biblioteka ogledalo kwiga 14 · biblioteka ogledalo kwiga 14. ... pe sni kiwe, ko ji u oba ova kon...

Biblioteka Ogledalo

kwiga 14

Tawa Kragujeviñ

IZGO VO RI TI ZVEZDU

Ma li eseji

O PO RE KLU, O NOÑI

Ãta su za pra vo ãti va, ov de okupqena, za pi tañe se i naj do bro na mer ni ji åita lac, uzevãi, even tu al no,ovu kwigu u ruke.

Po klo ni ci di ver si fi ka ci ja ve ro va tno ñe brzonañi od go vor: kri tiåki go vor, u stro gom smi slu, tuse ni je ugne zdio ni do kazao.

I – biñe u pra vu. A opet, o kwiga ma je reå.Stro go ko di ra ni kri tiåki pris tup, i otvo re na,

pe sniåka re cep ci ja, ko ju mo ja pi sma bu duñem åita ocupo ezi je pre no se, ne po du da ra ju se, te sam ovaj vidsvo jih re ago vawa na iza zo ve no vo o bjavqenih kwiga,po se bno onih ko ji su mo ja vaæna i ne za obi la znalek ti ra, na zva la, joã u prvim ogle dawima ove vrste,pre viãe od je dne de ce ni je, Kwiga ma å itawa. On jevre me nom pos tao si no nim mog æivo tnog pros to ra,ali, uz sa mu po ezi ju, i dru gi oblik mog pi sawa, ko jine bi nas tao – ni ti op stao – da ni je pro vo ka ti vako ga åine drugi.

Dru gi pe sni ci, i dru gi mo da li te ti pe sniåkogmiãqewa.

Veñ je izbor ko ji nam sva ko dnev no nu depro dav ni ce kwiga do voqan da oseñamo svune pre gle dnost i bes ko naånu ra zliå itost ono ga ãtouve li ko sma tra mo se bi blis kim. Sve je dno je pri tomda li za la zi mo u sjaj no opremqene kwiæare,pro zraåene osveæivaåima va zdu ha, na upadqivommes tu, na grad skom trgu – gde ñe nam na prvu reåna slo va, kom pju ter skom brzi nom bi ti izdvo je natraæena zbir ka, ili pak u one po stra ni, po ma losta rin ske, ko je mi riãu na pa pir proæet zla tas tompraãinom vre me na. Ili nas, pri pov rat ku kuñi, upoãtan skom san duåetu, uz oba ve zne raåune i po res keizveãta je, saåeka i tan ki svi tak, dos peo da nas veñret kom, spo ro vo znom poãtom, te nas na ve de da, i pre wego vog odvi jawa – u sa mom okre tawu pa ke tiña,za gle dawu sa svih stra na, is traæ ivawu ru kom pi sa ne adre se, mar ke, ili ne izos tav ne na le pni ce ãtam pa na

5

stvar, dok odlaæemo kquåeve, ka put, mo bil nite le fon, i otva ra mo pro zor, po sve ti mo vre meret koj, prvo ra zre dnoj se an si: prvom pri mi cawuiza zo vu ko ji nam je ponudio drugi.

Da ne po miwem lek ti re pris ti gle in ter netpoãtom, ili one, ko ju ñe nam uzbuœeni pe snik samtu tnu ti u ru ke, na kon pro mo ci je svo je naj no vi je zbirke.

Sva ki od ovih su sre ta sa kwigom, na rav no, sa mo je spoqaãwi uvi tak stvar nih i dubqih ra zliåitos ti,ko je ñe uzdrma ti naã unu tarwi svet kad otvo ri moko ri ce, svih bo ja, for ma ta, PDF opre me, i tek suna ja va one po ma lo mis tiåne avan tu re ko jude ce ni ja ma izuåava ju so ci olo zi kul tu re, psi ho lo zi,te ore tiåari ume tnos ti – nas to jeñi da obja sne zaãtoje, i u åemu, å itawe ta ko vaæno.

Po ne kad, sa na i zgled udaqenih mar gi na ne kogis traæ ivawa, do pi ru do nas ve oma vaæna sa znawa iod go vo ri, ko ji po put ra zliåitih fa se ta obli ku ju iobe lo dawuju ono ãto i sa mi, åini se odu vek, zna mo,i ãto na ne ki pre su dan naåin no si mo u se bi, kaone i zbeæno is kus tvo ko je pis ce åini uvekpo buœenim, sprem nim, veånim å itaocem.

A pe snik je – pre sve ga – i upra vo to. U sva komsvom da nu i sva kom åasu, on je veñ u ulo zine pri zna tog, i ni od ko ga an gaæova nog, åitaåa tek sta sveta.

To je wego va ano nim na, po ne kad i pod sve snami si ja, ko ja ñe sva kim po te zom pe ra, u ne komsle deñem åasu, pos ta ti ja sni ja, steñi izraz, bo ju i oblik neåeg no vog, do tle ne pos to jeñeg.

Ocrtañe, da kle, naj krañi put, di rek tnupro ho dnost – iz je dnog la vi rin ta u dru gi. Za is ta,„tek to li ko“. Ali uz onaj ne izos tav ni kva li tet ko jieni gmu pre tva ra u ãifru, u naåin ra zu me vawa ispo ra zu me vawa. Sa dru gi ma, i sa dru gim u sebi.

A ono ãto vaæi za is kus tva usamqenog ãetaåakroz la vi rin te sve ta, vaæi i za dru ge åita laåkepro ho de, unu tar zi di na, uli ca, vrto va, usamqeniåkih oda ja po ezi je, ko je u ma lom zna kov nompros to ru sa bi ra ju i ras pliñu di men zi je

6

po li cen triånih ko smiåkih pros tran sta va sve tareåi. Ni ti te mreæe oda ju zvu ke ra zliåitihin stru me na ta. Unu tarwe la ute, ili ne ke joãne is pi sa ne ima gi nar ne mu zi ke ãto is puwavaãkri pu vre me na, ri tam di gi tal nos ti ko jimæivi mo, beãum ni saj ber pros tor u ko me mi sli mo,åita mo, be leæimo, a ko ji je pos tao si no nim slo bo dne kre ativ ne sves ti i ver bal nos ti. Ili nam sepri ma kne – te je go to vo i åuje mo – izve sna, je dna komo guña ko li ko i ne pre me re na re zo nan tnostunu tarweg in stru men ta, sadræana u moñi tekne ko li kih reåi, wiho vog po me rawa, i no vog sklo pa,unu tar je dnog sti ha, ili pesme.

Po ne kad u toj me lo di ji pre po znam pot pu nu,ne zaãtiñenu unu traãwost po dvo dnog biña pe sme, wihawe sen zi bil nos ti ko ja je dva da ika da moæe bi ti obu hvañena opnom zvu ka i zglo bo vi ma reåi, apo ne kad mi se zna kov ne tvo re vi ne uåine na likna jot por ni jim fra gmen ti ma ci vi li za cij skogna sleœa, ko je pu tu je iz da na u dan, iz mi le ni ju ma umi le ni jum, u opipqivoj i natåul noj le gu ri ka kvene pov re di ve, le teñe, va si on ske tvrœave.

Oåeki vawa åita oca, i po bu de pe sni ka, ukrat ko,po du da ra ju se u no vos ti wiho vog no vo pro naœenogsta tu sa, u is traæivaåkoj, i sa mo ot kri va laåkojavan tu ri, i taj su sret blis ke vrste spon ta nopo dvo dim pod stih mla dog pe sni ka, taåni je,pe sni kiwe, ko ji u oba ova kon tek sta znaåi is to –Æiviã duæe za je dan stih.

Upra vo to li ko je po tre bno da se ru ti na æ ivqewa, i kon ven ci ja izra za, po me re, i uve du nas u dru govi dno, sa znaj no, i kre ativ no poqe.

Okre nu ta lek ti ra ma ko je mi apri or no znaåe,bu duñi da je vre dan po et ski tekst veñ po se bi,najåeãñe, sa ma su ma znaåewa, ma kar to bio i je danje di ni stih, do la zim do is tog zakquåka kao i auto riko ji u mo der noj ne uro loãkoj na uci nas to je daot kri ju ãta je to ãto u å itawu oslo baœa naãe ta kovi tal ne i znaåaj ne, a skri ve ne re zer ve emo tiv nih idu hov nih sna ga. To ãto smo u pri li ci da kroåimo udru gu kre ativ nu svest, i da nas, u eri di gi tal ne

7

re vo lu ci je, kao i eri kla siånog å itawa, vo di nas,moæda ubrza ni je, bez vidqivih pra go va, ali je dna kopo u zda no, re kli bi ovi is traæivaåi, mo guñnos ti mada ot kri je mo svet iz ra zliåitih vi dnih poqa, i da tu per cep ci ju ne pre ki dno bo ga ti mo, i åini moosetqivi jom, savrã enijom.

A sa oslon cem na je zik – ko ji je za pis cana jo bu hva tni je vi dno, sa znaj no i de la tno poqe –spo ne izmeœu å itawa po ezi je i pi sawa o woj pos ta jupri ro dna le gu ra ne ras ple te ne, no ve dvoj nos ti ko jojje do suœen i ne ki nov, iza zo van vid pos tojawa.

Jer ta mo gde je zik mi sli o je zi ku, a dnev nikå itawa po ezi je to sva ka ko omo guñuje i pod stiåe, iupra vo ti me se na pa ja, on vo di i do onog ste pe nadu bin ske mo ti vi sa nos ti, kad i sam poåiwe da stvara.

Ko ris teñi pri mamqivu me ta fo ri ku pu to vawa, uwego vom do slov nom znaåewu – ot kri vawa vidqivihtra go va i za pi sa u ge o gra fskom ãaru – ali i u sve muono me ãto je ãti vo, i ãto nas do vo di u bli zak odnos sa pi sawem, Miãel Bi tor, u kwizi ko ja se,da ka ko, i ne zo ve dru gaåije do Pu to vawe i pi sawe(1975) na glaãava tu mis ti ku izne na dnog do las ka nadru go mes to, ne ki vid skrañenog, „oko mi tog ulas ka“,ta mo gde je sva ma gi ja za tre nu tak sa kri la „eta pepri mi cawa, i gde je pris peñe za pra vo skok na mes todo las ka“. Ima neåeg suãtin ski proåiãñujuñeg, kaæe on, u toj dru gos ti, u mo guñnos ti da se za klo ni mo odkon ta mi na ci je obe znaåenos ti ma, unu tar po zna tog miqea ko me pri pa da mo a od ko ga se ne moæemo la koodvo ji ti, ni iskquåiti. Tekst kao pu to vawe, da vaweje ime na mes ti ma, ve li on, a ka da su ona veñ da ta,ni ko ko je tim pu te vi ma, za wima ho dio, neñe seza do voqiti ti me da po navqa isti trag.

Sto ga je sva ka ume tnost, pa i ume tnost å itawa,piãe Bi tor, ino va ci ja u pu to pi su. „Pro me navo zi la“, ili „ne ka du go traj na sta ni ca, ko ja bi mo glaiza zva ti is to to li ko divqewa ili ko men ta ra, kaoka kva pre le pa sli ka u ve li koj po emi“.

A je dna ko ta ko, ta mo gde bar i de li miåno,uæiva laåki, ili is pi ti vaåki, usva ja mo je dankre ativ ni iden ti tet, ko ji je pre dmet naãe pom ne

8

åita laåke paæwe, ili je dnu unu tarwu stva ra laåkusi tu aci ju, od go vor ko ji joj da je mo ni je sa more cep ti van, opi san, ni stro go kri tiåki. On ne mo ra po dra zu me va ti pri mar no kri tiåko svoj stvo –sis tem iz ko jeg se osma tra – ni ti kri tiåku dis tan cui dis kurs ko ji ga re pre zen tu je i va lo rizuje.

Re do sled doæ ivqaja, do gaœaja, be leæewa, uslo bo dnom å itawu, u ovom “pu to pi snom” zna ku,neãto je dru gaåiji. Po se bi veñ pred stavqane i zve snost, spon ta ni po tez, po kret u nas ta jawu.Otvo re nost, u ko joj je veñ åin usva jawa i svo jev rsnava lo rizacija.

Ova ne obiåna du hov na, pro birqiva i sa brat ska„po zaj mi ca“ ko joj pri be ga va mo, uzi ma juñi sva ku reåje dnog del ca ili zbi ra po et skih os tva rewa kaodra go cen pre dmet u pro dav ni ci ret kos ti, i po se bnoj ban ci vre dno snih po da ta ka o ne za leåivoj dra misu bjek tiv ne uzne mi re nos ti, te sto ga i dra mi je zi ka,uki da dis tan cu, a sa ma mo guñnost ulas ka uin te ri or ni pros tor dru gog, is ka za ili tek sta, ko jiopi ja ili ra sveãñuje, rawava ili snaæi, åini se daje tu da bi go vo rio za se be, bra nio svoj pros tor istva ra laåki prin cip, ali i da bi poquqao ipro me nio naã us pos tavqeni po gled na svet ina ta loæena, du go pro ve ra va na znawa, ko ja se tiåupi tawa stva rawa, a ko ja su ta ko, po no vo na is pi tu,opet na probi.

Sa ta kvim oseñawem uzdrma nos ti, i sa znawa da se sve ãto nas to ji mo kat kad i sa mi stva ra laåkifor mu li sa ti, ili ãto moæda veñ poåiva neg de unaãim po imawima i reåima, moæe i dru gaåijesa zda ti, da se svet moæe izno va i dru gaåije mi sli ti– izla zi mo na sve tlost da na, uis ti nu, sa je dnim„gre hom viãe“. Ali i uz us hiñewe, go to vo mit skesna ge, ko ju po miwe Bi tor, ko je nam go vo ri da i sate re tom sa znawa, ali i sa is kus tvom ko je nasople mewuje, bi va mo dru gaåiji.

Ni ka da viãe isti. Snab de ve ni sa mo ek strak tom ener gi je ko ja nas

podræava, pa ra dok sal no, tek uko li ko joj se iodu pi re mo, vrañajuñi po zaj mi cu sa vi so kim

9

ka ma tnim du gom. Jer, pri ma juñi pod sti caj, sara zu me vawem wego ve pri ro de i de lo tvor nos ti,sa zda je mo uve li ko veñ i svoj od go vor. Ne uvek i neto li ko u ime one struånos ti, ko ja izriåe kri tiåkisud, veñ kao omaæ sa mom de lu, wego voj pod sti caj nojvre dnos ti, in te li gen ci ji, da ru i lepoti.

I u tom od go vo ru je spa so no sni an ti dot. Jer unaãem biñu, i je zi ku, on veñ izgo va ra i obli ku jesvo ju me ru ra zlike.

Kao ma li, uvek dru gaåiji ogled, izni kao nanaj je dnos tav ni joj, naj pri ro dni joj i naj ne i zve sni jojfor mu li od go vo ra sa moj Po ezi ji, ko ja je svoj dah,to pao, æiv, kao na mra znom sta klu, os ta vi la naekra nu ili pa pi ru, pre o braæava juñi in di fe ren tni,ne u tral ni pros tor slov nih iga ra u pre de le znaåewa,od æivo tne vaænos ti, is pi sa ne sa dru ge, åini sebe zi viåne stra ne po et skog okna, iz sa me, uzne mi re nepo je di naånos ti ono ga ko piãe, i ono ga ko åita. Odvaænos ti na po kon, i za pre o braæen, i u no vom to kui for mi obnovqen æivot poezije.

U åemu za is ta, ne ma niåega ãto bi smo mo glisma tra ti una pred po zna tim, i po novqivim.

U ra zliåitos ti od go vo ra, wiho vom opi rawuuna pred pri hvañenom sis te mu, pri znawe jeje din stve nos ti po du hva tâ ko ji su ih in spi ri sa li. Ionom ta jan stvu i du bi ni ko ju ose ti mo kao pris ti glival je dne po et ske moñi, u je ziåkoj ma ti ci u ko joj je zatre nu tak oba sjan, je dnim obli kom obe lo dawen, da bipo no vo u woj iãåezao, po kreñuñi izno va svumaãtov nu ska lu na de i pamñewa, svu in ven ci ju ikre tiv nu moñ igre naãih tragawa.

Sve je dno da li su ovi tek sto vi bi li omeœenipro pi sa nim bro jem ka rak te ra, od dve hiqade iliãest hiqada kom pju ter skih zna ko va, da li su ihpis ci, ure dni ci no vi na i åaso pi sa, od me netraæili i oåeki va li – i da li sam ih sa ma oåeki va la – oni su nas ta li, jer su mo ra li bi ti napisani.

No vin ski ili åaso pi sni for ma ti ni su us pe va lida pri guãe – moæda tek da dis ci pli nu ju – ono ãtoåini suãti nu uzvra tne ener gi je ko ju su po vo dispo n tano bu di li. Stavqajuñi me uvek pred is to

10

pi tawe, åudo, na du, po ne kad i me lan ho liånuza pi ta nost, pred fe no me nom je ziåkog pros tran stvai mis te ri je, ko ja me sva ki put, na dru gaåiji naåin,po ve zu je sa pro lo mom no vi ne u bes ko naånom,pret pos tavqenom zbi ru mo guñe pro mewivos ti sa mogpi sma. Uåeñi izno va da åitam, izno va sas tavqamma lu ma pu preœene avan tu re å itawa. Izno va piãem.

Na ma lom pak pros to ru slov nih zna ko va, ovajje ziåki oke an os tavqa slat ko-gor ko, des ti lo va nois kus tvo, i stavqa na pro bu, spram svo je ener gi je, ionu ko ja bi u me ni da se ogla si, izgo va ra juñi semo jim ime nom, po et skim i ese jis tiåkim ha bi tu som – vla da juñi åas åul nom, åas emo tiv nom, una predotvo re nom ili opre znom stra nom mog biña – ko ja bida do ta kne i obuj mi, ono dru go, ne for ma ti ra no,nu mi no zno, ne vidqivo pri su tno u je ziåkom te ludru gos ti ko ja me in spi riãe, ones po ko ja va ili hrabri.

Kao kap ama re ta. Umi ru je me, i ta lo gu mogis kus tva do da je no ve, fi ne struk tu re je ziåkih for mi ko je ni su po ezi ja, a ta ko su blis ko sa wom oroœene.Sa opãta va, na svoj naåin, tom is kus tvu da je uwego vom ro do slo vu je dna ko vaæan taj stih, kwiæica, vo lu men je dne stra sne, ili mu dre pe sniåke avan tu re,je dnog tre nut ka po et ske ma gi je, ili je dne epo he – alii åiweni ca ãto je taj dra go cen in di vi du al ni za pis, ot po slat od svog tvor ca u ne i zve sno, i pre puãtendru gom, u me ni naãao svoj grad, svo ju zemqu, svo jemes to u vremenu.

Ali, je dna ko po put ama re ta, proæme meopo miwuñim uku som, ko ji se u wemu saæeo i kao ma la ãara, ili zve zda ni uzo rak ne merqivosti.

I ko li ko god da opi ja, do da tno me po bu di sveãñuda sam uvek tek na pra gu ogrom nos ti, na dmoñne si leje ziåkog tran sfe ra ko ji i me ne obli ku je: jaåa ka li jum mo je ne vidqivos ti, i en dro fin mog je ziåkog ero sa.Ali je, i van me ne, spre man da ne sme ta no pu tu je ipri pravqa no ve opi te za duh i åula, skri va juñi svo jeni kad do kra ja ras kri ve ne, suãtin ske re cep tu re.Åineñi me ta ko, sva kim ovim ma lim tek stom,priv re me nim za kup cem svo je tajne.

11

Uvek na pu tu, woj za pe ta ma. Na wenom tragu. A tu je pu to pi sac u pot pu nos ti tra gaå za zna ci ma

ne vidqivog. Dok pu tni ci na ko lo se ci ma naj bliæih re ali ja s

ra doãñu pre po zna ju svo ja odre diãta, i pro la ze,po put trkaåa sa len tom i ven ci ma, kroz svo jesta ni ce, i ciqna mes ta, on je uvek sa otvo re nimdnev ni kom as tral ne mape.

Ne ko joj je, mno go vre me na pre wega, po ve rio svojtaj ni plan, svo je snov ne ko te. Ne ko ih je na go reoñ utwom i sumwama, a epo he su do da le svog tutwa,ba ru ta, raãive nog tkawa i noñnog mas ti la. A ne ko jesve za leåio srme nom tiãinom, u ko ju je za pleo svojsve mir. Gde, ako ñu pra vo, ot ku ca va i mo je stvar no, imo je vir tu alno vreme.

Sto ga, kad kaæem – izgo vo ri ti zve zdu – ni ka ko ne iskquåujem æudwu da u tom, u is ti mahna jo dreœeni jem i na ji lu zor ni jem od svih na lo ga –ko ji åitam, tu maåim, kat kad i pri zi vam – izgo vo rim i svo ju zvezdu.

Je zik je, u tom po du hva tu, i naj veñe opi tno do broi zla tna ruda.

Ko smiåka ko vi na. Kro vo tok pesme. Wego vim po sred stvom, ili, u wemu sa mom,

sa zna je mo da je ono naj daqe, u stva ri naj bliæe, veñ una ma. Is ka za ti ga, uis ti nu je la vi rin tski iza zov.Sve je dno da li za hte va sve tlo sne go di ne, ili tekje dan zve zda ni åas, po ri nut u proãlost je zi ka, ta mui tiãinu, je di no on je vaæan, kao pe sniåki ja santren i put: vi do vi ta sa daãwost, bu duñnost pesme.

Moæda se åini ne sigurnom ta ma gle na kar tapo et skog sno vawa i je ziåkog po ni rawa, no upra voona je je di na stvar nost za ko jom pe snik tra ga, iz ko je izrawa, ko ja ga pre plavquje i na dvla da va. A, za je dnosa wim, tu sud bi nu, ko ju nam ka zu je ovaj pe sniåkipros pekt Iva Bon foa*, de le i åita oci i tu maåi poezije.

12

* Yves Bon ne foy (1923) Du mo uve ment et de l’im mo bi lité deDo uve, Poémes, Mer cu re de Fran ce, 1978, p. 66. Sa fran -cus kog pre veo Bo jan Sa viñ Os to jiñ.

Ãta dru go, do ono ãto se oti ma, da zgrabim,U ãta dru go, do u ono ãto tam ni, da gledam,Za åim, do za onim ãto mre, da æudim,do za onim ãto zbo ri, ãto se kida?

Za åim dru gim, reåi bliska,do za tvo jim mu kom da tragam,Za ko jim dru gim sve tlom do zatvo jom sveãñu du bo ko po ko pa nom,

Baåena reåi, te lesna, o po re klu, o noñi?

Ãta dru go, odis ta. U avan tu ri du ha, vre loj, go to vo te le snoj. Ko ja iz ne ma te ri jal ne stvar nos ti reåitraæi se bi vidqivo is ho diãte, opet u reåima,sve tlos ti – i ne i zbeæno, u lir skim i opi tnimsa ga ma – sve doåi, izno va, o svom po re klu, o noñi.

Tawa Kragujeviñ

13

Vi sla va Ã imborska

BE LEÃKA

Æivot – je di ni naåin,da se obras te liãñem,doœe do da ha na pes ku,uzleñe na krilima;

da se bu de pas,ili ga mi lo va ti po to ploj dlaci;

da se ra zli ku je bolod sve ga, ãto to nije;

da se smeãta u do gaœaje,gu bi u pej zaæima,traæi naj mawa greãka.

Izu ze tna pri li ka,da se, na tre nu tak, pam ti,o åemu se ra zgo va ra lokraj ugaãene lampe;

i bar je dnomspo ta kne o ka men,ukva si na ne koj kiãi,izgu be kquåevi u travi;

i po gle dom pra ti is kra na vetru;

i ne pres ta no neãto vaæno ne zna.

Tre nu tak. Pre ve la sa poqskog Bi ser ka Rajåiñ.KOV, Vrãac, 2002.

14

OD BRA NA VE JAVICE

Na vest da je upra vo ona do bi tnik No be lo vena gra de (1996), poqska pe sni kiwa Vi sla vaÃim bor ska izja vi la je da je izne naœena i uzbuœena,ali i pres traãena! Ta ko je, kao auten tiåni li rik,pri pa dnik ret ke vrste, pri znawe doåeka la – zara zli ku od veñine no mi no va nih, pro slavqenih ilipre ten du juñih ove pla ne te – bez pri go dne priåe.

Ka da bi se sve to vi tiãine, po miãqam, gde godbi li, na dnu oke ana ili pe sniåke duãe, klik ta vooglaãava li na zvuk fan fa ra, odiæuñi vrtlog priåeu be zbroj epi zo da, izgu bi li bi pri mar no svoj stvo, datre pe re, i ta ko oda ju smi sle nost ne pre bro ji vogoba sjawa dis kre tne ano nim nos ti – one„be znaåaj nos ti” za ko ju je upra vo ova pe sni kiware kla da je vaæni ja od sve ga naj vaæ nijeg.

Po ezi ja Ãim bor ske briæqivo ar ti ku liãepe smu, be leæi je olov kom ãto kon tro liãe, a ipakpro no si fi nu emo ci ju i obli ku je onu „iro nij skutaånost” (ka ko se is tiåe u obra zloæewu na gra de) ko ja omo guñava da se „is to rij ski i bi oloãki kon tekstosve tli kroz fra gmen te åove ko ve re al nos ti”. U svom spi sa teqskom ve ku na pi sa la je, kaæu, oko tristo ti ne pe sa ma. Pre ma lo, za po bor ni ke izraæ avawau to mo vi ma. Zaãto sa mo to li ko – pi ta ju za bri nu tira do znal ci. Za to ãto pos to ji kor pa za ot pat ke, uzvraña ona, sa leæer noãñu onih ko ji su na vi kli naupo tre bu gu mi ce, guævawe pa pi ra i poå iwawe iznova.

Pri zna ti da se mo me nat uo bliåewa pe sme javqaodis ta ret ko, is kre nost je po sveñenih i hra brih,ãto kri tiånost ne ga je iskquåivo spram dru gih, veñpre vas ho dno kao vid aute cen zu re i kri tiåkog su dabez ko ga se ni ne na zi re put ka vre dnos ti ma.Ãim bor ska se ta ko usuœuje da na kwiæev nimsku po vi ma åita „sta re” pe sme, ja sno ka zu juñi da

15

pi sawe ni je pot hrawivawe autor ske priåe, ni tisla gawe is pi sa nih lis to va ãto is pra znost meãa sastva ra laåkom „plo dnoãñu”.

Weno sa be se dniãtvo sa pe smom, tim os trvomsa bra nos ti, op sta ja lo ono ne ko li ko mi nu ta ilide ce ni ja, ima da kle sva pra va da se na zo ve tre nut kom. Tre nu tak je wena od bra na po ezi je, go lom „is krom uve tru”, sa mom pesmom.

Jer bez ob zi ra na broj sti ho va i slo go va, pe smauis ti nu nas ta je je di no ka da je nas ta ni Po ezi ja, wen iskquåivi tvo rac i zaãti tni znak. Pe sma je do gaœajPo ezi je, iz we pris ti gao, izluåen wenom suãti nom,opi san uzor kom wene sup stan ce. On omo guñuje dape smu pam ti te, åuva te u taj nom ar hi vu, ili vasna go ni da ga sa nos tal gi jom, kao no vo objaãwewene pos to jeñe de fi ni ci je, traæite u dru goj pe smi – upo ezi jom is puwenom i izno va pro ve re nom tre nut ku,u ba lan su pro naœenom u se bi je dna kom a ra zliåitomekvi va len tu – dru goj pe smi. Wime se eg zis ten ci jauka zu je u se gmen ti ma je din stve nih obri sa,obli ko va nih spek trom oåara va juñih ko li ko ispu ta va juñih zbi vawa – iro niåne odreœenos tiåiweni ca ko je sa opãta va ju da i u pu noj stva ra laåkojslo bo di pe snik os ta je wihov za robqenik. Ma ka zesluåaj nos ti i wenih åuda na laæu mu da bu deoãtro vi di za pi si vaå, bu dan i u zo ru, ka ko bipre uzeo i ulo gu pri ta je nog sauåesni ka: ono ga ko jira za zna je bo je i obli ke, obe lo dawuje ih upra vo ona koka ko to åini sve tlost ãto na wih pa da, ne upadqivois tiåuñi wiho vu ra zno li kost, æivot vre dandu bin skog snim ka, je dnog po sve liånog doæ ivqaja,ko ji, æ udwom da izje dnaåi stih i stvar nost, na sce nu izvo di qubav ko ja bi i od ne mo guñnos ti reåi hte lada sa zda i saåuva æivot, a od veånos ti priåe ugra bi i zaãti ti, tek je dan, uvek po se bi re dak tre nu tak, uko me se „sve” ra zlaæe, upra vo sto ga ãto se uis ti nudo gaœa tek po je di naånost.

Pe sma Ãim bor ske ta ko na li ku jene pre ten ci o znom za pi su iz be leæni ce ãtoobe lo dawuje onaj jedi ni naåin da se „obras teliãñem, /doœe do da ha na pes ku, /uzleñe na kri li ma”,

16

i – „ne pres ta no neãto vaæno / ne zna”. Dve dest tritre nut ka ove kwige po et ska su ot kro vewa, ãto su se,proåiãñena du gim tiãina ma, na oko sa ma od se bepre tvo ri la u pe smu. U obri su fra gmen ta, hu mor nomod go vo ru na „be zo bra znu i opa snu reå Sve”. „Tre ba lobi je pi sa ti pod na vo dni ci ma” , kaæe pe sni kiwa, jer „Pre tva ra se da niãta ne izos tavqa,/da okupqa,obu va ta, sadræi i ima./Meœutim, sa mo je/de liñve ja vi ce”.

Od tre nu ta ka sa zda na, po ezi ja ka zu je da nas bezra zbi jawa veånos ti ne moæe niåemu nauåiti, pa nise bi sa moj. Pre ne go ãto pris ta ne da nam se obra tikao pe sma, ona je paæqivi sluãalac, gla dan ve ja vi cenaãih po ru ka. „Ãta ja hoñu od te be”, pi sa la jeCve ta je va Ril keu. Is ti nu ovog tre nut ka.

Upra vo ono ãto se traæi od sva kog sti ha , od ce le poezije.

Ja nu ar, 2003.

17

El za Las ker-Ãiler

U DUÃI

Uvek mi slim na umi rawe,ni ko me ne voli.

Hte la bih da sam ti ha sve taåka iko nai da je sve u me ni utrnulo.

Sawalaåki je obo ji lo veåerwe ru me ni lomo je oåi izra navqene od plaåa.

Ne znam ku da da kre nemsem svu da ka tebi.

Ti si mi po taj ni za viåaji niãta tiãe ne æelim.

Ka ko bih vo le la da se slat ko us cve tamuz tvo je srce ne bes ko plavo -

sve sa me me ke sta zepo loæih oko tvog uzbru ja log doma.

O æudwi, o stras ti, o bo lu. Sa ne maåkog pre veoBra ni mir Æivo ji no viñ. KOV, Vrãac, 2002.

18

KA KO BU RA HOÑE

Ako æivot je san, Qubav i Pe sma moæda je di ne, usen ka ma tog sna, op sta ju ne po koãene je dnimras tan kom, i je dnom smrñu. Preæive, u emo tiv nojdra mi i lir skom spo ju, i viãe pu ta, svo ja po ni rawa, svoj smak u ta mi. Van pre du miãqaja, bez ot por nihsa su da – pre do dreœene bar je dnom kra hu – po putdvoj nos ti pro to ma te ri je, i one se traæe, ohra bru ju,ra zdi ru i ras ta ju, ali u bu ra ma i za tiãji mauza jam nos ti upi ja ju viãe, do pi ru daqe, nastran pu ti ca ma biña, ba ca juñi, po put zrna capraãine, oãtra, du ga sve tla, ko ja nas ra zbu de, ma ukom da smo vre me nu usnuli.

To je ono åudo kwiæev nos ti, o ko me piãeAlek san dar Ge nis – preæivi upra vo ne i zre ci vi,„ne raãå lawivi deo åove ka, sup stan ci ja lan po putsrca, bez ko ga se je dan autor ne bi ra zli ko vao oddru gog” – iako pe sma ni je dru go do ra do sni ilibol ni obrgqaj zra ka, a sa ma reå uzdah ko ji ne qubiza du go za da ti oblik reåi.

Izraæava juñi, u je ku ek spre si oni zma, snaæneener get ske su prot stavqenos ti, El za Las ker-Ãiler(1869 – 1945), u sre diãtu bur nog mo der nis tiåkogja ta ko je u ras po nu od 1910. do 1932. okupqa Der Sturm(Bu ra) i wen dru gi muæ Her vart Val den (Ge orgLe vin), svo je bo je oznaåila je sli kov nim na bo jemepo he (Ãagal, Kan din ski, Kle, Ko koãka, Munk,Pi ka so) kao „crne i zve zdas te”, sme lopro fi liãuñi, u zna ku ras pa da kla siåne pe sniåkesli ke, dra guqe lir skih elip si, ten zi ju, na da hnuñaime nen tno kom plek sna, ko ja je åine åas sreñnimna vi ga to rom åas bro do lom ni kom åuv stve nih bu ra. Krhko-sve tlo sni i se no vi ti eros naj znaåaj ni jene maåke po ete se, ne za zi ruñi od is plovqewa u svet iva seqenu ne po zna tu bu so la ma i te le me tri ji, usple to ve mo ti va åije je su pa ren te ze upra vo qubav ismrt, na laæe odvaænost pi sma, sin tak siåkuuzdrma nost (upi tni ci, ek skla ma ci je, ne dovrãen

19

stih), ko ja ema ni ra lir ske po tre se i sa mos po zna juin di vu due ko ja je u is ti mah svet i wegov izgna nik,åul nost i tran scen den ci ja, opoj na sen zu al nost ipo ra zna je za ne ov la di vog: Gde god da sam se de la podsvad be nim ju trom,//smrza vao se za sawani lo tos/na mojoj krvi.

Nes tal na i sa mo po ni ruña ras po loæewa (Uvekmo ram ka ko bu ra hoñe...), umil nost qubav nih pre da ja i no va pro dor nost, krot ko obrañawe iza bra ni ci ma po pe ru i srcu (G. Be nu, meœu os ta li ma) lu ci dnost iin tu ici ja, ali i teæina ude sa, tvo re sen zu al nisin kre ti zam ove po ezi je, iz ko ga spon ta no izras ta juvi do vi te i mi nu ci o zne na dliåne apo te oze. Vo lim te kao po sle smrti/a duãa mi je raãire na nad to bom-//duãa mi je uhva ti la sve patwe – ovi sti ho vi su pome ri du hov nog oka, is puwewa izno va os po re nari val stvom izmiåuñe dru gos ti, dok „sve ta ma ho vi na” erot ske pus to lo vi ne vrhun skom sup til noãñu (sa monam se pleña joã igra ju kao lep ti ri) oda je slat kost ita mu svo jih be zo bal nih obrisa.

Dok pro za ove autor ke evo ci ra bo em sku kli munes ta bil nih emo tiv nih i pri ja teqskih ve za (saDe me lom, Tra klom, Ver fe lom, Kra usom) wenapo ezi ja lo mi lir ske kon ven ci je, i, u ras po nu odeg zo tiånog tkawa do gla sa mo li tvi, uvek os ta jepo tre sno obrañawe, „na je zi ci ma ure za nim kaohar fe”. Od zbir ke Stiks (1902) do kwige Moj pla vikla vir (1943) pe sni kiwa na svoj naåin os tva ru jeha ri zma tiåni za vet Vo la sa Sti ven sa („Åovek sapla vom gi ta rom”, 1937): Pe sma mo ra bi ti rap so di jaili niãta. Rap so di ja to ga ka ko je su stvari.

Izbor Bra ni mi ra Æivo ji no viña, iako neobu hva ta pe sme sa he brej skom te ma ti kom ove jev rej ske po ete se (pred na cis tiåkim po gro mi ma utoåiãtena la zi u Je ru sa li mu, gde i umi re), uka zu je na biñe oveli ri ke, ko ja, po et skim in ter po ni rawima do seæepre moãñewa fan tas tiåkog i erot skog, a sim bo li kuhe brej ske tra di ci je izvo di do sa kral nog venåawadrev nos ti i tran scen den ci je: Ja sam hi je ro glif/ko jisto ji pod stvo re nim sve tom//i mo je oko je/vrhu nacdo ba,//wego vo blis tawe qubi Boæji rub. Najåeãñe, do

20

spo ja ra dos ti ime no vawa, u pe sma ma quba vi, i pa to sa ne i zgo vo ri vog – u na pu kli na ma snaæno izva ja nogpo et skog ploda.

Maj, 2003.

21

Ni ko la Vujåiñ

PODNE

treba odræava ti ve zu sa stva ri ma gle da juñi ih, zavirujuñi

is pod gde su na jo setqivi je /naj stidqivi je, gde ih moæeã

naj laãke pre po zna ti i po sle, kroz ime, uzdiñi.u sa moñi su po ru ke na jis kre ni je, kad sva ka stvar

obuåesvo ju reå i uro ni u wu kao spa vaå u san, kad se

pre pus ti sudbini.da li je to ne po de ri va koãuqa, ãare na, za sve

vrste pogleda?ali kad svuåeã tu odeñu sa wih, os ta je kos tur,

zas traãujuñizvuk ã upqine ko ja od zvawa meœu usnama.sad tek vi dim da je sve ne dovrãeno/ne pot pu no i

åak, ona,ko ja „go vo ri ãest je zi ka” –na sva kom po na osob laæe.

Pre po zna vawe. Srpsko kul tur no druãtvo„Pro svje ta”, Za greb, 2002.

22

DI JA LOG DAQINE

Jer is te stva ri ni ka da neñe pri pa da ti naãimis tim/Reåima…

Jo van Hris tiñ („Ra zgo vor”)

Po se bi, reåi su ne vidqive. A ne vidqiva reåbo ca je bez po ru ke. Va zduãni la vi rint, ko me nemoæemo priñi – jer svu da je, u od sus tvu oso bi na.Ne pri me tan za naãu svest, ne dos tu pan – dok barje dnom ne izgo vo ri mo vlas ti to ime wego vogod sus tva, svo jim ra zlo zi ma sli ka juñi wego vusmi slenost.

Stva ri pak, sklo ne za rawawu u tiãinu, suãti nasu stva ri, is traj no i op sti na tno svo ja. Ali bezodje ka, i vi bran tnog odra za u sli ci, naãim åuli maone ipak ne da ru ju svet. Kao i ka ra va ni, svetpro miåe, a kwiga pos tawa, mes to gde bog je „u sva kureå, kao u po su du, sta vio po ne ku stvar” za siñena jereåeni ca, mit is puwenog kru ga meœu ãar ka ma go vo ra i stva ri – u klop ci ãto mreæicu je ziåkihodbqesa ka na gri za „otro vom bes kra ja”. Je ziåkominer ci jom, „rœom go vo ra”.

Kao pe snik sup til nih pre ime no vawa, Ni ko laVujåiñ (1956) ra sap je ziåkih utvrœenos ti, svo jupre sum pci ju pe sme, oblaæe no vim go vor nim to kom, i opre zno ra zas ti re wego vu osetqivu ga zu ãto åini vidqivim kapqice krvi sa obo da ras pa ra nog,tran sfor miãuñi ih u sneæne ide o gra me i sveæinusmi sa onih ko laæa ko ji ma upra vo rup tu re, taåkepre lo ma, ras ki da i pre o braæaja, ubri zga va ju no veuda he, po tom i no vu me lo dij sku li ni ju, la nackidqivos ti i ne traj nos ti ko ji ma odiãe wenje dno kra tni, ne po novqivi smi sa oni vek, osnaæujuñi fraæil ne spo je ve ãto na åis tom pla tnu pe sme inaãih doæ ivqaja, iznova, na krat ko, osli ka va jude liñe ko je pre po zna je mo kao ne fik si ra nu sli kupro la znos ti sveta.

23

Vujåiñ zna da neg de, u sra slos ti ma zna ka, naj premo ra bi ti spuãten mrak, i otvo ren jaz, da bi seve li ka uho da na reåeni ca go vo ra ra zlo mi la,zaåiwuñi po kret ko jim po ezi ja osva ja svoj zvuk iznak, li ni jom svog le ta za di ruñi is pod povrãinâ gde su dav no uñuta la smi slo tvor na sa zvuåja, kao ãtopo nad te otvo re ne ra ne go vo ra, u flu i dnoj kretwi,pe sni kov stih je dnov re me no stre mi sli ve nos ti ma udaqenih, ras tvo re nih, ru bnih prostora.

Pi sa ti, uos ta lom, i za wega znaåi pre pe va va ti.To je pre vod, go vo ri la je Cve ta je va, sa ma terweg nane ki dru gi je zik. Ali u po ezi ji, is ti ca la je, ni je danje zik ni je ma terwi. Ma terwa je sa mo du bo ka,ne po mirqiva teæwa za ras krin ka vawemutvrœenos ti, za je zi ci ma ko ji pos ta ju dru gi je zik, udi ja lo gu ra zdaqinâ ãto ruãe ne pri ko sno ve nu svesto da tos ti ma – is ka zu juñi pro la zne i varqiveali jan se slo bodâ u sud bi na ma ime na i stva ri. ZaVujåiñevu ne za si tost siñuãnim struk tu ra ma uba ziånoj i pre o braæava juñoj ener gi ji tre pe rewa,sliånu tran sfor ma ci ji zve zda u ko smiåkom be zda nu,ili vrtlo gu praãine u ve tru, pre pe va va ti go vor, kao kon ven ci ju, is traj no, sa reåi na reå – is to je ãto ipre vo di ti poj mov no i ime no va no u pro maj nu oda ju,do ba olu je, ili ve ja vi ce. Pe smi je, uos ta lom, usud bi ni ra zliåitih go vo ra, do deqeno da upo zna stawe ver bal nog kra ha da bi spo zna la kli muzaåara va juñeg nas ta jawa: to li ko me ima da me reåi nemo gu po ne ti. ra sut/u ogle da lu.za us tavqen naru bo vi ma, u to po tu ne mir nog/sta da. taj krugkre tawa pre tva ra se u zupåanik da bi uhva tio/bi loka kvo znaåewe. ka mewe se kotrqa – je ka seåepo nor./zvuk je pre voœewe. stva ri su za ko pa ne u zvuk.zvuk je/pos teqa. zvuk je de te do di ra, zvuk raœa stvar.zvuk je/ majka.

Vujåiñeva po eti ka pros to ra evo ci ra topra je ziåko obiqe. Zvuk-maj ka us pos tavqa put odras prsnuña u je ziåkoj ma tri ci do pras ka ãto raœamnoãtvo fo niånih, li kov nih i smi sa onih ve za ko jeizmiåu ime nu ko je „ potvrœuje stvar”. Po niãta va juñi usud ime na, ta las zvu ka je uvek na no voj crti u

24

fre kven ci ja ma emo ci je, señawa, pre dviœawa iliåis te ima gi na ci je, on ri val ski iza zi va uni ver zal ni go vor, a sis te me ma lih znaå ewskih smrti pre no si une vi nost sve o tvo re ne, æive, tak til ne struk tu re(„de te do di ra”) ãto åis ti je, viãesmi sle ni,otvo re ni, drhta vi po et ski fe no men – volãebnaaso ci ja ci ja åes ti ca ma te ri je i suãti ne, ko je neg da su bi le sa mo ime i sa mo stvar, a ko ji ma ve tro vi ita la si åeæ wivog sen ti men ta, je ziåke i emo tiv neæudwe, spi ra ju laænost i vrañaju pos to jawe. Je ziåkain ven ci ja tu raœa sveæe ver bal ne na no se, ina tkriquje ih sa gom o wiho vom ne dos ta jawu,nas tan ku i is kuã ewima, o zam ka ma, is troãenos ti ma i za mi rawima ko ja vre ba ju. Tu su vra ta u san pe smeãto se, sred pre pre ka i ten zi ja, ras tva ra u sa zvuåjesmi sa onih nu kle usa, ne gu beñi ni te go bnostsloæenos ti ni sup til nost åari koje nosi.

Okre nu ti se od reåi, za tu stvar nost opa sno jeko li ko izgu bi ti ve zu sa stva ri ma; „do puwava tiopãir nost” za lu dno je ko li ko åaro li ju pe smeza ro bi ti opi som, pot hrawiva ti go vo rom. Pot pu nost ne ga ci je straãna je upra vo kao i sla va ap so lu tnego vor ne afir ma ci je. Te i fra gmen tar nost, ko ja uVujåiñevoj op ti ci poåiva na ra zla mawu teæiãta, iåita vih di men zi ja pe vawa, pro no señi ma gli nu itre pet ra zbi je nog zvu ka i ra zloæenog tra ga, ni je tekuzdi zawe siñuãnos ti ko ja je ekvi va lent suãtin skevre dnos ti pos to jawa, veñ po etiåki pre tekst ioba ve za pro me ne po et ske vi zu re: ona ve ro lom nostko ja ñe oku po nu di ti dru ge taåke oslon ca, kao ãto ñe skep sa, pa ra juñi je dno tkawe, po ka za ti ohra bru juñekon ste la ci je znaåewa na ne kom po sve dru gom mes tuje ziåke tek stu re, kom bi nu juñi ele men te je ziåkesup stan ce, atmos fe re ili ras po loæewa, do gra ni ceko ja sav la da va ne i zgo vorqivost i ap strak tnost,pre vo deñi ih u me ko, po da tno pre li vawe, ili slomtvrdi ne ãto prãti sa je ziåkih ru bo va: Od sve gapo ma lo, ta ko da cu ri izmeœu prsti ju,/ da se do le, uhrpi ca ma sku pi i pre ne se daqe, da se kaope na/za us ta vi taåno na ru bu, u su da ru s va zdu hom...(„Uzeo sam”). Pro kli za vawe sfe ra me to ni mij ske

25

ulanåanos ti ne na metqivo suæava fo kus op ser va ci jena zbliæewa ko ja åine je zik/svet, åas da juñiis to rij skom ude su fra pan tno re du ko van, za sud bi nura zve jawa pak po sve re alan krov „pod usnom” (Doksam ko pao po dvo riãtu, dræava se/ smawiva la), åaspro na la zeñi, u ne po u zda nom oke anu go vo ra, mo re ka zeko ji ma je pa ra di gma tiåno odreœen åove kov put: sveãto sam go vo rio odlo mak je ne kog du gaåkogtek sta./sva ko sta blo je kuñica i bu duñi krst.(„Dla no vi su ã koqke”).

Svet Vujåiñeve Kwige, od prve zbir ke (1980),pri san je i pri vi dno ma len, ali do usi jawapo kre nut, ra zuœen do fra gmen ta ri zo va nihsu pro tnos ti ko je tiãte si li nom i sja je ubedqivoãñu svog ra znov rsja. Stvar nost ni je je dna, a Vujåiñeva pe sma su dar je wenih re al nos ti, pri ta je nadvo liånost one nuænos ti ãto de li zbiqu odne pos to jawa, svest i pod svest, reå i tiãinu, is podna sle dnog pro tiv reåja pod „na crtom stva ri”is ka zu juñi dru gu pri ro du pe sme: ne mir ñ utawa, tog„moæda naj veñeg je zi ka meœu svim je zi ci ma”, kao isno po ve upi ta nos ti ãto pros trequju pred sta ve osta bil nos ti sve ta, gde ne zas pa li je zik svo june si gur nost pro jek tu je kao pre imuñstvo ra zme neslo bo de, reåi i tre nut ka, u re gi oni ma ne po novqivog reånika daqine.

Maj, 2003.

26

Alek san dar Ris to viñ

MA LA PESMA

Ne mi slim ni na ãta,niãta ne na zi vam svojim,uis ti nu, niãta mi ne pripada,kao ãto ni sam ne pri pa dam niåemu,ali, s vre me na na vre me opaæamka ko se uveñavamili smawujemdo di ru juñi ono ãto je oko menei ãto se, is to ta ko, uveñava ili smawujedok ga do tiåem sa bi lo ko je strane,sle va ili zdesna,ozdo iozgo,u is to vre me obu hva ta juñi wego vu spoqaãwosti unu traãwu sadræinu.

Mi ri si i gla so vi. Iza bra ne pe sme. Izbor ipred go vor Pav le Zo riñ. SKZ, Be o grad, 1995.

27

SVET KO VI NA OBIÅ NOSTI

Ne mi slim ni na ãta,ne na zi vam niãta svo jim,uis ti nu, niãta mi ne pri pa dakao ãto ni sam ne pri pa dam niåemu...

(„Ma la pe sma”)

Odav no znam da u pe sma ma Alek san dra Ris to viñamo gu nañi le ko vi ti do dir ma log sva ko dnev nog åuda,ko je mi i ono naj je dnos tav ni je stvar no sno zna mewe –po put tra ve i si tnog cveña – vraña ozraåeno daãkomnos tal gi je za pos to jawem.

Je dnom sam sre la pe sni ka na Ze mun skom ke ju. Bi lo je le to, 1993. Ni smo se baã do bro po zna va li, ali smobrzo, i na is to ve tan naåin, ra zreãili pro blem pred ko jim smo se naãli: hoñemo li sluåaj nu ãetwuudvo je nas ta vi ti ga zeñi divqi travwak, ili ho da juñi po ploåama i kru pnom kamewu po wemu ra su tom.Iza be re mo li prvo, zna li smo, neñe bi ti do brovla ti ma, uko li ko iza be re mo dru go, neñemo ose ti tineænost ener gi je ko ju nam one prenose.

Ãeta li smo sto ga na ne obiåan naåin,pos ka ku juñi. Po meãavãi da kle, oba is kus tva. Ta ko vaqda i åine pe sni ci, nas to jeñi da upi ju zbiqu uje di nom obli ku ko ji ih za do voqava: u viãedi men zi ja, is tov re me no. Gde bi inaåe i bo ra vi lastvar nost, ako ne u sop stve noj na dmaãenos ti,sa mos po zna ji do sa mog dna, pa i ãire, u (p)okre tnomviã esmislu.

Ali, ko li ko god se tru di li da smi sao za re al nostbriæqivo ne gu je mo, pod tom stav kom u reåni kusva ki daãweg sa o brañaja naiñi ñemo ipak nazamrãene pu te ve, po greãna uput stva, ko lek tiv nepri vi de. Mar ka vi na, u vi du eti ke te, pot pu no ñepre kri ti ru bin ski sjaj u ko me se moæe ogle dnu tipe snik, pa i dru gi, wego vom paæwom okupqeni i obgrqeni. Vi de ti ja bu ku u gos ti oni ci, moæda jes tene mo guñe u sve tu u ko me gos po da re træni ca i

28

trgo vi na, ali ne i u pe smi, gde ima poåasno mes to,jer je pri zva na za slu gom auten tiåne po et ske je dri ne,ugo vo ra izmeœu wene pri jemåive spoqaãnos ti iosunåane sræi – pu nog znaåewa – ko me i jes tepo sveñena Ris to viñeva po ezi ja. Oba sja ni spoqa iiznu tra, fra gmen ti re al nos ti u woj åine ozraåenopos to jawe, ko je bez ek spre siv nog gråa i vidqivousme re ne na ka ne javqa o svom pri sus tvu, zbog åeganam pe sniåki go vor pris tiæe ne na glaãen,pri ro dan, ne podræan ko lek tiv nim za no som,sle pi lom, ni ti bi lo ka kvim za magqenos ti ma.Upra vo sto ga te krho ti ne, od ko jih je sva ka odvaænos ti za naãe pos to jawe, uoåava mo, a na po kon ivi di mo, kao åude sno leb dewe åes ti ca ko je ani mi rapo et ski go vor. Otu da nam i pe sma na li ku je„tre pe rewu ni ot kud”. Gla su stva ri, ko ji pris tiæe iz wih samih.

Odriåuñi se po se do vawa i po se do va nog, ãto vaqa åita ti kao de kret ko ji uki da sve de kre te,stva ra laåko uvaæ avawe i uæ ivawe ap so lu tneslo bo de, Ris to viñeva lir ska pe sma nam se otva ra kaopoqe åis tog osma trawa i kuãawa sve ga ãtopris tiæe „ gubqewem i sti cawem”, ka ko bi smo,pe sni ko vim reåima, mo gli na zva ti æivot: uvek meœuja snim gra ni ca ma – izmeœu niåeg i neåeg, pa opetizmeœu neåeg i niåeg – u bes po go vor noj uverqivos tidrev nih za ko na ko ji ma ne tre ba bi lo ãta do da va ti iz ana la fi lo zo fskog i „po et skog miãqewa”, ni ti ihtu maåiti stav ka ma ep ske teæine, dra ma ti komis to rij skih ka tas tro fa ili bun cawem duãe. Po putis praæ wenog ar se na la, oda kle su izne se nene po trepãti ne u obli ku lek siåke ubo ji tos ti,Ris to viñeva pe sma je naj pre be li na, a za hvaqujuñito me, upi jaå sen za ci ja, osetqiva mem bra na ko japri ma i je dva åuj no, da bi nam to pre ne la u onojrav ni in ven ci je ko joj je po ve re no re gis tro vawene pre suãnih do ka za o sve mu ãto i inaåe vi di mo, ane ras po zna je mo: ra zno li kos ti ko ju ov laã do tiåemo, ne upi su juñi je meœu vre dno sne to po se pi smame mo ri je. Umes to nas, u vi du lir skog ko rek ti va iiro niåne po bu ne, pe snik to åini „svim åuli ma u

29

is ti mah”, pro la zeñi kroz „sva åeti ri ele men taodje dnom”. Ris to viñeva po eti ka, na ime, otvo re na jene pre ki dnim stru ja ma pro me na, per cep cij skojsveæini, nad stvar noj obiånos ti pri zo ra, ko jesvo jim ne i zve snim, pro mewivim i ni ka da do kra jafik si ra nim me to da ma, sla vi ne po sre dni je ipri kla dni je ne go ãto bi to mo gla uåini tina metqivost gro ma dnih po et skih „is ti na”, ura kur su vi so ke mi sli i uglaœene es te tiå nosti.

