Biblioteka SAVREMENA SRPSKA KNJIŽEVNOST

Urednik Zoran Bognar

Copyright © Igor Marojević 2020Copyright © ovog izdanja Dereta

Mogu ća odstu pa nja od isto rij skih poda ta ka – i ne samo ta vrsta odstu pa nja – pre sve ga su plod tre nu ta ka nestan dard nih opa ža ja kazivačâ ovog roma na.

Tri tač ke su koriš će ne isklju či vo da bi ozna či le izo sta vlje na pita nja koja pri po ve da či ma postavlja ju slu ša o ci i nji ho ve komen ta re na tre nut ni iskaz.

I

KRAJ 1998. – POLO VI NA MAR TA 1999.

– 7 –

M. I.

Za samo tri mese ca upo znao sam ženu koja me je pre la ko opči ni la i bra ta po ocu, pa je bilo neiz be žno da upo znam i leka ra za dušu. Tač ni je, dru gi uzroč nik moje depre si je nije bio u polu bra tu, nego u selu gde je on živeo. I u koje sam, u okto bru 1998, iz Beo gra da pobe gao od voj ne poli ci je i bom bar do va nja, kojeg, na kra ju, nije ni bilo.

Po neko li ko dana sam se krio u bre zo vič koj bol ni ci i u lokal noj crkvi. Smeš taj je bio bes pla tan, ali doži veo sam goto vo naj ve će nepri jat no sti. Makar sam prvi put video očev grob, a na vazdu hu koji je bio toli ko čist da se mal tene mogao guta ti, kašalj mi je jenja vao.

Kada sam izba čen iz bre zo vič ke crkve, naj ve ći deo vreme na sam u selu pro veo u kući svog polu bra ta, Moja ša. Ili ga je pre vi še nazva ti rođe nim polu bra tom. Moja ša sam upo znao tek u okto bru 1998, tek pre četi ri mese ca, jer me je maj ka, od smr ti mog oca, neu mor no skla nja la od njego ve rod bi ne. Dodu še, ni on se za živo ta nije pobri nuo da me upo zna s mojim polu bra tom i polu ma će hom. O tome

– 8 –

I g o r M a r o j e v I ć

mi je Mojaš pri čao na svom nedo sled nom ekav skom, u Bre zo vi ku, u okto bru 1998, u svo joj kom for noj kući, koja, dodu še, nije ima la WC, osim ako ra ču nam mini mal no preu re đen, polj ski.

Ivan ku Novčić, koja je ume la da ovla da sla bi ći ma poput mene, upo znao sam oko mesec dana posle upozna va nja svog naj bli žeg srod ni ka po ocu. Poka za lo se da živim u vra ta s njom i da se ta nežno decen tri ra na lepo ti ca nedav no dose li la. Bila je jeda na est godi na mla đa i dese tak cen ti me ta ra niža od mene. Neko li ko puta smo raz me ni li pozdra ve u ula zu naše zgra de na raz de ob nom poja su Novog Beo gra da i Zemu na. Isto vre me no otklju ča va nje vra ta naša dva sta na pro ko men ta ri sa li smo uza jam nim pogledi ma i osme si ma neš to krup ni jim no što okol nost stvar no izi sku je. Iz nesi gur no sti da li sam zaklju čao, umeo sam i tri puta da se vra tim da pro ve rim bra vu. Imao sam vre me na za takve obzi re, dakle, spo ro sam živeo.

Ali, zbog Ivan ke sam postao pole tan i ispu njen (pre sve ga, ispu njen ilu zi ja ma o Ivan ki). Zahva lju ju ći pri li ci da se viđam s njom, brzo sam počeo da zabo ra vljam nepri jatne epi zo de koje sam u okto bru 1998. pre ži veo u Bre zo viku. Neš to pre Nove godi ne pri hva ti la je moj poziv na kafu.

U dnev nom borav ku mog sta na sela je u fote lju i izazov no pre kr sti la noge u minisuk nji. U sle de ćoj fazi sta vila je lakat na kole no, na dlan polo ži la bra du i nag nu la se pre ma meni. Nisu se gra ni či li samo Novi Beo grad i Zemun, nego i fote lja i dvo sed u dnev noj sobi mog sta na. Ja sam bio na dvo se du.

– 9 –

OSTACI SVE TA

Čim je pri me ti la da na bilo koji način rea gu jem na nje ne gesto ve, Ivan ka se sti dlji vo povu kla i pre kr sti la ruke pre ko gru di. Pra vi la je kate go rič ki odbram be ne sta vo ve tela. Ali ponov ni širok osmeh mogao je, možda, da uka že na to da je ipak done kle pri jem či va na mene. Kao da nisam mogao da izdr žim takvu neja sno ću, pogle dao sam kroz pro zor: na uli ci je, u sumrak nakon nje nog posla i mog gublje nja vreme na, bilo neu po re di vo više pasa nego lju di.

