1

BILLIE LETTS

TAMO GDJE JE SRCE

Za Dennisa

koji vjeruje u is t ini tos t čuda i čarol i je

Želim se zahvali t i :

svojoj književnoj skupini : Marion i Elbertu Hil lu , Glendi Zumwalt , Betty i Bobu

Swearenginu – s trogim či ta tel j ima koji mi nisu dopus t i l i da odus tanem;

svojim dragim pri ja tel j ima: Howardu Starksu, Katy Morris , Doris Andrews i Bradu

Cushmanu, koji su se smija l i i plakal i baš ondje gdje t reba; i Vicky Ell is , či ja mi je

kompjutorska virtuoznos t danonoćno bi la na raspolaganju;

svojoj obitel j i : Tracy, Shawnu i Shariffi , Dani i Debori jer mis le da je moja knjiga

jednako dobra kao moji pohani odresci s umakom; i drugima koji su "kao obitel j":

Holly Wantuch i Amy i Johnu McLeanu;

svojoj urednici : Jamie Raab, koja mi je savjete davala obzirno i duhovito;

svojoj agentici : Ela ine Markson, koja me povela na večeru u New Orleans i da la mi

os jećaj da sam spisa tel j ica ;

svojim s tudentima, koji su rekl i : "Priča j te š to je bi lo dal je", pa sam to i učini la ;

i svima u Oklahomi i Tennesseeju koji su me primil i , odvoji l i vri jeme i t rudil i se

odgovori t i na moja pi tanja .

PRVI DIO

Prvo poglavlje

Novalee Nation, sedamnaes t godina s tara , sedam mjeseci t rudna, dvadeset sedam

kila predebela i sumnjičava prema broju sedam, promeškolj i la se na s jedalu s taroga

plymoutha i dlanovima opipala zaobljeni t rbuh.

Sedmica je većini l judi s retan broj . Njoj ne. Imala je s nj ima loša iskus tva: na

njezin sedmi rođendan, mama Nell pobjegla je s bejzbolskim sucem po imenu Fred,

a kad je iš la u sedmi razred, njezina jedina pri ja tel j ica Rhonda Talley ukra la je sa

svojim dečkom kamion s ladoleda i završ i la u Popravnom domu za djevojke u

Tullahomi u Tennesseeju.

Tada joj je već bi lo jasno da sa sedmicama neš to ni je u redu pa ih je nas toja la

izbjegavati . Ali neke s tvari , mis l i la je, jednos tavno ne možeš predvidj et i .

I tako je nadrapala . Jednos tavno ni je nas lut i la š to je čeka .

Dogodilo se to ubrzo nakon š to je prekinula školovanje i počela radi t i kao

konobarica kod Reda – posao koji barem nije imao nikakve veze sa sedmicama.

Stalna gošća po imenu Gladys jedne je večeri poludjela : baci la je pivsku bocu kroz

prozor i počela na sav glas t rabunja t i o tome kako vidi Isusa , a Reda je os lovljavala

kao Duha Svetoga. Novalee ju je pokušala umiri t i , a l i Gladys je bi la posve

skrenula . Bacila se na Novalee s mesarskim nožem u ruci i ras jekla joj ruku od

zglavka do lakta , a l i ječnik u hi tnoj pomoći morao je napravit i sedamdeset sedam

šavova da bi za tvorio ranu. Ne, Novalee ni je imala baš nimalo povjerenja u

sedmice.

Ali dok se meškolj i la i pokušavala namjes t i t i kako bi nadmudri l a užasnu bol u

preponama, ni je razmiš l ja la o sedmicama. Morala je ponovno u zahod, a l i bi lo je

prerano da to i kaže. Već su se jedanput zaus tavil i otkako su krenuli iz Fort

Smitha , a l i Novaleein mjehur već kao da se pretvorio u vodeni balon.

Bil i su negdje u is točnoj Oklahomi, na seoskoj ces t i koja se čak ni je ni vidjela na

njezinoj autokart i , a l i izbl jedjela ploča s reklamom za vatromet povodom Dana

nezavisnos t i obećavala je da do Muldrowa ima još samo dvadeset ki lometara .

Ces ta je bi la uska , neravna, nep rometna i odavno zapuš tena . Stare zakrpe, ispucale

i otvorene poput oderanih crnih kras tâ ispl junule su korov i temelje. Ali , vel iki

plymouth dobro se držao na 120 na sa t , a Willy Jack Pickens upravljao je nj ime kao

da jaše pas tuha teškog pola tone.

Wil ly Jack bio je godinu s tari j i , dvanaes t ki lograma lakš i i deset centimetara niži

od Novalee. Nos io je kaubojske čizme u koje je natrpao zgužvane novine kako bi se

doimao viš im. Novalee je mis l i la da nal ikuje Johnu Cougaru Mellencampu, a l i on je

sebe smatrao s l ični j im Bruceu Springs teenu koji je, tvrdio je, visok samo 157,6 cm.

2

Willy Jack obožavao je niske muzičare, osobito one niže od njega . I kad je bio

najpi jani j i , točno je znao da je Prince visok 155,7 cm a Mick Jagger 158,85 cm.

Willy Jack je imao izvrsno pamćenje.

Prometni znakovi upozoravali su na oš tre zavoje, a l i Wil ly Jack je i da l je vozio 120

na sa t . Novalee ga je ht jela zamoli t i da uspori , a l i se umjes to toga samo moli la da

ne nalete na neko vozilo iz suprotnog smjera .

Da su ot iš l i da l je na s jever, m ogli su se vozit i autoces tom koja bi ih povela kroz

Tulsu i Oklahoma City, a l i Wil ly Jack je rekao da mu ne pada na pamet plaćat i

vožnju ces tom koja je sagrađena novcem poreznih obveznika . Sam, is t ina , nikada

nije bio porezni obveznik, a l i je o tome ipak i mao čvrs to s ta ja l iš te. Os im toga,

rekao je, ima mnogo ces ta za Kaliforni ju , ces ta koje ih neće s ta ja t i ni novčića .

Pogrešno je proci jenio prvi zavoj pa je desni prednji kotač skrenuo na bankinu a

automobil se tako zanjihao da je Novaleein mjehur poskočio. Otkopčala je

s igurnosni pojas i izbaci la kukove, pokušavajući prebacit i težinu i olakšat i pri t isak,

a l i ni je pomoglo. Morala je u zahod.

"Dušo, morat ću opet ."

"Dovraga, Novalee." Willy Jack je objema rukama pl jesnuo upravljač. "Pa bi la s i

malopri je."

"Znam, a l i . . ."

"Nema ni osamdeset ki lometara otkako smo s ta l i ."

"Pa dobro, mogu malo pričekati ."

"Znaš l i t i kol iko će nam trebat i da s t ignemo ako budeš morala piški t i svakih

osamdeset ki lometara?"

"Nisam mis l i la odmah. Mogu se malo s trpi t i ."

Willy Jack bio je zlovoljan zbog fotoapara ta . Novalee je kupila polaroid pri je nego

š to su krenuli jer je ht jela da je fotografira na svakoj međudržavnoj granici koju

pri jeđu, ht jela je pozira t i pokraj natpisa poput DOBRODOŠLI U ARKANSAS i l i

OKLAHOMA, DRŽAVA ŠKUNE. Htj ela je uokviri t i te fotografi je i jednoga dana

pokazati nj ihovu djetetu kako su putovali na zapad baš kao nekadašnji američki

pioniri u natkrivenim zaprežnim kolima na putu u Kaliforni ju .

Wil ly Jack rekao joj je da je to glupo, a l i s l ikao ju je kad su prel azi l i u Arkansas

jer je u bl izini vidio gos t ionicu Razorback, a pi lo mu se pivo. Prevali l i su već

gotovo četrdeset ki lometara kad je Novalee zamijet i la da nema fotoapara ta i

shvati la da ga je Willy Jack os tavio u gos t ionici . Preklinja la ga je da se vra te i on

je pris tao, a l i samo zato š to je žel io popit i još jedno pivo. Kad su prelazi l i u

Oklahomu, Willy Jack ni je ht io s ta t i i fotografira t i je, pa su se posvađali .

Novalee se os jećala l jepl j ivo. Bilo joj je vruće. Spus t i la je prozor i pus t i la da je

zapahne vrući zrak. Klima -uređaj u plymouthu pres tao je radi t i dugo pri je nego š to

ga je Willy Jack kupio za njezinih pedeset dolara . Zapravo, gotovo sve u

automobilu pres ta lo je radi t i , pa je završ io na otpadu bl izu Knoxvil lea , gdje ga je

Willy Jack pronašao. Zamijenio je spojku, karburator, rasprš ivač, kočnice i

priguš ivač, a l i ni je zakrpao pod ondje gdje je hrđa pojela komad vel ičine pl i t ice.

Prekrio je rupu plas t ičnim pladnjem, a l i Novalee se boja la da će se pomaknuti , da

će njezine noge propas t i kroz rupu i bi t i otrgnute. Kad bi se nagnula i pogledala je

l i pladanj još na mjes tu, vidjela bi kako uz njegove rubove juri as fa l t , samo

nekoliko centimetara ispod njezinih nogu, a to je samo povećavalo njezinu potrebu

da se olakša .

Pokušala je odvrat i t i mis l i od mjehu ra , na jpri je brojeći s tupove ogradâ, a onda

pris jećajući se teks ta Elvisove pjesme "Love Me Tender", a l i uzalud. Na kra ju je iz

plas t ične torbe za plažu na s tražnjem s jedalu izvukla svoju bi l ježnicu s

fotografi jama.

Još odmalena skuplja la je fotografi je iz časopisa . . . fotografi je spavaćih soba sa

s tarinskim prekrivačima i pos tel jama s baldahinom, kuhinja s bakrenim loncima i

plavim porculanom, dnevnih soba u kojima su na šarenim sagovima spavali

sklupčani škotski ovčari i zidova prekrivenih obitel jskim foto grafi jama u zla tnim

okvirima. Dosad su te sobe pos toja le samo na s tranicama časopisa koje je kupovala

na rasprodajama u Tell ico Pla insu u Tennesseeju. Ali , sad je odlazi la u Kaliforni ju

– odlazi la je živjet i u takvim sobama.

3

"Dušo, gle." Pokazala je fotogr afi ju Willyju Jacku. "To je ona svjet i l jka s Mickyjem

Mouseom o kojoj sam t i priča la . Takvu žel im za dječju sobu."

Willy Jack je upalio radio i počeo okreta t i gumb, a l i čul i su se samo šumovi.

"Nadam se da ćemo naći dvokatnicu s balkonom koji gleda na ocea n."

"K vragu, Novalee, iz Bakers fielda se ne vidi ocean."

"Pa dobro, onda neko jezerce. Htjela bih da kupimo vrtni s tol i suncobran i s jedimo

s malenim i gledamo zalazak sunca."

Novalee je sanja la o svakakvim kućama – dvokatnicama, brvnarama, s tanovima,

pr izemnicama: glavno je bi lo da imaju temelje. Nikad ni je živjela u kući koja ni je

bi la na kotačima. Stanovala je u sedam prikolica raznih vrs ta , među nj ima čak i u

žel jezničkom vagonu u sklopu motela koji se zvao Chattanooga Choo Choo.

Pokazala mu je još jednu fotografi ju . "Vidi ove patke na zidu. Zar nisu s la tke?"

Willy Jack je oš tro okrenuo upravljač pokušavajući pregazit i kornjaču na rubu

ces te.

"Mrzim kad to radiš", rekla je Novalee. "Zaš to voliš ubija t i kornjače? One nikome

ne smeta ju."

Willy Jack je ponovno okrenuo gumb na radiju i ovaj put uhvatio "Graceland" Paula

Simona koji je, tvrdio je, 8 ,9 cm niži od njega .

Kad su proš l i pokraj vodenog tornja u Muldrowu, Novalee je odloži la bi l ježnicu.

Pomisao na tako mnogo vode bi la joj je gotovo nepodnoš l j iva .

"Kladim se da u ovom gradiću pos toj i zahod."

"Ne bi me iznenadilo", rekao je Willy Jack. "Imaju ga u gotovo svakom gradu. Što

mis l iš , imaju l i možda i malo tople vode? Možda bi se rado namakala u kadi? Ha?

Što vel iš?"

"Dovraga, Willy Jack, moram u zahod ."

Willy Jack je pojačao radio i prs t ima udarao ri tam po kontrolnoj ploči . Dok su

prolazi l i kroz Muldrow, Novalee je za tegnula miš iće među nogama i t rudila se ne

mis l i t i na bazene i l i ledeni ča j .

Ponovno je izvadila autokartu i otkri la da je s l jedeća pri l i ka za zaus tavljanje, os im

ako ne dožive izravni sudar, četrdesetak ki lometara dal je, u gradiću po imenu

Sequoyah. Bacila je pogled na pokazivač goriva i na svoju ža los t otkri la da imaju

još pola spremnika.

Neko se vri jeme šutke igra la igre t raženja imena za di jete abecednim redom. Pod A

su joj se sviđala imena Angel i Abbie, pod B – Bordon i Babbette, a l i od muke se

nije mogla usredotoči t i pa je odus ta la pri je nego š to je s t igla do C.

Boljelo ju je sve, od glave do pete. Cijelog ju je jutra mučila glavobo l ja , a l i ni je

imala aspirin . I noge su je ubija le. Toliko su natekle da su joj se remeni crvenih

sandala urezal i u gležnjeve i bolno joj s t iskal i prs te. Nije mogla dosegnuti kopče,

a l i t r l ja jući sandale jednu o drugu, napokon ih je uspjela izut i , od čega j oj je

znatno laknulo.

"Uh, da mi je žvakaća guma", rekla je.

Usta su joj bi la suha a grlo hrapavo. Na s tražnjem s jedalu imala je pola boce Coca

Cole, a l i znala je da bi joj od nje mjehur bio još punij i .

"Redova žena kaže da je imala tegobe s mjehurom dok je bi la t rudna. Mis l i da je

za to morala na carski ."

"Što t i je to, dovraga?"

"Carski rez. To je kad t i ras i jeku trbuh kako bi izvadil i di jete."

"Novalee, ni ne pomiš l ja j na to! Mogu zamis l i t i kako je to skupo."

"Pa ni je to neš to š to možeš planira t i , Wil ly Jack, kao š to se planira pros lava

rođendana. Dogodi se samo od sebe. I ne znam koliko koš ta . Os im toga, t i ćeš

dobro zarađivat i ."

"Da, i nemam namjeru novac potroš i t i pri je nego mi uopće dospije u džep."

Willy Jack išao je u Kaliforni ju radi t i na žel jeznic i . Imao je ondje bra t ića , J . Paula ,

koji se obogatio radeći za žel jezničku tvrtku Union Pacific. Javio se pri je dva

t jedna, a Willy Jack se tako uzbudio da je ht io odmah otputovati .

Novalee je mis l i la kako je neobično da se Willy Jack uzbuđuje zbog pos la , al i rekla

je da neće gledati zube darovanog konja i čim je dobila plaću, krenuli su iz Tell ico

Pla insa . Nije nimalo ža l i la za nj im. Bila je to pri l ika o kojoj je sanja la , pri l ika da

4

s tanuje u pravoj kući . Ona i Willy Jack s tanovali su u prikolici parkirano j pokraj

Redove, a l i vodovod i kanalizaci ja nisu radi l i , pa su se moral i s luži t i zahodom u

gos t ionici . Znala je da zapos lenje u žel jeznici znači da više nikad neće morat i

živjet i na kotačima. U to je bi la s igurna .

Ono š to ni je znala bi lo je da se Willy Jac k uputio u Bakers field kako bi ods jekao

vlas t i t i prs t . Nije joj , na ime, baš sve ispričao.

Nije joj rekao da je, mjesec dana poš to je počeo radit i , J . Paulu palac zapeo u

skretnicu i da je za tu ozl jedu dobio šezdeset pet t isuća dolara odš tete plus osamsto

dolara mjesečno do kra ja života . J . Paul je t im novcem kupio ekspres -mehaničku

radionicu i usel io se u kuću pokraj minigolfskog igra l iš ta .

Kad je to čuo, Willy Jack se s i lno za interes irao za vlas t i te prs te. Prvi put u životu

ih je gledao, s tvarno gledao. P roučavao ih je jedan po jedan. Zaključio je da su za

posao najvažnij i pa lčevi i kažiprs t i . Srednji s luže za komunikaciju, prs tenjaci za

prs ten, a mali prs t i zapravo su suvišni . Za Willyja Jacka, koji je bio l jevak, mali

prs t desne ruke bio je posve beskori s tan. Njega je namjeravao žrtvovati , zamijenit i

za rasne pse i t rkaće konje. Taj će ga odves t i u Santa Anitu i Hollywood Park, gdje

će pi t i s loe gin fizz, nos i t i svi lene košulje i oklade s la t i u kladonice na s rebrnom

pladnju.

Ali , Novalee o tome ni je imala pojma. Znala je samo da on ide u Bakers field radi t i

na žel jeznici . Smatrao je da više i ne mora znat i . A ako je Willy Jack i za š to bio

s tručnjak, bi lo je to za pi tanje š to Novalee treba a š to ne treba znat i .

"Hoćeš dotaknuti di jete?", pi ta la ga je.

Pretvarao se da je ni je čuo.

"Daj." Pruži la je ruku da primi njegovu, a l i on ju je i da l je držao opuš tenu na

upravljaču.

"Daj mi ruku." Podignula je njegovu ruku s upravljača i položi la je na svoj t rbuh,

blizu pupka.

"Jes i l i os jet io?"

"Ne."

"Ne os jećaš kao neke lagane udarce?"

"Niš ta ne os jećam."

Will ie Jack pokušao je povući ruku, a l i ona ju je zadržala i spus t i la niže, pri t išćući

njegove prs te u zaobljenje t ik iznad prepona.

"Evo, tu ." Glas joj je bio t ih , tek malo glasnij i od šapta . "Tu je s rce." Na trenuta k

je držala njegovu ruku, a onda ju je is trgnuo.

"Ne znam t i ja to", rekao je i posegnuo za cigaretom.

Novalee je doš lo da se rasplače, iako ni je točno znala zaš to. Tako se katkad

os jećala noću kad bi čula zvižduk vlaka iz dal j ine. . . os jećaj ni je znala obj asnit i ,

čak ni samoj sebi .

Naslonila je glavu na nas lon, sklopila oči i pokušala smis l i t i način da ubrza

vri jeme. Počela je u mis l ima uređivat i dječju sobu. Stavila je koli jevku od

hras tovine ispod prozora , s tolac za l jul janje u kut pokraj plohe za presvla čenje

djeteta . Složi la je maleni prekrivač s kravama koje preskaču mjesec i s tavi la ga

pokraj pl išanih životinja . . .

Dok je tonula u san, vidjela je sebe ponovno vi tku, u pripi jenoj hal j ini od jeansa ,

kako drži djetešce, svoje djetešce, l ica pokrivenog meka nom plahtom. Radosna,

puna iščekivanja , blago je odmaknula plahtu, a l i ispod nje je bi la još jedna plahta .

Odmaknula je i nju, a l i je ispod nje također bi la plahta , i iza s l jedeće i iza

s l jedeće. . .

Onda je začula zvižduk vlaka , na jpri je s lab, a onda sve gl asnij i . Podigla je pogled i

vidjela kako vlak juri na nju i di jete. Sta ja la je kao skamenjena između tračnica

dok se pribl ižavao.

Pokušala je odskočit i , pobjeći , a l i t i jelo joj je bi lo teško a t lo pod nogama

spužvas to i l jepl j ivo, noge su joj propadale u n j . Onda je pala , a l i je s koljena ,

pos l jednjom snagom podignula di jete preko tračnice i odgurnula ga , spas ivš i ga od

opasnos t i .

Zatim je zrak proparao glasni zvižduk. Pokušala se prebacit i preko tračnice, a l i

kreta la se poput golemog puža, centimetar po centimetar preko vrućeg meta la .

5

Šiš tava para i vrući zrak sprži l i su joj noge kad se napokon, očajničkim trza jem,

uspjela prebacit i . Bila je s lobodna.

Pokušala je us ta t i , a l i od nogu su joj os ta l i samo izvi jeni komadići miš ića i kos t i ju .

Vlak joj je ods jekao noge.

Vrisak je krenuo duboko iz njezine utrobe a onda prošao svom s i l inom kroz pluća .

"Koji t i je vrag, Novalee?", povikao je Willy Jack.

Otrgnuvš i se snu, Novalee je s užasom os jet i la kako joj po nogama puše vruć zrak

iz otvora na podu automobila . Znala je i ne gledajući da se pladanj pomaknuo.

Okrenula se kako bi pogledala kroz s tražnji prozor, s trahujući od onoga š to će

vidjet i – svoje noge krvave i razderane nasred ces te poput kakve pregažene

životinje.

Ali , vidjela je samo svoje crvene sandale kako poskakuju po ces t i .

"Čemu se smiješ iš?", upitao je Willy Jack.

"Neš to sam sanja la ."

Nije mu ht jela reći za sandale. To joj je bio jedini par obuće, pa je znala da će je

gnjavit i zbog novca koji će morat i potroš i t i na nove. Os im toga, bi l i su na s tvarnoj

ces t i i pribl ižavali se s tvarnom gradiću pa ga ni je ht jela razl jut i t i jer inače nikada

neće s t ići u zahod.

"Gle, tamo je robna kuća Wal -Mart . Stanimo ondje."

"Mis l io sam da moraš na zahod."

"Pa u Wal-Martu imaju zahode."

Willy Jack je naglo pres jekao dvije t rake autoces te kako bi mogao skrenuti , a

Novalee je pokušavala ri ješ i t i mali problem. Naime, u torbi za plažu imala je samo

dolar. Sav je novac bio kod Willyja Jacka.

"Dušo, t rebat će mi novac."

"Što, zar će t i napla t i t i pišanje?"

Projurio je parkira l iš tem i zaus tavio golemi plymouth na mjes tu za invalide pokraj

ulaza .

"Treba mi samo pet dolara ."

"Za š to?"

"Kupit ću s i papuče."

"Papuče? Zaš to? Pa u automobilu smo."

"Noge su mi natečene. Ne mogu više obuti sandale."

"Kris te Bože, Novalee. Što, namjeravaš se vozit i preko ci jele zemlje u papučama?"

"Pa š to, ionako se ne zaus tavljamo čes to."

"Dobro. Kupi s i papuče. I to točkas te. Z elene, tako da svima upadnu u oči ."

"Ne žel im točkas te papuče."

"Onda s i kupi papuče sa s lonovima. Tako je! Slon u papučama sa s lonovima."

"To je ružno od tebe, Willy Jack, zbi l ja ružno."

"K vragu, Novalee."

"Moram kupit i nekakve cipele."

Nadala se da će to bi t i dovoljno objašnjenje, a l i znala je da neće. Premda ni je

naglas izgovorio ri ječ "zaš to", pi tanje se vidjelo na njegovu l icu.

"Sandale su mi pale kroz rupu na podu."

Tada mu se nasmiješ i la , oprezno, pozivajući ga da vidi komičnu s tranu s i tuaci je,

al i on je ta j poziv odbio. Zurio je u nju sve dok njezina osmijeha ni je nes ta lo, a

onda se okrenuo, pl junuo kroz prozor i s gađenjem odmahnuo glavom. Na kra ju je

posegnuo u džep traperica i izvukao nekoliko zgužvanih novčanica . Njegovi pokret i ,

pret jerani i b rzi , imali su za svrhu pokazati joj da mu je svega dos ta . Dobacio joj je

deset dolara , a os ta tak gurnuo natrag u džep.

"Neću dugo", rekla je dok je izlazi la iz automobila .

"Aha."

"Ti nećeš ući? Da protegneš noge?"

"Ne. Neću."

"Da t i donesem kokice?"

"Daj , požuri se, Novalee."

6

Osjećala je da je gleda dok je odlazi la . Pokušala se kreta t i kao kad su se tek

upoznali , kad je jedva čekao da je dodirne, kad su njezine grudi , t rbuh i bedra bi l i

gla tki i napeti . Ali , znala je š to on sad vidi . Znala je kako izgleda .

Jedina kabina u zahodu bi la je zauzeta . Novalee je s t iskala noge i pokušavala

zadržat i dah. Kad je čula zvuk puš tanja vode, bi la je s igurna da će izdržat i , a l i kad

se vra ta nisu otvori la , znala je da neće.

"Opros t i te", rekla je i pokucala , "a l i hi tno mi je ."

Otvori la joj je malena djevojčica koja se još mučila oko gumba. Odskočila je kad je

Novalee projuri la pokraj nje.

Kad je napokon uš la , Novalee ni je gubila vri jeme na zaključavanje vra ta i l i

pokrivanje daske papirom. Čak ni je ni provjeri la ima l i papira . Samo je piški la i

piški la , glasno se smijući , oči ju punih suza olakšanja . Novalee se znala vesel i t i

malim pobjedama.

Dok je pra la ruke, proučavala je svoj odraz u zrcalu, a onda poželjela da to ni je

učini la . Njezina je put , premda čis ta i gla tka , bi la s iv kas ta , a svi jet lozelene oči

okružene tamnim kolutovima. Kosa boje hikori ja , duga i gus ta , otela se kopči i

rasula u s i tne uvojke.

Umila se hladnom vodom, zagladila kosu vlažnim rukama pa u torbi potraži la ruž,

a l i ga ni je mogla naći . Na kra ju se uš t ipnula za obraze kako bi malo porumenjel i i

odluči la da se više neće gledati u zrcalu dok se ne bude mogla nadati l jepšem

prizoru.

Otiš la je ravno do odjela s cipelama, svjesna da se već predugo zadržala .

Najjeft ini je papuče koje je uspjela naći bi le su točkas te, pa se brzo odluči la za

gumene nat ikače.

Na blagajni se nervozno premiješ ta la s noge na nogu dok je čovjek u repu pred

njom ispis ivao ček. Kad je blagajnica napokon ut ipkala ci jenu nat ikača , Novalee se

već bi la udubila u nas love National Examinera . Pruži la je blagajnici deset dolara

još se čudeći fotografi j i novorođenčeta s tarog dvije t isuće godina .

"Gospođo, izvoli te os ta tak."

"Oh, opros t i te." Novalee je ispruži la ruku.

"Sedam dolara i sedamdeset sedam centi ."

Novalee je pokušala povući ruku, a l i ni je uspjela . Kovanice su joj pa le na dlan.

"Ne", povikala je bacajući ih na pod. "Ne." Naglo se okrenula , posrnula , pa počela

t rča t i .

Znala je da ga nema, znala je to pri je nego š to je s t igla do vra ta . Sve je unapri jed

mogla vidjet i kao da gleda fi lm. Vidjela je sebe kako trči , doziva njegovo ime,

prazno mjes to na parkira l iš tu , a plymoutha više nema.

Otišao je u Kaliforni ju a nju je os tavio. . . os tavio s njezinim snovima o kačkanim

prekrivačima, plavom porculanu i obitel jskim fotografi jama u zla tnim okvirima.

Drugo poglavlje

Nije se mogla svega s jet i t i , čak ni mnogo pos l i je. Nije se s jećala čovjeka koji je

pronašao njezin fotoapara t na parkira l iš tu za invalide. Nije se s jećala blagajnice

koja joj je ut isnula novac u ruku ni pos lovođe koji ju je odveo do klupe pok ra j

izlaza .

Ali , s jećala se da je netko ht io pozvati hi tnu pomoć, s jećala se kako mu je rekla da

je s njom sve u redu, da je njezin dečko ot išao do automehaničara i pos l i je će se

vrat i t i po nju.

I , malo-pomalo, dok su odlazi l i na objed i l i pota jno popuš i t i cigaretu, dok su punil i

police novom robom, prodavači , blagajnici i pos lovođe zaboravil i su na trudnu

djevojku na klupi pokraj vra ta , ispod crveno -bijelo-plave zas tave na kojoj je s ta ja lo

MADE IN AMERICA.

U dva sa ta već je bi la dobrano ogladnjela . Jela je kokice i pi la kolu iz visoke

plas t ične čaše. Pojela je dvije čokoladice i dvaput ot iš la u zahod. Pokušavala je

smis l i t i š to će sada , a l i to ju je zamaralo i donos i lo glavobolju, pa bi pojela još

jednu čokoladicu i ponovno ot iš la u zahod.

Nekoliko minuta p ri je t r i neka je s i tna , koščata žena modre kose, bez obrva ,

pojuri la prema Novalee i nasmiješ i la joj se.

7

"Ruth Ann? Ruth Ann Mort! Ma vidi t i , molim te. Mala Ruth Ann. Dušo, pa nisam

te vidjela još otkako t i je preminula mama. A to je bi lo pri je koliko? Dv anaes t ,

četrnaes t godina?"

"Gospođo, ja nisam Ruth Ann."

"Zar me se ne s jećaš , zla to? Ja sam ses tra Husband. Ma s igurno me se s jećaš .

Thelma Husband. Naravno, u ono me doba nis i tako zvala . Zvala s i me Telma jer

nis i znala izgovori t i Thelma. Ali , sad me sv i zovu ses trom Husband."

"Ali , ja se ne zovem.. ."

"Kad sam te pos l jednji put vidjela , bi la s i još di jete. A sad ćeš t i imati di jete! Nije

l i to nevjeroja tno? Gdje sada živiš , Ruth Ann?"

"Pa, živjela sam u Tennesseeju, a l i –"

"U Tennesseeju. Imala sam ses tri čnu koja je živjela u Tennesseeju. Bila je

uči tel j ica . Ali , kad je uš la u menopauzu, morala je na operaci ju ."

Ses tra Husband snizi la je glas i nagnula se bl iže Novalee.

"His terektomiju. I zamis l i , pos l i je toga više ni je niš ta znala napisa t i . Nije znala ni

kako se piše 'mačka ' , barem tako kažu. Pa više ni je mogla bi t i uči tel j ica . Nije l i to

prava s ramota?"

"Jes t , gospođo, dois ta jes t ."

"Tennessee. I š to, sad s i se odluči la vra t i t i? Doš la s i kući?"

"Pa, ne baš . Ali , izgleda da ću morat i os ta t i neko vri jeme."

"Baš l i jepo, Ruthie, baš l i jepo. Jer dom t i da je neš to š to t i ni jedno drugo mjes to ne

može dat i . A znaš š to je to?"

"Ne, gospođo."

"Daje t i tvoju povijes t . Dom je mjes to gdje počinje tvoja povijes t ."

"Da, gospođo."

"Pokojni bra t Husband je govorio: 'Dom je mjes to koje će te uhvati t i kad padaš . A

svi padnemo. ' Tako t i je govorio pokojni bra t Husband."

"Je l i vam to bio muž?"

"Ne, bio mi je bra t . Pravi Božji čovjek. Ideš l i u crkvu, Ruthie? Ideš l i redovito u

crkvu?"

"Ne baš redovito."

"To t i je dobro. Ja mis l im da je to dobro. Vjeronauk. . . proučavanje Bibl i je. . .

moli tve. E, to je zbi l ja previše. Nitko ni je tol iko zgri ješ io da mora tol iko u crkvu."

"Da, gospođo."

"Nema potrebe tol iko radit i na tome. A ja? Ja sad imam samo jedan posao. Samo

jedan. Znaš koji?"

"Spašavanje duša?"

"Oh, ne, Ruth Ann. Bog spašava duše. Ja spašavam samo pse luta l ice. Ne, moj je

posao darivat i Bibl i je. Taj mi je posao Bog namijenio. Čitaš l i Bibl i ju , Ruth Ann?"

"Pa, ne baš previše."

"To t i je dobro. Ja mis l im da je to dobro. Kad je previše či taš , zbuniš se. Ako či taš

malo, malo se i zbuniš . Kad či taš mnogo, veoma se zbuniš . Zato i di jel im samo po

jedno poglavlje. Na ta j se način l judi mogu nos i t i sa zbunjenošću. Shvaćaš š to

žel im reći , Ruth Ann?"

"Da, gospođo, mis l im da shvaćam." Novalee je dotaknula oži l jak na ruci , uspomenu

na Gladys .

"Baš bih t i rado dala poglavlje iz Bibl i je, a l i upravo sam proš la pokraj autobusne

s tanice i podijel i la pos l jednji Ponovljeni zakon i dvije Tužaljke. Srela sam neku

ženu koja je odlazi la u New Orleans , a ženi koja ide u New Orleans nikad ne možeš

dat i previše Tužaljki . I sad više nemam nijedno poglavlje. Baš mi je žao."

"Ma, ne brini te se, u redu je."

"Imat ću ih sutra . Isprinta t ću t i Obadiju. Obadija te neće odveć zbunit i . Ali , ne

žel im te os tavi t i praznih ruku. Dođi sa mnom."

Ses tra Husband okrenula se i poš la prema vra t ima, a onda se osvrnula i domahnula

Novalee.

"Hajde, Ruth Ann."

Novalee ni sama ni je znala zaš to je poš la za modrokosom ženom kroz vra ta i preko

parkira l iš ta , a l i pomis l i la je da joj t o neće donijet i niš ta više nevolja nego š to ih

8

već ima. Ses tra Husband odmarš ira la je do s tarog toyotinog kamioneta punog

ulubljenja , uređenog tako da nal ikuje na s tarinska zaprežna kola američkih pionira

koji su osvaja l i zapad, s pla tnenim krovom nad s tra žnjim dijelom. Ali , pla tno se

podera lo, a žice koje su ga držale iskrivl i le su se, tako da je u s redini vis jelo. Na

boku kamioneta bi jel im je s lovima pisa lo: KOLA DOBRODOŠLICE.

Ses tra Husband otvori la je vra ta i izvadila pletenu košaru s crvenom mašnom na

ručki . Držala ju je pred sobom i uspravila se poput vojnika spremnog za zapovijed.

"Dopus ti da budem jedna od prvih koja će t i požel jet i dobrodoš l icu kući", rekla je

tonom lošeg javnog govornika . "A u ime grada žel im t i darovati ovu košaru darova

od trgovaca i bankara kako bi tvoj dolazak bio š to ugodnij i ."

"Hvala ." Novalee je uzela košaru.

"Gle, Ruth Ann. Imaš š ibice, telefonski imenik, rašpice za nokte. Tu je nekoliko

bonova za popus t u t rgovini i plan grada . Ali , moram t i neš to reći . Vidiš ovaj

rokovnik?"

Novalee je kimnula .

"Njih mi je pones ta lo proš l i t jedan. Ovo je bio jedini koji sam uspjela odvoji t i za

sebe, pa sam već upisa la nekoliko svojih sas tanaka. Sas tanaka Anonimnih

a lkoholičara . Ali , ako nis i a lkoholičarka , znat ćeš da to nisu tvoji sas tanci ."

"Ne, gospođo, nisam."

"Dobro. Ja mis l im da je to dobro. Ali , ne zaboravi , svi posrnemo. Tako je govorio

pokojni bra t Husband."

"Ses tro Husband, smijem l i vas fotografira t i?"

Ako ju je to pi tanje iznenadilo, ses tra Husband to ni je pokazala . "Baš s i draga ,

Ruth Ann", rekla je. Skinula je naočale i držala t rbuh uvučen sve dok Novalee ni je

škl jocnula apara tom. Zajedno su gledale kako se s l ika razvija .

"Uh, izgledam kao da gledam ukriž. Uvijek tako loše ispadnem na fotografi jama."

"Ne, baš je dobra ."

"Stvarno mis l iš?"

"Da, s tvarno."

"Draga s i , Ruth Ann. Baš s i draga ."

Ses tra Husband kra tko je zagrl i la Novalee, a onda je s jela u kamionet i upal i la

motor.

"Živim u Ulici Evergreen, Ruthie. Naći ćeš je u planu grada. Pos l jednja kuća s

l i jeva . Svra t i kad god hoćeš . I pones i djetešce! Vas dvoje uvijek s te dobrodoš l i ."

"Hvala vam, ses tro Husband. A ovu ću fotografi ju uokviri t i i čuvati za svoje

dijete."

Ses tra Husband se odvezla , a Novalee je s ta ja la na parkira l iš tu i mahala sve dok

mali prekriveni kamionet n i je nes tao na zapadu.

Kad se vra t i la u robnu kuću, Novalee je zas ta la pokraj drvene klupe za l jul janje

izložene bl izu vra ta . Rukom je pomilovala tamno drvo i mis l i la na ugodne žute

t r i jemove i s lakove koji gus to prekrivaju bi jele s jenice.

"Onaj s tarac u St icker Creeku pravi takve klupe od hikori ja ."

Okrenula se u smjeru odakle je dolazio glas i vidjela da na njezinoj klupi s jedi

krupan crnac.

"Ta neće potra ja t i", rekao je. "Drvo je premekano. Ako žel i te l jul jačku koja će vam

tra ja t i , ot iđi te u St icker Creek."

"A gdje je to?", upita la je.

"Novi s te ovdje?"

"Da. Ne. To jes t , nisam tu dugo."

"Dakle, novopridoš l ica ."

Nasmiješ io se i pomaknuo na klupi , pozivajući je da i ona s jedne.

Bio je najcrnj i čovjek kojeg je Novalee ikada vidjela , tako crn da se svjet l os t

odbija la od njegove kože. Pomis l i la je kako bi se, kad bi se dovoljno pribl iži la ,

mogla ogledati u njegovu l icu. Na sebi je imao odijelo, a na podu uz noge aktovku.

Novalee nikad pri je ni je vidjela crnca s aktovkom.

Spus ti la je svoju plas t ičnu vrećicu i pletenu košaru između nj ih te s jela uz sam

suprotni kra j klupe.

"Zovem se Whitecotton. Moses Whitecotton."

9

"Aha." Htjela mu je reći svoje ime, a l i se predomis l i la .

"Neki u mojoj obitel j i skra t i l i su prezime na White. Ali , to ni je nj ihovo pravo

prezime. Prezivaju se Whitecotton."

"Zaš to su ga promijenil i?"

"Mis l i l i su da je s ramotno. Da je to robovsko prezime. Ali , tako se prezivaju. A i ja

is to."

Moses Whitecotton nakratko je šut io, zagledan u neš to š to Novalee ni je mogla

vidjet i .

"Prezime je važno", reka o je. "Tako znaš tko s i ."

"Vjeroja tno imate pravo."

"Nego š to. Prezime je važna s tvar. Jes te l i već izabra l i ime svome djetetu?"

"Ne, a l i razmiš l jam o nekima."

"Ne morate se žuri t i . Tako neš to ne treba odredit i na brzinu. Imena su odveć važna

da bismo s nj ima žuri l i ."

Novalee je posegnula u torbu i izvadila paketić peperminta , a onda spus t i la torbu

na t lo, pod klupu. Na vrhu paketića bio je zeleni pepermint , njoj na jdraži , a l i ipak

ga je ponudila Mosesu Whitecottonu.

"Hvala , a l i bolujem od šećerne boles t i . Ne smijem uzimati šećer."

"Znate", rekla je kad je ubacila pepermint u us ta , "razmiš l ja la sam o Wendi, s ' i ' na

kra ju, i l i možda Candy, ako bude djevojčica ."

"Dajte djetetu ime koje neš to znači . Otporno, snažno ime. Ime koje će odoljet i

teškim vremenima. I bol i ."

"Na to nisam mis l i la ."

"Nekoć sam bio graver. . . radio na trofej ima, pločama. I na nadgrobnim

spomenicima. Kad radiš neš to takvo, počneš razmiš l ja t i o imenima."

"Da, vjeroja tno imate pravo."

"Vidite, ime koje izaberete svome djetetu bi t će uz njega i kad niš ta drugo ne bude.

I ni tko. Jer vi nećete uvijek bi t i tu ."

"Ali , ja ga nikada ne bih napus t i la , kao š to neki l judi jednos tavno odu i nes tanu iz

tvojeg života . Nikad to neću učini t i ."

"Ali nećete živjet i vječno. Umrijet ćete. Svi ćemo umrijet i . Ja . Dijete. Vi."

Novalee je proguta la pepermint .

"Umirete već u ovom trenutku. Upravo sada ." Pogledao je na uru. "Upravo u ovoj

sekundi", pokuckao je prs tom po uri . "Vidite? Sekunda je proš la . Nema je više. I

više se neće vra t i t i . I dok ja razgovaram s vama, s vaku sekundu dok govorim prođe

sekunda. Nes ta je. Kako god ih zbroj i te, one prolaze. I svaka vas sve više pribl ižava

smrti ."

"Ne volim mis l i t i o tome."

"Jes te l i ikad pomis l i l i da svake godine koju proživi te, proživi te i godišnj icu svoje

smrti . Naravno, ne znate koji je to dan. Shvaćate š to govorim?"

Novalee je kimnula , a l i samo mrvicu, kao da bi joj prejaka kretnja razbila

koncentraci ju .

"Evo, recimo da umrete osmog pros inca . Naravno, ne znate to jer s te još živi . Ali ,

svake godine proživi te osmi pros inca n e znajući da je to godišnj ica vaše smrti .

Razumijete me?"

"Aha." Novalee ga je napeto gledala , zgranuta tom posve novom zamiš l ju . "To mi

nikad ni je palo na pamet."

"Ne, većini l judi ne padne. Dobro me s lušaj te. Umrijet ćete. Ali , vaše ime neće. Ne.

Bit će zapisano u neči joj Bibl i j i , t iskano u nekim novinama. Urezano u vaš

nadgrobni spomenik. Shvaćate, ime ima povijes t ."

"A dom je mjes to gdje počinje tvoja povijes t", rekla je t iho.

"I ta će povijes t bi t i tu i kad vas ne bude."

Okrenuo je dlanove uvis , raš irenih ruku. . . praznih. Dao joj je sve š to je imao i ona

je to primila .

"Evo", rekao je i podignuo svoju aktovku, a dok ju je namiješ tao u kri lu , Novalee je

s tavi la pletenu košaru na drugu s tranu i primaknula se Mosesu Whitecottonu.

Aktovka je bi la puna fotog rafi ja .

"Što će vam sve te s l ike?"

10

"Sad sam fotograf. Obilazim trgovine i robne kuće i fotografiram djecu."

"Mogu l i ih malo pogledati?"

Pružio joj je desetak fotografi ja . Nasmiješene bebe, namrš tene bebe, rasplakane

bebe. Smeđe, crne, bi jele bebe. S kovrč avom kosom, plavooke, crvenokose i ćelave.

"Za koji mjesec dones i te svoje di jete pa ću vam ga bespla tno fotografira t i ."

"Stvarno?"

"Naravno. Evo š to t ražim."

Moses Whitecotton pružio je Novalee sa tenski a lbum. "Takve dajemo uz narudžbe

od preko s to dolara ." Otvorio je prvu s tranicu. "Tu ćete upisa t i ime svoga djeteta .

Pazite da dobro izaberete."

"Hoću."

Vrat io je fotografi je u aktovku i za tvorio je.

"Gospodine Whitecotton, smijem l i vas fotografira t i?"

"Mene?"

Kimnula je.

"Zaš to ne?"

Novalee je izvadila fo toapara t iz torbe, s ta la pred njega i škl jocnula .

Uto je među nj ih kročio mladi , dot jerani plavokos i muškarac.

"Zdravo, ja sam Reggie Lewis . Moja mala kaže da me čekate. Mose, je l i?"

"Ne, Moses Whitecotton."

"Ah. Dobro. Bis te l i doš l i sa mnom u moj ured?" Reggie je već krenuo.

Moses Whitecotton pružio je Novalee ruku. "Sretno."

Ruka mu je bi la čvrs ta i snažna i Novalee se svidjelo držat i ruku u njegovoj .

"Hvala vam na a lbumu za bebu."

"Nema na čemu", rekao je i ot išao.

Novalee ga je gledala dok je odlazio, a onda je pogledala fotografi ju koju je držala

u ruci , fotografi ju Mosesa Whitecottona , i na t renutak, samo na trenutak, učini lo

joj se da na njegovom l icu vidi svoj odraz.

Nekoliko minuta pos l i je sedam Novalee je pojela hot -dog i s ladoled. Zatim je

kupila Američki časopis za bebe, nadajući se da će naći popis imena između kojih

će moći neko izabra t i . Umjes to toga , naš la je članak pod nas lovom "Kako zadržat i

kondici ju t i jekom trudnoće", koji joj je savjetovao da jede mnogo suhe govedine i

pos l i je toga pođe u brzu šetnju. Triput je obiš la parkira l iš te, udišući duboko kako

je pisa lo u članku, a l i na oklahomskoj vrućini brzo se umori la pa je pos l jednji krug

jedva završ i la .

Podigla je pogled kad se na parkira l iš te dovezao kamionet i parkirao nedaleko od

nje. St raga su bi la malena s tabla , kori jena umotanih u krpe. Na boku kamioneta

rukom je bio ispisan znak RASADNIK BEN GOODLUCK, EKOLOŠKI

UZGAJIVAČ.

Vozač, visoki i vi tki Indijanac, izišao je i ot išao u trgovinu. Na suvozačkom mjes tu

os tao ga je čekati dječak.

Novalee je priš la , nekoliko trenutaka gledala natpis , a onda povukla prs t po ri ječi

"Goodluck"1 . Dječak, koji je bio desetogodišnja kopija vozača , nagnuo se kroz

prozor i gledao je.

"Ti se zoveš Goodluck?", upita la ga je.

Dječak je kimnuo glavom.

"Da se barem ja tako zovem!"

"Zaš to?"

"Zato š to je to snažno ime. Ime koje će odoljet i mnogim teškim trenucima."

"Vjeroja tno", odgovorio je. "Što t i se dogodilo s rukom?" Lagano je dodirnuo njezin

oži l jak.

"Nesreća ." Novalee je pokazala s tražnji dio kamioneta . "K akva su to s tabla?"

"Divlj i kes teni ."

"Za nj ih nikad nisam čula ."

Dječak je iskočio iz kamioneta , gurnuo ruku u džep i izvadio tvrdi , smeđi kes ten,

ulaš ten i s ja jan.

"Evo t i ." Pružio joj ga je.

11

"Što je to?"

"Divlj i kes ten."

Novalee ga je uzela i kotrl ja la po dlanu.

"Donos i s reću", rekao je.

"Kako znaš?"

"Djed mi je rekao. Pripadao je njegovom djedu, pa njemu, a sada meni ."

"Jesu l i imali s reće?"

Kimnuo je. "Bil i su dobri lovci . I ja sam."

"Donos i l i s reću samo u lovu?"

"Ne, nego i u mnogo čemu drugome. Pomaže t i da nađeš ono š to t i t reba . Da nađeš

put kući ako se izgubiš . I još mnogo toga."

Novalee mu je pruži la kes ten.

"Prvo zažel i žel ju", rekao je.

"Želju?"

"Aha. Drži ga u ruci i neš to zažel i ."

"Ali , to ni je moja amajl i ja , nego tvoja ."

"Da, a l i svejedno će upali t i . Pokušaj ."

"Dobro." Novalee je s t isnula prs te oko kes tena i čvrs to sklopila oči , poput djeteta

koje čeka iznenađenje. Kad je završ i la , vra t i la ga je dječaku.

"Što s i požel jela?", upitao je.

"Ako t i kažem, neće se os tvari t i ."

"Ma ne, to vri jedi samo za zvijezdu repaticu."

"Smijem l i te fotografira t i?"

"Pa, može."

"Stani tu pokraj vra ta kamioneta tako da snimim i tvoje ime. Eto tako. Samo još

malo ul i jevo. Dobro je."

Novalee je škl jocnula upravo kad se vra t io dječakov otac.

"Idemo, Benny?"

"Može." Otvorio je vra ta i ušao, a onda se nasmiješ io Novalee. "E pa , doviđenja ."

"Doviđenja , Benny Goodluck."

Dječak joj je mahao dok se kamionet udaljavao. Novalee je preš la preko

parkira l iš ta i uputi la se natrag u robnu kuću.

"Gospođo! Gospođo!"

Okrenula se i zaklonila oči od sunca .

"Čekaj", povikao je Benny Goodluck. Trčao je prema njoj noseći jedno od malenih

s tabala . "Evo. To je za tebe."

"Za mene? Zaš to?"

"Za s reću." Spus t io je s tablo na mjes tu za parkiranje invalida .

"Oh, Benny. Pogodio s i š to sam poželjela ."

"Da, jesam, gospođo."

Onda se okrenuo i potrčao prema kamionetu.

Novalee je razgledala dječju odjeću kad se oglas io razglas . Glas je zvučao meta lno

i da leko, kao kad je loša telefonska veza .

"Cijenjeni kupci Wal -Marta , sada je devet sa t i i vaša se robna kuća Wal -Mart City

za tvara ."

Novalee je zas tao dah. Zavrt jelo joj se u glavi .

"Molimo vas pones i te robu koju s te izabra l i . . ."

Srce joj je tuklo jako, teško, napreskokce.

"Pods jećamo vas da je radno vri jeme trgovine. . ."

Usta su joj bi la vlažna. Os jećala je okus hladnih papričica .

"I, kao i uvi jek, hvala vam š to s te doš l i u Wal -Mart ."

Proguta la je kisel inu koja joj je prži la grlo, okrenula se i potrča la prema zahodu u

s tražnjem dijelu t rgovine.

Kabina je bi la prazna, pros tori ja mračna, a l i ni j e imala vremena pet l ja t i oko

paljenja svjet la . Povraćala je i povraćala sve dok se ni je os jećala posve isci jeđeno.

12

Onda je s jedi la u mraku i pokušavala ne razmiš l ja t i o nevoljama u kojima se naš la .

Cijel i je dan to potiskivala , a l i sad su mis l i nahrupile.

Mora pos toja t i neš to š to može učini t i , govori la je sebi . Mogla bi pokušat i pronaći

mamu Nell , a l i ni je znala kako se Fred preziva . Vjeroja tno pos toj i neki klub

bejzbolskih sudaca koji bi mogla nazvati , a l i sudaca po imenu Fred zaci jelo ima

mnogo.

Mogla bi nazvati Popravni dom za djevojke i vidjet i je l i Rhonda Talley još ondje.

Ali , krađa kamiona sa s ladoledom bila je njezin prvi prekrša j pa je sad vjeroja tno

već na s lobodi .

Mogla bi nazvati Reda, a l i sumnjala je da bi joj on pos lao novac da se vra t i u

Tel l ico Pla ins . Već je zapos l io drugu konobaricu.

Onda je Novalee pomis l i la na Willyja Jacka. Mogla bi autos topira t i , pokušat i sama

s t ići u Bakers field. Ali , ni je znala je l i J . Paulu prezime Pickens i l i Paul .

Pita la se je l i je Willy Jack dois ta napus t io. Št o ako je ot išao popravit i auto? Il i

ako se samo našal io? Tomu je bio sklon. Možda se odvezao kako bi je uplaš io, a

onda doživio sudar. . .

A š to ako je kidnapiran? Netko s piš tol jem mogao je pris i l i t i da . . . Takve je s tvari

viđala na televizi j i .

Što ako. . .

Drži se kao da . . .

Jednos tavno se pretvara j . . .

Ali , Novalee je znala da se ni je dogodilo niš ta od toga . I znala je da mamu Nell

ni je briga gdje je ona , da je se Rhonda Talley vjeroja tno ni ne s jeća - a Willy Jack

je ot išao bez nje.

Opet je u us t ima os jet i la k isel inu, u želucu grč. Bila bi ih potisnula , a l i bi la je

preumorna. Prepus t i la se crnini i praznini .

Nije znala kako je već dugo u zahodu. Bila je pres laba da se pomakne, tako bolesna

da ju ni je ni bi lo briga .

Odjeća joj je bi la vlažna i l jepl j iva , koža oz nojena. Glava kao da joj je bi la

odvojena od t i jela . Kad je napokon uspjela us ta t i , os jećala se kao da sve vidi s

velike vis ine.

Otiš la je do umivaonika i nas lonila se na njega dok se umivala i ispira la us ta . U

glavi joj je tutnja lo, sve ju je boljelo, a l i oprala se š to je bolje mogla i za t im uzela

torbu i iziš la .

Zgrada je bi la mračna i t iha . Spri jeda se vidjela s laba svjet los t , a l i znala je da je

t rgovina prazna. . . znala je da je sama.

Tiho je hodala kroz trgovinu, prema svjet los t i . Svoje je s tvari naš la ondje gdje ih je

i os tavi la - pletenu košaru, knjigu za di jete, divl j i kes ten. Uzela ih je kao da se

sprema ot ići , kao da ide kući .

A onda je počela luta t i , kao i drugi l judi koji se nemaju kamo vra t i t i ni kamo poći -

kao Ludi Dan iz Tell ico Pla insa koji j e noću hodao ul icama noseći komadiće života

drugih l judi .

Besci l jno se kreta la s jednog kra ja t rgovine na drugi , pokraj redova televizora bez

s l ike, igračaka bez djece. Proš la je pokraj pos tel j ine, kuti ja čokoladnih bombona,

posuđa. Pokraj nekih polica proš la je nekoliko puta , pokraj nekih uopće ne, a l i to

ni je bi lo važno.

A onda je ugledala s tol , okrugli s takleni s tol ispod suncobrana s crvenim i bi jel im

prugama. . . za nj im bi mogla s jedi t i s djetetom, pi t i čokoladno mli jeko i gledat i

za lazak sunca. Proš la je rukom po gla tkoj površ ini s tola i obrisa la praš inu, očis t i la

mjes to za a lbum i košaru. U bl izini je naš la dvije tanke bi jele s jenice i dovukla ih

do s tola , a onda s tablo s tavi la između nj ih .

Spus t i la se na s tolac, otvori la torbu i izvadila fotografi je s es tre Husband, Mosesa

Whitecottona i Bennyja Goodlucka te ih nas lonila na košaru. Pomaknula je a lbum

na s redinu s tola , pa je vra t i la na pri jašnje mjes to. I na kra ju. . . kad je završ i la . . .

dugo je mirno s jedi la , tako dugo da joj se čini lo kako se više nikad neće

pomaknuti .

Mnogo kasnije, kad je napokon us ta la , ot iš la je do izloga i pogledala van. Počela je

škrapati kiš ica , a snažan vjetar zanos io je kapi prema s taklu. Maglovita crvena i

13

žuta neonska svjet la , s ićušne točkice boje, odražavale su se u kapima š to su se

s l i jevale niz s taklo. I tad se iznenada s jet i la davno zakopane uspomene.

Bila je još vrlo malena i ni je se s jećala zaš to i kako, a l i os ta la je u dvorani za

kotura l jkanje, zaključana, sama. Ispva se s trašno boja la . . . vriš ta la je, lupala

rukama o zakl jučana vra ta , pokušavala se popeti do visokih prozora .

Onda je uspjela dosegnuti prekidač na zidu i pri t isnuti ga , a u s redini kl iza l iš ta

golema s rebrna kugla počela se okreta t i i bacat i s rebrne i modre zrake koje su se

vrt jele u krug po podu, zidovima, s t ropu.

Njezin se s trah tada raspuknuo, razbio poput s takla , pa je petogodišnja Novalee

Nation zakorači la pod ta j tuš svjet los t i i pus t i la da bl ješ tavi di jamanti boja plešu

oko nje. Onda se počela okreta t i . Pod čarobnom srebrnom kuglom, samo u

čarapama, okreta la se. . . sve brže i brže. . . ruke su joj s lobodno lebdjele. . . vrt jela se

i vrt jela . . . s lobodna.

Novalee se nasmiješ i la sebi kao petogodišnjakinj i , koščatoj i nespretnoj , i pokušala

je zadržat i ondje, a l i djevojčica je nes ta la u s jeni .

A onda je Novalee Na tion, s tara sedamnaes t godina , t rudna sedam mjeseci ,

dvadeset sedam kila predebela , izula nat ikače i počela se ondje, us red Wal -Marta ,

okreta t i . . . sve brže i brže. . . vrt jet i i vrt jet i . . . s lobodna. . . očekujući da počne njezina

povijes t .

Treće poglavlje

Wil ly Jack os tao je bez novca u Tucumari ju; plymouthu je nes ta lo benzina s tot injak

kilometara dal je. Kad je kazal jka na pokazivaču goriva doš la do niš t ice, prekopao

je džepove i prebrojao novac - devedeset čet ir i centa . Zažal io je š to je dao Novalee

onih deset dolara jer bi s nj ima došao bl iže Kaliforni j i , a l i brzo je odbacio tu

misao. Willy Jack ni je bio t ip koji bi se prepuš tao ža l jenju.

Uspio je odves t i auto do borovog gaja , pri l ično daleko od bankine. Zaključao je

svoj kartonski kovčeg u prt l jažnik a onda i zvadio s jedala , i prednja i s t ražnja , u

potrazi za s i tnišem. Našao je dvije kovanice od četvrt dolara , jednu od deset , t r i od

jednog centa i držač za opuške marihuane.

Nije daleko odmaknuo kad se s jet io da je sunčane naočale os tavio na upravljačkoj

ploči . Više od vrućine smetao mu je bl jesak sunca koji mu se zabijao u oči poput

prs ta .

Pokušao je autos topira t i , a l i vozači kamiona koji su ubrzal i spuš ta jući se s Pecos

Mese juri l i su pokraj njega os tavlja jući za sobom oblake praš ine i s i tnog š l junka i

punil i mu us ta pi jeskom.

Na ces t i gotovo i ni je bi lo drugih vozila . Kamioneti u či j im su kabinama bi le

natrpane ci jele obitel j i . Prikolice za odmor na či j im su prozorima bi le nal i jepl jene

et ikete na kojima je pisa lo UMIROVLJENICI. To baš nisu bi l i l judi koji bi primil i

autos topera .

Neki je pohabani s tari VW pun t inejdžera usporio i vozio uz njega . Riđokos i mladić

krivih zuba nagnuo se kroz prozor i nasmiješ io.

"Opros t i te, gospodine", rekao je, "imate l i možda malo s ivog es tragona?"

"Molim? Sivog čega?"

Ali automobil je već ubrzao a iz njega se čuo smijeh.

"Pederi", viknuo je Willy Jack.

Riđokos i se nagnuo kroz prozor i pos lao Willyju Jacku poljubac; Willy Jack mu je

zauzvrat pokazao s rednji prs t .

"Pederi", ponovno je povikao, a l i tad su već bi l i predaleko da bi ga čuli .

Vrućina mu je počela smeta t i ; us ta su mu bi la suha, u glavi mu je tutnja lo. S vrha

nekog uspona ugledao je jezerce, a l i bi lo je najmanje ki lometar i pol od ces te.

Nije imao pojma kako doći do benzina i l i novca, a l i kad je vidio znak na kojem je

pisa lo SANTA ROSA - PET KILOMETARA, zaključio je da je to bolja vari janta

nego pješači t i do Bakers fielda .

Malo pri je odvojka drugi je znak objavlj ivao BENZIN, HRANA I SMJEŠTAJ, a l i

Wil ly Jack ni je s t igao do nj ih . Nije ot išao dal je od bara Tom Pony's , četvrtas te

betonske zgrade ol ičene bojom s labe kave.

Willy Jack se bojao da je lokal možda zatvoren. Na s tarom kamionetu parkiranom

pred nj im nedos ta ja la su obje s tražnje gume. Vidjelo se da je tu već neko vri jeme.

14

Neonski znakovi na zgradi nisu bi l i upal jeni , a i za prozora je izgledalo mračno, a l i

iznutra se čula glazba, zvukovi s teel gi tare kako kl ize kroz melodiju. Pokušao je

otvori t i vra ta , a l i bi la su zaključana. Zatim je ot išao do prozora , obrisao praš inu i ,

zaklonivš i oči rukama, pogledao unutra .

Za nekoliko sekunda oči su mu se dovoljno pri lagodile polumraku da shvati kako ga

s druge s trane s takla promatra ju neči je oči .

"Isuse Kris te!", povikao je i odskočio.

Čuo je kako se netko unutra smije. Za nekoliko trenutaka škl jocnula je brava i vra ta

su se otvori la , al i samo za nekoliko centimetara . Oprezno im je prišao, a onda

zavirio unutra . Tad su se vra ta odjedanput š irom otvori la a neči ja ga je ruka

zgrabila i uvukla .

"Koga vraga viriš kroz moj prozor?"

Držala ga je djevojka kojoj je moglo bi t i dvanaes t i l i t r in aes t godina . Imala je

kratku kosu, dug nos , mršavo, špičas to l ice prekriveno aknama. Willy Jack se

zamalo nasmijao njezinoj ružnoći i mršavos t i . Pods jećala ga je na s l ike koje je

vidio na televizi j i , s l ike l judi koji umiru od gladi u Africi , samo š to je ta cura bi la

bijelkinja . I pri l ično jaka .

"Netko bi te zbog toga mogao upucati , znaš ."

Otresao je njezinu ruku. "Pa ni je to kao da sam t i virio u spavaću sobu i l i tako

neš to. Ovo ni je kuća ."

"A kako znaš da ni je, pametnjakoviću?"

"Je l i?"

"Pogodi!"

Willy Jack se osvrnuo po pros tori j i , a l i pri l ično nezainteres irano. Na takvim je

mjes t ima proveo t isuće noći , a l i ni u jednom nije vidio niš ta više nego š to se moglo

vidjet i i ovdje: džuboks , bi l i ja rski s tol , šank, djevojka . Nije ni zamijet io ispucanu

plas t iku, ol juš tene zidove, poderanu volovsku kožu i požutjele s l ike iznurenih i

poraženih Indijanaca . Nije opazio kako je s ja j novih predmeta već izbl i jedio i

izgreban - upravo kao ta djevojka .

"I , je l i otvoreno i l i ni je?", upitao je.

"Da je za tvoreno, t i ne bi bio ovdje, ni je l i tako?"

"Samo sam htio - ht io bih hladno pivo."

"E pa , upravo to i prodajemo."

Otiš la je iza šanka, nal i la mu pivo i gurnula mu ga . Gotovo je sve popio u jednom

gutl ja ju.

"I , odakle s i?", upita la je.

"Iz Nashvil lea ."

"U Tennesseeju?"

"Koliko znam pos toj i samo jedan Nashvil le, i ta j je u Tennesseeju."

"Pravi s i pametnjaković, ha?"

Willy Jack se vragolas to nasmiješ io.

Odnekud iza šanka čuo je kako netko puš ta vodu u zahodu.

"Znaš na koga l ičiš kad se nasmiješ iš?", rekla je. "Na Johna Cougara Mell encampa.

Je l i t i to i tko ikad rekao?"

"Naravno. Mnogi su mi to rekl i . Znaš zaš to? Zato š to mi je on bra t ."

"Koješ ta . Nije t i on bra t ."

"Je l i? Moja mama kaže da jes t ."

"Nije."

Willy Jack je dovrš io pivo i pružio joj praznu čašu.

"Pokaži mi vozačku dozvolu . "

"Zaš to? Da nis i murjakinja?"

Tada se nasmija la i Wil ly Jack je vidio da nema dva prednja zuba. Desni su joj , na

mjes tu gdje su trebal i bi t i zubi , bi le jarko crvene, kao da ih je namazala ružem.

Willy Jack se iznenadio kad je os jet io da mu se počeo dizat i .

Napunila je čašu i vra t i la mu je.

"Ma, daj . Dokaži da s i to š to tvrdiš ."

"Volio bih da mogu."

"Znala sam da su to glupos t i ."

15

"Neki mi je kurvin s in s inoć ukrao l isnicu. Iz hotelske sobe. Novac, kreditne

kart ice, sve."

"Hoćeš reći da nemaš novca? A kako mis l iš pla t i t i ta dva piva?"

"Pa, os ta lo mi je neš to s i tniša ." Willy Jack se tobože maš io za džep.

"Nema problema. Kuća čas t i ."

"Jolene?" Glas iz s tražnje pros tori je, ženski , bio je promukao i bezizražajan.

Djevojka je s t isnula oči i napravila grimasu kao da je zagrizla l imun.

"Molim?"

"Jes i l i napunila s lanike?"

"Jesam."

Zgrabila je vrećicu sol i s police iza šanka i otvori la plas t ične s lanike. Nagnula je

vrećicu i t res la je nad s lanicima.

"Jolene", ponovno ju je dozvala ona žena.

Djevojka se vragolas to smiješ i la Willyju Jacku dok se sol ras ipala oko s lanika .

Držala je vrećicu dok se ni je ispraznila , a s lanici os ta l i zakopani ispod ki lograma

sol i .

"Jolene." Glas je sad bio upornij i .

"Što?"

"Stavi preos ta le boce Coorsa i Mil lersa u hladionik", doviknula je žena .

"Dobro."

Djevojka je ot iš la iza zavjese sa s trane šanka i vra t i la se s dvije gajbe piva koje je

nos i la jednu na drugoj . Nos i la ih je bez imalo napora . Willy Jack ju je promatrao

dok je otvara la hladionik iza šanka i s tavl ja la toplo pivo u nj . Trap erice su joj se

zavlači le duboko među noge svaki put kad bi se nagnula , a l i to ni je bi lo ono š to ga

je uzbuđivalo. Uzbuđivalo ga je ono mjes to u njezinim us t ima gdje su nedos ta ja l i

zubi .

"Jes i l i i t i g lazbenik?", upita la je.

"Aha. Imam nas tup u Las Vegasu, samo ako uspijem s t ići onamo do sutra navečer."

"Pa do tamo ima samo osam sat i . I to ako se pridržavaš ograničenja brzine."

"Ma, briga mene za ograničenje brzine, a l i . . ."

"Jolene?"

16

Djevojka je s tavi la prs t na us ta , znak Willyju Jacku da šut i , a l i njemu znak ni je ni

bio potreban. Os jet io je razdraženos t u ženinu glasu.

"Jel ' t i to tamo s nekim brbljaš?"

"Ne." Jolene je s gađenjem zakoluta la očima. "Samo pjevam."

"Stići ćeš bez problema za osam sat i", šapnula je Willyju Jacku.

"Ali , auto mi je os tao na ces t i , nemam benzina . A nemam ni love. . . n i kreditnih

kart ica ."

"Zaš to ne nazoveš bra ta?"

"U tome i jes t problem. On je u Londonu. Na turnej i ."

"Onda nazovi svoju ženu."

"Nemam ženu."

"Djevojku?"

"Ne, to je gotovo. Os tavio sam je."

"Mogao bi autos topom. Osim ako mis l iš da s i predobar za to."

"Stopirao sam ja i te kako. Ali , ne mogu os tavit i auto."

"Pa, možda t i ja mogu pomoći."

"Kako?"

"Imam ja neš to love."

"To bi zbi l ja . . ."

"Što se tu dovraga događa?" Glas iz s tražnje pros tori je pripadao je debeloj ženi

koja je sad s ta ja la na pragu. Na sebi je imala mušku potkošulju, crne čipkas te

gaćice i ružičas te reebokice.

"Već s i otvori la , Jolene?"

"Nisam, a l i on je. . ."

"Sada t i odlučuješ kad otvaramo? Ha? Ti nam određuješ radno vri jeme?"

"On je. . ."

Žena se za t im okrenula Willyju Jacku. "Zatvoreni smo."

"Ah, tako?", rekao je.

Ispruži la je ruku i zgrabila njegovo pivo.

"Jes i l i ovo pla t io?"

"Htio sam, a l i . . ."

"Ja sam ga čas t i la", rekla je djevojka .

"Lijepo, bogami. Otvoriš pa poklanjaš pivo. Baš krasno. Uopće mi ni je jasno kako

sam vodila ovaj lokal bez tebe. Bome da . Onog dana kad s i t i . . ."

Djevojka je hi tro zaobiš la ženu i ot iš la do vra ta .

"On upravo odlazi ." Jol ene je mahnula Willyju Jacku. "Hajde. Odlazi ."