Sim bo liåno pri be ga va juñi odla gawu na me tnu tihnaoåara, Ris to viñ za tiåe svet is tov re me no ode ven inag, u ve ja vi ci i de tiwim sno vi ma, u ko ji ma je,za je dno sa svo jim åita ocem, za pawen no vi nommi ri sa i bo ja, da bi za ko ji tren po tom odi gao joãje dan veo pri vi da ko ji ma nas upo tre bne reåi iizliãne for mu le za si pa ju, pro di ruñi do joãne ime no va ne sræi svo jih po et skih obje ka ta, na ko juga pod seña ri tam pe sme, is to ve tan ja snom i åis tomot ku ca ju bila:

Uzeo sam jabukuda bih ot krio wene razloge,a oni be ja hu is tovetnisa mo jim pras ta rim srcem.

(„Uveåe, dok je pa dao sneg”)

Po put krep ke sve i zmirqivos ti drev nogis toåwaåkog kon cep ta veåitog pu ta, Ris to viñevobe zre zer vno va lo ri zo vawe i sa opãta vaweis kus tve nog, åak i ka da je u wega upi san trag ozle de,greãke, oseñawa po ra za, ili ne moñi ano nim ne,gu bi tniåke stra ne u æivo tnoj priåi, u suãti nipo ka zu je da mu drost u po ezi ji ne mo ra bi ti wenafi lo zo fiånost. Za pra vo, ne mo ra bi ti niãta dru goãto je van we, van sva kog wenog se gmen ta ko ji je, veñpo se bi, saæet, kom plek san uzo rak æivo tnog tkawa,åija je di ja lek ti ka pro ni knu ta oãtro vi doãñu isen zi bil noãñu ko je na zi va mo in ven ci jom, a ko jani je dru go do spo so bnost, do bra voqa ãta viãe, da se uoå avawem spoqaãweg oba sja i unu traãwe, odno sno,da se pri hva ti i pri zna – u naj teæim ko no ta ci ja ma,

30

kon se kven ca ma i kon tro ver za ma – ap surd i le po ta postojawa.

Pe snik, na ime, pos tu pa u du hu pras ta re um nos tisrca, slo bo de pri pa dawa bi lo ko me pre dme tu,oseñawu, stawu, ili biñu, pri ma juñi ih u svojpo et ski pro gram uzdi zawa ne i zmer ne ra zno li kos tisve ga pos to jeñeg. Wegov Pro log uos ta lom glasi:

Uœite u moj dom vi tam ni, vi tajnivi po sledwi na bre gu, vi ma li sluãaåi,vi ne bes ko ka mewe, vi skruãeni, vi sa å udnih puteva,vi sa ko nopqom u na ruåju, vi sa pti ca ma za uhom.Ho daj te, na smeãite se, zaqubqeni u be lo drvce,po navqajuñi za mnom gla so ve i tapãuñi dla no vi ma– jer uju tru se mo ra mo probuditiobo gaqeni pod sto le tnim jelama.

Po eti ka Ris to viñeve ma le pe sme i jes te veãti naje da s vre me na na vre me opaæam/ka ko se uveñavam / ili smawujem /do di ru juñi ono ãto je oko me ne/i ãto se,is to ta ko, uveñava ili smawuje/dok ga do tiåem sabi lo ko je stra ne,/sle va i zde sna,/ozdo i/ozgo,/ u is tovreme obu hva ta juñi wego vu spoqaãwost/i unu traãwu sadræinu. Je dna od na jo zbiqni jih veãti na, ko ja nasupuñuje na to da la koña oåigle dnos ti ni jepov las ti ca, veñ pre pre ka u pri ka zi vawu ono ga ãtopos to ji iza we, pri su tnos ti, ko ja se teãko pre da jeza na ti ma go vo ra, sli kawa i dru gih for mipred stavqawa. A upra vo spo so bnost da se os po rije dna, iskquåiva re al nost, da se ta jan stvounu traãweg ne pre ki dno pri zi va aso ci ja tiv nimspek trom ko jim zraåe pe sni ko vi sim bo liåkiis ta knu ti poj mo vi (ja bu ka, ili ruæa – za pra vo uvekdru gaåiji obli ci, bo je, mi ri si ko ji nam iz wihpris tiæu), mewa us taqeni ras po red u naãojsteåenoj, uho da noj sves ti o re al nos ti. Jer re ali te tiobu hvañeni pe sni ko vim na bra jawem, ko jim ih onis tov re me no ime nu je i po sveñuje, ni su tek zbir kapa ke tiña vidqive kom pak tnos ti i teæine, veñode ve nost u svi lu i na gost u is ti mah, pod señawe daniãta uis ti nu ne moæe pos to ja ti dru gaåije do uve za nos ti za ele men tar nu smi sa onost, unu traãwost,

31

igru sve tlos ti i sli ka ko je iz we zraåe kao sa masuãtina.

Ne åinim niãta da bih omo guñio ovo znaåewe,kaæe je dan Ris to viñev stih. I na tom niãta za sni va se znaåewe ma le pe sme, bez ko je bi po ezi ja izgu bi lasvoj za us tavqeni dah, slo bo dno pro pa dawe krozobla ke miã qenog, kroz tvrdi nu kon cep tu al nog,us tvrœenog i sle po brawenog. U Ris to viñevojGos ti oni ci pak, „ne ka sjaj na reåeni ca kao sve taokonåiñ/stiæe do mo jih us ta pra vo iz utro be: nas ta jeopet ja bu ka sa ru me ni lom, mi ri som i pro zraånimtki vom,/ sa se men ka ma ko je se vi de spoqa...". NeJa bu ka sa znawa, pre ci zi rañe pe snik, ne go is ti nit oblik, is cu reo izmeœu ra zma knu tih prsti ju/do slov ce u veånost („Ja bu ka u gos ti onici”).

Åini mi se da ni je dan pe snik srpske mo der nesce ne, po je di naånos ti ma, fe no me ni ma be zi me nestra ne æivo tne sla ve, ni je dao to li ko po se bneslo bo de i spe ci fiånih mo guñnos ti da izgo vo re svo je ver zi je pos to jawa, ne za vi sne od okvi ra ko je im jena me tnu la ne ka od ko lek tvih fan ta zi ja ãto na pa ja juskep su gaãewa je dne ili na du nas tu pawa ne ke dru geepo he. Ova odli ka Ris to viñevog pe sniåkog pos tup kaje dna ko pro is tiåe iz wego vog smi sla za vre dno vaweeg zis ten ci jal nih ne po bi tnos ti ko je uvek izno vaime nu je tre nu tak ko ji ih rasprãi ili izno va stva ra, ko li ko iz one je ziåke uverqivos ti ko ju omo guñujese man tiåka pro zir nost – vi zir upravqen kasin gu lar nos ti obli ka, po u zda nog i ra zuœenogoznaå iteqa ra zno li kos ti, u ime ko jeg Ris to viñod bi ja da bu de privræenik bi lo ko je je ziåke ãareili ãifre ko ja bi sop stve nim odra zom u ver bal nomogle da lu po di gla åeliånu reãet ku na pro zo ru ãtouis ti nu hoñe sa mo je dno: da bu de otvo ren ka stvarnosti.

Ris to viñev stih ne sa mo ãto traæi di rek tnupro ho dnost ka obli ci ma, on us pos tavqa i nov odnosizmeœu pre dme ta i pred sta va, i doåara va ga kaovolã ebnost ne pa tvo re ne vi zi je ãto poåiva na igridve stvar nos ti, otva ra juñi du bin sku per spek ti vu uko joj pre bi va ne opipqivi vo lu men, ne otuœivo

32

svoj stvo vidqivog, ko je nam pre puãta da gaza miãqamo u ne pre gle dnim pros to ri ma, ufan tas tiånim pri zo ri ma naãe vlas ti te duãe.Suå eqavawe di men zi ja, ãta viãe, „stvar no ines tvar no u is ti mah”, na ras ta u pe smi, bezekla tan tnog pe sniåkog usme rewa i na po ra – dotre nut ka spon ta nog i åis tog po et skog otkrovewa.

Znaåaj ma le pe sme, ne pre ten ci o zne po et sketvo re vi ne, u ta kvoj fun kci ji i u tom sve tlu,ne pro cewiv je. Weni ju na ci su sluåaj nos ti ifra gmen tar nost, ko ji, na po se ban naåin po ve za ni,uka zu ju na osnov ni doæ ivqaj kao pot pun, iako jewego va ne do reå enost ne pre ki dno pret pos tavqenamo guñoj i ne pri mewenoj ra zvi je nos ti opi sa.Pe sniåka reå je ta ko ja ga vo di, uti ruñi put sa onestra ne lo gi ke, u svet ko ji se ne zavrãava, i åeka dabu de ot kri ven u svo joj „sta ro mo dnoj pri ro di” isvo joj no vi ni is tov re me no, bu duñi da se uka zu je upros to ru gde je sve, poåev od sli ka i sen za cijâ , doma lih pre dme ta, in stru me na ta pe sme, ko ji u woj isa mi oæive, po me re no u ko su ra van, ne pri pa dnostuobiåaje nim viœ ewima, u proåiãñeno poqe pe sme,liãeno uho da ne sim bo li ke i aso ci ja tiv nog na sleœa.

Us troj stvo poj mo va i reåi, u pro jek ci ja ma ko je ih ogoquju do kris tal nog us kli ka o wiho vojele men tar noj ne op ho dnos ti, is tov re me no ih za ode vau ti trawe za pawujuñe, tek roœene sveæine pri zo ra,ãto u se bi sadræe moñ vi zi ja da u po sma traåu obno ve de tiwstvo, gde ne pre ki dno le te svi ci i la ti ce,alat ke za op sta nak i one za igru, pa le se i ga se sve tla, ve ju señawa, za vi ru je se kroz po de ra nu po kriv kusve ta odo zgo i odo zdo, i gde doæive ti neãto, idoæivqava ti ne pre ki dno, znaåi uvek bi ti „po goœenje dnom ruæom”. Wen is tin ski znak ot kri va se ira zlis ta va u bo ja ma i mi ri si ma wenene pre dvidqivos ti, za go ne tnos ti wene nu tri ne,mis tiånos ti i ne sa znatqivos ti unu traãwe stra nesve ta ko joj pripada.

Maj stor stvo Ris to viñeve ma le pe sme je sto ga uvekizno va graœeno: naåin na ko ji tre pe re pa huqe uosunåanom azu ru, kril ca naj si tni jih in se ka ta pod

33

sve tiqkom, ili ra zlomqena sta kla u ko ji ma nas ta jepro zraåni vi traæ, obje diwuje pre fiwena stra te gi jaekvi li bris te ko ji us pos tavqa rav no teæu izmeœude lo va/to li ko ra zliåitih/ da im pri la zi kao ãtoåovek za slepqen blis ta vom sve tloãñu olu je/okreñesvo je li ce ne bes koj vo di/i pruæa ru ku ka mes tu gde gaoåeku ju („Sta kla”).

Zna juñi da ni je dna po je di naånost ne moæeza do bi ti ni is ka za ti svo ju æivo tnu vaænost ako jere flek to va na izu mom reåi-ogle da la, Ris to viñavape sma pos to ja no osva ja svoj zve zdo li ki ho lo gram:ogle dnost u dru gom, i dru gi ma, u sve uku pnoj dru gos ti. Tom ra zlomqenoãñu i no vom kom bi na ci jom krajwih ele me na ta æivo tne sup stan ce, pe sma se ne opi resta rin skom, veñ oveãta lom, ne is kon skom veñumiã qenom, ma glo vi tom, uti li tar nom i nauåenom,ra za ra juñi ih lir skom iro ni jom, ap sur dnimpre mi sa ma ko je, ukquåene u pe sniåku igru,is pravqaju sko li oze i pa ra li zo va nost ver bal nihkon struk ci ja, vrañajuñi im uprav nost go vo ra ito pli nu obrañawa, ja snost for me i bo je, moñsu bjek tiv nog doæ ivqaja kao sve o tvo re nuim pul siv nost i re fleks sve ko li ke pri ro dnos ti.Ako to de lu je oåuœujuñe, i na dre al no – moæda ta kvo i jes te – ali sa mo za to ãto je u pe sniåkoj tra di ci ji i„fi lo zo fi ji” pe vawa preåes to za bo ravqen osnov niza log ma le pe sme, ko ja u suãti ni æivi od svet ko vi ne obiånos ti, od spon ta nos ti svo jih ot kro vewa iauten tiånos ti doæ ivqaja i pri zo ra ko ji je åine.

A ma la pe sma u suãti ni pres ta je to da bu de ka da,bar na åas, „ spoqaãwost” uhva ti sni mak traj noizmiåuñe, mno go li ke unu traãwos ti. Ona je ta da pose bi je dno sve ko je se pre taåe u dru go, pre da juñi svo ju„unu traãwu te le snost” sve tu ko ji se ne zavrãava.

Ãta bi dru go bi la duãa? Niãta, is cu re lo „krozru pi cu na na pu klom lonåetu” Se be, Dru gog, Dru gih,kaæe pe snik. Dru gim reåima – Sve - ta ko zva naonos tra nost, åije na go veãta je, nas to jeñi da ihraãåita u ne u hvatqivom, pe snik izno va skla pa,za poåiwuñi u ne pre gle dnim kon tro ver za maeg zis ten ci je i wenih pri vi da, uvek ne ki no vi krug:

34

Sa da smo opet ta mo gde ñemo je dnom bi ti, zbiqaod zemqe smo, a on da ni od zemqe, negosunåev sjaj je sadræina naãih li ca i udova.

(„Pe vawe i miãqewe”)

Izmewiv, viãe ne go u bi lo kom dru gomver bal nom izra zu i us troj stvu, svet se u po ezi jidræi i obnavqa meœu tan kim ni ti mamno gos tru kos ti svo jih fe no me na, ko ju na laæera znov rsnost wiho vih obli ka. Moæda je to sjaj, iliflu id Ris to viñeve pe sme, ko ji pre po zna je mo usva ko dnev nim vidqivim for ma ma, nes tal nojte le snos ti i troãnoj ma te ri jal nos ti, ko jine u hvatqivim mreæama odno sa u po ezi ji, kao i uæivo tu, veåno lu ta i traæi svo je oblike.

Sva ka zbir ka pe sma Alek san dra Ris to viñapod seña na sve tost i blas fe miånost tih odno sa –sklo po ve i ras ko le åes ti ca ko je gra de i ra zgraœujusve mir, na sla po ve i olu je in ter fe ren ci ja ko ji subes ko naåni. A ãetwa for me, ka ko kaæe pe snikci me tne sli ke, Bru no Ãulc, suãti na je æivo ta.Upra vo kao i ona kat kad uzne mi ru juña, kat kaduteãna – ne uniãti va mnoæina.

I ka da je stva rao po ezi ju, i ka da je o woj pi sao,Ris to viñ je, pre sve ga, mi slio na onu „vaænost” ko jujoj obe zbeœuje wena ne po sre dnost i je dnos tav nost. Napo ezi ju ko ja „mo ra bi ti vrañena sa moj se bi”.Naj bliæe æivo tnoj suãtini.

Wego va ma la pe sma to je naj boqe ra zu me la inaj su blim ni je izre kla, bu duñi da je åis ta pro jek ci jaono ga ãto za ovo ga pe sni ka jes te po ezi ja uopãte,po ezi ja uvek: je dnos ta van go vor o å iwenicama.

Mart, 2003.

35

Va le rio Magreli

*

Va ri ja ci ja reåi navodimi sao da kliziniz stranicu.Kao sve tlo sni spektargla gol po la ko mutirai mewa boju.To su pos tu pna ka lemqewa,sva ki znak poznajeje dan osvit i je dan suton.Po ne kad umiruåita vi na ro di reåi usled oskudnihza tiãja uma.Do go di se i da sti gnu na listneoåeki va ne ime ni ce, nomadiãto tu ma ra ju ne ko vremepre no ãto po no vo krenu.Ja sve to po smatramjer sam åuvar be leænicei pre noñi obiœem jeda bih zakquåao kapije.

Veæbe iz tip to lo gi je. Iza bra ne pe sme. Iza brao isa ita li jan skog pre veo De jan Iliñ. Bi bli te ka „Reå imi sao”. Rad, Be o grad, 2002.

36

ÅUVAR BE LEÆNICE

Pe snik, ese jis ta i pre vo di lac Va le rio Ma gre li(1957) obja vio je tri pe sniåke kwige i izbor Pe sme(1980-1992) i dru ge pe sme. Fi lo zo fskepro ve ni jen ci je, wego vo de lo na sav re me nojita li jan skoj kwiæev noj sce ni uæiva po se ban znaåaj, ugled i uti caj, te je i u nas, u vrsnom pre vo du De ja naIliña, izbor po ezi je ovog auto ra viães tru ko vre dan poduhvat.

Pos ta van gar dnog opre deqewa, van ira ci onal nihpo et skih po la ziãta, Ma gre li gra di pe smu, po puthton skog sklo niãta, pro jek ta za bu duñi æivotugroæenih se gme na ta znaåewa je zi ka i sve ta, naivi ca ma wiho vih is kli znuña, u po etiåkomupo riãtu po tra ge za uni ver zal nom i pre ci znopro fi li ra nom smi sa onoãñu tek sta i zna ka. Po ezi ja je, ka ko is tiåe, od go vor na lin gvis tiåka in ven ci ja,vid pe sniåkog åuda, „obrt je zi ka za 360 ste pe ni”.

Ma gre li je vu li ri ku, po sveñenu per cep tiv nom iko gni tiv nom, tu maåi najåeãñe si tu ira ju izmeœura ci onal nog i ce re bral nog. Ona ras kri va ve lu meviœenog a ot kri va or gan sku ne pos to ja nost ika ta kli zmiånu tiãinu u ko ju urawa vidqivost. Glassva kog pre dme ta i wego ve pro me ne uple ten je upa ra dok sal nu po zi ci ju su bjek ta ko ga za pra vo ne ma, ires ta ura ci ju preæive lih pros to ra wego veeg zis ten ci je, nat kriqene ko pre nom go vo ra.Us ta la sa na abra zi jom, go vor na mreæa is crta vapro duæeni ge net ski put u reåi ko je, is pod epi ta fareåi, po diæu za klon u du bi ni, ili „pre ta kawemvi da” za rawaju u mis tiånost okul tnog slo va ra(in di ka tiv nost reåi tip to lo gi ja), izras tao napre gi bi ma uobiåaje nih i za gra niånih opaæaja i svesti.

Pi sawe kao „le pa smrt”, ru ko pi sni opãivbra zgo ti ne ko ja ra zras ta po put ãare, i ver ti ka laver bal nih vi bra ci ja ãto urawa u pre gnuñe ra ne ivi ra, pro ni cawe je i ot kriñe, va paj za pre seqewem

37

fraæil nih znaåewa u no vu smi sa onost, za logne uga si vos ti biv stva. Ele men ta ran, di ja gnos tiåan,je ziåki ra zuœen, i es ha to loãki, taj po tres „oba ve zu je um na pre vod” ko ji ñe po sladwu sta ni cu pre dme ta, na kri vuqi mi sli, izno va do ves ti pred prag znaåewa,unu traãweg ga nuña, im plo zi je åiji sen zor ski tragotva ra ne omeœeno obiqe unu traãwos ti, ãtoje ziåkom al he mi jom pre ras ta u åis tu „se gre ga ci judu ha”, gde je reå pne uma, du nu ta /sa usa na/ u mu ran skosta klo glasa.

Pe sma se za po de va ta mo gde wen go vor uza ko no mer nos ti ma te la/sve ta pres ta je, u sfe riopaæaj nog i mi sle nog, u ru kav ci ma „inæewerin gasmi sla”, tek sta/ gradwe. Iza vre me na, is to ri je, isa me na ra ci je. U del ta ma mi sli, po et ski su bjekt jesve opaæajuñi, i sa mo o sma tra juñi je zik, ko ji is podpu ti sve tla, pre o braña zna kov ni udes u plo dnoukrãtawe men tal nih pri zo ra i smi sa onih je di ni ca, nas ta lih iz po ro di ce ele me na ta prvo bi tnog sve ta,os po sobqenih za op sta nak na sa mom ne bu uma. Ukris ta li ma ne po zna tih cve to va, hi bri daod sluæenih i skri ve nih stva ri i sveæihper cep tiv nih fak tu ra, je zik/um, umes to nul togsu bjek ta, pos ta je biñe pe sme ko je za do bi ja no ve fa se te i viães tru ku ja snost pre de la u ko je po ni re ipo ni ruñi ih stvara.

Mi slim, znaåi mi slim na smrt, kaæe gråkipe snik Va je na. Ma gre li ide ko rak daqe. Wego vepe sme-stu di je pla ni me tri ja su mi ne ral nihus krsnuña, in te ri ori zo va no skla pawe sop stve ne zemqe, u ko joj „Sva ka je reå na sip/od slo va ifi gu ra./Sve ima teæinu”. To su poqa za po puwavawevlas ti te sud bi ne i znaå ewsko pre ureœewe pe sme, ãto is to rij sku i dnev nu do gaœaj nost, sklo ne sa go re vawu,snab de va ju „ureœajem za puwewe smi slom”.

U po dvo dnos ti je zi ka, ali i wego vih sav re me nihur ba nih i kul tu ro loãkih to ko va, Ma gre li pe smu ko ja mi sli is pi su je kao uzbudqivu mi sao, åes to pa ra doks,ko ji ne ra zreãuje veñ is tiåe wenu suãti nu: um niza nos i smi sao stva ra laåke ko mu ni ka ci je. Pe sma jetrop i pre voz, /agen ci ja za se lid be, zgu snu ta struk tu ra

38

i med moædi ne, åija zrewa („na la zi kuñne ge olo gi je”)oza ru ju i pre o braæ avaju.

Ka da pi ta: Da li sam pre deo kroz ko jipro la zim/ili pu to vawe ko je pre du zi mam, Ma gre li jevpe snik oznaåava dvo znaånost „åuva ra be leæni ce”,pot ke sve ta, åija ga usnu la mis tiånost ali i ak tiv nasna ga pro vo di kroz for me, åineñi ga ono li komo guñim i plo do tvor nim ko li ko i on wu.

Ju li, 2003.

39

Adam Za gajevski

Ã KOQKA

Noñu su mo na si ti ho pevalia pla hi ve tar dizaogra ne smre ka kao krila.Ni sam upo znao an tiåke gradove,ni ka da ni sam bio u Tebini u Del fi ma i ne znamãta su Si bi le go vo ri le pu tnicima.Sneg je za si pao uli ce i jarugea tra go vi ma li si ca beãumnoko raåale tam ne haqine vrana.Ve ro vao sam pro la znim si gnalima,sen ka ma ru ina, vo de nim zmijama,pla nin skim izvo ri ma i pti ca ma pro roå icama.Li pe cve ta ju kao neveste,ali wiho vi plo do vi su ne u gle dni i trpki.Ni u mu zi ci ni u le pim slikamani u ve li kim de li ma ni u hrabrostiåak ni u quba vi ni je sadræana mudrostveñ u svim stvarima,u zemqi i va zdu hu, u bo lu i ñutwi.Pe sma ume da za us ta vi odjek burekao ã koqka ko ju je odgurnuoOr fej ko ji beæi. Vre me uzi ma æivota vraña señawe, zla tno od pla menova,crno od æara.

Pla tno. Iza bra ne pe sme. S poqskog pre ve laBi ser ka Rajåiñ. Stu bo vi kul tu re, Be o grad, 2002.

40

NA GRA NI CI MA PE, NAIVI CI MAÃTE

Prvi izbor po ezi je Ada ma Za ga jev skog u nas(Pu to va ti u La vov, 1988) sve den je na taåketra uma tiånih upli va is to ri je na ta ko zva nuano nim nu eg zis ten ci ju: ka ta kli zme ra ta, is kus tvare pre si je, sud bi na ze maqa „åije gra ni ce po me rave tar” – na ra no is kus tvo pe sni ka roœenog u La vo vu(1945), ko ga je Pe tar Vu jiåiñ pred sta vio ona ko ka koga i da nas åita ju sa obe stra ne oke ana: kao stva ra ocadu bin ske per cep ci je i moñne iro ni je, ko ja osvetqava naãe æ ivqewe is to ri jom, ãto ga, po put Åesla vaMi loãa, åini ra zo bliå iteqem „he ge lov skogpoqup ca”, nes po so bnos ti da izra zi mo obiånu,po ne kad nes pre tnu, ne sreñnu, na ne most osuœenupo je di naånu sudbinu.

U svom pak ese ju o „he ge lov skom uje du”, ali i udru gi ma („Ipak brat stvo”), Za ga jev ski (ko ji od 1980.æivi u Fran cus koj i u Tek sa su), is tiåe upra vopo sveñ enost po je di naånos ti, i pi sawu ko jedoæ ivqava i kao åin brat stva. Pri sno oseñawedru gos ti i dru gog, za pe sni ka je pre du slov slo bo dnogdi sawa. Svo je pe sniåko Ja, u zre loj eta pi, on vi dikao in tim ni pros tor, pu tu juñu do mo vi nu, otvo re nusve mu, na seqenu ne i zve snos ti ma i sveãñu opro mewivos ti naãe pri ro de i sve ta, te se ipe sniåka vo ka ci ja pro jek tu je u ide ju do ma na pu tu,gde su po kret i åin sli ve ni sa kon tem pla tiv nomobo je noãñu pri zo ra osvo je nih ma giånim iri ziånim fe no me nom pros tog æ ivqewa. Pi sawe zaZa ga jev skog uis ti nu po dra zu me va „i krv, i mas ti lo”.De liñi sve ta i re al ni za viåaj, po kre tne sli ke mi sli i oseñawa, u wego vom pi smu meãaju se sa ver bal nim tkawem re flek siv nog i sen zi tiv nog na bo ja,stva ra juñi du hov nu ãaru u po kre tu ãto pul si raunu tarwom di na mi kom, a ra zlaæe se u ra zliåitos tisenza ci ja i formi.

41

Kao neg da La vov, tra giåno po deqen, go to vone pos to jeñi, a obgrqen qubavqu i pri su tan svu da,Pla tno je u sva koj mo tiv skoj taåci svet, ko ji nam seuka zu je kao bes kra jan, i ka da je na ivi ci nes ta jawa,upor no pot crta va juñi svo ju suãti nune is crpi voãñu sa mog pisma.

Izbor Bi ser ke Rajåiñ skla dno se na do ve zu je nama pu å itawa ma es tra Vu jiåiña i pre no si gra fe medu hov nog pu to pi sa ret ko od go vor nog i mno go vi dogtu maåa stvar nos ti, åije pe sniåko i ese jis tiåkopi smo ra zmewuju æan rov ske vre dnos ti i bo je, i kaotra ga laåka otvo re nost åine su pro tnost sis tem skommiãqewu je dnog „veånog mi”. Mno ge pe sme su sto gaomaæi du hov nim uå iteqima, sve mu je din stve nom,ili su na pros to, uzo rak sa bes ko naånog pros tran stva „pro ze sve ta”. Ta ko je Brod ski pri su tan u mo tiv skojtri ja di eg zi la, is to ri je, ima gi na ci je; mu drostIs to ka, ili señawe na kwiæev ne i dru ge uzo re, pa iobiåna pa ris ka kiãa, na pa ja ju pro ce pe u vre me nu,dok u sja ju de taqa, is pod ne pre suãne „ar hi tek tu revlas ti”, ti tra nit smi sla za gubqenog u ma siizliãnos ti, ko me ñe re zo nan ca po ete ma po no vo da ti znaåaj vre dno snih ot kriña.

Izbor iz po sledwih zbir ki (Pla tno, Ogwena Zemqa i Æeœ), reåito ka zu je zaãto ovaj autor spa da unaj pre voœeni je poqske pe sni ke. (Zbir kaPla tno,1990, ve oma je åita na u Ame ri ci, kao i no viizbo ri iz po ezi je i ese jis ti ke). Wego va pus to lo vi naje, da se po sluæimo Ador no vim izra zom, „ ogled sais ti nom, okuã avawe na is ti ni”, ko jim seori jen tiãemo u pred sta va ma o to me ãta je svet i gdega za se be moæemo pro nañi. Wego ve po et skeilu mi na ci je pak, na pi to mi joj stra ni åove kogna sleœa, odiæu mas kir ni plaãt ko jim se pri kri vazlo: ti ra ni ja is tos ti, ko ja nas liãava pra va dapla ti mo æivo tom „za sva ki tren sne ga, za ono/ãto jebe lo i ono ãto je crno, za sreñu, za gle dawe”, dokpe sniåka na ra ci ja, blis ka ele gi ji, stvar nostot kri va kao izvan re dno sloæenu, viãesloj nu,izni jan si ra nu. Mo nu men tal nim pos tro jewima ona

42

su prot stavqa unu traãwi pros tor eg zis ten ci je, ãtosti hom po kreñe ra zno li ke ni ti ko je åine æivot.

Za ge jev ski us peãno us klaœuje otreæwewa ioza rewa åove ka u ne pro zir nos ti vre me na, a pi tawaume tnos ti i eg zis ten ci je spa ja u taåku ko ja taj nunaãeg ja pri miåe taj ni sve ta. „Pi jem iz ma logizvo ra, /mo ja æeœ je veña od oke ana”, reñi ñe,otvara juñi uvek ne ko no vo po glavqe „Mis ti ke zapoåetni ke”. Piãuñi, on uis ti nu tra ga za naj boqimde lom se be, da sve tu, pa i za viåaju, vra ti tre nu taktiãine, slo bo dnog di sawa, nov pros tor mi sli, „nagra ni ci ma pe, na ivi ci maãte”.

Av gust, 2003.

43

Fa bio Pusterla

IS POD VRTA

3

Op koqena vi so ka ãuma, po dvoæwak,ni zbrdi ca s kes te no vi ma i otpad.Joã niæe, te re tni vo zo vi su pul sirali.A, ta mo izmeœu, po mi sli na vatru,na qude ãto s je se ni spaquju strwike,olov nu sve tlost i paprat,hi po kas ta ne. Ali bio je to æivot, verujem,bio je æivot i ovo, zgurenihko re no va, ve za nih unakrst,ili tvrdoña je dnog zupå anika,wego vo mo ram da kruæim. Ni ko, mi sli li smo,neñe po put nas gle da ti ove ulice.Daæ devwake, sle pe maåke, traånice,to li ka bo gatstva.

Stva ri bez is to ri je. Izbor i pre vod saita li jan skog De jan Iliñ. Rad, Be o grad, 2002.

44

DO ZVA TI OD BE GLI SVET

Åeti ri zbir ke pe sni ka, ese jis te i pre vo di ocaFa bi ja Pus ter le (1957), pu bli ko va ne u Ita li ji, kao i dvo je ziåni izbor, objavqen u Ãvaj car skoj (2001),po se bnost su u kwiæev nos ti kan to na Te sin (pi sacæivi u Lu ga nu i pre da je ita li jan ski je zik ukan to nal nom li ce ju), u sav re me noj po ezi ji uopãte.Snaæne stvar no sne imp li ka ci je ovog stva ra laãtvare ali zo va ne su sa briæqivoãñu i briænoãñu, aglas „me tal ne” ne pris tra snos ti re fleks jene o hra bru juñeg, åak zbuwujuñeg pi sma re al nos ti, åije po ru ke ovaj pe snik – ni po eti za ci jom graœe niar ti fi ci jel nom uglaœenoãñu – ne po kuãava daumekãa.

Re fe ren ci jal ni pej zaæ, kao i onaj ver bal ni,proæima emo tiv na uzdræ anost, pa i za ne me lost sred te hno loãkih i pra gmat skih op sa da no vog do ba, åijeis ho diãne taåke is pos tavqaju bi lans je ze: dok smosa mo æive li, ne pro zi ruñi fu ri o znu stra nu ja ve,wene pro ce pe i kon tro ver ze, viãe pu ta je okonåanare al nost ko ju smo sma tra li pret pos tav kom sve ta.Pus ter lin sta nov nik pla ne te, lu ta jiñi izviœaå isluåaj ni oåevi dac, na tra gu je stvar no snihna prsli na, ne po ve zi vih kra je va ne do reåenos ti,kon fu zi ja i fa tal nos ti tek sta zbiqe, na truwenogkon tro ver za ma pse udo zaãti tnih sis te ma ko jiopa su ju svet („he mij ski agre si vi”, „gmi za juñina palm”, u pe smi „Der blaue Bun ker”), ili åes ti caãto po jaåanim do za ma agre si je proæima ju pri ro du i svest. Na bo ra no li ce zbiqe, sa pro pra tnim „niãama smrti”, ova li ri ka doåara va sko ko vi tom sin tak som,vi ju ga vim, priawajuñim sti hom kao for momopaæajuñe ne u tral nos ti, ali i pe sniåke is kre nos ti:oseñawa odo cne los ti i ne moñi, pos thum nos ti, ko ja,ni u je dnoj od ka tas tro fa ãto su se veñ odi gra le, nepruæa ãansu zaceqewu.

Ka ko åita ti stvar nost, ako je smi sao na pus tiostva ri, os ta vivãi za so bom od su tnost æ aqewa ili

45

oåeki vawa – pra zni nu, „sle pi æivot”. Stva ri bezis to ri je su ta ma te okrwene, ne sve sne, rav no duãnesa daãwos ti, gde poåiva ju po ki da ne pot ke,ne za sno va nost, bu duñnost bez proãlos ti, va zda „naso je ni ca ma”. Za Pus ter lu to znaåi „izgu bi tisin tak su, ce lu ge ne alo gi ju/ko ja je da va la smi sao”.Wego vo å itawe zgu snu te tran spa ren tnos ti, na seqene obma na ma (ti he udo li ne i pla nin ski za vo ji kaoku li se, iznajmqene za pos tro jewa gde se „pouåavara tu”; ili savrãen ras po red po li ca u trænimcen tri ma kao no vi re fe ren ci jal ni kôd), re gis tru jei dru gu ra van pro zir nos ti, gde u is ti mah „ble dipla vi lo zna kova”.

Ako u ovoj po ezi ji ima po bu ne, ona je u po kuãajuopo zi va ovog izgnan stva iz æivo ta i pamñewa.Pus ter lin izraz po dra zu me va znawe o izmewenomni vou po et skih re fe ren ci, pre va ziœenos ti mamo der nis tiåkog skla da, nes tan ku ve li ke priåe,nes po so bnos ti ra ni jih sim bo la i me ta fo ra dapre po zna ju no ve ge ne ra ci je stvar no snih fa bri ka ta.Sto ga wegov stih strpqivo gra di fraæil ne al kesva ko dne vi ce, spo ne ãto na vi ru iz tiãine, go vorde taqa u ko ji ma je preæive la krho ti na smi sla: „Onoãto os ta je od va tre, od gla so va./ Kapqica u ãpiqi,ma ho vi na/ na ste ni. Trag, gra fit,/is pran lik.”Pus ter la åini da se ra du je mo toj kapqici, kao da jeona po no vo iznaœena reå za is ti nu pro gna nu izre al nos ti, evo ka ci ja be zgla snos ti stva ri ko je se„pe ri fe rij skim obi la zni ca ma” pri miåu„bes ko ri snos ti” suãtin skog: „Opruæiti se posve tlu ca vim trav ka ma...”. Ali i ka da kaæe: „Po traæi naj slaœe vo ka le, to ple zvu ko ve,/sve tla i reåi ãtoras tu”, on ne za bo ravqa pre teñu di so lu ci ju ko jupo et ski je zik vi di u ce li na ma tre nut ka: „ras po re novla kno/ i sve tlost” – dva pro tiv ni ka ãto ni kad nera zgo va ra ju, is tov re me nost su pro tnih obe leæja is tog poj ma, ãto ga obe snaæuju, te on leb di, kaobe zna deæni flu id postojawa.

„Sve je, u wego vom ne po ko lebqivom i tre zve nomgla su, ta ko za divqujuñe voœenom, u is ti mahsva ki daãwe i blis ko, is ti ni to i pros tra no,

46

stvar no, a ipak ta jan stve no”, piãe Fi lip Æako te, sa ko jim Pus ter la de li svo ju po eti ku tiãine, a åije sepe sniåke kwige, upra vo u wego vom pre vo du, objavquju u Italiji.

Tu prikquåuje mo i Pus ter li no maj stor stvo daoåuva sve tlost, pre imuñstvo reåi skri ve nih u ti hojizve snos ti pos to jawa. Krhkim ras p ros ti rawempi sma, u ko je ñe se uples ti stva ri. Kao u rast tra va.Neåuj nim pre gnuñem.

Ok to bar, 2003.

47

De jan Iliñ

Walkman

kaæeã: na kon sve ga, sa mo je brujawedo bra mu zi ka, ãiri se u mlazevimapo te lu, sve pla vi, svo je otrovedi rek tno kroz uho ubrizgava;dok ho daã, kroz omiqeni predeo,naã grad, ge to, zonu,gu bi se ot por, kak tu si proã lostipre tva ra ju se u æuñkas te ribice,ulaãte ne sunåane struktureu pla viåas tom akva ri ju mu sveta

Du van ski put. Rad, Be o grad, 2003.

48

U PLA VIÅAS TOMAKVA RI JU MU SVETA

Saåeka ti da priåa o putuse utiãa, da ras to jawe samosvog pu tni ka is priåa.

(De jan Iliñ , Fi gu re)

Pe sniåke zbir ke De ja na Iliña (1961), ko jestva ra ju uti sak ne pre ki nu te ma pe po et skih za pi sa,ne pre no se svoj flu id iskquåivo po je di naånompe smom. Kao da i ne pos to ji sa ma za se be, pe sma jeum reæena u viãesmer ne, po ne kad i ra zbi je ne to ko vepo et skog ãti va. Graœewe te mreæe åini se vaæni jimod izgraœenos ti po et skih ce li na, a pe sniåko tra gawe pre vas ho dni je od po je di naånih znaå ewskih akcenata.

U zbir ci Fi gu re (1995) De jan Iliñ ñe ta kvousme rewe, ko je na di la zi sto go odreœena po la ziãta,mo ti ve i ciq pe vawa, na zva ti pri pre mawem smi sla.Jer pul sa ci je smi sa onih ve za, ko je mewaju prav ce ini voe, smewuju ten zi je i smi rewa, a ne okonåava ju se,uraœaju pre imuñ stvom ne pre ki dnog ti trawakre ativ nih pod sti ca ja, za ko je se ne moæe sasi gur noãñu reñi ku da vo de, ka kvoj for mi teæe. Kaoda izo lo va na i una pred za miãqena for ma i nepos to ji – ona je u li ni ja ma ra za pe tim izmeœu veñus pos tavqenog ras po re da stva ri, ko ji pe sma ne moæepro me ni ti, a tim pre je ovo ne i zve sno i ne pre gle dno poqe for mi esen ci jal no vaæno. Kao ãto bi odpre su dnog znaåaja bi lo us ka kawe u voz, ko ji i bez nasne kud odla zi, na ne kom dru gom ko lo se ku, gde se une pre ki dnom to ku i pro me ni odvi ja sav na porpro na laæewa i sa mo de fi ni sawa po et skog prostora.

U po ezi ji De ja na Iliña on za poåiwe u veñna znaåenom mir ko pros to ru pe sme, nas tavqa se udru goj ce li ni, i rasprãuje, pre ne go ãto se upot pu nos ti okoåa. On traæi dru gu pe smu, kaoznaåewe u to ku, u pre for mu li sawu, i, no señi ga veñ u

49

se bi, tran sfe riãe ga u ãiru po et sku igru. To jeekvi vo ka ci ja li ri ke, ko ja ne mo ra izra zi tona glaãava ti svo je te me, i ko ja ih po kri vakre ativ nim kre tawem je zi ka ãto u sve mude fi ni sa nom pro na la zi svoj no vi, oslo boœenipros tor. Od „ra zra de veñ utvrœenog”, iz prveIliñeve kwige, do „re gre si je”, u no voj, du hov nimokom izno va je obujmqena ra van veñ us ta novqenog, stavqawem na pro bu tak so no mi je dva po gle da, ãtoteæiãte po et skog po du hva ta si tu ira u po eti kuosva jawa ra zliå itosti.

„For ma u po kre tu” (Li sa bon, 2001), na ko ju Iliñna vi ka va svog åita oca, sto ga i u no voj kwizipro mo viãe ide ju pu to vawa, ne mi ra, mo tiv sko tki vois ple te no oko taåki gle diãta, pun tku al nihosa mos taqewa na po et skom epi te lu, mes ti ma„pro bo ja i slo bo de”, ko ja se otva ra ju kao ra zgle dni cesa pu ta, pris pe le iz sve ta po je di naånos ti,mar ki ra nog izmeœu dva po dje dna ko ne u tra li sa na ipri guãena to po sa li ri ke: spoqaãwe kon fi gu ra ci je i lir ske osetqivos ti, ne muãtog dik ta ta re ali te ta i pre na glaãenog go vo ra srca. Pros tor izmeœu wih,si gur nost „ra zmi cawa”, o ko me, kao o vaænojme ta po et skoj oko sni ci u vi dom poqu pe sme, Iliñta koœe izveãta va, jes te ras tvo re ni ra kurs li ri ke,oslo boœen za kre tawe u svim prav ci ma – je dnootvo re no oseñawe, po dje dna ko osloweno na tle zemqe i te la, ko li ko i na pro mewivu is po vestreåi-kra jo li ka. Sav laœujuñi uvek po ne ku „ko sura van”, po jam kwige i ru ko pi sa Iliñ mo de lu je kaoor ga ni zam du ha, nas tao izmeœu na po ra per cep tiv neima gi na ci je („izu me vawa ra kur sa”), i traæene ios tva ri ve es te tiåke re al nos ti: um noæenihper spek tivâ . Iz ta me wiho vog ne po zna tog srca, teåe„me lo di ja ero zi je”, ra zla gawe i ve zi vawe for mi,ko je u Du van skom pu tu tvo ri joã pot pu ni ji ri tam iatmos fe ru pro me ne: va tru ko ja do da je brzi nu„je di ni ca ma sna” ili se gne zdi u „lu ka ma buœewa”,kao petqa pej zaæa, ili åes ti ca ko ja spa ja„tu nel-ogrli ce”, „ki lo me tre-per le”, u kon kre tnom ais tov re me no fik tiv no raãire nom poqu vi da: u

50

za us tavqenos ti sli ke, kroz ko ju stru ji æivot je ziåke struk tu re, stva ra juñi uvek krhki glo bal: pu to vawesâmo, pre tvo re no u fi gu ru, ide al æive sli ke.Ras ko li i ra se li ne, fra gmen ti pros to ra i vre me na,do pa rok si zma po la ri zo va na stawa lir skog ja,sli ve na u je dno („Naoåari sle pi la”, „Ne po kre tansam, za us ta vio se ni sam”), do vrãnog ste pe naje din stva sve ga raãå lawenog, nu de sin te zu gi bawa iri tmo va u sve tu sli ka ko ji raœa novi svet.

Em blem ska vre dnost tvo re vi ne nas ta le izmeœupri ro de i du ha, ugao odva jawa od ve ris tiåkogfik si rawa i prañewe flu ida no vog to ka stva ri,„ar hi pe la zi” i „du van ski put”, za to ni i pro ce pi,sroåeni su u za klo ni ma ne vidqive nu tri ne su bjek tai reåi, u du hu zbir nog a opet izmiåuñeg za ko na no vog raœawa, po ko me po no vo doñi do reåi, is to je ãtoro di ti se, „po no vo doñi na svet”. Pre ci znostre gre si je – u sve mu doæ ivqenom ulovqeno i za toåeno Ja, Ja-re likt, ali i Ja-be gu nac, osut æarom pro me ne, u meœupros to ru su mem bra ne, ko ji ra zreãava je dan odosnov nih po etiåkih pro ble ma ove zbir ke: Ka ko semoæe vi de ti neãto/kroz ãta gle da mo.

Iliñeva ra zreãni ca aso ci ra na onu ko ju jero do naåel nik mo der nog po et skog ar ti zma, Got fridBen, na zvao pro bo jem po ve za nos ti, oslo baœewem, ko gane moæe bi ti bez ra za rawa, ãto, u oba åina pro me ne,re ali zu ju sa me reåi. Za Be na, plod je dnog za no sa, zaBo dle ra, neg da, „ne mir pro bo ja u sve di men zi je” ovasfe ra ra zas ti rawa du hov nog vi da, nad stvar no je åulo ãto, is tov re me no na vrho vi ma do ti ca ja i na sa mojivi ci ne mo guñeg, je dna ko je stvar na, a opet i na ru buiãåeznuña – opis doæ ivqaja ko ji nas ta je tek ka da jewego va kon tem pla tiv na vre dnost do se gnu ta a wego vais kus tve na pot ka po troãena. To je put i po ru kadi ma, flu i dne ara bes ke, ãto se ra zlaæe, iako se uwoj gne zdi ide ja pe sniåkog do ma: gde se bi/ko nak-va roã uæem od pes ka pletem.

Kao zvuk sa pra go va ãina, ili ri tma voæwe,Iliñevo re fren sko bu di-mi-tu, ras te reñeno jeznaåewa, priåe, i sa mo u pro me ni in ten zi te tagla so va, wiho vim su sre tawem, i ra zmi nuñem,

51

os tva ru je pul si rawe re al nos ti sin te ze, u ko joj sepam ti na puãte no, a u no vom, le luj no is pi su jeneg daãwe.

„Dim je ne za us tavqiv”- kaæe To mas Tran stre mer– „kao da se spaquju /taj ni spi si ãume”. Me ta fo rane za us ta vi vos ti gip kost je struk tu ral nog, ãtopo ve zu je go vor fi gu ra, a is kus tve ni trag ara bes knomal kom pri vo di fi li gra nu wego ve efe mer nos ti, izna kov nog tra ga. A prem reæena znaåewem, upo kre tnim stru na ma je zi ka, to pi se pro zir natvrdi na je ziåke membrane.

Iako po eti ka De ja na Iliña de cen tnoko res pon di ra sa stremqeni ma sav re me ne ita li jan ske li ri ke, ko ju po zna je i pre vo di (Ma gre li je vepe sniåke te ze o pre noãewu smi sla, „prãqeno vi ma”gla sa i reåi), pri señamo se i Fi li pa Lar ki na:Sli ka re va vi zi ja ni je soåivo,/ona tre pe ri, ka ko bimi lo va la sve tlost.

Du van ski put pa ra di gmu pu to vawa, tog prskawa uviãedi men zi onal ni pros tor æudwe i is puwewa,za obquje u struk tu ru sklopqenu od odno sa su bjek ta,reåi i sve ta. Ona ne ho tiånost sen za ci ja obje diwujesen zi bil nim pro jek tom atmos fe re smi sla, ubravãiopaæaje iz ri tmo va i vi zu el nih se gmen ta u ko je sera zlaæe iseåak vre me na ili pros to ra, pre o braæen upe smu dru mo va i bu le va ra, ãapat ãuma i na se obi na,kao po sve no va mreæa ver bal nih i sli kov nih za pi sa,ko ja sve tlu ca u no vo roœenoj sves ti o vre dnos ti nesa mo ove flek si bil ne struk tu re, veñ i one za mewivos ti wenih po kre taåa, reåi-sen zo ra, ko jina dras ta ju priåu o su bjek tu i objek tu, uzne mi ru juver bal ni ogrtaå, te i ne po miånost vi zu el nemem bra ne, „niåije zemqe” je zi ka, pre o kreñu u sfe rupos to jawa dve stvar nos ti: „mi kros ko pi jom” po jaåanæivot, ne ukoåen pri tom opãtoãñu sli kov nog ra ma. U leb dewe vi zi ja, åis tu sa daãwost, proæetumi lo vawem sve tlos ti, gde, za tre nu tak, oba sja nodru gim sve tlos ti ma, pre bi va srce in ti me. Vlastitosve.

Ta ko da le ko, ta ko bli zu sebe.De cem bar, 2003.

52

To mas Tran stremer

U DEL TI NILA

Mla da æena za pla ka nad je lom svo jimu ho te lu na kon da na pro ve de nog u gra dugde gle daãe one bol ne ne sreñni ke ãto pu ze

i ba trga ju sei de cu ko ja ñe za ce lo um re ti u bedi.

Ona i muæ is peãe se u svo ju so buko ju vo dom po prskaãe da se po ku pi praãina.Bez mno go reåi le goãe sva ko na svoj kre vet.Teãkim snom ona zas pa. On leæaãe budan.

U mra ku va ni grdna ne ka lar ma proœe.Æamo rewe, ko ra ci, uzvi ci, ko la, pe sme.Sva ka ne sreña boæja. Bez kon ca i kra ja.I on usnu su nov rañujuñi se u Ne.

Sawati ot poåe. Plo vio je mo rem. Vrtlog se diæe sred vo de si vei ne ki glas pro go vo ri: „Je dan pos to ji ko ji jedo bar.Pos to ji je dan ka dar da vi di sve bez mræwe."

53

ELEGIJA

Otva ram prva vra ta.Tu je pros tra na sunåana so ba.Teãki ka mi on pro la zi uli comi por ce lan sko suœe cakñe.

Otva ram vra ta broj dva.Pri ja teqi! Vi is pis te ta mui pos tas te vidqivi.

Vra ta broj tri. Te sna ho tel ska so ba.Po gled na so kak. Fewer ãto od bles ku je po as fal tu.Pre le pa ãqaka iskustva.

Sa bra ne pe sme. Pre veo sa ãved skog Mo ma Di miñ.No lit, Be o grad, 2003.

54

LE PI TA LOG ISKUSTVA

To ma sa Tran stre me ra (1931) pam ti mo po zbir ciFor mu le pu to vawa (KOV, 1991) u pre vo du Mo meDi miña. Wen autor je u nas na mah pos tao si no nimuga onog mes ta u pe sniåim sa gle dawima vre me na ko mepri pa da – ne koj vrsti re ka pi tu la ci je – ra slo je nepo ves ti ve ka, ko ja, pro tiv no glo bal nim to ko vi ma,ili spram wih, na sve tlo da na izno si åove ko vois kus tvo po sebi.

Re al nim pu to vawima, ko ji ma je, kao i pe vawu,po sve tio åitav æivo tni vek, ovaj pe snik je po ploåao svoj put u pe smu, upi savãi ih u otvo re nistva ra laåki tok ko ji i da nas tra je, a ko ji ine po sre dno is kus tvo i po et sko sa znawe izlaæestal nim pro ve ra ma. Pe sma je ne sa mo „mes tosu sre tawa” ra zliåitih di men zi ja eg zis ten ci je – odsu da ra pri ro dnih ele me na ta do åove ko ve usamqeniåke, me ta fi ziåke ogle dnu tos ti u hla dnomne bu ko je Se ver åini pri su tnim svu da – veñ je izna kov ni tu nel ko ji m pe snik ra zliåite is to rij skeeta pe i ge o gra fske ra zno obliånos ti pri miåe svo jim unu tarwim op tiåkim spra va ma – uvek sprem nim, kao u as tro no ma, mo re plo va ca i is traæivaåa pri ro de –ka ko bi se u sve mu uoåenom i snaæno osli ka nomizva ja la ide ja o na sleœu: ta la sawe, ko je kli ma maoãtrih an tro po loãkih stro fa i an tis tro fa, kleãe priåu o åove ko voj sudbini.

Ta ko za be leæen u naãim kwiæev nimbre vi ja ri ma, Tran stre mer nam se uka zao i u pu nimras po ni ma kla si ka. Iako ga Di miñeva an to lo gi jaPet ãved skih pe sni ka (1998) stavqa uz ra mesav re me ni ci ma (Mar tin son, Lun dkvist, Eke lef,Ka ta ri na Fros ten son), Sa bra ne pe sme obe lo dawujusvu wego vu oso be nost i dru go jaå ijost. Izma kaope sniåkim ãko la ma i tra di ci ji, åak i u vlas ti tojsre di ni, je dan od da nas naj pre voœeni jih pe sni kauopãte

55

Tran stre mer svet ne åita kao kwigu, te ni wego vasve de na mi sa onost ne po zi va na lis tawafi lo zo fskih i kwiæev nih re mi nis cen ci ja. Umes topo et skih opi ta, on do bros ti vo i ne se biåno nu dine pa tvo re nost uis ti nu do dir nu tog sve ta, u åijim suodlom ci ma pre ne ti i ri tmo vi tek sta vre me na,du bo ki „kao is pi sa ni zna ko vi As te ka”, i na i zgledne do seæni – kao „ve li ko ne po zna to, ko je sam ja”, „deo taj ne/ vaæni je i od me ne sa mog”.