Ne raču nam li pod smeh, Ivan ka je ima la sve ga dve vrste osme ha. Prvi je bio neš to uži i manje srda čan, te znatno kra ći od dru gog; goto vo obi čan osme jak. Bio je pomalo lukav i sra me žljiv – prav da la je svoj iden ti tet Mač ke u kine skom horo sko pu, u koji je vero va la, a uz njen znak išla je počet na sti dlji vost. Pri li kom dru ge, nesu zbi je ne vrste osme ha, uz notu odu še vlje nja izbi li bi Ivan ki ni zubi, sa licem i usna ma savr še no uskla đe ni, pri rod ni i goto vo bespre kor no beli. Vero vat no se odu še vlja va la lepo tom sopstve nih zuba.

Bio je to osmeh koji je uli vao nadu naiv nim muš kar cima. Lažan osmeh, u kakve spa da i onaj upu ćen zapra vo sebi, isti je kao kada se neko kune u rođe no jedin če dok laže, misle ći da to ne zna či apso lut no niš ta. Možda i ne zna či, za ovu pri li ku je sve jed no: Ivan ki no lice bilo je kuso bez osme ha, ili makar osmej ka. Bez njih nije ima lo celi nu.

Sve to nisam otkrio baš odmah. Tek kada jesam, uvideo sam da zbi lja ima erot skog dopa da nja izme đu Ivanke i mene, ali da – bar s nje ne stra ne – nije ni pri bli žno ono li ko koli ko se meni čini lo. Fizič ki sam nas i zamiš ljao

– 10 –

I g o r M a r o j e v I ć

zajed no, ali odgo vor na pita nje šta nas je men tal no pri vuklo osta jao je miste ri ja. Bili smo kudi ka mo dru ga či ji: Ivanka je zavr ši la eko no mi ju i uspeš no radi la kao mar ke ting mena džer, dok sam ja raz miš ljao šta bih upi sao za post diplom ske stu di je. Oka sne lo sam zavr šio Fakul tet poli tič kih nau ka, a nisam imao ide ju čime bih se ina če bavio. Iako sam bio novi nar po stru ci, žur na li zam mi je bio zani mljiv samo za teo rij sko pro u ča va nje ili paro di ra nje, ali takve stva ri ne dono se zara du (osim ako su pove za ne s aka demskim izdr ka va njem): kada sam obja vio svoj diplom ski rad u for mi paro di je novin skih čla na ka, knji gu je kupi lo manje od sto ti nu lju di. Iako mi je uve li ko pre su ši va la ušte đe vi na koju mi je poklo nio jedan dalji i sta ri ji rođak, ne bih mogao da se bavim stva ri ma samo zbog zara de: jeste novi nar stvo bilo solid no pla ćen zanat čak i u dru goj polo vi ni deve dese tih, ali men tal no me je i jezič ki ugro ža va lo sko ro sve što se tre nut no sma tra lo ozbilj nim žur na li zmom, oli če nim u mili ta ri stič kodema goš kim pam fle ti ma, odno sno tupim i tako đe sum nji vim mirov njač kim ste re o ti pi ma i ređe i bolje pri kri ve nim laži ma dru ge stra ne. U tek sto vi ma ili nije bilo smi sla za meru, ili za stvar nost, ili ni za jed no, ni za dru go.

Ivan ka je sa mnom pro ve la Novu godi nu. Ganut koliko je usa mlje na – kao i ja – spre mio sam stan i kupio hranu i piće, sma tra ju ći to svo jim novo go diš njim poklo nom, bar dopri no som. Ona je meni zauz vrat daro va la pri li ku da pogle dam njen fotoalbum, koji je spe ci jal no, kako mi je sve ča nim gla som obzna ni la, done la za moje oči. Mada ga je ona više raz gle da la nego ja.

– 11 –

OSTACI SVE TA

Tvrd nju da izgle da bes pre kor no ilu stro va la je svo jim foto gra fi ja ma na koji ma joj je struk ispao još tanji, a osmeh zago net ni ji nego uži vo. Sede la je pre da mnom i tra ži la da o nje nom izgle du sudim na osno vu nje nih sni ma ka. Upitao sam se da li je na svom „mekin to šu“ kori sti la foto šop. Da li je, samim tim, bila nesi gur na u vezi sa sop stve nom lepo tom, do koje je vrlo drža la? Ja to nisam mogao da znam: sa žena ma nisam imao pre vi še isku stva. Ipak, nije mogu će da je bila nesi gur na u svoj fizič ki izgled: to bi u nje nom slu ča ju bio udar na sup stan cu. Ako je pri tom i usamlje na, to je može doku su ri ti, raz miš ljao sam.

Naiv no je bez mere pila viski s ledom. Bez obzi ra na uka za nu čast da pre gle dam njen fotoalbum, radi je sam posma trao pod na pi tu Ivan ku uži vo nego nje ne naj re prezen ta tiv ni je snim ke. Iako sve manje usred sre đe na, i dalje je odr ža va la kapa ci tet bes ko nač nog odu še vlja va nja svojim naj lep šim foto gra fi ja ma.