Willy Jack se odli jepio od šanka, s išao sa s tolca i krenuo prema vra t ima, a l i ne

prebrzo. . . n i je žurio.

"Jasno da odlazi . A ot ići ćeš i t i ako se ne sabereš ."

Kad je izišao, djevojka je za lupila vra ta za nj im. Još je čuo ženin glas , čak i kad je

došao do ces te. Vikala je zbog sol i .

Na putu u grad prošao je pokraj nekoliko s tambenih prikolica parkiranih na

zaravnima bez s tabala , pokraj napuš tenih š tandova za prodaju voća i spal jene

kolibe u polju zaras lom u trozub. Prešao je t račnice koje su prolazi le pokraj

benzinske crpke na či j im su vra t ima bi le zakucane daske – i ondje ga je čekala .

Sta ja la je na betonskom otočiću između crpki .

"Baš s i brzo počis t i la onu sol , Jolene." Pokušao je izgovori t i njezino ime onako

kako ga je izgovara la ona žena.

"Nisam je počis t i la ."

"Onda ćeš s igurno dobit i svoje."

"Nije mi ona šefica ."

"Ne, zbi l ja se vidjelo da ni je."

Sustigla ga je i nas tavila hodati uz njega . "Čuj. Imam više od dvjes to dolara koje t i

mogu dat i ako s i za interes ira n."

Stao je. "Zainteres iran sam."

"Ali , moraš me poves t i sa sobom. U Las Vegas ."

"Vraga. Pa da me uhite zbog otmice malodobnice."

"Nisam ja kl inka . Devetnaes t mi je godina ."

17

"Da, a ja sam Elvis Pres ley."

"No dobro, s tari ja sam nego š to izgledam."

"Kako to misliš , da te povedem sa sobom?"

"Povedi me, pomagat ću t i u Las Vegasu."

"Pomagati u čemu?"

"S opremom. Ins trumentima i tako to. Snažna sam, mogu sve podići . Zvučnike,

pojačala . . . Pa i glasovir mogu sama pomaknuti ."

Dok je govori la , prt l ja la je oko svoje bluze. Willy Jack je pomis l io da će zadići

rukave kako bi mu pokazala miš iće. Kad bi to učini la , znao je da bi se počeo

smija t i i t ime se izdao.

"Čemu se smješkaš?", upita la je.

"Tome kako bi bi lo l i jepo kad bi netko bio sa mnom. Brinuo se za moje kos t ime. . .

priš ivao š l jokice, gumbe i tako to."

"Aha, a mogu za tebe obavlja t i i s i tne pos love, primati telefonske pozive - bi lo

š to."

"Vrijedi . Učinimo to."

Tad se nasmiješ i la . Od osmijeha su joj se namreškali kapci , a usnice se za tegnule,

pa je opet vidio onu prazninu između zubi .

"Idemo", rekao je.

"Ali , ne mogu odmah."

"Zaš to ne?"

"Moram po novac. I odjeću. I s redi t i nekoliko s tvari ."

"Pa kada onda možeš?"

"Navečer."

"Navčer? A š to da ja radim ci jel i dan? Stoj im na suncu i drkam?"

"Nemam pojma. Idi u park. Prošeći se. Nekamo otiđi . Naći su se s tobom kod

gimnazije."

"A gdje je ta vražja gimnazija?"

"Usred grada. Vidjet ćeš . Grad baš ni je vel ik ."

Čekala je neki znak njegovog odobravanja , a l i on je zabio ruke u džepove i zurio

nekamo mimo nje.

"Vri jedi?", upita l a je.

"Pa baš i nemam neki izbor."

"A gdje t i je auto?"

"Na autoces t i . Oko pet ki lometara odavde."

"Kakav auto imaš?"

"Plymouth iz 1972. Zaš to?"

"Daj mi kl jučeve." Ispruži la je ruku trudeći se os tavi t i dojam kako je s igurna da će

joj to uspjet i .

"Vraga!"

"Čuj. Mogu se odves t i onamo. . . ponijet i malo benzina . Onda ću ga doves t i u grad,

napunit i gorivom, s redit i ul je i sve š to t reba . Mogu doći po tebe u osam, pa

odosmo."

"Neće ići ." Odmahnuo je glavom. "Ne pada mi na pamet dat i kl jučeve. . ."

"Što, mis l iš da ću ukras t i plymouth iz 1972.? Ma daj! Uos ta lom, nema veze."

Okrenula se i poš la niz ces tu. "Zaboravi ci jelu priču."

"Dobro", povikao je Willy Jack. "Dogovoreno."

Ali , djevojka se i da l je udaljavala od njega . Požurio je da je sus t igne, a onda joj

mahnuo ključevima pred nosom.

"Kažem t i , vri jedi ." Glas mu je sad bio malo oš tri j i .

Uzela mu je kl jučeve iz ruke ni ne zas ta jući .

"U osam", rekla je, i onda je nes ta la .

Willy Jack je bio kod škole već u sedam, nadajući se da će djevojka uranit i . Santa

Rose u New Mexicu dotad mu je već bio pun kufer. Proveo je sa t u dvorani za

bi l i ja r gledajući kako dva debela muškarca igra ju kao da love ribu os t ima. Kad je

napokon došao na red, dopus t io im je da pobijede i pokupe mu preos ta l i s i tniš kako

bi u s l jedećoj rundi od nj ih izmamio nekoliko dolara , a l i oni su odus ta l i i ot iš l i s

njeovim novcem.

18

U drugs toreu uspio je iz automata za žvakaće gume is tres t i dovoljno s i tniša da kupi

Peps i Colu i l iza l icu. Zatim je ot išao u kafić Peaches , pio vodu i gledao crt iće na

malenom crnob i jelom televizoru s lošom s l ikom.

Na pos l jetku je ot išao do gimnazije gdje je čekao i ubijao komarce koji su

os tavlja l i pl ikove po njegovom l icu i vra tu.

Ali , Jolene ni je poranila . Nije čak ni doš la navri jeme. St igla je u devet i petnaes t ,

vozeći prebrzo i bez upaljenih svjeta la . Promašila je odvojak za t r idesetak

centimetara , popela se na pločnik i udari la prednjim bla tobranom o žel jeznu

ogradu.

"Gdje s i , dovraga?", povikao je.

"Zadržala sam se."

Willy Jack krenuo je prema vozačkom mjes tu.

"Dođi s druge s t rane. Ja ću vozit i ."

"Malo sutra ." Naglo je otvorio vra ta , a ona je skl iznula na suvozačko s jedalo.

"Jes i l i ponijela novac?"

"Naravno."

"Koliko?"

"Dvjes to osamnaes t dolara", rekla je.

Willy Jack se tad nagnuo prema njoj kao da će joj neš to šapnuti , pa se i ona

nagnula prema njemu. Ali , on ju je naglo zgrabio za poti l jak i omotao gus t pramen

njezine kose oko prs ta . Privukao ju je k sebi i zagnjurio l ice u njezino, nosa

spl još tenog o njezin obraz.

Zatim je, zagledan u njezine oči , pri t isnuo usnice uz njezine , zubima ih razdvojio.

Gurao je jezik najpri je među njezine usnice, zabio joj ga u us ta i pomicao dok ni je

našao ono š to je t ražio. A kad je uspio, jezikom je milovao to mjes to, onu prazninu

između zubi , njezine desni , gurao jezik unutra -van, unutra -van, n j išući njezinu

glavu amo- tamo, us ta vrel ih na njezinima, ispunjavajući je svojom s trašću, a onda

je ispus t io neki zvuk, mračan zvuk negdje iz grla , pa su mu se usnice opus t i le a

jezik izvukao.

Nekoliko trenutaka pos l i je, odmaknuo se od nje i gurnuo je od s ebe.

"Daj mi", rekao je.

"Što?"

"Novac." Djevojka se ukruti la zbog nečega š to je čula u njegovu glasu, nečega

oš trog i opasnog, kao da je r i ječi izvukla oš trica noža .

Izvadila je novac iz torbice i s tavi la mu ga u ruku. Nije gledao novčanice, ni je ih

brojao, samo ih je s trpao u džep, upalio motor i krenuo.

Šutio je dok nisu doš l i do izlaza iz grada , gdje je ugledao neonski znak iznad bara

u kojem ju je upoznao.

"Tko je Tom Pony?", upitao je Willy Jack.

"Moj ta ta ."

Nasmijao se. "Pretpos tavljam da ne žel iš navra t i t i i opros t i t i se?"

Nije odgovori la , samo se malo spus t i la na s jedalu dok su prolazi l i .

Kad su s t igl i na autoces tu, Willy Jack je ubrzao na 120 na sa t pa se opus t io i

spus t io ruku na nas lon s jedala , t ik iznad njezinih ramena. Povukla se dal je prema

vra t ima.

"Što t i je?", upitao je. "Zar mis l iš da ću t i učini t i neš to nažao?"

Nije ga pogledala . Nas tavila je zuri t i ravno preda se.

"Reci mi neš to. Jes i l i djevica?"

"Ma kakvi", rekla je prebrzo.

"Jes i!" Vragolas to se nasmiješ io. "Nevjeroja tno." Onda je spus t io ruku na njezina

ramena i niže, na prsa . Prs t ima je pomilovao njezinu dojku i poškakljao bradavicu.

"Ne mogu vjerovati! Imam djevicu! E pa , za to ćemo se morat i pobrinuti , ni je l i

tako?"

Upravo je u tom trenutku zamijet io svjet la kako bl jeskaju u retrovizoru. Usporio je,

nadajući se da će ih vozilo zaobići , nadajući se da je to neš to drugo. Ali , znao je da

ni je. Tad su začuli s irenu.

"Uh, s ranje", rekla je djevojka .

19

Willy Jack skrenuo je na bankinu i zaus tavio auto pa pričekao dok šerif ni je iziš ao

iz svojeg i došao do plymoutha .

"Molim vas vozačku, gospodine."

Willy Jack je posegnuo u s tražnji džep i izvadio l isnicu.

"Mis l i la sam da su t i to ukra l i", prošapta la je djevojka .

Willy Jack se namrš t io na nju dok je pružao vozačku kroz prozor i čekao d ok ju je

šerif proučavao pod svjet lošću bateri je.

"Što sam učinio?", upitao je Willy Jack, a l i šerif je ot išao do svojeg automobila i

zapis ivao regis traci jski broj na blok za kazne.

"Lagao s i o l isnici , je l i?" upita la je djevojka .

"Danas sam to s redio."

"Kako? Kako s i s redio?"

"Čuj. Budimo u ovome zajedno. Vri jedi? Oboje žel imo is to, ni je l i tako? Želimo

ot ići u Las Vegas . Zajedno." Primio ju je za ruku. "Je l i tako?"

Svjet la patrolnog automobila oboji la su njegovo l ice neonskom bojom.

"Nije l i tako?", pi tao je i jače je s t isnuo za ruku.

Willy Jack se okrenuo kad je čuo šuš tanje gabardena pokraj prozora .

"Samo s te u prolazu, gospodine Pickens?"

"On je sa mnom, Frank", rekla je djevojka .

Šerif se sagnuo i ba teri jom osvijet l io suvozačko mjes to.

"Zdravo, Jolene. Nisam znao da s i i t i tu ."

"Idemo u Albuquerque u kino", rekla je. "On mi je dečko."

"Ah, tako."

Onda je usmjerio svjet los t ba teri je na s tražnje s jedalo. Jolene ga je natrpala

kovčezima i kuti jama. S vješa l ice zakačene iznad vra ta vis jele su hal j ine, a na podu

je bi la prava zbrka cipela .

"Ponijela s i pri l ično toga za odlazak u kino."

"Svrat i t ćemo u kemijsku čis t ionicu. Dati to na pranje."

"A kako bi bi lo da vas dvoje l i jepo iziđete iz automobila?"

Willy Jack se ni je žurio, a l i djevojka je odmah iskočil a , spremna surađivat i . Kad su

preko nj ih preš la svjet la nekog automobila u prolazu, spus t i la je glavu.

"Kako s te dugo u gradu, gospodine Pickens?"

"Ne dugo", odgovorio je Willy Jack.

"Samo nekoliko dana", rekla je Jolene. "Tri i l i čet ir i ."

"Gospodine, bis te l i otvori l i prt l jažnik?"

Willy Jack se nagnuo kroz prozor, uzeo kl jučeve, zaobišao automobil i otkl jučao

prt l jažnik. U njemu je sve manje -više bi lo onako kako je os tavio, samo š to je

njegov kovčeg bio otvoren, a pokraj njega je bi la plas t ična vreća za sm eće. Šerif je

malo kopao po kovčegu, a onda otvorio vreću i dobro je pretražio.

"Pušač s te, gospodine Pickens?"

"Aha."

"Koje cigarete puš i te?"

Willy Jack je izvukao kuti ju Marlbora iz džepa na košulj i i pružio je šerifu.

"Pitam se š to će vam onda četrnaes t š teka Wins tona?"

"Molim?" Willyju Jacku se s t isnulo grlo. "Nisu moje."

Šerif je za t im pogledao Jolene.

"Ja ne puš im", rekla je.

"Gospodine Pickens , uhićeni s te. Imate pravo šut jet i . . ."

Wil ly Jack je u Tell ico Pla insu redovito gledao Hil l Street Blues pa j e znao koje

ri ječi s l i jede, znao ih je na pamet. Čak mu se učini lo da šerif pomalo zvuči kao

Renko.

Zamjenik šerifa s ta jao je pokraj vra ta . Frank, onaj koji ga je uhit io, s ta jao je pokraj

s tola i gledao ga u l ice. Djevojka je s jedi la na s tolcu pokraj njega , a l i ni je ju ni

pogledao. Ni jedan jedini put . Novac koji mu je dala bio je razasut po s tolu.

"Čujte", rekao je Willy Jack. "Pones ta lo mi je novca. Došao sam ovamo samo da bih

vidio mogu l i š to užica t i ."

20

"I užicao s i dvjes to osamnaes t dolara i četrnaes t š teka Wins tona - Wins tona Light

100. A to je baš čudna s lučajnos t , jer upravo je nj ih netko ukrao iz samopos luge u

Puerto De Luni u s ri jedu ujutro."

"Pa ja u s ri jedu ujutro nisam ni bio ovdje. Bio sam u Oklahomi."

"Može l i to netko potvrdi t i?"

"Aha. Moja cura , Novalee. Ona je bi la sa mnom."

Jolene se naglo ukruti la na s tolcu - drveni je nas lon glasno zaškripao.

"A gdje je ona sada?", pi tao je šerif. "Ta tvoja cura ."

"Ostavio sam je u Oklahomi. U nekom gradiću na s lovo S."

Šerif je izvadio a t las iz ladice, malo l is tao, a onda ga okrenuo prema Willyju Jacku.

"Eto t i Oklahome. Nađi mi ta j gradić."

Wil ly Jack je prs tom povukao preko di jela zemljovida , a onda dvaput lupnuo.

"Sequoyah, evo, tu ."

"Dakle, curu s i os tavio u Sequoyi u Oklahomi. Kod rođaka?"

"Ne."

"Pri ja tel ja?"

"Ne. Os tavio sam je u robnoj kući Wal -Mart ."

"Ona tamo radi? U Wal -Martu?"

Willy Jack je odmahnuo glavom, is todobno se poigravajući rupom na koljenu

t raperica .

"Je l i se ondje t rebala s nekim sas ta t i?"

"Ne." Willy Jack je potezao končiće na rupi , posvećujući svu pozornos t rupi na

hlačama. "Samo sam je os tavio ondje."

"Kako to mis l iš , os tavio? Pus t io s i je da iziđe?"

Wil ly Jack je kimnuo i za taknuo prs t u rupu traperica .

"Hoćeš reći da s i je izbacio?"

"Aha." Povukao je izbl i jedjel i t raper tako da se poderao od koljena do poruba.

"Izbacio sam je."

"Tako s i mis l io i sa mnom", povikala je djevojka . "Izbaci t i me kao psa luta l icu, t i

kurvin s ine!"

"Jolene, ne budi tako oš tra", rekao je šerif. "Dajmo gospodinu Pickensu pri l iku da

ispriča svoju priču." Njegov zamjenik koji je s ta jao pokraj vra ta nasmijao se. "I u

koliko s i sa t i u s ri jedu izbacio tu curu?"

"Ne znam. Oko deset . Možda jedanaes t ."

"Nije is t ina", rekla je Jolene. "Bio je tu sa mnom u utorak navečer. Pozvao me da

odem s nj im u Las Vegas . To je b i lo kasno u utorak navečer. Rekao je da će već

nekako doći do novca ako samo pris tanem."

Šerif se na trenutak zagledao u Willyja Jacka, a onda je pogledao svojeg zamjenika .

Kad je ponovno pogledao Willyja Jacka, on je odmahivao glavom.

"Prava s i mus tra ."

21

22

"Dopus ti te mi da telefoniram. Možda je mogu naći ."

"Da telefoniraš? Kome?"

"Nazvat ću Wal -Mart ."

Šerif se tad nasmijao, kao da je čuo loš vic. "Mis l iš da je još ondje? Da te čeka?"

"Ovaj . . . ne, a l i . . ."

"Osim toga, Wal -Mart je sad za tvoren."

"Ali , možda ima nekoga. Možda ju je netko vidio i l i zna kamo je ot iš la . Možda

noćni čuvar. I l i čis tač. Zar nemam pravo na jedan telefonski poziv?"

"O da , imaš . Jedan. Samo jedan."

Šerif je nazvao informacije i pribavio broj , a onda ga okrenuo. Kad je telefon počeo

zvonit i , gurnuo je apara t preko s tola . "Samo jedan."

Willy Jack je pročis t io grlo pa s tavio s luša l icu na uho. Kad je zazvonilo t reći put ,

primaknuo se rubu s tolca . Kod osmog puta grickao je usnicu i poigravao se

telefonskom žicom. Kod desetog puta počeo je šapta t i : "Deset Miss iss ippi . . .

jedanaes t Miss iss ippi . . . dvanaes t . . ."

Slušal ica je bi la skl iska , a zvuk koji je k roz nju dopirao izobličen, poput a larma

koji odjekuje kroz tunel .

Šerif je podignuo prs t i i bezglasno izgovorio samo jednu ri ječ: "Jedan."

"Dvadeset jedan Miss iss ippi . . . dvadeset dva . . ."

Iznenada, Willy Jack je skočio sa s tolca i počeo udara t i s luša l icom o rub s tola tako

da su komadići plas t ike let jel i na sve s trane. Zatim je zaurlao, a r i ječi su kulja le iz

njegovih us ta poput užarene lavine.

"Dovraga! Javi se! Podigni prokletu s luša l icu!"

Jedan od nj ih udario ga je t ik ispod uha. Drugi ga je s ruš io na pod, a l i Wil ly Jack

uspio je zadržat i komadić s luša l ice. Čuo je kako netko govori , a l i ni je znao tko.

Kao da negdje u mraku plače di jete.

"Trideset jedan Miss iss ippi . . . t r ideset dva . . ."

Četvrto poglavlje

Novalee se ni je ni pomaknula kad se začula prva zvonjava , a l i kad se oglas i la i

druga, okrenula se i protegnula u vreći za spavanje, sporo i l i jeno poput gus jenice

koja se namiješ ta u čahuri . Treći zvuk, razdražujući zvižduk, pokrenuo ju je.

Iskobelja la se iz vreće, a onda ot iš la do police s urama. Uvijek je na vija la t r i ure

zbog s traha da je prvi zapos lenici ne nađu kako spava - Snjegulj ica bez patul jaka .

U početku joj nisu trebale budil ice jer ni je mogla spavati više od tr i minute

odjedanput . Čudni zvukovi t rgnuli bi je iz snova pa bi se ukočila od s traha . Vid jela

bi čudoviš ta u s jenama lonaca za kavu i lovačkih jakni . Ali , kad se jedanput

navikla na zgradu, kad je upoznala mrak i zvukove, oš tre i meta l ične, tonula je u

san predubok da bi ga prekinuli zvukovi .

Složila je vreću za spavanje pa je s trpala ispod os ta l ih na polici . Kad se pridigla ,

os jet i la je oš tru bol u križima. Trl ja la ih je dok se gegala prema zahodu u s tražnjem

dijelu t rgovine.

Umila se hladnom vodom, a za t im je opra la zube. Kad je svukla spavaćicu, s ta la je

na prs te kako bi u zrcalu vidjela svoj t rbuh. Koža joj je bi la tako zategnuta da je

bi la boje razvodnjenog mli jeka . Proš la je prs t ima preko pupka i mis l i la na di jete

povezano s nj im s druge s trane, zamiš l ja la da ono os jeća njezin dodir , da možda

čak pruža ručicu prema njoj .

Zvuk kamiona za prikupljanje smeća iza t rgovine trgnuo ju je iz sanjarenja . Oprala

se i obrisa la papirnat im ubrus ima pa je brzo odjenula modri kombinezon koji je

23

izabra la na odjelu za t rudnice. Naizmjence je nos i la njega i š i roku hal j inu u kojoj

je s t igla . Oboje je pra la nedjel jom navečer kad se t rgovina rano zatvara la pa su se

s t igl i osuš i t i .

Upravo se češ l ja la kad su se za lupila s tražnja vra ta . Srce joj je jako tuklo dok je

t rpala s tvari u torbu za plažu. Ugas i la je svjet lo.

"Glupačo, glupačo, glupačo", šapta la je, s rdi ta š to je netko došao tako rano.

Pričekala je dok zvuk koraka na plas t ičnim pločicama ni je zamro, a onda je t iho

iziš la iz zahoda, skrenula za ugao i s t isnula se u svoje skrival iš te, os tavu u kojoj je

bio bojler. Nije ni disa la dok je t iho za tvara la vra ta za sobom.

Te je t renutke najviše mrzi la . . . skrivanje pri je otvaranja i za tvaranja robne kuće.

Os tava je bi la tako mala da u nju ni je s tao s tolac, čak ni najmanji , pa je morala

s ta ja t i s t isnuta između vra ta i boj lera . A š to je pos ta ja la krupnija , to je manj e

mjes ta imala .

Iskušala je i druga skrival iš ta , a l i nigdje se ni je os jećala tako s igurno. Tijekom

prvoga t jedna popela se kl imavim l jes tvama do otvora u potkrovlju, a l i od vis ine joj

se vrt jelo u glavi . Onda je napravila mjes ta u skladiš tu pomičući vel ike kartonske

kuti je pune jas tuka. Ali , nekoliko dana pos l i je, neki joj se skladiš tar pribl ižio na

samo nekoliko centimetara . Srećom, netko ga je dozvao pa je ot išao. Tada je

pronaš la spremiš te s bojlerom.

Obično se ujutro skrivala oko sa t vremena, manje ako bi svi doš l i navri jeme.

Broji la ih je dok su ulazi l i - osamnaes t l judi iz jutarnje smjene. Ali , ka tkad bi je

prevari l i kad bi ih doš lo dvoje i l i t roje za jedno. Jednog se jutra skrivala više od dva

sa ta , čekajući da s t igne i pos l jednji zapos lenik.

Novalee je zakrulj io želudac, tako glasno da se prepala da će je čut i osoba u

trgovini . Zažel jela se peciva i džema, a l i pos luži t će i čokoladica sa ži taricama i

maslac od kikiriki ja koje je imala u torbi . Pos l i je prvih nekoliko dana odus ta la je

od Peps i Cole i ob ičnih čokolada, a l i i da l je se boja la da se ne hrani ispravno,

onako kako bi t rudnica morala .

Kad je bi la s igurna da su s t igl i svi iz jutarnje smjene, otškrinula je vra ta samo

centimetar, pogledala u skladiš te i onda t iho iziš la i brzo ot iš la do kuti je s a la tom.

Izvadila je mladi divl j i kes ten, požuri la prema ulazu za osoblje i iziš la .

Već je bi lo vruće. Kad je s t igla na pola puta do semafora , kosa joj je već bi la

s l i jepl jena uz vra t , a bluza vlažna na ramenima, a l i još ju je čekalo popri l ično

hodanja .

Knjižnica je bi la u Ulici Main, manje od ki lometar i pol od Wal -Marta , a l i Novalee

je namjeravala ići dulj im, zaobilaznim putom kako bi izbjegla rasadnik. Nije ht jela

da je Benny Goodluck i l i njegov otac vide kako nos i s tablo s kori jenjem i da l je

umotanim u krpu. A još manje od toga je žel jela da vide kako je dopus t i la da se

s tablo razboli .

Trudila se dobro brinuti za s tablo, svake večeri mu je davala vode, dva - t r i puta

t jedno iznos i la ga na sunce. Katkad bi ga ponijela u gradski park i s tavi la između

dva visoka hras ta koji su ras l i u pravilnim redovima s obje s trane fontane bl izu

ulaza . Povremeno bi ga odnijela do šumarka iza Dječjeg doma i ondje ga s tavi la u

s jenu mladih borova.

Ali , nekih bi ga dana os tavila u spremiš tu. Znala je da mu treba sunca , a l i onih

dana kada se ni je najbolje os jećala , s tablo joj je bi lo odveć teško i nespretno da bi

ga nos i la . Os im toga, znala je da će mlada trudnica koja svakog jutra iz Wal -Marta

iznos i s tablo nekome upas t i u oči .

A onda se kes ten razbolio. Neki l is tovi poprimil i su boju zobene kaše, a s donje su

s trane imali čudne mrlje. Tanko, iskrivl jeno deblo bi lo je tako suho da bi joj na

dlanovima os tao s loj praha kad bi ga dotaknula . A otkako joj ga je Benny Goodluck

pri je čet ir i t jedna dao, uopće ni je ras lo. Željela je vjerova ti da to ni je niš ta

ozbil jno, a l i zapravo se boja la . Ako kes teni dois ta donose s reću, ni je mogla ni

zamis l i t i nevolje koje će je zades i t i dopus t i l i da s tablo umre.

Zato je morala u knjižnicu, kako bi naš la knjigu o kes tenima i otkri la š to mora

učini t i ne bi l i ga spas i la .

Htjela je nekoga upita t i za savjet , naći nekoga tko neš to zna o drveću i tko će joj

reći š to da učini , a l i ni je znala tko bi to mogao bi t i . Nije mogla pi ta t i Goodluckove

24

jer bi tako doznali da ga još ni je posadila . Traži la je druge rasadn ike u telefonskom

imeniku, a l i Goodluckov je bio jedini .

U Wal-Martu je proči ta la knjigu o bi l jkama i s tabl ima i naučila je kada treba sadit i

cini je, gdje sadit i maćuhice i kako sadit i t ra t inčice, a l i ni je doznala š to se događa

njezinu kes tenu.

Tada se s je t i la knjižnice, dvokatnice od opeke s ulaznim vra t ima od kovanog

žel jeza , t ravnjakom na kojem su ras l i kozja brada , ka lendula i naprs tak - imena

bil jaka doznala je iz knjige o vrt lars tvu. Mnogo je puta na putu u park proš la

pokraj knjižnice, a l i nikada joj nije palo na um da uđe.

Novalee ni je daleko odmaknula kad je između lopatica os jet i la tupu bol . Čini lo joj

se da kes ten, ma koliko je bio lagan, teži pedeset ki lograma. Premiješ ta la ga je iz

ruke u ruku i propus t i la nekoliko zelenih svjeta la na semaforu n a svakom uglu kako

bi mogla zas ta t i i nas lonit i s tablo na pločnik.

Zaus tavila se u maloj kavani koja se zvala Bakina pećnica i zamoli la čašu vode.

Konobarici , koja je mirisa la na parfem White Shoulders i prženi luk, ni je baš bi lo

drago š to Novalee ni je niš ta naruči la , a l i bi la je odveć zauzeta brojnim gos t ima da

bi učini la iš ta os im da zakoluta očima.

Dok je pi juckala vodu, Novalee je proučavala jelovnik kako bi izgledalo da barem

razmiš l ja o hrani . Otkako je živjela u Wal -Martu pojela je tol iko konzervi mr kve i

graška , nes lanih i hladnih, da su je us ta zaboljela od same pomis l i na hamburger i

pržene krumpiriće.

Novalee je poskočila kad je zvuk polici jske s irene za tresao s taklo bis troa .

Pogledala je van i vidjela kako se na pločniku okuplja svjet ina dok je p rolazio

polici jski automobil .

"Hej, Dooley", viknula je konobarica nekome u kuhinj i , "počinje parada."

Nali la je kavu nekoj ženi koja je s jedi la na kra ju šanka. "Naša kuharica", rekla je

mahnuvš i prema kuhinj i . "Njezin je s in bubnjar u l imenoj glazbi ."

Novalee je popila vodu, iziš la i s ta la iza dvije djevojčice uz rub pločnika . Sredinom

ulice kretao se otvoreni kamionet ukrašen crvenim, bi jel im i plavim vrpcama. Na

znakovima pričvršćenim za vra ta pisa lo je DANI WESTERNA, a s traga je s tarac

odjeven u bi jelo odijelo svirao viol inu.

Uto je Novalee začula glazbu. Orkes tar se upravo pojavio iza ugla . Mladići i

djevojke u modrim odorama s tupali su u nepravilnim redovima, a ispred nj ih osam

mažoretkinja koje su bacale svoje pal ice. Novalee je gledala kako visoko po dižu

noge u čizmicama, kako bacaju pal ice visoko u zrak i pozira ju, plosnatih t rbuha,

visokih grudi . Bile su to djevojke s ja jne kose, s pjegicama, nasmiješene djevojke s

rupicama na obrazima. . . usnica odveć crvenih, oči ju odveć s ja jnih, l ica odveć

mladih. Bile su to djevojke koje pripravlja ju kakao -kocke na sa tu domaćins tva , koje

izrezuju crvena papirnata s rca za ples za Valentinovo. Djevojke či je su fotografi je u

školskim godišnjacima, koje bira ju za kra l j ice škole. Djevojke koje za doručak jedu

zobene pahulj ice, koje imaju ses trice koje im kradu ruž za usnice i pulovere.

Djevojke Novaleeine dobi . . . d jevojke koje nikada neće bi t i tako s tare kako je ona

već bi la .

Peto poglavlje

Jedina knjižnica u kojoj je Novalee dotad bi la bio je bibl iobus koji je dolazio u

osnovnu školu u Tell ico Pla insu, pa je u Županijsku knjižnicu Sequoyah uš la puna

iščekivanja . Ta knjižnica ni je bi la na kotačima.

I pri je nego š to su se za njom zatvori la vra ta , Novalee je znala da je doš la na

osobito mjes to. Gotovo ni je ni disa la dok je pogledom obilazi la sobu, sobu

obloženu drvom ukrašenim s loženim rezbari jama, visokih prozora s debelim,

mli ječnim s taklom i crvenim baršunas t im zas torima svezanim srebrnom vrpcom,

svi jećnjacima o či je su se kris ta lne kapi razbija le zrake svjet los t i i prel i jevale u

raskošnoj plavoj i zelenoj boji , s l ike u zla tnim okvirima na kojima su bi le gole žene

s teškim trbus ima i debelim bedrima. I knjige. Police knjiga , hrpe knjiga , zidovi

prekriveni knjigama. Bilo je tu više knjiga nego š to je Novalee ikada vidjela .

Iznenada, Novalee je shvati la da je tu neš to drukčije. Ne svjet los t koja se

s rebrnas to probija la kroz mli ječno s taklo. Ne t iš ina . Ne miris i - lak i ul je i drvo.

Ali , neš to. Neš to.

25

"Što žel i te?"

Novalee se osvrnula ne bi l i vidjela tko je to rekao, a l i jedv a je razaznavala l ik na

drugoj s trani pros tori je. Sjedio je u s tolcu koji je za njega bio premalen, pognut

nad otvorenom knjigom na dugom, uskom s tolu. Imao je bradu bakrene boje, a l i

njegova je kosa , gotovo posve pokrivena smeđom skijaškom kapom, bi la

tamnosmeđa, gotovo crna .

"Tražim jednu knjigu."

"Knjižničarka ni je ovdje."

"Ah, tako."

Novalee je čekala da kaže još neš to, a l i on se vra t io knjizi koju je či tao i ne

pogledavš i je. Nije znala t reba l i čekati knjižničarku i l i pokušat i sama pronaći

knjigu. U bibl iobusu djeca bi jednos tavno zgrabila najbl ješ tavi ju i na jveću knjigu,

a l i znala je da na ta j način ne može naći knjigu o kes tenu. Odluči la je pričekati

knjižničarku.

Odluta la je do dva s taklena ormarića u s redini pros tori je. U jednom su bi le razne

zla tne i s rebrne kovanice iz dalekih zemalja . U drugom je bi la zbirka otvarača za

pisma, držaka ukrašenih dragulj ima, izrezbarenom bjelokos t i i l i žadom.

Hodala je uz s l ike na zidovima, gledajući u oči koje kao da su uzvraćale pogled.

Novalee se zaus tavila pred s l ikom djevojke koja je pokušavala navući čarape. Bila

je gola i vrlo debela . Trbuh joj je bio okrugao, tako zaobljen da se Novalee zapita la

nije l i možda trudna. Pribl iži la se s l ici .

"Renoir."

Bio je to glas muškarca sa smeđom kapom, a l i više ni je bio za onim s tolom.

Novalee ga nigdje ni je vidjela .

"Što s te rekl i?", upita la je, a l i on ni je odgovorio. Počela se os jećat i malo neobično.

Upita la se nisu l i ona i ta j muškarac sami u ci jeloj zgradi . Poželjela je ot ići , a l i će

kes ten, skriven pred ulazom, umrije t i ako neš to ne poduzme.

Primaknula se izlazu kako bi lakše pobjegla bude l i morala , a onda je krenula

između dviju polica s knjigama. Čita la je nas love i izvukla Enciklopediju kuće

snova. Prel is ta la ju je, a l i s l ike nisu bi le u boji . Počela ju je gura t i n atrag na

policu, a tada je s druge s trane ugledala smeđu kapu. Brzo je os tavi la knjigu i

zaobiš la policu. Čula je kako je on zaobilazi s druge s trane i pribl ižava joj se.

"Vrati la s i je na pogrešno mjes to", progunđao je.

Novalee se s t isnula uza zid.

"Treba s ta ja t i između Enciklopedije vrta snova i Enciklopedije kuhinje snova",

rekao je. "Ako ne namjeravaš vraćat i knj ige kamo spadaju, onda. . ."

"Ispričavam se", rekla je i počela odmicat i prema vra t ima.

"Ne moraš ot ići ." Čini lo se da je sada manje s rdi t . "Samo ubuduće više pripazi ."

"Nema veze, vra t i t ću se kad knjižničarka bude tu da mi pomogne."

"Pomogne u vezi s čim?"

"Naći knjigu." Posegnula je za kvakom. "Knjigu o drveću."

"Čujem svoju jeku u odjekujućoj šumi. . . Gospodar prirode plače pred s tablom."

"Molim?", rekla je. "Što to znači?"

Muškarac se nakra tko zagledao u njezino l ice, a onda se okrenuo i brzo ot išao do

ormarića s ladicama uz s tražnji zid.

"Drveće!", povikao je. "Drveće! Šumars tvo? Ekologija . . . pol jodjels tvo? Botanika .

Što te zanima o drveću?"

"Željela bih neš to više doznati o divl j im kes tenima", rekla je, s l i jedeći ga .

"O divl j im kes tenima! Pripadaju rodu Aesculus porodice Hippocas tanaceae."

"Molim? Ne razumijem vas ."

Dok je otvarao ladice i l is tao kart ice, kao da je zaboravio da je Novalee tu . N jegove

s ja jne crne oči suzi le su se od koncentraci je, a usnice su se pomicale kao da

razgovara s kart icama koje su mu let jele pod prs t ima.

Primaknula mu se za korak, dovoljno bl izu da os jet i miris metvice i češ l ika , koje je

vidjela u gl inenim loncima pokraj ulaznih vra ta , dovoljno bl izu da čuje kako

njegova uškrobljena traper -košulja pucketa dok se premiješ tao s noge na nogu i

zatvarao ladicu .

26

"Taylorova enciklopedija vrt lars tva", povikao je i odjurio do jedne od polica pa se

ondje pomicao amo- tamo, prelazeći prs t ima po hrptovima knjiga . Odjedanput je

jurnuo uz policu poput djeteta koje je ugledalo najdražu igračku. Novalee je morala

t rča t i da bi održala korak s nj im.

Zatim je izvukao knjigu s police. "Eto. I , š to te zanima o divl j im kes tenima?"

"Moj se razbolio. Mis l im da umire."

Pojurio je do najbl ižeg s tola , izvukao s tolac i pokazao joj rukom da s jedne. Onda je

t resnuo knjigu na s tol pred nj u i otvorio kazalo.

Prs tom je s l i jedi la natuknice šapćući "divl j i kes ten".

"Nema ga ."

Sjeo je pokraj nje, pregledao s tranicu, a onda joj pokazao neku ri ječ.

"Molim? To ne znam ni izgovori t i ."

"Naravno da znaš . Hi -po-kas -ta-na-ce-e."

Novalee je privukla knj igu i počela či ta t i .

Nije ni zamijet i la kad joj je donio još knjiga , a l i kad je podigla pogled, zapanji la

se vidjevš i da je s tol pretrpan - enciklopedije, r ječnici , a lmanas i , pol joprivredni

časopis i , vladini pamflet i . Prol is ta la je sve š to joj je donio.

Onda se nas lonila na nas lon s tolca . On joj je s jedio sučel ice i promatrao je.

"I?", upitao je.

"Moje drvo boluje od trul jenja l is ta zbog pret jeranog zal i jevanja ."

Kimnuo je. "I š to još?"

"Možda mu je oš tećeno i kori jenje."

"Nas tavi", rekao je, nj išući se na s tolcu. "Nas tavi!"

"Ima s imptome nematoda."

Njihao se sve brže i brže.

"Tragove prašne sni jet i ."

"Da."

"Možda pomanjkanje duš ika ."

"Da!" Pl jesnuo je rukom po s tolu. "Da!", povikao je, pa skočio sa s tolca i za teturao.

"Riječi!"

"Pa, sad znam š to ni je u redu . . . "

"Naš la s i r i ječi!"

". . . a l i ne znam hoće l i preživjet i ."

Zatresao je glavom, a onda se nagnuo prema Novalee i prošaptao: "Stablo nema

l išća i možda ga nikad više neće imati . Moramo pričekati nekoliko mjeseci , do

prol jeća , pa ćemo vidjet i . Ali , ako mu je suđeno da više ne ras te, za to može

okrivi t i tu bezgraničnu osobinu u s rcu čovjeka ."

Novalee je gledala kako njegove usnice oblikuju ri ječi , a zvukovi su, poput

prošaptanih ta jni , vis jel i u zraku.

Šes to poglavlje

Novalee se nadala da je ne promatra kroz prozor knjižnice kad je uzela kes ten koji

je bio skriven iza nekog zimzelenog drveća , a l i bi la je uvjerena da je promatra .

Nos i la je s tablo do s l jedećeg ugla , a onda je zas ta la kako bi iz torbe iskopala plan

grada . Uputi la se u pos l jednju kuću u Ulici Eve rgreen, ul icu u kojoj je živjela

ses tra Husband.

Dok je hodala , mis l i la je o čudnom muškarcu kojeg je upoznala u knjižnici .

Ponavlja la je u sebi ono š to je kazao, pokušavala to nekako shvati t i , a l i ni je bi la

s igurna o čemu je uopće govorio. Nadala se da će joj knjiga koju je nos i la u torbi ,

koju joj je on izdao, pri tom pomoći.

Na putu do kuće ses tre Husband proš la je kroz dio grada u kojemu nikada pri je ni je

bi la . Obično se, kad bi iziš la iz Wal -Marta , zadržavala u okolici robne kuće i l i je

iš la na s jever, gdje su u š irokim ulicama bi l i drvoredi jasenova i pla tana i vel iki

t ravnjaci okruženi geranijama, zi jeval icama i prkosom. Odmarala se u l i jepo

uređenim parkovima gdje su djeca gacala po modrim bazenčićima, a nj ihove su ih

majke čekale u s jeni procvalih mi moza.

Ali , ovaj dio grada , dio gdje je živjela ses tra Husband, nal ikovao je mjes t ima na

kakvima je Novalee živjela u Tell ico Pla insu. Bila je to četvrt boje hladne kaše. Uz

ul ice su bi l i pl i tki šanci puni us ta ja le vode, a u parkovima u kojima su l jul jačke

27

vis jele s napuknutih lanaca a vrtul jci se pi jano naginja l i us tranu ni je bi lo nikoga

os im mršavih pasa i s taraca .

Kuće s krovovima tol iko zakrpavanim da su izgledali poput pačvorka bi le su

okružene dvoriš t ima u kojima su na betonu s ta ja l i zahrđal i automobil i . A na kra ju

ulice bi la je kuća ses tre Husband: s tambena prikolica na kotačima.

Uz prednju s tranu prikolice nas lanjao se t r i jem od s irovog drva , a uza s tube su bi le

konzerve u kojima su zasađene kale i pi jet lova kres ta . Nedavno pokošeni t ravnjak

okruživao je granitni bazenčić za pt ice i dvi je automobilske gume koje su š t i t i le

male žbunove vrtnog s l jeza . Pekan kojega je vrh bio prekriven gus jenicama bacao je

s jenu na golo mjes to u dvoriš tu na kojem su bi la parkirana KOLA

DOBRODOŠLICE.

Novalee je ponijela kes ten do vra ta , a l i onda se predomis l i la i os tavi la ga uza

s tube. Zagladila je kosu i u mis l ima ponovila pripremljene rečenice, a onda

pokucala , jače nego je namjeravala .

Čula je kako unutra po podu pl jeskaju bosa s topala , kako se za lupljuju vra ta , kako

teče voda. Nakon nekoliko trenutaka pos ta lo joj je neugodno. Nije znala bi l i

ponovno pokucala i l i jednos tavno ot iš la , a l i pri je nego š to je dospjela odluči t i ,

vrata su se iznenada otvori la .

Ses tra Husband, kose svi jet lomodre ni janse, nasmiješ i la se Novalee k roz mrežas t i

zaklon na vra t ima.

"Ses tro Husband, ne znam da l i me se s jećate. Vjeroja tno se ne s jećate, a l i s rele

smo se u Wal-Martu i vi s te mi dal i košaru dobrodoš l ice, a ja sam vas fotografira la

- fotografi ja mi je u torbi - i zval i s te me Ruth Ann, a l i ja nisam Ruth Ann. Zovem

se Novalee Nation i–"

"Ah, kako sam samo mogla tako pogri ješ i t i ! Naravno, sad kad te vidim na danjem

svjet lu vidim da nimalo ne nal ikuješ na Ruth Ann. Baš mi je drago ponovno te

vidjet i , dušo. Izvoli , uđi ."

"Hvala ."

Novalee je uš la u gotovo posve žutu sobu - žuta s jeni la za svjet i l jke, žuto cvi jeće,

žute zavjese i sag - a u njoj je s ta jao s i tan ćelav muškarac u žutoj košulj i .

"Dušo, upoznaj se s mojim pri ja tel jem, gospodinom Sprockom. Jackom Sprockom."

"Dobar dan", rekao je i prim io Novaleeinu ruku objema rukama.

Jack Sprock je mirisao na dječj i puder i cimet , a kad se nasmiješ io, zubi su mu

bl ješ ta l i kao da su premazani bi jel im emajlom.

"Upravo smo se spremali pojes t i kiselo mli jeko i kukuruzni kruh. Dođi, pridruži

nam se."

"Ne, hvala , navra t i la sam samo zato š to–"

"Navrat i la s i samo zato š to sam te ja pozvala . Pozvala sam te da mi dođeš u gos te. I

sad s i doš la i ne znam š to bi me moglo više usreći t i nego da s te ovoga prekrasnog

pos l i jepodneva sa mnom ti , tvoje di jete i moj dragi g ospodin Sprock.

"Prekrasno pos l i jepodne", rekao je gospodin Sprock.

Ses tra Husband se nasmiješ i la i povela Novalee do s tolca za kuhinjskim s tolom.

Gospodin Sprock s jeo je pokraj nje, a ses tra Husband im je donijela visoke žute

čaše i napunila ih kisel im ml i jekom iz žutog vrča . Pred nj ih je s tavi la kukuruzni

kruh narezan poput torte na žutom pladnju, a onda je s jela i primila gospodina

Sprocka i Novalee za ruku te se počela moli t i .

"Gospodine, zahvaljujemo t i na ovom susretu duša . Molimo se, dragi Bože, da o va

s la tka djevojka koja je danas s nama za s tolom bez teškoća rodi zdravo di jete. I

molimo opros t , dragi Bože, za bludni gri jeh koji smo gospodin Sprock i ja opet

počini l i . Molimo Te, blagos lovi ovo jelo kao hranu za naše t i jelo. Amen."

I gospodin Sprock rekao je amen, a onda se nasmiješ io Novalee i pružio joj pladanj

s kukuruznim kruhom.

"I, dušo, kako t i se sviđa naš grad? Jes i l i se već s kim upoznala?"

"Jesam", rekla je Novalee brišući kiselo mli jeko s usnica .

"Baš dobro. Ja mis l im da je to dobro."

"Danas sam upoznala nekoga novog. U knjižnici ."

"To će t i bi t i Forney Hull", rekla je ses tra Husband.

"Aha, Forney Hull", s ložio se gospodin Sprock.

28

"On t i je s i lno pametan. Si lno pametan. Da je imao pri l ike završ i t i školu, tko zna

š to je sve mogao pos ta t i ."

"Da, tko zna", s ložio se gospodin Sprock.

"Znaš , dušo, Forneyjeva ses tra je knjižničarka , a l i nikad ni je u knjižnici .

Alkoholičarka je. Uvijek je u s tanu iznad knjižnice. Nikad ne izlazi iz sobe. I tako

Forney umjes to nje radi u knjižnici ."

"O tome mi niš ta ni je rekao."

"Naravno da ni je. Ne žel i da i tko pomis l i neš to loše o njegovoj ses tri , Bog je

blagos lovio. Još malo kuružnjaka?"

Novalee je popila dvije čaše kiselog mli jeka i pojela čet ir i kriške kukuruznog

kruha, a ses tra Husband smiješ i la se svakom njez inom zalogaju. Na kra ju je

Novalee zaključi la da je došao pravi t renutak.

"Ses tro Husband, žel im vas zamoli t i za us lugu, a l i s lobodno reci te ne, shvati t ću."

"A š to to? Samo reci ."

"Samo reci", rekao je gospodin Sprock.

"Pa, ovo će vam zvučati pri l ično čud no, a l i imam s tablo koje moram posadit i ."

"Onda ćemo t i pomoći ."

"Ne, ni je s tvar u tome. Vidite, mjes to gdje sad s tanujem.. . pa , tamo mi ga ne

dopuš ta ju posadit i ."

"To baš ni je l i jepo od nj ih ."

"Nije l i jepo." Gospodin Sprock je za tresao glavom i uzdahnuo.

"Pa sam mis l i la . . . b is te l i mi dopus t i l i da ga posadim ovdje? Samo dok ne nađem

neki bolj i s tan. Onda ću doći i odnijet i ga ."

"Mis l iš , u mojem dvoriš tu?"

"Da, a l i samo privremeno."

"Ne mogu–"

"I ja ću se brinuti za njega . Dok je tu . Trenutačno ni je osobito l i jepo, a l i izl i ječi t

ću ga i možda će ozdravit i ."

Moramo pričekati nekoliko mjeseci , do prol jeća , pa ćemo vidjet i .

"Dušo, ne mogu se s jet i t i ničega l jepšeg nego da posadiš svoje s tablo u mojem

dvoriš tu."

Na to je gospodin Sprock us tao i izišao iz kućice.

Novalee i ses tra Husband hi ta le su za nj im dok je iz šupe vadio lopatu; za t im je

Novalee morala izabra t i mjes to. Iz knjiga u knjižnici doznala je da ga mora

posadit i na blagoj kos ini zbog ot jecanja vode, pa je izabra la najvišu točku u

dvoriš tu ses tre Husband, otpri l ike u s redini .

"Evo, ovdje", rekla je. "To je to."

Gospodin Sprock je kimnuo glavom i počeo kopati , a l i Novalee ga je zaus tavila .

"Ne, hvala , gospodine Sprock. Ja ću."

"Ali , dušo", rekla je ses tra Husband, "to je težak posao. Mis l iš l i dois ta da je to

dobro za tebe?"

"Da, s igurna sam da je to dobro za mene."

Kad je Novalee iskopala dovoljno duboku rupu, ruke su joj bi le pune žuljeva , a bol

u križima ni je pres ta ja la .

Skinula je krpu s kori jenja i onda nježno spus t i la s tablo u rupu, pazeći da ne oš tet i

kori jenje. Dobro je pogodila . Rupa je bi la dvos truko š ira od kori jenja i dovoljno

duboka.

Bila je tako umorna kad je završ i la s vraćanjem zemlje u rupu da su ses tra Husband

i gospodin Sprock nogama gural i zemlju kad su mis l i l i da ih ne vidi .

Kad je sve bi lo gotovo, ses tra Husband i gospodin Sprock još su je jedanput primil i

za ruke i s ta l i oko s tabla , a ses tra Husband je zapjevala "Smokvu u Gali lej i",

pjesmu koju Novalee nikad pri je ni je čula .

Zat im je ses tra Husband rekla : "Cit i ram Marka 8:24. On p rihvati s l i jepca za ruku,

izvede ga izvan sela , pl june mu u oči , s tavi na nj ruke i zapita ga vidi l i iš ta . A on

diže ruke i reče: 'Vidim l jude, pričinja ju mi se kao s tabla koja hodaju. '"

Kad se Novalee zaputi la preko parkira l iš ta , umorna i prl java , bio je već gotovo pao

mrak. Na bluzi je imala točkice osušenog kiselog mli jeka , a na koljenima hlača

29

mrlje od trave. Nokti su joj bi l i puni zemlje, a na obrazu je imala tamnu mrlju, a l i

bila je odveć iscrpl jena da bi se zbog toga uzrujavala .

Bila je odveć umorna da bi uživala u l jepoti sunca koje je za lazi lo za bri jeg

zapadno od grada, preumorna da bi uživala u svježem večernjem povjetarcu koji je

donos io olakšanje pos l i je ranoproljetne vrućine. I preumorna da bi zamijet i la

muškarca sa smeđom vunenom kapom na dru goj s trani ul ice. . . muškarca koji ju je

promatrao kad se na s tražnja vra ta ušulja la u Wal -Mart .

Sedmo poglavlje

Forney je rekao Novalee da će joj , ako zakasni na pros lavu vlas t i tog rođendana,

pos luži t i gulaš od skakavaca . Pobrinula se da ne zakasni . Dapače , doš la je u

knjižnicu dvadeset minuta prerano. Ali , Forney je tol iko puta ponovio neka dođe

navri jeme da je pomis l i la kako bi mu to š to je s t igla prerano možda jednako

smeta lo kao da je zakasnila . Tako je, umjes to da uđe, čekala na klupi pokraj

ulaznih vrata od kovanog žel jeza , pokušavajući poravnati svoju još vlažnu kosu.

Došla je ravno s odmoriš ta za kamione u Ulici Eas t Main, gdje se, kad god je

mogla , tuš ira la i pra la kosu. Pri je nekoliko t jedana otkri la je da pos toj i zaseban

ulaz u tuš -kabine iza pos taje. Morala je samo ući i izići tako brzo da je ne zamijete

pos lovođa i l i neki od vozača . Dosad je imala s reće.

Pošto se is tuš ira la , odjenula je novu hal j inu s odjela za t rudnice u Wal -Martu. Nije

joj bi lo drago š to u svoju knjigu troškova mora ubil ježi t i još i ta j , a l i ovo je bi la

posebna prigoda koju je Forney planirao već t jednima.

Ubrzo nakon š to su se upoznali , t reći i l i četvrt i put kad je bi la u knjižnici , Forney

je doznao kada joj je rođendan i počeo se ponašat i zagonetno. Vidjela je kako na

brzinu neš to žvrl ja na papiriće, uvijek to skrivajući rukom od nje, uvijek uz neku

izl iku. Jednom je neš to pisao na novčanici od jednog dolara i rekao joj da

upozorava Minis tars tvo financija na krivotvorinu. Zatim je, s tručnošću ta jnog

agenta , držao novčanicu prema svjet lu , potegnuo je da iskuša njezinu čvrs toću i

mudro kimnuo glavom pri je nego š to ju je s trpao u džep.

Otpri l ike u is to vri jeme počeo je Novalee pos tavlja t i čudna pi tanja o hrani - š to

mis l i o telet ini , jede l i curry, je l i joj draža narančas ta i l i c rvena hrana . Kad ju je

upitao voli l i ta rkanj , rekla mu je da uopće ne voli r ibu, š to je njega tol iko

nasmija lo da su mu potekle suze.

Najradije bi mu bi la rekla koliko su joj dojadil i sušena govedina , tunjevina u

izvorskoj vodi i hrenovke - da više nikada neće jes t i šunku iz konzerve i l i mesni

doručak - da Stokelyjeva mrkva i grašak imaju okus po konzervi iz koje ih je jela -

i da će joj , nakon š to već gotovo dva mjeseca živi na hrani iz Wal -Marta , domaće

jelo od telet ine, curryja pa i ta rkanja , bi lo naran čas to i l i crveno, savršeno

odgovarat i .

Od pomis l i na hranu zakrulj io joj je želudac. Pogledala je na sa t i premda je i da l je

rani la nekoliko minuta , us ta la je i poravnala hal j inu. Ulične svjet i l jke upravo su se

upali le pa su bujna zimzelena s tabla duž ploč nika počela bacat i duge s jene sve do

s lova urezanih u kamene s tupove na ulazu u knjižnicu.

Forney ju je promatrao kroz prozor pokraj odjela s tručnih knjiga . Gledao ju je

otkako je s jela na klupu.

Kad je preš la pola pločnika , odmaknuo se s prozora i pošao p rema ulazu. Pokušao

je uspori t i korake, uskladit i ih s njezinima, a l i ipak je vra ta otvorio pri je negoli je

ona s t igla do vrha s tubiš ta .

Znao je da je začeš l ja la kosu i pričvrs t i la je s rebnom ukosnicom, znao je da je

odjenula hal j inu tek za ni jansu tamniju od vis teri je, a l i dok ni je otvorio vra ta ni je

znao da će joj kosa mirisa t i na kozju krv ni da će polumrak zelenim točkicama u

njezinim očima dat i ni jansu vrba u rano prol jeće.

"Dobra večer", rekao je uvježbanim tonom glasa .

Novalee ni je mogla povjerovati da je muškarac koji s toj i pred njom dois ta Forney

Hull . Nije na glavi imao smeđu kapu - bio je to prvi put da ga vidi bez nje. Njegova

kosa , tako tamnosmeđa da je gotovo bi la crna , s lobodno mu je padala na čelo.

Obri jao se i otkrio kožu koja se doimala odv eć gla tkom, odveć nježnom da bi

pripadala tom goros tasu.

30

Na sebi je imao neobično odijelo dugog kaputića s baršunas t im ovratnikom.

Novalee je takva odijela vidjela u fi lmovima i na s tarim fotografi jama, odijela koja

su nos i l i bogataš i s ci l indrima dok su p i l i ča j iz porculanskih ša l ica .

"Zdravo, Forney. Baš l i jepo izgledaš ."

"Uh. . . ja . . . ovaj . . ." Na to ni je imao pripremljen odgovor.

"Smijem l i ući?"

"Da, izvoli , uđi", rekao je, mnogo glasnije nego š to je namjeravao.

"Da se nis i prehladio?"

Forney je odmahnuo glavom. "Mis l im da nisam."

"Čudno mi zvučiš ."

Zatvorio je vra ta za njom. "I t i", rekao je.

"I ja čudno zvučim?"

"Ne! Htio sam reći , i t i l i jepo izgledaš . I t i . . . is to. . . izgledaš l i jepo."

"Hvala ."

"Pa, ovaj . . .", rekao je Forney, pokušavajući se vra t i t i planu. "Pa, ovaj . . ." Iznenada

je objema rukama izveo š iroku kretnju prema či taonici , kretnju koju je uvježbavao

pred zrcalom. "Izvoli ovuda."

Hodao je malo iza nje dok je iš la hodnikom, sada uvjeren da je sve to bi la

pogreška , uvjeren kako će ona pomis l i t i da je lud, zabrinut da će se nasmija t i kad

vidi .

Ali , kad je zakorači la kroz vra ta či taonice i vidjela š to je Forney učinio, naglo je

udahnula i pl jesnula rukama, zadivl jena .

Cijela je pros tori ja bi la obas jana svi jećama. Zla tna , bl ješ tava svjet los t svjet l ucala

je u svakom kutku, na svakoj plohi . Svijeće su gorjele na s tolovima, policama,

ormarićima i kolicima. A gdje je god bi lo svi jeća , bi lo je i ruža , svi jet loružičas t ih i

žut ih tea - pupoljaka , ruža u punom cvatu, ki t ica ruža u vazama i zdjelama. Svijeće

i ruže prekri le su s ta lke i pul tove, s tolove i prozorske okvire. Svijeće su svi jet l i le

na debelom mramoru i ulaš tenom drvu, bacajući val iće svjet los t i koj i su se probija l i

kroz s jene š to su plesa le na s tropu i podu.

A usred svega toga , Forney je pos tavio s tol za Novaleeinu rođendansku večeru -

okrugli s tol prekriven damastom boje bjelokos t i , s kris ta lnim čašama, bi jel im

porculanom i ružičas t im teama u rubinski crvenoj vazi .

"Oh, Forney, tako je prekrasno", prošapta la je Novalee. Onda je počela kruži t i

pros tori jom diveći se svemu š to bi dotaknula - krhkoj ružičas toj vazi oblika kineske

lepeze, dvama s rebrnim svijećnjacima s urezanim mašnama i vrpcama, zelenoj

keramičkoj zdjel i os l ikanoj školjkama, svi jećnjaku od tamnog, izrezbarenog drva .

Forney ju je promatrao dok je polako hodala pros tori jom a svjet los t svi jeća

obas javala njezino l ice dok je dodirivala rezbari ju na svi jećnjaku pa s tavi la dlan

iznad plamena ne bi l i os jet i la njegovu toplinu. Kad je naiš la na žut i pupoljak koji

je ispao iz vaze, zadjenu la ga je u kosu. Forney to ni je mogao vidjet i s mjes ta gdje

je s ta jao, a l i znao je da je s ićušni oži l jak u kutu njezinih usnica s rebrnas tobijel na

svi jet los t i svi jeća .

"Osjećam se kao na fi lmu, Forney. Kao da smo nas dvoje zvi jezde. Otvore se

baršunas te zavjese a mi smo na ekranu, puš imo cigarete iz s rebrnih cigaršpica i –"

"Nemam cigareta , a l i mogu ih nabavit i ."

"Ne, ne trebaju nam. Ovo je savršeno, upravo ovako kako jes t ."

Novalee je primila vazu os l ikanu modrim zmajevima. "Gdje s i sve to nabavio,

Forney? Sve te vaze?"

"Pripadale su mojoj majci . Ona je u svakoj sobi držala cvi jeće."

"Teško mi je zamis l i t i da je ovo kuća . Tako je vel ika ."

"Ah, sad je posve drukčija . Sruš i l i smo neke zidove, zapečat i l i vra ta . Vidiš , ovdje

su pri je bi le t r i sobe - sa lon, blagovaonica i očeva radna soba. Kuhinja je s traga , a

gore su spavaće sobe."

"Bio s i bogato di jete."

"Pa, moj je djed bio bogat . A otac ga je nas l i jedio. Da, moglo bi se reći da smo bil i

bogati . Jednom davno."

"Zacijelo je krasno živjet i u knjižnici , imati tol i ko knjiga i–"

31

Odozgor se začulo neko grebanje pa je Novalee podigla pogled, a l i Forney se ni je ni

pomaknuo. Pomis l i la bi da ni je niš ta ni čuo da mu se nisu za tegnuli miš ići oko

vil ice.

Iznenada je ot išao do s tola i izvukao s tolac. "Sjednimo."

Novalee ga je s l i jedi la i s jela na s tolac koji je izvukao. Bilo joj je nelagodno dok

joj ga je namiješ tao.

"Voliš l i vino?", upitao je.

"Mis l iš , Mogen David?"

"Pa, neš to s l ično."

"Kako ne."

Forney je donio punu s taklenku i napunio nj ihove čaše, a onda je svoju podignuo i

pružio je preko s tola prema njoj .

Novalee se nasmiješ i la i rekla : "Nemoj mi reći da ovo ni je kao na fi lmu." Zatim je

podignula čašu i kucnula se s nj im.

"Sretan rođendan, Novalee. Sretan t i osamnaes t i rođendan", rekao je Forney, upravo

onako kako je bio uvježbao.

Kad je kušala vino, Novalee se t rudila ne napravit i grimasu, a l i se od napora

s tres la .

"Odveć je suho, je l i?", upitao je.

"Kako to mis l iš?"

"Pa . . . n i je s la tko."

"Hoćeš reći da je suho vino kiselo?"

"Donijet ću t i neš to drugo za piće."

"Ne! Izvrsno je. Obožavam suho vino. . . uvi jek sam ga voljela ." Pretvara la se da

otpi ja još gutl ja j iz elegantne čaše koja joj se s i lno sviđala .

Forney je za t im posegnuo pod s tol i izvadio paket umotan u žut i papir te ga pružio

Novalee.

"Oh, Forney. . ."

"Otvori ga , Novalee."

Počela je otvara t i paket , pazeći da ne podere papir i ne zgužva mašnu. Unutra je

bi la knjiga uvezana u tamnu kožu sa zla tnim s lovima s prednje s trane: Vrt larske

čarol i je i drugi s tari narodni običaj i .

"Prekrasna je", rekla je, dodirujući prs t ima n as lov. "A nemaš pojma kako bi mi

dobro doš la neka čarol i ja ."

"Možda ćeš tu naći l i jek za svoj kes ten."

"To mi je prva knjiga , Forney. I znaš š to još? Ovo mi je prva rođendanska pros lava .

U životu."

Forney je pročis t io grlo pripremajući se održat i govor koj i je uvježbao, a l i dva brza

udarca na gornjem katu smela su ga pa je zaboravio š to je ht io reći .

"Forney, je l i–"

"No, vri jeme je da jedemo." Ustao je i pošao u kuhinju.

"Mogu l i t i pomoći?"

"Ne. Ti s i počasna gošća . Ne smiješ u kuhinju", rekao je, izišao i za tvorio vra ta za

sobom.

Novalee je čula zvukove iz kuhinje - grebanje žl ice o meta l , zveckanje čaše o čašu,

a l i ni je mogla zamis l i t i Forneyja kako s toj i za š tednjakom i kuha. Mogla je

zamis l i t i kako se kreće između povijesnih knjiga i beletris t ike, a l i ne između

š tednjaka i sudopera .

Kad je izišao, nos io je pladanj i rekao: "Večera je pos lužena", oponašajući

francuski naglasak kako je uvježbao.

Pos tavio je pladanj na kolica pokraj s tola , a onda s tavio zdjel ice pred Novalee i na

svoje mjes to. "Vaša juha , milos t iva ."

"Još nikada nisam vidjela narančas tu juhu."

"To je bisque od naranče i badema", rekao je dok je s i jedao.

Novalee ju je kušala . Imala je prekrasan okus po bademima, baršunas t , gladak - a l i ,

b i la je hladna.

"Forney, izvrsna je."

32

Znala je da će mu bit i neugodno kad je kuša i shvati da se ohladila , a l i ni je mogla

zamis l i t i da bi topla imala bolj i okus .

Nastoja la je ne jes t i prebrzo, barem ne brže nego Forney, a l i on, čini se, baš ni je

bio gladan. Uglavnom je gledao nju.

"Sam s i to pripravio?"

Forney je kimnuo.

"Kako s i naučio kuhati?"

"Jednos tavno, či tao sam o tome."

"Ti sve naučiš iz knjiga , je l i?"

Forney je provukao prs t ispod svoga krutog bi jelog ovra tnika .

"Hoćeš l i mi dat i ovaj recept?"

"Voliš kuhati?"

"Pa, ondje gdje sada s tanujem nemam mogućn os t i , a l i kad se rodi di jete. . ." Nije

dovrš i la rečenicu. Nije znala kako bi je dovrš i la .

Forney je iznenada skočio i pojurio preko sobe. Zamaknuo je iza police, sagnuo se

pa se ponovno pojavio noseći knjigu.

"Fiziologija okusa i l i meditaci je o t ranscendent a lnoj gas tronomiji", rekao je

vraćajući se za s tol . Pružio ju je Novalee.

"Je l i to kuharica?"

"Pa, sadrži i recepte, a l i je zapravo i povijes t i fi lozofi ja i . . ." Forney je pogledao na

sa t . "Oh, vri jeme je." Uzeo je zdjel ice od juhe i pojurio u kuhinju.

I Novalee je pogledala na sa t . Mora se vra t i t i pri je devet , inače će noć proves t i u

parku. Os jećala se poput Pepeljuge.

Još je razgledala knjigu kad se Forney vra t io s drugim pladnjem. Taj je bio

pretrpan, a mirisao je tako dobro da se Novalee zavrt jelo u gl avi .

"To je umak od šparoga", rekao je dok je s tavl jao žl icu u drhtavu hrpicu nečega š to

je Novalee nal ikovalo na zeleni puding od vanil i je.

"A š to je to?"

"Tournedo Well ington."

"Izgleda kao biskvit ."

"Pa , unutra je govedina ."

"Govedina!" Jedva se svladal a da ne zgrabi jelo s pladnja i ne počne ga trgat i

rukama. K vragu noževi i vi l ice!

"A ovo. . ." Forney je podigao mali s rebrni vrč pun tamnosmeđe tekućine. "Ovo je

umak madeira ." Stavio je tournedo na Novaleein tanjur i prel io ga t im umakom. "I

napokon, gra šak s vrhnjem."

"To je jedino š to sam uspjela prepoznati ."

Kad im je napunio tanjure, Forney je s jeo.

"Forney, vidjela sam fotografi je ovakve hrane u časopis ima, a l i nikad nisam

pomiš l ja la da će je netko meni pripravit i ."

Nije znao š to bi rekao.

"Ovo je na jsavršenija večer u mojem životu."

Niš ta od onoga š to je uvježbao sada mu se ni je čini lo prikladnim. Nije mogao

zamis l i t i da će ona reći "najsavršenija večer".

Upravo je nožem zas jekla govedinu i gledala kako se sok s l i jeva u mrvice kad je

s trašan udarac točno iznad nj ih za tresao svi jećnjak i zasuo ih praš inom. Forney se

s ledio. Doimao se uplašeno. U očima mu se nazira la nevjerica . Zatim je skočio sa

s tolca i pri tom se sudario sa s tolom. Čaše su se prevrnule, vino razl i lo, a tanjur je

pao na pod.

"Forney!"

"Ostani tu , Novalee", povikao je i odjurio kroz kuhinjska vra ta .

Novalee je potrča la kroz dugu, usku kuhinju s l i jedeći zvuk Forneyjevih teških

koraka negdje ispred nje. Naš la je s tubiš te koje je vodilo na kat na kra ju s labo

osvijet l jenog hodnika , a onda pr eskakala po dvije s tube do š irokog odmoriš ta na

vrhu. Pojuri la je prema svjet los t i š to se razl i jevala kroz otvorena vra ta . Kad je

doš la do nj ih , zas ta la je.

