci sladoleda od 500 do 600 evra, kuvari i pica majstori od 1.000 do 1.400, dadilje od 400 do

500 evra, a konobari od 800 do 1.000 evra (plus bakšiš). Razlika u radu u Crnoj Gori i Hrvatskoj je u tome

što mnogi poslodavci iz Hrvatske ne plaćaju sezoncima smeštaj niti im nadoknađuju troškove puta. Za

sezonske poslove u Hrvatskoj se osim obaveznog engleskog jezika traže i poznavaoci italijanskog, dok u

Crnoj Gori preovladava potreba za znanjem ruskog jezika.

Sve popularnija destinacija za rad mladih je Grčka, a najteži korak u dobijanju posla u ovoj državi je to što

Srbija nije članica EU. U ovoj zemlji za posao fotografa morate imati dozvolu B kategorije, a plata je od 700

do 1.600 evra. U prodavnici kože u Grčkoj plata je 700 evra, a osim engleskog poželjni jezici su srpski,

ruski ili rumunski. Starosna granica za skoro sve poslove je 35 godina. Obučeni spasioci imaju platu od oko

650 evra, a dnevnica barmena ide i do 45 evra.

U Grčkoj se strogo pridržavaju politike da jedan dan nedeljno bude slobodan, često je radno vreme

dvokratno, a skoro je nemoguće zaposliti se bez pasoša neke od zemalja EU.

OGLASI IZA KOJIH SE KRIJE PROSTITUCIJA

Građanima koji žele da se oprobaju na poslovima u inostranstvu posebno se savetuje da obrate pažnju na

oglašivača. Neretko se prethodnih godina iza oglasa za posao krila prostitucija. I to uglavnom kada je reč o

čuvanju dece, radu u kući ili poslovima u ugostiteljstvu, koji su obično bili paravan za prinudnu prostituciju

i seksualnu eksploataciju. Podatak iz 2015. godine kaže da je prijavljeno 40 takvih slučajeva.

Subvencije onima koji zaposle žene žrtve nasilja

Za žrtve nasilja u porodici važno je da dobiju podršku institucija države, policije, tužilaštva, zdravstvenih i

obrazovnih ustanova, kao i celokupnog društva.

Ali važan faktor je i njihova ekonomska samostalnost. Od ove godine država, kroz postojeći program kojim

se privrednici podstiču da angažuju teže zapošljive kategorije, uključila je subvencije poslodavcima koji

zaposle žene žrtve nasilja.

Prema podacima Centra za socijalni rad u Beogradu, u 2016. godini zabeleženo je više od 6.000 prijava za

nasilje u porodici, od kojih se 3.000 odnosi na decu, a 1.800 na nasilje nad ženama.

“Nasilje je krivično delo i obaveza svakog građanina je pre svega da prijavi nasilje, a obaveza

profesionalaca je da prepoznaju bilo koj vid nasilja, jer žrtve najčešće nerado pričaju ili govore o tome da

su izložene nasilju, razlozi za to su brojni. Jedan od razloga može biti ekonomska nezavisnost, takođe može

biti strah od nasilnika”, kaže Mikaina Stevanović iz Gradskog centar za socijalni rad.

Još jedan važan razlog je osećanje krivice, odnosno nisko samopoštovanje. A čak 75 odsto štićenica

sigurne kuće je nezaposleno.

“Za sve žrtve je izuzetno važno da na vreme dobiju odgovarajuću podršku, pre svega od svih institucija

sistema ili od organizacija civilnog društva, da se negde osnaže, a vrlo važan faktor je ta neka ekonomska

samostalnost, jer svaka žrtva koja odluči da izađe iz tog nasilnog obrasca, pre svega mora da ima

obezbeđen smeštaj i da ima materijalnu podršku za zadovoljavanje nekih egzistencijalnih potreba”,

objašnjava Stevanović.

Jednokratne subvenicije odobravaju prvenstveno malim i srednjim preduzećima, a visina subvencije iznosi

od 150.000.00 – 300.000 RSD po svakom zaposlenom kog poslodavac angažuje.

Od ove godine Ministarstvo rada i Nacionalna služba za zapošljavanje podstiču poslodavce koji zapošljavaju

kategorije teže zapošljivih lica:

- Mladi do 30 godina

- Stariji od 50 godina

- Nezaposlene osobe koje su prijavljena na evidenciju Nacionalne službe po osnovu viška pripadnici romske

nacionalnosti

- Osobe sa invaliditetom

- Korisnici novčane socijalne pomoći

- Žene žrtve nasilja

Uskoro velike izmene u Srbiji: U EU se to koristi

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Srbije Miloje Obradović najavio je da će izmenom propisa biti

omogućeno da to nezavisno telo vodi upravni postupak.

On je na međunarodnoj konferenciji o izazovima u primeni

politike zaštite konkurencije na putu ka EU rekao da je i EU

potvrdila da je dobar srpski zakon koji reguliše tu oblast.

"To ne znači da zakon ne treba menjati i unapređivati kada se

uoče neke slabosti. Osim upravnog postupka menjaće se još

neke organizacione stvari u radu Komisije", rekao je

Obradović na skupu u Beogradu kojim je obeležen Dan

konkurencije.

Dodao je da konkurenciju najčešće narušavaju javna

preduzeća koja imaju prirodni monopol.

"Utisak je da javna preduzeća još ne znaju šta znači

konkurencija i nesvesno je narušavaju", rekao je Obradović.

Komisija, prema njegovim rečima, do sada nikom nije odbila zahtev za kupovinu firmi i povećanje

koncentracije na tržištu.

"Kupovine firmi i povećanje udela u tržištu moguće je dozvoliti i uslovno kao što je vlasniku MK komerca

Miodragu Kostiću dozvoljena kupovina još jedne šećerane. Tom prilikom su izrečene mere ponašanja koje

važe i sada kada prodaje deo šećerana austrijskoj Agrani", rekao je Obradović.

Česte prijave Komisija dobija, prema njegovim rečimima, i zbog dogovaranja oko cena u javnim

nabavkama.

Obradović je rekao da Komisija kontroliše zloupotrebe kod javnih nabavki po prijavi ili ako informaciju

sazna preko medija.

Zakon o zaštiti konkurencije predviđa mogućnost da oštećene firme zbog narušavanja konkurencije na

tržištu mogu da traže nadoknadu štete, ali se to za razliku od EU u Srbiji retko koristi.

Do sada je, prema podacima Komisije, sudovima podnet mali broj tužbi za naknadu štete zbog povrede

konkurencije i ni jedna nije bila uspešna