Dok je 1998. pre la zi la u 1999, kra snji ka va i pija na susetka lako se nag nu la pre no što će bata li ti album i sa fotelje pre ći na dvo sed, pored mene. Tri put me je polju bi la u obraz, a onda zažmu ri la i oslo ni la svo ja leđa o moje desno rame i nad lak ti cu, a gla vu o naslon dvo se da. Iako tako đe pod gasom, mada neš to manje nego Ivan ka, od nje nog nasla nja nja dobio sam erek ci ju.

Osmeh nu la se i zaspa la. Dok su prvi tre nu ci 1999. prela zi li u prve minu te te godi ne, gle dao sam usnu lu, pre vi soku Ivan ku, duge crne kose i nikad tako iskre nog osme ha: bio je neglu mljen i samim tim dru ga či ji od svih, tre ći njen

– 12 –

I g o r M a r o j e v I ć

model osme ha, a jedi ni pri ro dan, koji je, sto ga, tre ba lo da joj bude prvi, ali to odav no nije bio. Ovaj osmeh bio je nespor no dru ga či ji; na kra ju kra je va, ina če se nije osme hiva la žmu re ći. Osmeh usnu le Ivan ke bio je bez ma lo čedan: zapra vo naj lep ši poklon koji sam mogao dobi ti za Novu godi nu.

Pro bu di la se u mom sta nu u prvim sati ma 1999. Iako je zapo ma ga la o mamur lu ku i migre ni koja je pro ba da sa raznih stra na, naš la bi volje da mi, sva kim povo dom, odbru si da se njen i moj znak u kine skom horo sko pu (Mač ka i Zmi ja) sla žu za pri ja telj stvo, ali ne i za lju bav, te da sam u duši pose siv ni gubit nik, koji će to i osta ti. Bila je to ori gi nal na novo go diš nja čestit ka.

Iz usta joj je zau da ra lo goto vo koli ko i meni. Kada je popi la neko li ko gutlja ja tur ske kafe, Ivan ka je miri sa la neutral ni je i posta la lju ba zni ja. Ja sam sebi i dalje smr deo. Tog jutra je Ivan ka pre sta la da me zove po ime nu i poče la da mi se obra ća sa kom ši ja i moj kom ši ja, ili my neig hbor, što je jed no te isto.

Upr kos suset ki nim mana ma, broj ni jim čak i od mojih, počeo sam da patim zato što mi ona ne omo gu ću je dublji pri stup. Shva tio sam zaš to je dušev no volim: što je bila manje logič na, bila mi je neo d go ne tlji vi ja, miste ri o zni ja i pri vlač ni ja. Ali što mi je bilo loši je zbog nje, više sam postajao neo t po ran i na pri se ća nja na Bre zo vik.

Uza lud sam u tamoš njem sana to ri ju mu, pa u mana stiru, a zatim kod polu bra ta, u okto bru 1998. čekao bom bardo va nje. Bar sam otkrio da pev ci ne kuku ri ču, nego zvu če

– 13 –

OSTACI SVE TA

više kao da se mor bid no sme ju dok dre če ihi hi hi! ili slično. Pev ci zvu če naj slič ni je hije na ma i, baš kao i one, sme ju se da bi se gla snu li, ili se kiko ću bez raz lo ga. Dru ga veli ka zablu da jeste da se kuku ri ka nje čuje samo u zoru. Celog dana ne pre sta je. Da li je to ihi hi ha nje ika da pro bu di lo iko ga? Čisto sum njam. U Bre zo vi ku su moji srod ni ci, kao i goto vo svi u selu, pre tre sa li isklju či vo teme poput bom bi, pogi bi ja, koš ka nja izme đu voj ske i poli ci je, puš ta nja kri mina la ca iz zatvo ra, raki je, peče ne pra se ti ne i bizni sa.

U odre đe nom tre nut ku, seća nje na Bre zo vik mi je u Beo gra du posta lo nesno sno. Sum nji čio sam Ivan ku da me je, makar posred no, vra ti la u koš mar. Jedi na dva košma ra koja sam pam tio čini le su poje di ne sce ne koš ma ra poznan stva s Ivan kom i men tal ne sli ke Bre zo vi ka, koji se u snu ni teo rij ski ne može napu sti ti. Iako sam rešio da zbli žava nje s Ivan kom ne dola zi u obzir, jer mi je pre vi še opa sna – i pre ja ka za mene – i dalje sam često gle dao kroz špi junku da pro ve rim da se ne vra ća s posla, sama, ili u druš tvu. Pri sluš ki vao sam šta se deša va u nje nom sta nu i naj češ će je čuo kako se tuši ra.