Forney se nagnuo nad zgrčeno t i jelo žene, žene či je su koščate ruke i noge Novalee

pods jećale na l ikove l judi kakve je crta la kad je bi la malena. Žena je imala ri jetku

33

s i jedu kosu i put poput zahrđalog s rebra . Novalee je mis l i la da je mrtva dok ni je

vidjela kako se njezini prs t i poput pandži ovija ju oko Forneyevog zglavka.

Pod je bio mokar i prekriven r azbijenim s taklom. Kad je Novalee uš la u sobu, zadah

viski ja bio je tako jak da joj je grizao oči , a l i bi lo je tu još neš to, neš to š to je –

Forney se iznenada okrenuo. Novalee je odskočila .

"Ne, Novalee. Ne ulazi ."

"Dopus ti da t i pomognem, Forney", rekla je i krenula prema njemu. A onda je

prepoznala onaj zadah, tako jak da je pokušala zadržat i dah. Žena se onečis t i la .

"Novalee", rekao je Forney neuvježbanim glasom. "Upoznaj moju ses tru, Mary

Elizabeth Hull . . . knj ižničarku."

Osmo poglavlje

U t jednima pos l i je rođendana, Novalee je os jećala kako iz dana u dan pos ta je sve

teža i spori ja .

Jednog jutra početkom svibnja , kad je Forney ponudio da je poveze doma iz

knjižnice, zamalo je pris ta la , zamalo mu odala da je njezin "dom" Wal -Mart . . . a l i

ipak ni je.

A onda, te noći , upravo kad se zavukla u vreću za spavanje, u dnu trbuha os jet i la je

snažan grč. Isprva je pomis l i la da je možda došao trenutak, a l i bol ni je potra ja la i

ni je bi la jača od uobičajene trbuhobolje. Ali , ako su počeli t rudovi , ako je to ta

najgora bol , onda ni je bi la tako s trašna kako se boja la .

Dok je radi la kod Reda čula je desetke groznih pripovijes t i o porođaju. Kao da je

svaka žena koja se napila imala svoju. Priča le su joj o porođajima koji su t ra ja l i

čet ir i dana, o tome kako su se moli le da umru. Govori le su o boli tako s trašnoj da

su pregrizle jezik i l i is t rgnule pramenove kose s glave. Opis ivale su kako im se

razdira lo tkivo dok je di jete izlazi lo.

Ali , možda su to bi la samo pijana naklapanja . Možda su to priča le kako bi uplaš i le

djevojke koje još nisu rodile. Možda neće bi t i tako s trašno.

Čita la je, u jednoj od knjiga koje joj je Forney rekao da proči ta , o t rudnoj

Kineskinj i koja je radi la u rižinom polju sve dok nisu počeli t rudovi , a onda se

sama porodila , gotovo ne prekidajući s radom.. . pog nuta , do koljena u vodi .

Novalee je pomis l i la , ako neka žena može izves t i takvo š to, onda porođaj ne može

bi t i tako s trašan.

Osim toga, ni je bi la posve nepripremljena . Čita la je o rađanju i znala š to mora

učini t i . Prikupila je sve š to će joj t rebat i - škare, a lkohol , va tu, plaht ice. Sve je

zapakira la u torbu kao š to to čine žene koje, kad dođe vri jeme, odu u bolnicu. Ali ,

Novalee je znala da ona neće u bolnicu.

Samo, torba je bi la u spremiš tu i premda je pomis l i la da bi mogla , za svaki s lučaj ,

ot ići po nju, b i la je preumorna da bi us ta la . Zijevnula je i okrenula se na s tranu.

Nije bi la s igurna smije l i zaspat i ako su trudovi počeli . Boja la se da će sve

prespavati i kad se probudi naći već rođeno di jete, a l i jedva je držala oči otvorene.

Rano tog jutra ot iš la je do kuće ses tre Husband kako bi posadila vatreni t rn koji je

ubra la ispred Gradske vi jećnice. Tjedan pri je počela je sadit i cvi jeće u di jelu vrta

ses tre Husband - hortenzi je i lažnu naranču, pa s lak i mirtu.

Cvijeće bi bi lo u s jeni divl jeg kes tena da je imao l išće. Pos l jednji mu je otpao

t jedan nakon š to ga je posadila . Ali , Novalee se još nadala da će se održat i . Nije

znala zaš to to mis l i , ni je to bi lo neko čarobno s tablo, a l i ipak se nadala .

Ses tra Husband ni je bi la kod kuće, a l i Novalee se neko vri jem e odmarala na

njezinom tri jemu, a onda je ot iš la do knjižnice gdje ju je čekao Forney. Donio joj je

mrkve, dva peciva i termosicu hladnog mli jeka . Svakog je dana imao neš to za nju,

neš to zdravo. Jela s kl icama, cjelovit im ži taricama i sojom. I mli jeko. Mno go

mlijeka . Mli jeko u čašama i u ša l icama. Vrčeve, vel ike vrčeve. . .

Tada je zaspala . Grčevi u t rbuhu povremeno bi je doveli na sam rub sna . Kao da su

se uskladil i s njezinim snovima, snovima o djeci izgubljenoj u mraku. . . djeci u

dubokim bunarima. . . djeci koja je dozivaju.

A onda je os jet i la bol drukčiju od pri jašnj ih . Zabila joj se u prepone, preko kukova

pa u kra l ježnicu. Zadržala je dah dok ni je proš la pa se izvukla iz vreće za spavanje.

34

Vodenjak joj je pukao čim je us ta la . Gledala je kako joj topla teku ćina teče niz

noge i s tvara mlaku na podu. Iako je znala š to je to, bi lo joj je pomalo neugodno,

kao djetetu koje se popiški lo.

Obrisa la se i odjenula čis tu spavaćicu, a onda je obrisa la pod sve do zahoda

kl iza jući se na papirnat im ubrus ima.

Od drugog grča , jačega od prvog, zadržala je dah i s t isnula zube. Nije to nikakva

t rbuhobolja . Dijete dolazi . . . a l i ona ni je spremna.

Zašto je, upi ta la se, čekala do pos l jednjeg trenutka? Kako je vri jeme prolet jelo!

Proš la su dva mjeseca otkako ju je Willy Jack napus t io - a ona niš ta ni je poduzela .

Nije potraži la s tan, ni je smis l i la kako zaradit i za život . Čak ni je ni izabra la ime za

dijete.

Onda se s jet i la popisa imena koji je počela sas tavl ja t i onog dana kada su ona i

Wil ly Jack ot iš l i iz Tell ico Pla insa . Izvadila je s pira lnu bi l ježnicu iz torbe i

otvori la je. Popis je još bio tu - jedna s tranica za djevojčice, jedna za dječake.

Fel icia , Brook, Ashley. Novalee je napravila grimasu dok ih je či ta la . Rafe, Thorne,

Hutch, Sloan. Sve imena iz televizi jskih sapunica . Bla in, Asa , Dimitri . Moses

Whitecotton rekao joj je neka izabere snažno ime, a l i imena na njezinom popisu

nisu bi la takva. Zvučala su bedas to.

Treći grč, dubok i jak, donio je mučninu. Sklopila je oči dok mučnina ni je proš la ,

a l i teška , tupa bol u križima ni je pr es ta ja la . Na kra ju je odluči la us ta t i i kreta t i se.

Možda joj od toga lakne.

Trebalo joj je neko vri jeme da us tane, a l i kad je uspjela , bi lo joj je drago š to je to

učini la . Leđa je više nisu tol iko boljela . Os im toga, sve je bolje nego niš ta ne

radi t i , pomis l i la je. Samo čekati . Dok se gegala između polica , t raži la je ime za

di jete. Coleman. Prescott . Dixie. Hanes . Vragolas to se nasmiješ i la pri pomis l i da bi

djetetu dala ime po vrs t i donjeg rublja .

Bila je u prednjem dijelu t rgovine kad ju je s l jedeći gr č s ruš io na pod. Pruži la je

ruku tražeći os lonac i s ruš i la ci jel i red kaseta s police. Dok su padale po

pločicama, Novalee je izus t i la "psss t!". Bilo joj je neugodno zbog buke.

Nije znala kako dugo ni je bi la pri svi jes t i i n i je znala je l i sve š to vidi s tv arno i l i

nije. Učini lo joj se da je između polica protrčao miš , bl izu njezinih s topala . I

učini lo joj se da pred izlogom vidi smeđu vunenu kapu. A onda su joj mama Nell i

sudac po imenu Fred mahnuli s televizi je, a l i ekran je bio tako debeo i zadimljen da

je morala ški l j i t i kako bi ih vidjela .

Budila se i tonula u san između bolova koji kao da su je prikovali za pod. . . bolova

koji bi počel i ispod rebara pa se spus t i l i do prepona i preš l i na leđa . . . bolova koji

su je vukli na rub. . . na rub autoces te gdje je plymouth jurio a Willy Jack se

naginjao nad upravljačem.. . s l ika je izbl i jedjela . . .

Onda je vidjela l ice Forneyja Hulla , a l i bi lo je zamagljeno i mračno. Podes i la je

kontras t i fokus i dobila jasni ju s l iku dok je on mahao objema rukama iznad glave.

Odmahnu la mu je iako su joj ruke bi le utrnule, preteške da ih podigne više od

nekoliko centimetara .

Forney je pomicao usnice, a l i ni je ga čula . Onda se nasmija la , shvativš i da ton ni je

uključen. Čula je kako netko s tenje, a l i ta j je zvuk dolazio s drugog kanala .

Smetnja . Kad je pojačala zvuk, Forneyjev glas dolazio je prebrzo i zvučao poput

Willyja Jacka.

"Našao sam nam s tan, Novalee."

Glas Willyja Jacka ni je se podudarao s pomicanjem Forneyjevih usnica . . . zvukovi

su izlazi l i nekoliko sekunda prekasno.

"Našao sam nam s tan."

Šumovi su bi l i tako jaki da ga je jedva čula .

"Willy Jack? Mis l i la sam da s i ot išao u Kaliforni ju ."

". . . kuću s balkonom.. ."

Slika je počela bježat i , sve brže i brže, sve dok ni je podes i la gumb.

". . . s ba lkonom na kojem možemo s jedi t i s djetetom . "

"Noćas rađam naše di jete, Willy Jack."

"Možemo s jedi t i s djetetom.. ."

35

"Pročita la sam knjigu, Willy Jack, koju je napisa la gospođa Pearl Buck koja radi u

Wal-Martu."

". . . s jedi t i s djetetom i . . ."

"I u t rećem poglavlju. . . i l i možda šes tom.. . os tavio s i Ki neskinju na rižinom polju

nedugo pri je nego š to je t rebala rodit i . . ."

". . . s jedi t i s djetetom i . . ."

"Sjećaš l i se onog malenog, kuš travog psa? Onog kojeg sam zvala Fros ted Mocha

jer je bio is te boje kao moj ruž za us ta? Sjećaš ga se?"

". . . možemo s jedi t i s d jetetom i . . ."

"Odvezao s i je do rižinog polja i ondje s i je izbacio. Fros ted Mochu. Zaus tavio s i

auto i bacio je na ces tu. Rekao s i da se ne može okoti t i na podu u tvojem

automobilu. . ."

"Možemo s jedi t i s djetetom i gledat i za lazak sunca."

"Izbacio s i me i rekao s i . . ."

"Novalee, našao sam nam s tan."

". . . rodit i na podu. . ."

". . . našao sam nam s tan. . ."

Odjedanput , njezin joj se glas oteo. "Rodit i na podu Wal -Marta ." Zvuk kao da ni je

dopirao iz njezinih us ta nego iz rupe u zraku iznad njezine glave. "Proklet bio." Te

su ri ječi , nošene olujnim vjetrom, polet jele u zrak i ispunile sve oko nje. "Proklet

bio, Willy Jack! PROKLET BIO ZA VIJEKE VIJEKOVA!"

A onda je Forney Hull , l ica pri l jubljenog uz "televizi jski ekran", zaklanja jući oči

od svjet los t i reklame, za lup ao po s taklu.

"Ako razbiješ televizor, ja ću ga morat i pla t i t i ."

Ali , Forney Hull ni je ju s lušao. Ponovno je udario s taklo, na jpri je šakama pa nekom

ci jevi , sve jače i jače. . . sve brže i brže, i onda je prsnulo, rasulo se na sve s trane,

tandrčući poput raš t imanog glasovira . Onda je Forney ušao kroz razbijeni izlog

Wal-Marta .

"Novalee!"

"Nis i to smio učini t i . Morat ću pla t i t i , a televizori u boji nisu jeft ini ."

Forney je s jeo na pod pokraj nje i smjes t io njezinu glavu u svoje kri lo.

"Televizori s vel ikim ekranom nisu. . ."

Iznenada, Novalee se zgrči la , gurnula glavu u Forneyjevo naručje kad se ukočila ,

sva napeta kako bi dočekala bol . St isnula je zube kako bi potisnula vrisak koji je

dolazio duboko iz nje, s mjes ta na kojem se rasprsnula . Opira la se kruto, ne

popuš ta jući , i kad je bol proš la , s ruš i la se poput marionete kojoj su pres jekl i konce.

"Veliki ekran." Glas joj je zvučao tanko i neravnomjerno. "To će koš ta t i više nego

š to mis l iš , Wil ly Jack."

"Ne, ja nisam Willy Jack."

"Odlično", rekla je. Pogledala je F orneyja u l ice, s t išćući oči kao da izoš trava s l iku.

"Willy Jack je ot išao."

"Mis l im da jes t ."

"Rađam, Forney."

"Znam."

"Možeš l i mi pomoći?"

"Novalee, ne znam kako."

"Naravno da znaš . Čitaš sve one knjige."

"Ne baš sve."

"Gotovo sve."

"Onda nisam pročitao pravu."

"Zar ima krivih, Forney? Ima l i krivih knjiga?"

"Pa, ne znam. Vjeroja tno. . ."

Ali , Novalee ga ni je čula . St isnula je ruke preko trbuha kao da se može zaš t i t i t i od

onoga š to dolazi , a ono je ipak doš lo.

Bol je sad donos i la vlas t i tu vrel inu. . . miš ići , kos t i , sve je gorjelo u is tom plamenu

negdje u njezinom trbuhu, pri t išćući njezinu kra l ježnicu. Plamtjelo je u njoj , bi jelo

us i janje. . . samozapalj ivo. . . a onda se podiglo, sprži lo joj pluća i grlo. Kad je ot iš lo,

os ta la je suha i lomlj iva poput s tarog pa pira .

36

"Dones i mi malo vode, Forney."

"Je l i to u redu? Smiješ pi t i vodu?"

"Da, mis l im da je u redu. Pogledaj u priručniku."

"U kojem priručniku?"

Spus t i la je glavu na njegova prsa . Kosa joj je bi la mokra , l ice okupano znojem.

"Kes ten je os tao bez i jednog l is ta , Forney."

"Koji priručnik?" Otro joj je l ice nadlanicom. "U koji priručnik da pogledam?"

"Sveobuhvatni vodič za voćke."

"Novalee, pozvat ću hi tnu pomoć. Moraš u bolnicu."

"U pos tel ju s bi jelom pos tel j inom."

"Da, u bolnicu. Treba t i l i ječnik."

"Forney!" Zvučala je panično. "Dones i nož!"

"Molim?"

"Nož."

"Za š to?"

"Zar se ne s jećaš? Ruža Sharona."

"Ali , ja . . ."

"Stavil i su nož ispod nje. . . dok je rađala . Nož. . . da pres i ječe bol ."

"Novalee, ne bih rekao da je to. . ."

Bol ju je prožela tako brzo da se ni je s t igla pripremit i .

"Novalee?"

Čula je životinjsko zavijanje - od jačine tog zvuka zaboljelo ju je grlo.

"Novalee!"

Bol se izvrta la u njoj , ščepala je i povela na rub podnoš l j ivog.

"O, moj Bože", rekao je Forney.

I kad je s t igla na rub, predala joj se potpuno.

"Što da radim, Novalee?"

"Forney. . ."

Opet ju je obuzela bol , omotala se oko nje tako snažno da je os ta la bez daha.

"Što da radim?"

A onda se bol u njoj počela pokreta t i , izvlači t i neš to iz nje i prodira t i sve dublje.

"Dolazi , Novalee."

Zatim je os jet i la kako se neki njezin dio otkida i spuš ta .

"Vidim ga . Sada ga vidim."

Bol je poprimila vlas t i t i život dok se izvrta la i is tezala , upinja la o nju, koris t i la

njezin otpor za svoje svrhe.

"Da!"

A onda se os lobodilo.

"Imam ga", rekao je Forney. "Imam ga." I nasmijao se poput djeteta koje je dobilo

dar. "Vidi , Novalee. Otvori oči ."

Olakšanje je bi lo odveć naglo. . . odvajanje odveć konačno.

"Otvori oči i pogledaj svoju kćer."

Novalee je ški l j i la pod svjet lošću, t repta la kako bi uspjela neš to vidjet i , a onda j e

gledala kako Forney podiže di jete i s tavl ja ga na njezin trbuh. Sićušno je t i jelo,

naborano i tamno, podrhtavalo od udaraca s rca .

Kad joj je Benny Goodluck s tavio kes ten u ruku, iznenadila se kako je lagan i

pita la može l i se neš to tako krhko uopće održa t i .

Ispruži la je ruku i obrisa la obraz svoje kćeri . Nasmiješ i la se od dodira . . . od tog

os jećaja . . . kao š to se os jećala kad ju je ses tra Husband zagrl i la , kad ju je Moses

Whitecotton primio za ruku, kad je Benny Goodluck dotaknuo njezin oži l jak. . . kad

ju je Forney Hull držao u naručju.

I tad je znala . . .

ime koje neš to znači

Došlo je tako naglo da ni je bi lo razmaka između neznanja i znanja . . . .

otporno ime

kao da su se dva ruba vremena spoji la i ono š to je bi lo između nj ih više ni je

pos toja lo. . .

snažno ime

37

Pod iglo se s nekog mjes ta duboko u njoj , poput os lobođene melodije. Dodirivalo je

praznine dok se uzdizalo, dotaknulo joj s rce. . .

ime koje će odoljet i mnogim teškim trenucima. . .

dopluta lo je do svjet los t i iza njezinih oči ju . Onda je os jet i la oblik na jeziku, kako

joj kl izi kroz us ta . . .

mnogim bolima

os jet i la je njegov okus kad je šapnula : "Americus ."

"Forney", rekla je prigušenim glasom. "Znam kako se zove." Tada mu se

nasmiješ i la . "Americus . Ime joj je Americus ."

I primila je kćerinu ručicu jednom rukom a For neyjevu drugom i t inejdžerka na

podu Wal-Marta u ranu je zoru prošapta la : "Americus . . . Americus ."

Deveto poglavlje

"Tko je razbio prozor?"

"Jes te l i joj već izabra l i ime?"

"Kako s te dugo s tanovali u Wal -Martu?"

Prvi se novinar pojavio dok je Novalee još bi la na odjelu intenzivne skrbi , a drugi

kad su je premiješa t l i na porodil jski odjel . Ses tra joj još ni je uspjela ni uključi t i

infuzi ju , a već su se pojavila još dvojica .

Pi tanja su pos tavlja l i tako brzo da Novalee ne bi dospjela odgovori t i na nj ih sve i

da je žel jela - al i , ni je ni žel jela .

Televizi jska ekipa s t igla je upravo poš to ju je osoblje premjes t i lu u zasebnu sobu i

na vra ta s tavi lo znak POSJETI ZABRANJENI. Čak i tada , neki je snalažl j ivi

mladić, preodjeven u bolničara , ušao u njezinu sobu i snimao je sve dok ga ses tra

ni je ot jera la .

"Podigla s i vel iku praš inu", rekla joj je ses tra dok je učvršćivala t lakomjer oko

njezine ruke. "Izgleda da s i s lavna." Us ta su joj se iskrivi la kad je izgovara la r i ječ

"s lavna" kao da je upravo zagrizla gorki badem.

"Ne znam š to žele", rekla je Novalee.

"Čovjek bi pomis l io da s i Madonna. Okupilo ih se ci jelo ja to. Zanima ih koliko

imaš ki la , kol iko s i krvi izgubila . Jedan mi je ponudio dvadeset dolara ako mu

dopus t im fotografira t i tvoju kćer."

"Moju kćer. . ."

"Ne brini . Taj je odjel s igurnij i od federa lne riznice. Ako i tko –"

Vrata su se otvori la , a Forney je ulet io kao da ga netko progoni . Za nj im je ulet jela

i buka iz hodnika .

"Hej", povikala je ses tra . "Da s i odmah izišao!"

"On ni je jedan od nj ih . On mi je pri ja tel j ."

"Baš dobro! Pri ja tel j t i i te kako treba ." Zatim je pogledala Forneyja . "Ova je

djevojka upravo rodila . Mora se odmarat i ."

"Neću dugo os ta t i ."

"To je s igurno", rekla je, otvori la vra ta i probila se u hodnik. Dok ih je za tvara la ,

čuli su kako zove os iguranje .

"Što se događa, Forney? Zaš to su doš l i?"

"Ludilo, Novalee, čis to ludilo. Radio, televizi jske kamere. . . Neka mi je žena tutnula

mikrofon pod nos ."

"Ali , o čemu je r i ječ? Pa žene rađaju u taks i j ima i diza l ima. Redova ses trična je

rodila u kafiću u Tell ico Pla insu. Po čemu je Wal -Mart tako poseban?"

"Ne znam. Nije mi jasno."

"I kako su doznali? Gdje su čuli za to?"

"Ja sam kriv", rekao je i spus t io pogled. "Kad sam razbio s taklo, akt ivirao se a larm

u polici jskoj pos ta j i . Onda je doš la hi tna pomoć i . . ."

"Ali , to s i učinio da bi mi pomogao, Forney."

Novalee mu se nasmiješ i la i tada je opet zamijet io s ićušni oži l jak, jedva neš to veći

od trepavice, ispod njezine donje usnice.

". . . i l i ječnik je rekao, da nis i bio tamo, ja bih. . ."

Kad je izbaci la bradu, oži l jak je uhvatio zraku svjet la i na t renutak se pres i javao

poput s rebra .

". . . rodila u nes teri lnim uvjet ima, pa će me držat i na ant ibiot icima. . ."

38

Ponovno je zas ta la i jezikom obliza la usnicu, jedva dodirujući rub oži l jka a Forney

je na trenutak pomis l io da će se onesvijes t i t i .

". . . u inkubatoru dok joj se temperatura ne s tabi l izira , a l i on mis l i . . . Forney, s lušaš

l i t i mene?"

Tada se vra t i la ses tra i nezadovoljno zagunđala . Forney je znao da mora us ta t i i

izići , a l i ni je mogao. Pos l i je se ni je mogao s jet i t i kada je i zaš to ot išao. Sjećao se

samo Novaleeinog osmijeha , njezinih usnica i onog nezaboravnog oži l jka .

"Čudan čovjek", rekla je ses tra dok je okreta la Novalee na bok i zadizala joj

spavaćicu. "Duboko udahni . Ovo će te zaboljet i ."

Ali , Novalee ni je ni os jet i la kako joj je igla probola kožu. Bila je odveć umorna pa

je utonula u nemiran san, tumarajući po rubu snova kojih se neće s jećat i , os im

prizora koji joj je već pos tao poznat . . . tako poznat da se, kad je čula vlak i vidjela

kako juri prema njoj i djetetu, got ovo probudila , a onda otpluta la na mjes to odveć

tamno za snove.

Novalee je probudio miris s lanine. Kad je podigla pogled, ugledala je oči boje

jantara na l icu š irokom i plosnatom poput tanjura .

"Dobro jutro", rekla je djevojka . Kad se nasmiješ i la , oči su joj nes ta le iza gla tkog

brda mesa koje se uzdizalo od njezinih obraza do hrpta nosa , a brada joj se

ras tapala u mekani s loj kože koji se protezao do dna vra ta . Ali , imala je

najsavršenije usnice koje je Novalee ikada vidjela . Bile su pune i sočne poput

zrel ih divl j ih š l j iva , nenašminkane a ipak vlažne i s ja jne poput sa tena . Novalee je

na trenutak bi la u iskušenju da ih dotakne prs t ima.

"Nadam se da nis i gladna", prošapta la je djevojka , "jer je danas utorak."

Novalee je pogledom potraži la Forneyja , a l i ni je ga bi lo.

"Najbolj i dani za doručak su petak i nedjel ja , a utorak je najgori", rekla je dok je

na pladnju redala posudice i otvara la kuti je. Dotaknula je ša l icu s kavom kako bi

provjeri la toplinu, pa tetrapak mli jeka kako bi se uvjeri la da je hladno. Onjuš i la je

zdjel icu zobenih pahulj ica , promiješa la sok od naranče i voćnu sa la tu, a onda

otvori la plas t ične kuti j ice s džemom od jagoda i grožđa. Novalee nikad pri je ni je

vidjela da netko posvećuje tol iko pozornos t i hrani .

Kad je posegnula za ubrusom, njezine s u se dojke zanjihale iznad Novaleeinog l ica

poput golemih, uzdrhta l ih vodenih balona. Uzdizale su se od otvora tunike i š i r i le

ispod pazuha, za težući odoru svojom nevjeroja tnom veličinom.

"Ja sam Lexie Coop", rekla je dok je skidala poklopac s tanjura s ka jganom i

mlohavim tos tom. Ja ja su bi la boje senfa , a izgledala su poput kukuruzne kaše.

"Ako mis l iš pojes t i ja ja , bi lo bi t i dobro da im dodaš ovo." Iz džepa je izvadila

bočicu l jutog umaka i pruži la ga Novalee.

"Ne, hvala ."

"A tos t?"

Novalee je odmahnula glavom. "Učini lo mi se da sam os jet i la miris s lanine."

"To je bio moj parfem. Eau de s lanina ." Nasmija la se, smijehom koji je krenuo

duboko iz njezinih prsa pa se zakotrl jao preko jezika i kroz ona savršena us ta .

"Samo se ša l im", rekla je Lexie, a prsa su joj se nadimala dok je vraćala dah.

"Jutros sam svojoj djeci ispekla s laninu. Vjeroja tno sam miris donijela sa sobom na

posao. Sigurna s i da ovo nećeš?", upita la je pokazujući hranu.

Kad je Novalee napravila grimasu, Lexie je poprskala ja ja l jut im umakom i počela

jes t i .

"Ljuti umak", rekla je. "Znaš , imam jednu teori ju . Ljut i umak sagori jeva kalori je.

Možeš jes t i š to god žel iš ako uz to jedeš l jut i umak."

"I, je l i uspješno?", upita la je Novalee.

"Smršavila sam tri ki lograma za osamnaes t dana, a l i još me če ka dug put . Jako sam

se udeblja la u pos l jednjoj t rudnoći ."

"A koliko djece imaš?"

"Četvoro."

"Četvoro? Činiš mi se premlada."

"Pa, počela sam s petnaes t i više nisam pres ta la . Kad sam rodila prvo, pokušala

sam mu naći oca . I mis l i la sam da sam ga naš la . Al i , dobila sam samo još jedno

di jete. A kad sam pokušala naći ta tu za nj ih dvoje, š to sam dobila? Blizanke!"

39

"I, jes i l i im naš la ta tu?"

"Ne, a neću ga ni t raži t i . Jer tako ću samo dobit i još jedno di jete. Broj pet . Ne

znam", rekla je Lexie odmahujući glavom. "Čini mi se da mi pris tup ne val ja . Ali ,

jednos tavno ne znam reći ne."

Lexie je pojela ja ja i poklopila tanjur poklopcem. "Ipak bi morala neš to pojes t i .

Tako ćeš se brže oporavit i ."

"Najviše bih se voljela is tuš ira t i . Mogu l i?"

"Naravno."

"A ovo?" Novalee je pokazala infuzi jsku cjevčicu.

"Nema problema. Jednos tavno ćemo sve odgurat i u kupaonicu s tobom."

Lexie je maknula pladanj s doručkom, odmaknula pokrivač i pomogla Novalee

us ta t i .

"Ne moraš se žuri t i . Ako t i se vrt i u glavi , malo s jedni ."

"Ne, dobro sam. Ali . . ."

"Da, znam. Bole te šavovi , je l i?"

Novalee se os lanja la na Lexienu ruku dok je odmicala prema kupaonici .

"Jes i l i čula o meni?"

"Mis l iš , o Wal -Martu? Aha. Svi su ovdje čul i za to. Bolnica je prepuna novinara .

Kažu da ćeš u

podne bi t i na televizi j i ."

"O, Bože", pros tenja la je Novalee, više zbog te novos t i nego zbog napora hodanja .

Telefonski pozivi počel i su čim je proš lo podne. Prvo je nazvao neki muškarac

mekanog glasa i neobičnog naglaska . Rekao je da žel i kupit i prava na Novaleeinu

priču kako bi se po njoj snimio fi lm, a l i mu je potrebna fotografi ja nje kako doji

dijete da bi mogao pokrenuti ta j projekt .

Zat im je nazvala s tarica koja je rekla da je lutkarica . Rekla je neka djetetu dade

ime Walmartha , pa će ona izradit i lutku s t im im enom i prodavati je. Rekla je da

Novalee može zaradit i mil i june uspije l i tu zamisao prodati Wal -Martu. A ako

pos l i je rodi dječaka, može ga nazvati Walmark pa će lutke prodavati kao bra ta i

ses tru.

Sedmi i l i osmi poziv - Novalee više ni je točno znala koji - došao je od čovjeka koji

je rekao da je on možda otac djeteta . Zanimalo ga je da l i je Novalee žena koju je

s i lovao u s tanu u Ulici Cedar pri je devet mjeseci . Novalee je spus t i la s luša l icu i

iskl juči la telefon.

Posli je je doš la ses tra s pumpicom za mli je ko kako bi Americus mogli hranit i

Novaleeinim mli jekom. Ses tra je bi la pri l ično gruba, a pumpica hladna i tvrda na

njezinim os jet l j ivim bradavicama. Kad se pokazalo da nema mnogo mli jeka , ses tra

se ponašala uvri jeđeno.

Na kra ju je pus t i la da Novalee sama p okuša ispumpati mli jeko, a l i ni to ni je iš lo.

Onda je Lexie Coop donijela vrč hladne vode i preuzela pumpicu. Njezine su ruke,

još s mirisom s lanine, bi le tople, a glas blag i umirujući . Napokon su uspjele

napunit i posudu Novaleeinim mli jekom.

Sredinom dana počelo je pris t iza t i cvi jeće s razglednicama nas lovljenim na bebu iz

Wal-Marta . Sla le su ih banke, crkve, poli t ičari , školarci - l judi za koje Novalee

nikad ni je ni čula . Cvijeća je bi lo u košarama i keramičkim vazama, a u ki t ice su

bile zadjenute plas t ične rode i gumeni klovnovi .

Novalee je upravo či ta la kart icu pri loženu uz bi jelu ružu kad je netko pokucao na

vra ta . Odmah zat im u sobu je provirio visok, s jedokos muškarac s bejzbolskom

kapom.

"Smijem l i ući?", upitao je.

"Jes te l i novinar?"

"Ne." Zakorač io je u sobu. "Ja sam Sam Walton."

"Tko?"

"Sam Walton. Ja sam vlasnik Wal -Marta ."

"Kojega?"

"Pa, zapravo. . ." Pognuo je glavu kao da mu je neugodno. "Zapravo, svih."

40

"Ah." Novalee je us tuknula . Sad je znala zaš to je došao.

"Ne znam kako se prezivate."

To je zvučalo kao pi tanje, a l i Novalee ni je odgovori la .

"Smijem l i vas zvat i Novalee? Tako vas zovu na televizi j i ."

Kimnula je.

"Dobil i s te l i jepo cvijeće."

"Ali , ne poznajem nikoga od l judi koji su ga pos la l i ."

"Pa, vjeroja tno su čuli kako s te rodil i u robnoj kući . . ."

Nije dovrš io rečenicu, samo je pus t io da ri ječi "robna kuća" vise u zraku i okrenuo

se brš l janu u keramičkoj zdjel i obl ika dječje cipel ice.

"Kažu da s te dobil i curicu. Kako je ona?"

"U inkubatoru je, a l i to je samo mjera opreza ."

"Americus . Čuo sam da s te joj nadjenuli ime Americus ."

"Jesam."

"Lijepo je to ime."

"Snažno je", rekla je.

Sam Walton je kimnuo pa se zagledao u Novalee kao da očekuje da ona neš to kaže,

a l i ona ni je znala š to. Oboje su dugo šut jel i , a onda se Novalee nakaš l ja la , samo

š to to ni je bio pravi kašal j .

"Došao sam zato š to. . ."

"Gospodine Walton, sve sam zapis ivala . Hranu, odjeću, vreću za spavanje. A i sve

os ta lo."

"Ali , ja . . ."

"Sve sam zapisa la , sve ci jene. I dois ta je mnogo. Više od tr is to dolara ."

"Pa, o tome sam, između os ta log, ht io popriča t i s vama."

"Pla t i t ću vam, do pos l jednjeg centa . I izlog koji je Forney razbio."

"Vidite, s tvar je u tome da vam žel im otpus t i t i ta j dug."

"Kako to mis l i te?"

"Poniš tavam ga."

"A, ne, ne možete. Dužna sam vam ta j novac."

"Ne, ja sam va š dužnik."

"Zaš to?"

"Jer sam zahvaljujući vama zaradio mnogo novca."

Novalee se uspravila u pos tel j i i zbunjeno ga pogledala . "Ne razumijem."

"Pa, ci jela je zemlja čula da se u Wal -Martu rodilo di jete. A to je izvrsna reklama.

Ljudi će či ta t i o Wal -Martu, vidjet će ga na televizi j i . To je bepla tna reklama i

odlična je za posao."

"Ali . . ."

"I za to zaboravite izlog i zaboravite dug. Zaboravite sve to. Želim vam ponudit i

zapos lenje u mojoj robnoj kući , ovoj , tu u gradu, gdje s te rodil i ."

"Pa , to je s tvarno l i jepo od vas . Veoma to ci jenim. Potrebno mi je zapos lenje, to je

s igurno. Ali . . . ne znam."

"Zaš to? Što vas brine?"

"Dolazi t će l judi da me vide, pos tavlja t će mi pi tanja a ja . . ."

"Da, a l i to neće dugo potra ja t i . Praš ina će se s leći za samo nekoliko dana. Kad

budete spremni za posao, sve će već bi t i zaboravljeno."

"Mis l i te?"

"Mis l im. I , jesmo l i se dogovori l i?"

"Jesmo. Vri jedi ."

Sam Walton je pružio ruku i rukovao se s Novalee, a onda je iz džepa izvadio

omotnicu i s tavio je na noćni ormarić.

"Samo se vi l i jepo oporavite, a kad budete spremni, javi te se u kadrovsku s lužbu,

s traga . Oni će vam sve objasnit i ." Onda se okrenuo i u t r i duga koraka prešao ci jelu

sobu.

"Do viđenja", rekla je Novalee, a l i čini lo joj se da je ni je čuo. Kad je otvorio vra ta ,

hodnik su osv i jet l i l i fleševi kamera . Čuli su se deseci glasova.

"Gospodine Walton, š to s te joj rekl i?"

"Sam, jes i l i vidio di jete?"

41

"Gospodine Walton, dopus t i te da vas upitam.. ."

Novalee je uzela omotnicu na kojoj je bi lo nat ipkano njezino ime. U njoj je bi lo pet

novčanica od s to dolara . Nikad u ci jelom životu ni je u rukama imala tol iko novca.

I mnogo kasnije, kad je doš la ses tra , Novalee je još držala novac u ruci . Ses tra ju je

oš tro pogledala .

"Glupo je držat i gotovinu u sobi", rekla je.

Novalee je takav pogled već v idjela . Na l icima činovnika na ša l terima kad bi

samohrane majke broja le bonove za hranu. U očima nekih nas tavnika kad bi

s iromašna djeca s ta la u rep za bespla tnu užinu. U nategnutim osmijes ima ta jnica

koje su s trpl j ivo objašnjavale da se voda ne može ponov no uključi t i dok se račun ne

pla t i .

Ses tra je okrenula Novalee na bok kako bi joj da la još jednu injekci ju . Ali , za

razl iku od proš log puta , sada ju je ubola dvaput , oš tro i grubo.

Forney je bezglasno skl iznuo kroz vra ta i na prs t ima prišao krevetu. Novale e je

zaspala š t i teći rukom oči od fluorescentne svjet i l jke; oko druge ruke i ramena

omotala joj se cjevčica za infuzi ju .

Utrnuo je svjet i l jku pa joj nježno maknuo ruku s l ica , a ona se u snu namrš t i la i

okrenula na bok.

Forney je izvukao cjevčicu ispod nje i izravnao je. Koža na njezinom zglavku čini la

se tankom poput fl ispapira . Nježno je sklopio prs te oko njezine ruke. Zavrt jelo mu

se u glavi kad je os jet io kako njezino bi lo tuče is t im ri tmom kao i njegovo.

Ispunio ga je njezin miris . . . miris sapuna, mli j eka i ruža . Gledao je kako joj donja

usnica podrhtava pri izdisa ju i čuo kako t iho ječi dok rukom prelazi preko dojke. A

kad su njezini kapci za treperi l i poput otkucaja s rca kakve pt ičice, neš to mu se

s t isnulo u prs ima, zaus tavilo mu dah pri je nego š to je dospio do grla , a u njemu je

t i t rao zvuk tako t ih da se ni je mogao čuti .

Deseto poglavlje

Novalee je sutradan otkri la da doručak s ri jedom nije mnogo bolj i od doručka

utorkom. Bori la se s hladnom ječmenom kašom i toplim želeom kad joj je s jedokosa

žena u ružičas toj kuti donijela hrpu pisama.

Isprva je pomis l i la da je to neka zabuna, a l i kad je prel is ta la omotnice, vidjela je

da su nas lovljene na BEBU IZ WAL-MARTA, ŽENU S NASLOVNICE TULSA

WORLDA, MALENOJ AMERICUS i MAJCI IZ WAL-MARTA. Bila su iz Texasa i

Arkansasa , Louis iane i Kansasa , jedno iz Tennesseeja , a os ta la iz Oklahome.

Novalee je najpri je otvori la ono iz Tennesseeja , u s trahu da je možda od nekoga iz

Tell ico Pla insa tko ju je vidio na televizi j i i prepoznao. Unutra je bio papirić na

kojem je pisa lo: "Ja sam rodila na s tražnjem s jedalu volkswagenova kombija . Moje

di jete ni je preživjelo. Nadam se da tvoje hoće." Uz papirić je bi la zakvačena

novčanica od deset dolara .

Zatim je otvori la omotnicu iz Texasa . U njoj je bio jedan dolar i bi l ješka napisana

boj icom na žutom papiru: "Draga Americus , či ta la sam o tebi u novinama. Mis l im

da s i vrlo hrabra beba i jako mi se sviđa tvoje ime. Zovem se Debbie i imam sedam

godina ."

Uz pismo otipkano na krutom bijelom papiru bi la je novčanica od dvadeset dolara .

"Americus . Kako krasno ime. Borio sam se u Drugome svjetskom ra tu i u Korej i ,

brat mi je ondje i poginuo. Ovoj zemlj i t reba još Amerikanaca poput tebe koji su

ponosni na svoju zemlju i ne boje se to pokazati . Neki čak ne žele us ta t i kad se

svira himna. Bog te blag os lovio."

Neka je žena napisa la : "Voljela bih da t i mogu pos la t i novac, a l i ga nemam." U

omotnici je bio bon za popus t na pelene. Neki je dječak pisao i pi tao bi l i u Wal -

Martu mogao dobit i bra ta . Neki su se nudil i da će posvoji t i di jete i l i se brinuti za

njega . Jedan je par žel io kupit i Americus . Netko je pos lao nevažeću kreditnu

kart icu, netko dozvolu za pecanje. U jednoj omotnici bio je ček na t isuću dolara , a l i

je u potpisu s ta ja lo "Dobra Vila". St igle su reklame za pelene i pos jetnice agencija

za dječje fotomodele. Neki joj je muškarac ponudio brak, drugi upozoravao da ne

doji . U dvije omotnice ni je bi lo pisama, nego samo novac. U jednom je pisa lo:

"Volio bih da s i iskrvari la na podu Wal -Marta . Volio bih da se tvoje di jete uguš i lo

42

pupkovnicom. Ti s i obično bi jelo smeće i tvoje je di jete bi jelo smeće i nikada

nećete bi t i niš ta drugo."

Novalee je nekoliko puta proči ta la to pismo ne shvaćajući zaš to bi joj netko poželio

tako neš to napisa t i . Pokušavala je zamis l i t i tko bi to mogao bi t i , čak i kako bi

mogao izgledati , a l i svaki put bi vidjela l ik ubojice iz fi lma Pokolj na koji ju je

Willy Jack vodio nekoliko puta .

Kad je došao jedan od l i ječnika , Novalee je gurnula poš tu pod jas tuk. Odluči la je

da će to pismo pos l i je podera t i i baci t i ga u zahod.

To ni je bio is t i l i ječnik koji joj je prethodnog dana zaš io ranu, a l i Novalee ga je

vidjela s drugom pacijent icom. Rekao joj je da će, os tane l i joj temperatura

normalna i bude l i sve u redu s Americus , sutra ujutro moći kući . Rekao je da je

djetetu dobro, nema znakova infekcije, a l i bi ipak volio da još dvadeset čet ir i sa ta

otane u inkubatoru.

Novalee mu je žel jela pos tavit i nekoliko pi tanja , a l i njemu se tol iko žuri lo ot ići da

je hodao natraške prema vra t ima još govoreći . Kad je rekao "dvadeset čet ir i sa ta"

bio je već u hodniku.

Novalee ni je bi la svjesna da se smiješ i sve dok ni je doš la u kupaonicu i vidjela se u

zrcalu. "Americus je dobro", rekla je svome odrazu. "Mojem je djetetu dobro."

Onda se iz hodnika začulo neko komešanje. Napeti , s rdi t i glasovi poput pucketan ja

suhog iverja . A zat im je kroz vra ta ulet jela mama Nell .

"Tko je dovraga onaj kreten koji glumi izbacivača?", prasnula je i baci la crvenu

plas t ičnu torbu na s tolac pokraj kreveta .

Novalee ju je pamti la kao oblu i mekanu - s punim, mesnatim bokovima, zaob ljenim

trbuhom, bujnim grudima. Ali , to je bi lo pri je deset godina . Sada na njoj ni je bi lo

ničega mekanog. Bila je koščata , ugla ta , na l ik jas trebu.

Koža joj je bi la protkana kapilarima, a oči boje š l junka bi le su tvrde poput jeft inog

motelskog kreveta . Kos a joj je bi la izbi jel jena , požutjela i ispucala poput s lame.

Obrve nacrtane olovkom bile su odveć visoke i tanke. Pods jećala je Novalee na

koščate, utegnute žrtve iz horor fi lmova.

Mama Nell zas ta la je nekoliko koraka od kreveta te se nasmiješ i la od uha do uha .

Mirisa la je na bi jedne pans ione i jeft in parfem, a glas joj je, nakon previše Camela

i J im Beama bio hrapav i grlen.

"Nadam se da ne mis l iš da će me to derle zvat i 'bakice' i l i š to s l ično", rekla je dok

je u džepu traži la cigarete i upal jač.

"Odakle t i ovdje?"

"Mis l i la sam da ćeš se iznenadit i ."

"Kako s i znala gdje sam?"

"Kvragu, pa vidjela sam te na televizi j i . Lis ta la sam kanale, kad odjedanput , eto

tebe. Vozil i su te u bolnicu. Izgledala s i kao mrtva , a l i vidjela sam da s i otvori la

oči . A onda sam čula da s i rodila u Wal -Martu, pa sam zapisa la ime grada,

nabavila mapu i - evo me. Vozila sam gotovo deset sa t i ."

"Odakle?"

"Krenula sam u New Orleans ."

"Ženi koja je krenula u New Orleans nikada ne možeš dat i previše Tužaljki", rekla

je Novalee nehotice.

"Molim? Što t i je to tužika?"

"Sada živiš u New Orleansu?"

"Ne. Ali , nekoliko sam godina u Louis iani ."

"A Fred?"

"Tko?"

"Fred. Sudac."

Mama Nell duboko se zamis l i la dok je gas i la cigaretu u posudi za sapun pokraj

kreveta . Nekoliko je puta za tres la glavom k ao da se pokušava os lobodit i imena

Fred.

Iznenada je poskočila . "Ah, ono govno", povikala je. "Rekao je da je sudac u prvoj

l igi . Da putuje po ci jeloj zemlj i , ods i jeda u otmjenim hotel ima u Los Angelesu,

New Yorku, Chicagu. Da će me upoznati sa s lavnim igr ačima. Kakav lažl j ivac! Bio

je sudac dječjeg bejzbola u Lit t le Rocku."

43

Mama Nell pripal i la je još jednu cigaretu. "Fred. Običan govnar." Ispuhnula je dim

kroz nos , a cigareta joj je vis jela s usnice. "Zaboga, otkud s i se baš njega s jet i la?"

"Jer s i zbog toga ot iš la ."

"Otiš la odakle?"

"Od mene."

"Pa dobro, to je sad lanjski sni jeg", rekla je mama Nell mašući rukom kao da

otpuš ta proš los t . "Nisam doš la priča t i s tare priče."

"A zaš to s i doš la?"

"Iskreno govoreći , mis l i la sam da će t i t rebat i pomoć. Koliko sam čula , ne ide t i

baš s ja jno. Kad netko s tanuje u Wal -Martu, ne bi se moglo reći da je osobito

uspio."

Novalee se poigravala plahtom, s lagala je u nabore, sve samo da ne mora gledati

mamu Nell .

"I, kako mi mis l iš pomoći?"

"Pa, ne znam. Imaš l i neki plan? Nekoga tko će t i pomoći? Imaš l i muškarca?"

Novalee je odmahnula glavom.

"A gdje je gad koji te uvalio u sve to?"

"Otišao je u Kaliforni ju ."

"Pa jasno. Imaš l i s tan? Il i s i se mis l i la usel i t i na trag u Wal -Mart?"

"Ne", rekla je Novalee, nas tojeći ne cmizdri t i , t rudeći se da ne zvuči kao

sedmogodišnjakinja .

"E pa , moraš naći neko mjes to kamo ćeš odnijet i di jete. Kako bi bi lo da se sad

presel iš u Searsovu robnu kuću? Il i u Kmart? To bi bi lo. . ."

"Ako s i mi se doš la rugati . . ."

"Kažem t i , doš la sam vidjet i mogu l i t i kako pomoći. Čuj , Novalee, radi la sam u

nekoj rupi u Baton Rougeu, a l i nisam dovoljno zarađivala . Čula sam da je u New

Orleansu lako dobit i posao i da bolje plaćaju, a onda sam tebe vidjela na televizi j i i

pomis l i la : 'No dobro, idem pos jet i t i Novalee i njezino di jete. ' I eto me."

"Ona je na dječjem odjelu."

"Je l i?"

"Nazvala sam je Americus . Tako je l i jepa . Ima smeđu kosu, gus tu i kovrčavu."

"Takva je bi la i tvoja kad s i se rodila ."

"Vidjela sam je tek nekoliko puta jer su je s tavi l i u inkubator kad smo s t igle. Jedva

čekam da je odnesem i počnem se sama brinuti za nju."

"A kad bi to moglo bi t i?"

"Sutra . Jedan od l i ječnika rekao je sutra ."

"A znaš l i kamo ćeš s njom?"

"Ne baš točno."

"Pa čuj , meni se ne žuri baš tol iko. Mogla bih ja potraži t i neki s tan. Za tebe i di jete

i mene."

"Mis l iš , os ta la bi tu i . . ."

"Naravno. Pomogla bih t i oko djeteta dok se ne naučiš snalazi t i sama. Unajmit ću

nam s tan, možda s dva zasebna di jela . Imam neš to novca."

"Ma, imam ja novca."

Novalee je posegnula pod jas tuk i izvadila om otnicu koju joj je dao Sam Walton,

pisma i čekove koji su doš l i poš tom. Sve ih je pruži la majci .

"Imam gotovo šes to dolara", rekla je.

"Odakle t i?"

"Od l judi koje ni ne poznajem. A vlasnik Wal -Marta dao mi je pets to dolara i

ponudio mi zapos lenje."

"Zaš to?"

"Nisam s igurna . Ali , kad skupimo tvoj i moj novac, vjeroja tno možemo naći zgodan

s tan."

"Nego š to!"

"A trebat će nam i neke s tvari za bebu. Krevetić, možda koli jevka. I pelene i

pokrivači ."

"Naravno. A trebat će joj i odjeća i cipel ice i . . ."

44

"I s tolac za l jul janje. Želim dobar s tolac za l jul janje. A kupi joj i medvjedića .

Bijelog."

Mama Nell vadila je novac iz omotnica i broja la ga .

"Što mis l iš , hoćemo l i imati dovoljno za sve?", upita la je Novalee.

"I više nego dovoljno. Imamo mnogo novca."

Mama Nell dohvati la je svoju torbu i s trpala novac u nju. "Niš ta se t i ne brini . Ja

ću sve s redit i ."

"Hoćeš svra t i t i na dječj i odjel i vidjet i Americus? Sigurno će t i dopus t i t i ako im

kažeš . . ."

"Bit će bolje da krenem. Mnogo toga moram obavit i , a l i pos jet i t ću je sutra ."

"Dobro. Ali , dođi rano. Do devet ."

"Vri jedi . U devet ." I kako je ulet jela u sobu, tako je sad izlet jela .

Kasnije te večeri , nakon š to je malo odri jemala , kad su sobe pos ta le mračne a

hodnici t ihi , Novalee je pokušavala zamis l i t i kakav će im s tan naći mama Nell .

Nadala se da će u sobama bi t i mnogo sunca, da će kuća imati zavoji te s tube i

visoke prozore i š i rok žuti t r i jem. Ali , bi lo joj je teško zamis l i t i takvo š to. U

njezinoj glavi sobe su bi le mračne, svjet los t maglovita i prigušena.

Svim se s i lama nas toja la s jet i t i s l ika iz časopisa . . . tapeta s prol jetnim cvijećem,

s taklenih vra ta pred šarenim vrtovima, a l i sve je nekako bi lo zamagljeno i bl i jedo.

Pokri la je glavu jas tukom nadajući se da će sanja t i o koli jevkama, s tolcima od

ra tana i s taklenim g lazbenim kuti jama koje se bl jeskaju na suncu.

Rano s l jedećeg jutra , nakon zbrke oko dobivanja otpusnog pisma i pozdravljanja s

osobljem, mlada pomoćnica u prugas toj odori , izbi jel jene kose i s protezom na

zubima, odvezla je Novalee i di jete u kolicima pred ulaz. Čekala je s nj ima či tav

sa t , a onda je uzela kolica i ot iš la .

Novalee i Americus čekale su u predvorju gotovo do dvanaes t sa t i , a os ta le bi i

dul je, samo Novalee se učini lo da su l judi počel i govorkati o nj ima pa je izni jela

di jete i čekala na pločn iku.

Znala je da mama Nell više neće doći , da su i ona i novac nes ta l i . Ali , ni je imala

kamo pa je i da l je čekala . . .

Bile su još ondje u dva sa ta kad je dojuri la toyota ses tre Husband i naglo zakočila .

Poput pas t ira koji je došao po izgubljenu ovčicu, ses t ra Husband pokupila je

Novalee i Americus , odvela ih u kombi i odjuri la u s igurnos t . . . doma.

Jedanaes to poglavlje

Sam Walton je imao pravo. Kad je Americus imala mjesec dana, l judi su počeli

gubit i interes za bebu rođenu u Wal -Martu. Kad je tek bi la iziš la iz bolnice,

Novalee je još dobivala poš tu na adresu ses tre Husband. Neka udovica iz Dallasa

pozvala ju je na vjenčanje svoje kćeri , a dječak po imenu Moe Dandy pos lao joj je

vrpcu za označavanje s tranice u knjizi napravljenu od zmijske kože. Učenici

vjeronauka iz Topeke pos la l i su joj dvadeset dolara , a vi jetnamska obitel j iz

Fayettevi l lea deset . Devedesetogodišnj i Quapaw Indijanac Johnson Medvjeđa Šapa

pos lao je vreću s tarih s tr ipova i novčanicu od pet dolara . Ali , uglavnom je dobivala

dobre žel je i moli tve za Americus . No i one su ubrzo presuš i le.

Katkad bi je nazvao neki novinar iz Tulse i l i Oklahoma Cityja , ka tkad i netko izvan

države koga bi zanimalo ime Americus Nation. Jednom su neki muškarac i njegova

žena pokucali na vra ta i rekl i ses tri Husband da su se dovezli čak iz Midnighta u

Miss iss ippiju kako bi Novalee donijel i Riječ Božju, a l i ses tra im je rekla da se za

to već pobrinula . Dala im je primjerak Propovjednika i pos la la ih kući .

Mješ tani su bi l i znat ižel jni . Zagledali su je dok je prolazi la gla vnom ulicom na

putu u knjižnicu. Oni koji su znal i tko je ona pokazival i su je onima koji to nisu

znal i . Kad bi ih pos jet i l i rođaci izvan grada, provezli bi ih ul icom kako bi mogli

fotografira t i prikolicu ses tre Husband. Prodavačice u t rgovini IGA, u kojoj je

kupovala dječj i puder i vazel in bi le su l jubazne i ul judne dok su joj vraćale os ta tak

novca, a l i su namigivale jedna drugoj kad su mis l i le da ih ne vidi i priča le viceve o

Wal-Martu dok je izlazi la .

Ali , ona ih ni je gledala , ni je obraćala pozornos t na nj ih . Bila je odveć zauzeta

za l jublj ivanjem u svoje di jete. . . pamćenjem oblika njezinih malenih s topala i

uvojaka na poti l jku. . . promatranjem njezinih usnica dok ju je doji la . . .

45

obuhvaćanjem njezinih bokova jednom rukom.. . os luškivanjem njezinog disanja

us red noći .

Ses tra Husband baci la se na to da ih razmazi čim su doš le. Podigla bi Americus čim

bi i na jmanje zaplakala i plesa la s njom po prikolici uz zvukove pjesme "My Funny

Valentine". Izrezivala je zvi jezde od papira i vješa la ih o konac iznad koli jevke ,

tvrdeći da djeca s t ječu os jećaj za ori jentaci ju prema zvijezdama.

Kad bi Novalee pokušala pomoći opra t i posuđe i l i us isa t i , ses tra Husband povela bi

je na l jul jačku na tr i jemu i na t jera la je da s jedne. Kad god bi iš la u grad, donijela

bi Novalee kakav s i tan dar - plas t ičnu ukosnicu oblika lept ira , Bibl i ju vel ičine

kuti je š ibica i l i bespla tan uzorak ruža za us ta iz parfumeri je.

Prvih nekoliko dana u prikolici Novalee se os jećala kruto, pomalo s ramežlj ivo.

Pazi la je da ne potroš i previše tople vode i noću je za tvara la vra ta svoje sobe.

Ponašala se vrlo pris tojno, govori la "hvala", "molim" i "opros t i te" i uvi jek pojela

sve u tanjuru, čak i kad bi ses tra Husband skuhala mahune.

Ali , sve se promijenilo kad je nalet jela na pl insku peć. Upravo je uspavala

Americus nakon dojenja u dva sa ta i t iho ot iš la u kupaonicu. Tiho je za tvori la vra ta

i ni je upali la svjet lo kako ne bi smeta la ses tri Husband. Bosa je u mraku

napipavala put i , pogrešno proci jenivš i udaljenos t , za let jela se u s taru pl insku peć

te udari la cjevanicom o oš tar rub. Grozan zvuk udarca kos t i o žel jezo razbio je

t iš inu sekundu pri je negoli je Novalee jauknula od boli i pa la na pod.

Ses tra Husband skočila je iz kreveta , dotrča la u kupaonicu i upal i la svjet lo. "O,

dušo, š to t i se dogodilo?"

Novalee je rukama obujmila koljena i nj ihala se amo- tamo na podu. Koža na

cjevanici bi la je razderana, oguljena do kos t i .

"Joj , joj . Moramo neš to s tavi t i na to. Znam da te boli k 'o crni vrag."

Novalee je kroz s t isnute zube proš iš ta la "crni vrag" dok je ses tra Husband

pretraživala ormarić s l i jekovima i razgovara la sa sobom, premećući bočice i tube.

Bočicu koju je t raži la naš la je na najvišoj polici . Kleknula je, čvrs to primila

Novaleeinu ozl i jeđenu nogu, otvori la bočicu metiola ta i izl i la ga na ranu.

"Uh, s ranje!", vri snula je Novalee udara jući šakama o pod. "Sranje!"

Iznenada se s ledi la shvativš i š to je rekla . "Ses tro. . . " Zašutjela je.

Ses tra Husband doimala se veoma ozbil jno dok je spuš ta la Novaleeinu nogu na pod.

"Dušo." Govori la je sporo, pomnjivo bira jući r i ječi . "Nis i l i zaboravila reći

'molim'?"

Ses tra se pris i l i la da se namrš t i , a onda je prekri la us ta kako bi skri la osmijeh.

Potisnula je dah, proguta la hihot , a onda prasnula u smijeh - smijeh od kojeg je

os ta la bez daha, od kojeg su joj poš le suze na oči .

Novalee se, porumenjevš i , na jpri je nes igurno nasmiješ i la , samo na trenutak, a onda

joj se omaknuo prvi hihot . . . i to je bi lo to. Smija le su se i vriskale, hvata jući zrak

sve dok se nekoliko minuta pos l i je, još se boreći za dah, nisu podigle na noge.

Otiš le su u kuhinju, skuhale kavu i priča le do zore.

Novalee je ispriča la ses tri o Willyju Jacku i Wal -Martu. Ispriča la joj je o mami

Nell , a l i ne s taru priču, nego samo o tome kako je doš la u bolnicu i pobjegla s

njezinim novcem.

"Gotovo šes to dolara", dodala je Novalee.

"Ma zamis l i t i to", rekla je ses tra . "A neznancima je bi lo tol iko s ta lo do tebe i

tvojeg djeteta da su t i s la l i novac. Nevjeroja tno!"

"Morala sam znati da će to učini t i ."

"Ali , to ne mijenja dobrotu svih onih l judi koji su t i ga dal i , ni je l i tako?"

"Ses tro, odavno sam vas ht jela pi ta t i . Zaš to s te onda doš l i pred bolnicu? Kako s te

znali?"

"Dušo draga, Gospodin nam uvijek kaže ono š to moramo znati ."

Novalee je kimnula kao da razumije, a l i ni je razumjela . Nije razumjela gotovo niš ta

od onoga š to joj se dogodilo. Primjerice, kad je ses tra dovezla nju i Americus u

prikolicu onoga prvog dana. Rekla joj je da će sve bi t i dobro, samo ako bude

vjerovala u Gospodina . Novalee je i tada kimala , premda u to uopće ni je vjerovala .

Ali , tog je pos l i jepodneva meks ička obi tel j Ort iz iz sus jedne prikolice donijela

ručno izrađenu koli jevku od borovine i vruće tamales umotane u kukuruzno l išće.

46

Otac ni je znao engleski , a l i se smiješ io dok su majka i t r i kćeri na izmjence držale

Americus . Dixie Mull ins , sus jeda s druge s tran e ul ice, donijela je pelene i ha l j inice

koje je njezina unuka preras la . Dixie je kod kuće imala frizerski sa lon, a l i ni je baš

imala mnogo mušteri ja . Ses tra je rekla da je to za to š to vodi razgovore s pokojnim

mužem dok radi . Henry i Leona Warner, t r i kuće niže, donijel i su lubenicu, plahte i

s teri l iza tor. Složi l i su se da je di jete l i jepo, a l i su se posvađali oko boje njezinih

oči ju . Henry je tvrdio da su plave kao lan, a Leona da su azurne. Ses tra je, poš to su

ot iš l i , objasnila da žive u dvos trukoj prikoli ci - Henry s jedne s trane, Leona s

druge.

Do sutona su Novalee i Americus dobile sve š to im je t rebalo. Bile su s i te i

ušuškane u krevetu u nj ihovom novom domu. Možda je ses tra Husband ipak imala

pravo, pomis l i la je Novalee. Možda će se sve nekako ri ješ i t i . Ali , ni je mogla

zamis l i t i kako.

U sobičak na kra ju prikolice jedva je s tao Novaleein krevet , kol i jevka i ormar s

odjećom, a l i ses tra ga je l i jepo uredila : s tavi la je novi pros t irač, zavjese koje je

dobila od Cari tasa i uokvirene s l ike koje je kupila na s ajmiš tu is točno od grada.

Novalee se brinula zbog toga š to ses tra Husband tol iko troš i na nju i Americus .

Zaključi la je da posao s Kolima Dobrodoš l ice ni je osobito unosan jer kad bi god

ses tra ot iš la u Gradsku vi jećnicu pi ta t i za imena novih s tanovnika gra da, dobila bi

najviše dva - t r i imena. Povremeno bi radi la u IGA -i - di jel i la bi bespla tne uzorke

kobas ica , s ira i l i novih krekera , a l i to su bi l i dugi dani kada je sa t ima morala

s ta ja t i . Nije se nikada ža l i la , a l i je pos l i je još danima uzimala l i jekove. "Da mi

poprave raspoloženje", rekla je. Novalee se nadala da će, kad počne radit i u Wal -

Martu, zarađivat i dovoljno tako da ses tra Husband više ne mora u IGA -u .

Forney je svraćao svake večeri čim bi za tvorio knjižnicu. Uvijek bi t r iput brzo

pokucao i onda čeka o da Novalee otvori vra ta , ma koliko mu dovikivala : "Uđi!"

Svaki put bi donio budil icu i dvi je knjige, od kojih je jedna bi la za Novalee.

Donos io joj je knjige o samostanima, o kaubojima, o kockanju, o ki tovima i o

molekularnoj biologij i . Čita la je o plane t ima, o jazzu, o meks ičkoj arhi tekturi . . . o

ekspedici jama na Sjeverni pol , o borbama s bikovima i o Oktobarskoj revoluci j i .

Jednom joj je donio zbirku eseja o l jubavi . Dao joj ju je u smeđoj papirnatoj

vrećici . Čita la je i knj igu o pas t ir ima uz ri jeku Twee d u Škotskoj i neku s nas lovom

Štakori , uš i i povijes t - kroniku zaraznih boles t i i nj ihovog ut jecaja na povijes t .

Novalee bi svaku započela , većinu i dovrš i la , neke samo prel is ta la , od nekih

odus ta la , a l i ni je mogla održat i korak s Forneyjem. Hrpa knjiga pokraj njezinog

kreveta dopira la je do prozora .

Druga knjiga uvijek je bi la za Americus . Pos jeo bi je u s jedal ici na kuhinj i s tol i

s jeo joj sučel ice. Obrisao bi naočale i donio čašu vode, navio budil icu i počeo joj

či ta t i .

Čitao bi točno tr ideset minuta , svake večeri drugog autora . Čitao joj je

Shakespearea , Pla tona, Freuda, Nietzschea , Rousseaua, i to sve duboko

usredotočen. Povremeno bi pogledao Americus da vidi kako reagira na ono š to je

proči tao.

Ona nikad ni je zaspala ni cendrala . Od trenutka kad bi p roči tao prvu ri ječ, svu bi

pozornos t usmjeri la na njega .

Dok je či tao, ses tra i Novalee s jedi le bi t iho na drugoj s trani sobe. Ses tra bi

povremeno kimnula na neš to š to je po njoj zas luži lo reakciju i l i bi prošapta la

"amen" kad bi čula neš to š to je smatra la is t ini t im. Kad je Forney či tao Romea i

Jul i ju , tol iko se uživjela da se rasplakala i držala Novalee za ruku.

Kad bi zazvonila budil ica , Forney bi sklopio knjigu pa napamet ponovio glavne

dijelove proči tanoga, kao da t ime žel i reći Americus da može očekiva t i tes t .

Nakon toga izmiš l jao je svakakve izl ike zaš to mora ot ići , a l i nikad ne bi ot išao.

Volio je s jedi t i na t r i jemu sa ses trom i guli t i breskve i l i čis t i t i grašak. Volio je

držat i Americus pri je spavanja , volio dodir njezine mekane pamučne spavaćice i

njezin dah koji je još mirisao na Novaleeino mli jeko. Volio je gledat i Novalee dok

se, pomičući kosu s vra ta , smiješ i la nečemu š to je rekao i saginja la da mu dade

Americus u naručje.

47

Posjet i gospodina Sprocka nisu bi l i ni pribl ižno tako predvidl j ivi kao Fo rneyjevi .

Katkad bi došao ujutro i donio svježe ra jčice i l i paprike iz svoga vrta . Katkad bi

došao navečer, s jedio na tr i jemu i pio ča j . Uvijek im je imao neš to zanimlj ivo

pokazati - kamen oblika zečića , krumpir oblika l judske s tražnjice. Donos io je

paunovo perje i s t rane kovanice, s tr i jele i s tare razglednice. Jedanput je donio

zla tni zub u bočici koju je našao kako pluta jezerom.

Novalee ni je bi lo jasno kada i kako gospodin Sprock i ses tra Husband nalaze

vremena da budu sami, a l i ses tra bi ka tkad, u moli t vi zahvalnici , t raži la opros t š to

je opet bludno zgri ješ i la .

Gospodin Sprock čes to je Novalee donos io s jemenje i mladice za njezin vrt koji je

pos ta jao sve šarenij i . Slakovi , visoki t r idesetak centimetara , ovija l i su se oko

s jenice koju joj je napravio gos podin Ort iz. Svi geranij i i maćuhice koje je dobila u

bolnici sada su ras l i u tom kutku dvoriš ta , a uz nj ih bi jela dimnjavica , skrletni

s l jez i grimizne pupavice, koje je posadila otkako je doš la .

Iza prikolice naš la je bi jele kamenčiće koje je s loži la ok o divl jeg kes tena u s redini

dvoriš ta . Koliko je mogla vidjet i , ni je nimalo naras tao, a l i na deblu više ni je bi lo

onoga finog praha. Proči ta la je da je to znak ozdravljenja . Knjiga o vrt lars tvu koju

joj je Forney darovao za rođendan već je izgledala t rošno.

Tik do prikolice počela je sadit i povrće, na jpri je krumpir i luk, a onda i sa la tu koje

je s jeme dobila od Dixie. Dodala je šparoge za ses tru Husband, koja je tvrdi la da

će, uhvate l i kori jena , ras t i do kra ja njezina života .

Gospodin Sprock ponekad bi doša o navečer i donio joj novo s jemenje i l i pomogao

pl i jevi t i vrt , a onda bi os tao i s lušao Forneyja kako či ta . I gospodin Ort iz

povremeno bi navra t io i u t im bi zgodama Forney či tao glasnije - va l jda u nadi da

će ga gospodin Ort iz tako bolje razumjet i . Pos l i j e, kad bi razgovara l i o onome š to

je či tao, gospodin Ort iz uvijek bi iznio svoje miš l jenje, uvijek s mnogo

oduševljenja , uvijek na španjolskom.

Dixie bi ka tkad donijela s ladoled koji je sama pripravlja la . Forney bi ga s tavio u

ledenicu pa bi ga pos l i je jel i na prednjem tri jemu sve dok ih komarci ne bi ot jera l i

u kuću. Sama Dixie nikada ni je jela s ladoled. Rekla je da od njega dobije prol jev.