A ka da ovaj du hov ni is po lin i smer nik po se gne za od su dnim lir skim Ja, i ono je u wega dru gaåije –æiva for mu la – krhka traj nost ono ga ãto is ka zu je mosvo jim æivo ti ma, „ano ni mnim fu sno ti ca ma”, mi moglav nih ko lum na. Sve wima za be leæeno tre pe ri uten zi ji tre nut ka ãto sa bi ra mu ziåku daqinu,ka zu juñi onim ãto je bi lo i ono ãto jes te, teza ko nom pa ra dok sa go vo ri o stva ri ma blis kim,upra vo ta mo gde poåiwe daqina dru gos ti. „Dru gisvet je ta koœe ovaj svet”, reñi ñe u lir skom za pi supe snik ko ga vo di no vost is kuãewa i ma giånopriv laåi sli kov na je dnos tav nost i se man tiåka teæadvoj nos ti åove ka i sve ta – la vi rint, åvrst po putbe de ma, a oda svud izloæen opa snos ti ma; is pre se canunu tarwim zi do vi ma, pri tom uvek na lik na „na po la otvo re na vra ta/ãto u za je dniåku so bu vo de”. „ Kwigaåis tog pro tiv reåja”.

Mi mo ila zeñi la go dnos ti stan dar da, Tran stre mer je pet de ce ni ja pe vawa proæiveo kao stvar ni i kaone vidqivi pu tnik, pre tva ra juñi pro tiv nos ti usa gla sja, odiæuñi ko pre ne sa taåki bo la ilipri krañenos ti svo jih ano nim nih ju na ka. Is ti na jesvu da, opo miwe on, najåeãñe za bo ravqena ukraj pu ta. Meœu to po ni mi ma svih kon ti ne na ta, u qud skomme teæu. Pa i u naãim kra je vi ma, gde saåinio jeåude snu sa merqivost zna ka ãto spa ja qude i pre de le. „Niãta gor do”, „Niãta otme no”. I on to lo gi ja je uwega liãena pa to sa, is ka za na se ma tniåkim obiqem,gde Ja, „je dno T bes kraj nih go mi la tek sta”, preåica jeka mnoãtvu, gde i pe ri fer no izraæava bi tnost – usvi ma i u sve mu, u åiweni ca ma æivo ta, u le po ti i udesu.

56

Lo go ove pu tne ra di oni ce sto ga je urowen uide o gram em pa tij ske sve de nos ti: „Leæim ras petpo put raskrãña”. Ili u reåi ko je se otis ku ju na svestra ne sve ta, i otu da do no se te ret ãto pri pa daoni ma do ko jih niåija bri ga pre ni je sti gla. Aod go vor nost Tran stre me ro vih ele gi ja i ka priåosa, potvrœuje i wego va maãta, is tiåuñi smi sao viœenogi upamñenog, i pre no señi ga kroz vre me kao ve li ka ije dnos tav na bar ka æ ivota.

Liãena pre ten zi ja na uni ver zal nost inor ma tiv nost, ova po ezi ja u tam nim i sve tlimãkriqci ma, u ma lom, da ru je mno go i ne za mewivo:„Pre le pu ãqaku is kus tva”. Ono oseñawe savrãenoodreœenog pri sus tva („Bal tik”) „ãto nas do sræiproæima kao kad no siã pre puwen sud, nepro li va juñi ni je dnu kap”.

De cem bar, 2003.

57

Bo ris Novak

BDEWE

Bdim nad du bo kom be li nom pa pi ra.bdim nad raãire nih pla hti be li nom,bdim nad onim ras pros trtim snomgde suãi se hleb i bliæi po sledwa veåera,

bdim nad de te tom i æenom ko ja sawa,mi se mor na ri do di ri vawa hva ta moobe ruåke je dan za dru go ga pa tik ta ka moko ra ci ma po spa vañoj so bi ãto ne ma dna,

a ja sam umo ran kao od noñne mo re,bdim nad be gun ci ma iz ra ne sve ta,iz ne za ceqivog be zda na srca,i gla va mi pa da, i sve ñe bi ti joã gore,

bdim nad od su tnoãñu sa mog se be, izgubqenog, mrtvog, sad sam ne kos a svim dru gi ko ji joã uvek no si te loneg daãweg se be, te lo ko je me grebe,

bdim i bdim, jer maj stor sam sna od su tnos tii maj stor ne sa ni ce, tog je di nog mog ude la u veånos ti, na smrt sam umo ran, i sve ñe bi ti joã gore.

Baãto van tiãine. Iza bra ne pe sme. Iza brao i saslo ve naåkog pre veo Mi lan T. Œorœeviñ. Rad,Be o grad, 2003.

58

ÅARO LI JA OBLIKA

Is ta knu ti slo ve naåki te ore tiåar sti ha Bo ris A.No vak (Be o grad, 1953), da juñi svo joj dok tor skoj te zi,1995. go di ne, iza zov ni na ziv „ Oblik, qubav je zi ka”,ot kri va, i ovim struånim po vo dom, po re klo svognaj dubqeg in te re so vawa za oblik i je zik: po ezi ju.Ka ri ke ko je po ve zu ju wego vo za ni mawe za pe sniåki oblik i ona poqa je zi ka ko je upra vo po et ske for me otkquåava ju i obe lo dawuju – izvo deñi ih izne po zna tih je ziåkih du bi na – is ko va ne su, u wego vojpo ezi ji (viãe od de set pe sniåkih zbir ki),ne is traæenim obiqem ãto pro is ho di izuza jam nos ti sti hov nog zvu ka i znaåewa.

Uzor ni skla da teq je zi ka na ko me piãe, Bo risNo vak je i je dan od na jin tri gan tni jih mo der nihmi sli la ca for me, du bo ko sves tan bra zgo ti ne, ja za,ko ji se, u teæwi za obli ko tvor nim savrãen stvom,po put be le ga utis ku je u auru åis te, slo bo dne æudwegla sa, suå eqene sa ri tmom sva ki daãwene u kro ti vos ti, ali i sa ne do seænoãñu one po et ske zbiqe ko ja, prem da ne vidqiva, po dvlaåi sva ki teksto naãim re al nos ti ma, i uv laåi se u sva ki stih,nas to jeñi da izgo vo ri i onu stvar nost ko ja bi daspo ji raãive no i ra zdvo je no – da do se gne i obuj miis tin ski tre nu tak æ eqene potpunosti.

Ali fi lo zo fi ju je zi ka i for me No vak nipro gram ski ni fron tal no ne suå eqeva sa trak ta tomo eg zis ten ci ji. Je zik, kao stva ra laåki ak ter isa mo is traæivaåki in stru ment, u naj sup til ni jem ina ji zve de ni jem sta tu su raœawa i pro me ne, uve den jewego vim sti ho vi ma u ne mawe go ruñe i ra zuœeneeg zis ten ci jal ne se di men te. Za je dno su, u igri sasva ki daãwim za no si ma i stra ho vi ma, a ta kois pre ple ta ni pleãu, u No va ko vim ba la da ma iga ze la ma, i sa fan tom skom stvar noãñu vre me na.Ra dost i usud po ezi je, najåeãñe, po Vo la su Sti ven su,i leæi na su prot vre me nu, i taj muwevi ti fleã-bekme mo ri je, pe sni ka ko ji mu ko trpno uti re put kroz

59

be li nu, iz sa daãwos ti u bu duñnost je zi ka,ne i zbeæno åini i po et skim me ta fi ziåarem. Aiza zo vi je ziåkog obiqa i na lo zi æivo tnih pro ce sako ji, uprkos svem nes ta jawu, izne dru ju i no ve obli ke– je dna bi nar na pa ra di gma da kle – upra vo ozvuåewemma le ne oda je sti ha pri sno se izje dnaåava sa bo lomsuãtin ske ne savrãenos ti, qud skim in fer nom,ne pa tvo re nom opo roãñu sa znawa da je gos po darfor mi ne mi nov no maj stor ne sa ni ce – je dnog bi ti,ko je u pe sniåkom obrtu reåi gla si: „Dar i ra na daje sam”.

„Izmeœu me ne i me ne”, sto ga, sa opãta va pe snik,„oãtra je meœa”. Bi ti u je zi ku, kao i u stvar nos ti,znaåi bi ti veñ drug de, na mes tu ko je trpi po viãeno stawe ne u hva tnos ti, vre li nu znaåewa, gro zni cupo kuãaja, ko ju po ne kad i sa ru ba onos tra nos tipri hva ta vi so ka se lek tiv na moñ izra za, ra fi no va nisen ti ment ko ji se obra zu je ne sa mo kao zvuånasen ten ca, veñ kao re zo nan ta ska la me mo ri je, les tvi ca emo ci ja i is kus tva. Vi so ka je ziåka nor ma u suãti nije po tra ga za je dnos tav noãñu su sre ta – os tva re noãñu na suãnog je sam, je si, jes te – za do di ri ma ko ji pe smipri vo de „be gun ce iz ra ne sve ta”. Za log ove po ezi jesto ga jes te pe sma/svet u ma lom, i so net kao ko smos„is kris ta li san uda ri ma sti hi ja”.

Pro tiv no ka non skoj veånos ti i uglaœenos ti,meœutim, No va ko va po et ska for ma je åaro li ja obli ka sve ta, ne pre ki dna pro me na – sam æivot. Pe sniåkije zik pak izraz po se bne mo ti vi sa nos ti, æeqestva ra oca da uzras te do moñi izraæaj nekom ple men tar nos ti, gde je izgubqeno i naœenoje din stvo zna ka niãta dru go do oåuva na pe smasud bi ne – vre dno sno i etiåko zna mewe, od su dnataåka je zi ka – „gde/stal no se vrañam da u niãta vi lone pa dnem” – ko ja to moæe bi ti sa mo ako ni jeste ciãte opãtih mes ta, veñ je zik „kao pre deo srca”,i, u is ti mah, tki vo do di ra sa taj nim je zi kom tajni.

U pod tek stu ove po ezi je ta ko se åita stav ko ji jefo ru mi li sao Ador no: da po sledwa reå i ap so lu tnaspo zna ja åove ku ne sto je na ras po la gawu, te da ihsto ga i ni je mo guñe ar ti ku li sa ti. Ra zme ta ti se

60

po sledwom reåi, ve li on, ni je dru go do oho lost. Utom du hu, Bo ris No vak svo je reåi ne oki va – pre bi se mo glo reñi da ih um noæava u je zi ke ãapa ta,za klawajuñi wiho vo ozraåje vrto vi ma tiãine.

I wegov so net je sto ga po se ban, sav u pre o bra zbi i kre tawu, je dna „re pa ta for ma”, ko ja krozne za robqenost åuva uve rewe da je po ezi ja kre tawe,pro dor i oslo baœawe, bu duñi da wena graœa, pa ifor ma, ni kad ni su is te, ni ko naåne. Ona je sve opãta blis kost, i ra zliå itost, uviães truåeni su bjekt iglas, ko smo po lit ska bit pe sme i wena etiånost, ko jau svim vre me ni ma i pros to ri ma oseña åove ko vuozleœ enost (po jaåanu u ovog pe sni ka um noæenimgu bi ci ma, ra na ma ne dav ne proãlos ti ovog tla),sprem na da joj uzvra ti svim bla gom ko je po se du je iizno va pro na la zi: „ne za ceqivim be zda nom srca”.

April, 2004.

61

Vo ji slav Ka ra no viñ

JOÃ JE DNA NOÑ

Evo, ne zadræivim na do las kommra ka sve se stiãava, sklawa u se be,za tva ra. Qudi ko ji joã ni supoåinu li veñ sne no go vo re,tro mo se kreñu kroz osvetqene so be svo jih stanova.

Joã se na poqu na zi ru obri si zna nih stva ri, drvo red kao åeãaqvrãci ma kroãwi pro la zi krozle lu ja ve vlas ti ta me, auto mo bi liiz ko jih su ma lo pre izmi le li qudisa da su, u sum rak, tek sa suãene mahune.

Ta ma kao pli ma osva ja oba ludnev ne sve tlos ti, a qudi u pos teqama to nu u du bi nu bez dna.Je dva pri me tno mreãka se povrãina, onoãto mi zo ve mo sve tom, da juñi bla gi sjajzve zda ma u snu ko ji ne ko sawa.

Sve tlost u na le tu. Pla to, Be o grad, 2003.

62

PE SMA NA DLANU

„Pe sma je tek ne ka vrsta od bles ka u je zi ku”, kaæeVo ji slav Ka ra no viñ u je dnom auto po etiåkom za pi su.Ona, da kle, moæe bi ti i izvan se be sa me, izvanje zi ka. Ta ko pos to ji mo, ta kva su, po put zrna capraãine, u Ka ra no viñevim ra nim sti ho vi ma, inaãa li ca: „Mi lost sve tlo snog sno pa/ Za tre nu takih uåini vidqivim”. Dar viœenog – pe sma – nas ta je,i pos to ji, sve dok je, kao ha ri zma tiånu ras koãÃek spi ro ve ruæe, ne za se ni åis ta od su tnost, i nenadæivi je odbqesak u tami.

Ali, za Ka ra no viña je pe sma i pro hod u po ezi ju,ko jim se otva ra ju poqa unu tarwih za pi sa,ne i zbeænost po et skih sa znawa, zawiha nost izmeœuopåiwenos ti åul noãñu i na le ta sves ti, igra za no sai spo zna je, lir ski svet ãto od naj tawih vla tiviœenog kro ji tan kost je ziåke odeñe, lo veñifan tom sku brzi nu iãåeza vawa åes ti ca vidqivog i wihov odraz sa zdan od sve tlo snih je di ni ca – odpro mewive i pro zir ne us ta la sa nos ti je ziåkog biña.„Sve je to to li ko stvar no, /Da mo ra bi ti u me ni”,reñi ñe pe snik u svo joj ães toj zbir ci. Jernaj sup til ni ja pe sniåka opaæaj nost – je zik –ute meqena je u dvo smi slu wego ve pro ho dnos ti:naj veña taånost go vo ra u is ti mah je i naj veña rawenost su bjek ta, za je dno oni tvo re otvo re nost okaduãe i duãe oka – po dje dna ko vaænu i vre dnu pre da jui pot po ru, ko ja u sti hu no ve pe sni ko ve kwige gla si:„Slab sam. Za to go vorim”.

Od ra nih zbir ki ovog se ri o znog i sen zi bil nogpe sni ka mlaœe ge ne ra ci je (1961) pos to ji ta aura„æive reãet ke”, urowene u tvar i plot, tome ta fi ziåko is krewe, ko jim se is pod is te koæesferâ za pliñu ra zliåitos ti, me ko ta i iviånost,upor nost obri sa i prah, krv i niãta, a isi ja vazraånost je ziåke struk tu re, na lik granåici mra za na sta klu, „ne ga tiv noñi”, ko ji ri zom skim po ni rawempo et skog ru ko pi sa pro miãqa te meqne pre mi se

63

ev rop skog i srpskog lir skog na sleœa, pa iHel der li no vo gra nawe „crta æivo ta”, onih sta za,ãto uvek su na za las ku, a sa na dom da naãe „tu”bla gost ne kog ne po zna tog bo ga „do pu niñe moædaskla dom”.

Ka ra no viñeva lir ska si me tri ja pri tom nepov laåi oãtru gra ni cu i jaz. Ona ra zliåitos ti spa ja sa wiho vih su pro tnih stra na, od go va ra juñi impa ra di gmat skim po etiåkim sklo pom lu ka i li re,ko jim se opreånos ti He ra kli to vih fi lo zo fe ma ra do i åes to se le u sav re me ni po et ski na log us pos tavqawa di ja lo ga meœu fra gmen ti ma zbiqe, uæare nih i krajwih pi tawa eg zis ten ci je i pi sma, ãto se, sadru ge stra ne sva ko dnev no viœenog, do puwava ju iusa glaãava ju. Kao san, o ko me reåi, ti ra zbuœenianœeli iz re gi ja zla tnih pre se ka, za teåeni vi zi jomstvar nos ti ko ja se qes ka na dnu svih ogle dalâ ver bal nog, mo ra ju da ti svoj izveãtaj: saæetudvos tru kost po et ske re al nos ti, ko jom se, ka ko jeKa ra no viñ neg de za be leæio, „viœewe stvar nos ti,ma kar na tren, pre tva ra u vi zu ju stvar nos ti”.

Taåna i tre nu tna spo zna ja dve is ti ne, oda kle ipo tiåu na ju peåatqivi je pe sniåke sli ke, sa ma je sræovog je ziåkog fi li gra na, za pawenost „sa zna wem dasmo lom ni/ i krti , da nam je ta ko la ko /na ne ti bol”,i viœewe izda le ka, pri ko me se ce la naãa pla ne taåini ne si gur nom, i ma lom – onim mes tom „ko je nasbo li”. Ka ra no viñeve fi gu re, flu i dnoãñu je zi kasa zda ne, upra vo zbir kom Sve tlost u na le tu do seæuzre lost kquånih sli ka wego ve do sa daãwe po ezi je i„bo ja ma po gle da” skla pa ju no ve sin te ze, ocrta va ju,po put ãara obo je nog pes ka ka kve man da le, pu tawu nas sa mih, „pres travqenih åes ti ca æivo ta”, ali i vi zi ju åove ko vog usu da, izgo va ra juñi – ne pa tvo re no i åis to– lir sku mu drost ra zu ma duãe, pe smu quba vi ko jomsu u sva koj man da li, ili sve tlo snoj odi, za ode nu tera ne sve ta, i ko ji ma pe snik ras ko li ma vre me na,æivo ta i smrti, uzvraña ener gi jom sen zi bil nos ti,re flek siv nim pre moãñewem udaqenih i krajwihis ti na, pa i one ko ja go vo ri o ni ti ma iãåeznuña izpot ke pos to jawa, gde ãñuñure na je oåara va juña

64

obiånost – „pro i zvo di vre me na” – u ko je i Blej ko vaveånost, se ti mo se, beãe „ zaqubqena”.

Si me tri ja zrewa ove po ezi je pro duæena je igradva flu ida ãto se do di ru ju u ne vidqivom, gdeemo ci ju smewuje svest, ko ja bi va, kao u La ze Kos tiña,„sa ra dni ca za no su”, te u je din stvo åeæwi i op se nauno si ra sud i vi de lo – oso bi nu ja ve. U rav no teæipro zraåne je ziåke fak tu re pre pliñu se sli ka iap strak ci ja, emo ci ja i wen re flek siv ni eho, teæweda se iz svih taåaka do dir ne ne vidqivo, se di mentlir skog na sleœa, je dna ko kao i gip kost i pro ho dnostobli ka sa uti snu tim liånim, autor skim zna kom.Viãe od for mu le, pe sma je pu tawa od je dnog dodru gog sti ha bez oba le, pros tran stvo izmeœu pes ka izve zda, a opet, je dnos tav nost i uverqivostæivo tno/ese tiåkog re ali te ta, po put Ka ra no viñeve„na pi sa ne ja bu ke”, ãto le pa je – „kao pe sma na dla nu”.

Åudna je sud bi na pis ca, pi sao je Bor hes. „Upoået ku je wego vo pi sawe ba ro kno, taãto ba ro kno, apo sle mno go go di na moæe pos tiñi, ako su mu zve zdena klowene, ne je dnos tav nost – ãto ni je niãta – veñskrom nu i taj no vi tu sloæ enost”.

Na gra da „Meãa Se li mo viñ” tom skrom nomsloæenoãñu po ve zu je svog du hov nog po kro vi teqa iovo go diãweg la ura ta. Uje dno, sa opãta va nam ineãto o po me rawu i pro me na ma re cep tiv ne kli me,ka da je pi tawu po ezi ja. Jer pre su dan broj gla so va za kwigu go di ne, upuñen ovoj zbir ci, sve doåi i oåita laåkoj voqi, i kri tiåar skoj oba ve zi, da osluãne i ra za zna, a ne sa mo mne mo niåki, na us taqenojma tri ci pre po zna, je dan po se ban pe sniåki mo del.Ti hi usamqeniåki poduhvat.

Ma lo reåi, a åita vo sud bin sko, ne po novqivoje ziåko drhtawe.

Be o grad, 15. mart 2004.

65

Ne bojãa Va so viñ

PERO

Kad sam emi gri rao iz Ju go slavije, i doãao u To ronto, imao sam u xepu telefonenaj veñih ov daãwih hohã taplera(po po va, pro fe so ra fa ku le ta) – pa opet ni sam mo gao da naœempo sao. Po tom sam zavrãioi ne ke ãko le, na da juñi se,na iv no, kao ãto se to nekadaCrwan ski na dao, da ñu se ta ko lakãe za posliti.Ali, ni to ni je pomoglo.Je dno ga da na, pro la zeñi jednommrånom i spo re dnom ulicomu ki nes koj å etvrti, ugledahizgla dne lu uliånu maåku kako rastræe go lu ba. Shvatih daje pi sawe o to me moj posao,i da ñu mo ra ti da to radimbes pla tno. Ne zbog poezije,ili ve re da se moæepo be di ti zlo,veñ ra di onog ras ko madanoggo lu ba od åijeg perjaos ta de je dno pero.

Po seåene su ãume. Iza bra ne i no ve pe sme. Na ro dna kwiga, Be o grad, 2003.

66

KROV, PONEKAD

Sve ãto znam o pe sni ku Ne bojãi Va so viñu (1953, Kraqevo) wego ve su reåi. Trag o wego vom izbi vawu.Upra vo one, reåi, iz pret ho dnih kwiga, stva ra juuti sak pri sus tva ovog pe sni ka u kul tu ri sa ko jom autor po sledwih go di na kao da i ne ma dru ge ve ze, sem ãto na svom je zi ku stva ra, i ta ko joj i daqe pri pa da.Æivqe i kre ativ ni je moæda, ne go da je uãanåen uwene ste re oti pe i zablude.

Te reåi-æaoke, o åijem je udar nom efek tu,oãtrom, i sar kas tiånom, sa ten zi jom i æarom u naspi sa no osam de se tih i de ve des tih, zaãti tni su znaksa mo ra zraåuna va juñeg pe sniåkog po du hva ta, opi taåiji ne pa tvo re ni ve ris tiåki za log pre po zna je mo ufor mu li „kwiæev nos ti na pu tu”, ko ja u ovogne kon ven ci onal nog i kom plek snog auto ra osnaæuje wegov po riv de ri tu ali zi ci je kon stan ti bi vawa ide sa kra li za ci ju stan dardâ („za ko na za je dni ce”) ko jinas za robquju i osu jeñuju, ma gde sa smo. Za Va so viñaje ne mo guñe wiho vo glat ko pre seqewe u pe smu.„Mu zi ku ro ba” ova po et ska vi zu ra ne pre ki dnora zla ma u go loj is ti ni tos ti, kao te atar ap sur da ikao sop stve nu vi vi sek ci ju, u pi smu ek slu ziv nihsen za ci ja, po me re nih iz zglo ba pre ci znih ioåeki va nih tak to va, u zna ku snaænog ot po ra, napre o kre nu tim no tnim i ci vi li ca zij skim les tva ma.Pe snik je i sam sti hi ja, ko ja se obraåuna va sasti hi ja ma, te je i wegov si la zak u had ska po ti rawa,na no vi prag lir skog sa mo oseñawa, du bok i te go ban.Ra zo ran, da bi bio oslo bo di laåki, i iskquåiv, da bibio sa mo svo jan i ne po novqiv; udaqen odmo no li tnos ti opãtih zdawa i po imawa, naspo re dnom pu tu, za gubqen u za dimqenim bis tro ima,za dubqen u sa mo tnost, za ne sen ma lim sud bi na mane pri pa dawa, ko je su i wego ve, uvek nastran pu ti ca ma i is kus tve no brit koj oãtri ci – isto ga ra zbuœen, æiv i æivo tan. Wego vaani hi li za ci ja je po put pa da, ali u is ti mah

67

uzdiæuña, te je i wego va pe sma na ivi ci pa to sa ive dri ne, rav no duãnos ti i us hiñewa, oåaja ioza rewa. Ot kri va laåka, na naåin bo lan, a okrepqujuñi i blis tav, po put kris ta la roœenog uruæi tela.

Sva ka znaå ewska in stan ca ovih sti ho va uz to jetrag ko jim po ezi ja pro sleœuje is ti nu opãteg. Ovapo et ska po dlo ga pre seqiva je, bez os tat ka, u sva kimo tiv i ver bal ni znak, ko ji pos ta je si neg do hski,dvo znaåan i plo dan. Na toj iviånos ti poåiva rezoåiãñewa ra ne, ubedqivo i ne po greãivo sve den navrhun ski na log pi sma, na reå, ka ko bi Ga da mer re kao, ko ja ne pro maãuje samu sebe.

Ne ma, u no vi jim pe sma ma, ko je se pri druæujuiza bra ni ma, ni na zna ke pa da, ili bes plo dnogra zuœ ivawa pe sniåkog ru ko pi sa. I ka da su saå iwenekao je zgra ma lih priåa iz za ku ta ka me ga po li sa, ika da su saæete i sklopqene u ni zu, na likople mewujuñim bis tri na ma u oku pu tni ka ko ji krozpeãåane olu je do pi re do ot kro vewa, Va so viñevepe sme no vi jeg pe ri oda no se teæinu i aurume lan ho li je sku po do kuåenih is ti na, ali i me ko tutran scen den ci je, is ho diãni obrt sa mo ot kro vewa.One u se bi raœaju hi pos ta zu opãtih pa ra dok sa i krajwih sve de nos ti je dnog po sve liånog is kus tva –fi gu ra tiv ne i po etiåke ra zloæenos ti na åes ti cu,onog vlas ti tog niãta („naåina da se ne laæe”) ine otuœivog nig de („oba le gde niãta ni je mo je”). No ve pe sme, uz to, ra zlis ta va ju je dnu du bo ko skri ve nuunu tarwu kwigu, ãto uprkos teæini i opa kos tije ziåkog oklo pa i re zi gna ci je, u se bi åuva lir skojas tvo, reå ko ja ne izne ve ra va svoj pre dmet – ni je dnu stvar ko ju odraæava u ra zlomqenim ogle da li main ti me, je dna ko kao i u wiho voj pri pa dnos tiop se na ma i hi po kri zi ja ma sve ta, ali ni osnov niton, zvuk ras pu klog zvo na, ko jim se oglaãava åovek„na os tvu/ bez ije dnog åove ka”. Pro duk tiv nimi ni ma li zam za log je ubedqive ne po sre dnos ti isveæine izra za, ko ju moæe da is kaæe sa mopo je di naånost, po buwena pro tiv uni ver zal nos ti,ko ja u is ti mah, re flek siv noãñu sti ha, uvo di u

68

atmos fe ru ozraåenos ti ma lih zen-priåa oje dnov re me noj oslo beœenos ti i pripadawa svemu.

Po ne kad Va so viñev stih pra ti teæinapra je ziåkog uto nuña u prah poået ka: Ja sam crkvasa graœena /od me sa./ Crkva sa mo dri ca ma/umes to iko na. Iz tam ni ce te la, pro la znos ti i niãtav nos ti, izpra ha ra zdo ra i ra zve jawa, izne dru je se Va so viñevape sma po put sklo niãta, pro vo bi tne i po sledwe izbe i sve ti liãta, gde se pe sniåki glas moæe ot kri ti,joã uvek, ne kao mu zej ski re likt, veñ kao ra zlomqeni peåat sa po ru ke o veåitos ti qud ske, pri tom sa svimin di vi du al ne patwe. O je dnom pre os ta lom pe ru,vre dnom sva ke na de. Ili o kro vu, naœenom, ponekad.

April, 2004.

69

Sen-Xon Pers: Morekazi

Pri zivawe 3

Po ezi ja da pra ti gre dom ka zi vawe u poåast Moru. Po ezi ja da podræava pev u gre du uo krug Mora.Kao op hod oko ol ta ra i téæa ho ra kru gom strofe.

A to je pev o mo ru ka kav joã ni kad ni je pe van bio, i Mo re ñe ga pe va ti u nama:

Mo re ãto se u na ma zaåe, do pre za siñenos ti da hai pe ro ra ci je daha,

Mo re ko je u na ma no si svi last mu ãumor sapuåine i svo ju go le mu sveæinu ne na dne sreñe ãirom sveta.

Po ezi ja da smi ri cep taj bdewa u plo vu oko mora. Po ezi ja za boqi æivot do kle bdi mo nad slaãñu

mora.A to je san od mo ra ka kav joã ni kad ni je ni ko

snio, i Mo re ñe ga sawati u nama: Mo re u na ma is tki va no, do po nor nih mu

ku piwaka, Mo re ãto tka u na ma svo je go le me åaso ve

sve tlos ti i go le me mu sta ze mra ka (...)

Po hva le, Mo re ka zi. Pre vod s fran cus kog ipred go vor Bo ri sla va Ra do viña. SKZ, Be o grad, 2002.

70

MO RE U NAMA

Ge ne ra ci je ko je pam te Mo re ka ze Sen-Xona Per sa(1887-1975) objavqene u nas 1963, dve go di ne na konãto je pe snik ovenåan No be lo vom na gra dom, po tom i 1969, ne za bo ravqaju da je upra vo pre vod pe sni kaBo ri sla va Ra do viña uåinio da na sa mom izvo riãtute auten tiåne je ziåke pe ne, u du hu sa mo svoj nogmo der ni zma pe sni ka, pu tni ka i di plo ma te Alek si saLeæea, spo zna mo ta na nost i ne umoqivost gra ni cais ka zi vog, ali i do dir „boæan skog pre ko raåewa”,sa mu sræ i si ner gi ju ovog de la, kog mo de lu ju, poreåima je dnog od wego vih tu maåa, „izoãtre ni iizni jan si ra ni opaæaji”, ko ji do pri no se ver bal noj isli kov noj taånos ti, ali ko ji u is ti mah odiæu veo sa„ne is crpnih za li ha åude snog u stvar nom”.

Ra do viñev po du hvat je od onih u ko ji se upuãta june sa mo za divqeni veñ i sme li, znawem viães tru kih je ziåkih i spo znaj nih za na ta pa i vlas ti tommu droãñu opremqeni pre ga oci (en gles ki pre vod,pod se ti mo, sve tu je da ro vao je T. S. Eli ot). Na konåeti ri de ce ni je, izno va moæemo da uda hne mo, u„ce li ni pre raœenom tek stu pre vo da”, åul ne mi ri se i eru dit ske za hva te no vog Ra do viñevog po du hva ta.Mo re ka zi ma se prikquåuju ra ne Per so ve Po hva le, sais to ve tnom te mom mo ra, u po sve ra zliåitojpe sniåkoj te hni ci, u ko joj Ra do viñ pre po zna jete meqan Per sov pos tu pak: „ve ro dos to jan, ce lo vit,do sle dan i sloæen”, „ko ji ne za zi re od kraj nos ti”.Ali i ono ãto per si jan ska kri ti ka ova ko saæima: „Od Po hva la do Mo re ka za, ni ka kvog pre ki da.”

Moæda upra vo iz do di ra ova dva de la, a iwiho vih ra zliåitos ti, pro is ho di krun ska taåkaPer so ve po eti ke, ko ja ga od sli ka va ne sa mo kaope sni ka de tiwstva, åuva ra us po me na, veñ i kaotvor ca sli kov ne, ri tmiåke i zvu kov ne ne vi nos tije zi ka, rav ne de tiwoj, ko ja je u stawu da pre ime nu jesvet, izras ta juñi u fe no men ko ji pe snik na zi va„sve uku pnoãñu åove ka”, „i to åove ka svih vre me na,

71

fi ziåkog i mo ral nog”, ko ji ni je liãen ni Per so vogliånog ro do slov nog pred zna ka: uzbudqivos ti pe smeÅove ka s Mo ra. Mo re je upra vo sto ga ta ko pri ro dno,ele men tar no, ali i sim bliåki oda bra no kao„ogle da lo po nuœeno toj sud bi ni”.

A Ra do viñeve in ter ven ci je u tu maåewu ipre voœewu Mo re ka za, sup til no una preœene, is puwene je ziåkim so ko vi ma, po put odleæalih plo do va uko ji ma je sam bes kraj tra ga laãtva na gra dio svogar ga ta i sla do kus ca, uka zu ju i na onu me ru ãtopro is tiåe iz pre imuñstve nog po gle da sa stra ne –odme ra vawe znal ca ko ji uvaæava me zu ru vre me na,upo reœuje va ri jan te kao ret ke sor te vi na, i od ba cu jeusa hle ni jan se ime no vawa. Ka da ter min „priåa”za mewuje „ka zi vawem”, a „go vo rewe” „pro zo di jom”,on pre ci zno re gis tru je obe snaæ enost prvih ter mi na u vre me nom nas ta loj ko lo kvi jal noj sve pri mewivos ti u naãem je zi ku. Po towim izbo ri ma pak pot crta na je pe sni ko va po hva la tra jawu, na por da se neãtoova plo ti i ove ko veåi reåni kom sla ve, one per sov ske„po boænos ti bez bo ga”. Da se or kes tra ci jom je zi ka,kao plaãtom „boæan ske ra zno li kos ti” doåara Mo re, ka ko sam pe snik ve li, „kao pri kaz te ski taåkepo tra ge mo der nog du ha, va zda ma gne ti zo va nog sa momåari svo je ne po kor nos ti” – „ra zvoj dra me qud skogne za do voqstva, ali u is ti mah i qud skog pos to jawana wego vom naj viãem stupwu – po je di naånom ilidruãtve nom, du hov nom ko li ko i um nom”, „pro sla vaæivo ta sa mog, u de lo tvor nom ta jan stvu wego ve sna gei u go le mom ne ot kri ve nom po ret ku ne kog veåitogop ti caja.”

I sam pe snik opipqivih i vidqivih ko pne nihsi gna la, kuãaå i sla vi teq ono ga ãto u svim mo ri mapoåiva na is tom uzda hu – ele men ti, ali men ti –Ra do viñ svoj pre vod gra di i kao ru ko vo di lacvlas ti te ãko le pe sniåkih tu maåewa, pu nestva ra laåkog i eru dit skog na bo ja. Na vo di ma izkquånih stu di ja o Per su, ali i preåica ma svo jihsa znawa – od Ver gli je ve sim bi oze mi to va ko ji ni kadne mi ru ju u mit skom, i is to ri je ko ja ume da zas ta ne une koj od sa daãwos ti, do Odno ve opas ke da Pers

72

ope va „åitav Åove kov sve mir, kao ume tnik je dneOpãte is to ri je” – u pred go vo ru i u pre ve de nimsti ho vi ma, uz mnoãtvo u åita ocu po buœenihra fe ren ci i aso ci ja ci ja, on se is ka zu je kaozas tu pnik je dne ra zgra na te va ri jan te fi lo loãkogå itawa. Gde je zik, po se bno pe sniåki, i sva ki po jam u wemu, ima svoj ro do slov, svo je pret ke i po tom ke,po boåne li ni je pamñewa, znawa i pred ska zi vawa –to li ko pri su tne upra vo u Per sa – kao uvek ne ko no vo i tek otvo re no po glavqe, zvuk i znaåewe nales tvi ca ma veåitog opticaja.

U Mo re ka zi ma, kaæu, cve ta sta ra krv „No vogsve ta”. Wihov autor je uos ta lom Kelt, de teAtlan ti ka. Za viåaj mu je Atla nik, os trvce uar hi pe la gu Fran cus kih An ti la, a i um ro je na do makoke ana, na svom imawu kraj Tu lo na. Na konCe lo ku pnih de la („Bi bli ote ka Ple ja de”, Pa riz 1972), ko ji ma je, liånim re dak tu ra ma, dao peåatde fi ni tiv nos ti, kwiæev na na uka kao da, tek sa daoslo boœena, izno va ot kri va wego vo de lo. Dok tor skete ze u Fran cus koj se mnoæe (meœu wima je i radje dnog naãeg dok to ran ta), ro je se saj to vi po sveñenimis tiånom auto ru pod zla tnom mas kom. Pu tneagen ci je po zi va ju da se, izmeœu „ze le nog” i „pla vogtu ri zma”, Per so vog kul tnog ko pna i mo ra, u gla vojlu ci Gva da lu pe Po int-a-Pitr, ãiri ko otvo re noj kaOkre nu, po se ti Per sov mu zej. U uli ci sa ime nompe sni ka, „ure dno po ploåanoj”, gde okol ne træni cemi riãu na voñe, cveñe i eg zo tiåne zaåine.

A sve to je, za pra vo, ono pri mar no, „ma te riånomo re naãih sno va”. Per so vo Mo re, u na ma, ko me nasvo de stru je i pli me, bo na ce i bu re Ra do viñevihstra snih i um nih pre vo di laåkih ogleda.

Ju ni, 2004.

73

Eva Lipska

ERIK SO NE, SINE

Bo lu je mo od kra ja ve ka.Spa sa va ju nas joã pla nin ski po ja se vi an ti bi oti kaza va ri va ni me tal nom travom.

Do li ne se is puwava ju bu kom.Go vo rim neãto te bi.Va ma. Nikom.

Tvo ja qubav pre ma me niis po ve da se pre ko te le fo na.Oko nas sve gla sni jekruæipo toåiñ.

Na mreæu prikquåuje monaãe div no åedo.

Erik so ne, si ne,mo li se sa telitu.

Jer ãta se viãe moæeto kom krat kog tran zi tapre ko pla ne te. Sravwene sa zemqom.

Ja. Pe sme. Pre ve la Bi ser ka Rajåiñ. Bi bli ote ka„Ara hna”. Åigo ja ãtam pa, Be o grad, 2004.

74

ÃES TAR KO JI CRTA KVADRAT

Sa mo svoj na, ne svo di va na je zik ma da ne i duhume tniåkih po kre ta ãezde se tih, ka da je obja vi laprve kwige, Eva Lip ska (1945) je dna ko je dru gaåija isvo ja i meœu vo deñim poqskim pe sni ci ma sa ko ji mada nas de li ha ri zma tiåni sta tus i meœuna ro dni ugled (Ruæeviå), kao ãto je oso be na i meœu æen skimpred stav ni ci ma poqske i svet ske po et ske sce nepre dvoœene Ãim bor skom. Pe sniåki kon kre ti zam,re dak opaæaj ni i iro nij ski dar, kao i izra zitstva ra laåki nerv, tvo re je din stve ni dis kurs wenelir ske an droginije.

Uãavãi u kwiæev nost kao di plo mi ra ni sli kar,ã krtim po te zi ma ver bal ne pik tu ral nos ti Lip skapo ve ra va trag odvaænog ve ri zma, kao i kre ativ nog, iuopãte uzev qud skog, bi oloãkog, i po sve liånogna go na op sta jawa u ono me ãto na zi va „lek ti ra mapos to jawa”. Uvek na no voj sta ni ci sve ta na sleœenogsa „bi o gra fi jom u ra tnim ot pa ci ma” i „epi de mi ja ma is to ri je”, weni an ti ju na ci sva ko dnevqa,fra gmen tar nim po ves ti ma, kao „odeñom zaje dno kra tnu upo tre bu”, do ku men tu ju priåu o æivo tuin fi ci ra nom vi ru som pro la znos ti, a wene brit kepo et ske se kven ce „æivot kao te mu” ra zlaæu dopro mewivih sli ka zbiqe kon ta mi ni ra ne smrñu.

Ako su u pret ho dnim kwiga ma ( izborSti pen dis ti vre me na, KOV, 1998) ja sno vi da,iro nij ska dis tan ca i emo tiv na uzdræ anost obo ji li„baå enost” in di vi due u ha os sve ta, po is to veñen sakar to gra fi jom smrti, izbor iz tri no vi je zbir ke rawivost i he roj ski skep ti ci zam wene po ezi jere flek tu ju u dru gaåijoj for mi, ko ja dram skustruk tu ral nost pe sme uvo de u suk ce si ju brzihsni ma ka ãto efek tno tu maåe izlomqenu sud bi nuin di vi due, be zdom ni ka na „pla ne ti sravwenoj sa zemqom”, re kon va les cen ta obo le log ”od kra ja ve ka”,

75

ili pu tni ka ãto tu ma ra od je dne do dru ge taåke varqive nade.

Sloæeni ji od onog Ja iz is to ime ne pe smeZa ga jev skog, åes ti ce ko ja preæivi i „is pod flas te rai za vo ja”, os ta juñi veåiti Be gu nac – Iseqenik iIzbe gli ca Eve Lip ske za so bom u me mo ri ji i napu tnom sku tu vuåe fi tiq opa snos ti na puãte nogmes ta i za uvek uko reweni sin drom od su tnog iline pos to jeñeg do ma. Weno Ja, „je di ni ca i je din ka”,suoåeno je sa di so lu ci jom sve ta u ko me je svene u hvatqivo, po dje dna ko obeñava juñe i niãta va no.Dræeñi se pu to ka za is pi sa nih re klam nimeti ke ta ma, ga ran tnim pi smi ma, mo li tva ma u„crk va ma mo de”, sa te lit skim i saj ber pros to ri ma(an to lo gij ska pe sma „Erik so ne, si ne”), ilikon zum nim ra je vi ma (sjaj na sin ta gma „vrt u us ti ma”)to Ja se, na sre do krañi sop stve nih ne do reåenos ti, isred savrãene „ko re o gra fi je pra zni ne” ne mi nov nois ka zu je kao „tu ris ta reåi”. Bez lir skog oduãka,sti hov na skrañewa is ka zu ju kon flik tne rav ni kaopri bliæene, proæete „ude som ko ji je izgu bio ra zum”– kao po me re nu ili pre o kre nu tu stvar nost, izma kluvi tal nom ero su. I ne zna juñi da pu tu ju veñ mrtvi,pro ta go nis ti fan tom skog tran zi ta ne pre ki dno krpe „za me nu za æivot” i sno se ti ra ni ju na me tnu tu neviãe voqom dik ta to ra iz „ smrtno lo giånihuxbe ni ka is to ri je”, veñ pri ro dom mul ti plek snogsve ta, u ko me lu ta juña siñuãnost in di vi due je dvais tra ja va pred ul ti ma tu mi ma sa mog du ha vremena.

A „ne uro za je dne no ve sud bi ne”, ni je sa mopos tis to rij ska. Ona je, ka ko u je dnom ese ju kaæeJo sif Brod ski, i pos thriãñan ska – izne dre na uvre me nu u ko me do bro pos ta je is to to li koma te ri jal no ko li ko i zlo. Bez wiho ve ter mi no loãke dis tan ce, ga se se i one suãtin ske, mo ral ne. Bi ti na„onoj stra ni” Do bra i Zla, znaåi, pros to, bi ti s onustra nu Dobra.

„Ja” Eve Lip ske sto ga is ka zu je svu vaænostsin gu la ri ju ma ko ji odaãiqe pre ci zne in for ma ci jeo pros to ru/vre me nu ko me pri pa da i „obliæwimApo ka lip sa ma” ko je ga po ti ru, i to åini u

76

kon tra pun ktu sa de cen tnim li ni ja ma pre os ta logdu hov nog pej zaæa, re flek snim trza jem odum rlihsen za ci ja i da le kim ehom emo tiv nog ko lo ri ta.Pe sni ku je, na ime, po Lip skoj, umes to kva dra tu rekru ga, do pao ães tar ko ji crta kva drat. Bezko men ta ra i po uka, wena pe sma je åis ti odraz ono gaãto glo bal ni len dskejp i usamqeniåka sa ga znaåe:uzne mi re no i uzne mi ru juñe u is ti mah,juk sta po zi ci ja spon ta nog i pri ra slog, po zle de ine pri kla dnog po ma ga la – sa „ obiqem niåeg” usre diãtu krtih re la ci ja. Wen stih je sloæena iin ven tiv na obja va ha va ri je kon ti nu ite ta, sapra teñim gla som du bo ke i ne za leåivepri krañenos ti: Kao da åekam neãto na ruåeno/a joã nepreuzeto.

Uzdræana spram reåi, opo ra, po ezi ja Eve Lip skeje i ne po ko le bi va, u zna ku ot po ra: do mi sli ti, izno va stvo ri ti, ma kar naj mawi svet. Vlas ti ti.Doåara va juñi ga ona kvim ka kav jes te, po et skimje zi kom kao „al ter na tiv nom”, ne i åudo tvor nomdis ci pli nom, ona ba lan som kre ativ nos ti i skep seoæ ivqava za bo ravqeni za log ume tnos ti, wenuka tar ziånu moñ.

Sep tem bar, 2004.

77

Vla di mir Holan

*

Jes te, uza jam no se vi de ti i moñi go voriti,i oseñati po verqivu toplinui ri tam srca is ti nit kao Rem bran to va igla,iako pos to ji mo sva ko na dru gi naåin(jer upra vo to åine duãe),i uprkos to me ne da vi ti zmi ju tuœom rukom. -Mla zni mo to ri ni su za pe snika...A poãto je s wim iden tiåno drvo i raœa plodoveãto sa zre va ju prerano,a dru go ih raœa u pra vo vre me, treñe joã kasnije:ne, ne tra ba hi ta ti s reåima,jer ni smo bi li i nismoiz po gaæenog pra va narodai po red åeæwe da bu de mo åovek za å oveka!Us peãna qubav, zar ne?... Sva ko dnev nost je

å udesna...

Noñ sa Ham le tom. S åeãkog pre veo Pe tarVu jiåiñ. KOV, Vrãac, 2004.

78

UBOD REM BRAN TO VE IGLE

„Ne ke Ho la no ve pe sme åitam i doæ ivqavam kaomo li tve”, za pi sao je Pe tar Vu jiåiñ, po vo dom zbir keBol, u wego vom pre vo du objavqene kod nas 1993. Ta koi zvuåe sti ho vi ove kwige – me te ori ti dos pe li izsuãte ta me i pre o grom ne tiãine – ap so lu tnesa moñe. Is ku sio ju je je dan naj veñih mo der nihåeãkih pe sni ka, ko ji je prvu zbir ku obja vio 1930, aveñ 1950. se po vu kao u ne pro boj nu tiãinu svog do mana praãkom os trvu Kam pa – de lom preñut ki van, joãviãe odluåan da pod skru pu lo znu ñutwu sta visop stve ne za no se i za blu de i po di gne bra nu spramvarqivos ti spoqnog i obma na istorijskog.

Tek na kon ev rop skog us pe ha dram ske po eme Noñ saHam le tom (1964), Ho lan pu bli ku je po ezi ju ko ju jestva rao de ce ni ja ma. Ali sve do smrti (1980), ne go vaoje svo ju pos to ja nu tiãinu – onu dru gu, esen ci jal nustra nu reåi, oslo boœenu hi ber ni za ci je ak tu al nopo li tiåkim i druãtve nim; me di ta tiv nu,na dis to rij sku svest o tra giånoj ap sur dnos ti stva ri,bo lu åove ka ko ji iz ar he tip skog sre diãta svo jihan ta go ni za ma, pod beãñ utnim re flek to ri mauni ver zu ma, upra vo kroz Ham le tov lik, do pi re dodra ma tiåo sroåenog lek si ko na mo der nog tra gi zma, uko me je di ja log „izmeœu se be i se be”, izmeœu reåi iwiho ve sen ke, tek poåetna sta ni ca Ho la no veume tnos ti kon tra dik ci je, ko ja je ovim de lom do se glasnaæne me di ta tiv ne i stil ske kon sekvence.

Ham let je, uos ta lom, ne pre va ziœen ali sto ga ipre no siv kwiæev ni i fi lo zo fski pro vo ka tiv.Her me tiåku ne ra zreã ivost wego vog zna ka Ho lan je uzdrmao eni gma tiånim lir skim struk tu ra ma, uko ji ma emo ti van i re flek siv ni mo no loãki na boj,kao i em pa tij ski eho ko ji ga okruæuje, uras ta ju udram sku i ep sku tek stu ru, ra zlomqenu viães tru kimdi ja lo zi ma. Iako ga je mi sa oni ras pon de la, povlas ti tim reåima, uåinio su mor nim,apo ka lip tiånim pe sni kom svog vre me na, Ho lan je

79

upra vo wime do se gao naj vre dni je do me te mo der nepo ezi je. Pot ka wego vog ce lo ku pnog de la uos ta lomni je pi tawe – bi ti ili ne bi ti – veñ ka ko pos to ja ti.„Ka ko bi ti je dnos ta van, i bi ti do slo van”, a nañi reå ko ja bi bi la izgo vo re na je dnom, ko ja ni je bi laizgo vo re na ni kad – ka ko pi sa ti po ezi ju a izgo va ra ti postojawe.

I ka da go vo ri o taãti ni i pro la znos ti, iliza po de va ra zgo vor o biñu, Ho la no va pe sma, i onakrat ka, lir ska (u zbir ci Bol, 1965) kao i ova po ema,je din stve na u li te ra tu ri, pro na la ze ne po zna tais ho diãta, neoåeki va ne re sur se, ras pliñuñi åvorus taqenog, iz åega pro is tiåe uvek dru ga bo ja smi sla.„Tek kad se po mi riã sa smrñu”, kaæe Ham let,„shva tiñeã da sve pod sun cem odis ta je no vo”.Prem reæena pu te vi ma quba vi, ham le tov skasu mor nost, bez ob zi ra u kom ro me ov skom ilior fej skom sa go vor ni ku osva nu la, sprem no se okreñeli cu Ju li je, ili Euri di ke – ne vi noj prvo tnos tioseñawa, po no vo izve de nih na ovaj svet, gde upra vo„sva ko dnev nost je åude sna”- åak i ka da je sa mo biñeilu zi je, taåka pre o kre ta, ko ja svo pre obiqe åariuåini niãtav nim, i gde veñ i sa mi smo „sa mo smrt”,„smrt u praãumi”.

Pri bi ra juñi li ni je nes po koj nos ti i skep se,Ho lan je mo rao na pi sa ti, u po towoj zbir ci, svojpo zna ti stih: „Bo li me srce po ezi je”. Taj bol je i uovoj po emi sre diãte ne si gur ne rav no teæe, åove ko vesve uku pnos ti u ko joj ga „stal no neãto na dras ta”.Ho la no va ato nal na har mo ni ja je viãe od lir skeemo ci je, ona je svest o tom bo lu, is ti na o na ma uovom sve tu, is tin skom, i pro mewivom, meœusve to vi ma. Sa je dne stra ne Ho la no vog pi sma sto ji„izo kre nu ti sneg”, ide al pros treqen da ma rom srca,ko ji je „is ti nit kao Rem bran to va igla”. Sa dru ge pak– sa znawe, kao u sti hu Åesla va Mi loãa, da „Niãtani je traj no, ma da sve tra je: ogrom na pos to ja nost”.Rav no teæa ne usa gla si vog: vidqiv trag ko ji se na mahras ta pa u sne gu – i „sneg pod sto pa lom anœela”-is ti na ap strak ci je, åija ne umoqivost ne iãå ezava.

80

Ne pro cewivo je ot kro vewe ko je nam za veãta vaVla di mir Ho lan. Wego vo sa mo i zgon stvo, ra dna so basa moñe, kao æiva is to ri ja quba vi i gu bi ta ka, po gledpre ko sve ga, po tre sno ka zu ju da je æivot u po ezi jimo guñ. Da je upra vo ona sa ma oblik æivo ta.Sup stan ci jal ni od go vor na pi tawe „ka ko bi tioåajan i mu dar is tov re me no”.

No vem bar, 2004.

81

Iv Bonfoa

VRT

Sneæi.Is pod pa huqa, vra taOtva ra ju naj zad vrtuViãe od sveta.

Na pre du jem. Ali hva ta mi seÃal na æicuZarœalu, i ce pa seU me ni tka ni na sna.

MI LO SRDNA DEVICA

Sve je, sa da,U to plomPod tvo jim la kim ogrtaåem,Ko ji je go to vo tek ma gla i vez,Mi lo srdna ma do no snega.

Uz tvo je te loSpa va ju na gi,Biña i stva ri, a tvo ji prstiSvo jom sve tloãñu zas ti ru te sklopqene kapke.

Od ve tra i od di ma. Pre ve la sa fran cus kogMir ja na Vu kmi ro viñ. Pa ide ja, Be o grad, 2004.

82

PRE DEO OBA SJAN OLUJOM

„Po ezi ja me je stvo ri la. Ne mo gu da za mi slim ãta bih bio da ni sam od de tiwstva ce log se be po sveñivao pe sniåkom stva rawu i pi sawu. Ne mo gu to ni sa åimda upo re dim”- po ve rio je naãoj pu bli ci Iv Bon foa(1923), la ure at Sme de rev ske pe sniåke je se ni.Pot pu nost wego vog bi vawa u po ezi ji, meœutim,is to ve tna je sa du bo kim stva laåkim uve rewem da sepo ezi jom moæe osnaæiti, re kon sti tu isa ti isaåuva ti æivot.