Utu čen zbog nemo guć no sti da se pri bli žim Ivan ki, ali i sto ga što su mi nakrat ko odlo že na seća nja na bora vak u Bre zo vi ku nahru pi la tek kad smo se nas dvo je uda lji li, potra žio sam psi hi ja tra dandva posle pra vo slav nog Božića. Tada sam na saj tu Bli ca našao pla će ni baner Boš ka Čipe lja:

– 14 –

I g o r M a r o j e v I ć

Bihe vi o ri stič ki psi hi ja tar sa diplo mom Medicin skog fakul te ta u Madri du i rad nim iskustvom na Zapa du. Leči od depre si je, svih ank si o zno sti, PTSPa i raznih vido va psi ho ze. Jedi ni psi hi ja tar koji vam dola zi na adre su.

Posled nja reče ni ca za mene je bila prva. Usled već dovolj no iscr plju ju će utu če no sti, ne bih imao volje i energi je da nikom idem u pose te. Pa čak ni Ivan ki, devoj ci sa istog spra ta. U stva ri, pogo to vo ne njoj.

Boš ko Čipelj bio je sedam godi na sta ri ji od mene. Majka mu je bila Srp ki nja, po ocu je bio Špa nac. Isko van je za psi hi ja tra na Uni ver zi te tu Kom plu ten se u Madri du. U Srbi ji i oko li ni, lič ni odla zak dok to ra Čipe lja do paci je na ta činio je nje go ve sesi je neš to sku pljim, uto li ko što mu je stran ka obič no pod mi ri va la troš ko ve za gori vo. Rekao mi je kako se spe ci ja li zo vao – uz ono što sam mogao naći u ogla su – i za opse siv ne i kom pul ziv ne reak ci je, za žrtve stok holmskog sin dro ma, para no je, šizo fre ni je, kao i para no id ne šizo fre ni je. Ne bi on to svo jom voljom, nego su ga pri li ke nate ra le.

Tra žio je da mu pla ćam na crno. Nema on zakon sku ordi na ci ju u Beo gra du, već u Madri du; ali je pre stao da plaća zakup tamoš njeg loka la i pri vre me no zamr znuo aktivno sti fir me. Rekao sam mu da sam sol ven tan za pet sesi ja.

– To je jedva dovolj no za zale či va nje, mada, i to je neš to ako ste pamet ni. Više volim šesto me seč ne sesi je, koje su

– 15 –

OSTACI SVE TA

u nače lu sasvim dovolj ne danas, ali se ređe bavim nji ma – rekao je. Pitao sam ga da li se spe ci ja li zo vao za mini sesi je. Odgo vo rio je da nije – nego malo ko ima i za šesto me sečno leče nje, za koje će pro seč ni bihe vi o ri sti reći da je minimal no, a kamo li za jed no go diš nji tret man. – Plus neka sića za gori vo – pri hva tio je.

Odmah je uočio moje prve dve depre siv ne epi zo de, tim pre što sam mu se na obe poža lio. Ispu ni le su nam prve dve sean se, na koji ma je on igrao ulo gu hlad nog zapi si vača i ispi ti va ča. Među tim, na tre ćoj, dok sam u odgo vo ri ma na nje go va pita nja spo mi njao Bre zo vik i Bar, neko li ko puta se trg nuo. Na kra ju sesi je me je izne na dio, ne znam da li pri jat no. Rekao je da on mene, u stva ri, raz u me goto vo u sve mu. Više je puta klim nuo gla vom za neko li ko minu ta tre će sean se nego za vre me dve ju počet nih.

Bilo je to prvi put da pose di kod mene i nakon zva ničnog dela sesi je i da govo ri o svom živo tu. Nisam sum njao da je pre ma meni pro me nio drža nje jer su se ispo sta vi le naše život ne podu dar no sti: naše maj ke odne dav no su žive le u Baru. Ispo sta vi lo se da je svo ju, Nadu, Čipelj ubedio da joj za men tal ni spo koj spa so no san može biti samo udo ban život na moru, a zapra vo ju je iz Beo gra da poslao u Bar da bi se uda ljio od nje. Rekao je da ona ima men tal ni pro blem znat no veći od mog, mada ina če nije sasvim loše: čak i otka ko joj se sta nje pogor ša lo, neret ko je spo sob na da celo kup ne sekven ce iz svog pre bo ga tog živo ta ispri ča uz punu podrš ku razu ma. Čipelj ju je obi la zio bar jed nom meseč no.

– 16 –

I g o r M a r o j e v I ć

– Ona pri ma na račun na koji me ovla sti la viso ku penzi ju pokoj nog muža – infor mi sao me je. – Poš to me je ovla sti la na svoj račun, nosim joj pare sva kog mese ca, pa lako iznajm lju je dvo so ban stan u Baru; u Make don skom nase lju, malo uda lje nom od cen tra i mora, i zato po ceni kva dra ta vrlo pre po ruč lji vom. Stam be ni blok je nazvan po make don skim manu al ci ma koji su posle izvan red nog zemljo tre sa iz apri la 1979, sazi da li čita vo nase lje da bi se napo kon sku ći li nesreć ni ci što im je potres sru šio domo ve, ali i mno gi dru gi.