Novalee je bi la uvjerena da se gnjavi s pripravljanjem samo kako bi nekoliko sa t i

mogla držat i Americus . Henry i Leon a jednom su pekli r ibe na roš t i l ju u vrtu, a l i

ci jelu su večer proveli svađajući se oko toga treba l i di jete spavati na leđima i l i na

t rbuhu. Na Dan nezavisnos t i , kćeri Ort izovih priredi le su vatromet na ul ici dok su

odras l i s jedi l i na ses trinom tri jemu i pil i l imunadu. Gospođa Ort iz napravila je

Americus crveno-bijelo-plavi šeš irić, a curice su joj u ručicu s tavi l i zas tavu i

fotografira le je.

Novalee se ponekad brinula zbog tol ike pozornos t i koju su svi poklanja l i djetetu.

Pita la se je l i moguće da je odveć l judi odveć voli . Ali , Americus je l i jepo ras la .

Nikada ni je cendrala kad bi se okupilo mnogo l judi . Dodavali bi je jedan drugome a

ona ne bi ni pisnula . Jednako bi zaspala na Forneyjevu ramenu, u Dixienu kri lu i l i

na Leoninim koljenima. Kad bi se probud i la , dočekali bi je osmijes i ses tara Ort iz,

valcer sa ses trom i l i dodir ruke gospodina Sprocka.

Novalee ni je mogla ni zamis l i t i da tako s ićušno s tvorenje može s tvori t i tol iko

l jubavi . A u tome je i bio problem: š to ju je više voljela , to se više boja la da će je

izgubit i .

Strah bi ponekad naglo prolet io kroz nju, tako brzo da ne bi ni s t igla shvati t i š to se

događa, poput bl jeska nejasnog s jećanja . Drugi put došao bi polako, pri t isnuo joj

prsa i ras tao sve dok joj s rce ne bi počelo jako tući . Katkad bi pak os jet i la samo

neodređenu nelagodu, kao da je muči s l ičica iz ružnog sna . Ali , u najgorem obliku,

s trah je bio vrlo s tvaran, poput s jene koja vreba t ik iza ruba svjet los t i .

Uvijek bi došao bez upozorenja i bez razloga - dok se Americus kupala , ručica i

nožica nasapunjanih, skl iskih poput skuhanih špageta . . . dok bi tonula u san i kapci

joj se polako sklapali . . . usnice ras tegnute u iskrivl jeno s lovo O. . . ručica s t isnuta u

šaku a mali prs t ić ispružen.

A s t im novim s trahom, Novaleeine su s tare praznovjerice dobil e na snazi . Ako je

sanja la zaključana vra ta , to je znači lo moguću gušobolju i l i kozice. Sivi konji i l i

48

potrgane uzice za cipele znači le su opasnos t od upale pluća i l i skrletne groznice.

Dvije vrane na is tom s tablu bi le su znak poliomiel i t isa . I l i nečega jo š goreg.

Ali , na jveća opasnos t , njezina nemeza - brojka sedam - t jera la ju je da nepres tano

provjerava ima l i Americus vrućicu, kakvu kvrgu, mrl ju i l i otekl inu. Pregledavala

joj je us ta , opipavala s rce i pluća . Sedmica , svaka sedmica , bi la je pokora , pošas t ,

al i nekoliko t jedana pri je, kad je počeo sedmi dan Americus ina života , Novalee se

suočila s najgorom od svih sedmica .

Noć je bi la puna neznanaca koji vrebaju, jutro prepuno bi jesnih pasa . Svaki je

komarac prenos io malari ju , iz svakog ispušnog venti la i zlazi l i su smrtonosni

plinovi . Oš trice noževa pos ta le su neizmjerno opasno oružje a lagani povjetarac

uboji ta oluja .

Novalee je pregledavala prozore, pazi la na vra ta , hodala amo -tamo. Vidjela je

opasnos t u svakom automobilu koji je prolazio ul icom, neovisn o o tome je l i

poznavala vozača i l i ni je. Onih nekoliko puta kad je uspjela zadri jemati , vidjela je

Willyja Jacka kako juri prema nj ima l ica iskrivl jena u zloban osmijeh.

Držala je Americus u naručju od ponoći do ponoći . A kada je proš lo, kad je

opasnos t nes ta la , pi ta la se kako će preživjet i sedmi t jedan, sedmi mjesec, sedmu

godinu.

Dvanaes to poglavlje

Willy Jack s t igao je u Državni za tvor New Mexico u ponedjel jak, a do petka je

imao šes t šavova na čmaru, razbijen nos , ugriz na l i jevom guzu i ogrebotinu

vel ičine nogometne lopte na prs ima. Na zatvor se Willy Jack neće moći lako

priviknuti .

Iz Santa Rose isporučil i su ga vrtoglavom brzinom. Bio je u okružnom zatvoru samo

devet dana. Suđenje je t ra ja lo jedva neš to više od sa ta , a poroti su bi le dovoljne tr i

minute da ga osudi . Dobio je četrnaes t mjeseci u za tvoru i morat će ih izdržat i čak i

ako se bude dobro ponašao. Ali , dobro ponašanje ionako mu nikad ni je bi lo jača

s trana .

Nevolje su počele čim je s t igao. Slomljeni nos bio je pos l jedica izgreda prvoga

dana, kad su ga čuvari pokušal i zaključat i u ćel i ju . To ga je s ta ja lo t r i dana u

samici . Ugriz na s tražnjici i razderan čmar dogodil i su se druge noći kad su ga

s i lovala braća po imenu Jabbo i Sammy poš to su za njega pla t i l i čuvaru samice.

Ogrebotina na prs ima, naizgled najblaža ozl jeda , bi la je zapravo najozbil jni ja .

Dobio ju je za to š to ni je ht io dat i svoju čokoladnu tortu isušenom, bezubom

čovječuljku s nadimkom Slas t ičar.

Do kra ja prvoga t jedna Willy Jack je čet ir i puta bio u ambulanti . Li ječnik, kojeg su

za tvorenici zval i dr. Strangelove, smatrao je Willyja Jacka s i lno privlačnim, a to

Willyju Jacku neće baš donijet i vel iku s reću. Naime, dr. Strangelove je onima koji

su ga spolno privlači l i vol io nanos i t i bol - a Willy Jack ga je žes toko privlačio. Kad

je namiješ tao njegov s lomljeni nos , na trpao je u njega tol iko vate da je probio meko

tkivo pregrade između nosnica . Kad je l i ječio ranu na njegovoj s tražnjici , u mas t je

dodao kap kisel ine i t ime premazao tragove zubi oko razderanoga mesa . A kada je

zaš ivao Willy Jackov čmar, finim je bodom izvezao svoje ime.

Willy Jack je ćel i ju di jel io s Navajo Indijancem koji se zvao Kornjača i ni je znao

koliko mu je godina . Oči su mu izgledale poput nedopečenih bjelanjaka , a koža je

bila tako tanka da je Willy Jack mogao v idjet i kako krv teče kroz ži le na s tarčevim

s l jepoočnicama. Nije mnogo govorio. Zapravo, uopće nisu razgovara l i do pete noći ,

one noći kada je Willyju Jacku s ta lo s rce.

Spavao je kad se to dogodilo, kad ga je bol u prs ima prevrnula na leđa i prikovala

za madrac, a l i Kornjaču je njegovom ležaju privukla t iš ina , t iš ina zbog koje se

zagledao Willyju Jacku u l ice.

"To s rce. Ne tuče", rekao je Kornjača . Govorio je t iho, bez žurbe, onako kako

muškarci razgovara ju o pokvarenim karburatorima i neugođenim klipovima.

Willy Jack je pokušao neš to reći , usnicama je oblikovao ri ječi koje bi s tarca uputi le

po pomoć, a l i bol u prs ima ni je propuš ta la zvukove.

"Ne tuče", ponovio je Kornjača .

Willy Jack je os jet io kako ras te pri t isak u njegovom trbuhu, a onda se š ir i poput

balona ispod rebara i prsa , ondje gdje ga je udario Slas t ičar.

49

"Mojem je djedu jednom pres ta lo tući s rce", rekao je Kornjača . "Tri mjeseca ."

Izbačene brade, usnica za tegnutih preko zubi , Wil ly Jack je hvatao zrak, borio se za

dah.

"Charl ie Koji Odlazi rekao nam je da ni je mrtav. Rekao nam je da budemo s trpl j ivi .

Pa smo i bi l i ."

Ruke Willyja Jacka počele su lamata t i , prs t i grabit i zrak.

"Ali , ni je lako čekati da s rce počne tući ."

Kornjačine ri ječi počele su se gubit i , d iza t i se kroz neš to t intas to i gus to š to je

lebdjelo iznad Willy Jackovog t i jela .

Willy Jack se neće s jećat i pjevanja na jeziku Navajo ni lupkanja Kornjačinih

prs t i ju po njegovim prs ima. Ali s jećat će se, premda mnogo kasnije i to uvijek kad

je o tome najmanje žel io mis l i t i , zvuka Novaleeinog gla sa , tanašnog i da lekog

poput jeke.

Daj mi ruku.

Willy Jack je zaškil j io nas tojeći vidjet i neš to tamno i nejasno š to ih je di jel i lo.

Jes i l i to os jet io?

Sjet io se š to mu je rekla o s rcu.

Zar ne os jećaš kao neke lagane udarce?

Je l i to govori la o njegovom sr cu?

Stavi ruku ovamo.

Il i ga je možda pi ta la . . . n i je l i možda. . .

Tu je s rce.

Onda je napokon os jet io prigušeno lupanje u prs ima, pa trenutak pos l i je još

jedanput . . . pa dvaput . . . neri tmične udarce, koji su posrta l i nas tojeći uhvati t i r i tam

š to ga je udarao Kornjača , r i tam koji je t rebalo s l i jedi t i Wil ly Jackovo s rce.

Claire Hudson, za tvorska knjižničarka , imala je tužne oči koje bi pos ta le još tužnije

kad bi se nasmiješ i la . Širok osmijeh, koji ni je čes to kras io Cla ireino l ice, mogao

joj je oči napunit i suzam a, kao da se smiješ i od boli a ne od rados t i .

Bila je to krupna žena koja je morala kupovati na jveći konfekcijski broj i cipele

broj 44. Nos ila je tamnu odjeću - kruti s ivi gabarden, mornaričkoplavi keper i crni

serž. . . kos t ime poput odore, s visokim izrez ima, dugim rukavima i t i jesnim

ovratnicima. Izbjegavala je odjeću s čipkom, volančićima i ukrasnim gumbima.

Nakit uopće ni je imala , čak ni ručni sa t . Prezira la je sve razmetl j ivo i dopuš ta la s i

je samo jedan luksuz: flas tere.

Cla ire Hudson imala je flas ter e u torbici i u džepovima, u kos t imima i u kupaćem

ogrtaču. Držala ih je na radnom s tolu, u automobilu, na noćnom ormariću, uz

vrt larski a la t , uz pribor za š ivanje. Stavlja la ih je u ča jnike, vaze i zdjele, u vrećicu

s objedom, između s tranica Bibl i je i is pod jas tuka.

Nos ila ih je nepres tano, posvuda - od t jemena do tabana. Nos ila je prozirne, bi jele,

žute, l jekovite, raznih vel ičina i obl ika za pojedine di jelove t i jela . . . okrugle za vra t

i l ice, male za prs te na rukama i nogama, s rednje za prsa , vel ike za ruke i noge.

Katkad bi ih kombinira la radi dodatne zaš t i te.

Pokrivala je nj ima bradavice, madeže, uras le dlake. . . priš t iće, pos jekotine i

žul jeve. . . ekcem, psori jazu, ogrebotine i os ip. Cla ire je ci jel i život , šezdeset jednu

godinu, provela skrivajući svoj e rane od svi jeta - sve dok onu najbolni ju ni je

otvori la pred za tvorenikom broj 875506: Willyi jem Jackom Pickensom.

Upravo je s tavl ja la mali flas ter na pos jekotinu od papira na jas tučić kažiprs ta kad

je prvi put vidjela Willyja Jacka, kad je ušao u knjižni cu s još nekoliko za tvorenika

kako bi je počis t i l i .

"Finny", kriknula je Cla ire na Willyja Jacka. A onda se onesvijes t i la .

Odnijel i su je u ambulantu gdje ju je dr. Strangelove vra t io svi jes t i miriš l javim

solima, a l i tek poš to je zavirio ispod desetak flas tera i razočarao se š to ni je našao

nikakve gnojne upale ni nagrđujuće oži l jke. Kad se Cla ire oporavila i vra t i la u

knjižnicu, čis tači su već ot iš l i . Ali , ni je joj t rebalo dugo da vra t i Wil lyja Jacka.

Kad je ušao, ponovno mu je rekla "Finny", ovaj put jedva čujnim šaptom. Willy

Jack je oprezno ušao u pros tori ju , a onda je s tao i sumnjičavo je promatrao.

"Samo uđi", rekla je pokazujući rukom da priđe s tolu. "U redu je."

Ne skidajući pogled s njegova l ica , Cla ire je t res la glavom u nevjerici .

50

"To je upravo nevjeroja tno", rekla je. "Nevjeroja tno."

"Što to?"

Sa s tola je podigla uokvirenu fotografi ju , nekoliko trenutaka zuri la u nju a onda je

pružila Willyju Jacku. Bila je to uvećana fotografi ja mladića koji je s ta jao na

pozornici i svirao gi taru.

"Nije l i nevjeroja tno?", upita la ga je Cla ire.

Willy Jack ni je bio s iguran š to je to tako nevjeroja tno, a l i je kimnuo, a ona mu je

pruži la još jednu fotografi ju . Na toj je is t i mladić u jednoj ruci držao trofej , a u

drugoj gi taru.

"Snimljena je na godišnjem sajmu. Bilo mu je osamnaes t godina ."

Willy Jack je vidio da su fotografi je s tare, a l i ni je znao je l i to bi tno.

"Kao da gledaš svojeg bl izanca , zar ne?", rekla je Cla ire.

Tada je Willy Jack shvatio š to je to nevjeroja tno. On i mladić na s l ici bi l i su s l ični .

"Aha", rekao je i vra t io joj fotografi je. "Tko je to?"

"Moj s in, Finny."

"Ah, tako." Willy Jack se ogledao po knjižnici . "Što s te prol i l i?"

Cla ire je gledala fotografi je, pa Willyja Jacka, pa opet fotografi je. "Stvar je u

očima." Prs tom je dotaknula l ice na fotografi j i . "I usnicama. Jednom je neka

djevojka nacrta la njegov portret na papirnatom ubrusu dok je svirao u klubu u

Tucamcari ju . Dala mu ga je i napisa la kako ima prekrasna us ta ." Cla ire se tužno

nasmiješ i la .

Willy Jack je jezikom ovlažio usnice. Netko mu je jednom rekao da su vlažne

usnice seks i .

"To mu je pos l jednja fotografi ja", rekla je Cla ire pokazujući glavom onu s t rofejem.

"Poginuo je dva mjeseca pos l i je toga ." Pogledala je Willyja Jacka kao da očekuje

da neš to kaže, a l i on ni je niš ta rekao. "Pog azio ga je pi jani vozač kad se vraćao s

plesnjaka u Carlsbadu."

"Baš š teta", rekao je Willy Jack.

"Pri je dvadeset dvije godine. Otpri l ike kad s i se t i rodio, rekla bih." Cla ire je obje

fotografi je vra t i la na s tol . "Ali , jednos tavno ne mogu vjerovati koliko s i mu s l ičan.

Čak s i i is te građe. . . is te vis ine."

"Koliko je bio visok?"

"Metar i sedamdeset t r i ."

Willy Jack se uspravio š to je više mogao. "Da, to je otpri l ike is to."

Mrzio je za tvorske cipele. Nije našao niš ta drugo čime bi ih napunio os im

toa letpapira , a on mu se s ta lno pomicao prema petama.

"Imao je prekrasan glas . Svi su to govori l i ."

Willy Jack je gledao kako se suza s l i jeva niz Cla irein obraz, prel i jeva preko

flas tera iznad gornje usnice pa pada na drugi koji je nos i la na zglavku.

"Baš čudno", rekao je. "Jer, znate. . . i ja sam glazbenik."

Cla ire je rukom pokri la us ta .

"Sviram gitaru." Willy Jack je značajno kimnuo kako bi pokazao koliko je dois ta

s i tuaci ja i ronična . "I . . . p jevam."

"Glazbenik", rekla je Cla ire t iho, sa s trahopoš tovanjem.

"Hoću reći , b io sam glazbenik."

"Ali . . ."

"Tu gdje sam sada s igurno neću mnogo svira t i ."

"Ali , možeš ."

"Ne, jer moja gi tara . . ." Willy Jack se prekinuo kao da je ono š to je ht io reći odveć

bolno.

"Što? Što se dogodilo?"

"Niš ta , samo. . . moja gi tara ." Glas mu se s lomio. "Tako mi nedos ta je."

"Ali , u ćel i j i smiješ imati gi taru. Zar to nis i znao?"

"Ne, nisam."

"Samo mi reci gdje je pa ću nekoga pos la t i po nju."

"Znate, doš lo je do požara . Bakina je kuća izgorjela . . ." Jedva je govorio. "Sve sam

izgubio - kuću, glazbu. Sve je nes ta lo." Willyju Jacku trebalo je nekoliko trenutaka

da namjes t i izraz pretučenog ps ića , a onda se razvedrio - koliko je to bi lo moguće u

51

t im okolnos t ima. "Ali , drago mi je da s te mi rekl i za s ina . Gotovo se čini kao da

smo vaš Finny i ja braća , zar ne?"

Claire Hudson tada se nasmiješ i la , a oči su joj se napunile suzama.

A Willy Jack je u tom trenutku znao da će dobit i gi taru, možda čak onu Mart inicu

sa s l ika , ako još pos toj i . Znao je da će dobit i ne samo gitaru nego i sve drugo š to

poželi dok bude u za tvo ru. I imao je pravo.

Sljedećeg je dana Cla ire Hudson donijela Finnyjevu Mart in gi taru, a Willy Jack je

do te večeri naučio tr i akorda . Tjedan dana pos l i je već je znao nekoliko pjesama

Johna Cougara Mellencampa, a za t r i mjeseca napisao je pjesmu koja se zv ala

"Otkucaj s rca" koja će se popeti na vrh top l jes tvica i za t r i godine prodati se u više

od mil i jun primjeraka.

Trinaes to poglavlje

Kad je Novalee ot iš la na posao koji ju je čekao u Wal -Martu, drugi su zapos lenici

pus t i l i maš t i na volju. Sam Walton zapr avo je otac njezina djeteta , a Novalee mu je

zapri jet i la dokazivanjem očins tva . Americus će nas l i jedi t i mil i june Waltonovih.

Ali , kad je doš lo vri jeme za prvu plaću, već su preš l i na ogovaranje

četrdesetogodišnje udane prodavačice s odjela sportske opreme koja se spet l ja la sa

svojim devetnaes togodišnj im nećakom, mladićem kuš trave kose koji se zvao Petey i

radio u s lužbi za odnose s kupcima.

Ali , da su je pomnije promatra l i , mogli su tog dana, kad je Novalee odvezla toyotu

ses tre Husband na popravak kočnica , početi još jedan trač.

Parkira la je pred automehaničarskom radionicom pokraj robne kuće u pola deset .

Upravo kad je ugas i la motor, vra ta su se otvori la i izišao je dvadesetšes togodišnj i

Troy Moffa t t , uskih kukova i zla tne kose. Stao je i zaškil j io na sunc u.

"Hej!", povikao je. "Ne možete tu parkira t i . Nismo još otvoreni ."

"Znam, a l i moram na posao."

"E pa , to ni je moj problem. Moj je posao pazi t i da ni tko ne parkira na ulazu."

"Ali , dovezla sam ga na popravak."

"Onda ga dovezite u deset ."

"Ne mogu."

"A ne možete ga ni tu os tavi t i ."

"Molim vas , mogu l i vam os tavit i kl jučeve i . . ."

"Gospođo, morat ćete maknuti tu toyotu."

Novalee je upali la motor i turira la ga da mu pokaže koliko je l jut i ta . . . a l i , onda se

sam ugas io. Pokušala ga je ponovno upali t i , dodavala j e gorivo, a l i ni je iš lo.

"Dobro. Dobro!", povikao je Troy, dojurio do vra ta i naglo ih otvorio. "Pomaknite

se."

"Neću!"

"Pomaknite se. Odves t ću vas na posao i vra t i t i kombi ovamo."

"Ne, ja ću. . ."

Ali , on je već s jeo za upravljač i odgurnuo je. Nadala se da se motor neće upali t i ,

a l i se upalio. Iz prvog pokušaja .

"Dobro", rekao je. "Dajte da to brzo ri ješ imo. Kamo?" Glatko je izvezao kombi

natraške pa skrenuo u ul ičicu uz robnu kuću.

"Skrenite za ugao, l i jevo. . . prema ul ici ."

Kad je to učinio, rekla je: "A sada s tani te."

"Zaš to?"

"Rekli s te da ćete me odves t i na posao."

"Aha?"

"E pa , tu radim." Palcem je pokazala vra ta na kojima je pisa lo SAMO ZA

OSOBLJE.

"Uh, kvragu", rekao je. "Pa zaš to mi to nis te rekl i?" Pocrvenio je. "Opros t i te."

Nasmiješ io joj se, a ona je tek tada zamijet i la da ima oči boje smeđeg šećera .

"Kočnice ne vri jede", rekla je. "Grebu." Otvori la je vra ta i skl iznula van. "Zovem se

Nation. Doći ću po njega u šes t ." Zalupila je vra ta i odlučnim korakom otiš la ,

os jećajući kako on odmjerava njez ine kukove. Ni sama ni je znala zaš to joj je drago

š to je gleda .

52

Čim je počela s tanka za objed, Novalee je požuri la u kantinu sas ta t i se s Lexie

Coop, jedinom pri ja tel j icom koju je imala otkako je Rhonda Talley u sedmom

razredu završ i la u popravnom domu.

Lexie je dva -tri puta na t jedan dovodila svoju djecu u Wal -Mart jer je to, kako je

tvrdi la , jeft ini ja zabava nego minigolf i l i videoteka . U Wal -Martu ih je mogla

utrpat i u kolica za kupnju i vozat i između polica koliko god žel i . Nikada nisu

traži l i da im kup i plas t ične piš tol je i l i barbike, nisu traži l i da ih spus t i iz kolica

ni t i se ža l i l i da nemaju mjes ta . Njihova meka, l jepl j iva t i jela , podatna poput

t i jes ta , uranja la su jedno u drugo bez oš trih lakata i l i koščat ih koljena .

Lexie bi uvijek ponijela vrećicu hrane. . . kruha i džema, peciva s cimetom, biskvit

od banana, kolačiće. Djeca bi za jedno jela , poliza la prs te a onda zi jevala i smiješ i la

se dok je Lexie obilazi la police t ražeći konac i l i š l jokice i l i pamuk pas telnih boja -

materi ja le od kojih su pravil i darove. Izrađival i su lutke s l ikom Djeda Mraza i l i

vi lenjaka , uskrsne košarice i s rca za Valentinovo, a l i nisu se zamaral i ka lendarom i

datumima. Katkad su boji l i ja ja u s i ječnju i l i izrađival i vješ t ičje kos t ime u s rpnju i

nisu se pi ta l i jesu l i uranil i i l i zakasnil i . Nije ih bi lo briga za to.

Već su s jedi l i na trpani u separeu i čekali naručenu hranu kad je Novalee s t igla .

"Bok, Nobbalee", povikal i su uglas .

Novalee ih je sve izl jubila , a onda obrisa la neš to l jepl j ivo s nosa . Djeca su bi la

s t isnuta jedno uz drugo poput gumenih bombona. Na obrazima i bradicama imali su

šećera i cimeta , a prs t i su im bil i l jepl j ivi od marmelade i nečega zelenog.

"Naručila sam i za tebe", rekla je Lexie.

"Odlično. Nisam imala vremena za doručak pa umirem od gladi ."

"Kasno s i se probudila?"

"Ne. Ses tra danas radi u IGA - i , pa gospođa Ort iz čuva Americus . Dok sam prenijela

sve š to joj t reba - morala sam ići t r i -čet ir i puta - bilo je već devet sa t i ."

"Imaš s reće š to t i ima tko čuvati di jete."

"A svi bi je najradije zadržal i . Dixie Mull ins , Henry i Leona. Upravo im je drago

kad ses tra mora radi t i ."

Na neki prešutni znak, sva Lexiena djeca za jedno su skl iznula iz separea , kao da su

t ra jno spojena . Donijela su pladnjeve hrane i nj ima prekri la ci jel i s tol : hrenovke,

prženi krumpirići , nachos i pohani luk. Lexie je posegnula u torbu i izvadila

kineske š tapiće za jelo povezane gumicom. Djeca su s trpl j ivo čekala dok im ih je

dijel i la .

"Možda t i to zvuči čudno, Novalee, a l i imam svoju teori ju . Ljudi koji jedu

š tapićima su mršavi . A znaš zaš to?"

"Pa sad. . ."

"Mis l iš da je to za to š to jedu rižu i povrće, a l i ni je. To je za to š to š tapićima ne

možeš jes t i brzo."

Lexieni su š tapići radi l i brzo poput pletaćih igala dok je t rpala l jute papričice na

nachos , a onda uzela povelik komad s ira .

"Već sam smršavjela čet ir i ki le."

Štapićima je podigla hrpu krumpirića , a onda prepolovila hrenovku.

Dvoje s tari je djece, Brownie i Pra l ine, bi l i su jednako vješ t i kao i nj ihova majka .

Blizanke, Cherry i Baby Ruth, nisu se mogle mjeri t i s nj ima, a l i ipak su se sasvi m

dobro snalazi le. Nijedno se ni je l jut i lo ni prigovara lo. Mirno su jel i , dodavali jedni

drugima hranu, di jel i l i napitke i povremeno zadovoljno uzdisa l i .

Lexie ni je progovori la sve dok ni je završ i la s jelom i odloži la š tapiće.

"Novalee, upoznala sam nekoga."

"Hoćeš reći . . ."

"Aha. Nekoga!"

"Koga?"

"Zove se Woody. Woody Sams. I s impatičan je, Novalee. Stvarno s impatičan."

"Priča j ."

"U ponedjel jak navečer radi la sam u noćnoj smjeni u hi tnoj s lužbi jer je jedan od

njihovih l judi u za tvoru. I tada je s t iga o Woody s iščašenim ramenom i

ogrebotinama. Zalet io se motociklom u kamionet . I kad su ga skrpal i i spremao se

otići , pozvao me na kavu, a l i rekla sam da moram kući svojoj djeci . A on t i mene

53

pita može l i svra t i t i sutradan navečer, u utorak, i ja sam pris t a la i on je došao.

Donio je videokasetu, Crnog pas tuha, i darove za djecu - s lagal icu i kocke. Stvarno

voli djecu. Kaže da ih sam ne može imati jer je kao mladić dobio zauške i spus t i le

su mu se i . . ."

"Što to znači? Da su mu se spus t i le?"

"Pa, znaš već." Lexie je napuhala obraze i ispus t i la praskav zvuk, a onda pokazala

prepone. "Spus t i le su mu se."

"Aha!"

"Čekaj , dušo", rekla je Lexie Baby Ruth, "imaš komadić kiselog kras tavca u kos i ."

"I , jes te l i t i i Woody. . .?

"Ne! Nismo se ni poljubil i , zapravo samo je danput , kad je odlazio, a l i bi lo je

l i jepo. I š to je najvažnije, ne može imati djecu pa se barem ne moram brinuti zbog

toga . Mis l im da mi se sviđa ."

"Mis l iš?!"

"Pa, ni je baš savršen." Lexie je spus t i la glas i napravila grimasu. "Žvače duhan. I

ateis t je."

"Pa dobro, ni tko ni je savršen."

"Znam." Lexie je za tres la glavom. "Ali , cure poput nas , Novalee. . . mi baš ne

možemo bira t i ."

"Troy!" Sredovječni muškarac za pultom doviknuo je prema s tražnjem dijelu

radionice. "Doš la je ona žena po toyotu."

Troy Moffa t t izvukao se ispod kamioneta i nasmiješ io se Novalee dok joj je

pri lazio. "Problem je veći nego š to sam mis l io", rekao je, brišući masne ruke u već

crn ručnik.

"Hoće l i bi t i skupo?"

"Vjeroja tno neće bi t i tako s trašno, a l i bi t će vam gotov tek sutra ." Izmaknuo se kao

da se boji da bi ga mogla udari t i .

"Uh, kvragu."

"Hoćete da vas ja odvezem doma?"

"Ne, ne treba ."

"Sigurni s te?"

"Aha."

Dok je izlazi la , čula je kako je neš to promrmljao sebi u bradu, a l i ni je se okrenula i

ni je pi ta la š to je rekao.

Prepješači la je dva križanja kad se pokraj nje zaus tavio trošan ford i za trubio.

"Dođite", rekao je. Nagnuo se i otvorio suvozačka vra ta . "Usput mi je."

Novalee je uš la i za tvori la vra ta . "Znate gdje s tanujem?"

"Ne, a l i gdje god to bi lo, usput mi je." Provezao je ford preko križanja .

"Čujte, za ono jutros . . ." Pogledao ju je i nasmiješ io se. "Ispričavam se."

"Nema problema."

"Nisam vas pri je vidio. Poznajem gotovo sve koji tu rade. Barem iz viđenja ."

"Pa, još sam nova."

"Čuo sam."

Novalee ga je sumnjičavo odmjeri la , uvje rena da je čuo priču o njoj i Americus , a l i

on je gledao ravno pred sebe.

"Vrlo mi je važno da sutra imam kamionet", rekla je. "Žena s kojom živim. . .

kamionet je njezin, a l i mi dopuš ta da ga vozim kad god mi treba ."

"Bit će gotov u podne."

Pripal io je ciga retu. Novalee se upita la žvače l i i on duhan.

"Popravio sam i nekoliko s tvari unutra . Radio i ono svjet lo."

"Čujte, nisam s igurna da s i sve to mogu priuš t i t i . Jer, sama ću pla t i t i popravak. To

treba bi t i iznenađenje za vlasnicu, a l i . . ."

"To vam neću napla t i t i . Ali , dok sam ga vozio i iskušavao kočnice, ht io sam upali t i

radio, a onda sam primijet io da ni svjet lo ne radi , pa sam ih popravio."

"Pa, hvala vam", rekla je, a l i je zvučala više s rdi to nego zahvalno.

"Prodajete knjige?"

"Molim? Knjige. . . ne."

"Ali , u toyoti ih ima či tava hrpa ."

54

"Ah, zaboravila sam. Mis l i te da će bi t i na s igurnom preko noći?"

"Zezate me?"

"Jer, to su knjige iz knjižnice. Nisu moje."

"Mis l i te da bi netko od automehaničara poželio ukras t i knj ige?" Nasmijao se.

"Možda bi popali l i kasetu Will ieja Nelsona i l i kakvu a la tku, a l i knj ige s igurno ne."

Novalee se ugrizla za usnicu mis leći o tome kako bi Forney bio s rdi t kad bi znao

gdje su njegove knjige.

"Kakve su to knjige? Ljubići?"

"Ne."

"Hodao sam s jednom curom koja je či ta la l jubiće."

"Tu skrenite l i jevo."

"I s ta lno je govori la o plamsaju l jubavi i . . . zapaljenim s rcima i tome s l ično."

Povis io je glas i dahnuo: "Oh, moja duša plamti od l jubavi ."

Kad mu je glas prepuknuo kao da mutira , Novalee se nasmija la , a on joj se

pridružio.

"To je moja ulica . Izići ću ovdje."

"Ne, odves t ću vas do kuće. Gdje je?"

Pokazala je desno. "Ona prikolica na kra ju ul ice."

"Jes te l i za to da se jednom nađemo?", upitao je.

"Nađemo?"

"Da. Odemo na spoj ."

"Aha! Pa , znate, ja baš ne izlazim. Imam dijete."

"I l judi s djecom katkad iziđu."

"Vjeroja tno."

"Vjeroja tno ćete izići sa mnom il i vjeroja tno l judi s djecom izlaze?"

Nasmiješ io se i namignuo okom boje smeđeg šećera .

"Dakle? Hoćemo l i?"

"Kamo?"

Troy je s legnuo ramenima. "U kino. Na ples . Na bi l i ja r . Kamo god žel i te. "

Dok su se zaus tavlja l i pred prikolicom, Novalee je na tr i jemu ugledala Forneyja s

Americus .

"Može u subotu?", pi tao je Troy.

"Ne znam."

"Pa dobro, vidimo se sutra kad dođete po kamionet . Možda ćete tada znat i ."

"Hvala na vožnji ."

Čim je Novalee iziš la iz automobila , Troy je skrenuo na pri laz kući , upal io vel ike

farove i osvi jet io je. Zas l i jepl jena , zas ta la je, nes igurna kamo ide.

Četrnaes to poglavlje

"Gospodine Whitecotton?"

Kad se okrenuo, oči su mu se suzi le dok ju je gledao.

"Sjećate l i me se?", upita l a je Novalee, odjednom se uplaš ivš i da je se neće s jet i t i .

"Dali s te mi. . ."

"Album za bebu", rekao je, "a t i s i me fotografira la ." Primio ju je za ruku. "Odlično

te se s jećam", rekao je Moses Whitecotton. "Voliš l jul jačke za t r i jem i pepermint ."

"Znala sam da ću vas jedanput opet s res t i", rekla je, iznenađena š to joj se grlo

s t isnulo kao ponekad kad se t rudila da potisne suze.

Nekoliko trenutaka poš to je pus t io njezinu ruku, os tavi la ju je vis jet i u zraku kao

da ni je žel jela prekinuti dodir .

"Čes to sam mis l io na tebe", rekao je.

"Stvarno?"

"Da, čes to."

"Onoga dana", rekla je Novalee, "sve ono o čemu s te govori l i . . . razmiš l jam o tome.

I s jećam se svega š to s te rekl i ."

"Ma, možda ja ponekad previše govorim." Okrenuo je dlanove uvis , kretnjom

čovjeka koji priznaje s labos t .

"Ne, imali s te pravo. Ono š to s te rekl i o vremenu i o imenima i . . ."

"Da, mnogo smo priča l i o imenima. A znaš š to? Nis i mi rekla svoje."

55

"Zovem se Novalee. Novalee Nation." Potegnula je rub pulovera kako bi vidio

pločicu s imenom. "Sad tu radim."

"E pa , Novalee Nation, mis l im da je sad na tebi red da pričaš . Vri jeme je da mi

pričaš o svojem djetetu."

"Nis te čul i za mene?"

"Ne, nisam."

Vidjela je da on ni je t ip čovjeka koji bi se pretvarao. Uopće ni je bio takav.

"Dobila sam djevojčicu."

"Djevojčicu." Kimnuo je. "Pitao sam se o tome, znaš ."

"Ona je. . . ona je jednos tavno. . ." Novalee se nasmija la i smijehom nadomjes t i la

ri ječ koju ni je mogla naći .

"Nema ničega s lađeg od malene curice." Premjes t io se s noge na nogu i zauzeo pozu

iščekivanja - žel io je sve čuti , a l i ni je ht io pi ta t i .

"Ima snažno ime", rekla je Novalee.

"To mi je drago čuti ."

"Ime koje će odoljet i mnogim teškim trenucima."

"A njih će bi t i", rekao je, odmahujući glavom zbog te neizbježnos t i .

"Zove se Americus ."

Moses ju je gledao ne t repćući . "Americus", rekao je. Onda je odvrat io pogled i

malo razmis l io, os tavio malo vremena i pros tora da mu s jedne. Na pos l jetku se

okrenuo prema Novalee. "Americus Nation", ponovio je. "Dobro je. I te kako

dobro."

Nekoliko su trenutaka šut jel i , a l i to je bi la opuš tena , ugodna šutnja . . . koju je na

kra ju prekinuo glas s razglasa koji je t ražio da još nekoliko blagajnica dođe u

prednji dio t rgovine.

"To sam ja", rekla je Novalee.

"Radit ću tu sutra . Fotografira t i ."

Novalee se nasmiješ i la . "Znam."

"I t i ćeš bi t i tu?"

"Imam s lobodan dan, a l i doći ću."

"S Americus?"

"Obje ćemo doći ."

Prišao im je Reggie Lewis , mladi plavokos i pos lovođa. "Zdravo, Mose. Drago mi je

da s i došao."

Moses je posegnuo za svojom torbom koja je s ta ja la na pultu iza njega . "Moses",

rekao je čvrs t im i odlučnim glasom. "Moses Whitecotton."

Te je večeri Novalee odijevala Americus u sve opravice koje je imala . Žuti

kombinezon koji je dobila od Dixie Mull ins , bejzbolsku odoru od Henryja i Leone,

bijelu hal j inicu koju je saš i la ses tra i še š irić koji je dobila od gospođe Ort iz. Kad

je završ i la , djevojčica je bi la iscrpl jena , a Novalee se još uvijek ni je mogla

odluči t i . Na kra ju su Forney i gospodin Sprock izabra l i ha l j inicu i šeš irić.

Sljedećeg jutra Novalee je rano us ta la kako bi sve pripre mila . Ispra la je bi jelu

halj inicu i ovjes i la je da se osuš i . Zaš i la je komadić čipke koji se rasparao na

gaćicama i odrezala končiće koji su vis i l i s unutarnje s trane šeš irića . Obrisa la je

nevidl j ivu praš inu s para bi jel ih cipel ica i ulaš t i la s ićušne biser ne gumbe na nj ima

skutom svoje hal j ine. Na kra ju je pomno izglačala hal j inicu, pazeći na svaki

volančić i mašnicu.

Zatim je okupala Americus i počeš l ja la joj kosu u blage uvojke i s i tne vi t ice, pa joj

svezala svi lenu mašnu. Odjenula ju je pomnjivo poput ma jke dječje fi lmske

zvijezde. . . zaglađujući , laš teći , poravnavajući . . . sve tako da Americus izgleda

bespri jekorno.

Kad su s t igle u Wal -Mart , dvadesetak žena s djecom već je s ta ja lo u repu čekajući

da ih Moses Whitecotton fotografira . Sve je bi lo puno igrača ka, vrećica s pelenama

i praznih kolica . Cendrava djeca vriš ta la su u naručju nes trpl j ivih majki , razdraženi

mališani pokušavali su se otet i iz ruku odras l ih . Petoro i l i šes toro djece

predškolskog uzras ta val ja lo se i kotrl ja lo poput divl j ih mačića .

Dok je smješ tao rasplakanu bebu u kri lo s tari jeg bra ta , Moses je ugledao Novalee i

nasmiješ io joj se. Zatim je neš to rekao mladoj ženi koja mu je pomagala , pa je ona

56

otiš la na kra j repa i iza Novalee s tavi la s ta lak sa znakom na kojem je pisa lo:

"Fotograf će ponovno snimati u . . .", a ispod toga bi la je nacrtana ura koja je

pokazivala jedan sa t .

Moses je radio opuš teno i ni je se žurio čak ni kad je neko znatižel jno di jete otkri lo

fotografi je na njegovoj aktovki ni kad je mlada majka zahti jevala pozu koja će,

kako joj je objasnio, rezult i ra t i fotografi jom na kojem njezino di jete neće imati

glavu. Njegov je glas , koliko ga je Novalee mogla čut i kroz urlanje i viku djece i

pri jetnje i ukore roditel ja , bio smiren.

Promatra la ga je kako izmamljuje smijeh od šut l j ive i l i s rdi te djece. . . kako se

posvećuje svakoj fotografi j i , podešava osvjet l jenje i mijenja poze tražeći naj l jepšu.

Rep se pomicao polako i unatoč svemu š to je Novalee poduzela , Americus je počela

venuti . Kos ica joj je pala na l ice, a na šeš iriću se napravio nabo r . Halj inica je bi la

zgužvana i mlohava, a ovra tnik mokar od s l ine. Jedan biserni gumb s cipel ice otpao

je i Novalee ga je još t raži la kad je podigla pogled i shvati la da su one na redu.

"Dakle, to je Americus Nation", rekao je Moses .

Americus je svojim vel ikim očima nepomično gledala Mosesa , otvorenih us ta , dok

joj se niz bradu ci jedi la s rebrnas ta s l ina na savršeno izglačane volančiće savršeno

izglačane hal j ine. Nekoliko je t renutaka os ta la nepomična - s leđena od s traha i l i

fascinaci je, sva u naporu da ga obuhvati pogledom koji je lutao s njegova l ica na

ruke pa na kosu. Iznenada je donijela odluku pa joj se u kutku us ta rodio osmijeh,

proš irio se na usnice a onda i na obraze. Pruži la je ruke Mosesu Whitecottonu, a

njezini prs t ići savi l i su se prema dlanov ima u kretnj i koja je znači la "uzmi me".

Kad ju je uzeo iz Novaleeinog naručja , Americus se t res la od uzbuđenja . Koljenima

ga je udara la u prsa , rukama lepeta la poput vjetrenjače, smijući se dok ni je os ta la

bez daha.

"Nema ničega s lađeg od malene curice", rekao je.

"Pa sad, bi la je još s lađa pri je nego š to je pokušala pojes t i svoju hal j inu." Novalee

je navlaži la prs t i obrisa la mrl ju s djetetove ručice. "Izgleda kao da je pripravlja la

tortu od bla ta ."

"Ali , to nema nikakve veze s onim š to je tu . Nema veze s onim š to t ražimo."

"Kako to mis l i te?"

"Da je s tvar samo u tome da ih se ul jepša , sve bi bi lo jednos tavno. Lijepo ih

opereš , odjeneš im novu odjeću i pri t isneš gumb na apara tu. Hopla - eto t i l i jepe

dječje fotografi je."

Novalee je kimala kako bi pokazala d a je l i jepa dječja fotografi ja pos l jednje š to bi

požel jela .

"Ne, na t im su s l ikama glavne krpe", rekao je Moses . "Kos timi."

Novalee bi na jradije skinula šeš irić s Americus ine glavice.

"Ali , ni je to tako jednos tavno", dodao je. "Ovo je di jete Americus Natio n. Kako

ćemo s tvori t i fotografi ju koja će to izrazi t i?"

Moses je podignuo djevojčicu, kao da žel i pruži t i dokaz njezine nazočnos t i , a onda

se okrenuo i spus t io je na s tol . "Dođi ovamo, Novalee, pripazi da ne padne dok ja

sve ne pripremim."

Moses je našao novu, svi jet loplavu pozadinu za s l iku. Promijenio je osvjet l jenje,

ocjenjujući svaku promjenu prema odrazu na Americus inoj puti . Na kra ju je pokrio

apara t kojim se dotad s lužio i s tavio njega i t ronožac iza pozadine.

"To je fotoapara t moje tvrtke", objasnio je. "Dobra je za s tudijske fotografi je -

s tudijske portrete, kako oni to kažu - al i to ni je ono š to žel imo."

Moses je ispod s tola izvukao trošnu kožnatu torbu i otkopčao je.

"Ovo je moj", rekao je.

Zatim je izvadio vrlo neobičan fotoapara t , nimalo nal ik N ikonima i Minoltama koje

je Novalee s lagala na police na odjelu elektronike. Sve su to bi le bl ješ tavi ,

s tandardizirani fotoapara t i u tvrdim plas t ičnim kuti jama, fotoapara t i koj i su s ta l i

na dlan. Ali , ovaj , Mosesov fotoapara t doimao se teškim, nespretnim, s loženim.

"Što je to?", upita la je.

"Rollei . Najbolj i na svi jetu."

Maknuo je poklopac s leće i otkrio dvije identične leće, jednu nad drugom.

"Još nikad nisam vidjela takav fotoapara t ."

57

"Nema ih više mnogo. Ne ovakvih."

Moses je tada pri t isnuo neki gumb, a vrh fotoapara ta je iskočio. Novalee je

pomis l i la na bl i jede fotografi je u tamnim, ovalnim okvirima. . . na muškarce i žene s

krutim ovratnicima, l ica boje krumpira , smrknutih osmijeha .

Držao je fotoapara t pred sobom, u vis ini s truka , i gledao dolje u nj .

"Dobro, gospođice Americus", rekao je, gledajući je kroz apara t , "krećemo."

Primaknuo se s tolu. "Ja ću sve obavit i . Ti se samo ponašaj prirodno."

Americus je očigledno smatra la da je prirodno podići ručice, zgrabit i šeš irić i

navući ga preko pola l ica . Dok je pokušavala proviri t i ispod njega , Moses je otvorio

zaklopac, a onda okrenuo ručicu sa s trane fotoapara ta .

"Samo tako, malena", rekao je ne podižući pogled. "Ne suzdržavaj se."

Nepres tano ju je snimao dok je skidala šeš irić i za t im ga baci la na pod. . . po novno

je snimao dok se naginja la kako bi , zabrinuta l ica , poviri la preko ruba s tola .

Kad je Americus pres tao zanimati šeš irić, više ni je ni čula škl jocaje fotoapara ta

dok ju je Moses i da l je snimao. Bavila se važnij im s tvarima - primjerice, vlas i koja

joj se zavukla među prs t iće, kapi s l ine koja se razl i la po koljenu, svojim napetim

trbušćićem koji je otkri la ispod volančića na hal j ini .

Moses je ni je snimao onako kako je Novalee zamiš l ja la - Americus s medvjedićima

i suncobranima, anđeoskog osmijeha , s rupi cama na obrazima. Umjes to toga ,

snimao ju je kako s uži tkom prs t ićima dodiruje pupak. . . kako se čudi praznoj

čarapici koja je još zadržala oblik njezina s topala . . . dok se čudila divoti vlas t i t ih

nožnih prs t ića i čarol i j i prs ta koji u neš to upire.

Moses se kretao poput plesača . . . k l izio je, kružio, okretao se - njegovi su pokret i

nalazi l i ravnotežu, a njegovo oko svoj glas . . . oduševljeno bi povikao kad bi bio

zadovoljan pozom, nasmijao se kad bi pronašao pravi kut snimanja , coktao jezikom

kad bi snimio savrš enu fotografi ju .

A fotoapara t , koj i se Novalee činio s taromodnim i nezgrapnim, doimao se malenim

i krhkim u Mosesovim rukama, rukama koje su izvodile čudesne kretnje, prs t ima

koji su pronaš l i vlas t i t i r i tam i ne znajući znal i kada su otkri l i pravu s tvar.

Petnaes to poglavlje

Nakon drugog spoja s Troyem, Novalee je počela uzimati kontracepcijske pi lule.

Nije bi la s igurna hoće l i spavati s nj im, a l i ni je bi la s igurna ni da neće.

Kad su prvi put za jedno iziš l i , Troy ju je poveo u bar koji se zvao Bone's Place.

Tamo su jel i rebarca i igra l i shuffle -board. Kad ju je odvezao doma, dvaput ju je

poljubio i za t im joj pokušao raskopčati t raperice, a l i ona je skl iznula iz auta i

požuri la u kuću.

Na drugom spoju ot iš l i su na ples u VFW, a onda u gradski park gdje su za d rvenim

s tolom pil i vino s malinovcem. Kad ju je Troy pokušao nagovori t i da dođe u njegov

s tan, odbila ga je. Ali , sviđalo joj se kako se os jeća kad joj njegov dah prođe uz

uho. I tada je odluči la početi uzimati pi lule.

Tri dana i t r i pi lule pos l i je, pres ta la ga je odbija t i . Otiš la je s nj im u njegov s tan i

dopus t i la mu da je svuče i spus t i na pos tel ju - tanak madrac na podu. Kad je

navalio, sklopila je oči , čvrs to se držala za njegova ramena i nadala se da neće

zamijet i t i s t r i je na njezinom trbuhu.

Nije niš ta rekao o zaš t i t i - ni ponudio, ni pi tao. Bilo joj je drago š to je sama

odluči la , drago š to je, za promjenu, mis l i la glavom, počela uzimati

pilule. . . p i lule. . . s ićušne pi lule. . . manje od aspirina . . . tanje od vi tamina. . .

a uzela je t r i . . . samo tri . . .

Odjedanput je bi la posve s igurna da je samo tri pi lule ne mogu zaš t i t i t i . Mora uzet i

mnogo pi lula , mora ih uzimati t jednima da bi dois ta bi la s igurna . Zaš to je bi la tako

glupa, pi ta la se. Zaš to je tol iko riskira la? I zaš to je na madracu koji zaudara na

kravlj i s ir s muškarcem kojeg ni je briga hoće l i ona zanijet i i l i ne?

Ali , tada je još samo mogla pokušat i snagom volje ut jecat i na Troya Moffa t ta da

požuri . Ono ni je dugo tra ja lo.

Kad je završ io, brzo se odjenula i odjuri la .

U prikolici se pra la i pra la , vrućom vodom i sapunom, kao da će tako zbrisa t i deset

minuta provedenih na madracu boje bla ta . Tada se s jet i la glupih mjera opreza koje

je poduzimala kad je počela spavati s Willyjem Jackom.. . pi la je Colu i aspirin ,

58

kupala se u octu - sve su to bi le metode kontra cepcije o kojima su u sedmom

razredu na sa tovima t jelesnog šapta le djevojke koje su dobile "mengu".

Kad se napokon zavukla u krevet , morala je potisnuti poriv da probudi ses tru

Husband i zamoli je da se pomoli . Ali , Bog vjeroja tno ima pametnijeg pos la nego

da upravlja kretanjem sperme Troya Moffet ta .

Novalee je nazvala Lexie rano s l jedećeg jutra kako bi je ulovila pri je nego š to ode

na posao.

"Je l i sve u redu?", pi ta la je Lexie. "Čudno mi zvučiš ."

"Sve je u redu. Samo sam te ht jela pi ta t i hoćeš l i danas doći u t rgovinu. Mis l i la

sam da možda zajedno ručamo."

"Ne mogu, radim u drugoj smjeni , od tr i do jedanaes t ."

"Kako to?"

"Pral ine i Brownie imaju rubeolu pa ih ne mogu vodit i u vrt ić, a l i sus jeda je

obećala da će ih noćas pričuvati ."

"Ah, tako."

"Novalee, š to se dogodilo?"

"Pa. . . zapravo niš ta . Samo sam htjela popriča t i s tobom."

"Dođi sada . Kada moraš bi t i na pos lu?"

Nekoliko trenutaka vlada je t iš ina .

"Novalee?"

"Ha?"

"Što t i je? Što se događa?"

"Mis l im da sam možda trudna."

Lexie je s tanovala u s irot injs koj četvrt i na kra ju grada , u kompleksu koji je pri je

mnogo godina bio motel . Četir i zgrade oko bazena, koji su s tanari nazival i

otrovnom kadom. Gola zemlja s nekoliko zakržl ja l ih cedrova bi la je za trpana

zahrđalim tricikl ima, ispuhanim automobilskim gumam a , poklopcima kanta za

smeće i komadima opeke. Dva mršava psa l iza la su masnu mrlju na parkira l iš tu kad

se Novalee dovezla i nisu se pomakla ni kad im se pribl iži la .

Vrata Lexienog s tana , broj 128, bi la su ukrašena Djedom Mrazom, njegovim sobom

i zvončićima . Bilo je to t jedan dana pri je Svih svet ih .

"Bok, Nobbalee", rekao je Brownie. "Imam roj -rolu. Vidiš?" Zadignuo je gornji dio

pidžame s l ikom kornjače Ninja i pokazao joj os ip na trbuhu.

"Boli?"

"Aha, a l i ja sam već vel iki", rekao je i vra t io se televizi j i i crt ićima.

"U kupaonici sam, Novalee", doviknula je Lexie. "Kava se kuha."

Novalee je ot iš la u kuhinju a l i se odluči la samo za čašu vode. Nije joj bi lo do kave,

djelomice i za to š to ni je bi la raspoložena za moku s čokoladom, Lexienu omil jenu

vrs tu, a djelomice zbog bl ješ tavi la . Lexie je sve ol iči la bl ješ tavim bijel im lakom

koji je dobila na rasprodaji , dvi je i pol l i t re za pedeset centi . Vedrih, sunčanih

dana bl ješ tavi lo je zas l jepl j iva lo. Sobe su bi le tako s ja jne, tako bl ješ tave da je

Pra l ine, na jsvjet l i je kose i put i , nos i la s taru zelenu baršunas tu kapu s crnim velom

kako bi zaš t i t i la oči kad bi se probudila . Lexie ju je tada prozvala Madame Pral ine

i pos luži la joj mli jeko u tankoj porculanskoj ša l ici .

Lexie je uš la u kuhinju u hal j ini koju je također kupila na rasprodaji , tankoj

š ifonskoj opravi koja je, tvrdi la je, bi la is ta k ao ona š to ju je Mari lyn Monroe

nos i la u fi lmu Neki to vole vruće.

"A sad mi sve ispriča j ."

"Dobro." Novalee je otpi la malo vode i obl iza la usnice. "Onaj t ip o kojem sam t i

priča la . . ."

"Onaj automehaničar."

"Troy Moffa t t . Uglavnom, ot iš la sam s nj im u krev et i . . . Lexie, uhvatio me smrtni

s trah da sam zatrudnjela ."

"Zar ni je niš ta upotri jebio?"

"Ne."

"A t i?"

"Ne. Da. Hoću reći , uzimam kontracepcijske pi lule, samo. . ."

"Onda se nemaš zaš to brinuti ."

59

"Ali , uzimam ih tek nekoliko dana."

"Vjeroja tno t i za to kasni . Prvih nekoliko mjeseci mogu t i poremeti t i mjesečnicu."

"Jednos tavno u nj ih nemam povjerenja ."

"A koliko t i kasni?"

"Pa, ne znam kasni l i mi."

"Kako to mis l iš?"

"Pa, ni je još vri jeme da dobijem. Trebam dobit i tek za dva t jedna."

"Pa kako onda možeš b i t i t rudna? Ako pi lule nisu djelovale, koliko trudna možeš

bit i? Dva t jedna?"

"Ne."

"Jedan t jedan?"

Novalee je odmahnula glavom.

"Nego koliko?"

"Devet . . . deset sa t i ."

Lexie se nasmiješ i la , s t isnula Novaleeinu ruku, us ta la i na l i la s i ša l icu kave.

"Dušo, mis l im da je prerano za zabrinutos t ."

"Ne. . . ni je! Sad je baš pravo vri jeme za zabrinutos t . Sada! Kad još možda mogu

neš to poduzeti ."

"Mis l iš , pobacit i?"

"Ne, to ne. Niš ta takvo."

Lexie se doimala zbunjeno. "Nego š to?"

"Pa, ne znam. Zato sam i doš la k tebi ."

"K meni?"

"Pa, t i radiš u bolnici i . . ."

"Novalee, jes i l i svjesna s kim razgovaraš? Ja imam četvoro djece. Četvoro! Kad

bih znala š to se može poduzeti . . ."

"Ali , pos toje načini . Čula sam.. ."

"Aha. I ja sam za to čula . Prvi put sam uzela kinin. Neka cura iz škole rekla mi je

da će to ri ješ i t i problem. Nije. Moji pobožni roditel j i izbaci l i su me iz kuće jer sam

zgri ješ i la i 'os ramoti la ih ' , a nekoliko mjeseci pos l i je, svojem sam prvom djetetu

dala ime Brummett ."

"Brummett?"

"Čuj, zovem ga Brownie* jer sam to najviše žel jela jes t i t i jekom trudnoće." Lexie je

pi juckala kavu, a onda je rekla : "Drugi put sam pokušala s kihanjem."

"Za to nikada nisam čula ."

"Nisam ni ja , a l i u novinama je bio članak o ženi koja je spontano pobacila za to š to

ni je mogla pres ta t i kihat i . Pa sam pomis l i la , ako je njoj uspjelo, zaš to ne bi i meni?

Ušmrkavala sam papar, crvenu papriku, i s la tku i l jutu. Škaklja la sam nos perjem,

va tom, korovom. Čupala sam trepavice dok zamalo nisam os ta la bez nj ih . I uspjelo

je. Kihala sam i kihala i kihala . A devet mjeseci pos l i je rodila sam curicu po imenu

Pra l ine."

Lexie je dodala još žl ičicu šećera u kavu.

"A treći sam put skakala ."

"Skakala?"

"Dolje kod mosta Will is živjela je neka Ciganka. Čula sam da zna čara t i . I dois ta je

znala . Rekla mi je: 'Mala , ako skočiš natraške devet puta pri je izlaska sunca ,

izgubit ćeš di jete. ' I tako sam skakala . A za svaki s lučaj , da budem s igurna ,

skakala sam či tavih ki lometar i pol . Od Ulice Parish do kamenoloma. Dobila sam

žuljeve, ogrebotine, iščaš i la sam koljeno. . . a u svibnju sam dobila bl izanke. Ne,

dušo, ne znam niš ta os im da moraš pričekati i vidjet i ."

"A oni tes tovi za t rudnoću?"

"Ne vjerujem da t i oni iš ta mogu pokazati nakon deset sa t i , a l i . . ."

Okrenule su se prema kuhinjskim vra t ima kad je Pra l ine, u spavaćici s l ikom

Minnie Mouse i zelenom kapom, uš la oči ju natečenih od sna .

"Oho, Madame Pral ine je us ta la ."

Dok se penja la Lexie u kri lo, Pra l ine je rekla : "Nobbalee, imam rolu -rolu."

"Znam, dušo."

Lexie je popravila veo na Pra l ineinoj kapi . "Hoćeš čašu soka?"

60

"Da, i . . . i . . . " I tada je Pra l ine kihnula - dvaput .

"Živjela , Madame Pral ine", rekla je Lexie. "Živjela ."

Novalee je s l jedeća dva t jedna nas toj ala izbjegavati Troya Moffa t ta . Nekoliko puta

na dan došao bi pred trgovinu, a l i ona je nepres tano neš to radi la i ni je imala

vremena ni za š to više os im da ga pozdravi . Kad bi je nazvao kod kuće, na lazi la je

izl ike da ne razgovara s nj im.

Nije imala apet i ta i ni je mogla spavati više od nekoliko sa t i u jednom navratu.

Ustaja la je t r i -čet ir i puta svake noći i iš la u zahod, uvjerena da zna razlog pri t iska

na mjehuru. Katkad bi joj bi lo mučno i vrt jelo bi joj se u glavi kad bi us ta la , kao

kad je tek za trudnjela s Americus .

A onda, jednoga jutra pri je zore, dok je dri jemala , Novalee je os jet i la poznatu

vlažnos t između nogu i sve je pres ta lo. Opet je bi la s lobodna. Bila je ona s tara , bez

kinina , bez octa i aspirina i Cole, bez kihanja i skakanja . Ovoga je puta ima la

s reće.

Tada se nečega s jet i la , nečega iz knjige o Indij i koju je proči ta la , o ženama iz kas te

nedodirl j ivih koje su izazivale pobačaj užarenim š ipkama zagri janim na zapaljenom

ugljenu.

Iznenada, Novalee se uspravila u pos tel j i . Više ni je ni pomiš l ja la na spavanje.

Ustala je, upal i la svjet lo i počela prekopavati po hrpama knjiga na podu. Kad je

pronaš la onu koju je t raži la , l is ta la ju je dok ni je naš la ono š to ju je zanimalo, a

onda je ponovno proči ta la pjesmu o crnoj ženi koja je pobacila svoje di jete.

Novalee je uzela drugu knjigu i rukom preš la preko ovitka . Bila je to pripovijes t o

Arapkinj i koja je, dok je bi la mlada, s tavi la pauke u t i jelo, pauke či j i će ugrizi ,

kako su joj rekl i , izazvati pobačaj .

Zat im je s dna hrpe uzela tanku knjigu koju je upra vo dovrš i la , pripovijes t o

Židovki po imenu Brenda koja je nabavila di jafragmu zato š to je to od nje t ražio

njezin dečko.

Novalee se osvrnula po sobi prepunoj knjiga . Knjige natrpane u kutovima, na

ormariću, na zaglavlju kreveta , na polici . A u knjižnici , Forneyjevoj knjižnici , bi lo

ih je još . Još knjiga . . . još pripovijedaka. . . još pjesama. I Novalee je iznenada

shvati la - shvati la ono čega pri je ni je bi la svjesna . Više ni je bi la is ta . Više nikada

neće bi t i is ta .

Bila je povezana s onim ženama o kojima je č i ta la . Nedodirl j ivima. Crnkinjama.

Arapkinjama. Bila je povezana s nj ima baš kao š to je nekoć bi la povezana s

djevojčicama u sedmom razredu i izmiš l jenim ženama koje su se zvale Brenda i

s tvarnima koje su se zvale Lexie.

Tada se s jet i la prvoga dana kad je upoznala Forneyja , prvoga dana u knjižnici , kad

je hodao uz police i vadio knjige. . . či tao iz jedne, pa iz druge. . . držao ih i obraćao

im se kao da su žive. . . govorio o s tabl ima i poezi j i i s l ikama. . . a ona tada ni je

shvaćala , niš ta ni je shvaćala . No sad j e počela shvaćati i bi lo joj je žao š to mora

čekati do jutra da vidi Forneyja . . . da mu kaže kako je napokon počela shvaćati .

Šesnaes to poglavlje

Kuća Whitecottonovih bi la je udaljena ki lometar i pol razrovanom makadam

ces tom, koja već dvije godine ni je bi l a poravnana. Zemlja je pri je pola s tol jeća

raskrčena radi s točars tva . Tlo se spuš ta lo prema pl i tkom potoku uz koji su ras l i

niski hras tovi i maklura .

Novalee je skrenula toyotu na pri laz u s jeni kaučukovaca kojih su l is tovi već

poprimil i boju vina i zla ta . Kuća je bi la dos tojans tvena dvokatnica sa š irokim

tri jemom ograđenim mrežama prot iv kukaca i š i rokim s tubama na kojima su bi l i

lonci geranija .

Moses se pojavio na vra t ima dok je Novalee izvlači la Americus sa s jedala .

"Jes i l i nas lako naš la?", upitao je.

"Kad sam proš la St icker Creek više nisam imala problema."

Americus je zaguguta la i pruži la ručice Mosesu i pri je nego š to je Novalee doš la do

s tuba.

"Gospođice Americus!", rekao joj je dok ju je podizao u naručje.

61

Trijem je, onako mračan i prohladan, bio p rava džungla loze i kokotinje gujare,

brš l jana i svi lenice. Pet -šes t r ibičkih š tapova bi lo je nas lonjeno na zid u jednom

kutu, a radne čizme s ta ja le su na rubu novina pokraj vra ta .

Nasred tr i jema bi le su dva vel ika nas lonjača jedan uz drugi , a l i Novalee je tek

nakon nekoliko trenutaka zamijet i la da u jednome s jedi s i tan, pognut čovjek.

"Novalee, ovo je moj otac, Purim Whitecotton."

Starac joj se nasmiješ io polovicom l ica koja je još bi la pokretna . Druga je s trana ,

zas jenjena oka i ovješene usnice, zakazala na njegov proš l i rođendan, osamdeset

t reći , kad se sagnuo kako bi ugas io svi jeće na bi jeloj tort i , a u s l jepoočnici mu je

prsnula arteri ja .

"Dobar dan", rekla je Novalee.

Lijeva mu je ruka bi la nepokretna . . . beskorisna , prs t i ju iskrivl jenih i savi jenih

prema dlanu. Ležala mu je u kri lu poput kakve s tare igračke. . . bezvri jedna, a l i s tara

poznanica koju ne možeš tek tako odbacit i . Pružio joj je zdravu ruku - ukočenu,

punu bradavica i oži l jaka , izbl i jedjelu poput oš tećene voćke - a l i zdravu. Na

nadlanici se vidjela mreža ži la , zapetl janih grimiznih povjesma, a njegova koža ,

svježa i meka, pod dodirom je bi la poput fine, naborane svi le. Kad ju je dotaknula ,

Novalee je u mis l ima čula s t ihove pjesme koju je proči ta la .

. . . s tar kao svi jet i s tari j i od toka

l judske krvi u l judskim ži lama.

Na trenutak te r i ječi kao da su odjekivale zrakom pa je Novalee pomis l i la da ih je

možda izgovori la naglas .

"Gle, ta ta", rekao je Moses . "Pogledaj gospođicu Americus Nation."

Zdravo oko Purima Whitecottona suzi lo se dok je t raži lo A mericus . Onda je

pokušao govori t i , pokušao nat jera t i svoje propale usnice da oblikuju ri ječi , a l i

uspio je proizves t i samo neki grleni zvuk. No Moses je dobro poznavao očev jezik,

znao je š to žel i pa mu je prišao, a s tarac je tada ispružio ruku i jednim dr htavim

prs tom dotaknuo Americus in obraz. Ona se posve umiri la , jedva je i disa la sve dok

ni je spus t io ruku - a tad mu se namiješ i la .

Novalee se okrenula kad je čula da se otvara ju vra ta t r i jema. Uš la je visoka žena u

plavoj lanenoj hal j ini .

"Ma vidi t i to" , rekla je. "Pa nisam znala da su nam gošće već s t igle."

"Novalee, ovo je moja žena, Certa in", rekao je Moses .

Certa in Whitecotton imala je bujnu s i jedu kosu i bakrenu put , bespri jekornu os im

nekoliko pjegica na hrptu nosa . Kad se nasmiješ i la , njezine oči , tek ni jansu

svjet l i je od SAGE, uhvati le su zraku svjet los t i i bl is ta le poput prozirnog s takla na

koje padaju kišne kapi .

Primila je Novalee za ruku i s t isnula je, držeći je kao da su upravo zapečati le neki

dogovor.

"Moses mi je rekao mnogo toga l i jepog o tebi , Novalee. Tako l i jepog da sam već

pomis l i la da s i izmiš l jot ina iz bajke."

"Drago mi je š to smo se upoznale."

Certa in se tad okrenula prema Americus koja je još bi la u Mosesovu naručju. "Ah!

To je, dakle, mlada žena koja je ukra la s rce moga muža."

Amer icus je očigledno bi lo drago š to je u s rediš tu pozornos t i .

"Nije mi jasno čime", nas tavila je Certa in. "Osim ako ni je t im osmijehom koji se

š ir i odavde do St . Louisa ."

Americus je spus t i la glavu, nas lonila obraz na Mosesovo rame. . . malo je koketira la

sa s ramežlj ivošću.

"O, da . I te kakav je to osmijeh", rekla je Certa in.

"Kakav osmijeh?", rekao je Moses . "Nikakav ja osmijeh nisam vidio."

"Novalee, je l i t i Moses ponudio neš to za piće? Imamo jabukovaču."

"Hvala vam, a l i nisam žedna."

"No dobro, znam da jedva čekate da odete otraga pa vas neću zadržavati brbl janjem

i jabukovačom." Iako je Certa in naizgled to govori la Novalee i Mosesu, gledala je

Americus . "Ali , kad završ i te, čekat će vas pi ta i kava i tad ćemo se malo bolje

upoznati ."

62

"Ne daj se zavara t i , Novalee. Ona jedva čeka da mi odemo kako bi se dokopala

Americus ."

"Tko, ja?! A tko tu s toj i poput s tare lude s djetetom u naručju?"

"Znaš t i dobro da sam rekao is t inu."

"Moses , da j mi to di jete i idi za svojim pos lom."

"Čuj, mama. . ."

I s t im je završ i lo. Certa in je uzela Americus iz Mosesova naručja , a l i dok je to

čini la , ona i Moses su se dodirnuli , neš to je proš lo između nj ih . . . neš to mračno i

tužno zbog čega je on spus t io pogled i nagnao nju da odvrat i pogled, kao da jedno

ne može podnijet i da vidi tug u drugoga - kao da bi im dodavanje djeteta moglo

s lomit i s rce.

Moses je rekao: "Certa in, je l i t i . . ."

"S nama će sve bi t i u redu", rekla je. "U najboljem redu."