Po jam de tiwstva, gde se pre pliñu je zik emo ci ja,zvuåni oseñaj i sli ka, te inu itiv no oseñawe sve gadav no steåenog i iãå ezlog, pre kri ve nogzamrãenoãñu ono ga ãto ga za mewuje – je dno bi tiko je u se bi no si i fa tal nost ono ga ne bi ti – ra na,kao ugroæ enost biña – od prve zbir ke (O Du vi nomkre tawu i wenoj ne po miånos ti (1953) do po zni jih, uve li kim ras po ni ma stil ske i re flek siv ne pa le te ifas ci nan tno pre o braæava ne je ziåke ener gi je, åinete meq ovog im po zan tnog po et skog dela.

„Ot ki nuo sam paråe haqine ko ja se kao sanizmi goqila iz zgråenih prsti ju de tiwstva”, je dna jeod re mi nis cen ci ja Lu ta laåkog æivo ta (1993) – alii sa mo pos to jawe za ovog pe sni ka je lu tawe, u varqivoj ma gmi zna ko va, „Ko je do bi ja mopro tiv reåno, /Od sve ta opus toãenogje zi kom”(„Hop kins Fo rest”).

Otu da i ta ko izra zi ta æudwa za pro dor ni jimå itawem stvar nos ti, za ilu mi nan tnom sna gompot pu nos ti, ãto po put „ne utaæive muwe niãta vi luodo le va”, i du bo ke sve tlos ti , ko joj je, „da bi si nu la,po tre bna Zemqa noñi skrha na i sa trve na”.

Ma lo je da nas pe sni ka (u Fran cus koj je to iFi lip Æako te) ko ji ne pre viœaju ko naånost, usudpu tni ka smrti, po dje dna ko ih doåara va juñi utran scen den tal noj pro jek ci ji. Za Bon foa je topi tawe rav no teæe ko ja po dra zu me va ne sa mo svet, veñ i „mi sao pri sus tva”, æequ sve ta ko ji traæi svo je

83

izgubqeno mes to, izmeœu eg zis ten ci je i sna, u señawu biña, me ta fo ri sa mog pi sawa: „Ãta zgra bi ti ako neono ãto izmiåe,/Ãta vi de ti ako ne ono ãtotam ni,/Za åim åeznu ti ako ne za onim ãto mre,/Zaonim ãto go vo ri i ãto se ce pa?”

Sta ro bin ski is tiåe da je „on to loãki de marã”Bon foa ne o dvo jiv od ge o gra fskih, do da je mo, idru gih upi si vawa. Pu tnik, eru di ta, pre vo di lac,ese jis ta, po zna va lac sli kar stva, fi lo zo fskogna sleœa ra zliåkih epo ha i znaåaj nih stva ra la ca uko ji ma je imao i pod sti caj ne pri ja teqe, Bon foa jefe no me no lo gi ju lu ta laåkog æivo ta kroz go to vo opipqive sli ke ali i kroz sneg i us po me ne, ra zviokao utis ki vawe be le ga, ure za, ubo da, sluåaj nos ti ko jase i pri hva ta i pre va zi la zi, kao „pi smo ko je opetpro na la zi mo i ra zvi ja mo”, ali i kao „ otvor ugus toñu sve ta” – ize na dno ot kri vawe is ti ne ura su tim æ ivotima.

Izmeœu re al nos ti i fik ci je, zbi rawa ira si pawa, sti ha i pe sme u pro zi, tre pe re åul nost,sen ke ne sve snog i spek tri sva ki daãwe sve tlos ti,ali i taj ne nad stvar nih fu zi ja, ko je pe smu åine spoqaãwom stra nom sa mog sna. „Venåawe reåeni ca i pe pe la”, kao most izmeœu Pus tiwe i Pri sus tva,is ka zu je pri tom svu mno gos tru kost ovog pre la za,je din stve no vre me, ko je pro la zi i ko je je uvek tu, kao„ ulovqena voqa pri sus tva”, je dno ov de i sa da –blis ka ve za izmeœu stva ri i biña – gde sam æivotima svo je ro do naåel no mes to, i traj nu me ru svo jevi talnosti.

„Po kuãao sam da bu dem po mi ri teq sta re imo der ne po ezi je”, kaæe ovaj pe snik. Dva izbo ra (uz kwigu Od ve tra i od di ma, is te go di ne po vi la se, uokvi ru Sme de rev ske pe sniåke je se ni, u bi bli ote ci„Zla tni kquå“, i zbir ka Ne dovrãivo), ko je jeMir ja na Vu kmi ro viñ naåini la vi bran tnomje ziåkom pot kom za sne go ve i pe sak zemqe zva neBon foa, mo du li ra ju fi gu ru izmi rewa i pro naœenogje din stva, za klon od sen ki i ilu zi ja ko ji ma ma mi„pe sma niåeg”, i dom za gla so ve strepwe i åeæwe,ãto sla ve pras ta ru sna gu reåi, a vla da ju je zi kom

84

ra sa pa zna ka, dvoj noãñu sli ke zaåara va ju re al no aopre dmeñuju fik tiv no, dok „priåama u snu”po du pi ru ne okonåano, ima gi na tiv no, kao „ strepwuis traæ ivawa” pos tavqenu, stva ra laåki za htev no,po nad za do voqstva dovrãenog.

Sla veñi sa mu po ezi ju – pri vi le go va ni naåin dase poj mi svet, i pri grli krhka tvo re vi na naãere al nos ti, ras klopqeni pej zaæ, izmeœu ve tra i di ma, gde sta ni se plod biña, pre deo „oba sjan olu jom” –oå vrsla, kon stan tna æeœ sna – ko ja le po tu spa ja sane za leåivim.

April, 2005.

85

Kar los Dru mond de Andrade

VOLETI

Ãta moæe åovek meœu qudi ma,osim da vo li?vo li i za bo ra vi,vo li i om rzne,vo li, om rzne, vo li?da uvek, åak i sta klas tih oåiju, voli?

Ãta moæe, pi tam, biñe ko je vo li, usamqeno, dok se svet okreñe, osimda se i sa mo okreñe, i vo li?vo li ono ãto mo re os tavqa na plaæi,ono ãto sa hrawuje, i na mor skom po ve tar cuso, ili po tre bu za qubavqu, ili sa mo æequ?

Uzviãeno vo le ti pus tiwske pal me,pre puãtawe i oboæ avawe pu noiãåeki vawa, i vo le ti sav ne mir i gru bost,va zu bez cveña, gvo zde no tlo,i ne po miåne gru di, i uli cu iz sna, i pti cu

grabqivicu.

To je naãa sud bi na: ne o gra niåena qubavpre ma ne ver nim i niãtav nim stva ri ma,veåno pre da vawe pot pu noj ne za hval nos ti,i u pra znoj ã koqci quba vi straãqivo

strpqivotra gawe, za sve veñom qubavqu.

Vo le ti i sa mo od sus tvo quba vi u na ma, u naãoj ja lo vos ti

vo le ti preñutne vo de, ti hi poqubac i bes ko naånu æeœ.

Cvet i muåni na. Pe sme. Pre ve la sa por tu gal skogNi na Ma ri no viñ. KOV, Vrãac, 2005.

86

OSEÑAWE SVETA

Veñ i sa mo ime bra zil skog pe sni ka bu dinaj broj ni je aso ci ja ci je, ve za ne za tvor caim po zan tnog opu sa, ogrom nog mo tiv skog ras po na iizra zi tog unu traãweg ta la sawa. Ne usiqena po tre baza va ri rawem for me i to na, ri tmo va i ver bal nogus troj stva pe sme, sva ki po kret i reå ovog pe sni kauåini li su ne is crpnim izvo rom pro me na: op ti ke,ras po loæewa, pa i ne po sre dnih sli ka ko je sedi na miåno smewuju u pros to ru oslo boœenomfor mal nih ste ga i za ko no mer nos ti ver si fi kacije.

Ovaj di plo mi ra ni far ma ce ut, marqivisluæbe nik vla de i ceweni æur na lis ta (do bi tnik jene sa mo kwiæev nih, veñ i znaåaj nih no vi nar skihpri znawa, za ãest de ce ni ja po sveñenih æur na li zmu,dos pevãi da u is to vre me piãe i pro zu, pre ve deOpa sne ve ze, i po neãto od Bal za ka i Prus ta),po et skim de lawem je osva jao ne sluñene pros to re zaim pos ta ci ju svog po et skog da ra i du ha, onemo nu men tal nos ti ko ja ne ma niåega kwiãkog, i ko jase dâ ra zloæiti u ne bro je ne fe no me ne sva ko dnev nogæivo ta i u is ti mah do pre ti do naj muåni jih pi tawapos to jawa in di vi due – u se bi sa moj, u sve tu, u sræieg zis tencije.

„Po no sni i se tni” graœanin ro dne Ita bi re ali i zaqubqenik u Rio, ko ji oseña æar uli ca i te go bnostur ba nih spu ta nos ti, iznad sve ga „Bra zi lac /ko ji nepo zna je gra ni ce qud ske quba vi”, du gim æivo tnimve kom (1902-1987), spo znao je di na mi ku us po na ikri za åita vog dva de se tog sto leña i pos tao je dan odnaj znaåaj ni jih la ti no ame riåkih stva ra la ca, åijade la su objavqena i u Ne maåkoj, Fran cus koj,Ãpa ni ji, Ãved skoj, SAD.

„Bra zil ski Bo dler”, na kon åije po ja ve niãta ni je bi lo is to kao pre, os ta vio je vi dan uti caj na po towege ne ra ci je, a svo ju pre lom nu ulo gu u bra zil skommo der ni zmu os tva rio je veñ na poået ku spi sa teqskogra da. Pe smu „Na sre di ni pu ta”, ne obiåne

87

sin tak siåke stuk tu re, ko ja va ri ra osnov no znaåewe i smeãta ga u za tvo ren krug, mi ni ma lis tiåkidoåara va juñi „ ulovqenost” u sa mo pos to jawe, joã je1924. pro sle dio Ma ri ju de An dra deu, sa ko jim je, kaoi sa dru gim mo der nis ti ma pret ho dnog ta la sa, iz SaoPa ola, bio u æivoj ve zi. Osvald de An dra de ovupe smu je obja vio 1928, u jul skom bro ju åaso pi sa ko ji je ureœivao, iza zvavãi la vi nu ne go do vawa iodo bra vawa, obu hvañenih kwigom Bi o gra fi ja je dnepe sme, ko ju je pe snik obja vio 1967. Za je dne, pri mer„lu dos ti i ne dos tat ka ima gi na ci je”, dru gi mapa ra di gma mo der nis tiåke in ven ci je – „ni ma loznaåaj na po se bi”, sem kao znak „men tal nih ra zli ka”,ka ko je re zi mi rao autor – pe sma je bi la po vod du gihspo rewa tra di ci ona lis ta i mo der nis ta, ali iori jen tir pe sni ku ko ji je znao da vaqa sluãatisop stve nu pe smu („Saæivi se sa svo jim pe sma ma”;„Priœi bliæe i po sma traj reåi”). Prvu kwiguNeãto po ezi je pu bli ko vao je 1930, a na kon åetrde set kwiga, os ta vio je za so bom i pet ne o bjavqenih rukopisa.

Izbor iz ova kvog de la ne mi nov no je teæak, åak isa mom auto ru (okuãao se na ovom po slu, ipak, 1962),a sva ka ko je je dna ko za ma man i sloæenpri reœivaåima i pre vo di oci ma. Ni na Ma ri no viñni je po greãila u sa moj suãti ni, oda bravãi izne za obi la znih zbir ki, zakquåno sa kwigom Te lo(1984) re pre zen ta tiv ne pe sme i po eme, po bu divãita ko æequ da se ova po ezi ja upi je pu nim pluñima.Opet, i izno va, dubqe i ãire.

Go di na 2002. u Bra zi lu je pro glaãena go di nomDru mon da de An dra dea. Tu gde se pom no pam ti ka da jena pi sao prvu pe smu (1918) a ka da po sledwe sti ho ve(31. ja nu ara 1987, po la go di ne pre smrti), sapo se bnom paæwom je vrañen dug pe sni ku ko ji se uvekna la zio „sred go le me stvar nos ti”, i åija seper cep ci ja ti ca la sa daãwos ti, ta ko ve li ke, da je,po put po ezi je, ne sa me ri va. Jer „stvar nost ode va no vustvar nost,” i ka da potvrœuje svoj usud pra zni ne,po robqujuñe sa moñe, druãtve nih ne mi ra,si ro maãtva, re pre si je ili eg zis ten ci jal ne muåni ne.

88

Pos tum no objavqena zbir ka Oproãtaj (Fa rewel) ko juje pe snik briæno pri pre mao, pe sme svrsta vaabe ce dnim re dom, ali se „Uje diwenost” („Uni da de”)na la zi na sa mom poået ku. U po sledwem in ter vjuuDru mond de An dra de, sta vom i to nom skep ti ka,pri zna je da ga is tin ski uzbuœuje joã je di no ta ve zaizmeœu biña, wiho vo je din stvo i spo na. „Uvek os ta jenit æivo ta/ta mo gde dvo je se dnu za je dno” potvrœujuwego vi sti ho vi. Gde su åovek i æena, te lo i wego voseñawe, oko i wegov sjaj, glas i wegov odjek. Kao da jeu taj stav sta la åitav wego va po et ska mi si ja, u ko jojse stva ri ma sva ko dnevqa po sveñivao sa po se bnimoseñawem sve ta, ko jim je „pre krio åita vugo mi lu/sluåaj no ne za vi snih stva ri”, pruæajuñi im,svo jim po et skim reåni kom sa be zbroj li ca, uvek udru gaåijem di ja lo gu, po se bno utoåiãte.

„ Qubav se uåi vo leñi” – os tao je wegov po et skikre do: ne o gra niåena qubav/pre ma ne ver nim iniãtav nim stva ri ma (...), tra gawe za sve veñom qubavqu”. Stvar nos ti, tom „bo lu ra zdeqenihstva ri”, od go va rao je kao „brat sve ta”, reåima ko jeima ju ne bro je no naåina da sa opãte qubav, „je di nismi sao u be smi sle nom pos to jawu”.

Ju li, 2005.

89

Svev re me ne lektire

Kar los Dru mond de An dra de: BROJ NO SRCE

„Svet ska kwiæev nost je is to to li ko po ve za na savre dnos ti ma i po tre ba ma kul tu re pri ma oca ko li koi sa izvor nom kul tu rom sa mog de la. Zbog to gamoæemo go vo ri ti o dvos tru kom pre la mawu, ko je semoæe opi sa ti fi gu rom el pi se, pri åemu izvor nakul tu ra i kul tu ra pri ma oca pred sta vqaju dva fo ku sa ko ji stva ra ju elip sas ti pros tor unu tar ko ga ne kode lo obi ta va kao svet ska kwiæev nost, po ve za no saobe kul tu re i okruæeno obe ma u po dje dna koj me ri.”

„Dvos tru ko pre la mawe”, iz tek sta Dej vi daDam roãa, pro fe so ra kom pa ra tiv ne kwiæev nos ti na Ko lum bij skom uni ver zi te tu, is tiåe plo dnostvol ti nog lu ka, ko ga, ra zu me se, ne moæe bi ti i bezovog reœe po miwanog, ali nuænog åina pri hva tawane kog de la u kri lo dru ge kulture.

Veæemo li tu stav ku je dnaåine za pri mer naãeak tu al ne kul tur ne prak se, teãko je go vo ri ti o dvaje dna ka fo ku sa. Pod kri te ri ju mom re al nih„po tre ba” ovog miqea, tas bi sva ka ko bio znaåaj nopo puwen. U di na mi ci kre ativ nog uzvrañawa pak,za pliñu nas mreæe ra zliåitih okol nos ti ipre pre ka. De la svet ske baãti ne pa i sav re me nekwiæev nos ti, pre du go su, u nas, u pre dvor jure cep tiv nog pros to ra, åeka ju svo je kre ativ nepo ma gaåe i tu maåe, ko ji bi bi li rav ni iza zo vu, a ovipak izda vaåe, sprem ne da u ne voqama ovov re me nekul tur ne zbiqe sa me re vla sti te (ma te ri jal ne ista tu sne) gu bit ke sa po ne kim ka pi tal nim do bit komiz do me na prvog fo ku sa po me nu te elipse.

Ne za bo ra vi mo da su nam, izmeœu os ta log, tekde ve de se te, proãlog ve ka, pruæile mo guñnost daviães tra no do ta kne mo po et sko na sleœeha ri zma tiånog Por tu gal ca Fer nan da Pe soe(1888-1935), uz kom plek sno kre ativ no ipre vo di laåko za la gawe Ja smi ne Neãko viñ. A tek sunam prve go di ne dva de set prvog ve ka po da ri le prvi i sa mo je dan od mo guñih iseåaka iz plo dnog de la je dnog

90

od naj znaåaj ni jih bra zil skih pe sni ka dva de se togsto leña, Kar lo sa Dru mon da de An dra dea (1902-1987).Od to ga fak ta, pa do po ve za nos ti de la „sa obe kul tu re i okruæenos ti obe ma u po dje dna koj me ri”, dug je put,ali, voœeni mo nu men tal noãñu opu sa, ra zno li koãñui ori gi nal nim vre dnos ti ma sve ta ko ji moæemozva ti po esia drum mon di ana, ko je nam svo jim izbo rompre doåava Ni na Ma ri no viñ, za hval ni smo i na ovojmo guñnos ti upo zna vawa je dnog od naj plo dni jih inaj di na miåni jih stva ra laåkih du ho va dru gog ta la samo der ne u bra zil skoj kwiæ evnosti.

Ako se ne ka da go vo ri lo da ñe se por tu gal ski je zikuåiti ka ko bi se åita li sti ho vi Fer nan da Pe soe, tobi smo mo gli sa da, na osno vu prvih sa znawa o ovojpo ezi ji, mo gli reñi i za Dru mon da de An dradea.

Sa viãe od å etrdest objavqenih kwiga i na konåita vog ve ka po sveñenog ume tnos ti pi sa ne reåi(Dru mond je bio pe snik, ese jis ta, pro zni pi sac,pre vo di lac, i no vi nar), de An dra de je neãto viãeod na ci onal nog mi ta. Mi to vi su sklo ni pa du, pa iiãåeza vawu, teãko po no vo izrawaju iz ta meza bo ra va. Dru mon du su wego vi su na ro dni cina me ni li dru gaåiju odre dni cu, na zvavãi ga je dnomod iko na sav re me ne kwiæev nos ti. Po dra zu me va juñipri tom, uko rewenost wego vog de la u tle, kul tu ru istva ra laãtvo zemqe ko ja je pro la zi la kroz bur nepro me ne, åemu je mo der ni zam u svim svo jimobli ci ma i fa za ma pruæao di na miåne in fu zi je,na du i okrepqewe.

Na kon prvog, re vo lu ci onar nog pe ri oda(ini ci ra nog Ne deqom mo der ne ume tnos ti u SaoPa olu, 1922), mo der ni zam je do bio no ve za ma he,upra vo za hvaqujñi mar kan tim stva ra oci ma dru gogta la sa, u ko je spa da i sam de An dra de. On je, is tiåe sei da nas, izra zio ono ãto je naj viãeg re da usav re me noj bra zil skoj po ezi ji. Wenu mo der nis tiåkuproãlost, a za hvaqujuñi svom van re dnom uti ca ju, ina go veãtaj bu duñnos ti po ezi je svo je zemqe.

Pe sni ku iz Ita bi re, bra zil ske pro vin ci jeMi nas de Æera is, prvu pe smu u pro zi – „Ta las” – uje dnom je di nom pri mer ku ma log lo kal nog lis ta

91

ãtam pao je, 1918. wegov brat. Zbir ka Neãto po ezi je,bez ko je se ne mo gu za poåeti ozbiqni ji pris tu piDru mon do vom de lu, izaãla je 1930, u 500 pri me ra ka,a pe sniåka kwiga Oseñawe sve ta, ko ja ñe ka sni jedoæive ti mno ga obnovqena izdawa, ãtam pa na je u150 pri me ra ka i po deqena pri ja teqima, dok åaso pismo der nis tiåke ori jen ta ci je, ko ji je po kre nuo deAn dra de (A re vis ta), ni je doæiveo viãe od tri bro jaNo rad ovog pe sni ka pra ti la je, ipak, na da svesnaæna re cep ci ja, a i da nas, go to vo dve de ce ni je od smrti, on je æivo pri su tan u kul tu ri svo je zemqe.Pos thum no je objavqeno pet wego vih kwigapro naœenih u ru ko pi su; Sa bra ne pe sme za po se da ju1800 stra ni ca; Dru mon do ve sti ho ve ci ti ra ju ne sa mo po zna va oci kwiæev nos ti, veå i obiåni qudi, ko jiih sma tra ju blis kim, svo jim. Obnavqaju se izdawapo je di nih kwiga po ezi je, pri reœuju no vi izbo ri. DeAn dra de ove pe sme pre dloæak su kom po zi ci ja maemi nen tnih auto ra, po put Eto ra Vi le Lo bo sa, iliin spi ra ci ja tvor ci ma ba la da (Ñiko Bar ke); oneima ju i svo je ozvuåene, dis ko gra fske ver zi je, a da nasse, u skla du sa no vim te hno lo gi ja ma, pre no se i namo der ne no saåe zvu ka, dok se broj ni saj to vi,osveæava juñi bi obi bli o gra fi ju ovog pe sni ka, nemo gu za mi sli ti bez pro pra tnih mi ni ja tur nihan to li gi ja wegovih stihova.

I po red stal nog in te re so vawa za sve ãto jepra ti lo wegov æivot i rad, i izu ze tno ve li kog bro jazva niånih pri znawa i na gra da, ovaj pe snik ipak, upo sledwem in ter vjuu, igrom sluåaja objavqenompos thum no (pet da na na kon smrti) u Æor nal doBra zil 22. av gus ta 1987, o svo joj po et skoj mi si jisve doåi, sve de no, je dnos tav no, go to vo skruãeno: „Neæalim se, u svo joj in te lek tu al noj ka ri je ri ni samos ta vio niãta ne dovrãeno. A ni sam ni uåiniomno go. Niãta ni sam pre du zi mao smiãqeno. Ni samimao ni ka kav kwiæev ni pro je kat”.

No ve li kog Dru mon da, ka kav nam se kao pe snikuka zu je i izbo rom pre ve de nih sti ho va Cvet imuåni na (KOV, Vrãac, 2005), sva ka ko su for mi ra li,ako ne strik tno osmiãqeni pro gram ski ko ra ci,

92

on da ve oma pre ci zna kwiæev na ori jen ta ci ja i ukus,ne ka vrsta mla da laåkog opre deqewa, ko je ni ka sni jeni je bi lo do ve de no u pi tawe. U dva de set dru gojgo di ni, za be leæeno je, mla di pe snik piãe pi smopu no divqewa prva ku bra zil skog mo der ni zmaMa nu elu Ban de iri, åiji su mu sti ho vi, in ti mais ka za na je dnos tav nim je zi kom i proæeta iro no jim,i do cni je pred stavqali traj ni, blis ki uzor.

To me su se prikquåile i dru ge, ne po greãivooda bra ne lek ti re, ko je su – za obi la zeñi sve vi do vekwiæev nog eli ti zma – pod sti ca le wegov mo de ran,eru dit ski ani mi ran i smi slom za æivo tnevre dnos ti po kre nut sen zi bi li tet, i na da sve, ja snu,slo bo dnu, ne pre ki dnom pre o bli ko vawu i tra gawuotvo re nu pe sniåku reå. U svo je uzo re je, bez okle vawa, ubra jao bra zil skog kla si ka, po liæan rov skog pi sma,pu nog je ziåkih pre li va, åis tog i ele gan tnog izra za,Mañada de Asi sa, ili po ezi ju ne usiqenihko lo ri tnih na bo ja, blis ku go vor nom je zi ku,mo tiv ski urowenu u sva ki daãwicu na ro dnog iliur ba nog æivo ta, ka kvu su do ne li por tu gal skipe sni ci An to nio No bre ili Se za rio Ver de.Na rav no, tu je i ne za obi la zni kwiæev ni ipri ja teqski uti caj bra zil skih mo de ris ta izGe ne ra ci je 22, Osval da i Ma ri ja de An dra dea, iz SaoPa ola. Pe snik ih je upo znao 1924, u svo joj ro dnojpo kra ji ni, ko ju su obi la zi li u druãtvu Ble zaSan dra ra, u to me åasu gos ta bra zil ske vla de. Ma riode An dra de, ori gi na lan, i u re do vi ma mla dihstva ra la ca uti ca jan pe snik, ro ma no pi sac i ese jis ta,u svo joj ka sni joj pre pis ci sa Dru mon dom, fi gu ri rakao wegov sa ve tnik i kwiæev ni uåiteq, i wego vapi sma ñe, kao vid kwiæev nog na uko vawa, de An dra deobja vi ti, po vo dom osam de se tog roœen da na, 1982.go di ne, uz svo je ko men ta re, kao po se bnu kwigu (A lição do amigo).

U sve mu ãto ga je kao mla dog pe sni ka priv laåilo, ili od bi ja lo, na zi rao se pi sac po se bnog sta va iza ma ha, ve li kih ras po na svo je stva ra laåkein di vi du al nos ti – od eru di ci je i osetqivos ti,sa mo po u zda nos ti i skep ti ci zma, hu mo ra i

93

se ri o znos ti, priqeænos ti i kra tiv nog ne gi rawasva ke ste ril nos ti i na me tnu tog re da. Na zi va ju gape sni kom „duãe i duænos ti”, alu di ra juñi pri tomna wego vo du go traj no sluæbo vawe u dræav nojapa ra tu ri, kao i wegov us peãanãezde setåetvo ro go diãwi rad u vo deñim bra zil skim lis to vi ma, je dna ko kao i na wego vu ra dnudis ci pli nu, za hvaqujuñi ko joj je us peo da se, uzpo ezi ju, po sve ti pi sawu ese jis ti ke, hro ni ka icrti ca iz sva ko dnev nog æivo ta i pre voœewu, a da,sred sve ga po bro ja nog, ne izgu bi pe sni ka u se bi. Dokra ja æivo tnog i ra dnog ve ka, Dru mond je se besma trao prven stve no, i je di no, pesnikom.

Tu maåi bra zil ske kwiæev nos ti is tiåu da semo der na po ezi ja u ovoj zemqi moæe ja sno po de li tina onu pre i po sle po ja ve de An dra dea.Su vo par nos ti ma aka de mi zma i sim bo lis tiåkojefe mer nos ti od go vo rio je ener gi ja ma svogviães tru ko za sno va nog pe sniåkog biña.

Teãko je sas ta vi ti an to lo gi ju i izbo reDru mon do vih pe sa ma, jer je u sva koj od svo jih zbir kiovaj pe snik go vo rio dru gaåijim je zi kom i to nom,sle deñi ra zliåite in spi ra ci je, atmos fe ru, mo ti ve,ras po loæewa. Dru mond je pe snik sa viãe pe sni ka use bi, zbog åega ga i na zi va ju bra zil skim Pe so om. Noza ra zli ku od he te ro ni ma ko ji su meœu so bom de li liPe so inu di na miånu i ne obu zda nu kre ativ nost,Dru mond os ta je li riåar ve ran svom ne pri kri ve nompe sniåkom su bjek tu, stva ra laåkoj pri zmi ne obiåneãiri ne, sa ra zno li kim i po dje dna ko izraæenimop tiåkim di men zi ja ma, pre ci znim uvi di ma ije ziåkom ubedqivoãñu. Na ji zra zi ti ji deoim pli ci tnog pe sniåkog pro gra ma de An dra dea biloje upra vo vrañawe u po et ski tekst tra giånoza gubqenog smi sla za viães tru ke as pek te ivre dnos ti æivo ta – sve pri su tna pot ka ono ga ãto seu druãtve nom æivo tu wego vog vre me na i ume tniåkisnaæno mo ti vi sa nim pro me na ma na jav noj sce ni zemqe is poqava lo na sva kom ko ra ku. U svo joj „Pe smio no vi na ma”, de An dra de du ho vi to pri meñuje danes trpqivost no vi na ra åes to uzi ma za bu duñu vest

94

ono ãto se joã ni je do kra ja ni odi gra lo. Wegovpe sniåki pos tu pak iãao je obrnu tim sme rom: sveãto leb di u kwiãkim ne ja snos ti ma,uopãte nos ti ma, ili se guãi u ste ga ma for ma li zma,sti ho vi ma je vrañao u am bi jen te, ri tmo ve, zvu ke,sli ke, kao u ko re ne stvar nog æ ivota.

Kri ti ka is tiåe da po et skoj ja snos ti deAn dra de ovog izra za ne ma prem ca, bu duñi da jeza pra vo u pi tawu go vor ni, pe sniåki is kris ta li sanje zik, ukom po no van u ra znov rsnost pe sniåih sli ka,ko je åita oca pre plavquju, bi lo da ih Dru mon do vepe sme os tva ru ju u saæetim for ma ma, ili udi na miånom sle du na ra tiv nih epi zo da. Wegov izrazpo zna je ska le ãto vo de od her me tiånos ti i elip se,ko ji ma se tran spo nu ju za tamweni tre nu ci psi he iliop skur ni do dir ni hi listiåkog pla me na, sve dona dre al nog na bo ja i me ta fo riåkih uo bruåewa.Ra znov rsnost u re gis tru pe sniåkog in stru men ta ri japra ti pro me ne osnov nih mo tiv skih pla no va: na konDru gog svet skog ra ta i poãas ti faãizma, na ko jere agu je svom si li nom po et ske po bu ne, Dru mon do vupo ezi ju osva ja joã je dna od wego vih ma gis tral nihpe sniåkih te ma – ne i zve snost i pra zni na u srcusav re me nog sve ta. I uvek, zaåara nost obiånimæivo tnim ra dos ti ma, pri ja teqskim spo na ma,ne is crpnim me ta mor fo za ma quba vi – ãto ñe, predkraj æivo ta, sme ni ti to no vi skep ti ci zma,odme re nos ti, go vor us po me na i teæwa zaesen ci jal nom sve de noãñu.

Vrhu nac Dru mon do vog pe sniåkog umeña sva ka ko je naåin da se mi ni ma lis tiåki na znaåena po et skasi tu aci ja uzgi dne od po sve re al nog do me ta fi ziåkogznaåewa, a pri hva tawe se man tiåkih pre li va ova kveigre, smeãte ne u po la znu eni gma tiånost, is kuãavase i spo so bnos ti ma sa mog åita oca da u woj spo znaobim zraåewa ko je poåiva po ne kad, åini se, naje dnom je di nom po et skom potezu.

Naj boqi pri mer za to pred stavqa pe sma „Nasre di ni pu ta”, ko jom je pe snik uãao u kwiæev niæivot, a ko ja je objavqena 1928, u åaso pi su ko ji je u

95

Sao Pa olu ureœivao Osvald de An dra de (Re vis ta deAtro po fa gia). U pre vo du na naã je zik ona glasi:

Na sre di ni pu ta bio je ka menbio je ka men na sre di ni pu tabio je ka menna sre di ni pu ta bio je kamen.

Ni ka da neñu za bo ra vi ti taj do gaœaju æivo tu mo jih ta ko umor nih ze ni ca.Ni ka da neñu za bo ra vi ti da je na sre di ni puta

bio ka menda je bio ka men na sre di ni pu ta na sre di ni pu ta bio kamen.

Åiweni ca da je ova tek stu al na igra pod sta knu tasti hom iz Dan te ovog Pa kla uveñala je ne ga tiv nare ago vawa i oce ne o „ne dos ta tku ima gi na ci je ipe sniåkih spo so bnos ti” onog de la jav nos ti ko ji jepe smu doæiveo kao ru ka vi cu baåenu u li cetra di ci onal nom poãto vawu nor mi, for me i uku sa.Sa dru ge stra ne, pe sma je os ta la upamñena kaopre kre tni ca u mo der noj po ezi ji Bra zi la – bi lo jeåak ide ja da se, 1988, obe leæi wen „ju bi lej”, ãestde ce ni ja od pre kre tniåkog åina u obli ko vawupe sniåkog go vo ra. Za tvo re nost ove tvo re vi ne isin tak siåka po me rawa unu tar wene struk tu re,me to do loãki obrt ko ji ra za ra kon ven ci je, pos tao jego to vo pro to tip za daqa sme la i in ven tiv nape sniåka reãewa, ko ji ma Dru mond us pe va da,re du ko vawem izra za, doåara je din stvo pro jek ci ja, odko jih je dna su ge riãe eg zis ten ci jal nu ulovqenost,ne ras ki di vi krug pre pre ka, a dru ga pak teæinu ine utaæ ivost „mu ke du ha”.

Je dnos tav nost, ko ja u is ti mah do no si obiqesen za ci ja, pe sniåku in tri gu, nov po re dak stva ri uviœewu re al nos ti, gde su od su vo par nog for mal nogskla da u tek stu vaæni je sveæina i ne po sre dnostper cep ci je, ili de taq ko ji pro mo viãe ne obiånu ino vu pe sniåku sli ku kao ne po sre dni upad ukom plek snost æivo tne si tu aci je, osno va je na ko jojpoåiva Dru mon dov pe sniåki go vor, ina ugu ri san

96

prvom zbir kom Neãto po ezi je (1930). Sve ãto je,to kom de ce ni ja, pe sniåka ozbiqnost i zre lost deAn dra dea do vo di la do pu ne stva ra laåke me re – vi zi je gra da, em ble ma tiåna sav re me nost, sa wenimpri jemåivim i pre teñim me ha ni zmom, po dve de nim,mno go go di na ka sni je pod wegov po jam Ve li keMaãine, qubav, ero ti ka, de fe ti zam, bli zi na pa ifa tal na priv laånost smrti – svo je da le ko seænepod sti ca je naãlo je u ovoj zbirci.

Obiqe mo ti va ko ji pe sniåku op ti ku otva ra ju kare al nom, pos to jeñem sve tu, nes kla dnom i æuqevi tom, ne sa niånom i uzru ja nom, u pe sni ku sa mom, ko li ko i u ono me ãto ga okruæuje – uda ra juñi ga pra vo u prsa,oãamuñujuñi åula, emo ci je i svest, i traæeñi upo et skom go vo ru svo je spre go ve si la – tvo re onaj veñåuve ni Du mon dov „svet, svet, ãiro ki svet”, spramko ga sto ji åas otvo re no, je dna ko snaæno srce, åas krhkost æivo tnog da ha, ãto odu zi ma hra brost, i usvo jim du bin skim ne ra zreãivos ti ma ne na la zispa so no snu, in te gral nu reå.

Dru mon do va lek si ka sa zda la je reå-iglu ko japo i gra va nad gra vu ra ma tek sta, pa ra juñi osveãta lost reåni ka stro go oda bra nog za po et ske na me ne, uvo deñi u pe smu ja sne poj mo ve, sa ko re nom u tlu i duãipo dnebqa – fa zen de ro se i kaãasu, „ka fu crwu odsta re crnkiwe”, ve tar iz Mi na sa, man go vo drveñe,si vi lo ra dnih da na, sa maåke so be, „tram vaj punno gu”, „ qubav i dru ge pro izi vo de”, gro zni cu Ri ja(Uli ca se zavrãila, gde je drveñe? grad sam ja/grad samja,/ja sam grad, /quba vi). Pod na le ti ma ovogvo ka bu la ra, opãta mes ta se ne mi nov no ras kra ja ju,pe sma pos ta je si mul ta ni izveãtaj o raœawu no vogpo et skog dis kur sa, gde je ime quba vi na pi sa noslo vi ma od ma ka ro na; spo zna ja pu te nos ti meœudoj ka ma je „ogrom ne praqe”, ãto „okreñe se u ze le nom pros to ru”; is pod sve ko li kih ore ola uka zu ju sepo zle di va li ca sve ta, crkvi ce sa svim zem ne(Ci gla/pe sak, ske le/vo da/ci gla), ili ne bes ka tu ga,ne do umi ca sa mog bo ga nad stvo re nim, gde Svepret pos tav ke: mi losrœe, veånost, qubav, /pa da ju –per je su, beãum ni pre la zak sve ga u niãta.

97

Od sus tvo po en te Dru mon do vu pe smu åes to vo diivi ca ma iro niånog dvo smi sla, gde se opi ja ti zem nih ra dos ti meãaju sa ap sur dnim i ne o bjaã wivimæivo tnim igro ka zi ma, u je dnom po te zu uki da juñikliãea ro man tiåkog pa to sa, ali i ma gli nusva kov rsnih po et skih efe mer nos ti: Izgu bih tram vaj i na du.(...) Ne znam da li pa tim/Ili se to ne koza bavqa,/zaãto ne? u ã krtoj noñi// s ne ra zreãivomfru lom („So net o izgubqenoj na di”, Ãika ra duãa,1934), oslo baœajuñi u is ti mah ovu po ezi jupse udo fi lo zo fskih kla uzu la u ugo vo ru sa Opãtimdu hom, u tra gawu za „smi slom” i ilu zor noj bor biizmeœu „izmiã qenog biña/i sve ta ko ji izmiãqa(„Za miãqeno pos to jawe”, Izme re na strast, 1980).

„Mi slim da je ulo ga pe sni ka da pod sta kneemo ci ju, da pro bu di u bliæwem oseñawe le po te,ve dri ne, tu ge, a iznad sve ga, oseñawe za je dniãtva saæivo tom. Æivot je viães truk, ne ogra niåava se sa mo na us pos tavqawe de mo krat skih pra va ili po re dak uko me bi sva ko do pri no sio oå uvawu pri ro de. Æive ti je naj vaæni ji åin æivo ta, a æive ti po dra zu me va svekom pro mi se i sve mo guñe slo bo de”, kaæe pe snik uje dnom od svo jih in ter vjua (1984). Za Dru mon da jeza je dniãtvo sa æivo tom, pre sve ga oblikne po sre dnog, pro dor nog sa znawa åove ka o sve tu ko jinas ukruæuje: Do la zi vre me ka da se viãe ne go vo ri:Boæe moj./Vre me pot pu nog proåiãñewa./Vre me kad seviãe ne go vo ri: Quba vi mo ja,/jer je qubav pos ta labes ko ri sna./I oåi ne plaåu./ I ru ke be zvoqno ra de gru be po slo ve./ I srce je su vo. (...) Doãlo je vre me kad ne vre di um re ti./Doãlo je vre me kad je æivot za po vest./Samæivot, bez obmawivawa („Svet na pleñima”, Oseñawesve ta,1940). To je oseñawe so li dar nos ti, ho da „saru kom u ru ci”, vid hu ma nog kon struk ti vi zma, kaooslon ca ko ji u ovoj li ri ci gra di svo ju bra nu sreduni ver zu ma pri vi dnos ti: Imam sa mo dve ru ke/ioseñawe sve ta, /ali sam pun ro bo va, mo ja oseñawakli ze/i te lo po puãta na uãñu quba vi („Oseñawesve ta”, iz is to ime ne zbirke).

To je is to ono pe sni ko vo broj no srce iz ra nepo ezi je, sa „hiqada ma po klo na æivo ta rav no duãnim

98

qudi ma”, ko je ñe uzras ti do viães tru kogsu bjek ti vi te ta ove po ezi je, ãto ni je tek su bjekt – veñ ona sa ma – biñe po ezije.

Jer ka da kaæe: Ova kvog su me stvo ri li moj na rod imo ja zemqa/ i ja vo lim ãto sam roœen sa timte re tom, ovaj pe snik mi sli i na bi lo ko ji dru gigrad, na bi lo ko ji na rod i zemqu, o åemu ñepo sve doåiti sve va ri jan te wego ve du ge pe sme,la men tu o zni ma li spe vo vi, ka kvi su „Ame ri ka”(Ruæa na ro da, 1945), „Ves ti o Ãpa ni ji” (No ve pe sme,1948) „Opãti plaå In di jan ca” (Pre is pi ti vaweæivo ta, 1959), ili „Spev o Bra zi lu” (Neåis toñebe li ne, 1973), po dra zu me va juñi spo so bnost po ezi je dabu de sa zda na od fra gme na ta a opet je din stve na,„ne i zre ci va”, is traæivaåka, lu ta laåka, osva jaåka,em fa tiåna i pu na bo li, sa mo svoj na, isve pri pa da juña. Sve je tvo je ãto izre kneã - je di ni je wen pos tu lat, ko ji ovog pe sni ka-gauåa iz ina ugu ral ne pe sniåke si tu aci je „Pe sme sa se dam li ca”, sa sa mogpoået ka zbir ke Neãto po ezi je (Vai, Car los, ser ga u cheno vi da) ka tar ziåno pro vo di kroz muåni nu,ne pri la goœ enost i se tnu po buwenost, osetqivost isme onost, sa mo tniãtvo u ogrom nos ti ma opãtesa moñe, u po dru mi ma gla dnih, u svim zemqama qud skog go vo ra. Usud åove ka s mar gi ne, nad ko jim je od roœewana dvi jen „grba vi anœeo”, sim bol ne obiånos ti,hi bri dnos ti, dvos tru kog pu ta, ko ji je uvek rawenost,pa sto ga i is tov re me na sa oseñaj na ob da re nost – ka kose je di no i moæe ro di ti slo bo dni brat sve ta u svompre imuñstve nom dvoj stvu: Ni sam ja ja, ja sam Dru gi/ko ji u me ni traæi svo ju sud bi nu („Po nov no raœawe”,Izme re na strast).

U Dru mon do vom je ziåkom kon kre ti zmu kov ni ca je sve ko li kog ude sa sa ko jim se po is to veñuje,vi tma nov skom ãiri nom i vo lup ti o znoãñu (Du bo kou me ni, ima ogrom nih za li ha vre me na/bu duñih,pos tbu duñih, proãlih/ima ne deqa, re ga ta,pro ce si ja,/ima pro le ter skih mi to va, pod zem nihce vi,/pro zo ra u gro zni ci, ma sa sla ne vo de, /me di ta ci ja i sar ka zma.//Ni ko me neñe uñut ka ti,uvek ñu vi ka ti/da po ti snem uæitak, upe riñu prst u

99

/obes hra bre ne,/ti him gla som ñu pre go va ra ti suro tni ci ma,/pre no siñu po ru ke ko je se dru gi ne usuœuju/ni da os ta ve ni da pri me,/biñu le kar, noæ za hleb, lek, peãkir,/biñu tram vaj, laœa, izlog sa ci pe la ma,/ crkva, tam ni ca, biñu na jo biåni ja qud ska stvar, a iona ne obiåna...; „Zre lo do ba”, Ruæa na ro da), kao i onadra ma tiåna um noæ enost per so na li te ta, u Pe so inomzna ku, ko ja je u po tra zi za du bi na ma po osobqene me requd ske patwe, ko ja je, u sva kom ko lek ti vi te tu,Dru mon do vo pre po znatqivo „mnoãtvo spo je nih ja”,bes ko naåna mo guñnost di ja lo ga – po la ziãte i uãñequba vi, is pred ko ga viãe ne sto ji pe sni kvo Ja, veñje dan za vet, neãto dubqe i viãe od po etiåkog ciqa:I zar ni sam re kao Gos po di nu da sam sa mo pe snik?(„Objaãwewe”, Neãto po ezi je). Sa mo åovek. Reå za qubav. Osmeh / na li cu ne mog åove ka („ Amerika”).

Izbor ko ji nam je pre doåila Ni na Ma ri no viñte meqi se na briqan tnos ti ma ne za obi la znihDru mon do vih pe sa ma (ko ji ma se, na rav no, dru gomzgo dom, mo gu do da ti joã mno ge) ãto su ge riãu ika rak ter kwiga iz ko jih su pro bra ne, kao i sam duh ije dnos tav nu le po tu ove po ezi je. Biqur ko ji je otre sao sa se be povrãnos ti i za no se je ziåke hi po kri zi je, iobma ne sve ta. I ko ji, u svo joj viães tru koj,za tvo re noj le po ti, kao ãto sa po ezi jom bi va, niãtane moæe pro me ni ti. Sem u na ma. Uno señipre lomqene sve tlos ti svog pri sus tva u nas, kao lampu.

Jer, i sa zda na je ta ko ova po ezi ja, po sveñeniåki,bez las kawa pe smi. Saåekaj da sva ka nas ta ne, piãeDu mond u svom „Tra gawu za pe smom”, i os tva rise/svo jom sna gom reåi/ i sna gom ñ utawa./Ne pri siqavaj pe smu da se odvo ji od lim ba./Ne skupqaj s po da pe smuko ja se izgu bi la./... Pri hva ti je/kao ãto ñe onapri hva ti ti svoj ko naåni/ i saæeti oblik/ u prostoru.

Maj, 2005.

100

Ma ri ja Kneæeviñ

PRI ME TI LA SAM U PUSTIWI

Kraj ni je mes to, kaæe pe snikPa vo Ha vi ko, ona ko ka ko je åuo od svo je ãumeU ko joj se drveñe ne pre puãta re ci klaæi naãih

za pi saVeñ ono piãe po qud skim koæama.

Nig de joã ni sam po ve ro va la u kraj.Ne ma mi los ti u po ezi ji za na iv ne.Maãta mor skih izre ka po sle pli meDo puãta da u woj bo ra viKo ume da bu de predeo.

Dok je mes to da nas poãaqe u dru go.Pu te vi ra do zna los ti, za siñewa.Åeæwa za do mom bez ko je se ne kreñe.I spre me, vuåa, pre sliã avaweTo va ra ãto na ras ta ju od sebe.

Ako ti je baã sta lo do po se da –Sa mo je ko rak tvoj.

In ta ctum. Pe sme. Edi ci ja „Po veqa”. Na ro dnabi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”. Kraqevo, 2005.

101

GDE BO RA VE Æ IVOTI

Do kle god po gled seæe, ov de tre nu tak gos po da ri.Je dan od onih ze maqskih tre nu ta ka moqenih da tra ju.


„Za pi sawe ni je ne op ho dno ima ti pa pir i olov ku, kom pju ter i dis ke tu. Dar pi sawa ni je åak ni u znawuvla dawa reåima, pa ni u ta ko zva nom ta len tu. On jene za mi sliv bez da ra quba vi. Ono li ko ko li ko vo li,to li ko pi sac åuje i vi di”, za pi sa la je Ma ri jaKneæeviñ (1963), o Pa blu Ne ru di. O Pe sni ku, re klabih.

Ona sa ma taj sva kov rsni, da nas åes topre ver bal ni, ili pak odveñ ru tin ski, osi ro maãeniåin pi sawa, spon ta no vraña u pri ro dno ko ri tostva rawa. Da ra, i quba vi. Ova dva poj ma pak viãe suod sin ta gme. Dar u po ezi ji, po Ma ri ji, pre va zi la zipre ten ci o znost i ñ udqivost, i obi ta va, kao naãvlas ti ti a pri tom uveñani æivot – u sve mu dru gom – uvek, da kle, na otvo re nom. Ja sam/ veñ odpoået ka/da le ko - kaæu weni sti ho vi iz 2001.

A qubav, emo tiv na i ot kri va laåka kretwa kadru gos ti ma, veåiti je opit sti ha sa svo jim tvor cem.Test ko ji ot kri va da li nas u na ma sa mi ma do voqnoima, za pri sus tvo, sprem nost da uåini mo neãtoupra vo „za ovaj tren”, da ga iz ãtu rih po ves tiop stan ka pre ve de mo u pos to jawe: Od bra ni ce lo./Nebu di osim sa da ( 2003).

Ma ri ji ne pret ho dne zbir ke, kao i no va, ukquånim su sta vo vi ma je dna kwiga. Pla tno, ko jevi bri ra, bu deñi je dnu po je dnu åul nu sli ku, u na ma. I gi bawe, i mir, spoqaãwih i unu traãwih kli ma.Veñ je Mo je dru go ti (2001) do ne lo pro fi li sa nispek trum, oseñawe stal ne po et ske æudwe, plo dankre ativ ni prin cip, u ko me je zbra no do ta daãweis kus tvo, ali i saæet po etiåki me mo ran dum zapre voœewe svequbav nog sad – u uvek, i sve.

102

Kad „kaæem qubav”, ve li pe sni kiwa u ese ji ma( Kwiga o ne dos ta jawu, 2003), „ne mi slim oba ve zno na qubav pre ma ne kom odreœenom biñu. Reå je o traj nomoseñawu ko je to kom vre me na pre ras ta u æivo tnistav”.

O traj nos ti je i daqe reå, onoj ko ja, ipak, nepris ta je da se ove ko veåi. Kreñe se, pre o braña,pro svetquje. Tu je pro la znost i re al na i ne mo guña.Ova ploñena u is puwenos ti, a otvo re na plo vid bi uko joj „ne ma gra ni ca izmeœu Ja, Ti, Mi”. U zbir ciDva de set pe sa ma o quba vi i je dna qubav na (2003)saæeta for mu la – Bi ti sad./Je dni na u pro la zu –na li ku je pri zi vu me lo di je, ko ja je uvek van ko naånih stawa. U za paæ awima, ko je, u Ma ri ji noj po eti ci,spa da ju u oseñawa, i åine sen zi bil nu nit, ãtoupor no i æudno po ve zu je svu ra su tost åuda. Kao uÃim bor ske: „sa mo se osvrni:/ sve pri su tni svet”.

U fi lo zo fskoj ar ti ku la ci ji, di ja loãkiprin cip Ja i Ti ( Bu ber) shvañen je kao ãiro kootva rawe vra ta „vrsta ma stvar nos ti” – ko je se raœajutek ako åovek izgo vo ri reå „ti”, kao sim bo liåkiuzor ne pa tvo re nos ti, ãto ra zbi ja za tvo ren krugja-ono odno sa. Ovaj prin cip naãao u Ma ri ji nojpo ezi ji auten tiånu afir ma ci ju. No, sla veñipri snost re la ci ja, gde god se do di ri, vi zi je idoæ ivqaji us pos tavqaju, Ja se u ovoj po ezi ji potvrœuje i on da ka da pri hva ti da bu de pej zaæ, iuzme na se be æivo tni obris i duh fra gme na ta zbiqe,ka da se ose ti de lom sve ga pos to jeñeg. Sto ga je Tone za obi la zni deo pu tne avan tu re, ko ja je, u sin ta gmija-pej zaæ, ja-svet, je dna ko vaæan no si lac po et skepriåe, ãto i sa ma mewa svo ja vre me na, li ca,pros to re, bi va juñi uvek dru gi oblik na mad skeavan tu re, ili po ves ti bro do lom nog sve ta-olu pi ne,ko ji u mnoãtvu pri zo ra i doæ ivqaja ne pre ki dnotraæi mes to po go dno za æivot. Dok tra je „za ba vaapo ka lip se”, sreñni eg zi li i ne pos to je: sa mo umeœupros to ri ma gen skog ho da priåe, u utoåiãtusa svim obiånih reåi, oseñamo hranqivu vaænostobiånos ti – na sta ni ca ma å ekawa,/Gde æivo tibo ra ve u stvari.

103

Æivot i ne pos to ji sa mo u je dnoj taåci, neogra niåava se sa mo na „unu traãwe pre li vawe”, piãe Ba taj. „On se pre li va i spoqa, i ne pres ta no se otva ra ono me ãto teåe ili izvi re ka wemu.” Ma ri ji nafor mu la no ma da ko ji „sa mo u priåama oseñaju dapos to je” (ro man Eka te ri ni, 2005), pos ta je tozagrqaj no mes to åude snih, ne traæenih i ne sluñenihsu sre ta, ko ji se de se, kao te go bnost i la koñapos to jawa, „to var pre to va ren u priåe”, za ko jiMa ri jin stih kaæe: Veñ je sam po jam kre tawa sreña.

I ar haj ski i po sve da naãwi, u fra gmen tar nojpu noñi, po jam pu to vawa po dra zu me va kul tu ruå itawa, svet kao car stvo zna ko va, u ko me smo, ka koautor ka u ese ji ma be leæi, „pre vod, je dni dru gih,je dni dru gi ma, se be sa mih”. U svo joj po et skojstruk tu ri, ta kav tren pre voœewa ema ni ra pa ti nuHris tiñevog i Ka va fi je vog sti ha, Ho la no vu taåkueg zis ten ci jal ne bo li du ha, doæivqaj na bo gat stva gdeobi ta va „æivo i neæivo”, i sva åeæwa, „ko ja sedo bi ja u na sled stvo” („Ta mo da le ko”), a ko ja ne moæeizbeñi sud bi nu daqe plo vid be, no vih å itawa.

Tre nu tak tu ima svo ju proãlost, i viãe je odlir ske oma me. Ma ri ja mu do zvoqava da bu de ulovqenu pro la zu, ili u ne efe mer noj di na mi ci zbi vawa, ula ko pre po znatqivom, ili du bin skom,re flek siv nom. Kao spe ci fiåan, ko re la tiv nian gaæman, ko ji sve tu vraña wego va suãtin skaobe leæja. I ka da na kra ju kwige kaæe: Æivi, upi jaj,sluãaj, åitaj i po ne kad piãi, pe sni kiwa ima u vi dutu vrstu sauåes tvo vawa, ko ju traæi stvar nost, da biuis tinu bila.