Čipelj je obi la sci ma svo je volje ne sta ri ce ubla ža vao grižu save sti što ju je, kao osam de se to go diš nja ki nju, katapul ti rao goto vo pet sto kilo me ta ra od sebe. Na kra ju je žalio što je to uopšte uči nio.

Pre se lje nje Čipe lje ve maj ke u Bar ima lo je znat no druga či je moti ve od onih za selid bu moje, Anke. Baš kad se mama pen zi o ni sa la, neko li ko vrlo pozna tih lju di sku po je pla ti lo kuće u Pera stu i podi glo cene varoš kih pose da na tržiš tu nekret ni na. Tamo je ona žive la dok je kao pro fe sor engle skog jezi ka radi la u Koto ru. Perast je postao luk su zna desti na ci ja, iako je dotle sma tran prk nom od svi je ta, kako se tamo komen ta ri sa lo s neo bjaš nji vim pono som.

Poš to je zbog ast ma tič nih plu ća bila namer na da nastavi život na pri mor ju, maj ka je isko ri sti la talas rasta cena u Pera stu da basno slov no pro da viken di cu i kupi stan u Baru. Grad je po ceni nekret ni na bio mno go jef ti ni ji od svih dru gih na Crno gor skom pri mor ju, od kojih je bio i najve ći, a ras po la gao je počet nom sta ni com žele znič ke pru ge

– 17 –

OSTACI SVE TA

za Beo grad i naj ve ćom i jedi nom koli kotoli ko pra vom lukom u Crnoj Gori. Iako se nala zio nado mak mora, stan je bio pod plo čom, pa je Anki od tran sak ci je osta la pri stoj na ušte đe vi na, ne znam gde ju je drža la.

Naj zna čaj ni ju podu dar nost izme đu Čipe lja i mene činio je možda ipak Bre zo vik. Moj otac je naj ve ro vat ni je bio iz tog kra ja, iz goto vo sigur no jedi nog mesta u sadaš njoj Jugo sla vi ji u kojem je bilo Boš ko vih pre zi me nja ka, mada ne mno go, a opet, više i nego mojih. Psi hi ja tar se pre zime nja ci ma pred sta vljao kao rođak, nije im rekao da mu u beo grad skoj lič noj kar ti piše Čipelj samo zbog, pre ma nje go vom miš lje nju, pogreš ne tran skrip ci je hispan skih ime na i nazi va.

– Ali ovde je pese ta: peze ta; Ćile: Čile, pa je i Ćipelj: Čipelj. Na isti način je moj otac u Špa ni ji bio Lukas Ćipelj, a ovde je bio Luka Čipelj. Važno je da u Jugo sla vi ji i Crnoj Gori imam tih slu čaj nih pre zi me nja ka, iako bili redom agriko le, daju mi ose ćaj sigur no sti: bar da imam neke kori sti od gre ša ka srp skog jezi ka – rekao je posle naše četvr te sesi je, goto vo sti dlji vo. Kasni je se opu stio.

Nje go vi volensnolens pre zi me nja ci nisu ume li da ga dove du u rod bin sku vezu ni sa kim pore klom iz Bre zo vi ka, a u počet ku to nisu ni žele li. Naklo nje ni ide ji o pri sva ja nju dru gih, ina če su u nala že nju srod niš tva bili vrlo maš to vi ti.

Na kra ju je nizom pli ša nih mahi na ci ja Čipelj posti gao da ga zovu rođa kom. To mi je ispri čao Mojaš kad sam ga zvao da ga pitam za Čipe lja. Bio je to naš prvi i posled nji tele fon ski raz go vor: on nije imao tele fon kod kuće, pa sam

– 18 –

I g o r M a r o j e v I ć

ga mogao dobi ti samo u bre zo vič koj bol ni ci, gde je svraćao da bi se dru žio s leka ri ma.

– Nisu moji pre zi me nja ci tako broj ni da odba ce mogućeg čla na – bilo je Boš ko vo miš lje nje. – Na inter net pre traži va ču Dog pajl uda riš „Čipelj“ i iza đu ti samo cipe le.

Podu dar nost izme đu Čipe lja i mene bila je i ta što je obo ji ci otac umro sra zmer no rano: nje mu u osam na e stoj, a meni kada sam imao dva na est godi na. Boš kov tata bio je špan ski atle ti čar koji je krat ko uče stvo vao u tamoš njem gra đan skom ratu, gde je upo znao i svo ju budu ću supru gu. Nji ho va stra na je izgu bi la taj rat, ali su obo je kao jugo sloven ski komu ni sti posta li prvo bor ci i Dru gog, svet skog, koji u Špa ni ji nije ni odr žan. Posle četvr te naše sean se, rekao sam Boš ku da sam čuo mito ve o veli či ni špan skih levi ča ra.

– Mno go ovdaš njih i dru gih stra nih bora ca uče stvo va lo je od samog počet ka Špan skog gra đan skog rata na stra ni levi ce – dodao sam posle četvr te sesi je ono što sam još mislio da znam.