"Jes te l i s igurni?", upita la je Novalee. "Katkad zna bi t i teška jer joj ras tu zubi i –"

"Niš ta se t i ne brini", rekla je Certa in i s jela u jedan od nas lonjača s Americus u

kri lu . "Samo se vas dvoje zabavlja j te. Otac Whitecotton i ja l i jepo ćemo se brinuti

za tvoje di jete."

"Nemoj je razmazit i , majko", rekao je Moses , tobože razigrano, a l i glas ga ni j e

sasvim s lušao.

"Neću dok vi ne zamaknete za ugao", rekla je Certa in, i premda mu se nasmiješ i la ,

u tom je osmijehu bi lo boli .

"Tamo otraga" bi la je koliba od grubo obrađene hras tovine, kakvih pedesetak

metara iza kuće.

"Tu sam se rodio", rekao je Moses . "Sagradio ju je moj otac, pri je više od šezdeset

godina ."

Prozori su bi l i zaklonjeni cicanim zavjesama, a s vra ta su vis jele osušene t ikvice i

cvi jeće.

"Izgleda kao kuća za lutke."

"To je Certa in tako uredila ."

Prednja je pros tori ja izgledala veća kad su u š l i nego š to je Novalee očekivala , iako

su u njoj bi l i os taci prethodnih naraš ta ja - ul janice, drvena invalidska kolica ,

okviri za izradu quil t prekrivača .

"Certa in povremeno dođe, prozrači pros tori ju i pri jet i da će je pospremit i , a l i . . ."

Moses je zakoračio kroz vra ta u nekadašnju kuhinju koja je sada bi la mračna

komora . Dok ga je Novalee s l i jedi la kroz labirint kuti ja , ugledala je drvenog

konjića za l jul janje poluskrivenog pod prozorom.

"Moses , imate l i t i i Certa in djece?"

U kolibi je nekoliko trenutaka vladao ta jac, a onda je Novalee čula kako se Moses

pokrenuo, ondje u mračnoj komori , upal io svjet lo, počeo otvara t i ladice.

"Nikad ne mogu naći te vražje škare kad mi trebaju", rekao je.

Novalee je pokušala ponovno. "Pita la sam imate l i t i i Certa in. . ."

"Uđi pa ćeš vidjet i kako radim."

Tada je Novalee shvati la da je pos tavila pogrešno pi tanje.

U toj pros tori j i niskoga s tropa ni je os ta lo mnogo od nekadašnje kuhinje: zidni

element bez vra ta i žel jezni sudoper pun mrlja . Ni po čemu se drugom nije vidjelo

da je tu nekoć jela ci jela obitel j , l i ječi le se rane, kupala djeca .

Sada je to bi la mračna komora . U nju su nagurani radni s tolovi i pol ice. Ormarić je

bio prepun bočica , l imenki , kuti ja i s taklenki . Na s tolovima i pultovima bi l i su

dugi , pl i tki pladnjevi . I posvuda. . . fotografi je. Fotografi je ovješene s konopca za

rublje koji se protezao ci jelom pros tori jom, nas lonjene na knjige, na trpane u ladice

i kut i je, pričvršene na zid.

"Čim pronađem razvijač, možemo krenuti", rekao je Moses .

"Smijem l i malo razgledati fo tografi je?"

"Naravno." Moses je prekopavao kuti ju punu bočica na podu. "Kamo l i sam samo

s tavio ta j razvijač?"

Novalee je uzela svežanj fotografi ja sa s tola pokraj vra ta , fotografi ja snimljenih na

ulazu u crkvu, crnci u tamnim odijel ima i šeš irima š irokih oboda, žene u prol jetnim

63

halj inama s čipkas t im ovratnicima, djeca koja ški l je na suncu, s uskrsnim

košaricama i Bibl i jom u ruci .

Zatim je uzela drugi svežanj , s uske police koja se protezala ci jelom š irinom zida .

Te su fotografi je bi le snimljene u ul ici ko ju ni je prepoznala , umornoj , prašnoj ul ici

punoj umornih, prašnih l judi . Na jednoj je neki t inejdžer s ta jao ispred bi l i ja rnice,

namrš tena l ica . Na drugoj , neka je s tarica nezainteres irano gledala kroz prozor

kafića . Na s l jedećoj je dječačić s jedio na rubu pločnika , zamrljana l ica , i gledao

kako mršava mačka nos i mrtvu pt ičicu preko prazne ul ice.

"Ove su dobre."

"Što s i to naš la?"

Novalee mu je pruži la fotografi je.

"Ah, te sam snimio u Tangieru, u zapadnom dijelu države. Pri je dvije - t r i godine."

Čim ih je vra t i la na policu, uzela je druge. Te su bi le s tari je, mnoge požutjele i

suhe. Brzo ih je prel is ta la . . . bri jačnica , parada , ograde. Gledala je sokole, konje i

za laske sunca , a onda je doš la do pos l jednje, zrnas te crnobijele fotografi je. Purim

Whitecotton, snažan i zdrav, s ta jao je na otvorenom kamionetu i napinjao se da

podigne balu s i jena tešku pedesetak ki la . Purim Whitecotton, miš ića napetih pod

zamrljanom bijelom košuljom, tet iva poput konopca na nadlanicama krupnih šaka .

Purim Whitecotton, s ja jnih tamnih očiju, oči ju koje su prkos i le i opira le se, oči ju

koje ni je moglo porazi t i niš ta os im eksplozi je arteri je u glavi kad se sagnuo kako bi

ugas io osamdeset t r i svi jeće na rođendanskoj tort i .

U tom je t renutku znala da se upecala! Već u trenutku kada joj je M oses počeo

pokazivat i kako se radi . . . zagledan u pladnjeve jantarne tekućine. . . dok je šaptao

s l ikama š to su pl ivale t ik pod njezinom površ inom, Novalee je znala .

Posli je, dok je Moses raspremao, poš to se vra t i la u drugu pros tori ju , s ta la je pokraj

konjića za l jul janje pod prozorom. Bio je ručno izrađen, od borovine, oči ju od

kamenčića i raskuš tranog konopca umjes to grive. Novalee mu je pri t isnula glavu i

zanjihala ga , a kad je to učini la , u kolibi se ni je čulo niš ta os im njegovog ri tmičnog

škriputanja . A onda se iz mračne komore začuo glas . . .

"Imali smo Glory."

"Molim?"

"Imali smo Glory. Ali , izgubil i smo je kad su joj bi le t r i godine."

Novalee je spus t i la ruku na konjića i zaus tavila ga .

"Certa in je baci la sve os ta lo. . ." Otvorio je pipu u mračnoj komori . "Topper. Glory

ga je zvala Topper - kao konj Hopalong Cass idyja ." Zalupila su se vra ta nekog

ormarića . "Vidiš onu ogrebotinu na glavi? Između uš i ju?"

Novalee se sagnula , pogledala drvo i naš la s ićušnu ogrebotinu.

"To t i je od Glorynog zubića . Pala je i raz bila usnicu."

Novalee je prs tom protrl ja la ogrebotinu, š iroku upravo kao Americus in prvi prednji

zubić.

"Glory je plakala . Rekla je da plače za to š to je ugrizla Toppera ." Moses je za tvorio

pipu, a onda je Novalee čula kako meta l udara o s taklo. "Izgubil i s mo je u prol jeće.

Tog se prol jeća utopila u St icker Creeku."

U kolibi je opet zavladala t iš ina .

"Odavde ga ne možeš vidjet i , a l i ta j je potok dolje, ispod brda , ispod onog pekana."

Novalee je priš la prozoru i razmaknula cicane zavjese.

"Nos io sam je uzbrdo", rekao je. Nalet vjetra za tresao je grane s tabla i jedan je

pekan pao na t lo. "Certa in me vidjela i potrča la prema meni. Sas ta l i smo se upravo

tu . . . pokraj bunara ."

Novalee je znala da Moses gleda kroz prozor mračne komore, gleda mjes to pokraj

bunara , ponovno proživl java ono š to se dogodilo u nekom drugom životu.

A onda je i Novalee vidjela ta j prizor. . . vidjela je kako Certa in uzima svoju kćer iz

Mosesovih ruku. . . kako on spuš ta pogled a ona okreće glavu jer ne mogu podnijet i

tugu u očima onog drugog. . . jer je dodavanje djeteta nj ima s lomilo s rce.

Sedamnaes to poglavlje

Novalee je pronaš la fotoapara t Rollei na sa jmiš tu u McAles teru, u kuti j i punoj

kuharica , kuglaških trofeja i os ta taka tkanine za jas tučnice. Moses joj je rekao da

će joj t rebat i mjeseci da ga nađe, a l i posreći lo joj se.

64

Trudila se da ne pokaže uzbuđenje kad ga je ugledala , s jet ivš i se š to joj je rekla

ses tra Husband.

"Nikad nemoj pokazati da ga žel iš , dušo. Ponašaj se kao da ga ne bi uzela ni da t i

pla te. Reci im da je prl jav, pokvaren. . . be skoris tan. A onda daj svoju ponudu."

Kožnati etui je izgledao kao da je preživio bi tku, i to jedva. Remen se potrgao, a

konac se izvukao iz šava pa su se uglovi savil i .

Fotoapara t ni je izgledao tako trošno, a l i bio je ulubljen i izgreban. . . pol iven nečim

tamnim i l jepl j ivim. Otvori la je poklopac leće i puhnula na praš inu, a l i ni je ju

mogla uklonit i jednim dahom.

Prodavač se pretvarao da ne vidi Novalee i tobože se usredotočio na plas t ičnu zidnu

uru s kukavicom koja se pokvari la .

"Ovaj je fotoapara t prl jav", rekla je, držeći se ses trinog savjeta .

"Aha."

"A izgleda da je i pokvaren."

"A-a ."

"Nemam pojma š to bih s nj im."

"Na vašem mjes tu", rekao je, "ja bih snimao fotografi je."

"Koliko traži te?"

"Službena ci jena je t r ideset dolara , a l i bio bih je spreman spus t i t i . . ."

Prebrzo je izlanula : "Dat ću vam trideset!"

Fotoapara t je t jedan dana os tao kod Mosesa , koji ga je popravio. Rekao je Novalee

da će to malo potra ja t i , a l i ona je svejedno odlazi la k njemu svaki dan, nadajući se

da je gotov.

Kad joj ga je napokon dao , izgledao je kao nov, sav ulaš ten i bl is tav. Moses je

popravio i etui - zaš io je remen i šavove. Kožu je očis t io posebnim sapunom, a onda

je laš t io voskom dok ni je pos ta la mekana poput jareće kože.

Sljedećeg jutra , Novalee je s tavi la Americus u nos i l jku n a leđa i već je pri je osam

bila na ul ici . Fotografira la je sve redom - rhodeis landske kokoš i u dvoriš tu Dixie

Mullins , ha l loweenske lampione na tr i jemu Ort izovih, Leonine grimizne krizanteme

koje su ras le uz ogradu. Snimila je Henryjevog žutog mačka koji j e spavao u

sandučiću za poš tu i pt icu rugalicu kako poput s tr i jele let i prema vjeverici .

Snimila je djecu koja žure u školu držeći vrećice s užinom i školske torbe dok su na

vrhovima prs t i ju hodala kroz bla to. Snimila je ćelavog muškarca koji je s jedio pre d

bri jačnicom ispod znaka na kojem je pisa lo ŠIŠANJE DOK ČEKATE. Snimila je

krupnu ženu utegnutu u dječj i kupaći ogrtač s natpisom RATOVI ZVIJEZDA kako

izlazi iz automobila koji se pokvario na križanju.

Čim je te večeri doš la s pos la , Novalee se, preskočiv š i večeru, ponovno dala na

posao. Na groblju je snimala s tare nadgrobne spomenike; u parku - razbijene

konjiće na vrtul jku i pokvarene l jul jačke. Snimala je s tabla , mrtva i gola , grana i

t rupova crnih od nedavnog požara . Otiš la je u grad i snimala grafi te, na l jepnicu na

vjetrobranu na kojoj je pisa lo MRZIM NALJEPNICE.. . kaubojsku čizmu, t rošnu i

prašnjavu, koja je sama s ta ja la nasred ul ice. . . i Bibl i ju u kanti za smeće - za ses tru

Husband, znak da se netko odveć zbunio.

Novalee je snimala sve i sva - svi su joj prizori odgovaral i . Najdos tupnija žrtva

bila joj je Americus , koja se nikako ni je mogla obranit i . Ses tra Husband ni je imala

niš ta prot iv da je snima, samo ako je navri jeme upozori tako da s t igne uvući t rbuh i

skinuti naočale. Ali , Forney ni je ht io da ga s l ika i ponovno je počeo nos i t i onu

pletenu kapu, pa ako bi ga Novalee uhvati la na otvorenom, barem ju je mogao

navući na l ice. Tako je Novalee dobila dvadesetak fotografi ja diva sa smeđom

vunenom glavom.

Novalee je radi la u Mosesovoj mračnoj komori sva ke večeri , nekih večeri i kad su

svi Whitecottonovi već bi l i u pos tel j i . Radila je dok je ne bi zapekle oči . . . dok joj

prs t i ne bi bi l i zamrljani , koža ispucala i crvena. . . dok joj odjeća , kosa i koža nisu

mirisa l i na učvršćivač. A pos l i je, kad bi legla , s anja la bi o snimanju uvijek is t ih

fotografi ja .

Susjedi su čes to navraćal i - svaki put kad je imala nove fotografi je. Hvali l i su

njezinu darovitos t . Ponos i l i su se njome. I donos i l i joj fi lm - dar, kako su rekl i , za

nj ihovu pri ja tel j icu, umjetnicu.

65

Tražil i su da ih snima i nudil i novac, moli l i da kaže ci jenu, a l i ona im nije ht jela

naplaćivat i . Snimala ih je i uživala u tome. Snimala je nj ihove kokeršpanijele,

njihovo pecivo koje je osvoji lo prvu nagradu na nat jecanju, nove ogrebotine na

vjetrobranima. Fotog rafira la je pros lave rođendana i godišnj ica i klavirske

koncerte. Snimila je najs tari ju kćer Ort izovih u bi jeloj pričesnoj hal j ini , Leoninu

s tarinsku Victrolu za njezinu nećakinju u New Jerseyju, ja je s t r i žumanca, ot isak

s topala neči je unuke i konzervu m ahuna u kojoj je bio crv zbog kojeg je gospodin

Sprock pri jet io tuži t i tvrtku Green Giant .

A š to je više fotografi ja snimala i razvija la , to je više žel jela znat i o onome š to

radi . Čita la je fotografske časopise - Camera & Darkroom i Photo Review. Nazivala

je fotografske laboratori je u Sacramentu u Kaliforni j i , p isa la Kodaku u Roches teru

u državi New York. Pos tavlja la je Mosesu t isuće pi tanja i pamti la sve š to bi joj

rekao.

Forney joj je donos io hrpe knjiga pa je či ta la o Gordonu Parksu i Wil l l iamu

Henryju Jacksonu. Proučavala je radove Dorothee Lange i Alfreda Stiegl i tza ,

Ansela Adamsa i Margaret Bourke-White.

Kad je napokon imala s lobodan vikend, odvezla se toyotom u Tulsu i ot iš la na

izložbu fotografi ja , prvu koju je vidjela . Luta la je galeri jom i zapisa l a s tranice i

s tranice bi l ježaka, a onda ci jel im putem kući razgovara la sama sa sobom o onome

š to je naučila .

A onda, nakon s tot ina sa t i učenja , nakon s tot ina fotografi ja , dana i noći u mračnoj

komori , pi tanja o brzini zaklona i sepi j i i vibriranju svjet los t i . . . nakon svega toga ,

Novalee je otkri la š to je njoj važno na fotografi jama mačaka, djece i konjića na

vrtul jcima. . . djevojčica u bi jel im hal j inama i s tarica koje pi ju ča j . . . rođendanskih

večera i pol jubaca na godišnj icu braka . Njoj je bi lo važno znati d a u trenutku kad

snima fotografi ju vidi neš to š to ni tko pri je ni je vidio.

Jednoga prohladnog jutra potkra j s tudenog, Novalee je us ta la pri je zore, navukla

t raperice i debelu majicu, dograbila ogrtač i fotoapara t i š to je t iše mogla iziš la iz

prikolice.

Uputi la se na pri jevoj Ratt lesnake Ridge, petnaes tak ki lometara is točno od grada,

kako bi snimila izlazak sunca. Pri jevoj se pružao između dva brda koja je ses tra

Husband nazivala gorama - Cottonmouth i Diamondback - a pripovijedala joj je i

kako su dobila imena.

"Dušo draga, dječak kojeg sam poznavala umro je s trašnom smrću na

Diamondbacku. Njegove su vriskove čuli čak i u gradu. Kad su ga donijel i , na

njegovu t i jelu ni je bi lo ni jednog mjes ta gdje ni je bi lo t ragova zmijskih ugriza .

Kažu da ih je bi lo oko pets to."

Od takvih priča Novalee se ježi la i ružno sanja la . Ne bi ni s lučajno ot iš la na

Ratt lesnake za topla vremena, a l i sada je već bi lo dovoljno hladno pa se ni je boja la

zmija .

Pošto je os tavi la toyotu na bankini ces te Saw Mill , uzela je bateri ju i pope la se

preko žičane ograde na š iroku l ivadu prekrivenu jutarnjom maglom.

Otpri l ike pola ki lometra na s jever zaravan se spuš ta la t r idesetak metara do pl i tkog

potoka u dnu l ivade.

Novalee je dubinu potoka mjeri la vrbinim prutom dok je skakuta la s kamena na

kamen. Na najdubljem mjes tu potok je bio dubok jedva pola metra . Gotovo je bi la

na drugoj s trani kad je neš to pl jusnulo u vodu t ik pokraj njezinih nogu i poprskalo

joj nogavice hlača . Usmjeri la je svjet los t ba teri je na to mjes to, a l i š to god je to

bilo, za n j ime su os ta l i samo s i tni va l ići .

S druge s trane potoka t lo se naglo uzdizalo. Kako se penja la , magla je pos ta ja la sve

rjeđa . Pod nogama su joj pucketa le borove igl ice, tako glasno da se jedanput

okrenula očekujući da će iza sebe vidjet i neš to drugo.

Kad je iz dal j ine začula pi jet la , podigla je pogled i vidjela kako se nebo

zarumenjelo na is toku pa je požuri la kako bi s t igla na vrh pri je izlaska sunca .

Sviđalo joj se kako Rollei , ovješen o rame u svojem etuiu, lupka o njezin kuk.

Nekoliko je t renutaka uživa la u maš tari j i da je ra tna dopisnica koja se penje na

planinu kako bi snimila bi tku u dolini s druge s trane - tog se prizora s jećala iz

nekoga s tarog ra tnog fi lma.

66

Iako je jutro bi lo prohladno, dok je s t igla do pola uspona, već je skinula jaknu i

vezala je oko s truka. Nije joj bi lo samo vruće nego je i os ta la bez daha, š to je

smatra la znakom da je već s osamnaes t godina os tarjela .

Zaus tavila se kako bi doš la do daha, a l i kad je shvati la da joj ba teri ja više ne treba ,

da je već dovoljno svi jet lo, ponovno se počela penja t i , utrkujući se sa suncem.

Znala je da je već bl izu. . . vidjela je to kad se osvrnula prema dolini . Kad god bi

ses tra Husband priča la o t im brdima i nazvala ih gorama, Novalee se smija la i

nazivala ih krt ičnjacima. Jer, ona je živjela u gorju A ppalachia . Znala je kako

izgleda pravo gorje - jedini dio Tennesseeja koji joj je nedos ta jao.

Mogla je čut i zagonetne zvukove ispod igl ica i suhog l išća po kojem je hodala . . .

kukci , miševi , žabe. . . a l i kreta l i su se prebrzo da bi ih vidjela . Glasnij i zvuko vi

koje je čula iz veće dal j ine - životinje koje su se kreta le među s tabl ima - vjeroja tno

su bi l i rakuni i vjeverice, a l i njoj se sviđalo zamiš l ja t i da su to s rne.

Kad se probila kroz pos l jednji red s tabala , jasno je vidjela pri jevoj koji se protezao

gotovo dva ki lometra između dvaju brda . Dok je razmiš l ja la kojim putom doći do

vrha , kra j ičkom je oka vidjela neku kretnju, neš to je t rča lo kroz pri jevoj , a l i bi lo je

to samo maglovito obličje. Što god je bi lo, pojavilo se i nes ta lo tako brzo da ni je

bila s igurna je l i uopće neš to vidjela , a l i s rce joj je tuklo dok je otvara la kopče na

etuiu fotoapara ta .

Upravo je skinula poklopac leće kad je to ponovno ugledala . Trčalo je između golih

s t i jena i mladih borova. Spus t i la je pogled kako bi podes i la fokus , samo na

trenutak, a l i kad je ponovno podigla pogled, više ni je bi lo ničega.

Srna, pomis l i la je, premda po obliku ni je odgovarala . I l i možda kojot . . . i l i r is , a l i s

te udaljenos t i ni je mogla bi t i s igurna .

Morala je donijet i odluku. Mogla je os ta t i tu gdje je bi la i nadati se da će to uspjet i

snimit i , š to god je bi lo, i l i odus ta t i i ot ići na vrh kako bi snimila izlazak sunca

zbog kojeg je i doš la . Nije se mnogo predomiš l ja la .

Gledala je pri jevoj kroz traži lo, odredila fokus i nagib. . . i čekala . Promatra la je i

čekala sve dok ga ni je ponovno vidjela . . . još u t rku. Škljocnula je, okrenula ručicu,

ponovno škl jocnula . . . g ledala kako prelazi golu zaravan, a onda vidjela ono š to joj

se čini lo nemogućim. Bila je tako uvjerena da to ni je ono š to je pomis l i la da je

podigla pogled kako bi se uvjeri la vlas t i t im očima, kao da joj fotoapara t iskrivl juje

s l iku. I tako je podigla pogled i morala gledat i ravno u to, jer to ni je bi la s rna - ni

kojot , ni r is - nego dječak. Goli dječak koji je t rčao pri jevojem Ratt lesnake Ridge.

Uto su prve zrake sunca nad pri jevojem s tvori le bl ješ tav zla tni luk, a us red njega

bio je goli dječak u trku. . . mršavi tamnoputi dječak po imenu Benny Goodluck trčao

je poput vjetra .

Osamnaes to poglavlje

Na prvi Božić kojeg se Novalee s jećala imala je pet godina . O na i mama Nell

živjele su u prikolici nedaleko od Clinch Rivera s r iđokos im muškarcem koji se

zvao Pike. Prikolica je bi la u močvari u koju su tonuli t r icikl i i pseće šape i kad

ni je kiš i lo. Ali , nakon š to je t r i dana i noći kiš i lo, poš tanski sandučići i o grade

gotovo su posve nes ta l i .

Na Badnjak, pos l i je ponoći , kiša je s ruš i la zemljani nas ip kod Sharp 's Chapela , oko

ki lometar od nj ih . Mama Nell i Pike nisu bi l i kod kuće, ni je ih bi lo dva dana i noći ,

a Novalee je spavala kad se voda počela diza t i . Kada je s l jedećeg jutra us ta la ,

nj ihovo jadno a luminijsko božićno drvce i dvi je plas t ične crvene ukrasne vrpce

pluta le su prema njoj poput morskih životinja na nepoznatu moru.

Drugih se božićnih jutara Novalee ni je dobro s jećala . Prvih nekoliko godina poš to

je mama Nell ot iš la s Fredom, onih godina kada je bi la u državnim i baptis t ičkim

domovima i kod raznih obitel j i , moli la je Djeda Mraza u robnim kućama da joj

donese sa t s Mickey Mouseom i l i ps ića , bubnjeve i mamu Nell , a l i ni je joj t rebalo

dugo da otkri je kako ni Djed Mraz ni mama Nell ne dolaze na Božić u Tennessee.

Ali , ovaj će Božić, Americus in prvi , bi t i drukčij i . Bit će savršen, poput fotografi ja

u časopis ima. . . darovi s crvenim vrpcama, purica i pi ta od buče, l iza l ice, imela . . . i

na jsavršenije božićno drvce u Oklahomi.

Druge subote u pros incu, Novalee je utrpala Americus i Forneyja u kamionet i

uputi la se prema jezeru. Proš l i su "osam t isuća metara preko divl jeg terena i

67

nenas tanjive topografi je", kako je rekao Forney, i razgledali "tr is to iskrivl jenih,

ćelavih, kvrgavih, groznih s tabala", kako je rekla Novalee. I tako, kada je Americus

počela šmrcat i , a Forney se ža l i t i na ogrebotinu na "meta tarsusu", Novalee je

odus ta la pa su krenuli kući praznih ruku.

Sljedeće subote Americus se prehladila pa ni je morala ići , a l i Forney je već u šes t

bio u kamionetu.

"Možda bismo danas trebal i iskušat i neš to drugo", rekao je Forney.

"Mis l i la sam da krenemo od Shinner Creeka."

"Ne, nisam tako mis l io."

"Možemo odande prema mostu."

"Htio sam reći , t rebal i bismo početi s popisom." Forney je iz džepa izvadio malu

bi l ježnicu i olovku. "Napisa t i opis ."

"Il i možemo u Catfish Bay."

"Spisak pojedinos t i ."

"Il i na Cemetery Road, prema groblju."

"Na primjer", rekao je Forney, otvara jući bi l ježnicu, "koju vis inu žel imo? Više od

metar i dvadeset? Manje od dva metra?"

"Ses tra kaže da je vidjela borov gaj na Garners Pointu."

"Rod." Forney je l iznuo vršak olovke. "Homolepis? Veitchi? Cephalonica?"

Novalee je uspori la , pa skrenula na bankinu. "Ako t i poneseš lopatu, ja ću –"

"Specifikaci ju , Novalee", povikao je Forney izgubivš i s trpl jenje.

"Ma, Forney, prepoznat ću ga kada ga vidim", rekla je s trpl j ivo.

Forney je zas tenjao, Novalee se nasmija la , pa su iziš l i iz kamioneta .

"Hajde, Forney."

"Novalee, to je nametnik."

"Ali , takav je običaj ."

"Imela je nametnik. A t i očekuješ da l judi s toje ispod nje i l jube se?"

"Da! Za to imela i s luži!"

A zaš to ne bismo ovjes i l i puerari ju . . . i l i gus jenice?"

"Ma, daj , molim te."

"Novalee, to je s tablo visoko dvanaes t metara ."

"Nije! Najviše devet ."

"Nisam se penjao na s tabla ni kad sam bio mali ."

"Što je, Forney? Da nis i pres tar?"

Time ga je s redila . Gunđajući je skočio, uhvatio se za granu iznad glave i podigao

snagom koja ju je iznenadila .

Nikada ga ni je pi ta la koliko mu je godina . Nije čak ni nagađala . Ali , ka tkad, dok bi

či ta la , podigla bi pogled i za tekla ga kako je gleda . I u onom djel iću trenutka pri je

nego š to bi odvrat io pogled, pretvara jući se da je ni je gledao, doimao bi se poput

dječaka. . . posramljeno i nes igurno. Drugim zgodama, u s jenovitoj knjiž nici , kad bi

se odozgor čul i oš tri zvukovi , čelo bi mu se namrš t i lo, u očima se pojavilo neš to

mračno pa bi iznenada izgledao umorno i s taro. . . s tari je nego š to je Novalee žel jela .

Začulo se pucanje grančice, a na Novalee su pal i komadići kore s tabla .

"Forney, budi oprezan!"

"Ovakvo š to događalo mi se samo u noćnim morama. Našao bih se na vrhu nebodera

i l i planine - i l i na hras tu visokom petnaes t metara ."

"To s tablo nepres tano ras te, ha?"

Forney je već bio na pola puta do vrha . Kretao se oprezno i držao debla .

"Hej", doviknula mu je Novalee, "iza tvojeg l i jevog ramena je suha grana . Izgleda

da ju je uniš t io nametnik. Otrgni je."

"Novalee, u opisu radnog mjes ta ne piše mi da sam botaničar."

"A š to piše?"

"Trbuhozborac. Pas t ir ."

"Knjižničar."

"Nikada nisam žel io bi t i knj ižničar."

"Stvarno?"

"Htio sam bit i nas tavnik." Forney je otrgnuo suhu granu i bacio je, pazeći da ne

padne na Novalee. "Nas tavnik povijes t i . Ali , nisam uspio diplomira t i ."

68

"Zaš to?"

"Pa, kad je ta ta umro, vra t io sam se kući . Moja je ses tra ta da već bi la odveć. . .

bolesna , pa sam os tao."

"Forney, š to se dogodilo s tvojom ses trom?"

"Nisam s iguran. Bilo joj je dvadeset godina kad sam se ja rodio, pa sam još bio

mali kad je. . . kad se propila . Mis l im da mi je bi lo deset godina kad ju je ta ta prvi

pu t pos lao na l i ječenje. U neki sanatori j na is toku. . ."

Forney je sada bio dovoljno bl izu imeli da ju je mogao gotovo doseći .

"A onda, netom poš to sam otišao na s tudij , ponovno ju je pos lao, u neku bolnicu u

Il l inoisu. Tada sam već znao da je a lkoholičarka , a l i tu r i ječ u kući nikada nismo

izgovara l i . Moja je ses tra 'poboli jevala ' ."

Forney je otrgnuo pregrš t imele i bacio je dolje.

"Uglavnom, kad je ta ta umro, ses tra me zamoli la da je više nikada ne ša l jem na

l i ječenje."

"Forey, hoće l i ona ikada. . . mis l iš l i . . . "

"Evo i zadnje", rekao je, s t rgnuo preos ta lu imelu s vrha s tabla i bacio je na t lo.

Napravil i su s tanku za užinu kad su doš l i do mosta . Novalee je pripravila sendviče

s parizerom i ponijela vrč voćnog soka, a l i zaboravila je papirnate čaše pa su

morali pi t i iz njega .

"Nadam se da voliš senf. Pones ta lo nam je majoneze."

"Bilo š to, samo da mi se vra t i snaga." Forney je protrl jao bolno koljeno. "Ova tvoja

potraga za savršenim s tablom mogla bi me dokrajči t i ."

"Naći ćemo ga . Samo moraš bi t i s t rpl j iv."

"Strpl j iv?" Forney je pogledao na sa t . "Znaš l i t i kako dugo ovo već radimo?"

"Samo ga još nismo ugledali ."

"Onaj ki tnjak ni je bio loš . Onaj s . . ."

"Onaj koji na s redini debla nema grana?"

"Pa dobro, a l i onaj cedar. . ."

"Nije dovoljno visok."

"Novalee, u čemu je s tvar? Reci mi, zaš to t i je tol iko s ta lo?"

"Još nikad nisam imala pravo drvce."

"Kako to mis l iš , 'pravo'?"

"Pravo. Živo. Ne mrtvo, ne plas t ično, nekartonsko."

Forney se nasmiješ io s jet ivš i se nečega. "Kad sam išao u osnovnu školu, u t reći i l i

četvrt i razred, pravil i smo božićna drvca od kartona za ja ja . Bila su nevjeroja tno

ružna. A ja sam plakao jer mi ta t ni je dopus t io s tavi t i ga u sobu."

"Jedne godine kad sam bila u Sirot iš tu McMinn, pravil i smo drvca od vješa l ica za

kapute i a luminijske fol i je."

"Pravo je čudo da te ni je pogodio grom."

"A znaš koje je najsmješnije drvce koje sam ikada vidjela?", rekla je Novalee.

Otpila je malo soka pa ga dodala Forneyju. "Bilo mi je osam godina , živjela sam

kod bake Burgess i . . ."

"Nikad pri je nis i spominja la svoju baku. "

"Pa ona i ni je bi la moja prava baka. Ne s jećam se jesam l i uopće imala pravu baku.

Uglavnom, kad je mama Nell ot iš la , s tanovala sam kod neke obitel j i u nasel ju

prikolica - bile su tr i djevojčice moje dobi i Virgie, nj ihova mama. Bila je dobra

prema meni, nekoliko me puta pozvala na ručak i jednom me povela s nj ima u kino.

I tako, kad je mama Nell ot iš la , os ta la sam s nj ima do kra ja školske godine. Ali ,

Virgie su onda premjes t i l i u Memphis , pa me odvela svojoj baki , baki Burgess .

Imala je malenu s rebrnu pr ikol icu na kra ju grada . Imala je i kokoš i i kravu i vrt .

Poput farme."

Novalee je posegnula u košaru i izvadila još jedan sendvič. "Za tebe sam ponijela

dva."

"Hvala ." Forney je uzeo sendvič i dodao joj vrč sa sokom. "I kako s i dugo bi la kod

nje?"

"Dvije godine. Nije to bi lo loše mjes to, baka Burgess bi la je vrlo draga , a l i imala je

napadaje, pa . . ."

"Napadaje? Kakve napadaje?"

69

"Pa, ni je baš uvijek bi la pri sebi . Recimo, svukla bi svu odjeću i tako ot iš la

pomusti kravu. I l i bi jela hranu za pi l iće. Takve s tv ari ."

Forney je za tresao glavom.

"Svakog je mjeseca dobivala nekakav ček, a l i kad bi je uhvati lo, podigla bi

gotovinu i darovala je nekome. . . i l i kupila neš to posve otkvačeno. Jedanput je

kupila t rampolin. Pa trubu. Pa vjenčanicu. Bila bi bi jesna kad bi po s l i je doš la k

sebi , a l i . . ."

"Uglavnom, za Božić prve godine kad sam bila kod nje, svaš ta smo planira le. Ona

mi je ht jela kupit i bicikl , a ja njoj električni pokrivač. Ali , kad je dobila ček za

pros inac, dobila je napadaj i sve potroš i la na vi l juškar. I to rabl jeni ."

Forney je, opčinjen Novaleeinom pričom, spus t io sendvič na t lo.

"I tako smo, kad je došao Božić, živjele na mli jeku i ja j ima. Morale smo zakla t i

dvi je njezine kokoš i . I ni je bi lo ni bicikla , ni električnog prekrivača ni drvca . Baka

Burgess s i lno se kaja la š to je potroš i la sav novac. I znaš š to je onda učini la?"

Forney je odmahnuo glavom.

"Donijela je zelenu boju koju je imala u os tavi i nas l ikala božićno drvce na zidu

dnevne sobe. I to vel iko!" Novalee je us ta la i podigla ruku iznad glave. "Od po da

do s tropa. Napravile smo ukrase i na l i jepi le ih na njega ." Slegnula je ramenima. "I

to t i je bi lo naše drvce."

"Moj Bože! A bi lo t i je samo osam godina? Osmogodišnja curica koja je očekivala

bicikl i . . ."

"Ali , dobila sam neš to bolje od bicikla ." Nasmije š i la se. "Darovala mi je onaj

vi l juškar."

Novalee je kopala po torbi . "Hoćeš keks?"

Preš l i su, prema Forneyjevom računu, dvanaes tak ki lometara duž ces te. . . preko

ograda, pašnjaka , uz odlagališ te otpada, duž potoka. Bilo je već kasno pos l i je

podne kad je Novalee zas ta la .

"Eto ga , Forney", rekla je. Pokazala je gaj polusasušenih pekana - a l i uz nj ih je bio

modri ki tnjak, ravnog debla , punih grana , s "vrhom kao s tvorenim za anđela".

"Savršen je", rekla je Novalee.

A Forney je morao priznat i da ima pravo.

Kad je iskopao ki tnjak i odnio ga do kamioneta , već je počeo padati mrak. Kad su

se vra t i l i u grad i kad je Novalee skrenula u Ulicu Evergreen, pala je noć, a l i ul ica

je bl is ta la .

Henry i Leona ovjes i l i su svjet i l jke oko s trehe svoje kuće - zelene s njegove s t rane,

crvene s njegove. Dvoriš te Dixie Mull ins , okupano svjet lošću svi jeća koje je

poredala uz pločnik, pres i javalo se poput s rebra . Prizor Kris tova rođenja na tr i jemu

Ort izovih bio je osvijet l jen reflektorom š to ga je gospodin Ort iz pos tavio na hras t

pokraj kolovoza.

I kra j ul ice bio je osvijet l jen. Pred prikolicom ses tre Husband poput neona je

naizmjence bl jeskalo crveno i plavo svjet lo.

Novalee su se osuš i la us ta , a noge su joj se počele t res t i . Nagazila je na gas pa je

toyota pojuri la preko kamenog vrta na rubu pri laza Dixienoj kući , a onda preskočila

jarak pokraj kuće Ort izovih.

"Novalee", povikao je Forney, a l i ona je već otvori la vra ta , iskočila i počela t rča t i . . .

preskakala je ruže, spotaknula se o grane divl jeg kes tena . . . prolet jela pokraj

polici jskog automobila parkiranog na pri lazu. Njegovo je plavo i crveno svjet lo

bl jeskalo i kvrckalo dok se okreta lo.

Novalee je t rča la uza s tube kad je ses tra Husband dojuri la kroz vra ta , l ica zgrčenog

od boli .

"Dušo, ne znam kako. . ."

"Ses tro, š to se. . ."

"Samo sam se na trenutak okrenula . . ."

"Ali , kako. . ."

"Nema je, Novalee."

"O, Bože. . ."

"Nema je."

"Ne!"

70

"Americus je nes ta la ."

Devetnaes to poglavlje

Polica jac koji je pos tavljao pi tanja već je vidio Novalee. Bio je na dužnos t i one

noći kad se Americus rodila , prvi j e s t igao u Wal -Mart nakon š to se oglas io a larm.

"A ulazna vra ta su bi la otkl jučana?", pi tao je.

"Da, a l i samo sam otiš la do drvarnice", objasnila je ses tra . "Nije me bi lo samo

nekoliko minuta . Otiš la sam po božićne ukrase jer sam čekala da Novalee i Forney

donesu drvce."

"Znači , osoba koja je odnijela di jete uš la je i iziš la na prednja vra ta?"

"Moralo je bi t i tako. Da je iziš la na s tražnja , vidjela bih je. Drvarnica ni je ni pet

metara od nj ih ."

"Ali , kad s te se vra t i l i u kuću. . ."

"Nije je bi lo." Ses tri je n apukao glas . Primila je Novalee za ruku. "Oh, dušo."

"Je l i iš ta drugo nes ta lo? Nakit? Novac?"

"Ne, i nemam ničega os im zbirke s tarih novčića , eno ih ondje na ormariću." Ses tra

je pokazala s taklenku punu novčića .

"Jes te l i danas zamijet i l i iš ta neobično? Jes te l i vidjel i nekoga nepoznatog u ul ici?

Nepoznat automobil? Bilo š to?"

"Ne. Ničega se ne s jećam."

Polica jac se okrenuo prema Novalee i kruto se nasmiješ io. "Gospođice Nation,

možete l i mi opisa t i svoju curicu?"

"Imam mnogo njezinih fotografi ja ."

"Izvrsno. Ali , ipak moram zapisa t i opis ."

"Pa, ima osam kila . Zelene oči i smeđu kosu koja ras te. . . ovako." Novalee su

potekle suze kad je dodirnula svoju kosu kako bi mu pokazala š to mis l i . "Kao

WIDOW'S PEAK".

"Koliko je s tara?"

"Sedam mjeseci", rekla je. "Sedam." Usta su je pekla od nekog gorkog okusa ,

spržena i suha. Danima je bdjela nad Americus dok ne prođe ta sedmica , a onda je

sve s tavi la na kocku zbog božićnog drvca .

Polica jac je sve š to je Novalee rekla zapisao u bi l ježnicu.

"Možete l i se s jet i t i i koga tko bi mogao uzet i vaše di jete?"

Novalee je zaškil j i la kao da pokušava "vidjet i" to pi tanje, razbis tri t i ga .

"Netko tko je možda l jut na vas", rekao je, "i l i l jubomoran. Netko tko vam se žel i

osveti t i ."

"Ne." Novalee se ugrizla za usnicu. "Ne, nikoga se ne mogu s jet i t i ."

"Gospođice Nation, mis l i te l i da to ima kakve veze s t im š to se vaša kći rodila u

Wal-Martu?"

"Kako to mis l i te?"

"Pa, to je bi lo u svim vijes t ima. . . na televizi j i , u novinama. Mnogi znaju za nju.

Neki su vam vjeroja tno pisa l i . I l i vas nazival i?"

"Da, jesu."

"Je l i vam tko rekao š to neobično? Pri jetnju? Jer, znate, na svi jetu ima svakavkih

l judi ."

"Dobila sam nekoliko takvih pisama. Od l judi koji su napisa l i da bi voljel i da sam

mrtva . . . i ja i Americus ."

Novalee je uhvati la zimica od ko je se počela t res t i . Forney je uzeo pokrivač s kauča

i ogrnuo je.

"Jes te l i sačuvali neko od t ih pisama?", upitao je polica jac.

"Ne, ta ružna nisam. Nisam ih sačuvala ."

"Sjećate l i se potpisa? Imena l judi koji su ih napisa l i?"

"Nisu se potpisa l i ."

"Dakle, ne znate ni za koga tko bi vas žel io povri jedi t i i l i uplaš i t i ot imanjem vaše

kćeri?"

Novalee je odmahnula glavom.

"A otac djeteta?"

"Tko?"

"Otac vašeg djeteta ."

71

Te su je r i ječi ošamuti le. "Otac djeteta ." Novalee je zapanjeno shvati la da nikada,

ni jedan jedini put otkako se Americus rodila , ni je o Willyju Jacku pomis l i la kao o

"ocu djeteta".

"Jes te l i ga vidjel i u pos l jednje vri jeme?", pi tao je polica jac.

"Nisam."

"Znate l i gdje je?"

"Ne znam. Valjda u Kaliforni j i ."

"Znate l i gdje je njegova obitel j?"

"Ima brat ića u Bakers fieldu. A majka mu živi u Tell ico Pla insu u Tennesseeju. To

je sve š to znam."

"A kako se zove. . . otac?"

"Willy Jack Pickens", rekla je. Onda se ponovno počela t res t i .

Dok je polici ja pretraživala okolicu kuće bateri jama, doš l i su sus jedi i donijel i

sendviče i ča j . Govori l i su t iho i brisa l i suze dok su s t iskal i Novaleeino rame i

tapšal i ses tru Husband po ruci .

Najs tari ja kći Ort izovih donijela je Novalee osušene ružine la t ice iz buketa koji je

nos i la za prvu pričes t , a dvije mlađe t iho su pl akale na Forneyjevu kri lu . Gospodin

Ortiz molio se na španjolskom, a njegova je žena u rukama premeta la brojanicu i

odmahivala glavom u nevjerici . Henry je sve ispi t ivao o plavom fordu koji je vidio

tog pos l i jepodneva. Leona je či ta la pjesmu o vjeri koju j e izrezala iz novina . Dixie

Mullins je rekla da je neš to nas lut i la zbog razgovora s pokojnim mužem proš log

t jedna.

Pokušavali su nagovori t i Novalee da neš to pojede i da se odmori . Nudil i su novac i

još hrane, a l i znal i su da je Novalee potrebno neš to š to j oj oni ne mogu dat i pa su,

jedan po jedan, ot iš l i u dvoriš te i ondje čekali .

Ses tra Husband pris tavi la je još jedan lončić kave, već treći te večeri . Novalee je

Forneyju pruži la papir i olovku.

"Možeš l i t i sas tavi t i popis? Meni se odveć tresu ruke."

"Naravno."

"Dobro." Novalee se čvršće umotala u pokrivač. "Na pos lu ima jedna žena koja me

baš ne voli . Htjela je posao koji sam ja dobila . Ali , ne vjerujem da bi uzela

Americus . Ubrzo će u mirovinu. Os im toga, predaje vjeronauk."

"Dušo, s tare žene koje predaju vjeronauk mogu bi t i jednako zle kao i bi lo tko drugi ,

na žalos t", rekla je ses tra Husband.

"Polica jac je rekao da napišeš imena svih koji bi t i se mogli žel jet i osvet i t i", rekao

je Forney.

"Dobro. Zove se Snooks Lancas ter."

Forney je zapisao ime na papir koji mu je Novalee dala .

"Da vidimo. Bus ter Harding je ukrao tos ter u kafiću u kojem sam nekada radila .

Rekao je da će mi se osveti t i za to š to sam ga otkucala šefu pa je dobio otkaz. Ali ,

to je bi lo pri je gotovo čet ir i godine. Ne vjerujem da Bus ter zna gdj e sam sada."

"Nikad se ne zna", rekla je ses tra . "Mogao te vidjet i na televizi j i ."

"Možeš l i se s jet i t i još nekoga odavde, nekoga koga s i upoznala otkako s i doš la?"

Forney je spus t io pogled i pretvarao se da gleda imena na papiru. "Recimo, onaj t ip

s kojim izlaziš ."

"Troy Moffa t t? Ne izlazim više s nj im."

"Ali , još uvijek naziva", rekla je ses tra . "Nikad se ne preds tavi , a l i poznajem mu

glas ."

"Ima l i on neš to prot iv tebe, Novalee?"

"Pa, možda, a l i . . ."

"Onda će bi t i na jbolje da zapišem i njegovo ime."

"Dobro, a l i ne znam zaš to bi uzeo Americus . Zapravo, ne znam zaš to bi to i tko

učinio."

***

Kad se Gremlin zaus tavio pred ses trinom kućom, polica jci su se okupil i na pločniku

i sumnjičavo odmjeravali Lexie sve dok je jedan od nj ih ni je prepoznao.

72

Pojuri la je preko dvoriš ta na tr i jem i zaus tavila se pred vra t ima. Duboko je

udahnula i pokušala prikri t i zabrinutos t , a l i kad je priš la Novalee i zagrl i la je, ni je

mogla sakri t i s t rah u glasu.

"Ima l i novos t i?"

Novalee je odmahnula glavom. "Niš ta ."

"Kako je dugo nema?"

"Dovoljno dugo da se uplaš iš . Dovoljno dugo da t i pozl i . Da te boli ."

"Znaš l i . . ."

"Niš ta ne znam, Lexie. Ne znam gdje je ni s kim je. Ne znam je l i joj hladno, je l i

gladna."

"Sigurna sam da je s njom sve u redu, dušo." Lexie je iskrivi la usnice u osmijeh

koj i kao da je bio nal i jepl jen na njezino l ice, a l i bol je ni je mogla . "Tko god ju je

uzeo, s igurno se brine za nju."

"Mis l iš?"

"Da, jer žena koja ju je uzela . . ."

"Žena? Mis l iš da je Americus uzela neka žena?"

"Pa, čini se da tako mis le u polici j i . Doš l i s u u bolnicu i t raži l i knj igu pri jama."

"Zaš to?"

"Traže žene koje su primljene u rodil iš te i l i na ginekologiju. Žene koje su imale

spontani pobačaj i l i mrtvorođenče."

"Ali , mnoge žene ne odu u bolnicu kad imaju spontani . A ako je ta i ot iš la ,

s igurno. . ."

"Naći će je, Novalee. Znam da će je naći ."

***

Ses tra Husband nazvala je gospodina Sprocka ubrzo nakon š to je polici ja ot iš la , a l i

bio je u bi l i ja rnici sve do pola jedanaes t . Kad ga je napokon dobila , odmah je

došao.

Sve ih je poljubio, čak i Forneyja , a oči b i mu pocrvenile kad god bi netko

spomenuo Americus . Držao je rupčić u ruci , bl izu us ta , i govorio šaptom.

Radio je sve pos love koji su mu doš l i pod ruku - iznio je smeće, kuhao kavu, pomeo

pod i obrisao š tednjak. Kad je Forney rekao da im treba kalendar, gospodin Sprock

ga je skinuo sa zida i s tavio pred nj ih na kuhinjski s tol .

"Da vidimo", rekla je ses tra . "U ponedjel jak ujutro, pri je nego š to je Novalee ot iš la

na posao, isporučila sam jednu košaru dobrodoš l ice. A u s ri jedu sam u IGA - i

dijel i la uš t ipke s a s irom."

"Dakle, svih s te os ta l ih dana bi l i kod kuće?", upitao je Forney.

"Joj , da , u četvrtak navečer sam otiš la na sas tanak Anonimnih a lkoholičara ."

"Ima l i ondje nekoga tko bi vam se žel io osveti t i?"

"U Anonimnim alkoholičarima?"

"Nekoga tko bi vam zbog nečega poželio naudit i?"

"Ne, Forney. Mi smo a lkoholičari . Obično nam je dovoljno to š to činimo zlo sami

sebi ."

Forney je na trenutak razmiš l jao o tome, a ona je kimnuo. "Prođimo ci jel i t jedan i

pokušajmo se pris jet i t i tko je dolazio ovamo, u prikolicu."

"Dobro. U ponedjel jak pos l i jepodne došao je onaj mali Douglas iz pl inare pogledati

peć."

"Je l i vam on sumnjiv?"

"Ma kakvi . Poznajem ga ci jel i život . Iš la sam u školu s njegovim djedom. Dobri su

to l judi ."

"Dobri l judi", prošaptao je gospodin Sprock.

"U utorak sam ja doš la s djecom", rekla je Lexie.

"Tako je, a Dixie Mull ins je doš la kad s i t i ot iš la . Donijela je domaći kruh."

"Ses tro, a je l i navraćao kakav trgovački putnik i l i tako neš to?"

"Ne. Katkad navrate male skautkinje koje prodaju kolačiće i l i bo mbone, a l i u

pos l jednje vri jeme nisu dolazi le. Svra t i l i su Jehovini svjedoci - ne, to je bi lo

proš log t jedna, i l i pretproš log, više i ne znam."

"Je l i dolazio još tko?"

73

"Pa, u utorak navečer došao je gospodin Sprock dok su Novalee i malena bi le na

večeri kod Lexie."

Gospodin Sprock tužno se nasmiješ io i pomilovao joj ruku. "U utorak navečer",

prošaptao je.

"Bojim se da je to sve, Forney. Nitko osobito opasan."

"Imate pravo." Forney se zavalio u s tolac i provukao prs te kroz kosu. "Nadao sam

se da ćete se možda s jet i t i nekoga. . . nepoznatog. . . nekog telefonskog poziva ."

"Forney!", povikala je ses tra , a onda lupila rukom o s tol . "Ona žena!"

Forney je skočio tako naglo da je s ruš io s tolac. "Koja žena?"

"Znala sam!", povikala je Lexie. "Znala sam da je žena!"

Nova lee je dotrča la iz kupaonice, bl i jeda i razrogačenih oči ju .

"Što se dogodilo?", kriknula je.

"Neka žena je doš la telefonira t i ."

"Kada?"

"Jučer. Ne, prekjučer. Rekla je da joj se pokvario auto i da mora nazvati muža."

"Možete l i je opisa t i?"

"Bila je otpri l ike moje vis ine i pri l ično punašna. Ali , zapravo ne znam reći kako je

izgledala . Imala je rubac i tamne naočale. Rekla je da je upravo operira la katarakt ."

"Živi l i negdje u bl izini?"

"Jes te l i je kad pri je vidjel i?"

"Pa. . . ne znam. Neš to mi se na njoj uči ni lo poznato, a l i ne znam š to. Samo je

telefonira la i ot iš la ."

"Jes te l i vidjel i njezin automobil? Gdje je parkira la?"

"Ne. Upravo kad je iziš la , Americus se probudila pa sam otiš la po nju."

Gospodin Sprock opet je obrisao oči kad je ses tra rekla "Americus ".

"Joj , Forney, pogri ješ i la sam š to sam je pus t i la u kuću, je l i?"

"Ne, ses tro. Kako s te mogli znat i?"

"Nis i mogla znat i", prošaptao je gospodin Sprock.

"Osim toga", rekao je Forney, "i ne znamo ima l i ona kakve veze s ovim."

"Ima", rekla je ses tra . "Jednos tavno znam da ima."

Nakon š to je polici ja ponovno doš la i ot iš la , Novalee je ponovno povraćala u

kupaonici . Polica jac je objasnio da bez opisa automobila i te žene zapravo ne znaju

mnogo više nego pri je.

Kad se Novalee dovukla natrag u kuhinju, ses t ra joj je pripravila ča j od gaveza , a

onda je nat jera la da se malo odmori . Ali , kad se ispruži la na pos tel j i , os jećala se

još loš i je. Srce joj je jako tuklo, noge se t rza le a glava kao da joj je bi la u škripcu.

Polako je us ta la i čula kako Forney, ses tra i Lexie u sus jednoj sobi nas toje govori t i

š to t iše.

Novalee je otvori la gornju ladicu ormarića u kojem je držala Americus inu odjeću -

hrpe hal j inica i rublja , čarapica smotanih u kuglice. Izvadila je bi jelu hal j inicu s

klovnovima i prini jela je l icu.

Nije mogla pres ta t i mis l i t i na opis koji je dala polici j i . Americus - njezina težina ,

boja kose i oči ju . Ali , ni je mu rekla kako mljacka kad je gladna. I l i kako s t isne oči

kad se smije. Nije znao za madež u pregibu koljena ni za s ićušnu ogrebotinu na

palcu koju je zaradila od Patchesa , Henryjevog mačka.

Složila je hal j inicu i vra t i la je u ladicu, a onda uzela košaru pelena koje je upravo

skinula s konopca za sušenje i s tavi la je na ormarić. Pi ta la se jesu l i Americus

promijenil i pelenu, je l i jela , je l i . . .

Navuk la je rebrenicu iznad dječjeg krevetića , zagladila modri pokrivač i našuškala

jas tuk - a onda je ugledala Bibl i ju . Malenu Bibli ju sa s rebrnas tos ivim koricama

ispod sa tenskog poruba pokrivača .

Uletjela je u dnevnu sobu poput metka . "Ses tro! Ovo ni je vaša Bi bl i ja . Ne može bi t i

vaša , a l i ja . . ."

"Ne, ni je!"

"Naš la sam je u krevetiću."

"Ja nemam Bibli ju s takvim koricama."

"Pa tko ju je onda tamo s tavio? Kako je. . ."

"Njezina je, Novalee! Njezina!"

74

"Čija?"

"One žene koja je doš la telefonira t i . Sad znam tko je!"

"Ses tro. . ."

"Dolazi la je već ovamo. S nekim muškarcem. Odmah nakon š to s i doš la iz bolnice.

Rekli su da su iz Miss iss ippija , da su t i doš l i donijet i r i ječ Božju. Htjel i su i

vidjet i Americus , a l i ja sam ih otpravila . A imali su Bibl i je sa s rebrnas t im

koricama. Baš takve!"

Dvadeseto poglavlje

Oko tri ujutro Novalee je ot iš la u kuhinju, s tavi la ša l icu od kave u sudoper i

dograbila kl jučeve toyote s čavlića pokraj vra ta .

Upravo je ponovno nazvala polici ju , t reći put t i jekom pos l jednjeg sa ta . Nakon

prvoga, doznala je da još čekaju odgovor iz Midnighta u Miss iss ippiju. Tijekom

drugoga, doznala je da su muškarac i žena s fordom s regis tarskim pločicama

Miss iss ippija ods jel i dva dana u motelu Ways ide Inn, zapadno od grada. A t i jekom

t rećega i pos l jednjeg, polica jac joj je rekao da je ta j par ot išao iz motela rani je toga

dana.

Forney je s jedio na s tolcu i probudio se iz dri jemeža kad je Novalee uš la u dnevnu

sobu. "Novalee, š to. . ."

"Ne mogu jednos tavno tu s jedi t i , Forney. Ne mogu tako s jedi t i i čekati ."

"Što bi ht jela radit i?"

"Ne znam. Vozit i se unaokolo. Pos tavlja t i pi tanja . Neš to poduzeti!"

"Vri jedi . Idemo."

Gospodin Sprock, sklupčan na dvos jedu i pokriven laganim pokrivačem, t iho je

mrmljao u snu, neš to š to je zvučalo kao "zalazak sunca". Ses tra Husband, skvrčena

na jednoj s trani kauča , za trepta la je kad joj je Novalee dotaknula rame, a onda

mahnula rukom kao da žel i odagnati san.

"Da, dušo. Budna sam."

"Ses tro, Forney i ja idemo van, u potragu. Možda svra t imo do polici je."

"Gdje je Lexie?"

"Nagovori la sam je da ode kući . Nema smis la da plaća čuvanje za ci jelu noć."

Novalee je poravnala ses trinu suknju. "Hoće l i vam smeta t i š to nas nema?"

"Neće", rekla je ses tra i potapšala Novalee po ruci . "Gospodin Sprock će bi t i sa

mnom. Dežurat ćemo uz telefon. Ako nas budeš t rebala , samo nas nazovi ."

Novalee je kimnula , poljubila ses tru u obraz i iziš la .

Noć je bi la prohladna pa je Novalee jače s t isnula pokrivač, koji joj je još bio na

ramenima, oko vra ta i uš la u kamionet .

"Odakle ćemo krenuti?", upitao je Forney dok je izvoz io toyotu s pri laza kući .

"Idemo do motela ."

"Waysidea?"

"Znam da je polici ja već bi la ondje, a l i žel im ga sama vidjet i ."

Toyota je bi la jedino vozilo na ul ici dok Forney ni je skrenuo u Ulicu Commerce,

gdje su vidjel i još jedno - jedini taks i u gradu. Bio je to s tari dodge Charger, a

vozačica , Comanche Indijanka po imenu Martha Uzima Sat , vozi la ga je još od

1974. godine. Forney joj je mahnuo dok su prolazi l i , a l i Novalee se okrenula i

pokušavala vidjet i je l i u tom autu možda sedmomjesečna curica .

Nekoliko ul ica dal je, kad je Forney ugledao polici jski automobil ispred trgovine

Get-N-Go koja je radi la non -s top, parkirao je pokraj njega . Vidjel i su polica jca

kako unutra puš i i pi je kavu.

"Hoćeš me pričekati u autu?", upitao je Forney. "Idem popriča t i s nj im."

"Idem i ja ."

Polica jac, krupan pedesetogodišnjak, nasmiješ io se kad su uš l i . "Forney, š to tu

radiš u ovo doba noći?"

Forney se okrenuo i uveo Novalee. "Gene, ovo je Novalee Nation, majka djeteta

koje je. . . ovaj . . . nes ta lo."

"Dobro jutro, gospođo." Gene je kimnuo glavom. "Veoma mi je žao zbog toga š to

vam se dogodilo."

Novalee je kimnula .

"Gene, možeš l i nam iš ta reći?", upitao je Forney. "Bilo š to?"

75

"Ne, Forney. Upravo sam došao iz pos ta je. Sta lno razgovaraju s pos ta jom u

Miss iss ippiju, a l i nema nikakvih n ovos t i ."

"Pa eto, ht io sam ipak provjeri t i ."

Prodavač, mladić dječja l ica s vel ikom t irkiznom naušnicom, nagnuo se preko pulta

i nasmiješ io im se. "Jes te l i za kavu? Upravo sam je skuhao. Kuća čas t i ."

Novalee je odmahnula glavom, a l i Forney je rekao da bi rado popio ša l icu.

Dok je mladić nal i jevao kavu, Novalee je priš la pultu. "Pita la sam se", rekla je, "je

l i tko došao kupit i opremu za bebu. Recimo, pelene, bočice. . . možda dudu i l i

gumeni prs ten za zube. Takvo š to."

"Nitko koga ne poznajem", rekao je mlad ić. "Poznajem sve cure iz sus jeds tva koje

imaju djecu, a jedino su one večeras navraćale."

"Gospođo Nation", rekao je polica jac, "mi to provjeravamo otkako s te nas nazvali .

Obiš l i smo sve trgovine u gradu, razgovara l i čak i s prodavačima koji su već ot iš l i

kući . Bil i smo i u svim l jekarnama. I u Wal -Martu. Ali , svhaćam vas . I ja bih

pos tupio is to."

Novalee je kimnula i krenula prema vra t ima.

"Forney, kako je Mary Elizabeth?", upitao je polica jac.

"Manje-više is to, Gene."

"Pa , pozdravi mi je."

"I, gospođo Nation, javi t ćemo vam čim neš to čujemo."

"Hvala ."

Kad se Novalee vra t i la u kamionet , drhta la je.

"Hoćeš pričekati u t rgovini dok se auto ne zagri je?"

"Ne, dobro mi je."

Forney je krenuo na zapad i kad su prolazi l i pokraj Wal -Marta , Novalee je iskrivi la

vrat gledajući ga .

"Što to gledaš?"

"Onaj automobil ."

Forney je skrenuo na parkira l iš te i vozio sve do automobila , koji je bio parkiran u

mraku. Usporio je kad su se pribl iži l i . Bio je to plavi ford, parkiran uza zid.

Svjet la toyote osvijet l i la su s takla for da dok je Forney parkirao pokraj njega .

"Novalee, t i os tani tu . Jasno?"

"Dobro." Glas joj je zvučao s labašno i tanko.

Forney je izišao, prišao automobilu i počeo ga obilazi t i . Otišao je s traga , sagnuo se

i nes tao joj s vidika . Novalee je otvori la vra ta i p očela izlazi t i kad se Forney

iznenada ponovno pojavio, ot išao na drugu s tranu forda i zagledao se unutra .

Nakon nekoliko trenutaka požurio je prema toyoti i ušao.

"Regis tarske tabl ice iz Oklahome", rekao je. "I prazan je. Unutra nema ničega os im

nekoliko kuti ja ."

Novalee je dahnula kao da joj je netko iz pluća is t isnuo sav zrak.

"Ima probušenu s tražnju gumu. Vjeroja tno je za to tu - nisu imali rezervnu."

Kad je Forney pokrenuo kamionet , Novalee se t rznula kao da ju je netko udario i

pus t i la da joj glava udar i o s jedalo.

Kad su se pribl iži l i gradu, proš l i su pokraj Crkve uskrs log života pred kojom je

s ta jao reflektorima osvijet l jen prizor Kris tova rođenja s tvarne vel ičine. Odmah do

crkve, Klub Kiwanis pos tavio je božićna drvca . Novalee ni je mogla vjerovati da su

pri je samo nekoliko sa t i ona i Forney traži l i drvce. Čini lo joj se da su otad proš l i

dani , t jedni . . . ci jel i jedan život .

Nakon nekoliko minuta , Forney je skrenuo u Ulicu Main, koja je bi la posve pus ta ,

al i obas jana božićnim svjet l ima. Rasvjetni s tupovi pretvoreni su u goleme l iza l ice,

a plas t ični vlakovi ukrašeni crvenim vrpcama pružal i su se preko križanja .

"Neku sam večer ovamo dovela Americus da vidi vlakove, Forney."

"To joj se s igurno svidjelo."

"Nećeš mi vjerovati , a l i kad sam rekla 'ćihu ćihu ' i p okazala joj lokomotivu,

zazviždala je poput vlaka ."

Forney ju je tobože pri jekorno pogledao i zacoktao jezikom.

"Is t ina je", rekla je. "Časna ri ječ."

"Novalee. . ."

76

"Dois ta , evo ovako je zazviždala ." Novalee je duboko udahnula i napuhala obraze.

Ali , umjes to zvižduka, iz njezinih je us ta provalio dug jecaj .

Forney je naglo zakočio, zaus tavio kamionet nasred ul ice i zagrl io je.

"Tako se bojim", rekla je, a l i tol iko je jecala da su ri ječi bi le gotovo nerazgovjetne.

Ovila mu je ruke oko ramena i pri t isnula glavu o vra t . On je jednu ruku s tavio na

njezinu glavu a drugom je zagrl io oko leđa . . . i tako su se držal i i plakal i .

Znak da ima praznih soba bio je uključen na Wayside Innu, četvrtas toj dvokatnici .

Obiš l i su parkira l iš te t r i puta , a l i fordu iz Miss iss ippija n i t raga . Vidjel i su jedino

mazdu iz Georgije.

Kad su napokon parkira l i i uš l i , pos tari j i recepcionar koji je radio u noćnoj smjeni ,

spavao je na kauču u predvorju. Nije im niš ta znao reći . Došao je na posao tek u

deset , kad je par iz Miss iss ippija već odavno ot išao.

"Možete l i nam ih opisa t i?", upita la je Novalee.

"Nisam ih ni vidio. Nisam dolazio na posao više od t jedan dana, imao sam gripu.

Tek sam večeras počeo ponovno radit i ."

"A nj ihov auto? Netko ga je vidio, netko nam je rekao da je bio ovdje."

"Vjeroja tno Norvell . On me zamjenjivao dok sam bio boles tan."

"A gdje je on?"

"Stanuje u Sal l isawu, čini mi se, a l i . . ."

"Je l i mu Norvell prezime?"

"Nisam s iguran. Radi kod nas tek nekoliko t jedana."

"Ali , mora pos toja t i neki način da . . ."

"Mala , volio bih da t i mogu pomoći, a l i jednos tavno ne mogu. To sam rekao i

polici j i . Ali , čujem da su oni naš l i Norvella . Možda im je on neš to znao reći ."

Forney je uhvatio Novalee za ruku i izveo je. "A da odemo u polici jsku pos ta ju? Da

čujemo š to je rekao ta j Norvell ."

"Može, to t i je dobra ideja", rekla je, a l i bez mnogo oduševljenja .

Kad su izlazi l i na Ulicu Main, iz dal j ine su čuli s irenu, sve glasniju i glasni ju , a

onda su vidjel i i bl jesak svjet la polici jskog automobila . Forney je usporio i držao

se desne s trane ces te dok ih polica jci nisu pretekli . Zat im su na križanju ul ica Main

i Roosevelt na iš l i na još jedan polici jski automobil .

"Što l i se događa?", rekao je Forney. "Možda se netko sudario na autoces t i ."

Kad je toyotu zaobišao i t reći polici jski automobil , Forney je nagazio na gas i

pošao za nj im.

"Forney?"

"Ne znam, Novalee. Ne znam. Ali , otkri t ćemo š to se događa."

Kad su preš l i bri jeg zapadno od Wal -Marta , vidjel i su sva tr i pol ici jska automobila

pred Crkvom uskrs log života .

Forney je naglo zaus tavio toyotu.

"Novalee, ne znam ima l i ovo ikakve veze s Americus , a l i . . ."

"Pogledaj! Pogledaj , Forney!"

I uto je izlet jela iz kamioneta i potrča la prema crkvi , prema prizoru Kris tova

rođenja oko kojeg su se okupila t r i pol ica jca i počela se probija t i između plas t ičnih

deva i koza , magaraca i ovaca , odgurivala anđele i drvenog Jos ipa i Mari ju . Probil i

su se do s redine s ta je i nagnuli se nad koli jevku iz koje se podigla s ićušna šaka .

Novalee je posrnula i pa la nasred l ivade, a onda je us ta la i ponovno potrča la ,

progurala se pokraj polica jaca . . . i zagledala se u l ice svoje kćeri , koja je plakala u

koli jevci .

"Prometna polici ja vidjela je automobil iz Miss iss ippija . Zaus tavila ga je u županij i

Adair, kod granice Arkansasa ."

Americus je, onako promrzla i pres trašena, isplakala i pos l jednju suzu. I premda je

dahta la , jecala je gotovo bezglasno.

"Priznal i su da su je uzel i . Rekli su da su je os tavi l i tu , u jas lama."

Novalee je podigla Americus u naručje i pri t isnula je uz prsa tako da su im s rca

tukla jedno uz drugo.

"Kažu da im je Bog zapovjedio da to učine. Da je odnesu u neku crkvu. . ."

Americus se malo zagri ja la , privinula se uz poznato t i jelo, naš la ut jehu u poznatom

mirisu i glasu pa je malo š tucala i guta la zrak. . . iskušavala s igurnos t .

77

"Kažu da im je Bog zapovjedio da je odnes u u crkvu i krs te. I to su učini l i . Krs t i l i

su je!"

Forney je prekoračio Mari ju i s rušenog anđela , a onda je ušao u s ta ju i prišao

Novalee. Pokušao je neš to reći , a l i ni je mogao pa je umjes to toga poljubio

Americus , koja je kroza suze, s lamu i dodir usnica ponovno okus i la s reću.