Dru go Ti, us pos tavqa se ras koãno i u kwizi Inta ctum, pu tu juñi kroz pe sme-señawa i in ti me,pe sme-ho dawa, stvar nim uli ca ma, kroz ra tnekrho ti ne i ur ba ni ha os, a sawuñi svequd sku bli zi nu, i ras po reœujuñi ele men te priåe kao ka menåiñepu te va i kal drma, za us tavqajuñi se podha iku-obla kom, ili nad auto po etiåkim kar ta ma, uæivom kon tak tu sa prvim li cem svo jih ka zi vawa,zna juñi da pre su dna in stan ca pi sawa, kao iæ ivqewa, jes te znaåewe, ko je izras ta iz odno sa. Iz

104

do di ra i dis tan ce, Œako me ti je ve fi gu re ko japo ka zu je. Jer, ka ko je po vo dom ovog auto ra pi sao Sartr, ta ra zdaqina i blis kost, „ uslov su da sefi gu ra åove ka po ja vi u meœuqud skoj sre di ni”, da seosmo tri sa qud ske ra zdaqine. Ona po ruåuje da je„åovek biñe åija je suãti na da pos to ji za druge”.

Sto ga, i ka da mewa for me ka zi vawa, kaopo zajmqene ka pu te sa upi sa nim mi ri som vla sni ka,pe sni kiwa je po dje dna ko svo ja i dru gom pri pa da juña.Pe sme „Dvo riãte” (Ri ni Sing), „ Holly Bu si ness“(upeå atqiva evo ka ci ja ”An tip sal ma" No vi ceTa diña, i iro nij ske na ra ci je, ri tma i to na pe sa ma„ Sorry, Gos po de”, „Kost u grlu”, Ra dmi le La ziñ), iliapo kri fni ci ta ti ( „dva mi nu ta ruæe”, „Æena odpe sme” Tawe Kra gu je viñ), ni su na zna ke pri hva tawane kog neoåeki va no dru gaåijeg po et skog obras ca, veñznak da je ra zli ka uoåena, i uvaæena – kao mo guñnostPo ezi je, pro sla va do di ra – epi fa nij ska taåka po emeo bliskostima.

Ma ri jin tre nu tak, za klon je i uåeãñe. Nina me tnu to, ni traæeno: Niãta su viãno, niãtatuœe.

Po ne kad je ar he oloãki uzo rak, sluåaj nopro naœen, po ne kad sluåaj nost, sva ki daãwa, upo kre tu: Is kre na åis to ta ne imaãti ne. A uvek,åis ta æudwa, liãena gla di. Zen-tre nu tak: Kad me jesræ oåis ti la od gladi.

Dru go Ti ta ko os ta je pri hvatqivi ji opis sva kogJa.

Vo li bez ogra niåewa. Dok prvo Ja, is pruæeneru ke, dræi ste tos kop. Da osluãne di sawe sve ta, isvo je na la ze sa opãti, bez auto cen zu re. De li ka tno, i,na da sve qubavno.

I to je, eto, Poezija.Ja nu ar, 2006.

105

Slo bo dan Zu ba no viñ

KA TREN KAO KANON

Pe sma je is tin ski put meœu pu te vi ma, u æivo tu svi dru gi su pu te vi is ti nedo deqeni stvo ru po na osob da ima åime da se za ni ma dok ne mine.

Pe sma je is tin ski put, åuvaj se pe sme u gne vu ili quba vi pre te ra noj: umeda skre ne s pu ta sve ãto ne sme priñi be zda no i ta mi na ivi ci ãume.

Is tin ski put na ovo ze maqskom ta su jes te pe sma po meãana sa stva ri ma;joã viãe, to je na ja va pri sus tva u åasu dok nig de ni si a po svu da te ima.

Za pe vaj kad ni ko me ni je do po jawa, ma kar u se bi: nauåi pe smu na vre meda se oko te bi vi je i po svud pri jawa. I vo li je kao is kuãenik svo je breme.

Sa ve as. Pe sme. Pla to, Be o grad, 2005.

106

KRUG DVOJ KE,I DRU GI VIDICI

Kwiæev nost je ra na iz ko je teåe ne i zbeænora zdva jawe reåi i stva ri. Sva krv moæe nam is teñikroz tu pu ko ti nu, piãe o bol noj oma mi pi smaKar los Fu entes.

A iz we, da ka ko, pro is tiåe i na sleœe lirike. Ra ni ra do vi Slo bo da na Zu ba no viña (1947) po ne li

su kli cu tog znawa. Se dam de se tih i osa m des etih, ka da nas ta ju, oni u ãifri li ri ke veñ po dra zu me va jupe smu/pu ko ti nu, ko joj ni leæer ni ãarm mla deme lan ho li je ne moæe po reñi opo rost: li ri ka –ne leåena ra na (Re por ter, 1986). Jer, ako se i sre tnureåi i stva ri, taj su sret odiãe tek priv re me nomza o kruæenoãñu. Po klo pi se unu tarwi po gled i okone ke od olujâ, pre po zna ju se ze ni ca i zve zda. Tre nu tak je naåinio sni mak. Sve dru go po vest je osi pawa.Ne za leå ivost kao åudo i boqka sve ta – u po tre si ma,ra zla gawu, pro jek tu ne pre ki dne smrti, ili raœawa udrev noj ko ri, is troãenoj qus ci. A opet – ko neli zne taj pa kao, ni je æiveo. Ni pu to vao, po gle dompri sva jao svet, voleo.

Otu da to li ko akus ti ke ko ra ka i ra zlo ma kaviœenog u Zu ba no viñevoj pe smi, to li ko op ho da,is pre ki da nog di sawa sti ho va, u ko ji ma se nas tawujuras pa re ni i od baåeni se gmen ti je dne u suãti ni veñna pi sa ne kwige – re ci mo, Ele gi je o sve mu – åijipre pis pe snik za tiåe u se bi: Sve – to – po be lomsve tu lu ta/i ga zi – i stre pi – bez pra vog sna./Sve jeto od sve ta ot ki nu to./ I uza lu dna poåiwe pe sma.(Stra te gi ja li ri ke, 1992).

Struk tu ra Zu ba no viñevog po et skog za pi sa æiva je reãet ka je ziåkog tki va, pro ho dna za re al nos ti ko jese su sreñu, i joã åeãñe, mi mo ila ze. Za su ta jeve he men ci jom slikâ, ubrzawem vre me na, teãka odna pa da log, i na ta loæenog – gde je pro na la zi mo kaoher me tiåki za pis, po se bno vi dno poqe u ko me seogle da dra ma ti ka ra zdruæenos ti stva ri i suãti ne, i

107

vre dno sna po metwa, u ko joj, sa pe ri fe ri je, i ru bo vasva ki daãweg smi sla, no si oci wego vih sud bi naåeka ju fi nal nu prav du: taånost svo jih æivo tnihime novawa.

Kao zbir ke po et skih za pi sa, kwige Slo bo da naZu ba no viña is tra ja no pra te ra znov rsne for meobma na ãto nu de sva kov rsne opi ja te uæita ka i uæasa u era ma kroz ko je pro ho di mo. Otu da i ek sper ti zasli ke, ko ju Zu ba no viñ odvaæno ne gu je, po ka zu juñiwenu op se nar sku, ali u po ezi ji i ne dvo smi sle nodru giåiju, ogoqujuñu moñ, dru gaåije znaåewe uor bi ta ma is tog. Na me ta fo riåkom pla nu – te ra zi jeko je ne za tre pe re na sve krañi put izmeœu de po ni je idis kon ta, ili, ra tnih po kliåa i „dra go ce nos tistva ri ko ja se shva ti/ka da se one po sve tu ras pu” –po ka zu ju u suãti ni tra giånu no tu in di vi du al neza gubqenos ti, psi ho loãke ras pli nu tos ti,od baåenos ti i ne moñi, pred za gluãujuñimsis te mi ma ko ji ih modeluju.

Reåi mo ra ju da se mewaju, da bi os ta le is te, stav jeovog pe sni ka. Ako uopãte pos to ji „is tost”stva ra laåkog, ona je u moñi po ezi je, pa iZu ba no viñevog gla sa, da bo dri sna gu usamqeniåkepri ro de po et skog sta tu sa, spo so bnos ti da bu de usve mu, a opet izvan, da ne gu je åis tu ana to mi jupo gle da, kao eti ku po et ske reåi. Uliåna pe sma,ho da juña, is tov re me no je pe sma-u-li ce, mer naje di ni ca uverqivos ti viœenog, do ku men tar neva li dnos ti sa opãte nog. Do voqno da nam pe sniåkiizveãtaj, åak i sve den, po put Zu ba no viñevog, u li ceba ci po ru gu, oti snu tu ra zli kom ko ju u se bi no sipo et ski znak, kao i dis har mo ni jom ko ju re gis tru jepo et ska optika.

Ta ko je i briæqivo baæda re na sti hov na ska la, usu nov ra tu i res kos ti je ziåkih uvi da, u mrak kra jave ka (Sva ki daãwa us pa van ka veñ os tavqa trag./Opet taj oseñaj sa moñe ko ra zlo mak:/drag mu je mrak, mrak mu je drag), izne dri la upeå atqivi „ho me rov skisin drom”, ãto nas u osva jaåkim pro jek ti ma is to ri jeoba ve zu je na sla vu i sjaj, a is po ruåuje je dva pre os ta leæivo tne æiãke, in ven tar Åer no bi la, ili Zev sov

108

dim, „od seåenu ru ku ki pa s ra nom” – i veñ åasakpo tom, glat ku i is ci ze li ra nu uveæba nost ide olo gi je za bo ra va – pra zan sar ko fag. (Sar ko fag, 1998).

I, gro tes knu igru zlo ko bne ne pre va ziœenos tize va pra zni ne – plas tiånu ke su – ko ja seosa mos taqeno upu ti la u po hod na uni ver zu me, kaovi rus ne za si tos ti joã je dnog sistema.

To viãe ni je sa mo sli ka odno sa su bjek ta ãto sepri ro dno udruæuje sa stva ri ma, u bor bi da op sta ne,veñ na ras tawe je dne od mno gih mreæa, ãto, nabes ko naånom od sto jawu od wega sa mog, os tavqajueg zis ten ci jal ni smi sao, pre tva ra juñi ga u testsop stve nih moñi.

Sa ne pa te tiånom di le mom – Moæda sam pe snik,moæda niãta - Zu ba no viñ kroz du bo ku, u naãojpo ezi ji di sov ski uko rewenu sli ku auten tiånog ipo sve liånog sve doåewa o ude su, osav re mewuje po jampe sni ko ve be leæni ce, ukrãte ne sa ne pre dvi di vimlis to vi ma „iz bi o gra fi je Bo ga”, ko ja re flek tu je ipo et sku po bu nu, od go vor da naãwim pri vi di mala koñe pos to jawa, iz ko je je ne pri me tno iãåile la isa ma ide ja æ ivqewa i wen sva ki daãwi am blem,sa me ren osnov nim, qud skim ra zmerama.

No vov re me na sud bi na mo gla bi ta ko bi ti i onaopa da juña ge ne za, ko ju nam doåara va Bo ri slavRa do viñ u je dnom od svo jih ese ja (u kwizi Rvawe sanœelom i dru gi za pi si, 1996) ka da, sli ka juñi drvo,kaæe: „Ko smiåko drvo, pa drvo æivo ta, pa drvosa znawa... i sa da drvo za smeñe. Na me ni ti ne komdrve tu, i joã ze le nom, ta kvu ulo gu, to po dra zu me vaizla gawe izve snoj bla goj po ru zi ne to li ko togodreœenog drve ta, odav no na prslog i obe leæenogbo leãñu, ne go i sa me ide je o drve tu, ko ja ov dene na metqivo ta vo ri usred as fal ta i be to na”.

A ko bi ma rio za tu po ru gu, pi ta u pro duæet kuRa do viñ, i ko me bi ona uopãte bi la upuñena?

Odis ta, ko me – ako ne pe sni ku? I pre ko wega,wego vim po sred stvom, sva ko me voqnom da åita.Drvo-za pis, ili vlas ti tu sud bi nu u wemu.

Pri guãenih emo ci ja, a otvo re nog objek ti va, kaora tni i po ra tni izveãtaå, ili Odi sej ãto krsta ri

109

kru gom dvoj ke, kraj ur ba nih sto va riãta, gde izdiãuos ta ci je dnog ve ka, pro hu ja log pi ra is to rij skihude sa i po gubqenih kom pa sa, sred na je zdi beãñ utnihte hno lo gijâ sa ko ji ma smo sroœeni, kao saeg zis ten ci jal nim i stva ra laåkim po ma ga li ma ãtona za po vest no vog, ne po zna tog vla da ra, mewaju naãha bi tus i sras ta ju sa naãom pri ro dom, pe snik ovog,naãeg do ba, Zu ba no viñ po sre du je u um reæ avawuano nim nih i mar gi nal nih sud bi na u no viter mi no loãki po re dak, izda nak saj ber-epo he,bi va juñi u is to vre me, i u zna tnoj me ri, i wenpo buweni, ili bar re me ti laåki deo.

I u no voj po et skoj kwizi, na ime, Zu ba no viñak tu ali zu je onaj po et ski ugao u ko me blis ta ju pri snesveåanos ti du bin skih ve za, ko re la ti vi utvrœeniis kon skim i va zdaãwim sa moñama, i ar hi slo je vi masa mog po et skog pi sma. Oni se oåitu ju u vaænos tifra gmen ta, ne sa mo kao re lik ta ne ka da dav nodru gaåije vre dno va nog po et skog miãqewa, veñ kaona ju bedqivi ji do ku ment in di vi du al ne sud bi ne, ko jinam potvrœuje da, i na skre tawu u no vi mi le ni jum,li ri ka diãe svo jom ti hom ume tnoãñu prev ra ta.Pred kon ta mi ni ra nim drve tom, kao i sva kimdru gim de ro gi ra nim obli kom æivo ta, sa bes kraj nogod sto jawa na ko je je smeãte na, ona se vraña dapo sve doåi ono ãto sis te mi igno riãu.In di vi du al nu dra mu, po re meñeno, ali ne sumwivodi sawe ce lo ku pnog je dnog za ne ma re nog izvor noguni verzuma.

Zu ba no viñev ka tren sto ga je ne sa mo pi taweoda bra ne for me, veñ sa me suãti ne po et skog de lawa.On je izdvo je na sa maåka so ba, svet zaãtiñen so bom, ana topqen dru gim stvar nos ti ma, be leg liåne priåe,ali i za pis ko ji oda je ko lo ple te svog vre me na.Zu ba no viñevo opre deqewe za ka tren po ka zu je se kaora zloæan vid po et skog mi ni ma li zma, is tov re me no rawiva i opo ra kon stan ta u wego vim dnev nim ide ce nij skim po et skim hro ni ka ma. Izraz „me kogher me ti zma”, i inaåe joã uvek æivog i in tri gan tnog åini oca sav re me ne ev rop ske li ri ke. Pa i one ko ja jeoæive la epi gram, kao izra zi to lir sku pe smu, ãto

110

od bi ja juñi da bu de re to riåna, oda bi ra fra gme nat kao na jek spre siv ni je priawawe uz briæqivo oda bra nede liñe stvar nos ti. Je ziåku krho ti nu, kao po u zdanin stru ment ra zu me vawa sveta.

Pri tom „Sa reåima za de nu tim za uho”, ka ko kaæe„Se re na ta” u no voj Zu ba no viñevoj kwizi, reåimautut ka nim u me lo dij ska pri señawa (u ovom sluåaju,ra zu me se, na Crwan skog), ãto i spoqaãwos tios tavqaju do voqno wenih ari ja i od su dnih no ta, dapo se bi veñ znaåe pris tup u pe smu. Pri hva tawemsve ta, u wego voj zvu kov noj i je ziåkoj auri, ko ja veñpos to ji, be leæeñi „sve æivo u sti ho vi ma, u traqama”, Zu ba no viñ spon ta no re in kar ni ra moñiro niåne i rawive po dlo ge lir skog pi sma. Weneis ti ni tos ti, ko ja je je dna ko u osveãñujuñem ko li ko i u sen zi bil nom biñu li ri ke. I on da ka da se pre no siaso ci ja tiv nim pas te li ma, i sve de nim po ro diånimmo ti vi ma. I ka da je u pe sma ma-po sve ta ma, zaåetim u znawu stva ri veñ izreåenih, ãto odo bre neupeå atqivim im prin tom unu tarweg vre dno vawa,oda bra ne da nas pra te („Baãta, pe peo”), åine po se bnu ve zu izmeœu dva tre nut ka u na ma, je di nu ne pro la znost i åvrsti nu ko ju po zna je mo – i ka da gle da mo ono ãtone vi di se, i ka da smo sa mo graœa za sno ve, i bu di mose, sa tim hranqivim na sleœem, u ma loj ku ti ji, uti hoj va roãi, sa oseñawem da pos to ji i ta kav svet,ko ji nas oslo baœa svih gla di („San u ma loj kutiji”).

U moñi nad slo ja vawa lir skog pi smain krus ti ra no je lir sko naåelo ko je is ka zu je sna guproåiãñujuñih pre moãñewa, ne ku go to vo sa kral nuigru, is p le te nu na mes ti ma ja za i dis kon ti nu ite ta.Upra vo onu stra snu uve re nost Iva na V. La liña(Be o grad sa sta rih fo to gra fi ja) da „uvek pos to jimo guñnost/Pra vog nas tav ka: do pi sa ti kwigu/ Ko ju sudru gi sas ta vi li za nas – /Oquãti ti sa mreæwaåeki klo pa/Za bo ravqenu sve tlost; po pe ti se /Opet natram vaj na Te ra zi ja ma/I po me ri ti ta korav no teæu/Izmeœu juåe i su tra, si tnimte gom/Pamñewa da nas ...”.

Osetqivim åulom, stil skom i ver bal nompre ci znoãñu, Zu ba no viñ izvo di anam ne zu do ba

111

us to liånog na te hno lo gi ji pri zorâ, åiji je ope ra terma li kuñni bog, smeãten na sto lu, is pod po ro diåneiko ne. Spram wega, kre ativ ni im puls po ezi jevlas tan je da us pos ta vi hi pos ta zu po et ske sli ke,vi zu el nih odlo ma ka ja snih i oãtrih pik se la, ali ihar mo ni zo va ni ka tren ski ram, na topqen lir skimna sleœem: me ga lo po lis po ru ka, sup stan ci jal nuna do kna du za opus toã enost ãto pre ti une ime no va nom to ta li te tu, na hrupqivos ti ono ga„sve” ko joj smo izloæeni. Izmeœu bes kraj nihudaqenos ti op ci ja ka kve su sa ve i de le te,ne mo guñnos ti „sve ga” i de fi ni tiv ne izgubqenos tiizbri sa nog, sto ji par ti ku lar na, eg zo tiåna ira zuœena voqa stva rawa i voqa pos to jawa, uvek novza da tak is pos tavqen me mo ri ji pisma.

U La liñevom oku ãto sta ri, Iznu tra, kao plod usen ci, i Zu ba no viñevom „Po ezi ja nas gle da”, uvre dnos ti ma po novqivog a ni kad is tog, us ta novqavase vaænost pu ne auto no mi je po et ske sli ke.Pro miãqena do gradwa ana to mi je po gle da: Sa ve as.Li ri ka kao vrsta pre pi sa, i pre vo da, sa je zi kauza lu dne pe sme, Fu en te so ve pu ko ti ne, Ra do viñevogdrve ta za smeñe – u stra te gi ju li ri ke, gde, ka kopam ti mo, iz is to ime ne zbir ke, „ zemqa je proãlost – /i – bu duñnost zemqe gde je”. Mo guñe iskupqewe.

Jer po ezi ja, ka ko je pi sao Jo sif Brod ski, ni jeza ba va, åak ni vrsta ume tnos ti. Ona je ciq naãe vrste. Naãa ge ne tiåka ra zli ka od zve ri. Naj viãafor ma go vo ra, i opãtewa, ne po zna ta po li ti ci,trgo vi ni, ili åemu sliånom. Je di ni naåin da sezaãti ti mo od po niãtewa, da se, na ime, obe zbe di mo„od tuœe, ako veñ ne moæemo i od sop stve neba nal nos ti”.

Zu ba no viñ nam i ovom kwigom jamåi op sta nakproåiãñenog sen ti men ta i po et ske ja sno vi dos ti, iis ka zu je ih no vim poj mov nim spek trom. Ta ko wegovstih, po put hi bri dnog vi na, u sjaj nimin ter tek stu al nim proæ imawima, pamñewem onognaj vre dni jeg sa lir ske lo ze, osva ja i no vu, zre lu bo ju

112

gla sa ra snog li riåara, ko ja pu nom sna gom iopoj noãñu bra ni i op sta nak sa me poezije.

Ju ni, 2006.

113


GO TO VO SVA KA PESMA

Go to vo sva ka pe smamo gla bi da no si na slov „Tre nu tak”.

Do voqna je je dna reåeni cau sa daãwem, u proãlom,åak i u bu duñem vremenu;

do voqno je bi lo ãtanoãeno reåima,ãto ñe zaãume ti, bqe snu ti,pre le te ti, pro teñiili ñe saåuva ti na vo dnu ne pro menqivost,ali s po kre tnom senkom;

do voqno je da se go vo rio ne kom po red ne kogili o ne kom po red neåeg;

o Ali ko ja ima maåku,ili je viãe nema;

ili o dru gim Ala mamaåka ma i ne maåka maiz dru gih bu kva rako je lis ta vetar;

do voqno je da u do seg po gle dapi sac smes ti priv re me ne pla ni nei pro la zne doline;

ako us putspo me ne ne bosa mo na i zgled biñe veåno i mirno;

ako se is pod ru ke ko ja piãe po ja vima kar je dna je di na stvarbiñe ime no vawe ne ke stvari,

114

ako se crno na be lo,ili ma kar kao do miãqawe,iz vaænog ili ne vaænog ra zlo ga, pos ta ve zna ci pi tawa,u od go vo ru –ako je mo guñe da bu du dve taåke:

Dve taåke. S poqskog pre ve la Bi ser ka Rajåiñ.KOV, Vrãac, 2006.

115

VLA SNIK PO SE BNE SUDBINE

Ãim bor sku moæemo åita ti, i vo le ti, na mno gonaåina, a da na to ipak ne utiåe te ori ja bro je va:ko li ko je kwiga na pi sa la; ili, ko li ko pe sa ma je uzbir ci ko ju dræimo u ruci.

Krun ski broj u wenom po et skom oseñawu je,najåeãñe, Je dan. Idi osin kra zij ski upeå atqiv, udaqen od gram zi vog Sve. Spo so ban da se ras tvo ri,da se sme je i uzdiãe. Uzo rak iden ti te ta Mnoãtva, ati me i ubedqiv kwiæev ni ju nak: vla snik po se bnesud bi ne, roœen iz ra zliåitos ti sve ta. Naj bliæibo ji vi di ka i ri tmu is kus tva, taj je dan do gaœaj, åin i lik – ono Neãto, ili Ne ko – u smi ra ju da na,izne na dnom za hlaœewu, za o kre tu re ke, pre lo musud bi ne, ili ve ja vi ci, wena je po eti ka tre nut ka,spo so bnost da se æivo tu kaæe: „lep si”, „buj ni ji nemoæeã bi ti”, a da se to uåini pot pu nim uåeãñem uwego vom åudu, pre ne go ulo gom „za ka sne log sve do ka”,ili pu kog za pi si vaåa wego ve pro hujalosti.

Pe sma Ãim bor ske je pre naåin da se otvo ripro zor i snaæno uda hne, ne go tri jumf Po ezi je ko jatrdo gla vo os tva ru je ne ki od svo jih vi so ko um nihza da ta ka. Pred okom joj je kli zni pej zaæ naãegbi vawa, u nes kri ve nom opi rawu su voñi glo bal nihza mi sli. Kva ku drma po je di naåna ru ka, pam tim je danwen stih. Hva la ti, srce mo je/ãto me åes to/va diã iz ce li ne/åak i u snu po se bne, nas tavqa dru gi. U wenojpo ezi ji svet bu ja iz svo je ne ureœenos ti, i, umes topre ci znog us troj stva, is po ruåuje nam „sloæen i gustvez okol nos ti” – spon ta nu ha otiånost, izgubqenikquå ra zreãewa, ne dos ta tak sve zna juñih po en ti.Za u zvrat su zaqubqenost, zaåuœ enost, is traj ni„ne haj” ove is traæujuñe po et ske stras ti iviães tru ka su bver zi ja uv reæenih „po gle da na svet”,na graœeni, u ma lo broj nim zbir ka ma, autor ki nimkre ativ nim vi ta li zmom, i po dje dna ko, ra doãñu ika tar zom onih ko ji å itaju.

116

Pre lomqena uvek u ne kom zrnu tre nut ka, i je dnaje di na pe sma Ãim bor ske, uos ta lom, moæe se åita tikao otvo re na kwiga. Jer, Sluåaj okreñe ka le idos kop uru ka ma./U wemu sve tlu ca ju mi li jar de ãare nihsta kliña. Sto ga i se dam na est pe sa ma no ve kwigeåine åita vu ko lek ci ju ilu mi nan tnih dela.

Dve taåke in ven tiv no, ali i iz no vog ugla,de mon stri ra ju stra te gi ju osma trawa „pros to ra uprsti ma sluåaja”, gde de taq oba sja va pej zaæ, a sli kase ras tva ra u oåevi dnost sa mog zbi vawa. Ova, uÃim bor ske pre fiweno ra zvi je na me to do loãkaoko sni ca, osnov je po et ske dvo znaånos ti: pe smane po sre dnih do gaœawa sadræi u se bi i do ka znido ku ment pos tavqenih te za, a wene pre mi se, åita vaska la pi tawa, najåeãñe åine dru gi tas te ra zi ja nako ji ma se os po ra va ju us to liåene is ti ne, re la ti vi zu ju iskquåivos ti, sa me ra va ra ci onal no i emo tiv no, aze maqsko i ne bes ko, oå ajawe i na da, najåeãñe os ta june ra zdvo ji vo åove ko vo na sleœe.

Igra dvo smi sle nog sluåaja. Go to vo sva ka pe sma, kaæe Ãim bor ska, mo gla bi da

no si na slov „Tre nu tak”. „Do voqna je je dnareåeni ca/u sa daãwem, u proãlom,/åak i u bu duñemvre me nu;//do voqno je bi lo ãta/noãeno reåima,/ãtoñe zaãume ti, bqe snu ti,/pre le te ti, pro teñi/ili ñesaåuva ti/ na vo dnu ne pro menqivost/ ali s po kre tnom sen kom...”. Umes to po et skih de fi ni ci ja sve ga„na i zgled veånog i mir nog”, u stvar no snomra zlom ku, sluåaj se, u no vim pe sma ma na glaãeni jene go pre, ras tva ra u ra zme re ude sa, na ukrãte nimpu te vi ma æivo ta i smrti.

No ve pe sme su sto ga i kom ple men tar ni odrazonih na ju peåatqivi jih iz opu sa Ãim bor ske („Podje dnom boæiñnom jel kom”, „Uto pi ja”, „Stvar nostza hte va”), i de lu ju kao ko nek tiv na mreæa wenihop ser va ci ja, ko ju oznaåava upra vo „po kre tna sen ka” – obu hva tna ka zaqka u igri per spek ti va sa zda nih odudar nih vre dnos ti åita vog mul ti ver zu masluåaj nos ti, ko je, po put onog iz hu ma nog sve ta, i sa me eg zis ti ra ju u mnoãtvu iden ti te ta i pro ce pune po zna ni ca, odreœujuñi åove ko vu sud bi nu pod

117

ne bes kom ka pom i ko smiåkom aurom („Sa o brañaj nane sreña”, „Pre ko su tra – bez nas”, „Sta ri pro fe sor”,„Do gaœaj”), i pro jek tu juñi sli ku o wemu, bez re tuãa,åak i izvan wego ve auto ri tar ne pred sta ve o se bi(ma es tral ni „Mo no log psa upetqanog u is to riju”).

Sluåaj je tu i daqe uple ten u be zi me nost naãiheg zis ten ci ja, ko je ni su liãene å arobwaãtva iåaro li ja, ali zna ju bi ti i ra na naãih sud bi na, oåica is tog tkawa, kroz ko ju pro tutwi ne mi nov nost, a gdei mes ta gu bit ka os ta ju oba sja na æivo tnim zna ci ma:su ma is kus tva, sa no vom taåkom gle diãta. Ko smiåkisa vo ir-viv re, ãto za hte va tek „ma lo paæwe, ne ko li koreåeni ca iz Pas ka la/ i zaåudno uåeãñe u toj igri/ sne po zna tim pra vi li ma” – pro pla nak je na ko ji nasizvo di ova vrsna kwiga, di na miåno proæetapre vo di laåkom ade kva tnoãñu.

Po no vo, is pod ru ke ko ja piãe, teåe bo dramu drost po et skih ime no vawa, gde neãto uvekizmiåe, a neãto no vo se raœa, kraj otva ra poåetak,je dno je sadræano i objaãwivo u dru gom, ve li ko uma lom. Kao u ras tvo re noj kwizi zbi vawa, ko jais tin ski po dra zu ma va dve taåke. Sva ka ko ne una bra jawu, veñ u onom te meqnom oseñawu Ãim bor ske ko je os ta je ne i zmeweno: da, uprkos apo ka lip sa ma,Ta ko je mno go Sve ga,/da je niãta pri liåno do broza kloweno.

Da se svet, ipak, ne zavrãava. Ju ni, 2006.

118

Ja nis Kodos

*

Izlet u me tal ni grad.Meœu na ranxamada li smo apa rat ne poznatomda nas ove ko veåi na fo to grafiji.No si la si je dnu ve se lu crnu haqinu -ru ke su ti mir no æva ka le œ evrek -A kad je film ra zvi jen, videh:

Bom bar do va ni grad, spaqena na ranxina stabla.Ne po zna ti ras po luñene gla ve u dnu naãih nogu.Tråali smo pre ma be loj mar gi ni fo to grafijeda se sa kri je mo pre pa dnu ti i sami.

Prvak u niåemu i dru ge pe sme. Pre ve la s gråkogGa ga Ro siñ. Ar tist, Be o grad, 2006.

119

IZLET U ME TAL NI GRAD

Åita juñi gråke pe sni ke pre ve de ne na naã je zik –ne za obi la znog Ka va fi ja, no be lov ca Se fe ri sa, ilipak Ri co sa, Pa tri ki ja i Ana gnos ta ki ja – stiåemouti sak da o kwiæev nos ti ko joj pri pa da ju neãtosuãtin ski vaæno sa zna je mo. To je sva ka ko za slu gara di jan tne moñi pe sniåke reåi, upeåatqivos tisa mih pe sniåkih pri ro da i aure ko ja ih ta ko upadqivo izdva ja. Tek ne ki od ma lo broj nih zbor ni ka i an to lo gi ja ãto ocrta va ju gra nawa ove bo ga te,ple me ni te lo ze gråke kwiæev ne sav re me nos ti,upuñuje i na wen di na miåni ra zvoj, pre o bra zbepo et skih sti lo va i me to da, ubra nih sa ka va fi jev skog ka le ma, ko ji ma su is to rij ske i druãtve ne kli meubri zga le dru gaåiju oseñaj nost, na me tnu le no vemo ti ve i forme.

Na to uka zu je veñ izbor Kse ni je Ma ri ckiGaœan ski i Ele ni Sko pe tea (Treñi pro gram,le to-je sen 1977), po tom an to lo gi ja Po ezi ja So lu na,is tih pri reœivaåa (2000) ali i pa no ra ma Dva de setje dan gråki autor (Poqa, 2003), kao znaåajan pu to kazmo der nos ti, u ko me autor izbo ra Kse ni ja Ma ri ckiGaœan ski ra zloæno is tiåe da se za sto ti nak go di na,ko li ko de li Kon stan ti na Ka va fi ja od naj mlaœihauto ra, „do ne pre po znatqivos ti pro me nio åitavsvet”. A sa wim, da ka ko, i sa mo oseñawe po et skogsu bjek ta, kvan tum wego vih is kus ta va, po et skih znawai maãte.

Ono za je dniåko, u ra zliåitos ti ma ove po ezi je,moæda i ne ho ti ce is ka zu je stih je dnog odnaj po pu lar ni jih gråkih auto ra, pe sni kiwe Ki kiDi mu la (Pe sme, pre ve la Ga ga Ro siñ, Ar tist, 2002),ko ji gla si - ja, ma la lir ska pla ne ta. Pu na me raza o kruæenog i sa mo svoj nog pre po znatqiva je ta ko i u Atiwani na Ja ni sa Ko do sa (1943), izda vaåa, kwiæara, ra dij skog po sle ni ka, tu maåa po ezi je i pre da vaåa,auto ra dva na est zbir ki, pe sni ka upeå atqive

120

ar ti ku la ci je, ne obiånog spo ja po et ske oseñaj nos ti i snage.

Dok je Ki ki Di mu la, ko joj se Ko dos nes kri ve nodi vi, pe snik sup til ne, in te ri ori zo va ne po et skeli ni je, ko ji uvek os tavqa „vra ta sna otvo re na”,Ko dos svo ju po eti ku gra di odvaænim ukrã tawempo ru ka sa sa mih raskrãña: spoqaãwih iunu traãwih pu te va, å itawa zna ko va pri ro de iur ba nos ti, ra zliåitih de oni ca is to ri je iemo tiv nih po ves ti, ãto za je dno åine pe sni ko vu„tka ni nu æ ivota”.

Pri bra ne s ta la sa zbiqe ãto se na meñe ma lim,sva ki daãwim apo ka lip sa ma, ili onih ko jepro i zvo de „ne zna tne ñeli je” sno va i maãte, gde joãpre bi va ju zaãtiñeni „qud ski ele men ti”, mo du la ci je lir skog sen ti men ta i to na u Ko do so voj pe smi sa zda jusloæenu, is tov re me no ta na nu i mo nu men tal nutvo re vi nu, ret ke ot por ne sna ge spram ko ro div nihpu te va vre me na (ali sa ogle dal skimsli ka ma-do ku men ti ma o wemu), kao i spram vrveñihfra gmen ti za ci ja epo he. Mi mo ho ti miånees te ti za ci je sve ta o ko me pe va, Ko dos na dahwujuñusna gu na la zi u du bin skim se gmen ti ma svo jihop ser va ci ja, ali i unu tar pro miãqajuñe iliflu i dne sfe re du hov nih dis ci pli na ko ji ma je odan,i åije ci ta te ugraœuje u „ras cepqeno” biñe po et skereåi, „su sneæicu pe sme”. U suå eqavawu sli kain spi ri sa nih po zo riãtem, fil mom, mu zi kom ipo ezi jom, raœaju se wego vi uga oni pri zo ri ne obiånepro dor nos ti, uvek na do ma ku no vih vi tal nihim pul sa i zvu ko va, kao „as tral na praãina/ i krvmaãte, u ovoj zemqi bu ke/i ko naåne tiãine”.

Ko do so vi mo ti vi su u sva ko dne vi ci: „je dnaobiåna sre da”, „grad, zvuk ko ji po drhta va”,ne de fi ni sa no zraåewe ten zi ja ko ju emi tu ju se kven ceda na, i spram wih, du go iãåeki va na bla gost kiãe,pi to mi na do di ra. „Pla vet je dna plo vi ho ri zon tom/ra zbi ja juñi se u pa ram-paråad./Sva ki je ko mad je dnopo po dne,/ma lo noñi i je dan zagrqaj”.

Wego ve ba la de, ko je ne pres kaåu opa sna poqanaãih æ ivqewa (...grad ko ji ki diãe na svo je

121

sta nov ni ke,/Ve tar ko ji po divqalo du vauli ca ma,/ve tar ko ji ruãi ne bo, boæji dov ra tak),na li ku ju na crno-be li film, ili ja snostfo to gra fi je, dok „ izlet u me tal ni grad” ale go rij skiupuñuje na te mu sav re me nog izgo na, glad emo ci ja inuænost kon tem pla tiv nog proåiãñewa, ali seza tamweni pri zo ri ne ret ko za o kruæuju sla pomohra bru juñe to plih i æivih bo ja in tim nos ti:„Po loæi svo ju le ko vi tu ru ku na me ne/pa ñe sve ganes ta ti./Biñu oba vi jen pla ve ti/biñu po netsve tloãñu”.

Po ne kad snaæni za mah Ko do so ve pe sme na li ku jeobno vi fra g me na ta drev nog epa, åiji ju nak i gla sniki da nas tråe svo ju trku, bo reñi se, sred izra navqenestvar nos ti i is ki da nih po ru ka, za bla gu kli mu ne kih mo guñih „nas ta va ka reåeni ce”, za „duãu naãe reåi”,kao sa mu suãti nu æ ivota.

Preåiãñeni pri tis kom re ali ja, ali i qubav nimina tom, Ko do so vi sti ho vi su pre no snik ne obiånesna ge i pe sniåke voqe, izvan re dne sveæine ko japre po zna je du bi nu i pa tos åove ko vog gu bit ka, kra takdah ko ji nam is pos tavqa æivot u „sli ci na paråe”.Sto ga nas de li ka tna mu drost wego ve li ri kene pre ki dno vraña „ne zna tnos ti ma” i reåni kuje dnos tav nih poj mo va na ko ji ma poåiva svet, kadodluåi da zas ta ne, da se na pi je sve tlos ti i vo de,su ge riãuñi dru gaåiji tok stva ri, åiji je ciq„okre taj zavrtwa/u ne do gled ili u sva ko dne vi cu”.

Ko do sov „ prvak u niåemu” sto ga maãtov no, sodluånoãñu emo ci ja i sta va, uli va svu ener gi jupro la znos ti u ne i zve snost odloæenog kraja.

Ili, ka ko pe snik kaæe u je dnoj lu ci dnojreåeni ci: „Za ne ke stva ri umi reã sva ko dnev no, dabi, is tov re me no, duæe i in ten ziv ni je æiveo”.

Av gust, 2006.

122

Eva Zo nenberg

LUDA

Osetqiva to znaåi tuænaZa grca vam se vlas ti tom re si com i pri bo ja vamda ñe mi iz åis ta mi ra sta vi ti kovåegpred nos Za ku ca ti ek se ri maA moæda mi se samo ta ko åini U ru ka masveæaw kquåeva ali ni je dan ne od go va rada naãwici Ka kva vre me naSa to vi bla go ot ku ca va ju po noñ:„Je di ni moj pri ja teqko ga joã ni sam upo zna laje di ni moj muãka racko ga joã ni sam volela”

Strah do slov no mi lu je lu di lom pos teqezna ci ma sje diwuje zna ci ma ra zje diwuje: åijom kri vi com?Li te rar nost uzbuœuje i za sme ja vaizla zim is to ona ko sa mabez kru ne minœuãa æaboaSa ma (okruæena sve ti nom)bo le sno pa zim vlas ti tu sen kuce lo ku pno oå ajawe no sim u se bikao jedinstvo

Pla kañuPri ja teqski oprañune i zleåivu prqavãti nu i pro sja ko ve ra neåire ve priqubiñu na æeni nu me zgruOna ñe oplo di ti sa mi lost Kroz de vet me se cista do be lih miãeva pretråavañe mi putJa ñu pla ka ti Sva bu duñnost pred koæom je je dan ve liki kamen

Im pe ri ja su ze. Izbor i pre vod sa poqskog Bi ser ka Rajåiñ. Treñi trg, Be o grad, 2006.

123

UKUS SLO BO DE / NEÃUÃKA TI ME TAFOROM

Ra zliåiti su naåini vre dno vawa pe sniåkehra bros ti. Je dan moæe bi ti i le ko vi ta åita laåkaspo zna ja da pos to ji ne pris ta jawe na kwiæev nu laæ –umiãqenu na iv nost, fik ci ju s pre du miã qajem,uto pij sko sle pi lo – na priåu bez po kriña, ili laæuopãte.

I ka da ba ca ru ka vi cu u li ce izraæaj nimkon ven ci ja ma, i ka da for mu liãe is ho dne taåke usa svim liånoj, usamqeniåkoj po tra zi za „is ti nom”, poqska pe sni kiwa Eva Zo nen berg (1967) pro na la zisme le kre ativ ne naåine da ra zo bruåewe opãtihpo etiåkih mes ta po veæe sa de mas ki rawem åita vihska la uslov nih ili ne pos to jeñih vre dnos ti, i on daka da one pro is tiåu iz za mam ne ide olo gi je to tal nihslo bo da, i ka da za wih jamåe mar ke tinãke re cep tu reza dos ti zawe viães tru kih za do voqsta va – opãtegdo bra i liåne sreñe.

Iako po eti ka Zo nen ber go ve na laæe – ne ãuãka ti me ta fo rom – ni ta ko prev ra tni, izni jan si ra nije zik ta me, po put ovog iz wenih ne sva ki daãwihskrip ti sva ki daãweg uæasa, neñe ih za obiñi.Me ta fo re su tu ra su te po put crnih bisera.

U pi smu „otvo re nom pre ma sa daãwos ti”, one sute ko je je di no i us pe va ju da pri be ru i saæmu svedoåara ne ko lap se: ma gli nu æivo ta åiji su ide alipo put laænog nov ca ili praãka se da ti va, mnoãtvone dovrãenih æivo tnih priåa, uvek na poået ku,„ra su ta grobqa uli ca”, va zduh ko ji „wuãka omiqenimi ris kri ka”, oboæava smo lu, praãinu i su ze, kaograœu od ko je ñe sa mi de mo ni, bez na dni ce, iz liånogza do voqstva, sa zda ti be zi zla ze, kli ziãta, te ren zano ve ka ta kli zme i za gubqene puteve.

Dru go ime za ha os – veåitu izgubqenost ze maqskog ra ja i pre crta nu des ti na ci ju obeñane zemqe – EvaZo nen berg ve zu je ne sa mo za ne pos to jawe vi zi ja,obma ne mo der nog mi to tvor stva i men tal nih opi ja ta,

124

eg zis ten ci jal nu te go bnost i izne ve re nost, veñ i zapriåe o la ko za ve de ni ma, ola ko pre ruãeni ma ipri la goœeni ma, za car stvo ni zi ne i pod zemqa,oda kle se, kao iz skro viãta neåas ti vog, izla zi „saje dnim gre hom viãe”.

Wen lir ski su bjekt izraæava sto ga onu me ruza je dniåkog ko ja okupqa ra zliåite as pek teiviånos ti, po se bnog, res kog, snaæno pro vo ci ra nogin di vi du al nog is kus tva, åija uzvra tnaek spre siv nost os ta je tek pri vi dno be zna deænora su ta na pa pi ru, „kao go mi la sluåaj nih reåi”. Jerizmeœu re zi gna ci je („Na zemqinoj ku gli ni je os ta loni gra ma mu ze”) i re zis ten ci je, u wenoj pe smi,„tek stu bez vla sni ka”, sti ho vi su ne po re ci va zbir kare ali ja, gde je sop stvo, ta „po se bna vrstane us pe los ti”, krvnim ve za ma sra sla sa ne bro je nimude si ma be zi me nih, obe zliåenih.

Bo dri ja rov „oåaj po se do vawa sve ga”, u EveZo nen berg je lu ci dno pre po znat kao mas ti lomi sleñih, osetqivih – sa mim tim, tuænih – sa moniãta, za zi da na sa moña, be zna deæno si vi lo i va pajza do di rom, gra nu lom qud skos ti za tu re noj una sleœenom i usavrãenom na uku op stan ka, u ko me jepo re meñeni oseñaj stvar nos ti kru ni san odliånonaœenom me ta fo rom Lu ci fe ro vog za veãtawa, grbom.

To je pi smo-ne ga tiv, sa po sre bre nim tra gomæudwe za is puwewem i sa is tov re me nim stra hom odosu jeñene i izi gra ne ne pa tvo re nos ti – oãtri opis„pe ri fe ri ja naãih bi ti sawa”, ploãnih ri tu alapreæ ivqavawa, laænih ek sta za i hla dne va tre, uko joj su ur ba ni qubav ni ci „sje di ni li po tre bu zaæeœu”, i gde u sen ka ma ne ka daãwe baj ke ras te no vade vojåica sa æigi ca ma: pa li ci ga re tu. „Kao od ãaleu wenim prsti ma oæiveo je æar/ gowen po tre bom zape pe lom”.

U ne ko li ko sti ho va sta je sve ãto je po se bi veñdra ma tiåno po me re no, i u sa moj qud skoj pri li citra klov ski ras tro je no (za prvu zbir ku, 1995,pe sni kiwa je do bi la Na gra du „Ge org Trakl”). Ali ucar stvi ma po se do vawa, raæalo va nih znawa iemo ci ja, ne dos ta ju upra vo lek ci je o stvar nos ti –

125

kquå, do dir, ãaka, ko ja bi pro ni kla iza odra za ipro naãla zna ko ve auten tiånos ti – sop stvo,uza jam nost, i, na ru bu iãåeznuña, sve de ni oslo nacsve ta, kao za log wego vog mo guñeg op stan ka: „Ma lohle ba i kiãa:/ve ro dos toj nost – Ti?/iz nes ta jawa?”

Po ezi ja Eve Zo nen berg je ra su ta tra uma tiånapo vest pri mi cawa na zna ka ma skri ve neunu traãwos ti, sred pri zo ra dra ma tiånopre o brañene qud ske suãti ne, za ko ju viãe ne vaæereåi ko je zna mo. Wena is ti na pris tiæe u sa moj „bo ji utro be”, su ro vo vidqiva, sroåena van svih po eti ka,kao unu traãwi ma ni fest, in te gri san je zik stra ha i bo la, „ce lo ku pno oå ajawe”- „grba na duãi”. Ustvar nos ti op se na, wen ot kri va lac je åudak,sa motwak, lu da. Ali u be zbroj nim pre lo mi maogle dal ske ja snos ti i u plo vid bi je ziåkog je dra –niãta ni je ka ko se åini – veñ ka ko u dnev niåkimza pi si ma bo la uis ti nu jeste.

Pri vi le go va ni do seg ove po ezi je sto ga jeoslo boœeni de zi lu zi oni zam za toåenih ali i bre meslo bo dnih – im pe ri ja suze.

Ok to bar, 2006.

126

Ta deuã Ruæeviå

ZBOG ÅEGA PIÃEM?

ponekad „æivot” za slawaOnoãto je veñe od æ ivota

Ponekad pla ni ne za slawajuOnoãto je iza pla ni nadakle tre ba pomeriti pla ni nealo ja ne mam potrebnate hniåka sred stvani sna geni ve reko je pomeraju pla ni nepre ma to me nikadaneñeã vi de ti todobro znami zbog to gapiãem

Si va zo na. Izbor i pre vod sa poqskog Bi ser kaRajåiñ. KOV, Vrãac, 2006.

127

PEÃICE, KROZ ZEMQU POEZIJE

„Peãice sam preãao zemqu po ezi je vi deo jeoåima ri be kr ti ce pti ce de ta ta muãkar ca i star cazbog åega je ta ko teãko izgo vo ri ti te tri reåi ja sampe snik...”, sto ji na poået ku kwige iza bra nih sti ho vaTa deuãa Ruæeviåa (1921). Po etiåki zbir i po et skage ne za – auto ra ko ji veñ ãest de ce ni ja res kuis kus tve nost uno si u sti ho ve kao vi de lo u „osle pe lereåi”, a krtu is ti nu o „pa lom anœelu” u ma gli ne ve kako ji je proæiveo i epo he ko ju da nas æivi.

Nad ovim re do vi ma, kao i u señawu na av gus tov sko po dne 1987, kad su se Kod dva be la go lu ba, nad upra vooti snu tim pre vo dom kwige Tra umat ska priåa, åijisam ure dnik bi la, oku pi li wen autor Ta deuãRuæeviå, Ivan V. La liñ i Vas ko Po pa, ure dni ciNo li ta, gde je joã 1960. objavqena zbir ka Usre diãtu æivo ta, po mi slim: ta kvih pe sni ka viãene ma. Znao je to i pre vo di laåki mag, Pe tar Vu jiåiñ – u taj åas, kao ret ko kad, spo ko jan, osme hnut. Na sto luje poåivao wegov crni ãeãir.

Ota da se um no go me pro me ni lo po imawepe sniåkog po slanstva.

Ne za i Ruæeviåa. Na is pi si ma ve ka, is pre se ca nog ra to vi ma,

is to rij skim i ume tniåkim prev ra ti ma, a sve mu uprkos, u ãko la ma na de, joã uvek je da ma ra louve rewe da u naãim æivo ti ma, mo ru ne ime no va nih,po zleœenih sud bi na, izno va nas ta je åudo pos to jawako je i nas sa me, u mno gos tru kom pre se kustva ra laåkih for mu la, obnavqa i uzdiæe.

Za Ruæeviåa, zna mo veñ, ne pos to je una predsmiãqene i uglaåane for me. Pev, pe sma, fra gment,upra vo je sa mo pos to jawe: pos ta jempe snik/os tavqajuñi pe ro/gle da juñi krozpro zor/za tva ra juñi oåi... Svo ju po et sku mi sao onka zu je kao ono ãto vi di, oseña i æivi. I ka dasa gle da va sa mu pot ku ne o bjaãwive åove ko ve quba vi

128

pre ma za las ku, wego va pe sma sadræi taj ni al go ri tam, po hva lu smi slu pos to jawa. Po pa je taj unu traãwiri tu al saæ imawa vre dnos ti, etiånost pe sme, ugo to vo nu me riåki ã tedqivoj ãte dros ti reåi, sveona go lu is ti nu: pe sma ne obnavqa i ne raœa svet. Onanas raœa svetu.

Ruæeviåeve sti ho ve, izmeãte ne iz po etiåkihãko la, na zi va ju go lim, i je di no ta kvi, oni mo guuoåiti i ono ãto traæenom sti hu, od vi so kog sti la,izmiåe. I ka da je sa kupqao, na sa mom dnu qud skogbiña, reåi pre os ta le iza ra tnih ka ta kli zmi, tra gi keho lo ka us ta, on se upuñivao ka sre diãtu æivo ta.Dra ma turãki re zo vi wego vog go to vo pro znog sti ha,sa osa ne vidqivih te hno lo gi ja po niãtewa i da naspri bi ra ju joã preæive le, os ku dne tra go ve naãihpos to jawa. To je ne pre ki nu ta vi zi ja, u ko joj se ovajauten tiåni tvo rac pe sniåke avan gar de,in krus ta ci jom ra zliåitih vi do va go vo ra u pe sniåki fra gme nat, is ka zu je kao ne umor ni tra ga lac za ja snim sa znawima, ko je nam sve åeãñe za klawaju„zas tu pni ci” i meãeta ri is ti na, utvrœujuñipra vi la me ke vir tu al nos ti no vov re me nih smrti, natræiãti ma i ber za ma, na ko ji ma „ni ko viãe nepam ti/ko li ko je teãka je dna qud ska su za”.

Va zda zas tu pa juñi æivot, Ruæeviå u mno gimnav ra ti ma go vo ri o stra te gi ja ma smrti – piãuñi, satra giånom du bi nom, o ra tnim stra tiãti ma ici vi li za cij skim sme tliãti ma, ili, du ho vi to, osva ko dnev noj „duænos ti umi rawa” („ Usred mno gihpo slo va”), viães tru ko otreæwujuñe o smrtiæivo tnog na go na („smrt se ugne zdi la/u sa la tize le nom lu ku/ze le ni lu”), a je dna ko snaæno ka dago vo ri o smrti stva rawa, ploœewu go vo ra i smrtiznaåewa, i na po kon, u svo jev rsnoj ver ti ka li, ogaãewu ap so lu ta, ko ji uniãta va i „sfe ru wego vais poqavawa”: „pro pa da re li gi ja fi lo zo fi jaume tnost// smawuju se pri ro dne za li he je zi ka... naãemreæe su pus te/pe sme izvuåene sa dna/ñute/ra si pa juse... ( Reqef).

Pre vo di laåkim tru dom Bi ser ke Rajåiñ no vi jeeta pe Ruæeviåevog stva rawa (od zbir ke Uvek

129

fra gment, 2000) po ka zu ju ko li ko je ovaj maj storpo et ske krho ti ne is tov re me no tvo rac tra umat skogspe va ko ji tra je, i ko ga sve izra zi ti je za tamwuju ipre se ca ju na pe vi smrti. Do vi so kih na gla sa kaizve de ne pe sni ko ve vi zi je u suãti ni su åis tiæivo tni uvi di („sno vi su mi re alis tiåni"...), ko jiizo lo va na os trvca naãih pos to jawa, te mi ni ja tur nese kven ce, po dri ve ne po to pom, izvo de na sce nu kaostva ra laåku eg ze ge zu sav re me nos ti, veñ du bo kosa hrawene, pro de nu te izmeœu sud bi na „ucme ka nih”(po tre sna pe sma po sveñena Pa zo li ni ju) i pu kimsluåajem preæ ivelih.