Čipelj je mrzo volj no pro mu mlao da je neu po re di vo više stra na ca nastu pa lo na stra ni desni ce, o čemu niko od nas nema poj ma. Od vas, tako je rekao. U tom raz go vo ru pre šao je na ti.

Dodao je da ne mogu ja nje mu da teo rij ski objaš njavam stva ri koje on zna na pri me ru rođe ne poro di ce. Nisam raz u meo čime sam ga izi ri ti rao, ali sam mu se za sva ki slučaj izvi nio. Kao da sam mu izvi nje njem samo dao gori va da nasta vi:

– 19 –

OSTACI SVE TA

– Da usud moje maj ke bude poseb no com pli ca do1, posla ta je iz Komu ni stič ke par ti je da svi ra na otva ra nju Anti o lim pij skih iga ra u Bar se lo ni, 1936. Igre nisu ni održa ne zbog Gra đan skog rata, ali je ona osta la u Špa ni ji i upo zna la mog oca. Namu či li su se u tom ratu, ali mno go manje nego u Dru gom, svet skom. Iz nje ga je ona izaš la sa zavid nim bro jem dušev nih pro ble ma.

Posle četvr te sean se, Čipelj mi je rekao da je za tuma čenje mog sta nja u završ noj fazi mini leče nja poseb no važna devoj ka koja mi je uzro ko va la posled nju depre siv nu epizo du; mislio je da pozna je raz log za pret po sled nju, u vidu Bre zo vi ka. Tra žio mi je da dove dem Ivan ku: pla ni rao je da je osmo tri, ne bi li lak še pro ce nio kako ona uti če na mene. Rekao mi je da je to kvar nji ka vi bihe vi o ri stič ki štos, a meni je više ličio na uobi ča jen trik voj nog psi ho lo ga. Ja sam se, još osam de se tih, kod psi ho lo ga oslo bo dio slu že nja voj ske, pa me niko nije zvao u rato ve deve de se tih. Bio je to moj naj ve ći život ni uspeh, a možda i jedi ni.

Ivan ka je pri sta la da me pono vo pose ti čim sam je obave stio da je kod mene pozi va moj lekar, rela tiv no dobrosto je ći Špa nac, koji – što joj je zvu ča lo poseb no pod sti cajno – ima špan sko drža vljan stvo, stan u Madri du i u Blo ku 70a, kao i maj ku u Baru.

Ivan ki na pose ta zna či la je petu, završ nu i poma lo opskur nu sesi ju: na njoj je u druš tvo psi hi ja tra i dušev nog ranje ni ka stu pi la i suset ka koja mu je iza zva la deo pat nje od koje se on tre nut no lečio. (Pomi slio sam da bi bilo fer

1 Šp. – kom pli ko van.

– 20 –

I g o r M a r o j e v I ć

da mi Ivan ka, kad mi je već uzro ko va la leče nje, refun di ra bar deo troš ko va.) Sela je pored Boš ka na dvo sed; ja sam se posa dio u fote lju. Nije joj bilo dovolj no što je sede la pored nje ga, nego je i poče la da mu se sti dlji vo osme hu je. Makar dok, na nje go va pita nja, nije rekla da misli da sam pre vi še raz ma žen, nega ti van, tužan i slab. Kada je otiš la, lekar mi je rekao kako se po mojim utu če nim reak ci ja ma vidi da je Ivan ka pogub na po mene, što zapra vo i nije toliko loše: mal te ne je dovolj no da pre sta nem da maš tam o njoj kako bih se izle čio.

– Pre vi še je domi nant na, baš kao i tvo ja maj ka – rekao je. – Pri vla či te jer te pod se ća na nju kao na prvi model žene koji si ikad video. Ali je pri mal ni ja. Ako nasta viš patiti za Ivan kom, pre tvo ri ćeš se u mazo hi stu. Psi ho a na li ti ča ri tvr de da for ma tiv ni period čove ka tra je tri do pet godi na, što je nebu lo za: on tra je celog živo ta. Ali to što je tvo ja maj ka domi nant na čini još jed nu slič nost izme đu tebe i mene. I još jed na slič nost: zbog istih raz lo ga, ona se svi đa i meni, mislim, ne tvo ja maj ka, nego Ivan ka – domet nuo je vese lim, ali pri lič no rezo lut nim gla som. Pa i kada je dodao: – Osim, narav no, ako tebi sme ta da joj se poku šam nabaci va ti.

– Slo bod no, meni je sve jed no – sla gao sam na svo ju šte tu.

Čipelj mi je rekao da bi moje depre siv ne epi zo de bile mno go sla bi je da mi imu ni tet nije sni žen, a da jeste, videlo se po mom čestom suhom kaš lju. Uko li ko ga sma njim, pre ko posle di ce bih uma njio zna čaj aktu el nog uzro ka

– 21 –

OSTACI SVE TA

depre si je. Bio sam dovolj no rezig ni ran da pri hva tim predlog koji nisam raz u meo.