Dvadeset prvo poglavlje

Kad se autobus zaus tavio na s tanici , Wil ly Jack je prvi izišao. Zgrabio je Finnyjev

kovčeg i gi taru i zaus tavio taks i . Džep mu je bio pun Cla ireina novca, a vožnje

autobusom i te kako se zas i t io.

Willy Jack to tada ni je shvaćao, a l i Cla ire Hudson napokon je uspjela pos la t i

Finnyja u Nashvil le, kamo je i pripadao.

Taks is t ga je odvezao do Hotela Planta t ion, gdje je pokupio pros t i tutku u pripi jenoj

plavoj hal j ini i odveo je u svoju sobu.

Sljedeća tr i dana i t r i noći proveo je zaboravlja jući za tvor, a l i za to mu je t rebalo

popri l ično Wild Turkeyja i raskalašna žena.

Četvrtog jutra , kad je izišao na pomoćni izlaz hotela , za sobom je os tavio usnulu

pros t i tutku i hotelski račun od preko tr is to dolara , a l i ponio je gl avobolju, bol u

t rbuhu i t r iper koji neće zamijet i t i do s l jedećeg t jedna.

Kad je nekoliko sa t i pos l i je uzeo sobu u Budget Innu, zaključio je kako je vri jeme

da otpočne svoju kari jeru. Otvorio je još jednu bocu Wild Turkeyja , uključio gi taru

i odsvirao neko l iko pjesama koje je namjeravao izvodit i na audici jama. Najviše je

vježbao "Otkucaj s rca", pjesmu koju je napisao u za tvoru.

Proučio je videokasete koje mu je donijela Cla ire - nas tupe Waylona Jenningsa i

Wil l ieja Nelsona, fi lmove o Grand Ole Opryju s Chet om Atkinsom i Royem

Clarkom i televizi jske snimke Johnnyja Casha i Georgea Stra i ta . A kad mu je Cla ir

kupila walkman, os tavl jao je s luša l ice na glavi i kad je odlazio na počinak.

Satima je pozirao pred vel ikim zrcalom u Cla irinom uredu, vježbao držanje, kr etnje

i naklon. Naučio je kako milovati gi taru i mikrofon, kako pognuti glavu tako da mu

gus te crne kovrče padnu na čelo i prekri ju oči .

Nakon godine provedene u za tvoru, imao je rut inu profes ionalca . Pobijedio je na

dva za tvorska nat jecanja i svirao na ot vorenju nove zgrade za opasne zločince.

Nekoliko je puta nas tupao i izvan zatvora jer je Cla ire to uspjela uredit i . Pjevao je

himnu na završnici nogometnog prvens tva države u Roswellu i na rodeu u Socorru.

Pjevao je "Amazing Grace" na sprovodu oca upravite l ja za tvora u Moriartyju i na

maturalnoj zabavi u Punta de Agueu. Jedanput je čak svirao u Santa Feu na skupu o

reformi za tvora kojim je preds i jedao guverner države.

I tako, kad je s t igao u Nashvil le, bio je spreman za neš to zahtjevnije.

Najpri je je ot išao u najbolje agencije - Monterey Art is ts , Wil l iam Morris , Buddy

Lee Attract ions - otmjena mjes ta u Šesnaes toj i Sedamnaes toj avenij i , gdje su u

predvorj ima bi le izložene zla tne ploče i Grammyji , uokvirene fotografi je Hanka

Will iamsa, Boba Willsa i Patsy Cli ne. . . gdje su u uredima bi l i t ros jedi i nas lonjači

od prave kože i sagovi tako raskošni da t i noga upadne do gležnja , mjes ta na koja

su dolazi le prave zvijezde. Kad je ulazio u Monterey, Willy Jack je bio s iguran da

je Brenda Lee upravo izlazi la .

Ali , očig ledno, naj lakše je bi lo ući u zgradu. Willy Jack ni je uspio doći dal je od

recepcije, od tr idesetogodišnjakinja u tamnim kos t imima koje bi mu rekle da os tavi

pos jetnicu, fotografi ju , kasetu. . . žena koje su se smiješ i le i govori le kako im je

veoma žao, a l i n j ihovi su šefovi na sas tanku, na putu, na audici j i , na snimanju, na

godišnjem odmoru. . . uglavnom, nema ih.

Willy Jack iskušao je sve tr ikove kojih se uspio s jet i t i - šef je njegov nećak, ujak,

šogor. Došao je prenijet i osobnu poruku, preuzeti ugovor, popra vit i telefon. Ali , š to

god rekao, zauzvrat je dobio samo osmijeh i žel ju da ugodno provede dan. Jednom

zgodom, kad je odlučio bi t i agres ivnij i , izbaci l i su ga na ul icu pjevači koji su

dvadeset pet godina pri je pra t i l i Roya Acuffa .

Dva dana i dvi je boce vi ski ja pos l i je, Wil ly Jack je pokušao u diskografskim

kućama, a l i s drukčij im pris tupom. Otišao je u RCA s preporukom Dolly Parton, a u

Warner Brothers pos lao ga je Roy Orbison. Glavni ton -majs tor MCA-a čekao je da

mu donese kasetu, a glavni urednik Aris te t ražio je jednu njegovu pjesmu za novu

78

ploču Kennyja Rogersa . Ali , ni s t im izmiš l jot inama ni je uspio. Nisu ga pus t i l i ni

da se sas tane s čis tačicom.

Navečer je odlazio u Hall of Fame Bar i Douglas Corner na Music Squareu. Jedne

se večeri pri javio za nas tu p u Bluebird Cafeu, a l i kad je došao na red, bio je već

tako pi jan da ni je mogao ni podići gi taru.

Nakon deset dana u Nashvil leu, pobjegao je iz dva hotela i dva motela ne pla t ivš i

račun i smjes t io se u bi jedni pans ion u Ulici Lafayette. Više ni je pio Wild Turkey

nego Mad Dog Twenty-Twenty, a umjes to bifteka jeo je hrenovke i pržene

krumpiriće. Više s i ni je mogao priuš t i t i ni jeft ine pros t i tutke pa se morao druži t i s

umornim ženama koje bi se prodale za pivo i cigarete i bespla tno prenoćiš te.

Dvaput je nazivao Cla ire Hudson kako bi za tražio još novca, a l i ni je ju uspio

dobit i .

Kad je ušao u s tari Bos ton Building u Ulici Jefferson, imao je još samo jednu

cigaretu, dva dolara i nekoliko kovanica u džepu. Bio je gladan, prl jav i umoran.

Ta šes terokatnica od opeke s izl izanm tendom iznad ulaznih vra ta mirisa la je na

us ta ja lu kavu i s tare knjige. Znak na kojem je pisa lo da diza lo ne radi požutio je od

s ta janja .

Kratki oglas u novinama ni je obećavao mnogo - audici je za mjesne klubove - a l i

Willy Jack ni je uspio nać i niš ta bolje. Popeo se s tubama na četvrt i ka t i na kra ju

hodnika , pokraj zahoda, pronašao Agenciju Ruth Meyers .

Kad je ušao u prašnjavi s ivi ured jedva neš to veći od kontejnera za smeće, ni tko ga

ni je opazio. U kutu je s jedio s rednjovječni muškarac pognut nad harmonikom,

sklopljenih oči ju kako bi se bolje us redotočio. Mlada riđokosa djevojka u

minisuknji s resama u s t i lu Divljeg zapada s t iskala je među bedrima kuti ju za

viol inu i tapira la neurednu kosu.

Sjedokosa ta jnica doimala se iznenađeno kad je završ i la telefonski razgovor i

ugledala Willyja Jacka pred sobom.

"Bok. Jes i l i došao vidjet i Ruth Meyers i l i Nell ie?"

"Vidio sam oglas u novinama. . ."

"Onda trebaš Ruth Meyers . Samo uđi", rekla je i pokazala vra ta na kojima je pisa lo

PRIVATNO.

Willy Jack ni je pokucao. Jednos tavno je ušao i zaškil j io dok su mu se oči

pri lagođavale polumraku u vel ikoj sobi visoka s tropa. Jedina svjet los t dopira la je

kroz prl java s takla dvaju prozorčića .

Soba je bi la pravo skladiš te pojačala , ormarića , glasovira , glazbenih l ini ja ,

zvučnika , mikrofona, bubnjeva, a bio je tu i mas ivni s tol za sas tanke prekriven

mrtvim lončanicama, kartonskim kuti jama od pizze, s lamnatim šeš irima, notama,

kuti jama za viol ine. Usred svega s ta ja la je prazna krletka za pt ice.

"Kris te Bože. Još jedan gi ta ris t ."

Ustala je, obiš la s tol i priš la mu tako bl izu da je njezin obli t rbuh dodirivao

njegova prsa .

"Kako se zoveš?"

"Willy Jack Pickens ."

"I to čak nis i ni morao izmis l i t i , je l i?"

"Molim?"

Bila je visoka, najmanje metar i osamdeset , i mirisa la je na Vicks . Na sebi je imala

crnu baršunas tu suknju s odš ivenim porubom i sa tensku bluzu na kojoj su umjes to

gumba bi le spaja l ice. Čarape su joj se s rozale do gležnjeva , a na pus tenim

papučama bi l i su odrezani prs t i .

"I š to, tu gi taru nosaš sa sobom samo zbog r avnoteže?"

"Želi te da neš to odsviram?"

"A š to s i mis l io da žel im - da izvikuješ pobjednički broj tombole?"

Willy Jack je otvorio kuti ju , izvadio gi taru i s jeo na s tol , s ruš ivš i pri tom kuti ju od

uš t ipaka. Dok ju je ugađao, žena je iz džepa izvadila kuti j icu Vicksa i na trl ja la

malo pod nos .

"Jednu pjesmu", rekla je nezainteres irano. "Najbolju koju znaš ."

Willy Jack je pročis t io grlo i počeo svira t i "Otkucaj s rca" dok je žena kopala po

smeću na s tolu.

79

Upravo kad je počeo pjevati , naš la je ono š to je t raži la - l imenku di jetne Peps i

Cole.

"I kada s i na josamljenij i

Pos toj i netko tko te voli

Podignula je notni papir s mrtve begonije pa je za l i la Peps i Colom.

I kada te muče brige

Pos toj i netko tko mis l i na te

Hodala je duž s tola i za l i jevala Peps i Colom osušene FER NS i IVIES bez l is tova .

I ako te Bog dois ta voli

Nije jedini

Kad je završ i la s vrt lars tvom, otvori la je bočicu tableta za gas tri t is i ubaci la dvije u

us ta te ih za l i la os ta tkom Peps i Cole.

Kad je s jedokosa ta jnica otvori la vra ta i proviri la u sobu, Ruth Meyers joj je rukom

dala znak da šut i .

Osjet i t ćeš to u otkucaju s rca ."

Pos l jednji je akord zamro. U sobi je nekoliko trenutaka vladao ta jac, a onda je

rekla : "Sta ja t će me t isuću dolara da te dotjeram. Fotografi je će s ta ja t i još dvjes to."

Zatim se okrenula ta jnici . "Jenny", povikala je, "napiš i mjenicu na t isuću dvjes to

dolara , a onda pozovi Doca Fraziera . On nas može ubacit i . Otkaži t r io iz Forth

Smitha , a pjevača bluegrassa bukira j za petak pos l i jepodne."

"Polako, dovraga", rekao je Willy Jack skl iznuvš i sa s tola .

"Zovem se Ruth Meyers . Tako me i os lovljavaj ."

"Pa da te onda neš to pi tam, Ruth. Koga vraga –"

"Proklets tvo! Jes i l i gluh? Rekla sam da me zoveš Ruth Meyers . Ne Ruth. Ne

Meyers . Ruth Meyers !"

"Dobro, Ruth Meyers ! Što je s tom mjenicom na t isuću d vjes to dolara? I tko je ta j

doktor?"

"Zubar. Doc je zubar. Između gornjih jedinica imaš rupu vel ičine grožđice. I t reba

ih očis t i t i . Zeleni su", rekla je i napravila grimasu.

"Neće meni netko odlučivat i . . ."

"Jenny, nazovi Pres tona. Reci mu da ćemo doći pos l i je podne na probu. I hoću

Jakea Goodena, inače ćemo otići kod Newman'su. Sako, hlače, košulje. . . sve. Čizme

ćemo uzet i kod Toobyja ." Opet se okrenula Willyju Jacku. "Koji broj cipela nos iš?"

"Devet , a l i . . ."

"Reci Toobyju da žel imo potpet ice od pet centim etara . Onda nazovi Ninu u Cut -n-

Curlu. Šišanje i farbanje." Ruth Meyers je pogledala na sa t . "Bit ćemo kod nje u

čet ir i . A trebat će mu i manikiranje."

Willy Jack je rekao: "Pa dobro. . .", a l i ni je uspio završ i t i rečenicu.

"Evo t i ponude." Ruth Mayers s tavi la je još malo Vicksa pod nos . "Potpisa t ćeš

mjenicu i ugovor. Ja uzimam petnaes t pos to od svega š to zaradiš . Počinješ sutra

navečer u Buffy'su u Ulici Hermitage. Plaćaju s to dolara za večer. Svira t ćeš po

klubovima dok ne budemo spremni za snimanje ploče. "

"Pa, to ne zvuči loše, a l i . . ."

"Ako s i došao u Nashvil le pos ta t i zvi jezda, ako je to ono š to žel iš , ja ću se

pobrinuti za to da tako i bude."

"Naravno da je to ono š to žel im."

"A š to se t iče imena, jedan Will ie* u našoj branš i sasvim je dovoljan. Odsad s e

zoveš Bil ly Shadow."

"Bil ly Shadow", ponovio je Willy Jack ne bi l i čuo kako mu to zvuči . "Bil ly

Shadow." Zatim je kimnuo i nasmiješ io se. "Aha. Može."

Ruth Meyers nagnula se preko s tola i uni jela Willyju Jacku u l ice. "Ima još neš to."

"Što?"

"Nemoj mi nikada, nikada lagat i ."

"Vri jedi , Ruth. . . Ruth Meyers . Dogovoreno."

TREĆI DIO

Dvadeset drugo poglavlje

80

Tri godine nakon š to je krenula , Novalee se napokon pribl iži la zapadu. Ne

Bakers fieldu, nego Santa Feu. Ne s Willyjem Jackom, ne u plymouthu s rupom na

podu, ne da bi živjela u kući s ba lkonom, a l i Novalee je napokon odlazi la na zapad.

Kad je u kolovozu s t iglo pismo, pripremila se za razočaranje. Ali , kad ga je

otvori la i vidjela r i ječi "prekrasan rad", os ta la je bez daha. A kad je ugledala ri ječi

"sa zadovoljs tvom objavljujemo", prs t i su joj zadrhta l i . Kad je doš la do ri ječi "da

s te osvoji l i prvo mjes to", već je skakala od s reće tako da se prikolica zanjihala , a

ses tra Husband uplašeno dotrča la iz kupaonice.

"Što je? Što se dogodilo?"

"Kodakov nat ječaj! Onaj za ci jel i jugozapad! Pobijedi la sam! Moja fotografi ja je

osvoji la prvo mjes to!"

"Dječak na pri jevoju Ratt lesnake?"

"Da!", vrisnula je Novalee, zgrabila ses tru i počela plesa t i s njom. Vrt jele su se i

zabaci le glavu poput plesačica flamenca, a onda su s e s trovali le na kauč, hihoćući

poput š iparica .

"Dušo", rekla je ses tra kad je uspjela doći do daha, "kakvu s i nagradu osvoji la?", a

na to su se opet počele smija t i .

"Vikend u Santa Feu."

"Ma nemoj! Krasno!"

"I moja fotografi ja će bi t i na izložbi ."

"Novalee , pa t i ćeš pos ta t i s lavna", rekla je ses tra , iznenada potresena ozbil jnošću

te vi jes t i .

Ses trino se proročans tvo os tvari lo već s l jedećih dana, barem u županij i Sequoyah.

Novaleeina fotografi ja iziš la je u novinama pod nas lovom USPJEH NAŠE

FOTOGRAFKINJE.

U Wal-Martu je proglašena za zapos lenicu t jedna, banka joj je pos la la čes t i tku, a

nas tavnica l ikovnog odgoja iz gimnazije pozvala ju je da održi predavanje.

Dixie Mull ins pobrkala je New Mexico s pravim Mexicom pa joj je ponudila

španjolski r ječnik. Henry i Leona darovali su joj kovčege, a l i nisu se mogli s loži t i

oko boje i vrs te, pa je dobila crvenu putnu torbu American Touris ter i plavi kovčeg

proizveden u Tajvanu.

Lexie Coop i njezina djeca poveli su Novalee i Americus na večeru u Pizza Hut.

Lexie i djeca jel i su s tojećki - to je bi la njezina najnovija metoda za borbu prot iv

deblj ine.

Moses i Certa in napravil i su zvi jezdu s Novaleeinim imenom i za l i jepi l i je na vra ta

mračne komore, a Moses joj je darovao penkalu njegova oca , Purima, koji je umro

proš le zime.

Americus je pos tavlja la t isuće pi tanja o "Mess icu", a gospodin Sprock zamolio je

Novalee da nazove njegovog s tarog pri ja tel ja u Santa Feu. Zajedno su se bori l i u

Drugome svjetskom ra tu, a nisu se ni čul i ni vidjel i već četrdeset godina .

Ali , na juzbuđen ij i je bio Forney jer ga je Novalee pozvala da pođe s njom.

Najpri je je odbio. . . morao je odbit i . Objasnio je da se mora brinuti za ses tru, a ni

knjižnicu ne može samo tako zatvori t i . Ali , Retha Holloway, preds jednica

Književne udruge, jedva je dočekala pr i l iku da preuzme knjižnicu, a kad je ses tra

Husband rekla da će ona hranit i Mary Elizabeth, Forney se više ni je dvoumio.

Dok su se udaljaval i od prikolice, Novalee je i da l je mahala , i kad više ni je mogla

vidjet i Americus , ses tru Husband i gospodina Sprock a.

"Nadam se da Americus ne plače."

"Nije kad smo se pozdravlja l i", rekao je Forney.

"Pa, ni je pokazivala os jećaje, a l i . . ."

"Što je? Jes i l i razočarana š to te tako lako pus t i la ot ići?"

"Nisam." Novalee su se oči napunile suzama. "Ali , ovo je prvi put da se razdvajamo

otkako. . ."

"Ostavljaš je kod ses tre Husband kad ideš na posao. I ka tkad kod gospođe Ort iz

i . . ."

"Znaš t i š to sam htjela reći ."

"Bit će sve u redu", rekao je Forney is t im blagim tonom kojim je govorio otkako je

Novalee doznala da je osvoji la nag radu. "Znaš da će je ses tra dobro čuvati ."

81

I premda Novalee ni je mogla s l ica zbrisa t i zabrinutos t , znala je da Forney ima

pravo. Od otmice, pri je više od dvije godine, ses tra je bi la gora od FBI - ja . Us ta ja la

je dva- t r i puta svake noći i pogledom pretraživala dvoriš te i ul icu ne bi l i se

uvjeri la da nigdje nema "nadobudnih krs t i tel ja".

Par iz Miss iss ippija koji je oteo Americus još je bio u za tovru, a l i Novalee se zbog

toga ni je manje boja la . I da l je je sumnjičavo gledala svaki plavi ford, a jedanput je

prat i la modri fa irmont od Wal -Martova parkira l iš ta sve do Tahlequaha, ukupno

osamdesetak ki lometara . Između muškarca i žene u automobilu bi lo je di jete

kovrčave tamne kose. Ali , pokazalo se da su t i "nadobudni krs t i tel j i" s tari Indijanac

i njegova žena, a između nj ih je s jedi lo nj ihovo "di jete" - mješanac teri jera .

Uvijek razbori t i Forney jedva je uspijevao uvjeri t i Novalee i ses tru da ne zovu

polici ju svaki put kad neki neznanac prođe ul icom. Još mu je teže bi lo uvjeri t i ih da

ta epizoda na Americus ni je os tavi la dubljeg traga . Nije, primjerice, vjerovao da

pos toj i povezanos t između Americus ine odbojnos t i prema vodi i njezinog pris i lnog

krš tenja . Novalee i ses tra bi le su uvjerene da je uranjanje pri l ikom baptis t ičkog

krš tenja razlog š to se Americus ne žel i vozi t i u čamcu, š to se mrzi kupati i odbija

pi t i vodu. I Forney ih ničim nije mogao uvjeri t i u suprotno.

Sljedećih četrdeset osam sat i Novalee je pokušala proći svim ulicama Santa Fea , a

Forney je kaskao za njom.

Nakon š to su uzel i sobe u Ranchu Encantadu, Novalee se presvukla u t raperice i

tenis ice, ovjes i la fotoapara t oko vra ta i izvukla Forneyja iz sobe na ul icu. Jedanaes t

rola fi lma pos l i je, Forney se s ruš io u krevet i uspio odspavati samo čet ir i sa ta dok

mu Novalee ni je počela lupati na vra ta i pri jet i t i da će ga ubit i ako joj zbog njega

promakne izlazak sunca. Nije joj promaknuo.

Tog je dana potroš i la osamnaes t rola fi lma, po jednu za svaki ki lometar koji su

prepješači l i - i l i je barem tako tvrdio Forney. Još se ža l io na to kako ga bole noge i

leđa dok su juri l i na trag u hotel kako bi se presvukli i pripremil i za svečanu

večeru.

Forney je upravo odijevao sako kad je Novalee lupnula na vra ta između nj ihovih

soba.

"Jes i l i spreman?", upita la je kad je uš la .

"Zamalo, a l i . . ."

Na sebi je imala hal j inu koju dotad ni je vidio, tamnozelenu, od neke mekane

tkanine koja je blago ocrtavala njezine grudi i prianja la uz s truk. Oko vra ta je

nos i la s rebrni lančič, gotovo jednako tanak kao oži l jak ispod njezine usnice.

"Moramo ići", rekla je. "Recepcionar kaže da nam do tamo treba petnaes t minuta ."

"Prekrasno izgledaš", rekao je Forney hrapavim, prigušenim glasom.

"Hvala ." A onda mu se nasmiješ i la tako da je pomis l io kako će mu s rce s ta t i .

"Daj, idemo", rekla je. "Ako zakasnim, možda je daju nekome drugom."

Glavna pros tori ja Muzeja Fairmont pretvorena je u blagovaonicu. Stolovi su bi l i

prekriveni lanenim s tolnjacima a na nj ima je bi lo porculansko posuđe i kris ta lne

čaše. Konobari u bi jel im odorama hi ta l i su amo - tamo s bocama crnog vina i

košaricama kruha.

Novalee i Forney s jel i su za glavni s tol pokraj podija gdje je s jedokos i čovjek u

smokingu lupnuo prs tom po mikrofonu, a onda pričekao da se svi ut iša ju.

"Dobra večer", rekao je.

Novalee je t i jekom večere pos ta ja la sve nemirni ja , tol iko da je jedva uspjela

proguta t i nekoliko za logaja . A sada, kad je došao najuzbudlj ivi j i t renutak, čini lo

joj se da su joj us ta puna praš ine. Pi juckala je vino, "suho vino", kako je šapnula

Forneyju, a l i uspjela se suzdržat i da ne napravi grimasu.

". . . sa zadovoljs tvom vam preds tavljam p objedničku fotografi ju nas lovljenu

Oklahomski blagos lov."

Zatim se s jedokos i muškarac okrenuo prekrivenom tronošcu i skinuo svi leni crni

prekrivač s uvećane Novaleeine fotografi je, s i luete Bennyja Goodlucka kako trči

dok iza njega izlazi sunce. Svi su poče l i pl jeskat i .

A onda je čovjek za mikrofonom rekao: "A sada vam žel im preds tavit i našu

pobjednicu, fotografkinju Novalee Nation."

82

Kad je Novalee us ta la i krenula prema podiju, tol iko se t res la da se pi ta la hoće l i

uspjet i os ta t i na nogama. Nakon š to je pl j esak ut ihnuo, rekla je: "Hvala vam" i

iznenadila se kako joj glas zvuči onako pojačan.

"Gospodin Mitford zamolio me da vam neš to kažem o fotografi j i pa . . . pa ću to i

učini t i . Ali , nisam znala da ću trebat i držat i govor i . . . malo sam nervozna." Začuo

se ul judan smijeh, a l i bio je pri ja tel jski , ohrabrujući .

"Snimila sam tu fotografi ju apara tom Rollei Twin Lens Reflex s F28, na ASA

čet ir is to. Snimila sam je u zoru, zimi, kad prva svjet los t u Oklahomi ima

plavkas tosrebrn ods ja j . Ne znam kako bih je točno opisa l a , a l i to je kao da gledate

kroz najčišće, na jbis tr i je jezero na svi jetu. Nije kao zora ovdje u Santa Feu, a l i . . ."

Netko iz s tražnjih redova dobacio je: "Tu vam ne možemo pomoći. Kod nas nikad

nitko ni je us tao tako rano" i svi su se nasmija l i .

Novalee je pocrvenila , a l i nasmiješ i la se i malo opus t i la . "Uglavnom, kod nas je

svjet los t ujutro izvrsna . . . recimo, kad vidi te jas treba u letu i l i kad dotakne vrškove

borova."

U pros tori j i je odjedanput bi lo veoma t iho, tako t iho da je Novalee ponovno spopala

t rema pa je morala popit i malo vode.

"Možda vas zanima dječak s fotografi je", rekla je. "On je Sac i Fox Indijanac i tog

je jutra t rčao pos l jednji put za dugo vremena. Znate, djed mu je upravo bio umro,

pa se odrekao nečega u čemu je uživao u znak počas t i djedu. Takav je običaj u

njegovu plemenu.

Ali , ja to nisam znala kad sam snimila tu fotografi ju . Slučajno sam se za tekla

ondje. Pokušavala sam se popeti na vrh planine pri je izlaska sunca .

Posli je, kad sam malo bolje upoznala dječaka, rekla sam mu da sam ga vidje la toga

jutra i da sam ga snimila . Tražio je da mu pokažem fotografi ju . Kad sam mu je

dala , nasmiješ io se. Rekao je da vidi djedov duh ondje u svjet los t i izlaska sunca .

Katkad mi se čini da ga i ja vidim", završ i la je.

Kad su se Novalee i Forney vra t i l i u hotel , pozvala je pos lugu u sobi i naruči la

večeru. Ni sad ni je bi la gladna, a l i mis l i la je da je večera t i u hotelskoj sobi vrlo

otmjeno. Vidjela je kako to čine Jane Fonda i Elizabeth Taylor, objasnila je. Ali ,

zapravo je to čini la za to š to je obećala Lex ie Coop.

Forney ju je pozvao van na večeru, a l i Novalee je zapela da večera u sobi i nikako

je ni je mogao odgovori t i . No ni je se osobito ni t rudio.

Večera je bi la upravo onakva kakvom ju je Novalee zamiš l ja la . Konobar je ugurao

kolica s hranom na kojima su bile posude sa s rebrnim poklopcima. Donio je i ružu

u uskoj vazi i dvi je svi jeće na kris ta lnim svijećnjacima. Pri je nego š to je izišao,

priguš io je svjet lo u sobi .

"Forney", rekla je Novalee, "imaš l i ikada os jećaj da se igraš odras l ih?"

"Kako to mis l iš?"

"Da s i di jete koje se pretvara da je odras lo."

"Ja jesam odras tao."

"I ja sam. Ali , kad me obuzme ta j os jećaj , ne čini mi se tako. Tada se os jećam

poput djeteta ."

"Mis l iš , kao kad zalupiš vra ta automobila , a kl jučevi su t i os ta l i unutra i l i . . ."

"Ne." Nova lee je zbaci la cipele, premjes t i la se i podvukla noge poda se. "Recimo,

radiš neš to. . ."

"Što?"

"Recimo. . . pakiraš kovčege jer putuješ u New Mexico. Pakiraš se, razumiješ?"

Novalee je glumila pakiranje. "Staviš košulju ovamo. . ." Rukama je izvodila kretnje

kao da s tavl ja košulju na s tol . "A rublje s taviš ovamo. A onda t i odjedanput s ine.

Pakiranje je neš to š to rade odras l i ."

Forney je kimnuo.

"Ali , t i se u tom trenutku ne os jećaš kao odras la osoba. Čini t i se kao da glumiš

odras lu osobu. Znaš da samo glumiš ."

"A t i se sada tako os jećaš?"

"Forney, tako se os jećam već tr i dana. Dobila sam nagradu. Održala govor.

Večeram u hotelskoj sobi . Sve to. Kao da se samo igram da sam odras la ."

Forney je za tresao glavom.

83

"Nis i se nikada tako os jećao?"

"Ne", rekao je. "Nikada."

"Pa, možda ja samo. . ."

"Osim ako ne mis l iš na onu zgodu kad sam t i t rebao pomoći pri porođaju."

"Onda znaš o čemu govorim."

"E, to znači igra t i se odras l ih!"

"Nikada nećemo zaboravit i tu noć."

"O ne, nikada!"

"Sjećam se kako s i mi je pružio i . . ." Noval ee je us ta la . "Nazvat ću kući ." Sjela je

na krevet , proučila upute za telefoniranje na noćnom ormariću i onda okrenula

ses trin broj .

"Ses tro, ja sam."

"Oh, dušo, jes i l i dobila nagradu?"

"Jesam. I održala sam govor i dobila diplomu /PLAQUE/ i moja će fotografi ja izići

u novinama."

"Novalee, t i s i jednos tavno nevjeroja tna . Nevjeroja tna ."

"Kako je Americus?"

"Odlično. U krevetu je već ci jel i sa t i ni je ni pisnula . Ni pisnula ."

"Znala sam da već spava, a l i sam ipak ht jela nazvati ."

"Ona je dobro, dušo. Ni š ta se t i ne brini ."

"I ne brinem se."

"I reci Forneyju da sam joj proči ta la još jedno poglavlje one knjige koju joj je on

počeo či ta t i proš log t jedna."

"Koje?"

"Ne mogu se s jet i t i nas lova, a l i napisao ju je onaj Charl ie Dickens ."

"David Copperfield?"

"Tako je. A Americus se počne smija t i svaki put kad kažem 'Micawber ' . Kaže da

Forney to ne izgovara tako i . . . oho! Zidovi imaju uš i ."

"Usta la je?"

"Upravo je dotetura la poput mjesečara , s pokrivačem i medvjedićem. Dođi, zla to."

Novalee je čula kako se Americus smiješ ta u ses trino kri lo.

"Hoćeš priča t i s mamicom?", pi ta la je ses tra .

"Zdravo, s la tkice", rekla je Novalee.

"Mamica u Mess icu?" upita la je Americus .

"Jesam, a l i sutra ću doći kući ."

"I Forney?"

"I Forney će doći kući , Americus . Zaš to nis i u krevetu?"

"Đama mi je mokra ."

"Kako to? Neš to t i se dogodilo?"

"Ne, nego medi."

"Nisam znala da se medo može popiški t i u krevet ."

"Aha, mogu."

"E pa dobro, ses tra će te presvući ."

Ses tra je šapnula : "Reci mami da s i danas naučila novu pjesmicu."

"Danas novu pjesmicu. "

"Je l i? Hoćeš l i mi je otpjevati?"

"Zvjezdice, zvjezdice malena. . ."

Novalee je domahnula Forneyju i prošapta la : "Brzo dođi , pjeva ."

Forney je u t r i koraka prešao sobu i s jeo pokraj Novalee. Kad je okrenula s luša l icu

tako da i on može čuti , s tavio je ruku preko njezine pa su tako, isprepletenih

prs t i ju , sa s luša l icom između l ica , s luša l i kako Americus pjeva .

Kad je završ i la , Forney ju je pohvalio a Novalee traži la da otpjeva još jedanput , a l i

Americus je to očigledno smatra la svršetkom svojeg nas tupa i ni j e bi la raspoložena

za bis .

"Pus icu medi", rekla je. "Pus icu Americus ." Kad je počela cmakati - kako je uvijek

s la la poljupce telefonom - Novalee je okrenula l ice prema s lušal ici i pos la la

poljubac u zrak, a usnice su joj bi le samo nekoliko centimetara od F orneyjevih,

njezin dah tako bl izu da ga je mogao udahnuti . I samo na trenutak Forney je

84

pomis l io da joj može reći , da će bi t i kadar izgovori t i r i ječi . . . a l i , onda je os jećaj

nes tao, odlebdio nekamo iznad tog trenutka i mjes ta .

Dvadeset t reće poglavlje

Nova lee je pos l i je objeda radila u skladiš tu pa ni je mogla vidjet i kako je nebo

potamnjelo na jugu ni oš tre cik -cak crte munja na zapadu. Ali , kasnije

pos l i jepodne, kad je radi la na blagajni , oluja se dovoljno pribl iži la da je mogla čut i

daleku grmljavinu.

Pos l jednji kupac bio je mršav s redovječni muškarac koji je kupio dvije kuti je

sadnica ra jčice.

"Hoćete l i ih pokušat i posadit i pri je kiše?", upita la ga je.

"Neće to bi t i samo kiša ."

"Mis l i te?"

Zadignuo je rukav košulje i pokazao joj s tare ozl jede od kojih mu je koža bi la

namreškana i prekrivena oži l jcima.

"Šrapnel iz Vijetnama." Nekoliko je t renutaka gledao svoju ruku kao da ga ta j

prizor još uvijek zbunjuje, a onda je spus t io rukav. "Odmah os jet im kad dolazi

oluja . Pri je meteorologa. A u ovom trenutku ruka mi govori da se sprema neš to

gadno."

Kad je Novalee u t r i sa ta za tvori la blagajnu, t rgovina je bi la gotovo prazna. Kupci

su odjuri l i os taviviš i polupune košarice između polica , a drugi su nes trpl j ivo čekali

pred blagajnama, gledajući sve tamnije nebo.

I neki od zapos lenika bi l i bi na jradije ot iš l i . Htjel i su kući , uplašenoj djeci -

dojenčadi koja nisu mogla spavati kad zavija vjetar i većoj djeci koja su se panično

boja la grmljavine. Jedna je žena priča la kako njezin šes togodišnjak ima noćne more

o iznenadnim poplavama, a druga o kćeri koja uči napamet meteorološke izvješ ta je.

Novalee se još uvijek ni je uspjela naviknuti na oluje u Oklahomi, zbog kojih je

čes to morala bježat i u Dixien podrum, čak i us red noći . Ali , ses tra je te sa te u

podrumu pretvori la u pus tolovine kako se Americus ne bi boja la . Izvodila je

preds tave s lutkama koje se navuku na ruku i pokazivala t r ikove. Pjevala je i

izmiš l ja la pripovijetke koje bi Americus onda glumila , osvi jet l jena bateri jom

umjes to reflektorom.

Ali , ses tra ipak ni je posve uspijevala prikri t i vlas t i t i s t rah, s trah od "buba" koje su

se katkad pojavlj iva le u podrumu. Uvijek bi pos la la Novalee da izbaci sve š to

gmiže i l i skače, a l i Novalee bi naš la jedino paukove koji su imale bolje izglede da

prežive u podrumu sa ses trom n ego vani na vjetru koji ih je, kako bi rekla

Americus , mogao otpuhati sve do farme tete Em u Kansasu.

Kad je završ i la njezina smjena, nebo se otvori lo. Na gorju Snake već je pl juš ta la

kiša . Odluči la je ot ići ravno kući iako je namjeravala svra t i t i u IGA -u . U kupovinu

uvijek može i pos l i je, a l i proći pokraj benzinske crpke bi lo je r iskantni je jer gotovo

uopće više ni je imala benzina u chevroletu.

Stara toyota mogla je t jednima vozit i s punim rezervoarom, i l i joj se barem tako

čini lo. Ses tra je tvrdi la da je to čarol i ja . Ali , novi je auto gutao bezolovni benzin, a

t rebao je više ul ja za mjesec dana nego š to je toyota t roš i la za ci jelu godinu. Ipak,

Novalee je bi la ponosna na njega - bio je to najnovij i auto koji je ikada vozila , a

sad je već bio gotovo posve o tplaćen.

Dok je parkira la pred prikolicom, munja je bl jesnula tako bl izu da se sva naježi la .

Americus i ses tra bi le su u kuhinj i i pripremale "torbu za podrum", jednako

sas tavni dio oluja u Oklahomi kao i olujni vjetar.

U njoj je uvijek bio tranzis tor, ba t eri ja i nekoliko svi jeća , a uz to sve š to ni je bi lo

l jepl j ivo, gnjecavo i l i jakog mirisa . Uvijek bi ponijela dovoljno da može ponudit i

sus jede koji su također dolazi l i u podrum - bombone, komad s ira , kekse - sve š to je

na brzinu mogla dograbit i iz hladioni ka i ormarića .

"Mama, dolazi oluja", rekla je Americus dok je zamata la nemirnu mačkicu u ručnik

i pripremala se za odlazak u podrum.

"Na televizi j i su upravo objavil i da dolazi tornado", rekla je ses tra . "U Vianu su

vidjel i kako se s tvara l i jevak."

"Moram po Doughboya", povikala je Americus i potrča la prema vra t ima.

"Ne brini se za njega , on će se sakri t i pod kuću."

85

"Ne, on hoće s nama."

"Ne odlazi daleko", doviknula joj je Novalee. "Ubrzo krećemo."

"Dušo, uzmi one nove bateri je ispod sudopera , molim te."

"Kako je Dixie?"

"Nije dobro. Njezina ses tra kaže da ci jelu noć ni je spavala ."

"Mis l iš da će doći u podrum?"

"Ne, podrum je tako vlažan, a to je najgore za pleuri t is . Os im toga, Dixie se i ne

boji oluja . Ona dolazi u podrum samo da bi se druži la s nama."

Novalee je s tavi la bateri je u vrećicu. "Spremna?"

"Ti kreni s Americus . Skuhala sam Dixie juhu od krumpira pa ću joj je usput

odnijet i ."

"A os im toga, ako ja prva dođem u podrum, mogu izbaci t i sve udave i crne udovice

i . . ."

Svjet la su na trenutak za t i t ra la i začula se grmljavina . Novalee se t rgnula .

"To je bi lo bl izu", rekla je.

"Ne, to t i je Bog poručio da uzmeš di jete i kreneš u podrum."

"Dobro, a l i i t i požuri ."

"Dušo, ako odmah ne kreneš , s t ići ću onamo pri je tebe."

Novalee je dograbila vrećicu i izjuri l a kroz s tražnja vra ta . Americus je bi la na dnu

s tuba i potezala ovra tnik čupavog mješanca .

"Hajde, Doughboy!"

Mačkica se, uznemirena psećim lavežom, uspjela izvući iz ručnika i penja la se uz

Americus inu ruku.

"Mama, pomozi mi."

Novalee je podigla ps ića zna jući da Americus neće bi t i mirna dok ne bude oko sebe

imala ci jelu svoju menažeri ju .

"Idemo."

Zrak je bio tako miran da se niš ta ni je pomicalo, tako težak da je čak i pelud

prianja la uz t lo. Lišće ni je šuškalo, vjetar ni je šaputao. Nebo je pos ta ja lo sve

tamnije, sablasne zelene boje kao da dopire iz boce.

Četvrt je izgledala napuš teno - nije bi lo nikoga ni na ul ici ni u dvoriš t ima. Dixiene

rhodeis landske kokoš i povukle su se u kokoš injac, a Henryjev mačak, koji se uvijek

vrebao, sada je nes tao. Čak su i Leonine kućice za pt ice bi le napuš tene.

Nije se čuo ni lavež, ni cvrkutanje ni kokodakanje. . . n iš ta ni je dozivalo, niš ta se

ni je odazivalo. Doughboy je mlohavo ležao uz Novaleein bok, a mačkica je

razrogačenih oči ju viri la iz ručnika u koji ju je Americus pon ovno umotala . Dok je

prekoračivala cri jevo za vodu u Dixienom dvoriš tu, Americus je s obraza otrla

muhu zunzaru.

Vrata podruma bi la su otvorena pa je Novalee znala da nisu s t igle prve. Gospođa

Ort iz i njezine kćeri skuplja le su vodu s poda i ci jedi le je u l imenu kantu.

"Gdje je ses tra Husband?"

"Samo š to ni je doš la ."

"Moj muž l iči neku kuću u Ulici Commerce. Pokušala sam ga nazvati , a l i . . ."

Gospođa Ort iz spus t i la se na drvenu klupu pokraj zida i iz džepa izvukla brojanicu.

"Možda nas zaobiđe", rekla je Novalee, t rudeći se da zvuči optimis t ično. Zapali la je

svi jeće i ukl juči la t ranzis tor, a l i mjesna pos ta ja ni je radi la . Na Radio Tuls i čul i su

se samo šumovi, a na dvije glazbene pos ta je speci ja l izirane za country and wes tern

glazbu čula se is ta pjesma - "Otkucaj s rca".

Čim su napunile kantu, Novalee ju je odnijela uza s tube i ispraznila pokraj vra ta

podruma. Vjetar je počeo jače puhati , u brzim nalet ima koji su podizal i grane

pla tana u Dixienom dvoriš tu i s tvara l i kovit lace praš ine na ul ici .

Novalee je pretpos tavl ja la da je ses tra već ot iš la iz prikolice, a l i ni je joj bi lo jasno

zaš to je ni je vidjela kako prelazi ul icu odlazeći k Dixie.

Kad je Novalee izni jela i drugu kantu, više ni je bi lo nade da će ih nevri jeme

zaobići . Vjetar je bio tako jak da se morala upinja t i kako bi održala ravnotežu.

Snažan je nalet zahvatio vra ta podruma - od čis te hras tovine, s teškim meta lnim

okovima - i t resnuo nj ima o betonski pod na kojima su s ta ja la .

86

Upravo kad je Novalee utrča la u podrum, počela je padati tuča . Kćeri Ort izovi h

s t isnule su se uz majku na klupi . Nisu zaboravile s trah š to su ga doživjele proš log

l jeta kad je tuča vel ičine oraha ubila nj ihovu chihuahuu, Cantinflas .

"Mama, gdje je baka ses tra?", upita la je Americus .

"Sad će doći , dušo."

Novalee je s ta ja la pred podrumskim vra t ima i gledala kako zrna tuče poskakuju po

dvoriš tu - odskakivala su, vrt jela se i sudara la na travnjaku u neobičnom ledenom

plesu. Uniš t i la su sunovrate u Dixienom vrtu, otkinuvš i cvjetove i s ruš ivš i s tapke.

Limeni krov kokoš injca je klepeta o brzo i neri tmički . Kad su čule zvuk razbijanja

s takla , gospođa Ort iz i Novalee su se pogledale.

Kad su zrna tuče počela padati niz podrumske s tube i kotrl ja t i se po podu, najmlađa

kći Ort izovih počela je plakat i .

"A da za tvorimo vra ta?", upita la je gospođa Ort iz.

"Pričekajmo još malo ses tru. Samo još nekoliko minuta ."

Iznenada, tuča je pres ta la i ponovno je zavladala t iš ina .

"Hvala Bogu", prošapta la je gospođa Ort iz.

Novalee je kimnula i pohita la uza s tube. Nebo je bi lo prekriveno tamnim oblacima -

napuhanim, čudnih oblika . . . oblacima koji su se kreta l i brzo i nisko, tako nisko da

se Novalee čini lo da ih može dotaknuti . A odnekud odzgor kao da je čula disanje,

zvuk s tarog i moćnog disanja .

Onda se oglas i la s irena . Novalee je prižel jkivala da to bude polic i ja i l i va trogasci ,

al i znala je š to je zapravo - upozorenje na tornado iz škole dvije ul ice dal je. Ruke

su joj se naježi le. "K vragu", rekla je, a l i glas joj je priguš io snažan nalet vjetra .

Gospođa Ort iz popela se uz nekoliko s tuba, upravo tol iko da može vidjet i van.

Smeće je počelo let jet i po Dixienom dvoriš tu. Letjele su i kante za smeće, a grane

s tabala su mahale kao da su poludjele.

"Novalee, možda bi t rebala ući ."

"Samo ću otrča t i do kuće i pogledati š to je sa ses trom i –"

A onda ga je ugledala . Izvi j enog u spira lu, pruženog poput kvrgavog prs ta koji

poseže za t lom. Začula se divl ja r ika a nebo je pos ta lo vruće i počelo se vrt jet i ,

ubadajući je i ugriza jući .

Upravo kad je krenula prema kući , neš to ju je pogodilo u ruku, neš to maleno i tvrdo

š to je odlet jelo preko dvoriš ta na ul icu. Vidjela je kako ploča s natpisom Dixine

češ l jaonice let i na pla tanu, a Henryjev čamac pojurio je niz ul icu i razbio se o

kokoš injac.

Novalee je znala da neće uspjet i doći do kuće pa se s mukom okrenula prema

podrumu. Uspjela je jednom nogom s ta t i na gornju s tubu, a onda se uhvati la za

vrata . Uspjela ih je podići nekoliko centimetara , a l i vjetar ih je ponovno zalupio o

betonsko podnožje. Pokušala je ponovno, a l i vjetar je bio odveć jak, a kad se malo

odmaknula od vra ta , os jet i l a je kako je snažna zračna s truja podiže, kako joj t i jelo

pos ta je lakše, kao da će je nebo proguta t i .

No onda su je neči je ruke zgrabile za gležnjeve i povukle. Savila je koljena ,

spus t i la glavu i posegnula iza sebe, naš la ruke gospođe Ort iz i zgrabila ih š to je

čvršće mogla , ne puš ta jući dok ju je gospođa Ort iz ot imala vjetru i vukla niza s tube

u podrum.

Americus je kriknula i potrča la joj u zagrl ja j , a l i krik se jedva i čuo od zavijanja

vjetra . Sklopile su oči kako ih ne bi ozl i jedi lo smeće koje je let jel o oko nj ih pa nisu

vidjele kako se gospođa Ort iz s kćerima zavukla u kut podruma. Nisu vidjele kako

Doughboy zavija iza prevrnute klupe. Nisu vidjel i ni mačkicu, izgubljenu i

uplašenu, kako puzi po podu.

Odjedanput je teški , vrući zrak počeo izl i jeta t i iz podruma, gaseći svi jeće, noseći

sa sobom l išće i kekse, pl jesnj ivu čarapu, papirnatu čašu, paukove. . . mačkicu je

bacio o s tube, podignuo je, us isao i odnio sa sobom.

Onda je s trašan lom izvana za tresao zidove i pod, a s i lovit na let vjetra za lupio je

vrata . U podrumu je bi lo mračno i t iho kao u grobnici .

Dvadeset četvrto poglavlje

Henry i Leona pokopani su tr i dana pos l i je tornada. Umrli su zagrl jeni u ormaru u

Leoninu di jelu s tana . Neki su govori l i da je odluka da za jedno uđu u ormar

87

vjeroja tno jedino oko čega su se s loži l i u pos l jednjih četrdeset godina . Ali , ni je

bi lo tako. Pokopani su u za jedničkom grobu koji su kupil i na

dvadesetpetogodišnj icu braka .

Njihov je sprovod bio prvi , a za nj im su s l i jedi l i i drugi . Obitel j iz Muldrowa -

majka , otac i dvoje djece - poginuli su u kamionetu na autoces t i dok su pokušavali

pobjeći tornadu. Troje t inejdžera poginulo je u rekreaci jskoj dvorani Prve

metodis t ičke crkve dok su igra l i s tolni tenis . Ses tra Husband pokopana je

pos l jednja , kišnog utorka ujutro, na Groblju Pa radise s jeverno od grada.

Forney ju je našao, izvukao je iz prikolice zdrobljene poput harmonike i bačene na

ul icu. Još je bi la živa , a l i jedva. Srce joj je jedanput pres ta lo kucati na putu do

bolnice i ponovno u hi tnoj s lužbi . Pos l i je operaci je, pet je da na bi la na apara t ima

za održavanje života .

Novalee ni je odlazi la iz bolnice do samoga kra ja . Puš ta l i su je u odjel intenzivne

skrbi samo na deset minuta svaka dva sa ta , a l i ponekad bi ipak uspjela os ta t i malo

dulje. Lexie Coop zamoli la je za pomoć ses tru s tog odjela , pa kad je ona bi la na

dužnos t i , Novalee je smjela os ta t i dul je kod ses tre.

Prva dva dana Novalee i gospodin Sprock odlazi l i su ses tri za jedno. Glavna ses tra

porazgovarala je s nj ima i objasnila im da paci jent i u komi vjeroja tno na neki način

ipak reagira ju na ono š to se događa oko nj ih .

"Zato je važno da je dodirujete. Drži te je za ruku. Miluj te joj kosu."

Gospodin Sprock je kimnuo i ponovio: "Milovati kosu."

"I razgovara j te s njom. Priča j te o l i jepim trenucima koje s te proveli za jedno.

Priča j te o smiješnim dogodovš t inama. Smij te se ako ikako možete."

"Smija t i se", ponovio je gospodin Sprock.

"Da. Mis l i te l i da ćete to moći?"

"Ne znam", rekla je Novalee. "Pokušat ćemo."

I gospodin Sprock dois ta se t rudio. Ušao bi spreman ispriča t i vic koj i je uvježbao s

Novalee. I l i bi pokušao izves t i svoju imitaci ju Barneyja Fifea , i l i počeo či ta t i Shoe,

ses trin omil jeni s tr ip .

Ali , kad bi s tao pokraj nje, kad bi vidio njezino polomljeno t i jelo i sve one

cjevčice, kad bi čuo kako diše kroz s troj , kako joj dah hripće u prs ima, svladali bi

ga jecaj i pa bi ga moral i odves t i . Na kra ju je pres tao ulazi t i . Sjedio bi u čekaonici i

čekao.

Novalee je brzo naučila kako potisnuti onaj dio sebe koji je žel io plakat i , jecat i . . .

d io koji je žel io is trgnuti cjevčice, pod ići ses tru u naručje i odnijet i je doma.

"Americus kaže da je jedan od novih mačića u Mosesovoj šupi danas progledao,

onaj žut i kojeg je prozvala Butter Bean. I poruči la t i je da s i imala pravo. Kad

mačić progleda , prvo š to vidi je njegova majka ."

A kad je Novalee naučila iskl juči t i zvukove i mirise živućih i umirućih, gotovo se

mogla pretvara t i da su ses tra i ona u IGA -i i l i da sade prkos u vrtu i l i s jede u

kuhinj i i čekaju da kava zakuha.

"Upravo sam telefonira la Certa in. Kaže da je naša Americus pos ta la l i ječnica .

Forney joj je kupio l i ječničku opremu na dar. A Certa in joj je saš i la maleni bi jel i

ogrtač i izvezla "dr. Nation" na džepu. Moses joj na vra ta s tavi pločicu. . . i eto t i

ordinaci je.

Certa in kaže da l i ječi sve čega se može dočepati - Mosesa , kokoš i , pse, a danas i

krave."

Novalee se nasmiješ i la dok je namješ ta la plahtu na ses trinim prs ima.

"Jutros ju je Moses poveo sa sobom u s ta ju i dok je muzao kravu, Americus ju je

l i ječi la . Kaže da je čučnula pokraj one s tare hols teinice, kojoj je nadjenula ime

Polly."

Novalee je s noćnog ormarića uzela papirnat i rupčić i obrisa la kutke ses trinih

usnica .

"Kaže da je Americus znala prekori t i Polly dok ju je pregledavala , govori la joj neka

bude mirna i duboko diše. A poš to je s tetoskopom os luškivala kravino vime,

za tres la je glavom i rekla : 'Znaš , Polly, morat ćeš na di jetu, jer cice su t i

jednos tavno prevelike. '"

88

Novalee se nasmija la i zamiš l ja la da se i ses tra smije. Katkad je to zamiš l ja la tako

uspješno da bi joj se učini lo kako se ses tra dois ta nasmiješ i la ,

dom t i da je ono š to t i niš ta drugo ne može dat i . . . tvoju povijes t . . .

dom je mjes to gdje počinje tvoja povijes t

i l i zapjevala ,

razvedri se, bra te, i dođi na sunce

jednog ćemo dana sve shvati t i

i l i je s t isnula za ruku i moli la se,

i molimo opros t , Gospodine, jer smo gospodin Sprock

i ja opet bludno zgri ješ i l i .

Ali , to su bi l i na jgori t renuci , t renuci kad se Novalee najviše morala t rudit i da se

suzdrži . I tako, kada su iskopčali apara te i pus t i l i ses tru da umre, Novalee je bi la

kadra uzet i ses trinu žutu rejonsk u hal j inu i njezinu ručnu uru, s tavi t i ih u papirnatu

vrećicu. . . i ot ići .

Posli je sprovoda Novalee je ot iš la k Mosesu i Certa in, u sobu obloženu borovinom,

u krevet s pos tel j inom napunjenom perjem i mekanim žutim plahtama i ondje je

spavala osamnaes t sa t i . Spavala bi i duže, a l i je Americus s l jedećeg dana u dva

pos l i jepodne uš la na prs t ima i donijela malu crnu torbu.

"Zdravo, s la tkice", rekla je Novalee.

"Mima Certa in rekla da mamica spava."

"Ne, čekala sam da dođeš i pol jubiš me."

Americus je pruži la ruke i Novalee ju je podignula na krevet . Poljubile su se, a

onda je Americus počela pet l ja t i oko kopče na torbi .

"Što to imaš?"

"Liječničku torbu." Americus je izvadila svoj l i ječnički pribor - plas t ični s tetoskop

i drvenu žl icu za jezik. "Mamica bolesna ." Nak on kra tkog povuci -potegni , uspjela

je s tavi t i s luša l ice na obraze pa je pos lušala Novaleeino s rce.

"I, gospođo doktor, š to mi je?"

"Tita Moses kaže mamici se polomilo s rce."

Novalee se na s i lu nasmiješ i la dok se Americus usredotoči la na pregled. Poš to joj

je otvori la us ta drvenom žl icom, mudro je kimnula , spremila pribor u torbu i

otvori la vrećicu čokoladnih bombona. Izvadila je dva i rekla : "Popij ovo i odmah

ćeš ozdravit i ."

"A š to je to, doktorice Nation?"

"Biot ici ." Stavila je jedan bombon u Novaleeina u s ta , a jedan u svoja . "I meni se

polomilo s rce", rekla je.

Sljedećeg t jedna Novalee se nekako vukla kroz dane i noći , sve zbog "polomljenog"

s rca .

Kad bi zaspala , progonil i bi je glasovi koji su je dozival i iz dvos trukih i s ravnjenih

prikolica , na s rušenim s tabl ima š iš ta le su prekinute električne žice, ba teri je su se

probija le kroz mrak i otkrivale mačke razmrskane na oš tećenim ogradama a

obezglavljene kokoš i padale su niz podrumske s tube.

Kad bi se probudila , ni je znala kako ispunit i vri jeme dok ne bude po novno mogla

zaspati . Ali , niš ta ni je pomagalo, ni od čega se ni je mogla os jet i t i cjelovitom. Kad

je jela , ni je os jećala okus hrane. Kad bi pokušala či ta t i , n i je uspijevala upamtit i

r i ječi . Nakon počinka i da l je bi bi la umorna.

Svi su joj žel jel i pomoći . Forney je navraćao svake večeri , donoseći nove knjige

koje bi joj se mogle dopas t i . Lexie ju je dvaput pozvala na večeru. Moses je s tavio

svoj Rollei na kuhinjski s tol , gdje joj ni je mogao promaknuti , a Americus ju je i

dalje l i ječi la . Samo Certa in ni je nudi la nikakvu ut jehu jer je znala da niš ta ne može

ublaži t i bol . Ni knjige, ni fotografi je, ni hrana , pa čak ni l jubav.

Telefon Whitecottonovih ni je pres ta jao zvonit i . Gospodin Sprock zvao je dva -tri

puta na dan, a l i rasplakao bi se svaki put kad bi pokušao i zgovori t i ses trino ime.

Gospođa Ort iz je nazvala kako bi javla Novalee da su uspjel i spas i t i nekoliko s tvari

iz prikolice pri je nego š to su je odvukli na otpad.

Dixie Mull ins nazvala je dvaput da bi ih izvi jes t i la o razgovorima s pokojnim

mužem u kojima se neodređeno spominja la ses tra Husband.

89

Novalee je isprva pokušavala razgovara t i sa svima koji su nazvali . Primala je

nj ihovu sućut , s luša la savjete, smija la se i plakala s nj ima, di jel i la nj ihove

uspomene i nj ihovu bol . Ali , njezina je vlas t i ta bol bi la pr evelika , pa je malo-

pomalo počela izbjegavati telefon. Kad bi čula da zvoni , iziš la bi iz kuće i l i se

skri la u kupaonicu, poš la pra t i posuđe i l i rublje, okupati di jete.

Činilo se da baš svi u gradu znaju gdje je Novalee, pa se Certa in izvježbala u

"zašećerenim lažima" i bi l ježi la poruke. Zapis ivala ih je na ružičas te papiriće koje

je s tavl ja la u pepeljaru pokraj telefona. Ubrzo je bi la puna. Zvao je vlasnik

pogrebnog poduzeća zbog nekih nedovršenih pos lova, a is to tako i neka žena iz

Groblja Paradise. Iz dv i je cvjećarnice pi ta l i su kako se dolazi do kuće

Whitecottonovih, a iz Elektre t reba l i ponovno spoji t i s t ruju. Netko iz mirovinskog

nazvao je t ražeći da Novalee vra t i ses trin pos l jednji ček, a računovođe iz bolnice

zanimalo je kamo da pošal ju račun.

Neke l jude koji su zval i Novalee uopće ni je poznavala - ženu po imenu Grace,

dječaka po imenu Ted, odvjetnika koji se preds tavio kao Ray i zvao dvaput . Ali ,

Novalee je pretpos tavlja la da su iz Anonimnih a lkoholičara , jer Certa in joj je rekla

da su svi razgovor počinja l i na is t i način: "Zdravo, zovem se Grace. . . Zdravo,

zovem se Ted. . . Zdravo, zovem se Ray."

Nazvalo je i nekoliko zapos lenika Wal -Marta . Svi su bi l i zabrinuti zbog pos la .

Tornado je gotovo posve uniš t io robnu kuću. Krov je gotovo posve uniš ten, zido vi

porušeni , skladiš te ispražnjeno, roba razasuta po ci jeloj županij i .

Nitko ni je pouzdano znao š to će se dogodit i , a l i svatko je čuo neku glas inu. Snooks

Lancas ter čula je da će Sam Walton sam doći pogledati š tetu. Betty Tenkil ler čula

je da će zapos lenici dobit i odš tetu za prirodnu katas trofu. A Ralph Scoggins čuo je

od glavnog pos lovođe da će Wal -Mart kupit i bivše skladiš te Nacionalne garde,

preuredit i ga i za mjesec dana otvori t i novu trgovinu.

Ali , ni tko ni je mogao ni pretpos tavit i š to će se dois ta dog odit i . Nitko to ni je ni

nas lut io.

"Donos im t i dobre i loše vi jes t i", rekao je Reggie Lewis . "Koje žel iš prve čuti?"

Novalee bi na jradije bi la spus t i la s luša l icu, a l i rekla je: "Pa , da j prvo loše."

"Dobro. Evo ga . Wal -Mart neće ovdje otvara t i novu trgovinu . Sel i se."

"Molim?"

"Upravo su mi javi l i iz uprave. Neka žena iz upravnog odbora u Bentonvil leu

nazvala me, nema ni pola sa ta ."

"Pa to ni je moguće!"

"Našu bi t rgovinu trebalo iznova sagradit i . Od temelja . Dva inženjera bi la su tu t r i

dana i pregledavali os ta tke. Rekli su: 'Nema šanse. ' Jednos tavno je odveć oš tećena.

Wal-Mart se sel i ."

"Ako uz to imaš i neku dobru vi jes t , onda. . ."

"Imam. Odlučil i su sagradit i supertrgovinu pri jeko u Poteauu."

"U Poteauu!"

"Znaš , jednu od onih divovskih zgrada. Ne znam.. . kakvih t isuću kvadata .

Samopos luga, l jekarna , optičar, pekara . Sve bi bi lo pod is t im krovom. Više od

pedeset blagajni ."

"I za tebe je to dobra vi jes t?"

"Pa jes t! Jer, svima nam je tamo zajamčen posao!"

"Reggie, do Poteaua ima osamdeset ki lometara ."

"Devedeset dva . Ali , pla t i t će nam troškove presel jenja i davati nam pola plaće dok

se t rgovina ne otvori ."

"Moramo se presel i t i u Poteau?"

"Pa, predaleko je da svaki dan putuješ , ni je l i tako?"

"Ali , ovdje je moj dom. Ne mogu se samo tako presel i t i ."

"Želiš l i zadržat i posao u Wal -Martu, morat ćeš ."

Nakon vi jes t i o za tvaranju Wal -Marta us l i jedio je novi niz telefonskih poziva i

nakon nepunog sa ta Forney je hodao amo-tamo po dnevnoj sobi Whitecottonovih,

jednako uzbuđen kao onog prvog dana u knjižnici . Jurio je o d kamina do francuskog

prozora kao da će se za let jet i kroz njega a onda bi se u pos l jednjem trenutku

90

okrenuo i jurnuo prema Certa ininom ormariću s porculanom, u kojem su malene

porculanske mačkice poskakivale od svakog njegova koraka.

"Što mi drugo preos ta je, Forney?"

"Što t i preos ta je? Nađi drugi posao. Ima ovdje i drugih pos lova, Novalee."

"O, da ." Novalee je uzela novine već otvorene na s tranicu s oglas ima. "Traže se

vozači za sel jenje s tambenih prikolica", proči ta la je. "Mala pripomoć u kućans tvu

inval ida. Adres ira j te pisma kod kuće. Zaradite prodajući prvorazredni proizvod."

"Ali , l judi se ipak i ovdje zapos le."

"Gdje?" Pruži la mu je novine. "Pokaži mi."

"Novalee. . ."

"Zar mis l iš da se žel im presel i t i? To mis l iš? Ovo je moj dom, Forney. Tu su l judi

do kojih mi je s ta lo."

"Da!"

"Ali , u Wal-Martu imam zapos lenje. Plaća je pris tojna . Imam pravo na bolovanje,

imam zdravs tveno os iguranje za Americus ."

"Možeš s tanovati kod mene!" Forney je pocrvenio. "I moje ses tre", brzo je dodao.

"Možeš s tanovati s nama u knj ižnici ."

"Forney." Novalee je odmahnula glavom.

"Dobro, znam da to ni je najbolje r ješenje ni na jbolje mjes to za Americus , a l i već

bismo se nekako snaš l i . Možda. . ."

"Forney, ni je problem u tome da nemam gdje s tanovati . Moses i Certa in ponudil i su

mi da os tanem kod nj ih . . ."

"Pa onda. . ."

"Ali , ne mogu to."

"Zaš to? Zaš to ne možeš?"

"Stanujem u tuđim kućama od sedme godine, Forney. Ne žel im to više."

"Novalee, volio bih da t i . . . ovaj . . . h t io bih da t i i Americus . . ." Forney je mahnuo

rukama poput mađioničara , al i iz rukava mu ni je izlet io golub ni zec ni ki t ica

cvijeća .

Gospodin Ort iz došao je te večeri sa s i tnicama koje je uspio spas i t i iz ses trine

prikolice - nekoliko s tarih novčića , nekoliko fotografi ja , keramičkom vazom.. . i

ses trinom Bibli jom.

Te večeri , poš to je shvati la da neće moći zaspati , Novalee je upali la svjet lo i uzela

Bibl i ju s noćnog ormarića . Okreta la je s tranice na početku dok ni je doš la do

obitel jskih podataka* gdje su, razl iči t im rukopis ima, bi l i zapisani imena i da tumi.

Neki su rukopis i bi l i s tarinski , s finim zavojima i ukras ima, neki su sve pisa l i

vel ikim s lovima, oprezno i polako.

Novalee je či ta la podatke o rođenjima i smrt ima - ses trine majke i oca , bra ta koji je

umro u djet injs tvu, bra ta koji je umro s četrnaes t godina , dvije tete, ujak a , nekoliko

brat ića i ses trični - i ses trinog pos l jednjeg bra ta , bra ta Husbanda koji je umro

1978. godine.

Najnovij i podatak zapisa la je ses tra pri je čet ir i godine.

Americus Nation, rođena 14. svibnja 1987.

Novalee je izvadila kemijsku olovku iz torbice.

Umrijet ćeš . Ali tvoje ime neće. Ne. Ono će bi t i zapisano u neči joj Bibl i j i . . .

Stavila je Bibl i ju u kri lo,

Jer, vidiš , ime ima povijes t . I ta će povijes t bi t i tu i kad tebe više ne bude.

i napisa la :

Thelma Idean Husband, rođena 9. l is topada 1922. , umrla 6. svibnja 1991. godine.

Kad je završ i la , sklopila je Bibl i ju . I tada je znala da je došao trenutak. . . napokon

je došao trenutak da počne plakati .

Dvadeset peto poglavlje

"Požuri , mamice!"

Americus se vrpolj i la dok je Novalee raščeš l java zamršen pramen kose. Iš le su na

objed u McDonald 's s Lexie i djecom pa je Americus , jedva čekajući da dođe u

igraonicu toga res torana , ci jeloga jutra bi la nemirna .

"Dobro, idemo."

91

Certa in je u kuhinj i s lagala oprano rublje. "Baš l i jepo izgledaš", rekla je i zagrl i la

Americus .

"Mama me je počeš l ja la ."

"I sad imaš krasnu frizuru."

"Trebale bismo se vra t i t i do pola t r i i l i t r i", rekla je Novalee. "Treba l i t i neš to iz

grada?"

"Pa, kupi t r i -čet ir i l imuna. I vrećicu crnog papra . Veliku. Da vidimo. Aha,

pones ta lo mi je i vanil i je."

"Još neš to?"

"Mis l im da ne. Hoćeš da t i to zapišem?"

"Zapamtit ćemo."

"To i Moses uvijek kaže, a onda me mora nazvati iz t rgovine."

"Gdje je on?"

"Vani, pet l ja neš to oko traktora . Sve samo da ne mis l i na vaše presel jenje. Strašno

mu je teško zbog toga ."

Certa in je ža losno odmahnula glavom. "A neće samo njegovo s rce bi t i s lomljeno.

Vidjela sam izraz na Forneyjevu l icu kad je jučer odlazio."

"Znaš da ne žel im otići , a l i . . ."

"Idemo, mama", rekla je Americus potežući Novalee za suknju.

"Dobro."

"Uh, zamalo sam zaboravila", rekla je Certa in. "Opet te zvao onaj Ray."

"Je l i rekao zaš to me treba?"

"Ne, a l i ovaj put je os tavio svoj telefonski broj ."

"Nazvat ću ga ." A dok ju je Americus gura la kroz vra ta , dodala je: "Kad se vra t imo

iz grada ."

Moses je bio napola sk riven pod haubom s tarog traktora , a l i izvukao se kad je čuo

Americus .

"Pipa Moses!"

"Čujem da ideš u grad, gospođice Americus ."

"Idem u igraonicu. S Pra l ine i Browniejem i Baby Ruth. . . oho!" Americus se

pljesnula po čelu, kretnjom koju je naučila s televiz i je. "Zaboravila sam svoju

l i ječničku torbu", rekla je i potrča la prema kući .

"Pa š to će t i l i ječnička torba u McDonald 'su?", povikao je Moses za njom, a l i već je

prolet jela kroz vra ta .

Moses se nasmiješ io, a onda je iz kuti je za a la t izvadio francuski kl j uč.

"Jes i l i dobro, dušo?"