Li ni ja „ho ri zon tal nog pa da”, ko ju je ma es tral no,joã 1963. is crta la pe sma „Pad”, naãla je u no vimRuæeviåevim kwiga ma, objavqenim od 1999. do 2004– maj ka odla zi, pro fe so rov noæiñ, si va zo na i izla zak- no vov re me nu anam ne zu. Bri sawe is to ri je i za bo ravzla tne su me an tro po loãkih re le van tos ti, pro toånisis te mi ãto ra zve ja va ju osnov ne åove ko ve in te gra le– no va su eta pa pe sni ko ve za okupqenos ti fres kompa da. Ne i zme ri vi op seg sa mo ra zgo liñewa åove kako ji viãe ne ma ãta da pri kri je, nes ta nak bo je – si va zo na – ver na je re pro duk ci ja uki dawa gra niåni ka,nes tan ka ra zli ke, one crte ãto u poj mov ni kueg zis ten ci jal nih i du hov nih suãti na ra zli ku je biñei niãta.

Ukus pres tu pa, adre na lin ska ãetwa s onu stra nuuma, pre la zak gra ni ce, opi je nost po niã tewemka uzal nos ti izmeœu åina i od go vor nos ti, kri vi ce iis paãtawa – pad bez kra ja, i ne pos to jawe dna –ve li ku te mu izgo na u epo hi la go dnih sup sti tu tapre tva ra u pe sni ko ve brit ke re flek si je o be smi sludra go voqnos ti åove ko vog izlas ka iz æ ivota.

U Ruæeviåevom po et skom po zor ju ap sur da pos ta je vidqivo ko li ko je, is ko raåivãi iz ri zni capamñewa i znawa, izgu bivãi barãun rawivos ti itaj ne – mes ta kre pos ti, stva rawa i na de – åovekna pus tio sa mog sebe.

Odu vek je ovaj pe snik ski dao sli ke sa „sræiæivo ta” da bi nam wego va na suãnost bi lauoåqivi ja. I daqe u di ja lo gu sa fi lo zo fi ma,

130

pis ci ma, sli ka ri ma, a po se bno u tiãini, u lom nimi pro zraånim sti ho vi ma kwige maj ka odla zi,Ruæeviå, bez mno go reåi, kao i uvek vla dasuãti na ma, sve viãe, meœutim, oznaåujuñi za pus te lames ta naãih nu tarwih sta niãta, ona, ko ji bi nasjoã mo gla vra ti ti, „ro di ti” svetu.

Da nas u po ezi ji go to vo da viãe ne ma ta kvih reåi.Ãto ta ko snaæno obe leæava ju ra su ti oti sakåove ko vog lika.

Za sut pro jek ti ma-var ka ma, ver bal nimspek ta kli ma, ilu zi ja ma o bes kraj noj po troãnos tisva kog do bra, pa i do bra reåi, åovek no vog do ba kaoigri ve za me ne za wiho vu pu no znaånost ra di je ne gu jere klam nu hva lu, poãta pa li ce, uliåni idi om,vas kra va juñi iz sva ki daãweg ha osapsov ka ma-po ma ga li ma. Fes ti val ski opuãten, nane pre ki dnom æivo tnom par ti ju, uveæba no je suzdræan spram ka tas tro fiånih izveãta ja,ne trpeqiv pre ma zna kov nim te meqnos ti ma. Viãe mu po go du ju je ziåki va tro me ti, reåi ko je se spre jomis pi su ju po zra ku, le pe na eti ke te, ugraœuju u glu vezi do ve – uåeñi nas rav no duãnos ti. Du bo ko veñ udru goj pri ro di stvar nos ti, na ru bu izgubqenein te gral nos ti je ziåke åes ti ce, on pleãe nakli znim, pri la go di vim, „po smrtnim stra te gi ja ma”vlas ti tog identiteta.

Ruæeviåev kwiæev ni poåetak oznaåili su ne mir(is to ime na zbir ka iz 1947), i krik – odluåost reåida vi de „i za pre plaãene i oslepqene”. Po kat kadgo to vo ne mo guñu pe sniåku mi si ju – sa opãti ti dapos to ji æivot, uprkos pre o grom noj smrti – ovaj divsvet ske po et ske sce ne sup til no je uneo u sti ho vepe sme „Zbog åega piãem”, ali i sve dru ge,uzne mi ru juñe le pe, i dra go ce ne, oprqene zo na masum ra ka o ko ji ma no vom kwiga ma sve doåi, upi ruñisvoj glas u ne vidqivo, ono iza æivo ta, od wega dubqe – u sam wegov smisao.

Ne obiåna je Ruæeviåeva „mu zi ka tiãine”. Jer i ureåima ko je ñute upi san je fi nal ni krik. A u

131

„sve tlos ti po ezi je” tra giåan je re fleks pra zni ne. Bqesak – u ko me je na ni za no sve izgubqeno.

Ja nu ar, 2007.

132

NA UÃÑU SVETA

Srba Mi tro viñ

23.12. 1931-1.2.2007.

Niãta, ãto bi nam u señawe vra ti lo, i osli ka lo, u ovaj tren joã ta ko bli zak ras tan ku, lik naãegko le ge i pri ja teqa, pe sni ka, an to lo giåara ipre vo di oca Srbe Mi tro viña, ni je ãkol skius klaœeno i lek si kon ski uglaåano.

Moæda ñemo tek od da nas, ka da nam je u na sleœeos tavqeno tri na est pe sniåkih kwiga, uzre pre zen ta tiv ne Iza bra ne, ko je su pri re di li Va saPav ko viñ i sam autor (2003), kao i hiqadepre ve de nih sti ho va znaåaj nih pe sni ka en gles kogje zi ka, pos ta ti sve sni wego ve pot pu ne po se bnos ti,ko ja je ti hom i be zu slov nom oda noãñu pe sniãtvu,za obiãla go to vo sve ãto na naãoj kwiæev noj sce nino si znaåaj i teæinu eta bli ra nog i buåno hvaqenog – joã od åasa ka da se svo jim Me tas tro fa ma, naj pre uDe lu, „do bro tom Boæe Vu ka di no viña”, ka ko mi je upo sve ti mi nu log le ta, na veñ poæute lom se pa ra tuna pi sao, a po tom i u le poj, otme noj edi ci ji No li ta,1972 – ovaj u sve mu ne obiåni pe snik pojavio.

Tre ba lo je bi ti vla snik ne ma le hra bros ti, ita len ta, zaqubqeniåki upor ne pe sniåkesa mo edu ka ci je, ko ja je i van uni ver zi tet skih za daña i po etiåkih pro gra ma mo der ne, tra ga la za no vimri tmo vi ma otvo re nih po et skih stru ja, i sa wimapro na la zi la ta ko pri ro dnu, ne usiqenu sro dnost, dase bis tri je zik ju ga Srbi je, oda kle je po te kao,is tin ski oro di sa vi zi jom åove ko ve is to rij skene si gur nos ti i is kon skog ude sa, na åijim suobron ci ma, u pos te li otov skoj i pos to de nov skog eri,nas ta ja le wego ve, u no vom du hu pi sa ne,fra gmen ti zo va ne ur ba ne po eme i pe sme in tim nih,uzne mi re nih, auto re flek siv nih na dne se nos ti, ko jesu u ra zno gla snoj, to plo obo je noj is kre nos ti,is ka zi va le i svu oko va nost åove ko vim

133

ne mi nov nos ti ma – go to vo plot sku, dra ma tiånuproæ etost is ti nom is kus tve nosti.

Tu je is crta na li ni ja srca, sa svim te le sni bog,ma li, u is ti mah na lik da ma ru i uda hu, me ri lacsve opãte poquqanos ti u dis per ziv noj pe smi sve ta i is pre ple te nih gla so va åeæwe i tre zve nos ti,ra dos ti i me lan hno li je, ta li ni ja fron ta, po vuåenasred no vog, ras tuñeg „uni ver zu ma Ho me ra”,obe leæenog aha sver skim zna kom, igrom sluåaj nihsila.

U epo ha ma za ve to va nim veånoj, ma kar iim plan ti ra noj mla dos ti, Srba Mi tro viñ je svoj stih åinio do ku men tom pri ro dne ne rav no teæeizdræqivos ti i pri ka rañenos ti, te la i du ha, va zdana ne kom no vom kra ju, od sa mog poået ka u kraqev stvu izgubqenog, na uzne mi re nom i dvo znaånom pu tu: Sdve crne ke se/Pu ne œubre ta/Izla zim iz kuñe.//Robna vi ka, po tre ba, po kre ta,/Kreñem li na put, /Ilstiæem na uãñe sve ta? („Pu tnik”)

Oni ko ji su bi li ne sa mo pri ja teqi i gos ti, veñgo to vo i åla no vi ve li ke i ãiro ko gru de po ro di ceAn tiñ i Mi tro viñ, ko ja je Srbi na do kna di la ra no izgubqene naj bliæe, zna ju ko li ko je stvar na bi lape sni ko va me ta fi zi ka sva ko dnevqa. Odla gao jein ha la tor da bi se pri hva tio olov ke, u ze ni tu ka kvog slavqa pov laåio bi se da ugra bi udah za umor napluña, bio je bu dan i ka da se oteæala vre va ve le gra daveñ pre da la snu. Neg daãwi dorñol ski ãetaå, ko ji jeu zadwe dve go di ne sve reœe na puãtao svoj no vino vo be o grad ski dom, pi sao je ne sa niåne sti ho ve nako ma diñima pa pi ra ra su tim kraj pos teqe – kaoãat paå u ta mi, us hiñen da ro vi ma ne ba - April, sun cei åaãa vo de, /pros tir ka tra ve, oko /Sprem no da gle da, ra dost/ Po zdra va („Di van dan”) – a is tov re me no zbuwen ne pro ho dnos ti ma noñi, tan kom æicomåove ko vog pre tra ja vawa, ko ja ne na ruãava ve le le pnuko smiåku pot pu nost, veñ je sa mo vraña ne kom dru gom, joã ne okrwenom poået ku: ...pu noñu sli ka do bi ja /Tekka da sve is pa ri/I os ta nu sa mo skri ve ni/Ak te ri usno vi ma,/I ono ne po zna tno u na ma sa mi ma („Dan”).

134

Ova taåka pro ho da kroz ma gli nu dav no upamñenogi je dva za miã qenog, ma lo sta niãte ga lak tiåkesve tlos ti u ta mi, strah i æudwa, je dnos tav noãñuSrbi nog sti ha is krsa va iz sa mog „sre diãta æivo ta”.

Ne znam pe sni ka ko ji je sa to li ko trep ta ja znaooro si ti to ta jan stvo pro las ka u ne po zna to, obru bi ti ga po u zda noãñu svo jih quba vi, ali i ne si gur nos ti ma ãto su se u noñnim vi zi ja ma ro ji le u je zi go to vona dre al nog sti ha, pri hva ta juñi ga se spon ta no, kao isvih dru gih ne op ho dnih si tni ca na noñnom stoåiñu, „za ne mir nu, ne do kuåivu noñ”.

Go to vo da je Srbi, ko ji je po stva ra laåkom ri tmubio ta ko mlad da je pri pre mao, i u po znoj do bi, poje dnu pe sniåku zbir ku go diãwe, pe sma bi la do zasva ko dnev nog le ka, one „sa oseñaj ne tre zve nos ti”,upuñene se bi, i dru gi ma, u hu mor no i to ploj osvetqenoj pa di gmi qud skog pro pa dawa, ãto nasuvek izne naœuje, i okreñe vlas ti tom, izmewenomli ku, vrañajuñi ga, u stva ri, ne pro zir nim ine do kuåivim suãti na ma, „ne za mi sli voj tva riuni ver zu ma”.

Srbin pro zni, leæer no na ra tiv ni stih, usi tu aci ja ma izoãtre nih upi ta nos ti, pos ta jao jekris tal no ja san i sveæ, is ka zu juñi, ne ra zglo bi vimpa ra dok som, svu sloæ enost mi kros truk tu ra ãto su umno gim wego vim naj boqim pe sma ma, a po se bno upo sledwoj, ru ko pi snoj zbir ci Sno vid, da va le no vubo ju i gest auto por tre tu – traæenom, i na åasuhvañenom, u mnoãtvu sop stve nih li ko va, u zaå udnoji ne voqnoj igri pre tva rawa u ne kog dru gog,ne po zna tnog – „u po ma ku æivo ta i sli ci smrti”.

Ni je åudno ãto je, u ne pa tvo re nos ti ije dnos tav nos ti ot kriña, i u na no su sveæeg po te za ubla go po me riv rub kon stan tnih mo ti va ko ji liånois kus tvo pro jek tu ju u uni ver zal no, Srbu de ce ni ja mapriv laåila drev na ume tnost ha iku pe sme. U woj suje ziåka pre ci znost i uvek no va per li cais kus tve nos ti onaj za htev ko ji omeœuje i oslo baœa, ana pro zir noj ivi ci sa svim ma le sli ke, na likfra gmen tu sve ga pu tu juñeg i pro la znog, otva ra ne ki

135

no vi, ãiri as pekt re al nos ti, bliæi ne o gra niåenim vi dicima.

Ta ko je i oseñawe åove ka za pa dne ci vi li zi je –ne la go dnost zbog ne umi tne sta ros ti, kao prvogpo ra za, u kon tek stu uvek no vog po glavqa is to rij skogkra ha, ili u me tal nom ras tu gra do va – is kra madrev ne fi lo zo fi je u Srbi nim re flek si ja ma stavqeno u okriqe ve li kog pu ta, vi zi je ko ja mu je, bez sumwe, bi la blis ka. Do bar je niz da na zavrãen/Isvet, sad kom pak tan,/Pri ma te u obeñani za graqaj.

Ova stro fa iz ru ko pi snih Sno vi da vraña svuteæinu op se siv nih mo ti va Srbi ne po ezi je uza go ne tnost pri mar ne ma te ri je, no vog poået ka,naj bliæeg po imawima na de i quba vi. Ili barpe sma ma otvo re nim no vim obli ci ma, i biñima,pi sa nim za pri ja teqe – ma lom kruæoku uåeni ka ko jisu u is ti mah pri zi va ni i pri hva ta ni i kao uå iteqi, sa åijih usa na je, du go veñ oslabqenog slu ha, Srbaåitao svoj mo guñi, um noæeni æivot, u viãe eta pa,epo ha i likova.

To su pe sme za naj bliæe – Alek san dru i si no ve,Mi la na Œorœeviña, Va su Pav ko viña, Mi la naTu co viña, Ka zua Ta na ku – a meœu po sledwima, zaunuåicu Mi nu, za Ka jo ko... Za je dnu pro svetqenuvi zi ju, ko ja je i u me lan ho liånoj ka le meg dan skojha iku pri mi sli – Kad me ne bu de – /po mi slim, se deñeã ti/na ovoj klu pi, sa mo ver zi ja otreæwujuñe opo me nei de zi lu zi oni zma, ali i uteãne upi ta nos ti, ko jana metqivost mo guñeg niãta vraña u po ten ci jal no,sve mo guñe sve: Æivot je dan, a is troãen, pos ta jemno go izdvo je nih æivo ta, gus to ra zla gawe i slavqesliåno po bu jawu pro leñu („Kraj”).

Da kle, slavqe, sliåno po bu jawu pro leñu – to jeSrbi na vi zi ja epi lo ga. I pos tojawa.

Sen zi bil na, upeå atqiva, zaãti tniåkana klowenost sve mu voqenom, ãto je od ovo ga sve ta,sa uve rewem da nas u wemu niãta ne moæe za uveksaåuva ti – ali moæe do bi ti smi sao, ako ono ãto nasnadæivi bu de no vi put, i qubav.

Be o grad, 5. fe bru ar 2007.

136

REÅNIK MA LIH STVARI

Vi sla va Ãim bor ska: Ne oba ve zne lek ti re. Izbor i pre vod sa poqkog Bi ser ka Rajåiñ. Pro sve ta, Be ograd

2006.

„Vi dim åudo dnev ne sve tlos ti ko ja pa da nanaj ra zliåiti je ma te ri je: na qud sku koæu, svi lu haqine, ta pa ci rung sto li ce i be lo okreåeni zid...Gde su tu hla dnoña i otuœ enost, na ãta se odno se?”

Ova kvu, pliãanu oce nu de la, ali i oãtri os tvrtna wegov pri kaz, teãko da bi na pi sao ofi ci jel nikri tiåar. Kri ti ka je tu i sa ma pod lu pom, ili onim lorwonom, ko jim qup ko iza zi va, sa ko ri caNe oba ve zne lek ti re, Vi sla va Ãim bor ska. Bla gipod smeh upuñen je aro gan ci ji ko ja se sta vi la iznadde la, ovo ga pu ta Ver me ro ve „Gos poœe po red spi ne ta”,ko ja nas uprkos to me, „sa mrvi com majåin skepo pustqivos ti, veñ tris ta go di ni ca po sma tra, ne iskquåujuñi ni kri tiåare”.

Ãim bor sku sma tra ju i ese jis tom, ali ona je, usve mu, i pre sve ga, pe snik. Ma lo re ka je, sve de na. A ika da ne piãe – ka ko kaæe wena pe sma – na por nora di, jer je za da tak pe sni ka da „teãke”, ve li ke reåi,uåini lakãim, ka ko bi iza wih pos ta la vidqivawiho va suãtina.

Pro nicqiva, pri vi dna la koña wenog sti ha tvo ri upra vu ta kvu al he mi ju – opa snost za ogra niåewa ifor mu le svih vrsta. „Za me ne je ãala naj boqapre po ru ka ozbiqnos ti – ga ran ci ja da ta ozbiqnostpro is tiåe iz uve rewa i izbo ra”, kaæe u kwizi svo jih na i zgled ne oba ve zu juñih tek sto va, ko ji su po se bi veñ pro boj kroz ste re oti pe. Pro gla sivãi, ve oma ra no,zna tiæequ oseñawem, da kle, stra te gi jom pa rawa„ce li ne”, Ãim bor ska je em pa tij sko pri pa dawe svimæivo tnim re al nos ti ma uåini la stva ra laåkimpri beæiãtem. Go vo ri iz wih, ne o wima.

Zaqubqenik u Mon tewa, pre pus ti la mu je æanrko me je on uzor ni ro di teq, a ona je pri grli la, ne

137

osvrñuñi se na ar bi tre, vla da juñe uku se i nor me,ka pi tal mon tewev ske ra dos ti ot kriñem i prvimlek ci ja ma „iz zaåuœenos ti sve tom”. Izra zliåitos ti sve to va. Sto ga je wen feqtonpri kla dno ime za urowenost u ono na sleœe reåi ko jevo di is ta zna tiæeqa ko ja obli ku je i wen po et skisvet – za divqenost ne pre gle dnim reåni kompos to jawa. Sva ki tekst o wenim lek ti ra ma jedru gaåiji – kao onaj „ra ni sat” po ezi je, ka dashva ti mo da su, dok smo spa va li, „is tov re me nonas tu pa le åiweni ce”.

Umes to epi fe no me na, di rek tna, de mas ki ra juñapaæwa Ãim bor ske pre dnost da je ne po sre dnom,blis kom, izvor nom sve doåewu. Hte la bi da znaupra vo ono ãto i do bar zna lac dra guqa, pa sa, je le na,so bnih pti ca, ri ba, bioakus ti ke, Ha mu ra bi je vogza ko ni ka, ili pre pi si vaå Pla to no vih spi sa i tu maå pre os ta lih de liña Sap fi nog sti ha. Wena åita laåka strast otre sa praãinu sa za bo ravqenog ilimis ti fi ko va nog, i vo di pra vo u do gaœawe, u ge ne zupoj mo va s ove i one stra ne zbiqe, gde u is ti mahpos to je i ne an der tal ci, i Flo be ro ve su ze, veãti ce,pa tuqci i xino vi, di nas ti je, zam ko vi i jav ne kuñe,tan go i Hiåkok, Abo rixini i Plisecka.

Ova ãti va, po put in ter me di ju ma, „ tvrdi za lo gaj”stvar nog pre no se ne o zleœen u re al nost reåi. „Åudodnev ne sve tlos ti” tu je åudo sa mog po gle da, ãtopro zi re struk tu ru sve ta, i do ka zu je mu – oåima naãeduãe i zdra vog ra zu ma, i tek stu rom reåi ãto gaodraæava u na ma – da ta kav, viãebo jan, dre van i nov,pos to ji – u zaå udnim ve za ma ko je obiånost åinene obiånim, a zrnce pes ka za sluænim za po me riv,æiv pej zaæ inaåe pre teñe pus tiwske pra zni ne, ko juna meñu rav no duãnost i pre po ten tnost neznawa.

Moñima su po tre bne po lu ge, sno vi ma kquåevi, znawu je do voqna re al na pred sta va o ne znawu, ko je,briãuñi po se bnos ti, u igra ma ve li kih bro je va, åini izgubqenim pot por ne åes ti ce, åitav krvo tok naãihpos to jawa. Is to ri ja ta ba ke re, ili odeñe, sa mo jenaåin da nas Ãim bor ska pod se ti da „ne ma preåihpi tawa/od na iv nih pi tawa”, a da su i pi tawa i

138

od go vo ri ona „Ja va, ãto se otva ra sa ma//i ne moæe sepri tvo ri ti”.

Za sva kog pis ca pos to ji åas ka da je sam, predne is pi sa nim lis tom, sa mo ono ãto uis ti nu jes te.Ali, ko je taj „sa kim æivi mo od roœewa, ko je de izis tog tawira i no si za je dniåki par ci pe la”, pi taÃim bor ska u po go vo ru svo je kwige.

Ni ko dru gi do onaj ko ji beæi sa zvuånihpre da vawa i ne gu je slo bo dan po gled – ka ne bu, iliod be glom du gme tu – is pi su juñi ma li reånik is ti nako je nas åine. A onaj ko pi ta, taj upra vo do di ru je,åita stvar nost – vo di ru ku onog ko ji piãe.

Jun, 2007.

139

SVET KO JI SE NE ZAVRÃAVA

Pol Mal dun: Kraj pe sme. Ok sfor dska pre da vawa(The End of the Po em). Far rar, Stra us and Gi roux, NewYork, 2006.

„Da ta ko za hte van pe snik ne pos to ji, Mu zadram skog za ple ta mo ra la bi ga izmi sli ti”, pi sa no jeka da je ir ski pe snik Pol Mal dun (1951), snaænopodræan od svog uå iteqa Ãej ma sa Hi ni ja, be leæiosvo je poåetke.

Do bi tnik Eli oto ve, Pu li ce ro ve na gra de, ali idru gih, naj veñih, bu jan i in tri gan tan, da nas sesma tra je dnim od na jin ven tiv ni jih pe sni kaen gles kog je zi ka – a u toj oce ni sadræan je osnov niza plet wego ve ma giåne po et ske pus to lovine.

Pe va ti na en gles kom – u Mal du na po dra zu me vaviãe si mul ta nih je ziåkih va ri je te ta, sup til nih, ira ri te tnih, jer se ovaj pe snik sa je dna kim æaromopre dequje za ka kav drev ni ir ski izraz, kao i zako lo kvi jal ni bri tan ski i ame riåki en gles ki (od1987. æivi u Ame ri ci i pre da je na Prin sto nu), zapoj mo ve po pu lar ne kul tu re, ali i za naj se ri o zni jere fe ren ce ãto pris tiåu iz wego ve izu ze tneobra zo va nos ti, in te re so vawa i me morije.

Mal du no va po ezi ja poåiva na ra zliåitos tikul tur ne, po et ske i je ziåke baãti ne, ali isav re me nih to ko va ko je pra ti. Ona je sva upre ple ti ma uti ca ja ko je sa ra doãñu pri hva ta, ali i u neoåeki va nim obrti ma i se man tiåkim pres tu pi mako je res pekt pre ma uå iteqima, i ras kid sa wima, uwego voj ino va tiv noj sme los ti po dra zu mevaju.

Ra zu me ti ovu po ezi ju, i po ezi ju uopãte, pope sni ko vom pri znawu, znaåi bi ti uple ten u wenavi bran tna tkawa.

Upra vo taj pos tu pak Mal dun, ko ji je 2006. obja vioi no vu pe sniåku kwigu Hor se La ti tu des, i zbir ku ese jao ve li ka ni ma po ezi je dva de se tog ve ka The End of thePo em, spre man je da sa stra snom me rom maãtov ne

140

in te li gen ci je pri me ni. Pre da vawa, ko ja je od 1999.do 2004. dræao na Ok sfor du, smi sao za ra zliå itostis ka zu ju naj pre mul ti kul tu ral nim izbo rom pe sni kako ji ma je po sve tio svo je ana li ze. Po tom ipris tu pom, ko ji pre va zi la zi i uni ver zi tet ske idru ge kon ven ci je izlagawa.

Po sve tivãi, no vem bra 1999, ina ugu ral nopre da vawe zna me ni tom Ir cu, Jej tsu, i pe smi nas ta loj uje sen 1920, upra vo u Ok sfor du gde je ve li ki pe snikne ko vre me bo ra vio, Mal dun je veñ is ka zao smi sao zata na nost. A meœu åetrna est po towih ana li za – poje dne pe sme, je dnog od po et skih luåonoãa proãlogve ka – ne za bo ravqa ni Sti vi Smit, ko joj su 1998.pu bli ko va ne iza bra ne pe sme (pred stavqena je, inaåe,i u An to lo gi ji en gles ke po ezi je Srbe Mi tro viña,1992, uz dru ge – i pe smom „Señam se” – ko jom se ba viMal du no va ek sper tiza).

U Mal du no vim pris tu pi ma niãta ni je ona koka ko se u prvi mah åini. Ta ko ñe ana li za je dne pe smeEmi li Di kin son obu hva ti ti joã de ve tna est drugih.

A ka da se po mi sli da je pre dmet ras pra ve de lope sni ka, Mal dun ñe uåini ti sve da po kaæe vaænost iteæinu je dnog stva ra laåkog ges ta u mi kro pros to rupe sme, ko ji, u odno su na ceo opus, is to rij skikon tekst ili bi o gra fi ju auto ra, otva ra no vo,dis tin ktiv no poqe i po buœuje mnoãtvo as o ci ja ci jaãto mo tiv sko i ver bal no tki vo pe sme, u okvi rupro ble ma ko je ona po kreñe, po ve zu ju sa ãti vi masro dnog spek tra te ma, a akus tiånim i vi zu el nimsli ka ma, eti mo loãkim i dru gim ver bal nimspo na ma, os tva ru ju pri mar ni ciq ovog sloæenogpos tup ka: da se, u skla du sa uve rewem Ro ber ta Fros ta(åija je „Pla ni na” ta koœe u fo ku su), sva ka pe sma, maka ko bi la ar ti ku li sa na, raãåita u sve tlu svihdru gih ko je su ika da na pisane.

Va ri ra juñi znaåewe en gles ke reåi zavrãetak,Mal dun ãiri po zor nost na ciq, po druåje, gra ni cupe sme, ko ja se uvek po me ra ( strast Cve ta je ve na dras tasu ro ve okol nos ti wenog æivo ta, i epo he; pe smaFer nan da Pe soe je ta ko ja po niãta va fak tiåki istva ra po et ski iden ti tet svog auto ra; Lo ve lov

141

pre vod Mon ta le ove „Je guqe” tu maåewe pre tva ra ukre aci ju; pe sma u pro zi no va je gra ni ca po et skogæan ra, a for mal ni zavrãetak pe sme poåetak wenogæivo ta u å itawu.

Naj po sle, bor ba izmeœu uti ca ja ko ji ma jepo dloæan pi sac ka da je åita lac, i ot po ra ko ji impruæa, pos ta juñi sop stve ni kri tiåar ( uzbudqivaana li za pos tup ka Te da Hju za), sve sno, a joã viãene sve sno poqe pe sme, unu tarwa kli ma wenog nas tan kai ne pre dvi di vog de lo vawa, go vo re u Mal du na, åak idi gre si ja ma, da ne ma reåi ko ja u po ezi ji ne vo dine koj dru goj pe smi, is kus tvu i sa znawu ãto utvrœujuwen znaåaj a wena dej stva åine ne o gra niåenim.

Pre viãe slo bo de u tu maåewu, prem no go alu zi ja ipo sveñenos ti po je di nim reåima?

Izliãna pitawa. Jer upra vo je slo bo da re al no i ne omeœeno tle

po ezi je – i za one ko ji je piãu, i za one ko ji jetu maåe.

A reå je u pe smi za pra vo sve. Sep tem bar, 2007.

142

Sta na Di niñ Skoåajiñ

GDE JE

Gde je onoãto jedo ma loåas bi loov de Kru go vi na vo dika da je otac za ba cio udi cuOvo je re kare kao jeÅuvaj se da te ne ponese

Gde je sa da onoãto je ko li ko juåebi loCrve ni po toåiñipre ki pe li iz sla sne go dno leniz bra du mi se sli va lii niz gru di te kliod ju tra do mra kaJer ma ma nam jena vrtnoj trpe zisva kom po kriãkura se ca la lubenicu

Joã pam tim se be Ulepqenu u qubavGde je sada to

143

SA MO PONEKAD

Smre ku ne ko do di ru je peãevi maAh to mi sme taWiãu se za ne kim bo ro ve me tli ceI u du bi ni po gle dasjak ti odãkri nu ta kapija

Kao da opet olu ji cale tim ti u su sretãibqe mi se sklawa

Åemu to ãuãtawesta rin ske pod sukweÅemu to cok tawe potpetica

Po ho dni ci maNa ve ran diNiz ste pe ni ceHopI vrtnom sta zom proœe mo je us po me naSen mo ga æ ivota

Na iãåeki vaweda mi baãta za mi riãeNa sveåanos titvo jih do la za ka da po vuåeNa pri mi cawaNa sal ve su sre taMuk do di raI na so ko ve poquba cada me vrati

Iz ove izbegle dam sa da te poqup ceOdav de sa si gur nogUglav nom zbrinuta

144

Sa mo po ne kadu po noñkad u va trici cvil ne je lo vi naOna mo pred sa mu sme nu go di na Usred pur pu ra noñno ga pro zo raose tim ono is toMeãawe naãih duãa meœu ãimãiro vim bo ko ri maU zimwem vrtuNa me seåini

Noñ u go lom vrtu. Pe sme. Na ro dna kwiga, Be o grad, 2006.

145

PI SMO IZ SEN KE, ZAKRIÃKU I DRU GE

FRAGMENTE

U svo joj dru goj pe sniåkoj kwizi Mreæa(Pro sve ta, Niã, 1998), Sta na Di niñ Skoåajiñ napo se ban naåin is ka zu je po et sku vi zi ju stvar nos ti. Umreæi, u ko joj je ulovqen, pe sniåki su bjektpro duæuje svoj na po re dni, dru gi æivot, u dru gaåijem ob zor ju – kroz bla ge, le luj ne ni jan se i sen ke, izma klere al nos ti grom ko oglaãenoj, ha otiånoj ipra gma tiånoj – bi va juñi pro ta go nis ta go to vo odsa mih pro zir nos ti sa zda ne in tim ne zbiqe, is podne vidqivog za klo na, ko ji i sam teæi sa mo utvrœewu.Taj zavrãni deo kwige nas to ji da su ge riãe,une ko li ko i ofor mi, lir sko za leœe – od emo tiv nog,du hov nog i snovog.

Niãta pri tom ne uka zu je na ire al ni,fan tas tiåki ka rak ter sno va. Pri ro da ovog osetqivog tek sta u tek stu, pos to ji sa mov la sna, kao da – oti ma juñi se iro ni zi ra nim, su vim ri tmov nimse gmen ti ma stvar nos ti, ãto vo de je dno smer nimpu tem i utvrœenim ho dom – stva ra svo je se bi obeñano obiqe, ko je u ovoj pe sniåkoj kwizi izrawa umo tiv skom kon tra pun ktu dve proæete, a u suãti ni udaqene tek stu al ne ra zliå itosti.

Ne po dra zu me va juñi da kle oni riåno, „sno vi” usre diãwem doæ ivqaju pe sni kiwe pos ta ju ema na ci jasen za ci ja i sen ti men ta – dru gaåijeg go vo ra dru gaåijere al nos ti – izbe gle lo gi ci i na lo zi ma dnev nog. To je go vor sa dna señawa i æudwi, bla go odãkri nut, kaopo glavqe ko je obeñava, i ko je tre ba na slu ti ti i åuti,re gis tro va ti wego ve fre kven ci je, pa shva ti ti ipri ro du ovog is ka znog re da, wime sa zna ti i ono„ãto je ãap taå hteo”. „Ja ne ve ru jem u bu dnost/sve snose pre puãtam// Sawam/znaåi/ pos to jim” – to bi bi lasaæeta apologija

146

lir skog um reæewa i bi vawe ko jim, u ovoj kwizi veñ,lir sko biñe uis ti nu jeste.

No ova „stvar ni ja stvar nost”, oåeki va no, mawe je vidqiva, ne u hvatqivi ja je, flu i dni ja. U is ti mah istras tve ni ja, za htev ni ja. Ne otuœiva, po svomunu tarwem za ko nu i svoj stvu, i ni ma lo la ka,sti gma tiåna: woj se pre da je mo ali ona i pri sva ja,åineñi gos po da ra sle pim po da ni kom, na seqava juñiga obiqem, i odu zi ma juñi mu ga. Wena su da vawasnaæna, na dahwujuña, weni gu bi ci rav ni ra sa pubiña. Frak tal na sli ka sto ga je tu udes uve den u reå, uslo vo. On ovu po ezi ju pra ti, åineñi lir ski su bjekttra ga ocem za izgubqenim spo je vi ma pot pu nos ti,jav ka ma iz tiãine, iz du bo ke gla di za åis ti na ma, alir ski za pis snim kom sves ti o izgubqenom, osta niãtu rane.

Ta ko lo vac na sno ve, u ovom do mi nan tnompe sniåkom doæ ivqaju, pos ta je gra di nar za ta je nogvrta, kat kad osu jeñeni, kat kad bla go slo ve ni ka le marple me ni te lo ze, ãto ras te odu vek, i za uvek, upros to ru one pos to ja nos ti ko ja biñe åini biñem,dom do mom, qubav qubavqu, svet svetom.

I sto ga je osnov na po et ska sli ka sve ta upra vo ona ko ja je preæive la, mi mo „glav nog to ka” zbi vawa,ma ti ce, za sno va na na onom ãto iznu tra, „snov no”,oæ ivqava pej zaæ, ko ji je u is to vre me dre van, i nov.Zbog to ga u dru goj, si gur no lir ski kom po no vanoj kwizi Noñ u go lom vrtu, po jam vrta-sve ta ni je sa more in kar ni ra na mit ska ma tri ca dav no pos to jeñeg i izgubqenog skla da, veñ al bum æivih, pre ci znosroåenih, saæetih sli ka, ko je onim dru gi ma, is togre da, ãto su veñ izgubqene, ne pre ki dno da ju sna guti hih ili dra ma tiånih pre o braæaja – kao ãto se i qubav obnavqa, u no vim sa mo sri cawima, na gra ni ciiãåeznuña, gde vrt-svet na la zi svo ju in ver to va nusli ku, unu tar ra ne, i svoj ri tam me ta mor fo za, uno vom æivo tu veñ odi granog kraja.

Tes ko ba ovih vrtnih bu na ra otkquåava se udu bi ni u me seåar ski pros tor, ko je bi se mo gaouåini ti leb deñim, go to vo ne uverqivim, da za wim

147

ne oæ ivqiva i me ki, evo ka tiv ni, zbiqski trag, ko jiper va zi dra guqe izgubqenog.

Di na miåna, kon tras tna igra sli ka u po ezi jiSta ne Di niñ Skoåajiñ stva ra uzbudqivikon tra punkt, ãto ezo te rij sko pra mewe po nadpo no ra, i mi sle nu sen ku, kao ul tra zvuåni eho sa svimliånog bo la, u tre nu pro de ne kroz se kven ce po svesva ki daãwih pri zo ra. Kon tras tno va ri rawe, kaopos tu pak, ta ko pos ta je ne po sre dni sve dok, sti hov nire fleks ras ce pa, ra zdva jawa pre de la ko ji se uka zu juoåima duãe, i onih ko ji se otva ra ju ne u tral nompo gle du oka- kamere.

Pre ta pawima znaå ewski su prot stavqenih sli ka,pe sma dos tiæe svoj unu tarwi na pon, izni jan si ra nupri zmiånost lir skog åula i izra za ãto ga pra ti,na la zeñi u tom dvoj nom kquåu i odre dni cu svogpe vawa, vid spre ga, traj ne ulovqenos ti, pro ce pa,ko ji is tov re me no is ka zu je pri mar nu tes ko bu åove kamo der nog vre me na, ali i po sve liånu dra mu, kao svoj zbiqski zbir, ko ji je dnos tav na fak tu ra pe sme potvrœuje ne pa tvo re nom du bi nom lir skog odje ka:„Ko ja je ovo su bo ta /da kiãi/Ni da nas neñemo pra tijor ga ne ni ñebad// Od le ta/je dva da su os ta li mi nu ti// To ni je do voqno/da se is ce de/osuãe/de be lipo kri vaåi// I za noñiñemo/za teåeni/sa sta rimsu za ma// U lawski znoj/is te ran sne va nimsun cem/opet ñemo leñi//Odma knuñemo se/sva ko kasvom ru bu//I zas pa ti.”

Pe sma „Za noñiñemo za toåeni” je dna je od onihko je se mo gu uze ti i kao uzo rak ãireg re da is ti na,osvo jiv lom nom struk tu rom pe sme, odme re nimreåni kom, preåiãñenom, su ges tiv nom lir skomdik ci jom. Lir ska mi ni ja tu ra, ili sva ka stro fape sme, na svoj ne for si ra ni naåin, bez po etiåkihde taqa, upu ta, i do da tnih te hni ka za voœewa, åine, pose bi, uverqivu po tvrdu saæete, sve de ne, dvoj nous tro je ne lir ske celine.

Va ri rawe akva re la i dram skih ko laæa ove kwigedo mi nan tan su i upeå atqiv naåin da se oæivi ivi bran tnim odræi svet ko ji åini lir ski su bjektiznu ta, i da se po se bnost tog sve ta, åak i ka da je

148

na i zgled is crpe na, na gra ni ci odræivog, in du ku jeener gi jom ne vidqivom, neåuj nom, okrepqujuñom,ko ja mi sleñe i emo tiv no biñe, na puãte nost i sa moñu go log vrta, u na ma, uzdiæe do znaåewa ne sa mopos to jeñeg veñ i presudnog.

Ta ko igra po et skih al ter na ti va u pe smiin di ka tiv nog na zi va Pre deo bez, u ko joj odje ku ju iovi sti ho vi – „U me ne/tek/ iseqena / oblast zi ja”, ili: „ mrznem se/ u pra znom pre de lu” – do bi ja osnaæewe,dru gi æivot, pri zvan sa sa mog ru ba unu tarwe smrti– svo je pi smo iz sen ke, iz is to ime ne lir ske ce li ne:„Na ora ho vim gra na ma /pre traæujem gne zda/A noñuucrta vam/osme he pre da ka/na li ca ko ja sa da/nas tawuju svet//Teãka srca do la zim se bi//Na te be mi slim/Za to /ãto joã ni sam umrla."

Ova lir ska igra, po put du bo kog di sawa ume di ta ci ji, us pe va da osvo ji re gi one pov laãñeneru ko pi snim evo ka ci ja ma ne vidqivih, iãå ezlihpri zo ra, ne ku proåiãñenu, umi re nupost-tra uma tiånu is ti nu wiho vog bi vawa – gderas tiwe, biña, pre dme ti, oseñawa, iz ra mo va ko jiodreœuju krat kost pos to jawa, uras ta ju u no ve-sta reotis ke sen zi bil ne ne ra zdruæenos ti, i gde jebaj ko vi ta veånost proãlos ti, pod udar nom si li nomkra ha, umes to u ne pos to jawe, za ko raåila u bu duñnost,na me seåinas ti put oformqewa ne kog dru gaåijegpre de la, ko ji no si mo u se bi kao ne i zmewivu is ti nubiña – u sen ka ma re alnosti.

Nok tur na ove po ezi je ima ju sna gu probqesa ka. Iza wiho vih vrãnih taåaka, u dra ma tiånom sle du, priåa o vrtnoj kriãci, ko jom lir ska ju na kiwa u prvojsce ni kwige se be vi di „ ulepqenu qubavqu”, slaãñui so kom pot pu nos ti, odvi ja se po tom, na po re dno, i uma lim sto ri ja ma sva ko dnevqa, izmeœu stvar no sniholu pi na i u mo ru go to vo opipqivih okra ja kabivãeg. Meãaju se tu, i je dno o dru go sa pliñu, va pajbro do lom ni ka na puåini i natåul na vi zi ja svih krajeva kraja.

A iza sve ga, ja vi se taj ñuñor, unu tarwi go vor uta mi, åun pre las ka na dru gu stra nu, oba lu suãtihspo zna ja. Ove lir ske mi ni ja tu re otva ra ju nam se, a

149

opet os ta ju za tvo re ne, u sple tu lom nih fra gme na taåul nog, i ne-izmaãta ne, ne-ima gi na tiv ne, stvar neje ze pod zam rzli nom ra ne, pod sne go vi mame lan ho liånih re mi nis cen ci ja, gde je ãarais crta na u unu tarwem le du, pri åemu se po et skiru ko pis, kao nis ka eklip si, u is ti mah pri ma, iuåvrãñuje, u no voj mreæi pa sli ka, a da pri tom tanis ka, u taånos ti svog mra znog proãiva, niãta odis ti ni tos ti dva po ret ka – re al nog i snov nog – ni je izgubila.

Sa mo je, ma lim re kvi zi ta ri jem sve de nih sli ka,sa opãti la ka ko je le po i teãko pre for mu li sa tivlas ti ti svet, i saåuva ti unu tarwe sta blo, oba sja nofleãevi ma oluje.

Po et ski ru ko pis Sta ne Di niñ Skoåajiñ ne bihodre di la ni kao æen sko pi smo, ni kao muãku, res kuodreã itost. To je po naj pre ogra nak onog va la „no vepri va tnos ti” ko ja je uvek pos to ja la u lir skojpo ezi ji, a ko ja da nas, snaæno obnovqena, se di men teliånog, auten tiånog, pre tva ra u lir ski, du bo koproæ ivqeni eho sa znawa o ne do se gnu tom is kus tvupot pu nos ti, ko je mne mo tiåki i sno vi dno tra ga zamo zaiåkim sta kliñima svo je de kom po no va ne i no veja ve – za nig de pre is pi sa nim naåini ma da je, u gubqenu po zna tih i na po re dnom na ras tawu no vihobri sa, usvo ji i ar ti ku liãe. U ovom po et skomæan ru u naãoj po ezi ji, kao po se bno upeå atqivi, sato nu som lir skog no vu ma, is tiåu se her me tiåni,ose buj ni za pi si Oli ve re Ne deqko viñ u kwiziSuv la sni ci be li ne, i one obiåena, pro miãqenasen zi bil nost lir skog pi sma Da ni ce Vu kiñeviñ, uzbir ci Luk i strela.

Zbir ka Noñ u go lom vrtu is pi su je je dna ko vre danugao tro ku ta ko ji je dos toj no obe leæio go di nu u ko jojsu kwige objavqene.

Me seåinas ta po dlo ga ovog lir skog dnev ni ka teåeu da hu ma log, is ki da nog ro ma na, ili ko laænih priåa o ne pre dvi di vim sta za ma ãto se pro lo me u vrtuæivo ta i sa znawa – a is tov re me no se ogla si i kaosrme ni ram ra ne sa de liñem joã pri su tnog,ne ras topqenog sta kla u woj. Je dna ko ta ko, flu i dni

150

tok i is ci ze li ra ni fra gment, vrt i gra na, ze le no iwena „friãka kriãka”, åine dva pla na, na ko ji ma se su sreñu, u neoåeki va nim for ma ma i is toj suãti ni, izgubqeno i naœeno, ko ma diñ i veåito traæena,izmiåuña struk tu ra ce lo vi tos ti, ãto sti ca ji mara zliåitih okol nos ti, ko je zo ve mo sud bi nom, ilipos to jawem, ra zmewuju svo ja mes ta i svo je uloge.

Ta ko vrt-svet, prvo tno utoåiãte, u svo jojpos tfor mu la ci ji, na kon kra ja, sve den na taåkuosma trawa ce li ne od be glog sve ta-vrta, opo miwe natu ve li ku ra zme nu pros to ra, i åini to niåim dru gim do per mu to va nim slo go vi ma is te for mu le: „Sad ov de sta nu je mo/ prhka åes ti ce/ Drhtu ri mo icvo koñemo/Po pi su je mo pus toã//Ãta je prvo bi lo”),dok se u lir skom ka ta lo gu pra ha i be li ne, na dnuno vog in tim nog am bi sa, oni veñ re flek tu ju kaone u tral ni, in di fe ren ti ri tam re ci klaæe, dru gogpoåeta ka, åineñi po et ski za pis di na miånim ine umoqivim sle dom epi zo da do ku men tar nog fil ma,ili mo der ne po kre tne po zor ni ce gde se pri zo riunu tarweg, vel ve tnog to ka, i oni sa eg zis ten ci jal nesce ne, ra si pa ju u daqi ro mor trga-træni ce,ra zmewujuñi ak cen te i znaåewa dva kquånafe no me na – pu noñe i pra zni ne: „ Mrtvapri ro da/is puãte na/pre vi re na pi ja ci//Podsan da la ma i pa puåama/muqa se/ne pro dat es pap// Dali to/bivãa ro ba/po no vo pu tu je/ka svompo la ziãtu/Kao ja ” („Sep tem bar”). Da bi opet, za hvatje dne po sve dru gaåije mo ti vi sa ne pe sniåke sli ke –pri ta je ni je, za htev ni je i du bo ko ani mi ra ne, onopre os ta lo, iz re da „stvar no sno stvar ni jeg” –po te zom pe sniåke evo ka ci je uzdi gao do go to vonad stvar ne vi zi je, u dvoj nu, iãåezlo-nas ta lu, tra juñu re al nost ono ga „ãto je od sliåica os ta lo”,po dje dna ku ete riånost pri zva nog i ni kad upot pu nos ti do zva nog – vidqivog i ne vidqivog.

„Smre ku ne ko do di ru je peãevi ma/Ah to misme ta/Wiãu se za ne kim/bo ro ve me tli ce/I u du bi nipo gle da/sjak ti odãkri nu ta ka pi ja (...)//Poho dni ci ma /Na ve ran di/Niz ste pe ni ce/Hop/I vrtnom sta zom/proœe mo ja us po me na/Sen mo ga

151

æivo ta...”, ka zu je dirqiva pre ci znost señawa pe sme„Sa mo po ne kad”, od poået ka do kra ja proæetaepi fa nij skim pro plam s aji ma tre nu ta ka, ko ji be hu, iko ji se u per fek ci ji åul nog imaæizma, upot pu nos ti, do po sledweg de taqa in ti me, obnavqajui uzdiæu, ka ko bi se dva pre de la – spoqaãwi iunu traãwi, pos to jeñi i iãåezli, ili onaj ãtotrep ti u sla vi tu ge svog na kna dnog do las ka, usli vawu vre menâ i vrtnih pu tawa, slikâ od svi le ipi sma iz sen ke, u åude snoj re al nos ti pe sme izno vasre li: „Sa mo po ne kad/u po noñ/kad u va tri ci cvil neje lo vi na/Ona mo pred sa mu sme nu go di na/ Usredpur pu ra noñnog pro zo ra/ose tim ono is to/Meãawenaãih duãa/meœu ãimãiro vim bo ko ri ma/U zimwem vrtu/Na me seåini”.

I to je do voqno, za ovu po ezi ju opre znu i mu dru, u re zo vi ma ve ris tiåkih vi di ka, i u me kim,ne od be glim za pi si ma pej zaæa in ti me. Za stih, ko jipo zna je kwiæev ne ãko le, ali se klo ni wiho va vidqiva prisustva.

Odme re nih, kat kad oãtrih po te za, a opet sva odunu tarwih pas te la, ko ji na meñu re do sled pri zo ri mai is kus tve ni te ret znawu, i da ju no vi tonuobiåaje nim reåima, mewajuñi im smer, ka po en tiko ja je pre efek tno doåara na ne go izreåena, po et skamreæa Sta ne Di niñ Skoåajiñ je is ple te na, od prveod po sledwe pe sme, kao lir ska fu ga za kriãku idru ge fra gmen te – za ono prvo i pre os ta lo, od su dno – za je din stve ni po sed li ri ke. Kao go vor tiãine, ilibu dnost u sno vi ma, ãto i u je dnoj ka pi na la ze svo jemore.

Vrtnu trpe zu, vre dnost ne pre me rivog. Ok to bar, 2007.

152

Adam Za gajevski

PO KUÃAJ DA OPE VAÃOSA KAÑENI SVET

Po kuãaj da ope vaã osa kañeni svet.Ne za bo ra vi du ge jun ske dane, divqe ja go de, ka pi vi na, rose.Ko pri ve ko je su me to diåno obrastalena puãte na do mañin stva izgnanika.Mo raã ope va ti osa kañeni svet.Po sma trao si otme ne ja hte i brodove;je dne od wih åeka lo je du go pu tovawe,dru ge sa mo sla no niã tavilo.Vi deo si izbe gli ce ko ji su iãli nikuda,åuo si krvni ke ko ji su ra do sno pevali.Duæan si da ope vaã osa kañeni svet.Ne za bo ra vi tre nut ke ka da ste bi li zajednou be loj so bi i za ve sa se le lujala.Vra ti se u mi sli ma kon cer tu na ko me je

ek splo di ra la muzika.Uje sen skupqao si æir u parkudok je liãñe kruæilo nad oæiqci ma zemqe.Ope vaj osa kañeni sveti si vo per ce ko je je izgu bio drozd,i fi nu sve tlost ko ja lu ta, iãå ezava ivraña se.

An te ne. Pre ve la sa poqskog Bi ser ka Rajåiñ.Ar hi pe lag, Be o grad, 2007.

153

GRA DO VI, GLA SO VI, PESME

U ese ju „Ogle da lo ili sve tiqka”, poqski pe snikAdam Za ga jev ski (1945) pri ro du ume tniåke vo ka ci jedo vo di, na i zgled pa ra dok sal no, u ve zu sa ma gi jom izgubqenog. „Pja ca Am fi te a tro”, u tos kan skomgra diñu Lu ka, piãe on, ma le ni je trg va zdaza po se dnut tu ris ti ma, iako od ro man skogam fi te a tra tu ni je os ta lo go to vo niãta. Ali i ta ko,„po kra de ne le po te”, on zraåi. Moæda po naj viãe iznaãe sves ti o wego vom neg daãwem postajawu.

Mno go liåni ja, ma gi ja mes ta zraåi iz sa mogime na pe sni ko vog ro dnog La vo va, ko ji je u ra nojpo ezi ji Za ga jev skog go to vo mit ski grad, kog je dva dapam ti, i ko ji os ta je na gra ni ci is to rij ske zbiqe ine dos ta juñeg señawa. Oza ru je i tiãti, traæi da seiznaœe i do gra di. U po eti ci Za ga jev skog – La vov jesvu da. Po et ski to pos izgubqenog – stva ra laåki iin te lek tu al ni iza zov – uzne mi ru je, sve doåi, zbi raepo he i sud bi ne, uzras ta u me ta fo ru pre kihizmeãtawa, po ha ra ne in ti me, sud bin skog gu bit ka,åije znaåewe se pre no si na sve zbir ke ruãevi na ãtopre te uku pnoj åove ko voj za viåaj nos ti. Rim skiamfi te atar i La vov, an tiåki i sredweve kov nigra do vi, ka te dra le, bro do vi, „ vidqiva sutran smi si ja is to rij skog i kul tur nog na sleœa”, nako joj poåiva svet – onaj, mis tiåni, go to vo ne vidqiv,o ko me Za ge jev ski piãe i peva.

I u zbir ci An te ne æivot je gro zni ca emi gran tai tu ris te, qudi ra zdruæenih sa moñom me tro po la,meœu traåni ca ma no ve sud bi ne u ko joj su nam svigra do vi i po dje dna ko po zna ti, i stra ni. „Ci ga niveåera ju,/kao kad pe va ju; / iznad wih be lezgra de,/ne po znat je zik”.