Kao što je tre ba lo da izbe ga vam Ivan ku, pre ma Čipe lju, bilo bi poželj no načel no igno ri sa ti i Bre zo vik. Napo me nuo je da mu je žao što mora bilo šta loše da mi kaže o tom mestu, u koje svra ća kad god može, a naj češ će pri li kom vožnji u prav cu Bara (mada je neret ko puto vao i vozom, koji je češ će kasnio nego što je sti zao na vre me). Ja sam u Bre zo vik oti šao jed nom, a Čipelj neko li ko puta. Nisam razu meo Čipe lja, ali obja snio mi je da ne bi toli ko insi sti rao na Crnoj Gori da je u Beo gra du inte gri sa ni ji.

Sma trao sam da će mi, ako hoću da pomog nem sebi po nje go vim uput stvi ma, biti lako da igno ri šem Bre zo vik do kra ja živo ta. Ali nisam znao kako da izbe ga vam Ivan ku. A da ću je viđa ti još češ će bilo mi je jasno kad mi je Čipelj, i dalje u mom sta nu, posle naše pete sesi je tra žio da još jed nom orga ni zu jem susret utro je, ali ne kod mene, nego u nekom kafeu, može i obli žnjem, rekao je veli ko duš no.

– Save to vao si mi da izbe ga vam Ivan ku da bih se izlečio – uzvra tio sam.

– Nije toli ko bit no da izbe ga vaš da je vidiš, koli ko da je emo ci o nal no igno ri šeš – obja snio je, ako jeste. – Čim je dove deš u kafić, možeš izve sti kori snu vežbu za dušu. Vežba ćeš da poč neš igno ri sa ti njen uti caj na tebe, jer treba da budeš iznad toga. Na sli čan način možeš poći i u Brezo vik bez šte te ako osta neš mak si mum satdva – nastojao je da mi ponu di Bre zo vik kao kom pen za ci ju za moje

– 22 –

I g o r M a r o j e v I ć

trplje nje Ivan ki nog pri su stva u nje go vu korist, ne zna ju ći da ja Bre zo vik nisam pod no sio.

– Nije pro blem – rekao sam mu ora spo lo že no. – Kafa na „Tošin bunar“. Koli ko ja tebi pla ćam jed nu sesi ju za dušu, toli ko mi pla tiš za slo bod ni je upo zna va nje s Ivan kom. Da me ne shva tiš pogreš no, nisam njen makro, niti ga ona ima.

– Ne, budeš mi pre sen te2 samo da se pred njom lak še opu stim.

Uko li ko bi želeo da se jezič ki ispo mog ne ili odmo ri od srp skog, Čipelj je pone kad kori stio kasti ljan ske izra ze. Iako je rođen u Beo gra du i srp ski mu je bio mater nji jezik, špan ski je govo rio znat no teč ni je. Srp ski mu je bio ukvaren nepre kid nim goto vo dva de se to go diš njim borav kom u Madri du, koji je uklju čio završ ne godi ne gim na zi je, studi ra nje i poče tak psi hi ja trij ske kari je re. To se ogle da lo i u gra ma ti ci i u nepre ci znom izgo va ra nju poje di nih sugla snika dok je pri čao srp ski.

– I da samo nago vo rim Ivan ku da se vidi mo u kafa ni, to bi danas bilo napla ti vo – odgo vo rio sam mu. – Nismo prija te lji – pod se tio sam ga.

– Pri ja telj stvo sa mnom, kao bihe vi o ri stom, apso lut no je mogu će uspo sta vi ti – rekao je, ustao s dvo se da i oti šao u hod nik. Nije zatvo rio vra ta i pri me tio sam da iz stra žnjeg dže pa pan ta lo na vadi buđe lar. Posle bro ja nja nov ca, otišao je u pred so blje i bar dva minu ta ga nisam video. Uči nilo mi se da u kal ku la to ru mobil nog tele fo na neka ko računa ispla ti li mu se da bude mo pri ja te lji.

2 Šp. – pri su tan.

– 23 –

OSTACI SVE TA

– Ne zezaj, čove če – rekao je kada se vra tio iz hod ni ka. – Nećeš mi pla ća ti posled nju sesi ju – ispla ti lo nam se.

Čipelj je pošao nena spa van na naš susret s Ivan kom. Dok smo šeta li od moje zgra de do „Toši nog buna ra“, uz neko li ko psov ki mi je rekao kako je dve noći pre toga njego va čista či ca iz Umke, koja je zorom hono ra ri sa la u fabrici, tra ži la da se njen zaka za ni dola zak kod nje ga u Blok 70a pome ri sa deset uju tro na sedam, da bi mogla da stig ne da oba vi i dru ga, mno go važni ja posla. Boš ko je izdr žao reči svo je čista či ce i pri stao na nje ne uslo ve. Sle de ćeg jutra rano se pro bu dio, doruč ko vao tost, sku vao i popio kafu i posle toga je čekao. Popio je još jed nu kafu. Nije pušio, a ne bi mu ni naro či to sta ja lo, mada malo kome zai sta stoji. Ali nje mu bi sta ja lo poseb no loše: bio je već bes kr van i bled kao neki od gor lji vih niko tin skih zavi sni ka, mada je takvih, možda i više, bilo mrkih; ja sam bio ble di zavi snik.