"Jesam."

"Čuo sam te kako s i noćas hodala ."

"Traži la sam penkalu."

"Htjela s i pisa t i? U tri ujutro?"

"Pa, ht jela sam neš to dovrš i t i ."

Americus je s vra ta McDonald 'sa pojuri la ravno u igraonicu gdje su se Pra l ine,

Brownie i bl izanke spuš ta l i niz tobogan. Lexie je s jedi la s t isnuta u separeu i

pi juckala kavu. Bila je t rudna šes t mjeseci i udeblja la se dvadeset ki lograma. Kosa

joj se prori jedi la i bi la je nepres tano umorna.

"Već s i dugo tu?"

"Pa sad, zavis i kako gledaš na to", rekla j e Lexie. "Doš li smo jutros u devet na

doručak. Onda smo otiš l i u kl iniku gdje sam imala zakazano u pola jedanaes t , a sad

smo se vra t i l i na objed."

"Dobre s te vi muš teri je!"

"Mušterij e? Novalee, mi smo tu kao rodbina. Toliko vremena provodimo ovdje da Baby Ruth zove Ronalda McDonalda 'brate' ."

Novalee se nasmija la , iskreno, prvi put nakon dugog vremena. "Ti mi dobro činiš ,

Lexie."

"Pa, netko mora ." Lexie je ispruži la ruku preko s tola i maknula Novalee pramen

kose s čela . "Grozno izgledaš ."

"Nisam noćas mogla spavati ."

"Vidi se. Kako je proš lo s Forneyjem?"

92

"Otpri l ike kako sam i očekivala ."

"Tako loše, hm?"

"Da. Ali , on obožava Americus . Ako se odsel imo. . ."

"A tebe ne obožava?"

"Pa dobro, i mene. Pri ja tel j i smo."

"Ma daj , Novalee, otvori oči! Nis i t i njemu pri ja tel j ica . Već sam t i rekla . Forney

Hull je za l jubljen u tebe."

"Lexie, znaš l i t i razl iku između l jubavi i pri ja tel js tva?"

"Je l i to neki tes t?"

"Forney je krasan, odan pri ja tel j koj i je sa mnom prošao neke od naj težih trenutaka

u mojem životu. Pa on mi je pomogao pri porođaju! Takvo pri ja tel js tvo. . . zna bi t i i

jače od l jubavi ."

"Ma daj , molim te. On te voli . Kladim se da sanja o tome kako će te s t isnuti u

zagrl ja j . . ."

"Previše či taš l jubiće."

"Novalee, pos lušaj me. On je lud za tobom. Kao da je dois ta živ jedino kad s i t i s

njim."

"Pričaš glupos t i ."

"Nije is t ina! Vidim ja to. . . g ledam ga kad je s tobom. Mis l i da je svaka tvoja ri ječ

svet inja . Sviđa mu se tvoj hod, tvoj miris . Voli tvoju kosu, tvoju kožu, tvoje male

cice. . ."

"Lexie, Forney ni je poput nas ."

"Kako to mis l iš?"

"Pa, jednos tavno je drukčij i . Njegovi su bi l i školovani . Imali su novca, Lexie.

Forney je živio u kući koja je imala sa lon. Ja nikad nisam poznavala nikoga tko je

uopće znao š to je to sa lon."

"Ja sam znala š to je sa lon."

"Bio je u Europi . Studirao je glazbu. Govori t r i s t rana jezika!"

"I kako to mis l iš , drukčij i je od nas?"

"Lexie, ja sam završ i la u ovom gradiću jer me netko odbacio kao komad smeća.

Siromašna sam i neobrazovana i . . ."

"Nis i neobrazovana. Znaš t i mnogo toga. Čitaš više nego i tko koga znam."

"I da či tam tri knj ige na dan, nikada neću znati onoliko koliko zna Forney. Nikad

ne bih mogla razgovara t i s nj im o vel ikim idejama i l i . . ."

"Novalee, čuješ l i t i sebe? Što, netko te ne može voljet i za to š to nis i proči ta la

onoliko knj iga koliko ih je proči tao on? Ne može te voljet i jer ne govoriš francuski

i jer ne ideš u operu? Hoćeš reći da se možemo zal jubit i jedino u l jude koji su is t i

kao mi?"

"Pa ne, nisam baš tako mis l i la ."

"Ako imaš pravo, onda sam ja zas luži la Woodyja Samsa i ono š to mi je učinio.

Rekao je da će bi t i otac mojoj djeci jer ih sam ne može imati . Zaušnjaci , rekao je. E

pa", Lexie je protrl ja la svoj nabrekli t rbuh, "evo t i njegovih zaušnjaka ."

"Lexie, pa nisam htjela reći da . . ."

"I eto t i , os tao je malo duže nego os ta l i , dovoljno dugo da za trudnim, a onda je

otišao - pardon - odvezao se iz grada na svojem Harley Davidsonu s mojim tos terom

i mojim jas tucima. Odvezao se usred noći i os tavio me trudnu s pet im djetetom, a t i

mi kažeš da možemo imati samo ono š to zas lužuj emo? Ne možemo se nadati ničemu

boljem?"

"Pa, Lexie, sama s i rekla . Djevojke poput nas ne mogu baš mnogo bira t i ."

"Vanil i ju", rekla je Certa in.

"Ah, da ." Novalee se okrenula od telefonske govornice u IGA - i i šapnula Americus

"vanil i ja", a ona se opet lupi la šakom po čelu.

"Novalee, opet je zvao onaj Ray. Rekao je da mora danas razgovara t i s tobom."

"Je l i t i rekao zaš to?"

"Ne, samo da je važno."

"Dobro, reci mi njegov broj ."

"765-4490."

"Nazvat ću ga ."

93

Čim je spus t i la s luša l icu, Novalee je ubacila još jednu kovanicu u apara t i okrenula

broj koji joj je dala Certa in. Muški se glas javio već nakon prvog zvona.

Deset minuta pos l i je, Novalee je parkira la na pri lazu nekadašnjoj ses trinoj

prikolici , a ispred nje je bio tamnosmeđi buick iz kojeg je izišao niza k, mršav

muškarac i krenuo prema njoj .

"Zdravo, ja sam Ray", rekao je.

Novalee se rukovala s nj im, a l i ni je os jećala ni pri t isak njegove ruke, ni miris

njegove cigarete, ni ugodan miris njegove kolonjske vode. Nije zamijet i la komadić

duhana koji mu je os ta o na donjoj usnici ni duboko usađene s ive oči pune bola i

umora .

Gledala je pokraj njega , preko njegovog ramena. . . pokraj njegovog buicka .

Prikolice više ni je bi lo. Ni po čemu se ni je ni vidjelo da je ikada bi la tu .

Nije os ta lo niš ta . Ni potpornji kojima s u bi l i blokirani kotači , ni betonski blokovi

koji su držal i jezičac, ni a luminij kojim je bi lo omotano dno. Nije bi lo ni komadića

s takla , l ima i l i drva , ni opeke.

Sve je nes ta lo - t r i jem i šupa, s jenica i bazenčić za pt ice. Os ta la je samo prazna

zemlja .

"Jes te l i sada prvi put ovdje? Nakon nesreće?"

Americus joj je priš la i primila je za ruku. Novalee je kimnula .

"Tako mi je žao", rekao je. "Znam da s te bi le bl iske. Mnogo je govori la o vama."

"Vi i ses tra s te bi l i . . ."

"Oboje a lkoholičari . Ondje sam je i upoznao, u Anonimnim alkolohičarima. Pri je

čet ir i godine, otpri l ike u vri jeme kad vas je naš la . Bila mi je sponzorica ."

"Aha, znači to s te vi . Vi s te nazival i . . ."

"Usred noći? Da. Taj sam. Onaj kojega je izvlači la iz Hi -Ho Cluba i l i Red Dog

Saloona. . . i l i Bone's Placea ." Ray je bacio opušak i odmah zapalio novu cigaretu.

"Gdje god sam završ io, ona bi doš la po mene."

"Mama?" Americus je potezala Novalee za ruku.

"Nikada ni je digla ruke od mene", rekao je Ray. "Kad sam os tao bez kancelari je i

zamalo izgubio dozvolu da radim kao odvjetnik. . . ona mi je pomogla da se

izvučem."

Novalee je gledala prazno zemlj iš te. "Jednos tavno ne mogu vjerovati da više ničega

nema."

Americus je izvukla ručicu iz majčine ruke i otrča la .

"Da", rekao je Ray. "To vam je zaci jelo vel iki š ok, a l i bi lo bi vam još gore da s te

vidjel i kako je izgledalo pri je nego š to su raščis t i l i ."

"Bil i s te tu?"

"Ja sam izvrš i tel j oporuke, pa . . ."

"Oporuke?"

"Da, ses tra je os tavi la oporuku." Posegnuo je u džep i izvukao debelu omotnicu.

"Sve je tu ."

"Što to?"

"To je njezina oporuka, darovnica , nekoliko čekova. . . priznanice. Morat ćete

potpisa t i nekoliko dokumenata , a onda. . ."

"Zaš to?"

"Zato š to je sve os tavila vama, gospođice Nation. Zemlju. Prikolicu - bi la je

os igurana, a l i na minimalni iznos . Osam t isuća . I osam t isuća za ono š to je bi lo u

njoj . Ček je tu ." Ray je pružio omotnicu Novalee. "I ček National Republica , polica

životnog os iguranja na deset t isuća dolara , u vašu koris t ."

"Mamice", doviknula je Americus preko dvoriš ta .

"I tako", rekao je Ray, "sve j e to vaše."

Novalee je uzela omotnicu. Kretnje su joj bi le ukočene i mehaničke.

"Jes te l i skovali kakav plan?"

spavaće sobe sa s tarinskim prekrivačima i pos tel jama s baldahinima

"Namjeravate l i os ta t i u ovom dijelu zemlje?"

kuhinje s bakrenim loncima i pl avim porculanom

"Mama!"

94

zidovi prekriveni obitel jskim fotografi jama u zla tnim okvirima

"Mama, gle!"

Novalee se okrenula i vidjela kakoAmericus skakuće oko divl jeg kes tena - i da l je

visokog, ravnog, živog i zdravog.

donos i s reću. . . pomaže t i naći put kući ako se izgubiš

"Il i se namjeravate vra t i t i u Tennessee?"

dom je mjes to na kojem počinje tvoja povijes t

"Molim?"

"Pitao sam namjeravate l i se vra t i t i u Tennessee?"

"Ne. Os ta t ću ovdje. Ovo je moj dom."

Dvadeset šes to poglavlje

Riđokosa djevojka za šankom pr ipal i la je još jednu cigaretu i prekriži la noge tako

da se minisuknja s resama popela još više uz bedra pa su joj se vidjele čipkas te

gaćice. Htjela je bi t i s igurna da je pjevač koji se nazvao Bil ly Shadow dobro vidi .

Zbog toga se ni je t rebala brinuti .

Wil ly Jack ju je snimio kao i sve os ta le - s i tnu brinetu u t i jesnim trapericama i

majici bez rukava koja joj je jedva pokrivala bradavice. . . dugonogu Meks ikanku u

crvenim čizmama i t raper šorcu koji joj ni je posve prekrio guzove. . .djevojku vel ikih

oči ju koja je dudala palac svaki put kad bi je pogledao. Willyju Jacku ni jedna ni je

promakla .

Ali , večeras ni je bio u potrazi za ženom. Čekao je Johnnyja Desota , jednog od

najut jecajni j ih agenata u branš i , koj i ga je obećao doći čut i .

"I, kako t i mogu pomoći, Bil ly?"

"Pa, Shorty Wayne rekao mi je da s tupim s tobom u vezu, Johnny. Kaže da t i se

svidjela moja pjesma."

"Kucanje s rca , je l i?"

"Otkucaj s rca ."

"Zgodna melodija ."

"Shorty je rekao da te nazovem ako dođem u Dallas ."

"Svakako to učini ."

"Pa , za to i zovem."

"Tu s i , u Dallasu? Sada?"

"Da. Proš log t jedna sam počeo nas tupati u Cowpokesu."

"I koliko ostaješ?" "Tu sam do desetog." "Aha." "Pa sam mislio. . ." "Bil ly?" "Molim?" "Još uvij ek si kod Ruth Meyers?"

"Jesam, a l i počeo sam razmiš l ja t i o promjeni , ako razumiješ š to hoću reći ."

Willy Jack zamahnuo je šakom kako bi dao znak bubnjaru da kasni za pola takta i

počeo pjevati refren pjesme "Mama, Don' t Let Your Babies Grow Up to Be

Cowboys", prve u nastupu Billyja Shadowa i Night Rivera.

U Cowpokesu se okupilo više l judi nego š to je ugodno moglo s ta t i u lokal i pri je

nego š to su s tupil i na pozornicu. I sa t pos l i je publika je još ulazi la , spremno

plaćajući deset dolara za ulaznicu kako bi za t im mogli pla t i t i pet dolara za Lone

Star u boci s dugim grlom. Cowpokes se nalazio u pomodnom dijelu Avenije

Greenvil le i u njega je dolazi la mlađa, imućna publika - mladi odvjetnici i l i ječnici

kojima su s tetsoni š t i t i l i oči od s troboskopa, s tudenti u čizmama Lucchesi koje su

s ta ja le šes to dolara a nikada neće kroči t i na niš ta hrapavije od parketa , vi tke zla tne

žene koje su svoj izgled s tekle upornom t jelovježbom i odlaskom u solari j .

Ali, Cowpokes je bio neš to sasvim drugo od mjes ta na kojima je Willy Jack počeo,

bi jednih klubova u kojima mu je Ruth Meyers naš la angažman, o pasnih lokala u

opasnim mjest ima - Back Stabber Bar u Trinidadu u Coloradu.. . Forked Tongue u W inslowu u Arizoni. . . Coonasses and Crackers u Biloxij u u Mississippiju.

95

Ruth Meyers žel jela se uvjeri t i je l i us tra jan, vidjet i hoće l i ops ta t i u glamuroznom

svi jetu show-bus inessa . Uspijevao je, a l i čes to samo za vlas .

U Chill icotheu u Missourij u, u lokalu koj i se zvao Hole in the W all , neki ga je

čovjek u invalidskim kolicima pokušao ubit i kukas tom s jekirom jer grupa ni je znala

svira t i nas lovnu melodiju iz fi l ma "Moje pjesme, moj i snovi". U Decaturu u

Alabami, u lokalu Baby's Bar and Gril l , neka je žena držala š i l jak za led uz

muževljevo uho i zahti jevala da Willy Jack otpjeva "Your Cheatin ' Heart".

U Hot Springsu u Arkansasu tr i su brata bdjela nad mrtvim bratom prij e

pokopa pa su ga donijeli u Rubber Rooster i na t jera l i Night River da pjevaju

"Blue Eyes Crying in the Rain" od ponoći do čet ir i ujutro.

A u Valdost i u Georgij i W illy Jack je nastupao u baru The Fang gdje je dij elio

pozornicu s pet -šest staklenih kaveza u kojima su bi le zmije. Kad bi doš lo

vri jeme da ih se nahrani , konobar je gos t ima prodavao žive miševe po tr i dolara , a

kad bi gos t ubacio miša u kavez, grupa je morala svira t i DRUM ROLL i za t im

refren pjesme "There Goes My Everything".

W illy Jack je ponovno pogledom prešao dvoranu i pitao se zašto Johnny Desoto nij e došao. Lako bi ga zapazio iako je mjesto bilo pretrpano jer j e nosio povez preko oka, navodno zato što mu je bik iskopao oko kad je prij e t r ideset godina nastupao na rodeu.

"Može l i još jedna runda?", doviknuo je Willy Jack barmenu.

"Ne", rekao je Johnny Desoto. "Za mene je malo prerano. A imam i dogovor za objed."

"Onda ću pri jeći na s tvar." Willy Jack se primaknuo i povjerl j ivim tonom rekao:

"Mis l im da je Ruth Meyers sa mnom napravila koliko je mogla."

"Je li?"

"Čovječe, ona jednos tavno ni je dovoljno ut jecajna ."

"Ne bih ja baš podcjenj ivao Ruth Meyers. Ima mnogo iskustva." "Dobro, mnoge je glazbenike dovela na pozornicu, ali. . . " "Post igla je da snimiš svoju pjesmu, Billy."

"Sranje!" Wil ly Jack je s gađenjem zatresao glavom. "Običnu s inglicu kod Shortyja

Waynea."

"Pa, imao je Shorty nekoliko hi tova . Zna posao. I mnogim je l judima donio mnogo

novca, uključujući i Ruth Meyers ."

"E pa, mene nij e obogat io." "Post igao je da je puštaju na radij u."

"Ali ja od toga nemam velike koris t i ." Willy Jack je podigao praznu čašu kako bi je

barmen vidio.

"A š to bi t i žel io, Bil ly?"

"Album. Vlast it i album... i video. I nastupe na televiz ij i. To mi treba, da me netko gura."

"A misl iš da Ruth Meyers to ne čin i?"

"K vragu, Johnny, ona jednostavno nema dovoljno ut jecaja."

Willy Jack uhvatio je šankeričin pogled i dao joj znak da mu donese još jednu čašu

W ild Turkeyja dok je pi janis t , mršavac po imenu Davey D. , počeo svira t i "Misery

and Gin".

Davey D. jedini je os tao od četvorice koju je Ruth Meyers okupila s tvara jući Night

River i Bil lyja Shadowa.

Unajmila j e najbolje glazbenike koje je poznavala, najbolje iz stot ina grupa koje je stvorila i preoblikovala, miješala i spajala - dobre glazbenike koj i su znali posao . Našla ih j e, povezala i spoj ila s Billyjem Shadowom.

A onda, pris jećajući se svoje mlados t i u Missouri ju , koje je zbog nečega uvijek

prizivao oblik Willy Jackovih usnica , mis leći na onu mladu djevojku kakva je

nekoć bi la i na prve zanosne noći uz ri jeku Current s prvim zanosnim dečkom, Ruth

Meyers je novonas ta lu grupu nazvala Night River*, os jećajući da bi se s jena* i noć

mogli spoji t i u skladnu cjel inu.

Ali , to se ni je dogodilo, i to ne za to š to bubnjar ni je imao os jećaj za ri tam, ni za to

š to bas is t ni je znao odsvira t i solo, ni za to š to gi taris t ni je imao apsolutan s luh.

Nije se dogodilo jer su svi bi l i previsoki . Samo je Davey D. bio niži od Willyja

Jacka - i tako je samo Davey D. os tao.

96

I premda novi članovi grupe nisu bi l i tako dobri i iskusni kao prvo tni , Bil ly

Shadow je malo-pomalo ipak pos ta jao zvijezda. Ruth Meyers dobro je obavila svoj

posao. No bio je to zahtjevan posao i bi la je potrebna prava mala vojska pomoćnika

da sve obave. Willyja Jacka i te kako je t reb alo dot jerat i.

Onoga dana u Nashvilleu, Doc Frazier, zubar, gotovo se rasplakao kad je pogledao u W illy Jackova usta i vidio karij es, gingivit is i dvadeset godina stare naslage koje je trebalo uklonit i. A li, mjesec poslij e, kad je zubar završio

posao, Billy Shadow us tao je sa zubarskog s tolca us ta punih krunica i mos tova,

zuba bi jel ih i čis t ih poput bolničkih plahta .

Nina, kozmetičarka koja ga se za t im dohvati la , prvo ga je morala os lobodit i prhuti

koje mu je bi la puna kosa , obrve pa čak i nos . Za to joj je t rebao ci jel i t jedan,

t i jekom kojeg je nanos i la pakung od katrana i r icinusova ul ja . Zat im ga je oš iša la i

s tvori la blag, ležeran izgled s uvojcima koji su mu padali na čelo. Onda mu je

s tavi la tamnokes tenjas t i prel jev jer je najviše is t icao njegove l ju b ičas te oči . Na

kožu mu je nanos i la bla to, a podočnjake je izl i ječi la mješavinom kras tavca i

majoneze. I nakon š to ga je na kra ju izmanikira la i ispedikira la , fotografira la je

Bil lyja Shadowa kako bi pokazala da su se godine u kozmetičkoj školi i te kako

isplat ile.

Jak Gooden, krojač u Preston's W estern W earu , uveo je Willyja Jacka u

presvlačionicu s uputama da skine polies terske hlače i kariranu košulju š to mu ih je

u zatvoru dala Cla ire Hudson. Sat pos l i je bio je obavijen metrima finih

crvenosmeđih i jantarnih vors teda i gabardina , a Gooden j e mjerio, pribadao i

označavao kredom po njemu. Dva t jedna pos l i je, Bil ly Shadow odjenuo je novo

odijelo koje je prianja lo uz njegove uske bokove, povećavalo njegova uska ramena i

klizi lo mu po bedrima dok je hodao.

Obućar Tooby prvog se dana pretvarao da ne vidi novinski papir koji se Willyju

Jacku pri l i jepio na čarape. I ne pogledavš i njegove jeft ine čizme, znao je da su

pune papira . Willy Jack ni je bio njegova prva niska mušteri ja . Tooby je također

znao, nekoliko t jedana pos l i je, kad je mladić gurnuo nog e u ručno izrađene čizme

od krokodilske kože s potpet icama od pet centimetara , da Bil ly Shadow nikada ni je

s ta jao uspravnije ni izgledao više nego tada .

I tako, kad su Ruth Meyers i njezina vojska pomoćnika završ i l i posao, Willy Jack

Pickens s tao je pred z rca lo, nasmiješ io se onome š to je ugledao i vidio kako mu

Bil ly Shadow uzvraća osmijeh.

Ruth Meyers već je tada znala koliko će joj nevolja donijet i . Znala je da će neči ju

ženu zateći s nj im na s tražnjem s jedalu kakvog l incolna i l i cadil laca . Znala je da ć e

nečija kći za trudnjet i i tvrdi t i da je on otac. Znala je da će neči j i s in završ i t i u

zatvoru dok mu bude nabavljao travu i kokain. Ruth Meyers znala je š to je čeka .

Znala je da će on izvrnuti sva pravila i krš i t i zakon, iznevjeri t i je, zabos t i joj nož u

leđa i pokušat i ot ići od nje. Ruth Meyers znala je s kim ima pos la pa se t rebala

bolje čuvati .

Ali , kad se Bil ly Shadow okrenuo od zrcala , zgrabio Ruth Meyers i pol jubio je,

plešući s njom po sobi , s rce joj je počelo jako tući a s rce joj se s t isnulo od s jećanja

na onog zanosnog prvog dečka na ri jeci Current .

"Drago mi je š to s i uspio doći , Johnny."

"Malo kasnim, a l i imao sam gužvu. Nisam se mogao pri je izvući ."

"I drugi set nam je dobar pa.. ."

"Neću moći os ta t i do drugog seta , Bil ly."

"K vragu, pa čuo s i samo pos l jednje dvije pjesme. Mis l io sam da ćeš –"

"Svidjele su mi se."

"Stvarno?" W illy Jack je otpio vel iki gutl ja j pića . "Dovoljno da me preuzmeš ,

Johnny?"

"Polako! Nemojmo tol iko žuri t i ."

"Meni j e do brzine. Dovoljno dugo sam na sporoj pruzi." "Bil ly, moraš shvat it i, dok god si j oš vezan s Ruth Meyers.. ."

"Čuj, niš ta ja njoj ne dugujem. A ma baš ništa."

"Ona se možda ne bi s loži la s t im."

97

"Mogu to prekinuti ovako brzo." Willy Jack je pucnuo prs t ima, pri tom prolivš i

os ta tak svoga pića . "I ona tu niš ta ne može."

"Bil ly, Ruth Meyers može t i bi t i moćan saveznik, a l i is to tako i moćan nepri ja telj .

S iguran si da si spreman na to?"

"Pa š to mi ona može?"

"Samo t i kažem, Ruth Meyers ima vrlo dugu ruku."

"Ma kakvi. Ruth Meyers nij e tako ut jecajna." W illy Jack okrenuo je broj Ruth Meyers, a onda je povukao još jedan dim marihuane. Javila se poslij e prvog zvona.

"Evo nas", rekao je. "Ali , bi lo je baš gadno. Kiš i lo je ci jel im putem. Iskreno

govoreći , Abilene u Texasu izgleda mi kao kra j svi jeta ."

"Jesi l i u Ramadi?"

Wi l ly Jack je os jet io neš to u njezinom glasu, neš to čega se t reba čuvati .

"Aha . Evo, dat ću t i broj ." Morao je primaknuti apara t očima jer je brojke vidio kao

u izmaglici . Znao je da je u lošem s tanju, a l i ni je ht io da to zna i Ruth Meyers .

"764-4288."

"Pokušala sam te nazvat i pr ij e nego što ste ot iš li iz Dallasa."

"Je li?" I tada , dok je među nj ima vladao ta jac, znao je da neš to ni je u redu. Ali ,

ne može bi t i r i ječ o Johnnyju Desotu. To nikako ni je mogla doznati . "Jes i l i zvala u

hotel i l i u klub?"

"Oboje."

"Pa, završ i l i smo malo pri je nego š to smo očekival i . Što ima novo?"

"Nazvao me odvjetnik iz Albuquerquea." "Uh, dovraga, ako je to zbog one cure u.. ."

"Zvao je zbog žene po imenu Cla ire Hudson."

"Zbog koga?" "Poznaješ li Claire Hudson?"

"Ne. Nikad čuo."

"Kaže da nis i t i napisao 'Otkucaj s rca ' ."

"Glupost! "

"Kaže da j e pjesmu napisao njezin sin."

"To su glupos t i! Sin joj je mrtav." Willy Jack je znao da ga Ruth Meyers pozorno

s luša . Čuo je kako diše. "Dobro. . . poznajem je, a l i . . ."

"Ti malo lažl j ivo govno."

"Ne, čuj , Ruth, s luša j me! Ja sam napisao 'Otkucaj s rca ' . P j esma je moja i. . . "

"Ne, W illy Jack, varaš se. Pjesma pripada Claire Hudson."

"O čemu t i to?"

"Claire Hudson je vlasnica autorskih prava. Nasljedila ih j e od sina." "Prokletstvo, Ruth, kunem t i se. Slušaj me, dovraga. Pa ne bih t i lagao. Nikad t i ne bih lagao, Ruth." "Je li? Nikad mi ne bi lagao, W illy Jack?"

"Ne! Potrebna s i mi. Moraš mi pomoći s t im."

"Pomoć t i je i te kako potrebna - al i ne od mene. Možda će t i pomoći Johnny

Desoto."

"Ruth? Daj da porazgovaramo o tome. Ruth? Sve ću t i reći! Ruth? Ruth Meyers?"

Dvadeset sedmo poglavlj e

Novalee je znala da će se Forney brinuti . Vjeroja tno je već zvao polici ju . A ako ne

dođe kući do devet , vjeroja tno će početi nazivat i bolnice.

Kasno pos l i jepodne počeo je padati sni jeg, a l i u sumrak se pretvorio u ledenu

susnježicu. Kad je Novalee u sedam završ i lo radno vri jeme, s takla na automobilu

bi la su prekrivena s centimetrom leda . Izvadila je kartonsku kuti ju iz prt l jažnika ,

kuti ju koju je Forney napunio brisač ima za s takla , l imenkama odleđivača i

svi jećama - desecima svi jeća . Proči tao je da je toplina jedne jedine svi jeće održala

na životu za luta log vozača t i jekom snježne oluje u Sjevernoj Dakoti , pa je počeo

kupovati svi jeće i nikako ni je mogao pres ta t i .

Parkiralište W al-Marta, k ilometar i pol betona s mj es t ima za pets to automobila ,

bi lo je gotovo pus to kad je Novalee izvezla svoj chevrolet prema izlazu. Gotovo se

98

blagajne u supertrgovini za tvori l i su čim je počeo padati sni jeg, a sada im više ni je

bila potrebna ni jedna blagajna .

Nadala se da su kamioni s p i jeskom s t igl i do autoces te pri je nje, a l i ni tko u

t ravnju ni je očekivao snježnu oluju pa se ni je iznenadila kad je vidjela da je ces ta

za leđena i s l iska . Bit će to duga vožnja do kuće.

Prvih mjeseci te joj svakodnevne vožnje nisu bi le tako teške. Ali , loše vri jeme koje

je počelo u s tudenom još ni je pres ta lo. Vozila je kroz susnježicu, tuču, ledenu kišu

i sni jeg - samo u pros incu palo je gotovo pedeset centimetara .

Moses i Forney opteret i l i su maleni chevrolet betonskim blokovima, a Novalee je

kupila nove zimske gume. No uza sve to ci jele se zime auto kl izao po ces t i , pa je

počela razmiš l ja t i o tome da odus tane i zapos l i se negdje bl iže kući .

Ni sama nije znala zašto uporno vozi gotovo osamsto ki lometara na t jed an. Nije

znala zaš to se toga uporno držala , odlazeći na posao u zoru i vraćajući se po mraku.

Katkad bi požel jela da je kadra učini t i ono š to su drugi čes to čini l i - javi t i da je

bolesna , l i jepo se umotat i u pokrivač, sve pos la t i k vragu i os ta t i u pos tel j i .

Lexie ju je pokušala nagovori t i da se zapos l i u bolnici , do koje ni je imala ni deset

minuta . Dixie Mull ins nagovarala ju je neka izuči za kozmetičarku tako da mogu

radit i za jedno. Gospođa Ort iz zagovara la je državni posao, po mogućnos t i u poš t i .

Ali, Novalee je zbog nekog razloga ostala u W al -Martu, j edna od r ij etk ih koj i

su prešli u Poteau i j edina koja je vozila svaki dan na posao i na trag. Nije bi la

s igurna zaš to, a l i os jećala je sponu s Wal -Martom. Vjeroja tno za to š to je s tanovala

u jednoj od nj ihovih robnih kuća dok je bi la t rudna. . . i l i za to š to se ondje rodila

njezina kći .

Kad se sni jeg pretvorio u susnježicu, Novalee je ht jela nazvati Forneyja i reći mu

da će zakasnit i , a l i odvojci kojima bi morala skrenuti kako bi doš la do govornice

izgledali su još skl iski je od ces te, pa ni je ht jela r iskira t i . Os im toga, Forney i

Americus bi l i su usred či tanja knjige Puck s Pook's Hilla , pa će barem na

nakratko zaboravit i na vri jeme.

Gospođa Ort iz čuvala je Americus t i jekom dana, a čuvala bi je i navečer, a l i Forney

nije ht io ni čut i za to. Čim bi za tvorio knjižnicu i svojoj ses tri odnio večeru, došao

bi u kuću i os tao ondje dok Novalee ne bi doš la doma. Mora bi t i ondje, objasnio je,

kako bi pokušao nadoknadit i p ropuš teno. Čitao je Americus tako malo o povijes t i

devetnaes toga s tol jeća , a nema mnogo vremena. Na pos l jetku, ona najesen kreće u

vrt ić.

Ali , Novalee je ionako bi lo drago š to je on ondje. Bilo je ugodno vidjet i ga navečer

kad bi doš la doma. Kako god da je provela dan, kako god bi la umorna, kako god

raspoložena, uvijek bi se os jećala bolje kad bi vidjela Forneyjev krivudavi osmijeh.

A kad bi se doimao s ramežlj ivo i nes igurno, znala je da joj je kupio neki dar, neko

posebno iznenađenje, primjerice gl j ive "g enus Morchella" koje bi našao svakog

prol jeća i is pržio u t i jes tu za koje ni je ht io odati recept i l i prve jagode sa šećerom,

l i jepo s ložene na tankom plavom porculanskom tanjuru. Katkad bi joj donio neš to

š to je našao umetnuto u knjigu - uvojak riđe kose vezan zelenom svilenom

mašnom il i l j ubavno pismo od muškarca po imenu Alexander.

Kupovao joj je i s tvari za kuću. Staklene gumbe koje je našao na nekoj rasprodaji i

zla tne okvire za fotografi je koje je Novalee snimila Polaroidom onoga prvog dana u

Wal-Martu, kad ju j e W illy Jack ostavio.

Sve su tr i fotogra fi je bi le oš tećene u tornadu, a l i Novalee ni je vidjela mrl je i

ogrebotine. Vidjela je samo čudesni osmijeh ses tre Husband, blage tamne oči

Mosesa Whitecottona i mršavo smeđe t i jelo Bennyja Goodlucka, kruto i ukočeno

dok je pozirao za fotografi ju .

Novalee je ovjes i la fotografi je na zid dnevne sobe još pri je nego š to se boja osuš i la ,

pri je nego š to su namješ teni prozori , pri je nego š to je uopće usel i la pokućs tvo.

Iako je u kući bi la već šes t mjeseci , još je bi lo neuređenih di jelova - kuhinjskih

ladica bez gumba, neoličenih zidova. Ali , bio je to dom, dom bez kotača , dom koji

je čvrs to s ta jao na zemlj i .

Sama je izradila nacrt kuće. Četiri sobe i kupaonica , terasa oko divl jeg kes tena .

Neki su mis l i l i da je neće uspjet i sagradit i za dvadeset šes t t isuća dolara koje je

nas l i jedi la od ses tre. Uspjela je. Ali , t rebalo joj je mnogo pomoći.

99

Moses je napravio temelje, a gospodin Ort iz postavio je okvire. Benny

Goodluck i njegov otac zidali su zidove, Forney i gospo din Sprock pos tavil i su

krov. Gospođa Ort iz l i jepi la j e tapete a Certa in je saš i la zavjese.

Novalee je radi la od svega po malo. Buš i la je, zabija la čavle, mjeri la i pi l i la ,

podizala , penja la se, nos i la i dodavala . Znoji la se, psovala , smija la se, t rpjela

bolove i plakala. Radila j e osamnaest sat i na dan, a onda bi šest sat i spavala kao mrtva.

A onda, jednoga sparnog pos l i jepodneva u kolovozu, kuća je bi la gotova. Kuća o

kojoj je Novalee odavno sanjari la sad je dois ta pos toja la i bi la je njezina .

kuća sa s tarinskim pokrivačima i plavim porculanom i obitel jskim fotografi jama u

zla tnim okvirima

Forney je bio na prozoru kad se u pola deset dovezla pred kuću. Već je očis t io s tube

i posuo sol po tr i jemu.

"Bio sam tako zabrinut", rekao je, povukao u kuću i pomogao joj svući kaput .

"Bila bih te nazvala , a l i nisam mogl a naći dobro mjes to da skrenem s autoces te."

"Je li bilo problema?" "Pa, vozila su se jedva pokretala. Vidjela sam sudar kod odvojka za Bokoshe. Neki dij elovi ceste bil i su poput stakla."

"Gospodin Sprock kaže da su za tvori l i ces tu 31."

"Bio je ovdje?" "Nije, ali j e dvaput nazvao. Brinuo se za tebe."

"Odmah ću ga nazvati ."

"Izgledaš mrtva umorna." "Pa i j esam." "Jesi l i za kavu?" "Uh, sjajno." Novalee se primaknula kaminu i napokon si dopust ila osjet it i umor od upravlj anja chevroletom po kilometr ima leda i snij ega.

Kad je gradila kuću, s kaminom nije računala . Znala je da to sebi ne može priuš t i t i .

Ali , Moses je uporno tvrdio da može jer ga on zna napravit i . I tako ga je napravio.

Pravi otvoreni kamin. On, Forney i gospodin Ort iz dva su t jedna dovlači l i koma de

granita s dna Sticker Creeka.

Forney se vra t io u sobu i pružio joj ša l icu vruće kave.

"Hvala. Kada je Americus zaspala?" "Prij e otpril ike jedan sat, ali bunila se."

"Odveć uzbuđena zbog sni jega?"

"Odveć zabrinuta za životinje. Uplaš i la se da će se smrznuti . Traži la je da im

skuham juhu. 'Daj im neš to toplo za jelo' , rekla je."

"I t i s i to i učinio, je l i?"

"Skuhao juhu? Za čopor mačaka i pasa?" Forney je bacio ruke u zrak da pokaže

Novalee kako je to glupo pi tanje.

"Što si im pripravio?" Forney je spust io glavu i t iho rekao: "Lonac umaka." "Forney, prelako se predaješ." "Novalee, vani j e vr lo hladno." "To je sigurno."

"A ako je Americus odluči la posvoji t i sve luta l ice na svi jetu, onda joj tu i tamo

treba pomoći ."

"A meni nisi ostavio malo umaka?"

"Americus mi ni je dopus t i la . Rekla je da nema dovoljno. Ali , napravio sam t i pi leći

paprikaš ."

"Izvrsno. Umirem od gladi." Uzela je brošuru sa stola. "Što je ovo?"

"To t i je donio Benny Goodluck. Podaci o zimskoj kozjoj krvi koje s i t raži la . ."

"I je l i je njegov otac naručio?"

"Nije mi rekao." "A je l i spomenuo indijanski glog o kojem sam se raspit ivala? I koliko bi koštalo da.. ."

"Novalee, znaš i sama da Benny ni je pričl j iv. To bi za njega bi lo previše."

100

"Ma, priča on, Forney."

"S tobom da. Sa mnom ne." Kad je zazvonio telefon, Forney je rekao: "To je s igurno

opet gospodin Sprock. Sprema se naći bernardinca i poći u potragu za t obom."

Novalee je podigla s luša l icu i prebaci la žicu preko nas lona s tolca kako bi mogla

os ta t i pokraj vatre.

"Halo?"

"Novalee?" Lexie je zvučala čudno. "Je l i t i ukl jučen televizor?"

"Nije, upravo sam st igla."

"Onda nis i čula novos t?"

"Koju novost?" "O Samu W altonu." "O gospodinu Samu?" "Umro je, Novalee. Sam W alton upravo je umro."

Novalee je radi la na odjelu povrata robe kad se na razglasu čula objava:

"Pozor, kupci i zaposlenic i W al -Marta.. .

Žena koja se nagnula preko pulta zaudara la je na hren. Na sebi je imala ogrtač od

lažnog krzna, nakrivo zakopčan. Iz papirnate vrećice izvadila je pamučni pulover i

gurnula ga prema Novalee.

"Nisam ga ni odjenula jer mi j e premalen."

Pulover je nekoć možda i bio bi jel , a l i sada je od s taros t i pos ivio. Pod pazuhom

su bile mrlj e, a ovratnik j e bio rastegnut. ". . . j er j e Sam W alton pridobio poštovanje.. .

"Možda bi odgovarao ženi malih prsa , a l i ja nisam od t ih ."

Novalee je izvrnula pulover t ražeći nal jepnicu s kodom, a l i bi la je otrgnuta .

"Samo mi vra t i te novac. Ionako imam previše pulovera . Moj dečko kaže da sam

zauzela ci jel i ormar."

". . . minutom šutnje u s jećanje na gospodina Sama . "

"Plat ila sam ga devetnaest dolara i devedeset pet cent i plus porez."

Novalee je spus t i la glavu i sklopila oči .

"Slušaj te, djeca me čekaju u autu. Moram ih odves t i k ses tri i do dva s t ići na

posao."

". . . pa da mi je i dol inom smrti proći . . .", nečujno je izgovara la Noval ee.

"Čujete l i vi mene? Žuri mi se!"

". . . dobrota i milos t pra t i t će mene sve dane života moga, u Jahvinu ću domu

prebivat i kroz dane mnoge."

Dvadeset osmo poglavlje

Za prvi fotografski posao Novalee su pla t i l i sedamdeset dolara . Od toga je dvadeset

potroš i la za fi lm, pet za benzin, a deset je dala Bennyju Goodlucku. Da je tome

pribroja la još t r i i pol za nj ihov objed u McDonald 'su, os ta lo bi joj neš to više od

tr ideset dolara čis te zarade. Ali , to ni je bi lo važno. To joj uopće ni je bi lo važno.

Posao je dobi la zahvaljujući Bennyju, či ja je nas tavnica matematike traži la nekoga

da fotografira njezino vjenčanje. Carolyn Biddle ni je mogla mnogo pla t i t i , a

Novalee ni je očekivala vel iku zaradu pa su se lako sporazumjele.

"Dobila sam posao, Benny", rekla mu je Nova lee čim se javio na telefon.

"Super!"

"Vjenčanje je dvadeset četvrtog, š to je odlično jer mi je to s lobodan vikend a

Whitecottonovi će pričuvati Americus tako da je ne moram vozit i sa sobom."

"Vozit i kamo?"

"U Tahlequah. Svadba će bi t i u kući majke gospođi ce Biddle u Tahlequahu."

"Ići ćeš sama?"

"Zaš to ne?"

"A š to ako t i se probuš i guma i l i tako neš to?"

"Benny, znam ja promijenit i gumu."

"Dobro, a l i mis l io sam.. ."

"Ako bude l i jepo vri jeme, vjenčanje će bi t i na otvorenom. Sve je isplanira la . Čak

me zamoli la da dođem u nečemu ružičas tom."

"Zaš to?"

"Zato š to će sve bi t i ružičas to - cvijeće, torta , ha l j ine. . . sve."

101

"A ako se netko pojavi u l jubičas tom? Il i žutom? Što će ona učini t i?"

"Benny, ona je uči tel j ica . Ako kaže: 'Dođite u ružičas tom', svi će doći u

ružičas tom."

"Da, imaš pravo."

"Znaš , mis l im da ću snimati Vericolorom. Ružičas ta boja može bi t i nezgodna ako

fotografiraš na suncu."

"Možda bih t i ja mogao pomoći?"

"Molim?"

"Možda bih ja mogao s tobom. Mijenjao bih t i fi lm. I l i tako neš to."

"Pa sad. . ." Novalee se t rudila ne pokazati iznenađenje, a l i dois ta se iznenadila .

"Da, zaš to ne, možeš ."

"Stvarno?"

"Ne ša l im se. Trebat će mi pomoć jer. . . molim te, nemoj to reći gospođici Biddle,

a l i ja još nikada nisam bila na nekom vjenčanju."

"Ni ja ."

Novalee se nasmijala , a onda je dodala : "Doduše, vidjela sam ih nekoliko u

Dinas t i j i ."

"Vjeroja tno su sva is ta ."

"Ona koja sam ja vidjela bi la su sva is ta , jer se svaki put udavala is ta žena ."

"Ne vjerujem da se gospođica Biddle već udavala ."

"Ne brini se, Benny. Smis l i t ćemo neš to."

"Novalee, š to da odjenem?"

"Nemaš s lučajno ružičas to odijelo?"

Sljedeća tr i t jedna Novalee je provodila s tanke u Wal -Martu l is ta jući časopise za

mladenke, t ražeći zanimlj ive fotografi je, a l i ni je vidjela niš ta os im tradicionalnih

poza. To joj neće bi t i problem os im ako fotoapara t ne zakaže i l i fi lm ne bude

neispravan, čega se pomalo počela pribojavati . Koliko je vidjela , ženama su

fotografi je s vjenčanja vrlo važne.

A onda, samo nekoliko dana pri je vjenčanja gospođice Biddle, Moses joj je isprič ao

pripovijes t o svojoj tet i .

"Effie, majčina ses tra", rekao je, "udala se 1932. godine, us red Velike depres i je, pa

to vjeroja tno ni je bi lo neko raskošno vjenčanje. I ona i njezin muž potjecal i su iz

s iromašnih obitel j i .

Ali , bi lo je to l i jepo crkveno vjen čanje - barem su mi tako priča l i . Teta Effie imala

je sa tensku hal j inu koju joj je saš i la moja majka , a u ono su doba svi imali vrtove

pune cvijeća pa je crkva bi la vrlo l i jepo ukrašena.

Muž tete Effie poginuo je deset godina pos l i je u bi tki za Midway. Nik ad se više

ni je udavala . Radila je kao domaćica do svoje sedamdesete.

A onda, kad je već prevali la osamdesetu. . . mis l im da joj je bi lo osamdeset čet ir i i l i

osamdeset pet , u njezinoj je kući izbio požar. Teta Effie je bi la kod sus jeda kad su

ugledali plamenove, tako da sama ni je bi la u opasnos t i . Ni u najmanjoj . Ali , znaš

š to je učini la? Otrčala je u kuću! Otrčala je u kuću kako bi spas i la svoje vjenčane

fotografi je. Fotografi je mladoženje koji je već pedeset godina bio mrtav."

"I tako je umrla zbog nekoliko fotografi ja?", upita la je Novalee.

"Ne, teta Effie je umrla zbog l jubavi . A rekao bih da čovjek može umrijet i i zbog

s labi j ih razloga. Mnogo s labi j ih ."

Te je noći Novalee ružno sanja la - o pocrnjel im fotografi jama i fotoapara t ima u

dimu i vjenčanicama koje su se pretvori le u pepeo. Sl jedećeg je jutra još bi la

ošamućena kad ju je Lexie nazvala kako bi joj priopćila uzbudlj ivu vi jes t .

"Zove se Roger. Roger Briscoe. I Novalee, školovan je. Radi kao CPA. Ima vlas t i tu

tvrtku u Fort Worthu."

"U Fort Worthu? Pa gdje s i ga upoznala?"

"Na benzinskoj crpki . Zajedno smo kupovali benzin. A čuj ovo! Vozi novi buick.

Nov novcat! Još ima privremene tabl ice."

"I , kakav je?"

"Pametan. Vrlo pametan. A trebala bi ga vidjet i . Odijeva se elegantni je od

direktora banke. Al i , ja sam grozno izgledala . Nisam se našminkala , kosa mi je bi la

102

raščupana. Upravo smo doš l i iz praonice rublja i djeca su bi la prl java . Ali , Roger

je rekao da su baš l i jepa i da ne može vjerovati da su sva moja .

Poveo ih je u res toran i naručio im colu, a onda me pi tao može l i nas pozvati na

večeru, a ja sam pita la : 'Sve nas? I to sada?' , a on je rekao da , pa smo otiš l i u

Golden Corra l . To ga je s ta la jo više od pedeset dolara iako ja čak nisam niš ta ni

jela ."

"Zaš to nis i?"

"Zato š to sam na onoj novoj di jet i s grejpom. Ali , s luša j da l je. Doći će po nas

s l jedeći vikend i odves t i nas u Six Flags . Možeš l i uopće pretpos tavit i kol iko će ga

to s ta ja t i?"

"Mnogo."

"Ali , on se drži kao da novac uopće ni je važan. Vrlo je. . . vel ikodušan i drag. To

sam odmah vidjela . I svidjel i smo mu se. Dois ta smo mu se svidjel i ."

"Pa zaš to mu se ne bis te svidjel i , Lexie?"

"Znaš i sama kakvi su neki muškarci . Zanimaju se za tebe dok ne doznaju da imaš

djecu. Ali , on uopće ni je takav. Rekao je Brownieju da ima l i jepe duge prs te poput

pijanis ta , a Pra l ine da je tako l i jepa da bi t rebala bi t i fi lmska glumica . Ljudi se s

njim jednos tavno os jećaju ugodno.

Novalee, nikad se ne zna . Možda ćeš jednoga dana ipak snimati i moje vjenčane

fotografi je."

Novalee je na dan vjenčanja us ta la u šes t , sa t pri je nego š to je navila budil icu.

Prethodne je večeri sas tavi la popis svega š to mora ponijet i , a onda se ci jelu noć

brinula zbog onoga š to je možda zaboravila s tavi t i u popis .

Dok se pakira la i bira la leće, nazvao je Forney i požel io joj s reću. Obično je

dokasna spavao, a l i tog je dana us tao već u tr i . Nije ht io reći zaš to, a l i Novalee je

s lut i la razlog.

Tijekom proš loga mjeseca Mary Elizabeth je izazvala mali požar u kuhinj i , dvaput

je pala - i to tako da ju je Forney morao vozit i na hi tnu. A jednog je jutra s ta ja la

gola na ulazu u knjižnicu dok je Forney ni je umotao u pokrivač i uveo u kuću.

Forney ni je mnogo govorio o njoj , a l i svi os ta l i jesu.

Novalee je upravo spus t i la s luša l icu kad je Certa in doš la po Americus . Brzo su

doručkovale i pokušale skra t i t i Americus in obred pozdravljanja s njezinim čoporom

luta l ica kojih je iz dana u dan bi lo sve više. Nedavno je posvoji la skotnu mačku

koju je nazvala Majka i t ronogog ps ića kojeg je nazvala Sir .

Kad su se Certa in i Americus napokon odvezle, Novalee je već kasnila . Skupila je

preos ta lu opremu, uskočila u svoju ružičas tu hal j inu i pojuri la na drugi kra j grada

po Bennyja Goodlucka.

Novalee i Benny s t igl i su k Biddleovima navri jeme, a l i samo sa t pri je početka

vjenčanja Novalee je shvati la da je fi lm os tavila k od kuće na krevetu. Potiskivala je

paniku kad je Benny ponovno pretražio auto i ponovno niš ta ni je našao. Nije žel jela

mis l i t i o tome š to će reći gospođica Biddle kad čuje da njezina fotografkinja u

fotoapara tu nema fi lma.

Ali , znala je da će se vjenčanje održat i na vri jeme, s fi lmom il i bez njega . Na

pos l jetku, s t igl i su i propovijednik i mladoženja . Na teras i su bi le raspoređene

košare cvi jeća , a u dvoriš tu su bi l i s tolci za gos te. Torta je bi la spremna, punč

rashlađen. Spremna i l i ne, vjenčanje će se odr žat i . Pa je l i onda fi lm uopće važan,

upita la se Novalee. A onda se s jet i la tete Effie koja je izgubila život zbog svojih

s l ika s vjenčanja snimljenih šezdeset godina pri je.

Novalee je nagazila na gas i odvezla se do malene trgovine fotografskim priborom u

koju su je uputi l i - a l i , b i la je za tvorena. Iz samopos luge na uglu nazvala je

vlasnika i on se pojavio za deset minuta - mrzovoljan čovječuljak s obrvama poput

čel ične vune.

"Baš sam bio zadri jemao", progunđao je.

"Ispričavam se, a l i vaša je žena rekla . . . "

"Moja žena je rekla da s te doš l i snimati vjenčanje a l i nis te ponijel i fi lm."

"Da, a vjenčanje počinje za pola sa ta i . . ."

"A zaš to nis te ponijel i fi lm?"

"Pa, namjeravala sam, a l i sam zaboravila . Čujte, s tvarno mi se žuri i . . ."

103

"Vi s te fotografkinja? Profes ionalka? A zaboravil i s te fi lm?"

"Ovo mi je prvi posao."

"A mogao bi bi t i i pos l jednji . No, dobro. Što vam treba?"

"Vericolor. Profes ionalni ."

"A š to ćete koris t i t i za osvjet l jenje?"

"Snimat ću na otvorenom."

"Zar nećete uzet i fi l -fleš?"

"Pa . . . ovaj . . ."

"Znate l i uopće š to je to?"

"Naravno!" Novalee se nas toja la držat i samouvjereno, a l i joj to baš ni je uspjelo.

"Otpri l ike."

"Dovraga." Skinuo je letak sa zida i t resnuo ga o pult . "Dr. Putnam. Ona predaje

fotografi ju u gimnazij i ."

"Aha."

"Osamnaes t dola ra i šezdeset šes t centa , a l i morat ću vam uzeti dvadeset jer mi je

blagajna prazna. Nisam, naime, planirao radit i u nedjel ju ."

"Hvala vam." Novalee je s tavi la dvije novčanice od deset dolara na pult i krenula

prema vra t ima.

"A ovo?" Pokazao je letak. "Nis am ga skidao samo zato š to nemam pametnijeg

pos la ."

"Dobro." Novalee je zgrabila letak i požuri la prema vra t ima. "Hvala", rekla je

ponovno, a onda je potrča la prema automobilu.

Dok se vozila natrag k Biddleovima, Novalee je smis l i la desetak dobrih odgovora

na s tarčeva pi tanja , des tak načina da ga spus t i na zemlju, i svi su bi l i vrlo

domiš l ja t i .

Ma ne, nisam zaboravila fi lm, netko mi ga je ukrao.

Zar vi ne znate tko sam ja? Nis te nikada čuli za Nagradu Jugozapada?

Da, ja sam profes ionalna fotografkinja . A sa d mi daj te ta j fi lm dok vam nisam

prerezala grkl jan!

Benny Goodluck potrčao je kad je ugledao chevrolet i otvorio vra ta pri je nego š to se

auto zaus tavio.

"Požuri!", povikao je. "Upravo je počela glazba."

Novalee je s tavi la fi lm u apara t dok je t rča la prema dvoriš tu iza kuće. Prvu je

fotografi ju snimila kad je Carolyn Biddle u lepršavoj ružičas toj ha l j ini zakorači la

kroz vra ta majčine kuće na sunce koje je obas ja lo njezino vjenčanje.

"Da", rekao je Benny, "a l i , nisam znao da je tako l i jepa ."

"Kažu da je žena najl jepša kad je za l jubljena ."

Benny je gurnuo u us ta i pos l jednji za logaj pi let ine, a onda je oblizao usnice još

prekrivene umakom od ra jčice.

"Ali u školi nikada tako ne izgleda ."

"Daj t i ovo pojedi", rekla je Novalee gurnuvš i pržene krumpiriće preko s tola . "Ja

sam pojela previše torte na vjenčanju."

Benny je uzeo krumpirić, a onda je zas tao i mahao nj ime po zraku dok je govorio.

"Nekako je bi lo čudno gledati svoju nas tavnicu kako se udaje, kako se l jubi ."

Pocrvenio je.

"Meni se to učini lo romantično."

"Novalee, š to mis l iš , hoćeš l i se t i ikada udati ."

"Možda. Ako me netko zapros i ."

"Ja neću!"

"I t i ćeš se jednoga dana za l jubit i , Benny, a tada . . ."

"Ne znam ja niš ta o l jubavi ."

"Kladim se da znaš ."

"Ne znam. Razmiš l jao sam o tome, a l i mi ni je jasno."

"Kako to mis l iš?"

"Pa, ponekad mi se čini da je l jubav neš to jednos tavno. Recimo, lako je voljet i

kišu. . . i sokolove. I divl je š l j ive. . . i mjesec. Ali , s l judima, l jubav mi se nekako

čini komplicirana . Sve je nekako zbrkano. Jer možeš voljet i jednu osobu na j edan

način, a drugu na drugi . Ali , kako onda znaš koja je l jubav prava na sve načine?"

104

"Nisam s igurna , a l i mis l im da to os jet iš . Kad nađeš pravu osobu, onda je to bolje

nego kiša , sokolovi i l i divl je š l j ive. Čak bolje od mjeseca . Mis l im da je bolje nego

sve to za jedno."

"Novalee, da l i t i . . . ovaj . . . jes i l i t i . . ."

"Jesam l i š to?"

"Jes i l i t i za l jubljena u nekoga?"

Novalee je s jedi la tako nepomično da je Benny na trenutak pomis l io kako ga ni je

čula . Ali , onda se pomaknula . . . naheri la je glavu i obas ja la ju j e zraka sunca . . .

zagledala se u neš to š to dječak ni je mogao još vidjet i .

"Mis l im da jesam, Benny", rekla je. "Mis l im da jesam."

Dvadeset deveto poglavlje

Novalee je s lagala negative u kuhinj i kad je zazvonio telefon, a l i veza se prekinula

pri je nego š to je dospjela podići s luša l icu. To joj je bi lo pomalo žao. Razgovarat i

telefonom bilo bi mnogo zabavnije nego s ređivat i zbrku u kuhinj i .

Tijekom dva mjeseca pos l i je vjenčanja Carolyn Biddle, Novalee je fotografira la

obitel jski skup, dvije pros lave rođendana i plesnu priredbu. Sada se bori la s brdom

negativa i pozi t iva koji samo š to se nisu s ruš i l i na nju.

Bude l i fotografira la banket Trgovinske komore i izbor za Miss Sequoyah,

vjeroja tno će morat i dogradit i još jednu sobu. A ako ne s redi nered u Mosesovoj

mračnoj komori , neće bi t i nimalo čudno ako joj uskra t i pravo uporabe.

Baš kad je uspjela uves t i malo reda , na let jela je na Forneyjevu fotografi ju koju je

snimila jedne večeri u svome dvoriš tu. Uhvati la je njegov pogled i onu

karakteris t ičnu mekoću oko usnica ko ja bi se uvijek pojavila t renutak pri je nego š to

bi se nasmiješ io.

Preš la je prs tom po fotografi j i , dodirujući njegov vra t , vi l icu, usnice. A onda, kad

je fotografi ju prini jela bl iže l icu, ponovno je zazvonio telefon i ona je poskočila

kao da ju je netko zatekao u nečemu zabranjenom.

"Halo?"

Nitko se ni je javl jao, a l i netko je bio na vezi . Novalee je čula kako diše.

"Tko je?"

"Brummett ."

"Tko?"

"Možeš l i doći k nama?"

"Brownie?" Novalee je pokušavala povezati dječakov glas s djetetom koje ju je od

svoje četvrte godine zvalo "Nobbalee", a l i ovo ni je bio dječj i glas .

"Možeš l i nam pomoći?"

"Što je? Što se dogodilo?"

"Trebaš nam."

"Jes i l i doma?"

"Da."

"A gdje je Lexie?"

Novalee je znala da je odmaknuo s lušal icu od us ta jer je i da l je govorio, a l i ona

nije razumjela š to. Negdje iz dal j ine čula je kako neka djevojčica plače.

"Je l i Lexie doma?"

Kada ni je odgovorio, Novalee je pri t isnula s luša l icu uz uho, t rudeći se da čuje

svaki zvuk. Čini lo joj se da je rekao "budi mirna", a l i znala je da se ne obraća njoj .

"Brownie?"

Čula je kako se za tvara ju vra ta , a onda je, negdje daleko od telefona, on rekao

"Pauline", a l i je to zvučalo više kao pi tanje.

"Brownie!" Sklopila je ruke oko us ta pokušavajući pojačat i svoj glas . "Brownie!"

Trenutak pos l i je čula je neko kretanje , pa opet njegovo disanje, neravnomjerno i

pl i tko.

"Daj mi mamu." Nas toja la je zvučati smireno.

"Ne mogu."

"Zaš to? Zaš to ne možeš?"

"Zato š to. . . za to š to. . ." I tad se u njegovom glasu neš to prelomilo, prsnulo poput

s takla .

105

Novalee je rekla : "Dobro, s t ižem." Čula je kako s lušal ica kl izi po tkanini , a za t im

neki šum.

"Jes i l i me čuo?", povikala je.

Čula je kako je s druge s trane s lušal ica pala na pod i udari la o pločice.

"Brummette?" Veza se ni je prekinula , a l i se više niš ta ni je čulo.

"Brummette, čuješ l i me? Dolazim!"

Novalee je umjes to za deset s t igla do Lexiene kuće za pet minuta , za let jela se u grm

kad je parkira la i iskočila iz auta tako naglo da je zaboravila ugas i t i motor.

Vrata Lexienog s tana bi la su prekrivena s ja jnim crvenim papirom s l ikom K ris ta

kao djeteta iako je bi lo samo nekoliko dana do Dana nezavisnos t i .

Kad je uš la , zabljesnula ju je bjel ina lakiranih zidova. U dnevnoj sobi je sve bi lo u

redu - na s tol iću su bi l i pos lagani časopis i , pokrivač na kauču bio je poravnan,

igračke pospremljene. Sve je bi lo kako treba . Ali , neš to ni je bi lo u redu.

"Lexie?"

U s tanu je vladala posvemašnja t iš ina . Nije bi lo zveckanja čaša , šuma vode u

kupaonici , dječjeg smijeha . Jedini se zvuk čuo iz dal j ine, zavijanje kamiona s

prikolicom na autoces t i .

Dok je iš la niz hodnik prema spavaćoj sobi , zamalo je nagazila na zeleni baršunas t i

šeš irić Madam Pral ine. Bio je ulubljen, a veo gotovo posve pocijepan.

Iznenada je kroz vra ta spavaće sobe izlet io l ik , golo di jete koje je bos im nožicama

pljeskalo po podu. Prolet jelo je i nes ta lo.

Kad je Novalee doš la do vra ta i pogledala unutra , ni je ih vidjela . Pos tel ja ni je bi la

namješ tena pa ih isprva ni je vidjela , s t isnute u zbrci jas tuka i pokrivača . Ali , bi le

su tu , bl izanke, čvrs to zagrl jene, identičnih l ica pri l jubljenih jedno uz drugo.

"Jes te l i dobro?"

Zuri l i su u nju razrogačenih oči ju , ne t repćući .

"Što se dogodilo?"

Baby Ruth s tavi la je prs t na us ta i prošapta la : "Roger", a onda su obje dopuzale

preko kreveta do Novalee, uhvati le joj se za noge, uronile l ice u njezinu suknju.

"Gdje je Peanut?", upita la je Novalee t iho.

Cherry je pokazala izbočinu na krevetu. "Tamo", rekla je, a onda je brzo ponovno

primila Novalee za ruku.

S blizankama ovješenim o noge, Novalee se odvukla do kreveta i podigla pokrivač.

Dječačić je mirno spavao. Izvukao se iz pelene i ležao u sve š irem krugu mokraće.

"Idemo naći mamu", rekla je Novalee, a l i kad je krenula prema vra t ima, one su se

otrgnule i otrča le natrag u krevet , u s igurnos t jas tuka i pokrivača .

Kad se vra t i la u hodnik, Novalee je poče la hodati na prs t ima.

Vrata Lexiene sobe bi la su za tvorena i ako je ondje bi lo kakvih zvukova, Novalee ih

nije mogla čut i od jačine vlas t i tog bi la . Pruži la je ruku da pokuca a l i se zaus tavila .

Htjela je dozvati Lexie, a l i ni je mogla .

Kad je pri t isnula kvaku, vra ta su se sama otvori la .

"O moj Bože."

Pral ine je čučala u kutu, posve gola . Imala je na sebi jedino s tare s ive čarapice.

Kosa joj je bi la mokra , pri l i jepl jena uz l ice, a oči prazne, bez suza . Njihala se amo -

tamo t iho naričući poput uplašene životinje . Sl ina joj je curi la s donje usnice na

s taru ogrebotinu na koljenu.

Brummett je s jedio na rubu pos tel je pokušavajući otvori t i bočicu tylenola s

poklopcem koji ne mogu otvori t i djeca .

"K vragu i ovo", rekao je.

"Brummette, možeš l i mi reći . . .", a l i Novalee nije dovrš i la rečenicu jer je u tom

t renutku ugledala Lexie.

Netko joj je navukao plahtu do brade, netko s tavio mokru krpu na čelo, a l i joj ni tko

nije pokrio l ice.

Jedno joj je oko bi lo tako natečeno da se kapak izvrnuo. Drugi je kapak bio

razderan, a oko je s l i jedi lo Novaleeine kretnje dok se pribl ižavala pos tel j i .

Pramen kose bio je mokar od tamne s luzi koja je polako tekla iz Lexienog nosa . S

obraza joj je odgrizen komad mesa . S gornje je usnice otrgnut dio, a drugi je dio

vis io preko zubi .

106

Tad je ispus t i la neki zvuk i pokušala neš to reći , a l i brada joj se pomaknula pod

neprirodnim kutom, kao da joj je l ice prepolovljeno.

"Lexie, nemoj. Idem nazvati . . ."

Brummett je naglo podignuo glavu kao da ju je tek tada opazio.

"Naš la s i njezin šeš ir", rekao je.

Novalee se iznenadila kad je shvati la da u ruci drži baršunas t i šeš ir .

"Aha, Pra l inein šeš ir . Ovaj . . ."

Brzo joj je prišao. "Ne zovi je Pra l ine", rekao je i is t rgnuo joj šeš ir iz ruke.

Na sebi je imao bi jele gaćice i kad se okrenuo, Novalee je vidjela da su s traga

zamrljane nečim tamnim. U svi jet l im dlakama na njegovim bedrima bi la je

zgrušana krv.

"Evo", rekao je svojoj ses tri . "Stavi s i šeš ir ."

Kad joj je dotaknuo rame, djevojčica je zaskvičala i otrgnula se, a l i on ju je umirio

i milovao je po kos i sve dok se ponovno ni je počela nj ihat i . Nježno joj je s tavio

šeš ir na glavu, a onda joj l ice prekrio razderanim velom.

"Ona se zove Pauline", rekao je. "I više ni je beba."

Trideseto poglavlje

Kad joj je is teklo bolovanje, Lexie je morala uzet i neplaćeni godišnj i odmor, pa je

Novalee ispraznila bi jelo lakirani s tan, presel i la njezine s tvari u Mosesovu šupu i

dovela djecu k sebi . Kad je Lexie napokon iziš la iz bolnice, već su se l i jepo

smjes t i la .

Lexina s lomljena vi l ica morat će os ta t i zaš ivena žicom još šes t t jedan a , a za kapak

i usnicu trebat će joj plas t ična operaci ja , ako to sebi ikada bude mogla priuš t i t i .

Imala je i nekoliko napuklih rebara i iščašen ručni zglob, a l i na jveće je rane imala

na duš i .

Od pi lula prot iv bolova spavala je gotovo ci jel i prvi t jedan dok je Novalee

pokušavala uves t i red i izbjeći t rvenje. Čim je uspjela dobit i deset dana godišnjeg

odmora , odvela je Brummetta i Pauline na ps ihoterapiju u bespla tni zdravs tveni

centar.

Blizanke je svaki dan vodila na tr i sa ta u vrt ić, a Ort izove djevojčice v odile su

najmlađeg dječačića svaki dan u park. Tada bi se Novalee dohvati la spremanja

kuće.

Nakon š to je pos tavila još nekoliko konopaca za vješanje rublja u dvoriš tu, svakog

bi dana opra la pet peri l ica rublja . Ali , t rebalo joj je neš to dulje da nauči kuh at i za

osmoro umjes to za dvoje.

U vrtu je i da l je imala luk, okru, ra jčice i grašak, dovoljno da im potra je neko

vri jeme. A gospodin Sprock, koji se uvijek ža l io kako njegovo povrće propada, s

uži tkom im je donos io košare kukuruza , t ikvica i krumpira .

Gospođa Ort iz naučila ju je pripravlja t i ca labazis mexicana, vrs tu juhe od t ikvica

koju su voljel i svi os im Brummetta . Forney bi pobacao svega pomalo u lonac i

skuhao neš to š to je nazivao "s lumgull ion", a Certa in je donos i la kuti je bata ta koje

je Novalee koris t i la za kruh i pi te.

Lexie je živjela od svega š to se moglo us isa t i kroz s lamku, a l i odlučno je odbila

pi t i frape od bata ta . Kad je počela mršavjet i , napisa la je Novalee na papirić da je

napokon pronaš la uspješnu di jetu.

Lexie je mogla govori t i i sa žicama u vi l icama, a l i morala je iskrivl javat i us ta u

groteskne grimase, pa bi se Pauline uplaš i la i rasplakala . Zato je radi je pisa la kad

je ht jela neš to reći . To je na neki način bi lo dobro jer je manje t rpjela bol kad je

šut jela .

Americus se za sve brinula - preuzela je ulogu petogodišnje dadil je. Pomagala je

bl izankama pri odijevanju, davala bebi bočicu i češ l ja la Paulineinu kosu bez

čupanja . Brummettu je os tavl ja la s i tne darove, na tanjuru i l i ispod jas tuka, a l i on

bi ih obično bacio. Lexie je dala zvonce da pozvoni kad joj t reba voda i l i žel i da

zatvore vra ta .

Kad je Lexie dovoljno ojačala da us tane, pomagala je koliko je god mogla , a l i ni je

imala snage i brzo se zamarala . Novalee je vidjela bol u njezinim očima, a l i ni je

vjerovala da su joj uzrok žice i šavovi . Čekala je da Lexie progovori o tome š to se

dogodilo, da joj kaže š to im je to učinio Roger Briscoe, a l i ni je ju ht jela s i l i t i .