Pe sma Za ga jev skog izras ta na sves ti one i zve snos ti i pro tiv nos ti ma, jer i na da i bol,za je dno, åine ne po zna ti je zik, sva ko dnev nu iviånostsve ta, na ko joj se ogle da ju „ra do sna li ca pu tni ka,ko ji moæda pu tu ju/na pre di van bal/ili na

154

po gubqewe”. Pos to jawe je va zda zaquqano, raweno,ne dovrãeno, i to oseñawe je pe smu „Po kuãaj daope vaã osa kañeni svet” (nas ta lu pre 11. sep tem bra2001) uåini lo ta ko pro fet ski ubedqivom ivan vre me no tra giånom. Svo je trak ta te pra zni ne iuæasa Za ga jev ski pre ta pa u pe sme-ese je ilire mi nis cen ci je u ko ji ma je i kap tiãine an to lo gi janaj dubqih señawa, a sam pe sni kov auto por tretpo dvuåen tran scen den ci jom. Po sve te mu zi ci,sli ka ri ma ko je vo li, ili drev nim pe sni ci ma –svo joj „brañi” ãto u wemu æive – is traj no, i sa qubavqu ( qubav je tu„ poåetak bes kra ja”) na glaãava ju dvos tru ku struk tu ru sve ta, ko ja upra vo u ume tnos tiuna preœuje svo ju ne vidqivu di men zi ju, gde se umo visreñu, snaæe unu traãwe biñe, i bu de na du. Bez we bipre deo æivo ta bio tek ma pa si gna la krat kog do me ta,ne po ve za nih po ru ka – ve li ko, is ki da no pla tno nakiãi.

Za ga jev ski je pe snik ne po novqivih ur ba nihepi fa ni ja, i wihov mis tiåni ãal oba vi ja sve tames ta pos to jawa. I maåka pred kuñom me ta fo ra jeudubqenos ti u ogrom ni pros tor vre me na, kao ãtooåevo „señam se” ot kri va sta blo æivo ta, a wego valiåna pro zrewa u sva koj Pom pe ji razgrñu „si vu la vuvre me na”. I po ho dom u pro te klu epo hu, on si gur noide u bu duñnost, „kao ho doå asnik u Rim”, i sa svimpo u zda no zna da ni je „sva ka smrt/kraj, ni ti sva koñ utawe tiãina”. Kao ãto je i Her bert, wegov ve li kiuåiteq, znao da – uprkos pra zni ni na ma pa ma – Las ko pos to ji. I vra tio se iz ove ri zni ce obli ka, sale ko vi tom spo zna jom: „graœanin sam Zemqe, ina sle dnik ne sa mo Grka i Rimqana, ne go go to vobes krajnosti”.

U ese ju pi sa nom po vo dom smrti Åesla va Mi loãa,pe snik svog dru gog ve li kog uå iteqa sli ka kao trkaåaãto pred ciqem, trza jem gla ve una zad, oda je poåastpo dvi gu pret ho dnikâ. Taj gest si me tri je, kaæe on,po ve zu je nas sa wima, uli va po nos i hrabri.

To je onaj zrak, o ko me je pi sao sam Mi loã, ãtospa ja vre dnos ti ra zliåitih vre men skih slo je va. „Åak i na dnu pa da nas uve ra va da glad, ubis tva,

155

si ro maãtvo ma sa, ra to vi – ni su ne op ho dni – ma dapos to je”.

Taj oblik ci vi li za ci je, ãto se izdva ja iz li ni jepe sme – to su gra do vi i gla so vi Za ga jev skog, wego vopo imawe po ezi je. „ Dubqe pamñewe i dubqebrat stvo”, boæan skost pe sme, wena etiånost ire li gi ja, ko ja pam ti uæas, a bi ra fra gmentci vi li za cij skog lu ka ãto seæe u bu duñnost, sle deñi gorqivi klik taj u nama.

A upra vo taj klik taj nas, kaæe je dan upeå atqivstih ove zbir ke, åini qudi ma.

No vem bar, 2007.

156

Eva Lipska

WU TNO VA PO MORANXAGRA VITACIJA

Sreñem je na trgu sta rog gra da.Moæda an tiåkog Rima.

Na se bi no siza jedqivu bo jupro i gra nog æ ivota.

Isme va se kun de.Se men ke sun cokreta.

U voj niåkom pamñewuåuva sme nu straæe.

Pri slawa uvo na vlaænu zemqu.Ot ku ca va puls do la zeñih uputstava.

Dok leæi is pod ra se ja nog drve tana wu pa da åovek.

Wu tno va po mo ranxa. Pre ve la s poqskog Bi ser kaRajåiñ. KOV, Vrãac, 2008.

157

BES KO NAÅNI BIL BORD IZRNO SOLI

Ka da je o Mu zi vre me na reå, piãe Jo sif Brod ski,ni smo tek gle da oci, veñ i uåesni ci na bini.

Re al nost nas na seqava – te i ne æeleñi, go vo ri moiz we. Ona je mawe rawiv, ne po pustqiv deo naãeunu tarwe kuñe i biña. Upa da nam u reå, za po de va svo je eufo ri je. Oko va ne na sleœem vrste, sa pliñe nasno vim ubo ji tos ti ma, greãka ma proãlos ti,ne ja snos ti ma fa tu ma i is to rij skim za blu da ma – iubri zga va sveæe se da ti ve u veñ inaåe utuqen vru tak pobune.

Upre den od opre znog slavqa tre nut ka, sredãumo ra im pe ri je stva ri, mo de, ste ril nih„alu mi ni jum skih pej zaæa” i „hi per tro fi ra nihis ti na” – ka ko nam veñ pu nu de ce ni ju pre da nopre doåava ju pre vo di Bi ser ke Rajåiñ – po et ski glasEve Lip ske (1945) ne gu je pre ci znu re kon struk ci jusce ne u ko joj se „bol od sve ta” vraña kao ne mo guñnostda us kla di mo liånu, unu tarwu bo ju ode la, sa kro jem epohe.

Sa hu mo rom i sa oseñaj noãñu, Lip ska nas uvo di u splet po raæava juñih kon tra dik ci ja, ãto ne ome ta noko ha bi ti ra ju u sva kom naãem tre nu: tu su i brbqivost sve ta i od sus tvo je zi ka, i iznajmqeni,„na meãte ni æivot” i stvar ni pej zaæ – ko ji,uis ti nu, viãe i ne pos to ji. Juk sta po ni ra ne, ovepro tiv nos ti su po re dak stva ri o ko me nam go vo ri iAdam Za ga jev ski: uroweni smo u stvar nost, a to nas neoslo baœa ne moñi da ure di mo naã svet.

Lip ska ovom po imawu va zda do da je bol nuiro ni ju, ko ja odus tvo „in ten ziv ne ne ge” po ve zu je sabrzi nom pa da, åije bi blij ske ra zme re, po jaåaneno vov re me nim hi bri di ma, ne mo guñim ukrã tawimala koñe pos to jawa i wego ve is praæwenos ti, uvrto gla vim mu ta ci ja ma tog vi ru sa ro ka de, za me nu zaæivot na meñu kao iskquåiva is ho diãta naãih sudbina.

158

Ko bnost te greãke u ko du, pred usu dom ko ji je„do la zeñi na svet/izgu bio ra zum”(Ja, 1999), i saupra vo pre ci zi ra nim sa znawem da je i Bogpri znao/da je sa mo åovek, u no voj zbir ci Wu tno vapo mo ranxa pe sni kiwa nam po re doåava sados to jan stvom uåesni ka u od su dnoj dra mi, na ko joj jema es tral no is tra ja vao i ve li ki Zbigwev Her bert.Se tiñemo se, Gos po din Ko gi to, upra vo u „Za pi si maiz Mrtvog do ma”, kaæe: leæali smo po vaqeni/na dnuhra ma ap sur da//... kao plo do vi opa li sa drve taæivo ta/ko ji tru nu za se bno. Ne kom nes hvatqivompre su dom liãeni „am bi ci je pos to jawa”.

U fa tal nom ubrzawu, svet je u vi zi ji Eve Lip skena glav ce okre nut, a kao „po zo riãte brze uslu ge” i„me ni ca bez po kriña”, osi ro maãene bu duñnos ti, onje veñ mrtav – be zde tan. Ok si mo ron ski zdruæeni,weni lu ci dni uvi di i sup til ni apos tro fipos to jawa, sred mi le ni jum skih zam ki, preåica su uilu ziv no um reæene i za slepqujuñe pu te ve za nikud.

Lip ska svoj stih, od sa mog poået ka pe vawa, stavqa u spreg sa fe no me ni ma sva ko dnev ne i epo hal ne smrti, sa je dnim je dnim na lo gom – da bu du „po putroœewa”.

I sa da, u dnu bes kraj nog bil bor da, ona vi di, iãti ti, „ve li ko-ma lo car stvo” pos to jawa, pov ra takbo ja, ko je oti ru „naoåare za krat ko vi dost”, i sva kuni jan su sve ta pri miåu oku – ka ko bi, u is kon skomre bu su si la ko je i inaåe po mam no vrte i ne voqko obnavqaju naã svet, za us ta vi le pot pu nu ne ga ci jusa me ide je pos tajawa.

Ne ka da je ova opo me na bi la tek „pti ca ko ja viãene na sleœuje kri la”, „usme ra va na daqin ski”. Da nas,ka ko kaæu weni sti ho vi, za bo ravqamo i da nas ne ma.Pre o kret dra me je nes tva ran, po put pre o kre ta si legra vi ta ci je, a ipak pot pun: na ot pa li plod pa daåovek. „Ra se ja no sta blo” pak pri kla dni je si no nimne ha ja i „proñer da nog æivo ta”, upra vo kao iobe znaåeni po jam Kwige, iz ko je, umes to lis to va,is pa da liãñe.

Veñ dav no u toj sli ci ne ma pe sni ka. Ni tra jawa,ko je us pos tavqaju pe sni ci. Pos to ji, ka ko kaæe

159

Lip ska, u pret ho dnoj kod nas objavqenoj zbir ci(Neg de drug de, 2006), sa mo tre nu tak ne paæwe, „igrareåi na pro me tnom ko lo vo zu./Na sa o brañaj ni cisti ha”. Umes to mu dros ti, moæda tek zrnce soli.

U kon tra sve tlu za las ka, nad sveæim am bi somsve ta i „isme ja ne se kun de”, bqesak wenog sti ha,na lik pro buœenos ti in stin kta po bu ne, na pre os ta lipros tor sce ne izvo di, ma kar i u obrnu toj pro jek ci ji, sam æivo tni smi sao, bez ko jeg se i svet, i po ezi ja – usvom „ne pi sme nom”, mrtvom snu – je dnov re meno gase.

No vem bar, 2008.

160

Lu ci ja Stupica

U SRE DIÃTU DANA

Ne mi lo srdan i lep, ovaj svet,sa pti ca ma usnu lim u dla nu. Igrawe u ta mi pos ta je igrada na, krug ko ji se otvara.

Zas pim, i pro bu dim seu pre de lu, gde se nad agru mi ma diæu izma gli ce po spi ral noj ni ti pri mawa uda ha i izda ha, kraj ve li ke vo de, ko ja je æena.I pu nim se. Sva kog tre na, sve viãe.Za hva tam sve viãe pros to ra i æivo ta u wemu.

Po ne kom ne sreñnom kquåu, ne pri pa dam.Po is tom kquåu mo ram da vo lim:ti, Eros, åuj, bog je u sva koj ka pi kiãeko ja is pi ra tu ge i bu di ñutwuu uæare nim oåima. Ne ko li ko su na case grli bez ru ku. Ta mo. I ov de.Ples u ta mi pos ta je pra znik da na,i ti, uvek, je dnim je di nim da hom,wego vo sre diãte.

Åelo na sun cu. Pre ve la sa slo ve naåkog AnaRis to viñ. Bi bli ote ka „Ari jel”. Ago ra, Zrewanin,2008.

161

PE SNI KOV VRT, ZEMQA U JEZIKU

Li ri ku odne kud, i odu vek, po imam kaoras pros ti rawe fi nih åini – mreæe – u ko joj je ulovqeno, i ne i zbeæno uple te no, viãe od je dnog sunca.

Pre osetqivost tih ni ti neñe, meœutim,pro pus ti ti da do ja vi i ka da se po ne ki od ulovqenih biqura uto pi. Ka da ogla si i pro hu jal nost, za blu du,ne do maã enost, izne ve ren sop stve ni lik. Mreæa i oto me sve doåi – za tre pe ri – za be leæi po re meñeni sklad, i åini to bez pre na glaãenos ti, ili do da vawajar kih bo ja nas ta loj praznini.

Sve tla i tam na sun ca, uos ta lom, svu da su, na ne bui u na ma, a izmeœu wih tan ka je nit, sâmo kla tnobi vawa. Iza wego ve osi pak, me ka je, plas tiåna,go to vo mu ziåki osetqiva po dlo ga pi sma, na ko joj suoti snu te, i na ko joj oæive i pleãu zbiqe i obma ne,su sre ti i ras tan ci, naãi sva ko dnev ni pro ho di krozpros tor i vre me, do di ri sa dru gi ma, ko ji nas tro nu i pro sve tle, pre no ãto uto nu u nas, i izno va nassaåine – naåinom ko ji snaæi, i kaæe – tu sam, podsvo dom sop stve nog srca. A tu tek, kao i pod onim spoqaãwim, ve li kim lu kom ne ba, niãta neñuizbeñi, niãta me neñe mi moiñi.

U to me kquåu, naj ta na ni je bre me unu tarweg biña u po ezi ji Lu ci je Stu pi ce (1971) u is ti mah je ibaãti nik naj traj ni jeg lir skog na sledstva.

Pu te vi ko ji ma ho di mo u su sret dru gi ma i oniko je nas do vo de do sop stve ne gra ni ce, sa ko je sevrañamo po zleœeni, ne si ro maãi unu tarwe ga le ri je,bi bli ote ke, åita oni ce, izloæbe ne pros to re,pot krovqa i naj mawe oda je in ti me u ovoj po ezi ji, gde obi ta va ju pej zaæi, li ko vi i do gaœaji je dnomodmo ta ne fil mske tra ke is kus tva, ko ja åini da sesred ar hi va wiho vih odleæanih bo ja i mi ri sa, ãtoviãe ne pos to je, bu di mo oza re ni obloãñu sa mespo zna je, kao ãto se i svet bu di, bu jawem no vih

162

ãumo ra, bo ja i taj ni, sklopqenih po nad tek ucrta nese no vi te taåke iãåeznuña sva kog mi nu log trena.

Raskrãña su u ovoj po ezi ji ono ãto su pu te vi uli ri ci. Granåice mra za, sa one stra ne okna, ali ivi dik ka uli ci i sneænom trgu, ko ji ma ñemo tekproñi, i ko ji ñe pri mi ti naãe sto pe, a mi pakwego vu la koñu, topqivost, i sop stveni bol.

Ta po sve oso be na gradwa unu tarweg biña, ko ja uprkos svoj rawivos ti us tra ja va, åuva juñi, umes tosen ti men tal nih re ci di va i efe mer nihsup sti tu ci ja, sam sup strat pos to jawa, i kre peñiwego vo obnavqawe, po nov no raœawe, ohra bre nome kim otis ci ma i åis tim obri si ma sen za ci ja ipamñewa – dru gaåijim od onih u go lom oku vre me na –u ovoj po ezi ji kao po la ziãte bi ra ne po sre dniæivo tni fra gment, sa is ho dnim ehom ume ta mor fo za ma wego ve esen ci jal nos ti, ta ko blis kevan vre me noj lir skoj suãti ni, ali i otvo re nom,mno go li kom i va zduãnom us troj stvu di na miånih imo der nih lir skih per spek ti va, ko je je Lu ci jaStu pi ca joã na poået ku svog pe vawa ne ose tnopre tvo ri la u uverqivi po etski kredo:

Moj list. Tvo je pe ro.Be le noñi su za ko pa le li ca,umor na od iãåeki vawa da ihpus tim kroz vrata.

Ka me ni ve ko vi sa otis ci ma:æelim da se ras ta nem sa wima,da na crtam li ce, åis te crte,pa dnem u se be i di gnem se

u dru gim oåima.

O, zim ski da ni na vrho vi maPrsti ju!

(„Du gi zim ski da ni“)

Naåin na ko ji pe sni kiwa pri zi va i sli kaflu ide, da juñi bu jan i maãto vit izraz

163

eg zis ten ci jal nom opre zu i skep si, ko li ko i uveksveæem ri tmu osetqivog krvo to ka pe sme, upra vo jetaj priawajuñi, to pli dah uz okno. Uz lov na sun ca,sva ki daãwi gutqaj pla ve tni la, „tri mi nu ta za åaj“,ili ra do sni izla zak u no vi dan, taj dah po dje dna kopo du pi re i to plu ar hi tek to ni ku en te ri je ra (sa svimu skla du sa pe sni kiwinim pro fe si onal nimobra zo vawem), ãto oda je mu zi ku svo je ce lo ku pneunu tarwe graœe – sve ta od reåi.

Osetqivu rav no teæu Lu ci ji ne pe sme ta ko tvo reko li ko ja sna svest o tre nu, ra zdo ru ce li ne,„pu ko ti ni na sta kle nom ne bu“, to li ko i na da daodra zi u te lu, duãi i sves ti ne ose tno mo gu da preœuu svo je dru go pos to jawe, dos tu pno pri zi vi mare flek si je i evo ka ci ja ma sti ha (Da bih preãlagra ni cu/po tre bno mi je pre li vawe zvu ko va/u bo je, svemawe sen ke/ i pro kri jumåaren je zik zemqe), neænopo ve rewe, da kle, u mo guñnost da se u dru gimdi men zi ja ma, sli ve nih bo ja i utiãanih to no va, dâizva ja ti wihov drugi lik.

Is tov re me no je to i ne pre ki dno otvo ren, neåuj nipo ziv da u is te ti he pros to re sen za ci ja i du ha uœuno vi im pul si, osetqivi me raåi æivo tnihvi bra ci ja, ko ji sve doåe da smo tu. Mi, pu tni ci krozne po zna to, no vu grad sku vre vu, lek ti re sva ko dnev nih uzbur ka nos ti i smi ra ja, iza zo ve svih dru gos ti, ali ikroz za mam nu draæ ãto u ne po sre dos ti tek nas ta logpas te la, ili crteæa u bo ja ma va zdu ha, åaja, liãña,ras kvaãenog sne ga i tuãa, ko ji åini pe smu, sve doåida sam æivot pos to ji, i da je stih – taj po tez ni kao iz åula, te la i emo ci je, a pro duæen kiåicom u etru –is pi san upra vo u wego vu slavu.

Sen zi bil na mreæa reåi uki da hi je rar hi ju, isto ga je epi fa nij ski obo je na is ta knu tost iizdvo je nost mo tiv skog de taqa, tek uslov na vi si na, isa mo na dru gi, mis tiåan naåin, izba lan si ra na idru gaåije shvañena du bi na. Is tanåano pro bran po vod i mo tiv ska spre ga spram ko je mreæa za tre pe ri,sprem na da ih pri mi, pre je otvo re ni opitsa zna vawa åuli ma, i koæom, sve ga ãto se deãavasa mo je dnom, ne go li do slov nost odme ra vawa i

164

pra gma tiåna va lo ri za ci ja. Ne po sre dna sna ga ile po ta tih na jo setqivi jim sen zo ri ma pro ve re nihvre dnos ti, ãto je dna ko pri pa da ju pra zniåno osvetqenim pri zo ri ma ra zlis ta ne am bi jen tal nos tiko li ko i unu tarwem tre zo ru spon ta nih uvi da,aso ci ja ci ja, señawa i emo ci ja, stva ra sli ve ni skript dvos tru kog pi sma, je dnov re me ni do ku ment viœenog ine vidqivog.

In tri gan tni oslo nac ove po ezi je ni je sa mo wenais kre nost, i is ti ni tost, veñ i åiweni ca da ve ri zam– pro is te kao iz ne po muñne op ti ke, sen za ci ja,oseñawa, señawa – us pe va da obje di ni udaqenestvar no sne di men zi je ko je se otva ra ju, spliñu ira zi la ze, i on da ka da nam pe sma pre no si ubedqivur ba ni ãum, pri zo re sa ra zgle dni ca sva ko dnevqa –ula zak u pro dav ni cu, ãetwu trgom, sa o brañaj nime teæ – kao i ka da hi tro, u po sledwem åasu predoæivqaj nog utrnuña, kao pred uto nuñe u san, be leæi si mul ta ne i na i zgled ne i zgo vo ri ve wiho ve vanåul ne odjeke.

Igra do pi rawa do dru gog li ca stvar nos ti ipe sme ta ko je za pra vo uvek no vi ci klus ko ji obnavqago diãwa do ba duãe. Jer ana to mi ja me lan ho li je ira dos ti, po jam ko ji ova po ezi ja usva ja i do sle dno gara zvi ja u svom fi no raãå iwenom sen ti men tu,is tov re me no obnavqa pri mar nu ener gi ju tra ga laåkei ot kri va laåke æudwe, ko ja, i na kon re al nihumi nuña po je di naånih priåa, izno va na ras ta, åis tai ce la, otvo re na ka sve mu: mu zi ci, kwiga ma, pej zaæu,ne po zna tom dru gom. A uvek da le ko od la ko da tihobeñawa.

Jer i u in tim nom, i u ur ba nom obru bu ove li ri ke,na zi re se pro mewiva, go to vo ko smiåka, opal nakon stan ta pos to jawa, ko ja pa li i ga si sa zveæœa, åini naãe pos to jawe krhkim i ko lebqim drhta jem izmeœuje dnog da i ne, da nom ko ji pleãe, baã kao ãto se i uGrad skoj divqini ruãe na sled stva,/otva ra ju iza tva ra ju tu ne li... Re al nost se uka zi je kao teãkoos tva riv di ja log daqina – „ne mi lo srdan i lep ovajsvet“ – ko ji na dahwuje, uto li ko pre, Lu ci ji nepo sve te obiånos ti ma, sva ko dnev nom de taqu, ne ret ko

165

i sa moñi, kao zaqubqenos ti u is kru ko ja moæe da seizgu bi u ta mi. Dvo znaånost, izve de na na gra ni culir skog pa ra dok sa, sto ga je za log brit kos ti ibis tri ne wenog sve de nog izra za, kat kad proæetogauto po etiåkom ce zu rom (Neg de na po la pu ta izmeœuuzda ha/i epi gra ma, bo ra vim u reåi), ko ju,ne pre ten ci o zno uve de nu u ri tam pe sme, for mu liãuweni stihovi.

U do sa da objavqenim zbir ka ma (Åelo na sun cu,2001; Ve tro lov, 2004; Os tvo, grad i dru gi, 2008), ko je u ce li ni pred stavqa zrewanin ska Ago ra, u van re dnom, si ner gij skom i is tanåanom pre vo du Ane Ris to viñ,Lu ci ja Stu pi ca po sve doåuje svoj do sle dan,ra fi ni ran i unu tar sop stve nih kru go va ino van tanput.

Kri tiåari ko ji pra te wen rad, po sve ra zumqivo,traæe u wenoj po ja vi i one spo ne ãto ovu skla dnu aopet i za go ne tnu po ezi ju po ve zu ju sa po et skimna sleœem i da naãwim to ko vi ma slo ve naåkekwiæev nos ti. Ja sno je, meœutim, da li ri ka Lu ci jeStu pi ce pre sve ga pro na la zi svo je ori jen ti re i svo je okriqe u pi smu kul tu re, gra deñi rav no teæu izmeœuur ba ne di na mi ke, zvu ko va sa daãwos ti, i ne is crpnih tra gawa za for ma ma ver bal ne i mu ziåke tiãine, kaoi u ras po ni ma ko je mar ki ra ju apos tro fi i ci ta tipro znih, fil mskih, sli kar skih i mu ziåkih de lapro te klog i ovog ve ka, a po se bno, wen otvo re nidi ja log sa po ezi jom ra zliåitih epo ha – sa po ezi jom unaj dubqoj suãti ni – ãto je, u ko naånom po dvlaåewucrte, i åini pe sni kom zre los ti, spo so bnim dapo ne se bre me svo jih stra ho va, sa znawa i quba vi, alii da ja sno obli ku je pri mar ni pro fil svo jera zliåitis ti, svo ju sa moñu, i svo je tra gawe. Usva kom od na slov nih fe no me na wene po sledwezbir ke, na pri mer – osrvo, grad, dru gi – wena jepe sniåka eg zis ten ci ja. I je dno od li ca wenogpo et skog su bjektiviteta.

Uko rewenost u sa mom pi smu pak, otvo re nostæivih i obno vi vih stva ra laåkih pi tawa iz ar se na la na sleœa i mo der nos ti, ne umawuje draæ ovesa mo svoj ne po ezi je. „Ne tre ba sve ra zu me ti“,

166

du ho vi to i pro nicqivo kaæe na slov je dne wenepe sme. I ona je upra vo æivi, kao zbiqu u ko joj nedeãava se Niãta epo hal no, niãta kom pli ko va no.Tim je dnos tav nim po te zi ma ocrtan je „Pe sni kovvrt“:

Okre neã se na sunåanoj pos teqi, us ta neã,ba ciã lop tu psu, da potråi, i us kli kneã,gla sno, ka ne bu. Ta kav je, eto, dan,vo li te sa svih stra na.

To je po priãte ko je åini wenu op ti ku ta ko uzbudqivom i sveæom, u sva kom stva ra laåkomci klu su, u na no si ma bo ja vre me na, ogle da li mastvar nos ti – taj pros tor is pre se can fleãevi magrad skih sve ti la, brzi nom po ru ka (... fil mo vi supo ru ke, kwige su po ru ke,/ ti si po ru ka dok se ãetaãkroz dan,/joã po sledwi put se da jeã qudi ma i ko naåno /shva taã da si sop stve na mi sao. Veñ du go. Da si nasvom/poået ku. Da odla ziã u dru gu na pe tost;„Ma gle na laœa“) – ta taåka u vre me nu, a i po red sve ga, ta ko te meqno izdvo je na od wega, dru gaåija od hu ja epohe.

Jer po etiåka per spek ti va ko ja otva ra do mi nan tiLu ci jin ra kurs sadræana je u pe sni kiwinomuve rewu da is to ri ja uvek pro maãi suãti nuåove ka./Iza da tu ma su reåi i sli ke,/vaæni je od sa mihda tu ma,/reåi, ko je go re i ko je se ga se /ka da su tuæne isa me („Dvo je“). Sred buånos ti i po lom ne sna geis to ri je, wena po ezi ja us pe va da os ta ne smi re na ise tna. I ta ko lir ski liåna.

Pos to ji u ovim sti ho vi ma, na ime, ne po muñenave ra u mo guñnost op sta jawa u akus ti ci zvu ka itiãine, u pros to ru reåi i „meœureåeniånog mu ka“,gde je u stal nim vi bra ci ja ma sa zdan pe sni kov dom –„ zemqa u je zi ku“, po pri ro di stva ra laåke vo ka ci jeapar tna, ali is tov re me no okre nu ta dru gi ma: Zemquti da ru jem u je zi ku,/u dla nu, u ime nu, bra te. Jer ne bo/ je pre da le ko („Pi tam se“). I ta ko zgu snu ta, ho lo gra fska stvar nost, u kojoj

167

Sve za vi si od gu tawa sper meko ju æivot izba ci u pro la znost,od doæ ivqaja te me i od to ga, ka ko te dir ne ras koã sunca.

(„Le pi izgubqeni ci“) Sa tom ne kon ven ci onal nom no tom wenog liånog

sen ti men ta obnovqena je mo tiv ska par ti tu rakla siåne li ri ke, ko ju Lu ci ja ra zas ti re u svom to nu,is kris ta li sa nom bis tri nom najãirih opre ka,naj dubqeg re gis tra, i naj pri su tni jeg zna ka wenepe sme, ko ja po dje dna ko i is tov re me no obi ta va ure gi oni ma pne ume i ero sa. U po li cen triånomko smo su, sa viãe su na ca. Meœu stra ni ca ma „neænogher ba ri ju ma“, ko ji ni je dru go do skro vi to mes to nako je bi, van vre me na, vaqalo „odves ti duãu nare mont, / i po ne koj ana lo gi ji sli ka opet jesas ta vi ti“.

Gde va zduh, blis tav od sve tlu ca vos ti, od do di ra iobli ko vawa, unu tar tek pri vi dno omeœenihsre diãta pe sme, åini dvo znaåan doæ ivqaj ovepo ezi je: smi ru juñi i ete riåan, a u is ti mah ne mi rani po kre taåki – u spo zna ja ma da je svet dom, a pe snikpus to lov pred wego vim vra ti ma – i da u oba ovasta tu sa pe sme poåiva wena esen ci jal nost, ko ja„apla uz æivo tu“ – sa obe stra ne pra zniånihsve tlos ti – åini ti him i pro zraånim. Kao di sawe,is pe va no u sla vu disawa.

April, 2009.

168

Ni ko la Vujåiñ

PUT KROZ POQE

Pu ca ju sve granåice. Drhte vlatii pra zne qus ke. Uplaãene i za bri nu te kao sveãto je sta ro. I reåi su sa suãene,za ceqene su sve ra ne. Os ta le su sa mo krasteko je svrbe. I po ko ja masnica,pla va, da upi ja pogled.Evo, åiåci vre ba ju iz pri krajka,æeqni daqine – moæda ñeã ih do ne ti kuñi,na åara pa ma. Sto pu po stopu,sto pom u sto pu, nazad,sa uæit kom, ali i oseñawem za meru,pos ta juñi ta ko sa mo neåeg deo.Pres kaåuñi meœe, na ba ca no busewe,åiju je vi si nu pre kri lo krzno ma hovine i gqive otrov ni ce, okru gle, sa svih stra na iste.A iz paweva is kaåu ska kav ci i bube,u ras pu klu zemqu koja se upiwe da mi neãto kaæe.Hva la ti na tom tru du. Ja sa mo obraœujemsvoj vrt da bih æiveo od mi ri sa ruæa.

Zvuk tiãine. Iza bra ne pe sme. Izbor i po go vorVa sa Pav ko viñ. Na ro dna bi bli ote ka „Ste fanPrvo venåani“. Kraqevo, 2008.

169

PE SMA, DLA NO VI, NEBO

Pe snik je „rawav od stvar nos ti”, i va zda upo tra zi za wom – pi sao je je dan od naj sup til ni jih inaj her me tiåni jih li riåara proãlog ve ka, Pa ul Celan.

Ako pak stvar nost, sa je dna kom sna gom im pak ta,pri pa da sfe ri ne po sre dnog do gaœawa, is to rij skihokol nos ti, su bjek tiv nih emo ci ja i re flek si ja, aje dna ko i poqima sno va i fik ci je, on da je pe snik, iu svo joj pri ro dnoj za viåaj nos ti, u am bi va len tnomsta tu su: is tov re me no i ta mo gde je sve da to idos tu pno, ali i ta mo gde re al nost ni ka da ni je po sveå itqiva, ni osvojiva.

No wego vo je, najåeãñe, na ãta uka zu je i pet dosa da pu bli ko va nih zbir ki Ni ko le Vujåiña (1956) –uz dve no vo o bjavqene – i ono ma giåno okomeœupros to ra, sa ra dar skom op ser va ci jom mo guñeg itraæenog, ko je oslo baœa po sve sa mo svo jan po gled nasvet reåi i stva ri. Ta ko ova ne obiåna i po se bno osetqiva sen zor ska fun kci ja po et ske reåi upuñuje ina moñ kre ativ ne ener gi je, ali i na wenu upi tnusna gu, ãto znaåi da emi tu je, is tov re me no, ipo do zri vost i ve ru, a u ska du sa tim, pod stiåepra teñu, in he ren tnu stva ra laåku åeæwu zame di ju mom u åijoj je moñi da bu de uvek dru gaåiji,snaæni ji, nov.

U po ezi ji Ni ko le Vujåiña, od sa mog poået ka,is ka zu ju se ove ma le stva ra laåke va tre: stiãan go vor, sli ke na lik vlaænom akva rel skog oti sa ku upros to ru i vre me nu, ne de ci dno i ne re to riåkoizgo va rawe sti ha – sklo no po et skom is traæ ivawu iobno vi, ãto na sva koj no vo o svo je noj rav ni du bi ne ita jan stva, kao na tan kom kon cu, ski ci ra po et skustra ni cu kao mis tiånu sa maåku so bu, kre ativ nura di oni cu, meœu vi ho ri ma svih dru giheg zis ten ci jal no vaænih, ali i pro la znih oda ja, apo se bno – sred sva ko li ke pro la znosti.

170

A opet, upra vo na te mequ mar gi nal ne te mepro la znos ti, ili, unu tar zbi ra fe no me no loãkihuvi da ko je dos tiæe wegov stih, is pi sa ne su sup til ne, ko laæne lir ske re mi nis cen ci je ali i je dna ko vaæna auto po etiåka oba sjawa. One pe smu svi ja ju uskro vi tos ti biña, wego vom ãapa tu, na sa mom pra guje zi ka, kao ko smiåkog do ma, is puwenog bre me nomsve tlos ti i ta me, u do mi nan tnom po et skom oseñawu smewive si gur nos ti i nes po ko ja, utoåiãta inig di ne – va zda u igri pre lomqenih per spek ti va –gde je i naj veña in di vi du al na sve tlost tek mrva naru bu ta me, a naj mawa kre ativ na åes ti ca izvo riãteoba sja va juñeg sla pa, ãto iz pu ko ti na sva ko dnev nepo troãivos ti vraña sjaj – obnovqenogsa be se dniãtva reåi i stva ri. Gla sa i tiãine.

Sa da, ka da u ru ci ima mo po no vo objavqenu ivaænim po et skim se gmen ti ma do puwenu pe sni ko vudru gu zbir ku No vi pri lo zi za auto bi o gra fi ju(Kwiæev no druãtvo „Sve ti Sa va“, Be o grad, 2008),prvo bi tno pu bli ko va nu 1983, po u zda no moæemo reñi da ova osetqiva po etiåka i lir ska ra zlis ta vawa uNi ko le Vujåiña upra vo tu veñ, u ra noj po ezi ji,pre va zi la ze pu ka re to riåka pi tawa, i da åini ociwego vog dvo znaånog po et skog ko da izrawuju izpe sni ku pri roœenog lir skog sen ti men ta, ko ji, is tom me rom æivo tne i stva ra laåke ele men tar nos ti –je dnos tav ne reåi i sva ko dnev nog re kvi zi ta ri ju ma,go to vo ne vidqive si tni ce – u op ti ci pe sme do no se i sjaj i ta jan stvo ve li kog åina stva rawa, oåara va juñuvre dnost sve ga pos to jeñeg – ali, i kon tras tnu ra vante kuñeg, ko lebqivog, iãåeza va juñeg.

U sa mom eg zis ten ci jal nom fa tu mu sa zda na jeVujåiñeva stva ra laåka na pe tost, ener gi japri bliæ avawa i udaqavawa od mo guñe pu noñeos tva re nos ti, i wego vo ni ma lo kwiãko pi tawe, ko je svest o po troãivos ti sva kog do bra i he ra kli tov skojte zi o ne mo guñnos ti op sta jawa u is tom, i op sta jawais tog, pro praña ape la tiv nom i uzvra tnom ener gi jom, ko ja bi da ras po zna i kre ativ no pod sta kne i do piãesa mo po la ziãte, izmi ri oblik i znaåewe, go vor ismi sao – da pov ra ti po ve rewe u reå. Ili, ka ko

171

is tiåu wego vi auto po etiåki ak cen ti: pe sma je zaquqana sta tiånost, i sva ka po na osob je “dra ma zase be, pe sni ko va æeqa i bor ba da se sje di ni sa sve tom, sa wego vim fra gmen ti ma, u odræivu sli ku” (Reåpri li kom uruåewa Zma je ve na gra de, 16. fe bruara2003; LMS, april 2003). Dok je pri ro dna pe sni ko vaokre nu tost reåima, is tov re me no sumwa i pi tawe –“moæe li reå da ubu hva ti stvar, da je is kaæe”.

Ta ko je ova po ezi ja i u bi oloãkom åasov ni ku, i upe sni ko vom liånom vre me nu, bi o gra fskimse gmen ti ma, u di na mi ci epo he – ali i van sva kogvre me na. Ona je i u pros to ru ak tu al nog do gaœawa, ula vi rin tskim ste ga ma ur ba nos ti, ali i u do me ni mapamñewa, emo ci ja, go vo ra, i – miãqewa o go vo ru.Po na kad unu tar va ku uma, stvo re nog sa o brañaj nimpreåica ma, ko je bes ko naåno udaqava ju reå i stvar,po ne kad u re gi onu pro svetqujuñe, ha ri zma tiåne ide je o vre dnos ti ma i oslon cu ele men tar nog pos to jawa,stva ra laåkoj re le van tnos ti i, up rkos sve mu,obnaæujuñoj, vi do vi toj i za sni va juñoj sna zi reåi.

Izmeœu ime ni teqa ko ji be leæe ti hu i pri guãenu, pra gmom ko ro di ra nu sla vu bi vawa, ko me Vujåiñna la zi po et ski ekvi va lent u åis tom “di sawu”, i“azbuånog re da stra ha”, za sno va ni su, veñ u No vimpri lo zi ma, wego vi dvo smer ni po et ski reåni ci, akroz wih je pro de ve no ne i zbeæno mnoãtvo pi tawaãto åine je dan od pre li mi nar nih, ani mi ra juñih,ko lo ri tnih ni voa Vujåiñevog dis kur sa, ko ji ne tomuvo di u dru ge, sve de ni je, i åini se, wego voj po etiåkoj op ti ci naj pri kla dnije.

Ta ko prvi krug pi tawa, ja sno å itqiv u zbir ciNo vi pri lo zi – ima li nas, ta mo gde nas vre meis tis ku je (mno gi su da tu mi ukra de ni izis to ri je/pra zni na je naãa kuña po ko jojãeta mo/ra zmak izmeœu go di na je kao ra zmak/izmeœuobla ka), ili ta mo gde nas pros tor, ne osetqiv nane usa glaã enost sa opãtim, ko lek tiv nim,uje dnaåenim, ne ras po zna je i ne pri ma (Æivot naæici pro vo dim/nad po no rom crnom ru pom),ne mi nov no do vo di i do onog od su dni jeg: ãta sam,ãta ja tu vi dim- i da li je i je dna od do mi nan tnih

172

opre ka – ona ko ja se na meñe is kus tvu, ili ona ko juvi di unu tarwe oko – je di na istina.

Æivot na æici, nad po no rom, gde tam nimobeñawem, i ne od go ne tnu tos ti ma, kquåaju znaåewa do ko jih reå je dva do pi re, je dna ko je uverqiva sli ka,ko li ko i ne ka dru ga, iz ove ru ko ve ti, ko ja crtana pre gnu tu mreæu kre tawa, ko ju pre po zna je mo joã od prve pe sni ko ve kwige (Ta jan stve ni stre lac, 1980) ako ja i po ne ki vid is ho dnog po te za ta koœe oznaåavatan kom li ni jom: kon ci ãto me veæu za be li zid/joãpos to je//za te gnu ta æica po ko joj idem/iz da na u mrak/(u za klon)/pre ruãen u mra va/ ni kad se neñepre ki nu ti (…). Ta ko je iti ni rer pe sni ko vogpu to vawa kroz svet, ne i zbeæna spre ga po tra ge i na de, naj po sle, i po ve rewe u reå, ko ja, odraæava juñi åist inag iden ti tet naãih bi vawa, ni sa ma ni je dru go doreå-pos to jawe, ãto ukquåuje i wene spu ta nos ti, wenti traj nad ambisom.

Viãe od dru gih me di ju ma reåi, po ezi ja je i ot porzam ka ma åul nog i vidqivog, ili u upo tre bnomdis kur su veñ sprem nog i for mu li sa nog. Wenaviães te pe nost i ni jan si ra nost u obuj mu je wenogpo gle da, gde je pri jemåivo i tan koñutno bi lo je zi ka, spram ko ga sto ji sva ãiri na poj mov nog na ko jojVujåiñ gra di izdi fe ren ci ra ne ste pe ni ke sva kog svog is ko ra ka, po se bnos ti i sa moñe, i gde su sva ogle da la,vo de, sta kle ne ku ti je – fi gu re utoåiãta wego ve reåi – ot klon spram bu ke go vo ra, onih pre trpa nih iha otiånih pre no sni ka na vi ke ko ji ma izmiåusmi sa oni oslon ci pe sniåke ver bal nos ti. Ka da kaæe smiãqam kraœu reåi/iz nauåenog go vo ra (Ta jan stve nistre lac) ili – je zik je tråawe/sva ka reå je ma la smrt (Di sawe, 1988) Vujåiñ za pra vo ski ci ra, i æivo tnone i zbeænu, ko li ko i pre imuñstve nu, pre fiwenudu hov nu eni gmat ku, ko ja odreœuje si mul ta nu igru nadva poqa, åija fo ku si rawa, izoãtra vawa, sa svimuoå avawem ne dos ta tnos ti ili obiqa, pred stavqajuonaj åin ne i zne ve re nog, pre ci znog i po et skimo du li ra nog, go to vo is ce li teqskog op se ga reåi,ko joj je pre let iz je dne u dru gu kraj nost mo guñ, jer je i na sam rtnom pra gu, i na mes tu roœewa mo guñnos ti

173

reåi, uis ti nu, ka ko kaæe je dna od naj lepãihNi ko li nih pe sa ma, nauåila gle da ti – ka ko sve lost,raãirivãi no ge,/ na gnu ta, na ga,/ pi je vo du(Pre po zna vawe, 2002).

Åita vim pos to jawem pe snik ide ka je zi ku, aliwego va em pi rij ska tvrdoña, brzo me tnost, nes klo napamñewu obli ka, wego vo “sle pi lo” i ko ro di ra nostide oloãkim i dru gim, wime pro jek to va nim ili uwega upi sa nim is ti na ma, wego va pra zni na iotuœ enost, u po et skom po imawu Ni ko le Vujåiñaje dna ki su eg zis ten ci jal noj tes ko bi, qud skoj istva ra laåkoj frus tra ci ji i dra mi. Pos to ja ti,izmi ren sa obli ci ma, sa stva ri ma u ras koãnimbo ja ma wiho vog smi sla, u tre nut ku wiho vog (i svog)pre po zna vawa u moñi da po et sku re al nost pri zo vuta ko da ona izro ni izvan za magqujuñe opne za voœewaje zi ka i je zi kom, izvan be de ma be zbroj nih je zi komfor ma ti ra nih eg zis ten ci ja, taj åis ti gest osvrta kaide ji i opi tu stva rawa, ne vi nos ti pro ho da kaprvos te pe noj moñi izri cawa, i ta brzi nara zlis ta vawa ve li kog i æivog akvi zi ta ri ju ma sve ta– je dna je od naj sve tli jih i naj su blim ni jihpe sniåkih te za ura ci ja, ko ja se, na veåitoj tra sipu to vawa od stvar nos ti ka reåima, od reåi kapo et skom go vo ru ãto se ne mi ri sa ma uzo le ji mais ti na i fra za, sreñno pro naãla u po etiåkomra kur su i van re dno in ven tiv nom izraæaj nompros to ru Vujåiñeve pe sme, åak i ka da je ona na sa mojgra ni ci po et skog her me ti zma. Uvek u no voj mu ziåkoji re flek siv noj ko no ta ci ji, wegov stih je kquå ko jiotva ra mno ge je ziåke bra ve. A de lo tvo ran je usop stve noj viãesmi sle nos ti: u vi bra ci ji, na pu tu od je dne do dru ge smi slo tvor ne op ci je, u omekã avawuivi ca, u gip kos ti i pro dor nos ti ko ja, brzi nomtre pe ta, otva ra ma lo sta niãte sva koj tvar ki isiñuãnom da hu pos to jawa. Jer na si tni ca ma, upo imawu ove li ri ke, poåiva svet, one suizbe gliãtvo i sklo niãte pro gna nih iza bo ravqenih mi ri sa, do di ra i sli ka, one su, unaj veñoj sve de nos ti po et ske reåi – me ra – sjaj spoqai iznu tra, oblik i sa ma duãa stvari.

174

Za wiho vo re gis tro vawe, pamñewe, ime no vawe,pri zi vawe, i po nov no us pos tavqawe go vo rom,po tre ban je po se ban je zik, po kretqiv, „ko ji is ti nu skupqa“. Ko ji je svu da, u sve mu – u di sawu, ãuãwu iãapa tu. U moñima kon ver to vawa tvrdo ku tnih,ko ckas tih, gra ni tnih zdawa reåi, ko ji ma smoutam niåeni, u wiho ve va zduãne koã uqice,pri kla dne unu tarwim vi di ci ma, pro zraånos ti mapo gle da, ãto åine naj mawi ra zmak izmeœu do di ra imi sli, viœenog i pojmqenog, izmeœu sen za ci je ipro ho da u tran spa ren tnu, na jis ti ni ti ju is ti nu reåii stva ri – na tra gu one ko ja im je po da ri la prvopos to jawe, a iz ko je se moæe ogle dnu ti i u izno vava ja nom li ku, ako je sa o bra zan suãti ni. To jepo et ski ap so lut ko me teæi Vujåiñev stih, no uje dnoi pro jek ci ja ide al ne hu ma ne suãti ne, u ko joj jeoslo baœawe is tov re me no i proåiãewe, za po kretko ji sa zda je, izno va stva ra, na be li ni be zi viånogpros to ra, u beãum nom i si mul ta nom pre li vawumnoãtva is ti na ko je, u svo jim biñima, po puttre zo ra ko ji tek tre ba otkquåati za vidqivopos to jawe, no se reåi i stvari.

Dra ma ti ka tog pre o braæaja, ka biñu stva ri ireåi, i na no vo ka wiho vom oglaã avawu, osno va jesva ke od Vujåiñevih kwiga, sa zda na na je zgri mapro me na ko je ema ni ra ju na jo setqivi je spek tre svo jeuæare ne i svo je va zduãne suãti ne. Ra zli ka izmeœusti ho va imam/oåi u ko je sta je sav te ret stva ri ioblaåim se u be zbroj po gle da, je dan je od tih preœenihpu te va, ko ja ne sa mo ãto odus ta je od opi sa, veñna go veãta va da, i sa dru ge stra ne po gle da, åita vaVujåiñeva me to do lo gi ja pi sawa/å itawa ima tu is tu,i u sva kom tre nu dru gaåije for mu li sa nu osno vi cuko ju is ka zu ju i ovi sti ho vi : pi sawe je osuãeni je zikko ji po diæem gla som./je zik se suãi, reåi ãuãte kaokoã uqice kad ih ski dam sa stva ri/da bih re kao ãtatu piãe („Pi sawe/å itawe“, Disawe).

Objavqivawe zbir ke No vi pri lo zi zaauto bi o gra fi ju, ko ja se, uz pe sme ko je ni su bi leobu hvañene prvim izdawem, uka zu je kao no va kwiga,bu duñi da je wena osnov na vrli na u to me ãto je

175

kom pak tno i su vi slo, stra sno sra sla ce li na, pra ti ido bro doãla åiweni ca da u ovom, kom plek sni jemza o kruæewu, zbir ka ja sni je ocrta va po se bnostVujåiñevog pro ho da kroz pros tor, vre me i je zik –je dan od mno gih, ko je pe snik opro ba va i pri mewuje, a åija je suãti na po unu traãwewe stvar nos ti ko ja uopãtem je zi ku najåeãñe obi ta va kao stra na,oåuœujuña re al nost. Utam niåen je zik, moj je zik – mo ja je tam ni ca – æele tu reñi Vujåiñevi sti ho vi. I ka dabe leæi ka ko „fi juåu je zi ci i ve tro vi kroz so be“, tajras ko ma da ni pros tor ko ji za wima os ta je sa svim jebli zak ono me na ko ji su osuœena wego va „de careåeni ce“. I u ovoj kwizi, na ime, ski ci ran je tajznaå ewski obrt u ras te reñenom, oslo boœenom zra ku,ko ji reåi-reãet ke, ili oko va nu pra zni nu,pre tva ra ju, pred sta ro za ve tnim sta blom, u „ko nac“,ko ji „dræi tu kon struk ci ju da se/ne ras pa dne nakrpi ce“(...). Jer, „kad je go vor ãapat tiãi je odãuãtawa liãña“. Ali sna gu tog je ziåkog fi ju ka,le de nih oãtri ca, Vujåiñ ko ris ti go to vo kaoener gi ju ve tra, da u wego vom za ma hu uhva ti oåeki va ne sli ke i po me ri ih u no vi pros tor, u izmeãte nesli ke, ko ji ma u ovoj zbir ci, ali i na daqe, gra diizve sni sin tak siåki ne red (izos ta la ve li ka slo va,neoåeki va ni poåeci sti ha, pre ki nu tikon ven ci onal ni go vor ni ri tam i reåeniåni niz) –te u toj je ziåkoj meñavi, plo dno snog po re meñaja,nas ta je no vi, proåiãñeni pros tor, u ko me moæe dais krsne, sred reåeniånih re zo va, umes to veñpo re knu tih i po niãte nih opi sa – „uzas to pnasve tlost“ („Opis sne ga“), ili sveæ „na let va zdu ha“. U du hu tog reåeniånog i slov nog ra zve jawa, po put ubo da na te lu-pla tnu je dne åude sne vi zu el no-ver bal nesli ke („Ukrãte ne reåi, go blen“) na ras ta i sve de na, apri tom su ges tiv na i moñna gradwa, ko ja u sve gane ko li ko po te za je ziåke ukrãte ni ce, izne naœujesvo jim po ni ruñim vrhun cem smi sla. To je, na ime,sli ka åiji je te meq, uprkos vidqivim ek se ri ma, nako je aso ci ra, ne vidqiv – a po du pi re ga joã dubqane vidqivost, i åvrsti na – is traj nost i po nov nous krsnuñe du ha. Wego va ne po muñena sakralnost.

176

Smi sa oni su da ri, ko je iza zi va Vujåiñev je ziåkiobrt, je dna ki su oku pa nos ti u vo da ma, i sve tlos ti,ko ja proæima åitav niz ko ra ka u wego voj je ziåkojtvor bi. A ãapat i tiãina bla gi su lov ci. Wima je,go to vo do sa mo pre da je, voqno okre nu ta unu tarwastra na reåi, ona ãto åuje sam ãuãta vi ta logsve ko li ke unu ta raãwos ti, i na go veãtaj tog me kog ioba sja va juñeg pro lo ma su ge riãu po je di ni sti ho viili pe sme No vih pri lo ga, te ako ih upam ti mo, ãto sesva ka ko deãava, de lu ju po put pro to mo de la, ilivra tni ca ko je ñe se ucrta ti, sva ki put u dru gaåijemvi du, i u dru gim Vujåiñevim zbir ka ma. Po kat kad suto ra zve jawa å vrste je ziåke po dlo ge (Di sawe), kat kadsli ke ja snog pro fi la, po put onih u Åis ti liãtu(1994) ili Pre po zna vawu. Åini se da osnov naza oku pi ra nost, za paæqive osluãki vaåe po et skereåi, i ni je reå ili stvar, veñ glas i tiãina, i,na no vo za ta la san zvuk. Kao kru go vi oko vrãkastre le, kad po godi metu.

U ovim ta la si ma, åas zvuånim, åas beãum nim,sve tlo snim, pri mam ovo ret ko i pro birqivo ãti vo, ko je se ne za do voqava opipqivim i pre po znatqivimje ziåkim re kvi zi ta ri jumom, sve sno gra deñi pros torpra zni ne – ko ja ni je tek am bis is pod na no sa bu ke,stvar no snog i je ziåkog mo to ra kog no se reåi „usvo jim po zlañenim ka bi na ma“, („Bu ka“,Åis ti liãte) veñ opo ra vak ver ba ne ma te ri je i wenih pre vo zni ka, neg de u pre de lu tiãine – te„ret ke pti ce“, ko ja pa da u po gled, a izmiåe opi su(„Opis“, Di sawe).

Pre gle dan i ja san, u åis to po vuåenimse lek tiv nim po te zi ma, izbor iz Vujåiñeve po ezi je,ko ji je u kwizi Zvuk tiãine po nu dio pri reœivaåVa sa Pav ko viñ, omo guñuje da se vi de ma gis tral ni ana slu te naj sup til ni ji za ma si ove ek sklu ziv nepo et ske avan tu re, gde re zo vi, ko ji se os tva ru junaåinom viœewa, „po gle dom“, i ra zbi jawem je ziåkihna sla ga, traæe ve ro dos to jan i si mul tan izraz, ta mogde se i stvar nost vi di kao æivi fra gment re kere al nos ti, ko ja joã ni je naãla svo je pri kla dnover bal no te lo, jer joj izmiåe ogle da lo suãti na. Zvuk

177

tiãine uka zu je na po ezi ju Ni ko le Vujåiña kao naplod van se rij ske, na sa mu pri ro du pe sniåkeume tnos ti usred sreœene vi zu re – na ret kopo sveñeniãtvo, i veñ izvo je van wegov vi so ki do met. No uje dno, ova bo ga ta sti hov na sves ka je i po putza ta la sa nog pre lu di ja – uvod u no ve tran sfor ma ci je,o ko ji ma sve doåi ru ko vet no vih pe sa ma, ko jaupot puwuje ovaj izbor a sva ka ko je i na ja va no vihpo glavqa u Vujåiñevom stvarawu.