Čista či ca, koja se, ina če, zva la Bosa, nije tog dana došla kod Čipe lja. Čak mu nije ni tele fo ni ra la da mu naknadno obja sni svo je odsu stvo. I pored dese ti na žena koje su u popu lar nim Halo ogla si ma nudi le uslu ge spre ma nja sta na, Boš ko je pono vo zvao Bosu. Javio mu se njen muž, čije se ime zau vek zabo ra vi lo. Rekao je Čipe lju da Bosa ne može da mu se javi. Čipelj mu je rekao da je važno. Bosin muž je rekao da se ona odma ra od pro sla ve poro đa ja sestre od tet ke, koja je u zoru dobi la sina, pa se ceo dan sla vi lo, i to u Rumi: „A da vidiš kako je lep mali, ista Bosa.“

Čipe lju se ime no va na nije mogla javi ti. „Ali možda može sutra doći u sedam uju tro“, rekao mu je još njen

– 24 –

I g o r M a r o j e v I ć

muž. „Sutra u sedam uju tro“, slo žio se Čipelj. Čista či cin suprug je rekao da će to pre ne ti ženi, ali niš ta on Boš ku nije mogao da garan tu je.

Špa nac je opet rano legao i ustao, i jed no i dru go uz ose ćaj dubo ke rezig na ci je. Ali Bosa je stvar no doš la kod nje ga u sedam toga jutra. Iako iscr pljen, bio je pre sre ćan.

Ako je gajio toli ko divlje nje i stra ho poš to va nje pre ma vre meš noj rad ni ci čisto će, koli ko ga je mora la zalu de ti mla da i poželj na mar ke ting mena džer ka? Vide lo se to čim ju je dru gi put sreo, a i Ivan ka je pri me ti la šta je tre ba lo.

Nakon četi ripet dana koriš će nja sred sta va pro tiv kaš lja koja mi je Čipelj pred lo žio ume sto anti de pre si va za koje mi je do tada davao pot pis, depre si ja mi se, pre ma sre dini febru a ra 1999, sma nji la. Nije mi sme ta lo čak ni da Boška u među vre me nu odve dem na novi susret sa Ivan kom. Među tim, pono vo sam u sebi trpeo meša nje sasvim raz liči tih medi cin skih simp to ma, čiji je stal ni čini lac bio kašalj, sre ćom ne toli ko jak kao u detinj stvu, kad mi je neko li ko epi zo da kaš lja uzro ko va lo gubi tak izve snog dela pam ćenja, kao da sam iz sebe istre sao men tal ne sli ke, a ne šlajm.

Čak i obič ni suvi kašalj po mene je imao pogub no dejstvo, počev od toga što me je pod se ćao kako sam u oktobru 1998. s uža som gle dao čak više pose ti o ce nego zatoče ni ke usta no ve za pluć ne bole sti u Bre zo vi ku, kako hor ski hri pa ju, pra ve ći pau zu samo da bi sebi omo gu ći li još dim ciga re te, nakon kojeg bi se zakaš lja li još hor ski je i tra gič nije. Nije mi bilo jasno kako ni posle toga nisam pre stao da pušim.

SADRŽAJ

I KRAJ 1998. – POLO VI NA MAR TA 1999.

M. I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

BOŠ KO ČIPELJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

VAJO MEH ME DO VIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

IIKRAJ MAR TA 1999.

M. I. II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

IVAN KA NOVČIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

MOJAŠ KAŽIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

ESPE RAN SA MAR KO VIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

DRU GA RI CA NADA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

M. INIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

III APRIL 1999.

1346 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

LUKA ČIPELJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

1346 / VILIM PETRAČ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

ANKA INIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

IV OSTACI VEKA

IVI CA MOŠ KOV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

M. INIĆ II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

BOSKE ĆIPELJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367

MOJAŠ KAŽIĆINIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375

MAR TIN INIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382

BELEŠKA O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395

Za izdavačaDijana Dereta

Lektura i korekturaNevena Živić

Likovnografička opremaMarina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 9788664573184

Tiraž1000 primeraka

Beograd, 2020.

Igor Marojević OSTACI SVETA

Izdavač / Štampa / Plasman: DERETA doo, Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd, tel./faks: 011.23.99.077; 23.99.078, w w w . d e r e t a . r s

KNJIŽARA DERETA, Knez Mihailova 46, Beograd, tel.: 011.26.27.934, 30.33.503

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град

821.163.4131

МАРОЈЕВИЋ, Игор, 1968–

Ostaci sveta / Igor Marojević. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2020 (Beograd : Dereta). – 395 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Savremena srpska književnost / Dereta)

Tiraž 1.000. – Beleška o autoru: str. 395–[396].

ISBN 9788664573184

COBISS.SRID 20015625