U ovoj kwizi, na ime, za hvaqujuñi pri mewenomse lek tiv nom prin ci pu, oåita va se naj vi tal ni jastva ra laåka oko sni ca Vujåiñevog po et skog pi sma,ko ja, sve de na, i an to lo gij ski proåiãñena, upuñuje nakquåne taåke ove oso be ne po et ske ek sper ti ze, ãto seu sva kom stva ra laåkom po te zu je ziåki pro ve ra va, ine pre ki dno izno va pod stiåe, nad svoœena osvetqewem po etiåkih mi kros truk tu ra ire flek siv nih fra gme na ta. Ta mo gde je rad ureåeni ci kao u „ka me no lo mu“, ili na lik za di rawumeœu gru mewe stvar nos ti ãto se æari „pod je ziåkomskra mom“, ili pod povrã sa me ra zo de nu te sve tlos ti– sa mo je na znaåen put do vis pre no ra za pe te, go to votran spa ren tne ver bal ne mreæe, ãto vo di„bes ko naånim oda ja ma tiãine“, gde Vujåiñ za po de vano ve je ziåke obrte, a upra vo wima, i var ni cetre pe rewa, bu duñi da u zvu kov nos ti tek do dir nu tihno vos tvo re nih smi osa onih sa zveæœa, izne dre nih iz rasprãenos ti pret ho dnih po ru ka, kao sa ru banig di ne, sa zda je od go vo re je dnom, åini se, va zdana ras ta juñem pe sniåkom pro vo ka ti vu, ne pre me re nom pros to ru, u ko me se ogle da i diãe – kao dej stve nastra na je zi ka – su bjekt sam.

Jer opre ka ma zaquqana Vujåiñeva po et ska zbiqano si, u sa moj po za di ni, iza mi mo ho da reåi i smi sla,wiho vog trvewa i znaå ewskog po ti rawa, i kquånustva ra laåku di le mu, pi tawe – mo gu li reåi da obuj mei ono ãto je is pod po gle da, ãto je saå iweno odpod sve snih da ma ra, oseñawa, ili van ra ci onal nog ine pra gma tiånog po imawa re al nos ti – gde sepri ro dno su sreñu i saãap ta va ju ime i stvar. Mo guli one pred sta vi ti sav vo lu men na bu jao iz wiho vih

178

do di ra i sa gla sja, wiho ve ogle dnu tos ti u tra jawu,ta mo gde poåiva naj snaæni ja bo ja stvar nos ti,po dvuåena pul sa ci jom unu tarwe zbiqe – ni kad dokra ja osvo je nog, ni ti is ka zi vog, biña kreacije.

U tom is tom meœupros to ru „åis ti liãta“, upe smi Ni ko le Vujåiña oslo boœeno je i åis to Ja, ãtose u sa moj pro vi dnos ti le da pi ta ãta od „sas tru ga nesve tlos ti“, i sa me tiãine, moæe is klesati.

U åita vom po tek stu Vujåiñeve stva ra laåkeavan tu re, taj pri ta je ni, pri kri ve ni smi sao, pos ta jeprvo i osnov no stva ra laåko ogle dno do bro –de lo vawe du go osva ja nog dru gog ja – ãto uoslo boœenom kre ativ nom po ri vu i pros to ru, pos ta jepri mar no, i sa svim prev la da nim obuj mom is kus tva, znawa, ni jan si ra nih moñi, po loæenih is pi tapo la zni ka u ãko li za mi mo laæewe uho da nos ti ipra zni ne, stu pa na sce nu no ve zvu kov ne po zor ni ce,kao osnaæeno, de la tno, prvo ja. I ko je je tupo naj viãe na do ma ku vlas ti te suãti ne – u svomviãeo bra znom, na i zgled vir tu el nom li ku, graœenomod ne vidqivih, unu tarwih me ta mor fo za – i ta kookre tno u zra ku, i brzo, po pot prvog da ro va teqapu noñe stva ri ma, i sve tlos ti vidqivom – daos tva ru je je dan od vrhu na ca ove po ezi je, epi fa nij skutaåku ko ja åita vu kar to gra fi ju stva ra laåkog pu ta –me ta fo riåki is ka za nog du gom reåeni com, ãto i sa maoseña „kao da je na ve li kom toåku ko ji je uzdiæe igweåi“ – vo di do åis tog pre o kre ta: na oko la kog ibe zpo sre dnog sa mo os tva rewa kreacije.

„ Zaqubqen u pro zir nost da na/bu jan u va zdu hu“ –to je Vu jiåiñev su bje kat, ko ji se po maqa kao od go vorvlas ti tom pri zi vu, u be zu slov noj je dnaåini ko ju jestvo rio. Sto ga se, na naj bliæem ras to jawu inaj veñom brzi nom, pre tva ra u Se be („ Strah“,Åis ti liãte), oglaãava juñi se kao oda zivsop stve noj åeæwi, i svom bes ko naånom lu tawu, aobis tiwujuñi se u åasu ka da i vrt trwa, je dnom,na po kon, uzvra ti ruæom.

Jer ka da u no vim pe sma ma taj su bjekt kaæe: „Jasa mo obraœujem/svoj vrt da bih æiveo od mi ri saruæa“, („Put kroz poqe“ , Do kle po gled do pi re), on u

179

ime pe sni ka i na pe sniåki pre ci zan naåinfo ru mu liãe je dno od te meqnih po etiåkih uve rewa – da meœu svim zam ka ma vidqivog, i svim oma ma ma ine moñima ver bal nog, u ko ji ma pre tra ja va ju „de careåeni ce“, opi tno i de la to poqe stva ra laãtva,je dna ko, potvrœuju da po tiåu iznu tra – izeg zis ten ci jal ne tes ko be, iz trno vih pre o braæaja, izot po ra objek ta, iz unu tarweg pro ce sa pro du hovqewasa me reåi. Su bje kat je taj ko ji traæi upra vo reåko jom, ka ko kaæe je dan dru gi pe snik, neñemo „uvekbi ti sle pi za ruæu ko ja je u ruæi“. On je taunu traãwost ko ja bi da sta ne na unu tarwipro pla nak biña, sa ko ga vi di i pri zi vaunu t raãwost dru gih, i åuje le pi ãumor stva ri ireåi. Wegov iden ti tet je u uviães truåena is tost, iura zliåeno, mnoãtve no pre li vawe ne vidqivos ti,ko ja tre pe ri u skla du. Van sva kog go vo ra.Tran spa ren tnost te taåke pro na laæewa i sa dej stvava zduãnih suãti na od go vor je æ udwama ne onogpra gma tiånog, biv stvu juñeg ja, veñ po sve dru gog,tvo raåkog, ko ji je po to mak kuñe biña i je zi ka, ko jibi, stu pawem u taj krug, hteo da ga ogre je aura togdo ma i wego ve pri mar ne, ro di teqske svetosti.

Ako pe snik sawa ova kav do seg, on da je i po ezi jaNi ko le Vujåiña izraz tog sna, voœen opre znim iskru pu lo znim mo di fi ka ci ja ma wego vih du bo kihstva ra laåkih pre oku pa ci ja, de li ka tnihras po loæewa i opaæaja. Pro zir nost je sto ga tume ta fo ra ogle dnu tos ti, u ko joj se sreñu i je dna udru gu sli va ju suãti ne stva ri, is puwene sve tloãñu,ener gi jom svog, i pe sni ku pre su dno vaænog æivo tnog da ha. Put te obno ve ne moæe se odvi ja ti van su bjek ta,i agen da svih stupwevi tih izriåaj nih me ta mor fo za,i al bu mi upeå atqivih du hov nih spi ra la, i smi sa oni za o kre ti Vu jiåiñevog sti ha, u is ti mah su dnev nikwego vih rawenos ti, trpqewa i ras po luñenos ti, na de i okre pe – kao joã je dna, na nov naåin, u je dna koæivo tnom i sa kral nom znaåewu, is priåana po vest o„ek se ri ma“ ko ji dræe sli ku. Jer i u toåku ãto mrvi,i na raskrãñu ko je ra za piwe i ra si pa „reåeni cu“, iu du hu ko ji za cequje – su bje kat wenu ne vidqivu sna gu,

180

viães tru ko obnovqenu, u se bi no si i kao is ho diãte, i kao poåetnu sta ni cu stva rawa. Ne ko naj sliåni jime ni, kao da je moj brat bli za nac/pre tvo rio se u me ne. Ta ko sam uãao/ kroz taj otvor, åak do dna, me reñi ga./Pa da! Proãao sam kroz sta klo i led, /kroz to vidqivo do ne vidqivog – kaæu Ni ko li ni sti ho vi(„Ogle da lo“, No ve pe sme). Pe sni ko va åeæwa i po noris ti su taj us ki pro laz, a na po kon, is ta ãiri na,ta mo do kle svi po gle di seæu, i gde nas ta je i od go vormo li tvi: Do di ru juñi se. To pu ni je zik. /Dla no vi sumo je ne bo („Mo li tva“, No ve pe sme). A put kroz trwe,naj po sle, kao sa mo ubi rawe sve tlos ti, priawa uz kapqice – sko ro pro zir ne-du guqas te ko je su/ zaistamoje suze.

To kom go to vo tri de ce ni je Ni ko la Vujåiñ ni jeobja vio viãe od se dam pe sniåkih kwiga, ali je wimaos tva rio re dak pe sniåki po du hvat – re zul tan tuæivo tne opre deqenos ti ko ja u sud bi ni po et ske reåibe leæi uvek ak tu al nu i svev re me nu, eg zis ten ci jal nudra mu, i ne pre ki dno je, uzne mi re no i du bo ko, oseña i pre zen tu je kao dra mu stva rawa – is pi su juñifan tas tiåne uzle te i po no re ne mo guñeg – ne obiånih, i wemu svoj stve nih mik stu ra pe sniåkogek spe ri men ta i ple me ni te lir ske pa ti ne, po et skoggo vo ra kao in te lek tu al no na pre gnu te i stra snovoœene maãtov ne si le, ãto na te ra zi ja ma biña iniãta vi la traæi os tva ri vu, sup til nu i pu nu me ru,je dna ko ti me uzdiæuñi i sa mo pe sniãtvo, ko li ko ire flek si ju o wemu.

Maj, 2009.

181

La za Kos tiñ

SAN TA MA RIA DEL LA SALUTE

Opros ti, maj ko sve ta, opros ti ãto naãih go ra poæalih bor,na kom se, us tuk sva ko je zlos ti, blaæenoj te bi po diæe dvor;pre zri, ne be sni ce, vre lo mi los ti, ãto ti ze maqski sa greãi stvor:ka jan ti qubim preåis te sku te,San ta Ma ria del la Salute.

Zar ni je lepãe no sit le po tu, svo do va tvo jih pos ta ti stub,ne go gre juñi svet sku gre ho tu u pepô spa lit srce i lub;to nut o bro du, tru nut u plo tu, œavo lu je lu a vra gu dub?Zar ni je lepãe ve ko vat u te,San ta Ma ria del la Salute?

Opros ti maj ko, mno go sam stradô, mno ge sam gre he po kajô ja;sve ãto je srce sni va lo mla do, sve je to ja ve slo mio ma’,za åim sam åeznô, åemu se nadô, sve je to dav no pepô i pra’,na ugod æivu pa kos ti æute,San ta Ma ria del la Salute.

Tro va lo me je po dmu klo, gwilo, al’ ipak neñu ni ko ga klet;ãto god je mu ke na me ne bi lo, da ni kog za to ne kri vi svet:jer, ãto je duãi lo mi lo kri lo, te joj u je ku duãilo let,sve je to s ove gla ve sa lu de,San ta Ma ria del la Salute!

182

Tad mo ja vi la pre da me gra nu, lepãe je ovaj ne vi de vid;iz crnog mra ka div na mi sva nu, kô pe sma slavqa u zo rin svit,sva ku mi ma hom za leåi ra nu, al’ teæoj ra ni nas ta de brid:ãto ñu od miqa, od mu ke qute,San ta Ma ria del la Salute?

Ona me gle dnu. U duãu sve snu ni kad joã ta kav ne si nu gled;tim bi, ãto iz tog po gle da kre snu, svih va si ona sto pi la led,sve mi to nu di za åim god åeznu’, ja de pa sla de, åemer pa med,svu svo ju duãu, sve svo je æude, - svu veånost za te, div ni tre nu te! –San ta Ma ria del la Sa lu te.

Zar me ni ja dnom sva ta di vo ta? Zar me ni bla go to li ko sve?Zar me ni sta rom, na dnu æivo ta, ta zla tna voñka ãto sad tek zre?Oh, slat ka voñko tan tal ska ro da, ãto ni si me ni sa zre la pre?Opros ti moj greãni za lu te,San ta Ma ria del la Salute.

Dve se u me ni po biãe si le, mo zak i srce, pa met i slast.Du go su bo jak stra ho vit bi le, kô be sni oluj i sta ri hrast:na po kon si le sus taãe mi le, vi gu gav mo zak odræa vlast,ra zlog i za pon pa me ti hu de,San ta Ma ria del la Salute.

Pa met me ste gnu, ja srce sti snu’, ute koh mu dro od sreñe, lud,ute koh od we – a ona svi snu. Pområa sun ce, veåita stud,ga snuãe zve zde, raj u plaå bri znu, smak sve ta nas ta i straãni sud –

183

O, svet ski slo me, o straãni su de,San ta Ma ria del la Salute!

U srcu slomqen, zbuwen u gla vi, spo men je wezin sve ti mi hram.Tad mi ona odo nud ja vi, kô da se Bog mi po ja vi sam:u duãi bo la led mi se kra vi, kroz wu sad vi dim, od we sve znamzaãto se mu draåki mo zgo vi mu te,San ta Ma ria del la Salute.

Doœe mi u snu. Ne kad je zo ve sil nih mi æeqa nav re li roj,ona mi doœe kad woj zi go ve, taj ne su si le sluãkiwe woj.Na vek su sa wom po ja ve no ve, zem nih mi li na ne bes ki kroj.Ta ko mi do we pros ti re pu te,San ta Ma ria del la Salute.

U nas je sve kô u muæa i æene, sa mo ãto ni je bri ga i rad,sve su mi li ne, al’ neæeæene, strast nam se blaæi u raj ski hlad;sta ri ja ona sad je od me ne, ta mo ñu bi ti dos ta joj mladgde svih vre me na ra zli ke ñute,San ta Ma ria del la Salute.

A naãa de ca pe sme su mo je, tih sas ta na ka veåiti trag;to se ne piãe, to se ne po je, sa mo ãto duãom pro bi je zrak.To ra zu me mo sa mo nas dvo je, to je i ra ju pri no vak drag,to tek u za no su pro ro ci slu te,San ta Ma ria del la Salute.

Al kad mi doœe da prsne gla va o tog æivo ta hri do vit kraj,naj lepãi san mi pos tañe ja va, moj ro pac weno: „Evo me, naj!”

184

Iz niãta vi la u sla vu slâvâ, iz bezweni ce u raj, u raj! U raj, u raj, u wezin zagrqaj!Sve ñe se æeqe tu da pro bu de,duãine æice sve da pro gu de,za di viñemo svet ske ko lu te,bo go ve sil ne, ka mo li qude,zve zda ma ñemo po me rit pu te,sun ci ma za sut seqen ske stu de, da u sve ku te zo re za ru de,da od mi li ne du si po lu de,San ta Ma ria del la Salute.

1909.

185

IZGO VO RI TI ZVEZDU

Prvi vek je dne pesme

Po li his tor i po li glo ta, van re dne eru di ci je alii po se bnog, stra snog es te tiåkog an gaæma na, ko ji jeuro dio i sloæenom, moæda i prvom pra vompo etiåkom stu di jom u nas (onom o „Zma jo vi“, ãto jego di na ma na ras ta la i uzru ja va la åita oce) , La zaKos tiñ (1841-1910) mi se mno go viãe odpro slavqenog ro man ti ka, uka zu je kao i na ja vasav re me nog po li gra fa. Ili, kao wego va os tva re nost.Nas ta la pre ne go ãto smo je sti gli poæele ti ipro jek to va ti, kao od go vor wego vom, pa i naãemvlas ti tom vremenu.

Uos ta lom, ãta je vre me, kad se i sa mo izne na di,za pawi, i zas ta ne, pred boæan stvom jezika.

U go di ni ko ja oznaåava pun vek od nas tan kawego ve naj lepãe pe sme, pe ana i ne bes ke tu go va ke, tajpo et ski biqur, u svom po za din skom sve tlu,sa opãta va neãto i o stva ra laåkom pro fi lu svogtvor ca. A on pak izno va otva ra pi tawe da li jeKos tiñ tek „pu no krvni ro man tik, ili je za pra vopo to mak ve li kih ba ro knih maj sto ra“, od ko jih jena sle dio i „si ra nov sku, ra ble zi jan sku, ãek spir skuko ke te ri ju i ra zmetqivost svo jom sna gomfan ta zi rawa i va tro me tom svo ga du ha...“, ka ko jepi sao Veqko Pe tro viñ.

Ili je, u zla tnom pre se ku svih Kos tiña u Pe sni ku – wego vih une se nos ti u bi blij ske te me, an tiåkudra mu, he ra kli tov sku igru opo zi ci ja, ãek spi rov skuin to na ci ju, ora tor stvo i utam niå enost u re al nutam ni cu i meœu zi do ve jav nih ne pri hva tawa – veñsa zda na qus ka mi sli o åove ku u vre me nu, i sve tu,is tov re me no kad i san o le po ti, ko ji za poåiwe sva kuwego vu pe smu. Ni je li, åas na he len skom, åasãek spi rov skom pros ce ni ju mu, svim je zi ci ma ko ji ma je vla da la, ta us ta la sa na mno gos tru nostpro svetqiva la i snaæila i biñe pe sme, u onom

186

dirqivom sklo pu su pro tnos ti ko ji u sva kojpe sniåkoj sli ci is koåiloj iz zglo ba i slu ha epo he,iz oåeki va ne for me i veãti ne, uzne mi ri ot kriñemko li ko ta na nos ti i mi lo zvu ka ãumo ri u eru dits koj,mi sle noj i an gaæova noj fi gu ri ovog pan ka lis tiåkios traãñenog diva.

Ko li ko je po sveñenos ti, du hov ne i maãtov nesi le, i znawa pe sme, po tre bno da se zaãti ti tatrav ka ko ja mi sli, snu je, i bo lu je od be zi me nogod sus tva neåeg sa pa tnog, i do brog, u „su lu domla bi rin tu sve ta“, iz ko jeg se, „sred na va lene pres ta nih po ja va“, izvlaåi i suãtin sko,fi lo zo fsko i eg zis ten ci jal no, op se siv no pi taweKos tiñevog de la, pa i wego vog Osnov nog naåela,1884(... ãta sam ja tu, ãta ñu ja tu? Ka ko ja sto jim pre matom sve tu i ka ko taj svet pre ma me ni?) ali i da seoåuva odluåujuñi to nus i sfer nost lir ske pe sme -izmeœu sna i ja ve – i prva snaæno izva ja na me ta fo rawego ve po et ske is ti ne - sa mo hra no srce.

Ima neåega od me di te ran ske, ve ne ci jan ski åis terav no teæe sve tlos ti ko ja u wego voj pe smi niåe vanbu ke i ploãnih si li na dnev nog, i wima uprkos – kao iz sa me sen ke bit ka, iz za da tog vre me na i sud bi ne,ãto se u åove ko vom ve ku saæmu u op seg su ze, upra votu, u sa mo hra nos ti to plog pe smo tvor nog biña, za su tog biåevi ma i gro movqem – da izne dri i wegov veñi,ne bes ki, etar ski trag.

U lir skom biñu pe sme, izmeœu ja ve i sna, me ki jemi ris slo ven ske me lan ho li je ko ja se ugne zdi la u samge nom li ri ke, ãto „sa mo hra nom srcu“, ko me jedo deqena tam ni ca sop stva, prvi dom lir skog ja usve tu, i ko je tek sno vawem – za sni vawem sno vi ma –mo ra skla da ti svo je pu no, kon tra pun ktsko pi smo,kao ko smiåku ma tri cu. I izmeœu åita vih eon skihna le ta ta me, do sawati, upra vo pe smom do pi sa tisve tlost. U tom ri tmu zem nog i ne bes kog, is pi san jezaãti tni im puls izbavqewa onog boqeg, lepãeg,joã ne os tva re nog, flu i dno ne si gur nog, i go to vo veñ izgubqenog. I dok piãemo ono nes ta je, os tavqa namsvoj fan tom ski obris, na lik snu. I sa mo su ve li kireånik sa moñe, ili zve zda na kar ta ko ju otva ra,

187

vidqiv trag da pos to ji i onaj ko ji sawa, i re al nost sawanog. Da se u do se gu va seqen skog, ko je pe smaza meñe, oãtri i ne gos toqubi vi obri si mo gu zaquqati, pri vo le ti da za tre pe re kao ne bes kovla kno. As tral ne i zem ne fi gu re grle se, po putta jan stve nog, na sluñenog, ne od go ne tnu tog zna ka,em blem ske za go ne tnos ti, ko ja je upra vo tu i u tomåasu stvo re na, mno go snaæni ja od pre pi sa sna.Ma giåar je pe snik, a ne oni ro mant, åak i kad pe ropo ba da u noñno mas ti lo. On gle da u dvo znaånost, kaore al ni en ti tet, ko ji je sam stvo rio, ne bi li u te lupe sme, wenim po kre tom, pre po znao dru gog se be,stvar nost dru gih mo guñnos ti, dru ge stvar nos ti, uko joj i tam ni ca pos ta je kuña, i svet.

Hi pos ta za ve li ke, ne ra zreãive pro tiv nos ti –gro bna i ne bna je pe sma. Ka ran tin i poqe zve zda. Ibo re al na sve tlost ko ja je vo di, za me tak va seqen skog,pe sniåka je, ne i nuæno ro man tiåar ska, ve ra u sno ve,tu noñnu hos ti ju, me seåevu hra nu ot kro vewa. Kaograœa za „liåni He li kon“, no be lov ca, Ãej mu saHi ni ja, u ko me se obis tiwuju naj guãñe oaze upus tiwi sve ta, u pu to pi si ma qud skih zna ko va – isa bi ra ju ga u ãifru ko ja åini mi ni ja tur ni domne bu, „klop ku za bes kraj“.

Ili kao ona reåeni ca Crwan skog: Za gle dan use be... uvi deh da je sve pro la zno, ali da je u me nimo guñnost zve zde. Reåeni ca ko ja izgo va ra, na svojnaåin, åita vu pe sniåku re ligiju.

A ona uis ti nu ni je odli ka epo he, odreœenogume tniåkog prav ca, ni ti po se bnog sti la, ko li ko je ukos tiñev skom uve rewu da - ka da se le po ta udruæi sabo lom, sa ja dom, sa tu gom, ona se uzdiæe do sve tiwe. Iwego va tri ja da, u gra da ci ji, to le po – to bol no le po -sve to, izreåena po vo dom Zma ja, ne moæe bezpo ri nuña, bez pa da, bez mis tiåne i na dre al nepri ve de nos ti je dno ga ka dru gom, bez su ko ba ira zgo vo ra dva sve ta, opo ja i tam nog za no sa, po putonog ko jim Nas ta si je viñ otva ra svo ju osa mu kaosi la biåno sri cawe tiãine pre no ãto ga uve de ume lo di ju: Mi lo gla san je neg de na zve zdi spas, / ãtobo lan pe vaå pro mu cah ov de do le („Gos pi“).

188

Iz ato nal nos ti iza zva na, i va ja na, kao iz divqegme sa i bla ta, zve zda na mu zi ka je od åis tog biña pe sme, i od wega viãa – pri ve de na skla du, ãto sam zraåi –jer ne ma ru ke, re cep tu re, amu le ta i le ka, da„ra zdreãi nam åvor“. Po maqa se u ne sa ni ci i patwi, kao obris sa me ne vidqivos ti – po put one,ko ja je is kro ji la Ce la no vu „Mo li tve nu ãaku“ – „izva zdu ha/ma ka za ma oåiju“ – obre zavãi joj prste„ poqupcem“.

Ri mu jem , kaæe Hi ni, „Se be da vi dim, od ziv daizma mim ta me”.

Taj im puls oå uvawa ne vidqive suãti ne biña isve ta, pri zvan iz tan ke ni ti ãto de li od nig di ne,ni je nig de ta ko zaåara no, ima gi na tiv no i re al no udomqen kao u tam nom i sve tlom ero su pe sme. Kaosam usud je zi ka. Sam zvuk. Ãto je, u La liñevoj „Me li si”, naãao pa ra di gmu svog oglaã avawa, ri tmai di sawa, no señi u se bi neãto od drev nos ti i mi ta,i no vog sri cawa, kao flu id señawa i in ven ci je. Izver bal ne te le snos ti i tki va izmamqen, iz prvo bi tne ras ko ma da nos ti mi ta, ra su la obli ka, iz nes tan ka, izpe ne i obla ka je dne no ve – niåije zemqe – le gen da i zbiqa lir ske pe sme vrañaju sa da je zi ku åude snosve tlo sno biñe wego vog sna, åine ga pri su tnim u zu ju påela, u zvu ku – ãto je „sveæ ko poåetak” i vlaæan „Od kiãe ju tra, iza ne ba od krvi i praha”.

Taj san, go to vo je dna lir ska fan ta zi ja, åini mise, u sa moj suãti ni, stal na je bri ga, sno vawe pe sme,wena ne sa ni ca, kao La zin san sna, ko ji u La liñapu ni, „ko pus tiwu vo da” – ja vu u ko joj „izno va sistvo ren” ( „Po hva la ne sa ni ci”).

Pe va ti le po tu, u ari ji ove ve li ke, opoj ne istra sne me lo di je da ma ra i flu ida, znaåi pe va tiupor nu na du, da ñe bu duñnost je dnom po sve doåiti „da je obma na bi la bi tna/ U sve tu su viãe stvar nom, ada bi is ti nit bio,/ U sve tu su viãe le pom, a da bibio stva ran” („Fra gment”).

A stvar nost tog sna, u zbiqi pe sme, sva je odpo kriña, jer je od da ha, zbiqe reåi, u woj je sklopqeno sve ãto se tu, i sa mo tu, uis ti nu zbi va, odu zi ma juñidah, i vrañajuñi ga kao sve izgubqeno, mewajuñi

189

sa mo ga pe vaåa, ãireñi obris wego vog srca i azur niop seg oka – ãireñi op seg re al nos ti pe sme,pre vo deñi je u za miãqeno. Ta ko u kroãwi sta b lako je lis ta/Iza vi so kog zi da gu bi liãta/Pe va ju pti ce.Na me ra je is ta, kaæe tvo rac „De set so ne ta ne roœenojkñeri” – tih de set os trva noñnog ar hi pe la ga, gde jeis tov re me no sne vaå i crtaå ima gi nar ne zemqe, uko joj su lam pa, ko ja je ra svetqava, i kar ta ãto seunu tarwem oku otva ra, od is te graœe, a sawar iot kri va lac sawanog, od is te suãtine.

To je is ti nit, pu no znaåan sa vez pa ra bo le, u ko meje di no uzrok moæe bi ti opåiwen po sle di com, jer gaona pre va zi la zi, uzdiæe ga u boæan skost svo jepri ro de, ko ja je za pra vo, wego va dru ga pri ro da,åineñi ta ko, tim zra kom ãto bqe sne iz weneunu traãwe te le snos ti, i iz åis tog umiãqaja, wendu bin ski od sev i ot k ro vewe, vlas ti tim,bli za naåkim pro sja jem boæ anskog.

Kos tiñev ska je dnaåina, u ko joj pe snik zve zduna zi va „be smrtnom is krom svo je sam rtnos ti” („Mo jazve zda”, 1862), ili „åedom sa mo hra nos ti”, „izni kli com srca”, ( „Meœu zve zda ma”, 1872),uzra slom do du bo ke, sno vi te ruæe, kao wego va viãa, „sve tla sen ka”, ãto sa obri som ne bes kog lep ti rale ti po sve mi ru, „sveãiru”), iz is tog je ro do slo vakao ona ko ja u La liñevim so ne ti ma pos ta je upo riãte åita ve liåne po et ske va seqene, ko joj wen po kre taå itvo rac, sa pri ta je nim us hi tom pred od go vo rom ko jije sroåila ma gma za no sa i pe na naj boqeg u je zi ku, uwemu sa mom – kao åist re fleks pre o kre ta je ziåkogzna ka, åiji sve tla ci u ma hu sa zda ju „pa sli ke ra ja” –kaæe: „Is te smo krvi. Po zdravqam te, kñeri”.

Ima neåeg ne o bjaãwivo po tre snog u tom kruæewu ne vidqivih ener gi ja, sawanog i ima gi na r nog,mis tiåne i re li gi o zne sna ge, ãto pul si ra izmeœudu bo kog po kloweniãtva i uzvra tnog osmej ka sve tog.Neåeg hra mov nog, ne bnog, u du bo kom ra du sti ha.Na lik ne za leåivoj ra ni, bo lu eg zis ten ci je, ãto setu, u sti hu – no vom osmej ku duãe – kao s mu komizvo je va nom da ru boæan stva je zi ka, pro bu di la u na di da pos to ji reå ko ja izmi ru je sve to ve. Me ka i sve ta,

190

kao Kos tiñeva „ ugodqiva sim fo ni ja oseñaja imi sli”, mo guña je di no u pesmi.

Kao ne ves tin ski plaãt, za onos trano. Is ta je ziåka tvar, tam nog bru ja, i sve tlo snog

„po ja”, ãto izne na dnim pre o kre tom na di la ziæal be ni glas Raiåko viñevog so ne ta (Ne pro ne soãekroz Ãpa ni ju flor. /Al no si li su crno srce u gru di ma.Tvoj sin i tvoj muæ kao bor i bor /Nes tvar ni be hu:tek sen ke meœu qudi ma) is pe va nog osam de se tih,proãlog ve ka, ko ji je tek pe tna est go di na do cni jenaãao bla gi, se tni smi raj, u prov laåewu svi le, krozki nes ke duñane, kroz ru ke, i mi sli, i neåuj ni ãapat,i na du da ñe ona, ta drev na i fi na tka ni na emo ci je ivre me na, sro kom svo je veåne me lan ho li je, kao put une pre bol na od sus tva, ot ka ti i åis tu sve tlo snu svi lune ba – pri sus tvo. Ku pu jem svi lu://Bi ram za mo juses tru/I bi ram za wene kñeri//I za æenu/mogbra ta//I za maj ku//I za ses tru/Mo je æene//Sa mo za wu ne ku pu jem...//Ali bi ram://Kao da sve svi le/Ove//Za wubi ram... (Us po me na iz Ki ne, VI, 1995.)

(… ) uhva tio sam se be ka ko idem za svo jom roœenomduãom , vidqivom za mo je oåi, mo jih crta, sko rona do hvat ru ke, ko ja je tråala is pred me ne ne da juñi daje do hva tim, za be leæio je 24. ja nu ara 1903, u svomin tim nom Dnev ni ku, La za Kos tiñ. I ko bi mo gaoreñi da to ni je za be leæno juåe, da nas, upra vo sa da. Dapos to ji vre me, na pu tu svi le, i da uis ti nu pos to jidvoj no ja, dvoj ni åas, ov de, i ta mo. I upra vo za to semoæe mi sli ti da je u pe smu, „ãto na lik je na san“,Kos tiñ ugra dio oso bi nu ja ve. Jer je ta ja va spo so bnost sti ha da oba sja dva pros to ra, da se kreñe u dva sve ta –kao u svom, je din stvenom, po se du pesme.

Tu vid pos ta je na lik je dnoj viãoj osetqivos ti zara su tu sve tlost, na dne se nu nad zemqu sva ki daãwihsen ki, meœu „ra zva li ne ge ome tri je“, gde je dva se åujeglas ãto pri pa da mu zi. I je dva se vi di „sve tiqkakaæwena zbog gru bos ti do di ra“. Gde sve je suãtara zloæ ivost i prah, i „ãuãti kao su vi åiåak“, usti ho vi ma je dnog dru gog no be lov ca: „Do ta kni me ido dir nuñeã pra vo u svu tu /bit ãto pos to ji vanme ne, u bi tak, /ãto ne ve ru je me ni, mom li cu, ka pu tu,

191

/u åijim oåima smo va zda, su mar no gu bi tak“. Iupra vo za to, ãto pos to ji ta su ma po sle di ca, os ku dnovre me, i sa mo åist u wemu pad, ot pa ci sna iosa kañen, ne dos ta tni go vor, upra vo za to pos to jiMu za. Za Jo si fa Brod skog – Ura ni ja – jer je od Kliosta ri ja. „Dawu, i na sve tlos ti sle pih fi tiqavi diã:/ ona niãta nije sa kri la /i gle da juñi uglo bus, gle daã u po tiqak“. („Za Ura ni ju“).

Ni je li veñ i sam sni mak na ruãene ge ome tri je,glu he ra ne, po ki da no pre di vo si me tri je sredzim skih åini va si one, ta koœe pe sma. Ali i im pulssa mo odræawa wenog po me ri vog, po kretqivog biña uvre me nu – „ubrza na is to ri ja“, po Brod skom, ili„po kuãaj po sle di ce da pre du hi tri uzrok“. Zvukmo li tve, ãapat za voœewa, som na bul ni go vor, grcawe„u stawu mu ze“, va paj i æudwa pe sni ka-pe vaåa da sesa ma suãti na go vo ra pri ma kne – kao u ka kvom va zda obnavqanom, Kos tiñevom „æivom pa limp ses tu“,osnov nom tek stu. Ãto pre bi va u du bi ni nas sa mih, iu ko smiåkoj daqini istovremeno.

Za to pos to ji Ari ja. Opi rawe osi ro te los ti zvu ka,gla sa, govora.

Pe sma je u sa moj osno vi is to ri ja bu duñnos tipe sniåkog je zi ka. Bu duñnost go vo ra. Mo gu jedo pi sa ti sa mo oni dos toj ni pre da ka, ãto su veñzna li za taj ra zlo mak, igru uzro ka i po sle di ce. Uhro no loãkom sle du stva ri, pros to ru uga onom,je dno kra tnom, gle da no obiånim okom, „Uzro ka nasve tu ne ma,/ima sa mo po sle di ca. I qudi su ærtvepo sle di ca“, kaæe Brod ski („Ti be ri je va bis ta“).

Ali Ari ja, ari ja... neãto je po sve dru go. Kao ãtoje Ura ni ja iza bra na mu za, za log obnovqene ge ome tri je – vid i go vor zve zde. Ari ja „po sle di ce pe va na uzro kuna uvo“ („Li tvan ski nok tur no To ma su Ven clo vi“),pre du miãqaj, u ime oåeki va ne smrti go vo ra,pret pos tavqenog, veñ uraåuna tog gu bit ka, su mepo sle di ca, a opet, s one stra ne gu bi tniãtva, i smrti.

Ari ja dnin ko nac, re kao bi fi lo zof La za Kos tiñ.Amal gam ske åvrsti ne, um na i osetqiva, dru gasve tlost, iz qus ki zve zde, ko ja zna tu viãu

192

pi sme nost, „um no vre te no”, „åvrãñe od onog ko jimPar ke is pre da ju åoveåiji vek“.

To znawe pe sme, vrhun ca moñi go vo ra, ko je uKos tiña na vi re i kroz wegov mi sle ni, dra ma tiåni,fi lo zo fski i lir ski lik, kao ja sna for mu la, sliåna je onoj brit kos ti gro ma, „bo ga ze fi ra i olu ja“ iz„Pe vaåke him ne Jo va nu Da mas ki nu“, ali i na lik na„ana tom ski noæ, he mis ke ce vi i su do ve, sta kle nusoåivi cu i elek triånu iglu“, wego vog Osnov nognaåela. Jer kro za sve je pro de ve na „va seqen ska moñbro je va, sve su to sas tav ni konåiñi tog um nogpre di va“. Sve je to is ta um na al fa, gla va, poåetaksve ga – duãin ne imar („Spo men na Ru var ca”, 1865).

Ili, da kaæemo mo der nim je zi kom Brod skog: to jepros tor u åis tom vi du. Etar Al fe. Gde zve zda do bi ja oblik/ko ji izdik ti ra ju us ta./Eto ti me diãeva seqena.(...)...Ne bes ki svod sve tao – hor su gla sniåkihi sa mo gla sniåkih mo le ku la,/u obiånom go vo ru – duãa.(„Li tvan ski nok tur no To ma su Ven clo vi”, XIX).

Luk ko jim po ve zu jem La zu Kos tiña i no be lov caBrod skog, moæda je neoåeki van, ali ka ko u po ezi jibi va, podræan je po se bnom igrom broj ki i sno va.Ona pak ka zu je da je La za Kos tiñ is pe vao sti ho vesvo je „Vi lo van ke” („Meœu zve zda ma”), u peãtan skojtam ni ci, 1872, a da je taåno na kon je dnog ve ka, svo jute go bnu pe sniåku sla vu Jo sif Brod ski po se bnouzbrza no poåeo sti ca ti od 1972, na kon go di nare pre si je u svo joj zemqi (1963. je osuœen napro gon stvo, na se ver, a oslo boœen na kon pro tes tameœuna ro dne jav nos ti), ka da je za poåela wego vadoæivo tna emi gra ci ja, to kom ko je se os tva ru jefas ci nan tna ener gi ja wego vog pe sniãtva, ali ieru dit skih, in ven tiv nih tu maåewa po ezi je – sapo se bnim oseñawem is to ri je, i ot kri va laåkimpri su pom po je di nim pe sma ma, ide ja ma, ili de lu,naj znaåaj ni jih svet skih pe sni ka. Je dan od wego vihnaj briqan tni jih ese ja, po sveñenih ume tnos ti, jes teVo de ni æig ( 1991; pre vod na srpski je zik Ne deNi ko liñ Bo biñ 1994), ko ji je u is ti mah es tetiåkastu di ja, auto re flek siv na i vrhun ska lir ska pro za, ipe sni ko va po sve ta Veneciji.

193

La za Kos tiñ je u Ita li ju pu to vao 1899. i 1901, alije to kom svog braånog pu to vawa sa su pru gom Jul komPa la naåki, 1895, prvi put vi deo crkvu San ta Ma riadel la Sa lu te. Svo ju vrhov nu, æivo tnu i ne os tva re nu qubav pre ma ra no pre mi nu loj Len ki Dunœer ski (ko jaje is te go di ne um rla u Beåu), skla dao je u vrhov nupe smu, him nu sa ime nom ve ne ci jan skog hra ma, i ume lo di ji te pe sme do se gao sklad savrãene for me iko smiåke emo ci je, ko ja u bu duñnost ras te, go to vo kaona ja va La liñevog sti ha – Na ne koj zve zdi mo re seras cva ta...

Brod ski je od as tral nog ko va i so nor nih po et skih vi zi ja – po se bno u zbir ci Ura ni ja (izvor no objavqenoj 1987, a na srpskom, u pre vo du Zla teKo ciñ, 1990) – saåinio svoj vi do vit i mu dar po et ski svet, i svo je po et sko utoåiãte. A oda brao je dapoåiva u gra du svo je duãe, Ve ne ci ji, gde je, go di nuda na na kon smrti, pre ma po sledwoj voqi, pre net1997. Na grobqu San Mi ke le, umes to cveña, je dansnop olo va ka sva ke noñi za po de va ra zgo vor saotvo re nim nebom.

Sve je u ve zi. A izgo va rawe zve zde, izgo va rawe jeje dnog od naj preåih ko smiåkih raskrãña – ãtaviãe, ono se uka zu je kao Al fa, krun sko mes to,pa ra di gma svih veza.

U po ezi ji, na roåito, gde po ne kad, vre me kao da ne postoji.

Mno gi Kos tiñev stav, gest, a po se bno stih, isluæi, ka ko piãe Veqko Pe tro viñ, kao oklopwego voj qud skoj i ume tniåkoj mi sli, ilu zi ji i snu, „kao eva zi ja van vul gar ne sva ki daãwice”.

Sa mo biqur i bruj, tiãina i zvuk, i as tro nom ski sklop vre me na za us tavqaju vre me. Ãto ret kona kloweno pros to ru, os tavqa u wemu svo je mrvi ce,mrqe, mo dri ce. Od baåen alat ras ho do vawa, iras ho do va nost. Ne haj ni gost, sluåaj ni tu ris ta,laæni tu tor, tiranin.

Sve dok i sa mo ne ose ti mi lost tre nut ka ko ji muse oteo – kao sve to mes to je zi ka. Wegov Tax ma hal. IVe ne ci ja. Us po me na, sli ka, biñe i san, za nos sveta.

194

Ete riåan i ja san pro fil ãto is pod i po nadpra ha, i po sle, ostaje.

No vi Sad, 13. mart 2009.

195

BE LEÃKA

Na pi si ko ji saåiwava ju ovu kwigu nas ta ja li su od 2002. do 2009. go di ne, najåeãñe po vo dom objavqivawa no vih kwiga po ezi je do mañih ilistra nih auto ra, ili pak pu bli ko vawa wiho vihiza bra nih pe sa ma. Objavqeni su u ne ko li ko vo deñihkwiæev nih gla si la u nas – Kwiæev nom ma ga zi nu, Poqima, Ko ra ci ma, åaso pi su Kvar tal i Ar tist 032, kao i na stra ni ca ma Do dat ka za kwiæ evnost, kul tu ru i na uku dnev nog lis ta Politika.

Ma li esej „Pe sma na dla nu“ izgo vo ren je po vo domuruåewa na gra de „Meãa Se li mo viñ“ pe sni kuVo ji sla vu Ka ra no viñu, u Be o gra du, 15. mar ta 2004.

Tekst „Na uãñu sve ta“, po sveñen SrbiMi tro viñu, proåitan je, u znak señawa napre mi nu log pe sni ka, an to lo giåara i pre vo di oca, 5.fe bru ara 2007, na ko me mo ra tiv nom sku pu u Srpskomkwiæev nom druãtvu u Beogradu.

Esej „Izgo vo ri ti zve zdu, prvi vek je dne pe sme“ –na pi san u po vo du „No vih å itawa La ze Kos tiña“ –proåitan je na pe tna es tom Sa lo nu kwige u No vomSa du, 13. mar ta 2009.

Izu zev ov laãnih pre ina ka – na slo va,in ter pun kcij skih zna ko va ili ne zna tno dru gaåije odeqenih pa su sa – svi tek sto vi se ov de pre no se uobli ku i obi mu u ko me su prvo bi tno objavqeni.

T.K.

196

BE LEÃKA O AUTORU

Tawa Kra gu je viñ (1946, Sen ta), pe snik i ese jis ta. Di plo mi ra la i ma gis ti ra la opãtu kwiæevnost naFi lo loãkom fa kul te tu u Be o gradu.

Prvu kwigu pe sa ma obja vi la 1966 (Vra tio seVo loœa, edi ci ja „Prva kwiga“, Ma ti ca srpska, No viSad), a od ta da je pu bli ko va la joã ãesna estpe sniåkih zbir ki, meœu ko ji ma je naj no vi je – Æenaod pe sme i Pla vi sneg – obja vio vrãaåki KOV, 2006. i2008. godine.

Kwiga iza bra ne po ezi je Sta kle na tra va ( izbor i po go vor Ne na da Ã apowe) izaãla je u izdawu„Ago re“, 2009.

Weni mi kro-ese ji o do mañoj i svet skojli te ra tu ri, emi to va ni to kom ne ko li ko go di na nata la si ma Ra dio Be o gra da (Dru gi pro gram, po sveñenkul tu ri) sa kupqeni su u tri „ kwige å itawa“ i objavqeni u Be o gra du 1994, 1997. i 2001. godine.

Kwigu ese ja o sav re me nim srpskim pe sni ci maBoæan stvo pe sme (o po ezi ji Mi o dra ga Pav lo viña,Iva na V. La liña, Alek san dra Ris to viña, SrbeMi tro viña, Duãana Vu kaj lo viña i Ne na da Ã apowe)obja vi la je be o grad ska „Pro sve ta“, 1999. Kwigaogle da Svi raå na vla ti tra ve (o pe sniãtvuDe si mi ra Bla go je viña, Mi loãa Crwan skog, Vas kaPo pe, Srbe Mi tro viña, Mi roquba To do ro viña iNi ko le Vujåiña) objavqena je u izdawu „Ago re“,2006.

Zbir ku lir skih ese ja Ku ti ja za me seåinu obja vi laje izda vaåka kuña KOV iz Vrãca, 2003. godine.

Pri re di la je tes ta men tar nu kwigu sti ho vamo der nog kla si ka srpske po ezi je Srbe Mi tro viña,Ma gli ne, sa zveæœa („Rad“, Be o grad, 2007), za ko ju jena pi sa la pogovor.

Do bi tnik je neko li ko znaåaj nih pri znawa zapo ezi ju, kri ti ku i esej.

197

Zas tupqena je u viãe do mañih i inos tra nihan to lo gi ja sav re me ne srpske poezije.

Slo bo dan je ume tnik. Æivi u Zemunu.

198

SADRÆAJ

O po re klu, o noñi (pred govor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Vi sla va Ãim bor ska: Be leãka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Od bra na vejavice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .El za Las ker-Ãiler: U duãi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ka ko bu ra hoñe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ni ko la Vujåiñ: Po dne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Di ja log daqineAlek san dar Ris to viñ: Ma la pesma Svet ko vi na obiå nostiVa le rio Ma gre li: (Va ri ja ci ja reåi navodi)Åuvar be leæniceAdam Za ga jev ski: Ã koqkaNa gra ni ci ma pe, na ivi ci maãteFa bio Pus ter la: Is pod vrta, 3Do zva ti od be gli svetDe jan Iliñ: WalkmanU pla viåas tom akva ri ju mu svetaTo mas Tran stre mer: U del ti Nila, ElegijaLe pi ta log iskustvaBo ris No vak: BdeweÅaro li ja oblikaVo ji slav Ka ra no viñ: Joã je dna noñPe sma na dlanuNe bojãa Va so viñ: Pe roKrov, ponekadSen-Xon Pers, Mo re ka zi, Pri zivawe 3Mo re u namaEva Lip ska: Erik so ne, sineÃes tar ko ji crta kvadratVla di mir Ho lan ( Jes te, uza jam no se vi de ti i . . . .moñi go vo ri ti)Ubod Rem bran to ve igle Iv Bon foa: Vrt, Mi lo srdna devicaPre deo oba sjan olujomKar los Dru mond de An dra de: VoletiOseñawe sveta

199

Svev re me ne lek ti re/Kar los Dru mond de An dra de: Broj no srceMa ri ja Kneæeviñ: Pri me ti la sam u pustiwiGde bo ra ve æ ivotiSlo bo dan Zu ba no viñ: Ka tren kao kanonKrug dvoj ke i dru gi vidiciVi sla va Ãim bor ska: Go to vo sva ka pe smaVla snik po se bne sudbineJa nis Ko dos ( Izlet u me tal ni grad) Izlet u me talni gradEva Zo nen berg: LudaUkus slobodeTa deuã Ruæeviå: Zbog åega piãem?Peãice, kroz zemqu poezijeSrbi Mi tro viñu: Na uãñu sveta Reånik ma lih stva ri (Vi sla va Ãim bor ska, . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ne oba ve zne lek ti re) Svet ko ji se ne zavrãava (Pol Mal dun, Kraj pe sme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ok sfor dska pre davawa)Sta na Di niñ Skoåajiñ: Gde je, Sa mo ponekadPi smo iz sen ke, za kriãku i dru ge fragmenteAdam Za ga jev ski: Po kuãaj da ope vaã osa kañeni svetGra do vi, gla so vi, pesmeEva Lip ska: Wu tno va po mo ranxa Gra vitacijaBes ko naåni bil bord i zrno soliLu ci ja Stu pi ca: U sre diãtu danaPe sni kov vrt, zemqa u jezikuNi ko la Vujåiñ: Put kroz poqePe sma, dla no vi, neboLa za Kos tiñ: San ta Ma ria del la Sa luteIzgo vo ri ti zve zdu. Prvi vek je dne pesmeBe leãka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

200

SADRÆAJ

O po re klu, o noñi (pred govor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Vi sla va Ãim bor ska: Be leãka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Od bra na ve javice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15El za Las ker-Ãiler: U duãi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Ka ko bu ra hoñe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Ni ko la Vujåiñ: Po dne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Di ja log daqine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Alek san dar Ris to viñ: Ma la pesma . . . . . . . . . . . . . . 27Svet ko vi na obiå nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Va le rio Ma gre li: (Va ri ja ci ja reåi navodi) . . . . . . 36Åuvar be leænice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Adam Za ga jev ski: Ã koqka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Na gra ni ci ma pe, na ivi ci maãte . . . . . . . . . . . . . . 41Fa bio Pus ter la: Is pod vrta, 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Do zva ti od be gli svet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45De jan Iliñ: Walkman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48U pla viåas tom akva ri ju mu sveta . . . . . . . . . . . . . . . . 49To mas Tran stre mer: U del ti Nila . . . . . . . . . . . . . . 53 Elegija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Le pi ta log iskustva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Bo ris No vak: Bdewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Vo ji slav Ka ra no viñ: Joã je dna noñ . . . . . . . . . . . . . . 62Pe sma na dlanu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Ne bojãa Va so viñ: Pe ro. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Krov, ponekad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Sen-Xon Pers, Mo re ka zi, Pri zivawe 3. . . . . . . . . . . 70Mo re u nama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Eva Lip ska: Erik so ne, sine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Ães tar ko ji crta kvadrat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Vla di mir Ho lan ( Jes te, uza jam no se vi de ti i moñi go vo ri ti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Ubod Rem bran to ve igle. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Iv Bon foa: Vrt, Mi lo srdna devica . . . . . . . . . . . . . 82Pre deo oba sjan olujom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Kar los Dru mond de An dra de: Voleti . . . . . . . . . . . . 86Oseñawe sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Ma ri ja Kneæeviñ: Pri me ti la sam u pustiwi . . . 101

202

Gde bo ra ve æ ivoti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Slo bo dan Zu ba no viñ: Ka tren kao kanon. . . . . . . . . 106Krug dvoj ke, i dru gi vidici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Vi sla va Ãim bor ska: Go to vo sva ka pe sma . . . . . . . . 114Vla snik po se bne sudbine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Ja nis Ko dos ( Izlet u me tal ni grad) . . . . . . . . . . . . 120Eva Zo nen berg: Luda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Ukus slo bo de / ne ãuãka ti me taforom . . . . . . . . . 124Ta deuã Ruæeviå: Zbog åega piãem?. . . . . . . . . . . . . . 127Peãice, kroz zemqu poezije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128Srbi Mi tro viñu: Na uãñu sveta . . . . . . . . . . . . . . 133Reånik ma lih stva ri (Vi sla va Ãim bor ska,Ne oba ve zne lek ti re) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Svet ko ji se ne zavrãava (Pol Mal dun, Kraj pe sme.Ok sfor dska pre davawa). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Sta na Di niñ Skoåajiñ: Gde je . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143Sa mo ponekad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144Pi smo iz sen ke, za kriãku i dru ge fragmente . . . 146Adam Za ga jev ski: Po kuãaj da ope vaã osa kañeni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Gra do vi, gla so vi, pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154Eva Lip ska: Wu tno va po mo ranxa Gra vitacija. . . 157Bes ko naåni bil bord i zrno soli . . . . . . . . . . . . . . . 158Lu ci ja Stu pi ca: U sre diãtu dana . . . . . . . . . . . . . . 161Pe sni kov vrt, zemqa u jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162Ni ko la Vujåiñ: Put kroz poqe . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Pe sma, dla no vi, nebo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170La za Kos tiñ: San ta Ma ria del la Sa lute . . . . . . . . . . . . 182Izgo vo ri ti zve zdu. Prvi vek je dne pesme . . . . . . . 186

Be leãka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196Be leãka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

203

Tawa Kragujeviñ

IZGOVORITI ZVEZDUPrvo izdawe

2010.

Urednik i recenzentNenad Ãapowa

LektorVuk Dragoviñ

KorektorMarija Mejiñ

Priprema za ãtampuSaãa Peãiñ

PlasmanKwiæara AGORA

tel. 023-526-738 i 063-758-822

IzdavaåA G O R A

Zrewanin, Koåe Kolarova 12 Ae-mail: [email protected]; www.agora-books.co.rs

Za izdavaåaDragoslava Æivkov Ãapowa

ÃtampaBuduñnost

Novi Sad, Ãumadijska 12

204

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

821.163.41-14.09''19/20''821.163.41.95

KRAGUJEVIÑ, Tawa Izgovoriti zvezdu / Tawa Kragujeviñ. – 1. izd. –Zrewanin: Agora, 2010 (Novi Sad ; Buduñnost). – 204 str. ; 20 cm – (Biblioteka Ogledalo ; kw.14)

Tiraæ 500. – Beleãka o autoru str. 200.

ISBN 86-84599-36-5

a) Srpska poezija -20-21. v.

a) Svetska poezija -20-21. v.

COBISS.SR-ID 214477575

biblioteka ogledalo kwiga 14 · biblioteka ogledalo kwiga 14. ... pe sni kiwe, ko ji u oba ova kon...

Documents