107

Dva su polica jca jedanput navra t i la i donijela fotografi ju , a l i to ni je bio Roger

Briscoe. Kad su ot iš l i , Lexie je ot iš la u krevet i ci jel i dan ni je us ta ja la , a Pauline,

koja se ni je ht jela ni na t renutak razdvaja t i od nje, također je legla .

Brummett je izbjegavao majku koliko je god mogao. Nije ulazio u sobu ako je ona

bila ondje i gotovo uopće ni je razgovarao s njom. Ali , pr omatrao ju je kad je bio

s iguran da ona to ne vidi .

Kad su prvi put ot iš l i u ps ihološku kl iniku, Novalee ih je čekala u autu. Kad su sa t

pos l i je iziš l i , Pauline je plakala i držala se Lexie. Ali , Brummett je hodao sam i

šut io ci jel im putem kući , s t isnut uz vra ta . Kad je Novalee parkira la , izlet io je iz

auta i potrčao u šumu. Nije se vra t io sve do pos l i je večere.

Te je noći Novalee sanja la o Forneyju, š to joj se pos l jednjih mjeseci čes to

događalo. Bio je pred njezinom kućom i pokušavao ući , pokušavao doći do n je. Ali ,

bilo je odviše vra ta , s tot ine vra ta , a sva su os im jednih bi la zaključana.

Novalee je žel jela viknuti , reći mu koja su vra ta otkl jučana, a l i ni je mogla . Mogla

je samo čekati .

Kad je začula šum, znala je da je Forney napokon pronašao otkl jučana v ra ta . Ali ,

kad je čula poznato škl jocanje meta la , uspravila se u pos tel j i . To više ni je bio san.

Netko je upravo otvorio ulazna vra ta njezine kuće, a to s igurno ni je bio Forney

Hull .

Ustala je pazeći da ne probudi Americus i na prs t ima ot iš la u dnevnu sobu .

Blizanke su spavale na kauču, a l i Brummetta i njegovog poljskog ležaja ni je bi lo.

"Presel io je ležaj van, na tr i jem." Lexie je s jedi la za kuhinjskim s tolom, u mraku.

"Lexie, jes i l i dobro?"

"Usta la sam jer sam morala u zahod."

"Hoćeš čašu vode? Neko piće?"

"Sta ja la sam pokraj ležaja i gledala ga kako spava. Ali , onda se probudio i

pogledao me. . . i vidjela sam neš to u njegovim očima."

Novalee je s jela , savi la noge ispod sebe i navukla rub kućnog ogrtača preko

s topala . "Je l i š to rekao?"

"Ni ri ječi . Samo je skočio, podigao ležaj i izišao."

"Pa dobro, i pri je ga je premiješ tao. Nikad ne znamo gdje ćemo ga ujutro naći ."

"Mrzi me, Novalee."

"Ma, ne mrzi te. Samo je zbunjen."

Lexie je duboko udahnula , a onda je rekla : "Tog sam dana trebala radi t i do čet ir i ,

al i sam radila t i jekom s tanke za objed i ot iš la u t r i jer je Roger u t r i t rebao doći iz

Fort Wortha ."

"Jes i l i s igurna da s i spremna za ovo, Lexie?" Novalee ju je primila za ruku.

"Svrat i la sam u vrt ić po bl izanke i maloga i požuri la doma. Htjela sam se is tuš i ra t i

i opra t i kosu pri je nego š to Roger s t igne. Spra t i miris bolnice.

No kad sam s t igla , njegov je auto već bio pred kućom. Iznenadila sam se jer je

rekao da će doći tek pos l i je čet ir i . Ali , Pra l ine i Brownie su bi l i doma, pa sam

znala da ni je morao čekati vani na vrućini ."

Lexie je čvršće s t isnula Novaleeinu ruku i pa lcem izvodila kružne pokrete.

"Kad sam otvori la vra ta , čula sam neki zvuk iz s tražnjeg di jela s tana . Zvučalo mi je

kao Browniejev glas , kao da se zagrcnuo. Pomis l i la sam da se davi i l i takvo š to.

Tutnula sam maloga Cherry u naručje i potrča la prema tom zvuku. Prema mojoj

sobi ."

Lexieni nokti zabil i su se Novalee u dlan, a ruka ju je s t iskala poput škripa .

"Neš to je bi lo nas lonjeno na vra ta . Morala sam ih gura t i kako bih ih otvori la . Bila

je to Pauline, skvrčena na podu, s rukom preko oči ju .

Roger je Brummetta bacio na krevet . Bio je pognut nad nj im i . . . Roger je. . ." Lexie

je počela teško disa t i . "Stavio mu je. . . b io je u njemu, Novalee. U mojem djetetu."

Lexie je odmahivala glavom kao da će tako ot jera t i tu s l iku.

"Polet jela sam na njega . Htjela sam ga ubit i . Žel jela sam to više nego iš ta na

svi jetu. Mis l im da sam ga uspjela dvaput udari t i pri je nego š to. . ." Lexie je

zadrhta la . "To je sve čega se s jećam." Ispus t i la je Novaleeinu ruku i spus t i la g lavu.

108

"Nis i to mogla spri ječi t i , Lexie. Ali , možda s i spri ječi la neš to još gore. Jer, kad te

je premlat io, pobjegao je. I kol iko god to bi lo grozno za Brummetta . . . i za

Pauline. . ."

"Znaš da je ni je s i lovao, je l i?"

"Da, rekl i su mi u bolnici ."

"Kad joj je pokušao. . . s tavi t i u us ta , povrat i la je. Tada je ušao Brownie, pa je

umjes to nje s i lovao njega ."

"Lexie, Brummett zna da t i nis i za to kriva . Ali , on je još malen. Treba mu

vremena."

"Koliko vremena, pi tam se. Cijel i život?"

"Možda kad polici ja nađe Rogera Briscoea , kad on bude u za tvoru, možda ćete tada

t i i d jeca moći . . ."

"Nikada više neće bi t i kao pri je, Novalee. Nikada."

Lexie je s mukom us ta la i krenula iz kuhinje. Novalee je na trenutak pomis l i la da

odlazi u svoju sobu, a l i onda se zaus tavila i okrenu la .

"Kako me je čovjek poput Rogera Briscoea pronašao? Kako me je našao i znao da

mi to može učini t i? Mojoj djeci?"

"Kako to mis l iš?"

"Zacijelo je t ražio žene poput mene, žene s djecom, same. Glupače."

"Ah, Lexie. . ."

"Ali , druge su ga žene prozrele, zar ne? Vidjele su da je zao. A ja to nisam vidjela .

Nisam znala . I sad s t ime moram živjet i , a l i ne znam kako. Ne znam mogu l i to."

"Možeš! Možeš , Lexie! Nije to prvi put da te netko povri jedio. Nije jedini put da . . ."

"Ali se ovaj put ne radi samo o meni . Rij eč je o mojoj djeci , dovraga. O mojoj

djeci ."

"Tako je! I teško im je. To je možda najveća bol koju će os jet i t i u životu jer su

izgubil i neš to š to im se više ne može vra t i t i , neš to š to više nikada neće imati .

Nesta lo je, Lexie! Roger Briscoe im je to oduze o."

"Taj gad!"

"Da, gad. Ali , preživjela s i pos l i je drugih gadova. Kad god bi te neki od nj ih

os tavio trudnu, os tavio tebe i di jete, oboje vas je povri jedio. Tu vrs tu boli

poznajem. Ali , pogledaj š to je os ta lo za nj ima!"

"Da, prl javo rublje, čekovi bez pok rića , us rani zahodi ."

"Ostavil i su nam te male l jude koji ci jele godine s lave pogrešne praznike. . . koj i

dobija ju rubeolu i gl is te. . . krvare nam na bluze i piške na suknje, gube kl jučeve,

dovlače kući bolesne pse i mačke. . ."

"Prol i jevaju lak za nokte na naj bolje cipele", rekla je Lexie, "i bacaju najdraže

naušnice u smeće."

"I jedini pris tojan grudnjak u zahod, i nose baršunas te šeš ire s velom.. ."

"Ali , Novalee, š to da kažem Brummettu i Pauline kad me budu pi ta l i zaš to im se to

dogodilo? Što da kažem?"

"Reci im da nam se život može promijenit i sa svakim udisa jem. To obje i te kako

dobro znamo. Reci im da pus te ono š to je nes ta lo jer l judi poput Rogera Briscoea

nikada ne pobjeđuju. I reci im da dobro čuvaju ono š to imaju - jedni druge i majku

koja bi za nj ih dala život - i zamalo je to dois ta učini la ."

Novalee je ot iš la do kuhinjskog prozora i razmaknula zavjese.

"I još im reci da svi u sebi imamo neš to zločes to. . ."

Vidjela je kako Brummett spava na svojem ležaju, jedne ruke ovješene sa s trane,

l ica okupana mjesečinom koja se probija la kroz grane divl jeg kes tena .

"Ali , reci im da imamo u sebi i dobro. A to dobro jedino je za š to vri jedi živjet i .

Zato se moramo trudit i da ga prenesemo svojoj djeci ."

Trideset prvo poglavlje

Novalee još nikad ni je bi la na sveučil iš tu i bi la je uvjerena da to zna svatko tko je

vidi . Pokušavala se držat i kao da joj je tu mjes to, a l i sumnjala je da je ikoga

zavara la . Gotovo svatko koga je s rela nos io je naprtnjaču i l i hrpu debelih

udžbenika u rukama. Ona je nos i la fotoapara t i tanku sp ira lnu bi l ježnicu sa s l ikom

Garfielda , dar od Americus i Forneyja .

109

Nije bi la s igurna ni u to kamo zapravo ide. Zas ta la je pred zgradom od opeke i u

torbici potraži la brošuru koji joj je fakultet pos lao pri je nekoliko dana.

Kad joj je onaj grozni čovječulja k od kojeg je kupila fi lm tutnuo letak pod nos , ni je

ni sanja la da će je doves t i ovamo. Nije čak namjeravala ni zadržat i letak, a l i ipak

ga je nos i la u torbici t r i mjeseca , a onda je nazvala . Dva t jedna pos l i je, Novalee je

pos ta la s tudentica .

Došla je na s eminar o fotografi j i - čet ir i subote na Sveučil iš tu Northeas tern Sta te u

Tahlequahu - kako bi uči la tehnike izrade fotografi je, sve za sedamdeset pet dolara .

Bila je uvjerena da je neće primit i , da se ne može upisa t i jer ni je završ i la ni drugi

razred s rednje škole. Ali , sve je bi lo u redu i sad je u torbici nos i la primjerak

potvrde o upisu, za s lučaj da je netko zatraži .

Sudeći prema planu sveučil išnog nasel ja , doš la je na pravo mjes to. Regents Hall ,

vel ičans tvena trokatnica obras la brš l janom, upravo kako ju je zamiš l ja la . Sobu u

kojoj će se održavati seminar naš la je na drugom katu.

Stigla je prva , pa je brzo uš la , bojeći se da će je netko vidjet i , počet i vikat i , t raži t i

dokumente, dokaz da ona ima pravo bi t i tu .

Očekivala je klupe i ploču, a l i pros tori ja je više nal ikovala koncertnoj dvorani nego

učionici . U s redini je bi la pozornica , a oko nje redovi kazal išnih s jedala .

Sjela je u prvi red, a l i tu se os jećala kao di jete u kinu, pa se premjes t i la nekoliko

redova dal je.

Zatim su počeli dolazi t i i drugi - nj ih dvadesetak, i svi su s jel i napri jed. Upravo

kad je Novalee odluči la ponovno se presel i t i , neka je vi tka , vrlo preplanula žena

s ta la na podij .

"Dobro jutro", rekla je te izvadila naočale iz jednog džepa, a savijen papir iz

drugog.

Novalee nikada ne bi pogodila da je to profesorica . Nije imala knjige ni aktovku,

izgledala je više kao građevinska radnica nego kao sveučil išna profesorica . Imala je

na sebi bejzbolsku kapu, radne čizme, hlače i vojničku jaknu.

"Ja sam Jean Putnam", rekla je. "Možete preskoči t i ono 'doktorica ' . Zovite me

jednos tavno Jean."

Prozvala je sudionike i kad je doš la do Novalee, nasmiješ i la se i rekla : "Zaš to ne

dođete bl iže i pridruži te se os ta l ima?"

Svi su se okrenuli i gledal i Novalee dok je s i lazi la . Okrenula je bi l ježnicu tako da

ne vide Garfielda i s i lno je ža l i la š to ni je odjenula t raperice.

Znala je da se pogrešno odjenula , znala je to još dok ih je gledala kako ulaze.

Imala je na sebi suknju i bluzu, hulahupke i netom kupljene modre sa lonke. Mis l i la

je da se s tudenti tako odij evaju. Ali , ovdje su svi bi l i u hlačama, sportskim

majicama i tenis icama.

Sjela je u drugi red i t rudila se bi t i š to nezamjetni jom.

Dr. Putnam prvi je sa t opis ivala š to će radi t i na seminaru. Govori la je o "sporo

s inkroniziranim modus ima", "ugrađenim robov ima", "tvrdim s jenama" i "ods ja ju

spira lnih vlakana". Novalee je neke izraze poznavala , a neke ni je.

"A sada", rekla je dr. Putnam, pogledavš i na sa t , "idemo. Autobus nas čeka."

Novalee ni je imala pojma kamo to idu, a l i je poš la za os ta l ima dok ih je profe sorica

vodila prema sveučil išnom autobusu. Iz razgovora drugih doznala je da idu u

laboratori j na otvorenom. Što l i je to?

Čovjek koji je s jeo pokraj Novalee bio je l jubazan i malo su priča l i , a l i Novalee je

zapravo razmiš l ja la o razgovoru s Mosesom pri je nekoliko dana.

"Samo t i l i jepo idi na ta j seminar", rekao je, "i ničeg se ne boj ."

"Ali , možda je to prezahtjevno za mene."

"Nećeš imati nikakvih problema, mila . Nikakvih."

"Nisam baš s igurna u to."

"Dobro me s lušaj . Naučit će te nekim s tvarima kojima te ja ne mogu naučit i . Ima

mnogo tehničkih s tvari koje ne znam. Ali , upamti ovo. Ti znaš neš to čemu te ni tko

ne može naučit i ."

"A š to to?"

"Znaš snimati sa s rcem."

110

Vožnja , koja je t ra ja la dvadesetak minuta , završ i la je na š l junčanoj ces t i s tot injak

metara od ri jeke Il l inois . Zat im su otpješači l i do šumovitog predjela gdje se dr.

Putnam zaus tavila , a s tudenti se okupil i oko nje.

"Hodat ćemo uz ri jeku ki lometar -dva. Usput ćete moći mnogo toga snimati , a l i ne

zaboravite, na jbolj i dio dobre fotografi je nas ta je u m račnoj komori . Onamo idemo

kad ovo završ imo. Ima l i pi tanja?"

Dva sa ta pos l i je, kad su se vra t i l i u autobus , Novalee je imala žul j na pet i , čičke i

koru drveta u kos i , a l i više ni je mari la kako izgleda .

Potroš i la je t r i role fi lma i negdje u te sedamdeset dvije snimke lept ira , pčela i

žaba možda nađe jednu koja će joj odati neku ta jnu. Os jet i la je navalu adrenalina i

ono neobično uzbuđenje koje se uvijek javl ja lo kad je znala da će to ubrzo doznati .

"Upamtite", rekla je Jean Putnam, "izbjel j ivanje je pos tup ak koji se ne može naučit i

iz knjiga . Nitko vam ne može ni reći ni pokazati kako da to radi te. Mogu vam

davati primjere, mogu predlagati i savjetovati , a l i izbjel j ivanje se uči praksom.

Dodirom."

Sveučil išna mračna komora bi la je dovoljno vel ika da svaki s tudent dobije svoj s tol

s umivaonikom. Jean Putnam kružila je među nj ima dok je govori la .

"Možete se pos luži t i Q -š tapićem kako bis te posvijet l i l i područja gdje ima previše

s jene i l i crni la ."

Novalee je izula svoje tvrde nove cipele i poderane hulahupke i s ta ja la je bosa na

prohladnim pločicama.

"Il i , ako obrađujete veći komad, možete radi t i spužvom", rekla je dr. Putnam.

Zas ta la je pokraj čovjeka koji je u autobusu s jedio s Novalee i nagnula se nad

fotografi ju na kojoj je radio. "To je vjeroja tno malo presv i jet lo, a l i teško je bi t i

s iguran."

Ponovno je počela obilazi t i pros tori ju . "Ne zaboravite, pos tupak izbjel j ivanja ne

pres ta je kad ga pres tanete primjenjivat i . Kali jev feroci janid je poput onog zeca na

televizi j i , s ta lno ide dal je."

Novalee je radi la na jednoj od fotografi ja guš tera , prvoj koju je snimila .

Silazi la je niz kamenitu vododerinu s l i jedeći nekog lept ira kad ga je ugledala i kad

je on ugledao nju. Iznenađeno ju je pogledao očima poluprekrivenim teškim

kapcima, a l i ni je uzmaknuo. Dok se Novalee saginja la i premiješ ta la fotoapara t ,

malo je uzmaknuo, a l i ni je pobjegao nego je os tao s ta ja t i na rubu kamena.

Kad mu se pribl iži la , napuhao se kako bi pokazao odvažnos t , a mali rogovi na vra tu

izgledali su pri jeteće. Novalee je pogledala kroz traži lo upra vo kad je zas iktao kao

pravi mali zmaj u bezvremenom obredu hrabros t i i s t raha .

Novalee se sada s jet i la onoga š to je dr. Putnam rekla na početku. "Najbolj i dio

fotografi je nas ta je u mračnoj komori ."

Uronila je š tapić u mješavinu kal i jevog feroci janida i bl agim pokret ima počela

pravit i s i tne krugove na za tamnjenom dijelu fotografi je, s jeni pred očima gmaza.

Iznenada, dr. Putnam je bi la pokraj nje. "Znat ćete kad s te pogodil i pravu mjeru",

rekla je t iho. "Osjet i t ćete to u prs t ima."

"Ali kako. . ."

"To je vrs ta čarol i je koja vam kaže kad je dos ta , kad s te nanijel i upravo onoliko

koliko vam treba da nađete ono š to t raži te."

"Ali , zapravo i ne znam š to t ražim."

Novalee je još jedanput š tapićem dotaknula fotografi ju , a onda su joj prs t i počel i

bridjet i . Odmaknula je š tapić.

"Osjet i l i s te, zar ne?"

"Jesam. Da, os jet i la sam."

Dok su promatra le, zas jenjeno područje pos ta ja lo je sve svjet l i je i Novalee je

napokon vidjela ono š to je t raži la - mali luk krvi koji je briznuo iz oči ju gmaza,

Phrynosome pla tyrhinosa , i Novalee je shvati la da je počela uči t i ta jnu prodiranja u

s jene.

Trideset drugo poglavlje

Willy Jack ubacio je još četvrt dolara u džuboks , pri t isnuo B7 i s jeo na s tolac na

kra ju šanka. Smjes t io je nevidl j ivu gi taru u kri lo, odsvirao nekoliko pokusnih

akorda i čekao da počne njegova pjesma. Kad je počela , sklopio je oči i odsvirao je

111

prateći ploču, pjevao zajedno s Clintom Blackom "Otkucaj s rca", koji je sada bio na

trećem mjes tu top l jes tvice.

Kad nemaš pri ja tel ja

kad s i posve sam

Barmen, debeli crnac, oš tro ga je pogledao. "Kris te Bože, čovječe, zar ne znaš

nijednu drugu pjesmu?"

Svijet te gazi i gazi

i vičeš "jadan ja"

"Što imaš prot iv Whitney Hous ton i l i Tine Turner?"

Ipak nis i osamljeni kauboj

vjeruj mi

"Već mi je dos ta tog kaubojskog s ranja ."

"Ja sam napis ao tu prokletu pjesmu." Willy Jack okrenuo se i upro prs tom u

džuboks , jedva održavajući ravnotežu.

"Znam, znam! Već s i mi rekao", rekao je barmen, kojem je ta priča očigledno

dojadila jednako kao i pjesma. "Ti s i je napisao a ukrao t i ga je neki Freeny i . . ."

"Finny! Rekao sam t i , Finny! Ali , ni je ju on ukrao. On je već bio mrtav. Ukrala ju

je njegova mama. Cla ire Hudson."

"Da, da , mama je kriva za sve."

"Bome da , i ja sad nemam niš ta ."

Barmen je kimnuo. "I meni se tako čini ."

"A Claire Hudson se obogati la . Shorty Wayne se obogatio. Clint Black se obogatio.

A Bil ly Shadow nema niš ta ."

Žena napetog izraza l ica nagnula se prema njemu i rekla : "Dušo, hajdemo odavde."

Ali , kad ga je pokušala primit i za ruku, kojom je držao vra t zamiš l jene gi tare,

otresao je njezinu ruku.

Ako s i od onih koji su izgubil i sve

možda ipak još nekoga nađeš

Zvala se Delphia , a l i Wil ly Jack ni je joj mogao upamtit i ime. Ponekad ju je zvao

Della , ponekad Deli lah. No najčešće je uopće nikako ni je zvao.

Koliko god bio osamljen

na svi jetu pos toj i netko tko te voli

Kad je došao do refrena , Willy Jack je sagnuo glavu, kao na pozornici , kako bi mu

uvojci pa l i preko oči ju .

I kad s i na josamljenij i

pos toj i netko tko te voli

Ali , t i jekom proš le dvije godine ni je baš mnogo vremena provodio na pozor nici .

Jer, Ruth Meyers mu je zabila nož u leđa .

Članove Night Rivera pozvala je natrag u Nashvil le, a onda je otkazala sve Willy

Jackove kreditne kart ice i otkazala nas tupe - a t ime je zapravo otkazala njegovu

kari jeru. Nije više mogao naći angažman ni u z boru.

Obišao je mnoge odvjetnike, pohlepne l jude u tamnim odijel ima koji su jedva čekali

da mu pomognu is t jera t i pravdu. Provjeravali su i pokazali mu dokaze da je

"Otkucaj s rca" pos thumno autorsko pravo koje je Cla ire Hudson regis tri ra la dok je

Willy Jack bio u za tvoru - onom is tom gdje je ona bi la knjižničarka . Potvrđeno je

da je Indijanac po imenu John Kornjača di jel io ćel i ju s Willyjem Jackom i bio

svjedokom nas tanka pjesme, a l i Indijanac je umro, knjižničarka nes ta la , a Willy

Jack ni je imao ni prebijen e pare.

Tako je to bi lo s pravdom.

Kad se umoriš od borbe

i žel iš se predati

Willy Jack uspio se vra t i t i u Dallas , a l i Johnny Desoto ga tada više ni je ht io

primit i . Ruth Meyers za trovala je i ta j izvor.

112

I tako je Willy Jack pokupio nekog bezveznog bubnjara u Oklahoma Cityju i

pris tojnog pi janis ta u Abileneu, koji su bi l i jednako očajni kao on, pa su se za jedno

uputi l i na zapad.

Bil ly Shadow i Sunset . Bijedan tr io narkomana i pi janaca koji su s tanovali u

zahrđalom volkswagenovom kombiju i na lazi l i posao u kr čmama koje ni Ruth

Meyers ne bi izabra la . Obično nisu zaradil i niš ta os im pića i l i iznosa za koji su

mogli kupit i malo kokaina .

I ako te Bog dois ta voli

ni je jedini

Bili su za jedno gotovo ci jelu godinu pri je nego š to su bubnjara premlat i l i u

tučnjavi u Greasewoodu u Arizoni , pos l i je čega se više ni je mogao s luži t i l i jevom

rukom. A onda je u Prescottu pi janis t otperjao s nekom riđokosom curom po imenu

Rita i tako, kad je s t igao u Kaliforni ju , Bil ly Shadow bio je sol is t .

Dva dana nakon š to je prešao državnu g ranicu završ io je u za tvoru zbog izazivanja

javnog nereda u pi janom s tanju. Bio je ondje gotovo t jedan dana, sve dok ni je uspio

pronaći svojeg bra t ića J . Paula iz Bakers fielda , koji ni je bio oduševljen š to ga čuje,

a l i mu je pos lao dvjes to dolara jamčevine .

Naći ćeš obitel j kakvu nikada nis i imao

i tad ćeš bi t i s retan

Billy Shadow proveo je s l jedeću godinu tezgareći u pograničnim gradovima -

rupama u Porteru i Plas ter Cityju, gdje su mu vlasnici naplaćival i dvos truko za

razri jeđeni viski , barovima u Jacumbi i Campu, gdje su mu di leri prodavali lošu

drogu.

Ali , tu i tamo, još se uspio popeti na pozornicu. Još je mogao privući publiku. Još

je mogao zadovolj i t i s luša tel je. A ako je Bil ly Shadow iš ta znao o show -bus inessu,

bilo je to da umjetnik mora imati oboža vatel je da bi se popeo na vrh.

Ali , to će sad bi t i malo teže, jer jučer je Willy Jack napravio vel iku pogrešku.

Založio je Finnyjevu gi taru.

Kad pomis l iš da se više ne s jećaš

kako je bi lo

kad s i imao pri ja tel je

ponovno ćeš ih naći

"Ma daj , Wil ly Jack, idem o", rekla je Delphia . "Neće t i on doći ."

"Doći će! I bi lo bi mu bolje da mi donese novac jer ću ga inače udes i t i !"

Willy Jack je suzio oči i pokušao izgledati poput Clinta Eas twooda. Ali , ni je se

os jećao ni pribl ižno tako opasno kako se držao. Počeo se bri nuti .

Založio je gi taru jer mu je maher po imenu Pink ponudio posao koji ni je mogao

propus t i t i , posao kojim će zaradit i devets to dolara .

kako je bi lo

kad s i imao pri ja tel je

Pink je imao pri ja tel ja koji je morao na brzinu prodati ki logram trave, a l i ni je sm io

radit i sam jer ga je netko proganjao. Kad bi se pojavio na ul ici , s redi l i bi ga , pa je

morao š to pri je ot ići iz grada i t rebao mu je novac.

Pink je rekao da će mu njegov pri ja tel j prodati robu za dvjes to dolara ako može

odmah nabavit i novac. A već je i mao i kupca - čovjeka koji će pla t i t i dvi je t isuće

dolara kad primi robu.

Ali , Pinku je nedos ta ja lo s tot inu dolara i za to mu je t rebao Willy Jack. Za s to

dolara dobit će t isuću, polovicu prodajne ci jene.

No Willy Jack, dakako, ni je imao s to dolara . Mogao i h je pribavit i jedino tako da

založi gi taru.

"Dobro, kako ga dugo mis l iš čekati?", upita la je Delphia . "Gladna sam."

Kad je pjesma završ i la , Wil ly Jack naručio je još jedno piće, uzeo kovanicu s hrpe

s i tniša pred sobom i krenuo prema džuboksu.

"Proklets tvo!" Willy Jack je udario u DASH Delphij inog pinta . "Pro -klet-s tvo!"

Zabacio je glavu i protrl jao oči .

Cijelu je noć vozio do Bakers fielda , pet sa t i autoces tom i još dva dok je t ražio J .

Paulovu kuću. Već je dva dana uzimao spid.

"A da ja porazgovaram s nj im?", upita la je Delphia .

113

"E to bi baš bi lo pametno, ha? Ako ni je meni ht io dat i novac, zaš to bi ga , dovraga,

dao tebi?"

"Pa samo sam mis l i la . . ."

"Ja sam mu bra t ić! Ja sam mu rođak, dovraga!"

"Pa, možda t i je rekao is t inu. Možda s tvarno nema s to dolara ."

"Naravno da ih ima. Željeznica mu je pla t i la ci jelo bogats tvo kad je os tao bez

palca . Samo pogledaj gdje s tanuje."

Delphia je pogledala neuglednu dvokatnicu od opeke u četvrt i koja je očigledno

propadala . Minigolfsko igra l iš te preko puta bi lo je o građeno daskama po kojima su

bil i ispisani grafi t i .

"Izgleda da ni obitel jske veze više ne znače mnogo", rekao je Willy Jack.

"Ali , rekao s i mi da t i je jednom pomogao, da t i je pos lao novac za jamčevinu."

"Da, a bome se toga i te kako s jeća . I t ime mi je t r l jao nos . Morao sam s lušat i

pravu pravcatu propovijed."

"No dobro." Delphia je zi jevnula . "Što ćemo sada?"

Willy Jack je izvadio još jednu tabletu iz džepa i otvorio l imenku toplog piva .

"Da se vra t imo u San Bernardino?", upita la je.

"A koga ću vraga u San Bernardinu? Prodavati zjake dok se onaj kreten Pink ne

pojavi? I da mi moj novac da mogu otkupit i gi taru."

"Možda možeš nabavit i drugu gi taru. Možda bi zasad mogao naći neš to jeft ini je

i . . ."

"Koliko t i puta moram ponovit i?", rekao je Willy Jack, gubeći s trpl jenje. "Ne

pos toj i druga gi tara . Mart in je jedina dobra gi tara . Je l i t i to jasno?"

"Dobro! Dobro!" Delphia je upali la motor. "I , š to ćemo?"

"Vozi , Della . Samo vozi i pus t i me da razmis l im."

Prekopao je po s tražnjem s jedalu gdje je bi lo svakakvih s i tn ica prikupljenih dok su

prevalj ival i osamdeset t isuća ki lometara i našao ono š to je t ražio - polupunu bocu

viski ja . Dobrano je potegnuo, a onda se opus t io i zagledao u ces tu.

Morao je smis l i t i š to će s Mart inom, smis l i t i način da ga vra t i . Jer, bez gi tare, on

nije niš ta . Znao je to čim ju je prvi put uzeo u ruke. Možda bi mogao jednos tavno

provali t i u za lagaonicu i uzet i je. I l i bi mogao naći Pinka, premlat i t i ga , ubit i ga

bude l i morao. Ali , znao je da su to glupos t i . Besmis l ice.

Ali , bi lo je teško smis l i t i neš to pametno. Pos l jednjih četrdeset osam sat i nepres tano

je gutao drogu i za l i jevao je a lkoholom, uzeo je i t r ip , popuš io nekoliko džointa , a

uopće ni je spavao.

Daj mi ruku

Nije se iznenadio kad je čuo njezin glas . Kad god je bio sav s jeban, glas je do lazio.

Počelo je to dok je još bio u za tvoru, nakon š to mu je Indijanac izl i ječio s rce.

Isprva i ni je bi lo tako s trašno. Samo njezin glas . . . uvi jek njezin glas .

Jes i l i os jet io?

Ali , pos l i je, kad je bio s Night Riverom, počela mu je priča t i dok je spavao.

Probudila bi ga nepodnoš l j iva bol u s rcu. . . a glas ni je ht io nes ta t i .

Zar ne os jećaš . . .?

Nagnuo je bocu i opet potegnuo, pa još jedanput , sve dok ni je os jet io kako se

toplina viski ja š ir i kroz njegova prsa i t rbuh. Žuta crta na s redini ces te zamagli la

se, pa je sklopio oči i ponovno počeo razmiš l ja t i o gi tari .

Zar ne os jećaš kao neko kucanje?

"Ne os jećam ja niš ta", rekao je.

"Molim?" Delphia je zuri la u njega . "Što t i to pričaš?"

"Niš ta nisam rekao."

Neko vri jeme su šut jel i , a onda je Delphia skrenula s aut oces te i zaus tavila auto

ispred gos t ionice u predgrađu.

"Što to radiš?", upitao je Willy Jack.

"Umorna sam. Idemo popit i kavu i neš to pojes t i ."

"Nemamo vremena!"

"Zaš to? Kamo se to žurimo?"

"Moram nabavit i novac."

114

"Gdje? Gdje ćeš nabavit i novac?"

"Moram ići . . . moram vra t i t i svoju gi taru." Govorio je tako nejasno da je Delphia

morala nagađati š to je rekao.

"Moraš s tavi t i u sebe i neš to drugo os im tog viski ja ."

"Daj, nemoj me. . ." Willy Jack je pokušao mahnuti šakom pred njezinim l icem, a l i

ruka mu je skrenu la i udari la retrovizor.

"Kako god hoćeš ." Delphia je uzela kl jučeve auta , iziš la i za lupila vra t ima.

Willy Jack se spotaknuo o rub pločnika i poderao koljeno na trapericama. Kad se

uspravio, otresao je kamenčić koji mu se pri l i jepio za dlan, a onda se udalj io od

niza praznih s ta laka za utovar.

Prešao je gotovo dva ki lometra od gos t ionice pred kojom je Delphia parkira la pinto,

luta jući kroz labirint pus t ih ul ica u kojima su bi la samo zagrađena skladiš ta i

korovom zaras la parkira l iš ta .

Sunce mu je bi lo go tovo točno iznad glave kad je prešao vi jadukt i spus t io se niz

t ravnati obronak do ranžirnog kolodvora . Vrućina je omekšala katran pod njegovim

nogama pa je imao os jećaj kao da hoda kroz s irup.

Vidio je kako neki vlak vozi natraške, vidio i vlakovođu. Vidi o je skretničara koji

je s jedio na s tražnjem dijelu lokomotive koja je polako odlazi la s kolodvora . Vidio

je i t inejdžera kako spava u teretnom vagonu. Ali , njega ni tko ni je vidio. Nitko ni je

vidio kako posrće uz tračnice.

Kad je posrnuo, udario je u cis te rnu i zderao kožu s čela , a l i uspio se održat i na

nogama.

"Sranje", rekao je, brišući krv s obrve.

Odmaknuo se od cis terne i krenuo natrag. Tada je ugledao s lova kako mu lebde t ik

ispred oči ju . Morao je zaškil j i t i kako bi ih mogao proči ta t i .

"Union Pacific", izgovorio je jasno i razgovjetno kao da je t r i jezan. "Union

Pacific." I na to su mu se vra t i l i komadići s jećanja .

Dodirnuo je s lova prs t ima i počeo teško disa t i . Nas lonio je glavu na cis ternu i samo

se nadao da se neće rasplakati .

Još pet dana neće znat i da i da l je ima sve prs te, da i da l je ima oba palca .

Ali , s jećat će se mirisa nečega tamnog i svježeg. . . i bol i koja kao da je imala

pandže i očnjake.

Sjećat će se i nekoga tko je podigao jednu njegovu nogu i donio je do njega , nekoga

tko je, kao i on, pokušavao ne plakati .

Daj mi ruku.

I s jećat će se njezinog glasa kako ga doziva odnekud odozgor.

Evo, tu . . . tu je s rce.

Četvrt i dio

Trideset t reće poglavlje

"Lexie, kako t i se ovo čini?" Novalee je iz hrpe odjeće na s tolu na teras i izvukla

halj inu od jeansa .

"Nije loše."

"Evo." Novalee je držala hal j inu ispred Lexie, a onda je napravila grimasu. "Ne,

proguta la bi te", rekla je i baci la je natrag na hrpu.

Još od pola osam obilazi le su dvorišne rasprodaje ne bi l i naš l i "mršavu" odjeću za

Lexie. Smršavjela je t r ideset ki la i smanji la se za čet ir i konfekcijska broja dok su

joj vi l ice bi le vezane žicom, a još je uvijek, i nakon nekoliko mjeseci , nos i la s taru

odjeću. Novalee je odluči la neš to poduzeti po tom pitanju.

"A ovo?" Podigla je crnobijel i prugas t i kombinez on.

"Nije l i to sudačka odora?"

"Nije. U tome bi dobro izgledala . Daj . . ."

Ali , Lexie odjeća ni je zanimala niš ta više nego hrana. Jedino š to je t i jekom jutra

kupila bi la je igrica Operat ion kojom su se djeca zabavlja la u autu - svi os im

Brummetta .

On je upravo ot išao u Outreach, kamp za dječake u krizi . Jer, otkako je upoznao

Rogera Briscoea , on je nepres tano bio u krizi . Svakoga je dana bio sve bjesnij i i

mrzovoljni j i , a dvaput su ga ulovil i kako krade žvakaće gume u IGA -i .

115

Pauline ni je kra la , a l i još je imala noćne more i boja la se muškaraca . Ps iholog u

Zdravs tvenom centru rekao je da joj u životu treba jak muški uzor, a to je Lexie

bacilo u duboku depres i ju koja je t ra ja la nekoliko t jedana.

"Lexie", rekla je Novalee, "gle ove naušnice sa s lonovima. Pogl edaj im ri la ." Lexie

je, na ime, vjerovala da s lonovi s podignutim ri l ima donose s reću. Stavila ih je i

čekala Novaleein sud o tome kako joj pris ta ju. A nedvojbeno bi joj dobro doš lo

malo s reće.

Ozli jeđeni kapak vis io je i ni je t reptao u skladu s drugim kap kom. A njezine

usnice, koje su nekoć bi le tako savršene, bi le su prošarane oži l jcima čak i kad se

smiješ i la .

Kad su se vra t i le u auto, Peanut je spavao, bl izanke su se svađale a Americus i

Pauline s jedi le su na haubi i pjevale "Old McDonald".

"Novalee, bi t će bolje da krenemo kući . Dok pripravimo djeci objed, bi t će podne, a

danas bih trebala ot ići pogledati onaj s tan."

"Lexie, ni je mi drago š to se tako brzo sel iš ."

"Brzo? Kod tebe smo tako dugo da bismo mogli tvrdi t i kako imamo pos jednička

prava na tvoju kuću."

Lexie je potjera la Americus i Pauline u auto te uš la za nj ima.

Novalee je rekla : "Hoćeš da svra t imo sad, usput , i pogledamo s tan?"

"Ne, t reba mi moj auto." Lexie joj se primaknula i prošapta la : "Sjećaš se, moram na

polici ju ." Dok je namiješ ta la Peanu ta u kri lu , dodala je: "Ma koliko to bi lo

beskorisno."

Polici ja je uspjela naći čet ir i Rogera Briscoea , a l i samo je jedan bio iz Fort

Wortha , a njemu je bi lo tek petnaes t godina . Od os ta l ih , jedan je bio crnac, jedan

s l i jep a jedan već dvadeset godina u za tvoru.

Slučaj je već pomalo zas tari jevao, a l i od vremena do vremena Lexie bi ipak pozvali

da navrat i u polici jsku pos ta ju.

Novalee je upali la motor i izvezla se na ul icu kad je pokraj nj ih projurio prvi

vatrogasni kamion.

"Nadam se da nisam os tavila upaljen pl in", rekla je Lexie.

Nakon samo nekoliko sekunda, ponovno su čuli s irenu.

"Osjećaš l i i t i miris dima i l i se to meni samo čini?", upita la je Novalee.

"I ja ga os jećam", rekla je Americus .

Kod s l jedećeg semafora polici jska su kola blokria la desnu traku, a polica jac je

usmjeravao sva vozila , jedno po jedno, u l i jevu.

"Svi žele vidjet i požar", rekla je Lexie.

"Možemo l i i mi, mama?", povikale su bl izanke. "Idemo i mi!"

"Ne idemo."

Kad je Novalee s t igla do ugla , spus t i la je prozor. Dok je polako prolazi la pokraj

polica jca , upita la ga je: "Hoću l i moći skrenuti u Ulicu Taylor?"

"Sumnjam", odgovorio je. "Blokirano je sve oko ugla Prve ul ice i Ulice Locus t ."

Novalee je čvršće s t isnula upravljač. "Prve i Locus ta?"

"Aha", rekao je. "Oko knjižnice."

"Ne!"

"Da, da, gospođo. Zapali la se knjižnica ."

Na dan sprovoda svoje ses tre, Forney se presel io u Hotel Majes t ic, propalu zgradu

iz dvadeset ih godina zamrljanih s tropova i raspucalih podova. Ako je pri je šezdeset

godina i bio vel ičans tven, od sveg su s ja ja os ta l i sa mo ispucala boja i miris

prženog luka.

Umirovljenici koji su ondje s tanovali , s tarci mlječnih pogleda i prigušenih glasova,

podigl i su pogled kad je Novalee uš la . Nasmiješ i l i su se zrakama sunca koje su se

probija le kroz njezinu bi jelu pamučnu hal j inu, pri s jećajući se drugih l jetnih dana i

ha l j ina . Uzdahnuli su na zvuk njezina glasa kad je pi ta la gdje je knjižničareva soba

i s jet i l i se mirisa gardenija dok je prolazi la kroz predvorje visoka s tropa i pohita la

uza s tube.

Morala je pokucati t r iput pri je negoli je otvorio vra ta . Isprva ga ni je ni vidjela .

Soba je bi la zamračena, a on je bio u odijelu boje škri l jevca .

"Forney?"

116

Sjedio je uspravno na rubu kreveta , ruku sklopljenih u kri lu .

"Brinula sam se za tebe", rekla je.

"Žao mi je."

"Neka t i ne bude žao. Ne žel im da me žal iš . Samo sam te ht jela vidjet i ."

"Aha."

"Forney, mogu l i ući?"

"Želiš ući?"

"Ako t i ne smeta ."

"Dobro."

Kad je za tvori la vra ta , u sobi je bi lo tako mračno da je jedva razaznavala njegov

l ik .

"Želiš l i da upalimo svjet lo?", upitao je. "Možemo upali t i svjet lo."

"Ne, dobro je ovako."

"Nekoć sam se bojao mraka", rekao je. "Ali , ka tkad je najbolje bi t i u mraku.

Katkad u mraku vidiš ono š to na svjet lu ne možeš vidjet i ."

"A š to t i vidiš u ovom mraku, Forney?"

S dna hodnika čuo se smijeh s televizi je, a za t im Kremenkov glas .

"Kad mi je bi lo šes t godina", rekao je Forney, "u prvom razredu, otac je uvijek

dolazio po mene pos l i je škole."

Kad su joj se oči priviknule na mrak, Novalee je vidjela odbijenu zraku svjet los t i

kako bl ješ t i na s tropu.

"Ali , jednoga dana ni je došao. Kiš i lo je pa su mnogi roditel j i doš l i po svoju djecu,

a l i moj ta ta ni je došao."

Forney se promeškolj io a krevet je zaškripao pod nj im.

"Gledao sam kako svi drugi odlaze, čak i čis tač. . . i os tao sam sâm. Mis l io sam da

ću ci jelu noć morat i proves t i sam u školi .

Već je padao mrak kad sam začuo korake na s tubama. Bila je to Mary Elizabeth.

Zagladila mi je kosu i obrisa la l ice, a l i nisam mogao pres ta t i plakat i .

Primila me za ruku pa smo krenuli , a l i dok smo prolazi l i pokraj vel ike školske

dvorane, zas ta la je. Znao sam da žel i da pres tanem plakati , a l i ni je niš ta rekla ,

samo me pogledala i onda me uvela u dvoranu."

Netko je polako prošao ispred vra ta Forneyjeve sobe i nakaš l jao se pravim

s taračkim kaš l jem.

"Mary Elizabeth me odvela u prvi red, a onda se popela na pozornicu. Pogledala me

i počela pjevuš i t i neku pjesmu koju nisam poznavao. A onda je počela plesa t i .

Podigla je ruke, polako se okrenula i počela kl izi t i podijem. Plesa la je u ri tmu

pjesme koju je pjevuš i la . Plesa la je samo za mene.

Sjedio sam vrlo mirno i gledao je. Nisam mogao odvoji t i pogled od nje. Bila je tako

l i jepa . A kad je završ i la , nasmiješ i la mi se."

Televizor u dnu hodnika se ugas io, a negdje u bl izini za tvori la su se vra ta .

"I znaš š to, Novalee? Mis l im da je to bio pos l jednj i put da sam je vidio

nasmiješenu."

U sobi je zavladao tako dubok ta jac da se Novalee odjedanput uplaš i la .

"Forney. . ."

"Želim t i reći zaš to jutros nisam mogao doći , Novalee."

"Ne moraš to."

"Pokušao sam. Došao sam do crkve, do samih vra ta , a l i nisam mogao ući ."

"Forney. . ."

"Ponio sam čet ir i bi jele ruže. . . za nju. Ali , kad sam došao do crkve, pos ta le su

smeđe." Forney je obrisao l ice nadlanicom i pogledao Novalee. "Nisam joj mogao

odnijet i smeđe ruže."

Novalee se pos l i je neće ni s jećat i kako je preš la preko sobe i uzela ga u naručje, a l i

nikada neće zaboravit i njegov dah uz njezin vra t dok je mrmljao njezino ime,

ponavlja jući ga bezbroj puta . A kad su njegove usnice pronaš le s rebrnas t i oži l jak u

kutu njezinih usnica , ni je bi la svjesna da je glas koji je proša ptao "da" bio njezin.

Trideset četvrto poglavlje

Sljedećih nekoliko dana Novaleein je život tekao uobičajeno. Imali su inventuru u

Wal-Martu, obavila je fotografiranje u Trgovinskoj komori . Napravila je Americus

117

kos t im za Dane Divljeg zapada, večera la kod Mosesa i Certa in i upisa la se na još

jedan tečaj na sveučil iš tu - seminar američke književnos t i . Pojavila se ondje gdje

se t rebala pojavit i , obavila ono š to je t rebala obavit i , a l i sve je to čini la mehanički .

Jer, mis l i la je samo na Forneyja Hulla .

Mis l i la je na njega po ci jel i dan i sanja la ga po ci jelu noć. Bil i su to uznemirujući

snovi u kojima joj je Forney svaki put rekao zbogom. Svaki put kad bi zazvonio

telefon, nadala se da je to on. Čak i na pos lu, kad bi je pozvali preko razglasa ,

nadala se da ju je Forney nazvao.

Dvaput mu je pisa la , a l i je oba puta podera la pismo jer joj se čini lo da zvuči kao

š iparica koja izjavl juje l jubav. Novalee voli Forneyja . NN + FH.

Zatekla bi se kako radi šašave s tvari . . . p jevuš i l jubavne pjesme u mraku, či ta

poeziju od koje bi se rasplakala . Prekra tko se oš iša la , kupila privjesak za kl jučeve

oblika s rca i gledala Casablancu u dva ujutro.

Prvi se put u životu za l jubila , bi la je za l jubljena već mjesecima i to jednos tavno

više ni je mogla držat i u sebi .

"Tako mi je drago", rekla je Lexie i zagrl i la Novalee. "Forney je lud za tobom još

od početka . Rekla sam t i ."

"Lexie, ovako se još nikad nisam os jećala . Isprva sam pomis l i la da sam dobila

gripu."

"Zaljubljena s i , Novalee. Vjeruj mi. Znam kako izgleda gripa . A sad mi reci , kako

je Forney reagirao kad s i mu rekla?"

"Pa, nisam mu još rekla ."

"Samo malo! Vodil i s te l jubav u njegovoj hotelskoj sobi . Rekao je da te voli , a t i

njemu nis i niš ta rekla?"

"Nisam. Ali . . . b i lo je to tako čudno."

"Da, uvijek je čudno."

"Ne, nis i shvati la . Ka d smo. . . kad smo završ i l i , Forney se. . . čudno ponašao."

"Novalee, Forney se uvijek čudno ponaša ."

"Ali , ta j put je bi lo drukčije."

"I š to hoćeš reći , da s i jednos tavno ot iš la?"

"Pa, malo smo razgovaral i . 'Kako te dugo neće bi t i?' , 'Nazvat ću te' i tome s l ično."

Lexie se nasmiješ i la i za tres la glavom.

"Lexie, jesam l i u nečemu pogri ješ i la?"

"Novalee, znam neš to malo a lgebre i znam ispeći pi tu od trešanja sa s irom. Dobro

se kuglam, a nekoć sam bila i mažoretkinja . Ali o l jubavi nemam pojma.

Jednos tavno je ne razumijem."

Novalee se čini lo da je ni ona ne razumije. Nije shvaćala zaš to je tako brzo ot iš la iz

Forneyjeve sobe kad je zapravo s i lno žel jela os ta t i .

Stalno je iznova vrt jela u glavi ono š to se dogodilo u Hotelu Majes t ic. Vidjela je

sebe u Forneyjevu naručju i čula kako šapće njezino ime - poput l jubavnika na

fi lmu. Samo bi voljela da može prepravit i scenari j i u završnom prizoru čuti sebe

kako govori : "Volim te, Forney Hull . Volim te."

Novalee je upravo krenula u Trgovinsku komoru kako bi im odnijela fotografi je kad

je nalet jela na Rethu Holloway, preds jednicu Književne udruge.

"Htjela sam te nazvati , Novalee. Treba mi Forneyjeva adresa ."

"Adresa?"

"Da, mis l i la sam da t i je možda pisao."

"Nije, a l i vraća se za nekoliko dana."

"Vraća se? Ovamo, u Sequoyah?"

"Da, naravno."

"Pa, to je pravo iznenađenje. Mis l i la sam da će jednos tavno os ta t i tamo dok mu ne

počne semes tar."

Novalee se zbunila . "Gospođice Holloway, Forney je ot išao u Maine. Otišao je. . ."

"Pokopati Mary Elizabeth. Bože dragi , kakva tragedija ."

"Trebao bi se vra t i t i danas i l i sutra ."

"Znaš da Hullovi potječu iz Mainea ." Retha je počela govori t i pjevuckavim tonom

kakvim je četrdeset godina predavala engleski u školi . "Prvi Hullovi bi l i su prava

118

aris tokraci ja , na jviš i bos tonski s ta lež. Aris tokraci ja", ponovila je, pomnjivo

izgovara jući svih šes t s logova.

"Dobro sam poznavala Forneyjevu majku. Oca ne. Bio je težak čovjek. Ali , vrlo

kult iviran, dobro odgojen.

Mis l im da nikada nisu bi l i osobito s retni u ovom dijelu zemlje. Znam da Mary

Elizabeth ni je bila s retna . A mis l im da bi i Forney bio izabrao drukčij i život da je

mogao. No sada će se sve to promijenit i , n i je l i tako?"

"Kako to mis l i te?"

"Pa, sad kad Mary Elizabeth više nema, a kuća im je izgorjela , Forney može

napri jed. Ipak je on još mlad. Kad s am ja bi la mlada, t r idesetšes togodišnjake smo

smatra l i s tarima, a l i danas više ni je tako. Forney se sad može vra t i t i na fakultet ,

završ i t i školovanje."

Novalee je kimala glavom kao da razumije.

"Znaš , Forney je s tudirao na Bowdoin Collegeu u Brunswicku kad se morao vra t i t i

zbog Mary Elizabeth." Retha Holloway je za tres la glavom kako bi naglas i la težinu

te t ragedije. A onda je, kao da pi ta za ocjenu, rekla : "Jes i l i znala , Novalee, da su

svi muškarci iz obitel j i Hull diplomira l i na Bowdoinu? Štoviše, pradjed gospodina

Hull s tanovao je u is toj sveučil išnoj zgradi kao i Nathaniel Hawthorne. Zamis l i

samo!"

Retha Holloway promijenila je boju glasa i počela reci t i ra t i :

"Pola života već je za mnom, a dopus t io sam da mi godine promaknu i nisam

ispunio nade iz mlados t i . . ."

"Prekrasno, zar ne, Novalee. I tako prikladno." Gospođica Halloway rupčićem je

obrisa la oči . "I Longfel low je išao na Bowdoin. I Henry Wadsworth Longfel low. A

sada je red na Forneyju."

"Da, imate pravo."

"No, ht jela sam t i reći , imam neke papire koje Forney treba potpisa t i . Neš to za

gradsku upravu. Tako da završ imo posao."

"Ali , š to će bi t i s knjižnicom?"

"Već smo unajmil i a rhi tekta da izradi nacrte nove zgrade. A vodit će je kći

gradonačelnika Albrighta . Vrlo draga djevojka . Završ i la je za knjižn ičarku i sada

radi u Dallasu, a l i žel i se vra t i t i ovamo. Njezina je majka buduća preds jednica

Književne udruge. Krasna obitel j ."

Pokraj pločnika zaus tavio se automobil , a Retha Holloway dala je znak vozaču.

"Eto, Novalee, doš l i su po mene. Drago mi je da s mo se s rele."

"I meni ."

"A kad t i se Forney javi , molim te reci mu da se javi i meni ."

Novalee je s ta ja la na pločniku dok automobil ni je nes tao, a l i i da l je je čula ri ječi

Rethe Holloway:

. . . sada može napri jed. . .

Novalee je već ci jel i sa t bi la u pos tel j i kad je telefon zazvonio, a l i ni je spavala .

Brzo se odjenula , probudila Lexie da joj kaže da odlazi i iziš la iz kuće š to je t iše

mogla .

Noć je bi la sparna , bez vjetra . Kad se provezla pokraj banke, vidjela je da je 35

s tupnjeva .

Parkira la je preko puta Hot ela Majes t ic, a onda je nekoliko minuta s jedi la u

automobilu i gledala u prozore Forneyjeve sobe, pra teći njegovu s i luetu iza tankih

ža luzina .

U predvorju je bio samo jedan s tarac, smežuran poput mumije u kutu zamrljanog

kauča.

Forney se već smiješ io kad j e otvorio vra ta , kao da je uvježbavao osmijeh dok je

kucala .

"Zdravo."

Kosa mu je još bi la mokra , a na bradi je imao svježu pos jekotinu od bri janja .

"Zdravo."

Krenula ga je zagrl i t i , a l i to ga je za teklo i dok je shvatio š to se zapavo zbiva , ona

se već povukla i posramljeno s ta ja la na pragu.

119

"Uđi", rekao je.

Dok je prolazi la pokraj njega os jet i la je miris sapuna kojim se tuš irao, mješavinu

l imuna i nečega s la tkas tog.

"Opros t i š to sam te tako kasno nazvao."

"Drago mi je da jes i ."

"Jesam l i vas sve probudio?"

"Nis i ."

Svjet lo je ovaj put bi lo upaljeno, i žarul ja na s tropu i s tolna svjet i l jka pokraj

pos tel je, pa je Novalee prvi put mogla dobro vidjet i sobu. Na pohabanim tapetama

bil i su šumski prizori , a pokućs tvo je izgledalo kao da ga je netko pokupio s

otpada . Jedini ukras bi la je uokvirena reprodukcija tužnoga klauna.

"Kako je bi lo na putu?"

"Predugo je t ra jao."

"Je l i sve bi lo u redu?"

"U redu?"

"Mis l im na obred. Tvoja ses tra . . ."

"Mary Elizabeth." Forney je kimnuo i ponovno izgovorio njezino ime kao da mu je

bilo potrebno čuti njegov zvuk. "Da. Pa , ni je bi lo pravoga obreda. Nikoga ni je bi lo.

Samo ja . I Mary Elizabeth. Nitko drugi ."

"Forney, jes i l i dobro?"

"Naravno", rekao je, a l i je okrenuo glavu i pogledao klauna na zidu. "Pa , manje -

više."

Novalee se premiješ ta la s noge na nogu, a Forney je gurnuo ruke u džepove. U sobi

iznad nj ih netko je pus t io vodu u zahodu. Kako bi pokri l i ta j zvuk, oboje su

is todobno progovori l i .

"Dok s i . . ."

"Htjela sam.. ."

"Novalee, hoćeš l i s jes t i?" Forney se ht io ponašat i poput dobro g domaćina , a l i izbor

nije bio vel ik - meta lni uredski s tolac s napuknutim vini lskim s jedalom i krevet .

Novalee je s jela na s tolac.

"Sigurno s i umoran", rekla je.

"Pomalo."

"Već sam se bi la zabrinula . Kad se nis i vra t io u s ri jedu. . ."

"Zadržao sam se dulje nego š to sam namjeravao. Unajmio sam auto. Ponašao se kao

turis t . Zaboravio sam kako je tamo l i jepo. Sasvim drukčije nego ovdje."

"To t i vjerujem."

"Znaš , moji su se majka i otac tamo rodil i . A i Mary Elizabeth. Ja zapravo nikad

tamo nisam živio, os im kad sam s tudirao, a l i nekako mi je sve bi lo. . . poznato."

"Mis l iš , u Skowheganu?"

"Pa , u ci jelom tom dijelu Mainea . Skowhegan, Watervi l le, Augus ta , Brunswick."

"Brunswick. Tamo s i s tudirao?"

"Da. Odvezao sam se s namjerom da os tanem par sa t i , a os tao sam dva dana. Dos ta

sam bio u sveučil išnom nasel ju . Bowdoin ima izvrsnu knjižnicu. Sreo sam nekoliko

profesora s kojima sam s tudirao. Jednome će upravo izići nova knjiga ."

"Zvuči uzbudlj ivo."

Opet je zavladao ta jac, a l i ovaj put su pričekali da prođe.

"Mis l io sam na tebe, Novalee."

"Forney. . ."

"Htio sam razgovarat i s tobom, a l i mi se čini lo da ono š to t i žel im reći . . . n i je za

telefon."

"A š to s i mi ht io reći?"

"O proš lom putu kad smo bil i za jedno. Bojao sam se. . . hoću reći , pi tao sam se

jesam l i te možda povri jedio i l i tako neš to."

"Povri jedio me?"

"Vjeroja tno baš nisam bio. . . pa , bojao sam se da sam bio nespretan i . . . ne baš

nježan."

"Ne, Forney, nis i me povri jedio."

"Jer to nipoš to ne bih ht io, Novalee."

120

Bučni kompresor u kl imauređaju uključio se, a svjet la su se na trenutak priguš i la .

"I, š to ima novoga?"

"Niš ta osobito. Lexie je naš la s tan. Prvoga se sele."

"Nedos ta ja t će t i ."

"Neće bi t i da leko. Preko puta škole."

"Kako je Americus?"

"Dobro. Glumit će Annie Oakley u paradi Dana Divljeg zapada u subotu."

"Donio sam joj knjigu." Forney je zavukao ruku u otvoren kovčeg na krevetu i

izvukao paket umotan u crveni papir . "Šume Mainea . Thoreau. Imali smo dva

primjerka ovdje u knjižnici , a l i . . ."

"Treba te Retha Holloway."

"Jesu l i već š to isplanira l i za novu knjižnicu?"

"Da, a l i mis l im da to radi je ne bi čuo."

"Što to?"

"Pa, Retha kaže da će gradonačelnikova kći bi t i nova knjižničarka ."

"To me nimalo ne čudi . Albright je već odavno žel i doves t i . Ali , nema veze.

Vri jeme je za neš to novo." Forney je otro čelo rukom, a onda p rotrl jao vra t . "Čuo

sam da primaju nove radnike u tvornici plas t ike."

Novalee je vidjela radnike iz Thermoformsa kad su dolazi l i u Wal -Mart unovčit i

čekove - umorne žene i muškarci koji su još na džepovima nos i l i pločice s imenom.

"Novalee?"

Nenasmiješene žene i muškarci koji su čekali tanak snop novčanica š to su ih

dobival i za guranje is t ih plas t ičnih komada niz tekuću vrpcu dan za danom, t jedan

za t jednom.

"Novalee, je l i t i dobro?"

"Da, naravno."

"Nekamo s i odluta la ."

"Forney, a škola? Jednom s i rekao da b i rado bio nas tavnik."

"To je bi lo davno."

"Ali , ako to žel iš , onda vri jeme ni je bi tno. Ni najmanje."

"Ono š to ja žel im, Novalee. . . žel im bit i s tobom. S tobom i s Americus ."

"Forney."

"Volim te. Volim te više nego iš ta na svi jetu i kad smo bil i za jedno. . . kad s i bi la u

mojem zagrl ja ju. . ."

"Forney, možda smo pogri ješ i l i . Ne znam ni kako ni zaš to se to dogodilo. Ali ,

možda to ni je bio pravi t renutak. Možda smo. . ."

"Novalee, jes i l i . . . jes i l i t i vodila l jubav sa mnom zato š to s i me sažal i jevala? Je l i

u tome s tvar?"

"Ne, ne, ni je s tvar u tome."

"Jer, ako je tako. . ."

"Ne, Forney, ni je."

"Nego? Samo pogrešna odluka? Neš to š to s i učini la bez razmiš l janja? Il i t i je samo

t rebala ut jeha?"

"Kako to mis l iš?"

"Mis l im. . . je l i t i uopće s ta lo do mene?"

"Je l i mi s ta lo?! Naravno da mi je s ta lo. Ti s i mi najbolj i pri ja tel j , Forney."

"Ali , je l i t i s ta lo?"

"Ti s i porodio Americus ."

"Je l i t i s ta lo!"

"Naučio s i me uči t i , Forney. Otkrio s i mi novi svi jet . Ti s i . . ."

"Ali , vol iš l i me, Novalee? Voliš l i me?"

"Forney, ako ja . . ."

Trudila se ne mis l i t i na to kako ju je držao u naručju nakon š to su vodil i l jubav. . .

na okus njegovih usana, na to kako su njegove ruke. . .

"Znaš , Forney, da ja . . ."

Znala je da , ako s i dopus t i mis l i t i na to, neće moći izgovori t i laž koja je njemu bi la

potrebna.

"Forney. . ."

121

Neće mu bit i kadra s lomit i s rce. . .

"Ne, Forney, ne volim te. Ne na način na koji t i žel iš . Ne tako."

. . . i neće bi t i kadra s lomit i svoje s rce.

Trideset peto poglavlje

Prvih nekoliko t jedana nakon š to je Forney ot išao, Novalee je mi s l i la da će

poludjet i .

Rasplakala bi se bez ikakva razloga i to na najneobičnij im mjes t ima. Jednom je

otvoreno jecala dok je kupovala benzin na crpki . Nije se čak ni potrudila sakri t i

l ice. Kad je ot iš la na roditel jski sas tanak drugoga razreda i kad joj je učitel j ica

rekla da Americus či ta na razini osmog razreda , tol iko je plakala da su je moral i

otpra t i t i do automobila . A kad je jednog dana radila na odjelu elektronike, vidjela

je - i to is todobno na tr i televizora - Jul i ju Child kako pripravlja bisque od

naranača i badema, rasplakala se tako da ni je mogla os ta t i do kra ja svoje smjene.

Ali , ni je ju najviše zabrinjavalo to plakanje, nego s trah da će izgubit i pamćenje. Od

toga bi joj se s t isnulo grlo i sva bi se oznoji la . Prvi znak da neš to ni je u redu

pojavio se kad je či ta la roman Epizoda vrabaca . Proči ta la ga je do kra ja i tek je

onda shvati la da ga je već či ta la . Nekoliko dana pos l i je, dok se potpis ivala na čeku,

pogrešno je napisa la vlas t i to ime. A na pos lu se dvaput odjavila tuđom kart icom i

dvaput je kupcima vra t i la previše novca.

Tada je kupila knjigu Čaroli ja pamćenja i počela uzimati vel ike doze vi tamina E,

navodno "vi tamina za mozak". Ali , ni je zamijet i la nikakvu razl iku. Što se više

t rudila us redotoči t i , to je više zaboravlja la , i l i joj se barem ta ko čini lo.

Izgubila bi se samo nekoliko ul ica od svoje kuće. Okrenula bi telefonski broj , a

onda se ne bi mogla s jet i t i koga je nazvala . Otiš la bi u kupovinu i kupila s tvari

koje joj uopće nisu trebale. Jednog je dana Lexie nabroja la osamdeset čet ir i mrkve

u hladioniku.

Pri ja tel j i su joj žel jel i pomoći , a l i nisu znal i kako. Nisu joj mogli ublaži t i bol u

prs ima, na mjes tu koje kao da je bi lo ranjeno i os jet l j ivo. Nisu znali kako vra t i t i

s ja j u njezine oči . Nisu joj mogli darovati nove snove, izl i ječi t i bol n i isci jel i t i

s rce.

Americus je Forneyjev odlazak pogodio jednako kao i Novalee. Pos ta la je t iha i

zatvorena. Dovela je doma još jednog luta l icu kojeg je nazvala Docker i napravila

abecedni popis svojih knjiga . Naučila je pravit i frape i za traži la od Dixie Mullins

da je nauči priš ivat i gumbe. Zapamtila je imena sudaca Vrhovnog suda od Johna

Jaya do Mahlona Pitneyja , a onda je počela pisa t i pjesme koje je skrivala pod

krevetom. A u moli tvi pri je počinka svake je večeri moli la Boga da joj vra t i

Forneyja .

Da je Novalee bi la odgovorna samo za sebe, možda bi se bi la zavukla u krevet ,

među plahte, navukla jas tuk preko glave i moli la se da zaspi duboko, bez snova. No

ni je to mogla jer ju je njezina kći t rebala . Zato se s i l i la , glumila polet koji ni je

os jećala , hini la vedrinu i pretvara la se pred samom sobom da joj Americus vjeruje.

Smiš l ja la je razne izlete i šetnje, a l i kamo su god poš le bio je Forney. Bio je visoki

muškarac pod kišobranom koji je t rčao kroz park. . . mršavi čovjek koji je s jedio iza

njih u kinu. . . s i lueta s pletenom kapom na vrtul jku u lunaparku. . . samotni kl izač na

kl iza l iš tu . . . l ice koje su vidjele kroz prozor muzeja lutaka .

A onda su jedne večeri u t rgovačkom centru u Fort Smithu čuli kako preko razglasa

zovu Forneyja Hulla . Trčale su s jednog kr aja centra na drugi i zadihane s t igle do

pulta za informacije, gdje je bio dječak koji se još ni je ni bri jao, a zvao se Farley

Hall .

Kad su za t im prelazi le preko parkira l iš ta , t rudile su se suspregnuti suze, a l i čim su

s jele u auto, odbacile su s toicizam. Zagrl i le su se i plakale, a onda su ot iš le kući i

jele s ladoled. Pa su opet plakale.

Forneyjevo prvo pismo s t iglo je s l jedećeg dana.

Draga Americus ,

U pri logu t i ša l jem raspored učenja koji sam t i sas tavio. S pomoću njega završ i t ćeš

Početni tečaj la t inskoga do s redine kolovoza. Presudno je važno da to obaviš pri je

nego š to kreneš u t reći razred. I ne zaboravi , konjugacija glagola samo je s tvar

pamćenja . Volim te. Otišao sam u knjižnicu u Washingtonu i os tao ondje čet ir i

122

dana. Je l i t i se mrl ja od čokolade ispra la sa žute hal j ine? Ponovno sam pročitao

knjigu Čujem kako Amerika govori i shvatio da je i t i moraš proči ta t i . Nažalos t ,

knj iga je rasprodana, a l i našao sam t i primjerak u ant ikvari ja tu i oni će t i ga

pos la t i . Trebao bi s t ići do kra ja t jedna. Ne može š ni zamis l i t i kol iko mi nedos ta ješ .

Americus , moraš uporno traži t i da se la t inski uvrs t i u školski program u tvojoj

školi . Upamti ovo: dobre namjere dovode do promjena. Triput sam te sanjao i svaki

s i se put smiješ i la , a l i s i imala mačje brkove. Svakako n a svoj popis knjiga koje

t rebaš proči ta t i dodaj Podri jet lo ri ječi i romantične pripovijes t i o nj ima. Očara t će

te.

Srdačno,

Forney Hull

Molim te prenes i moje dobre žel je svojoj majci .

Pisma za Americus nas tavila su dolazi t i , a l i ne osobito redovito. Katkad bi is toga

dana dobila t r i , a onda s l jedeće čekala či tav mjesec. Ponekad bi bi la zgužvana i

zamrljana , da t irana t jednima pri je nego š to su pos lana - i l i t jednima pos l i je. Neka

bi mirisa la na kremu za cipele, senf i l i l jepi lo. U jednom je bio smeđi komadić l is ta

zelene sa la te, u drugom napukao zeleni gumb.

Pisana su na recikl iranom papiru, hotelskom pismovnom papiru i poleđini pisama

nas lovljenih na "s tanara". Jedno je bi lo na poleđini jelovnika , neko drugo na letku s

reklamom za reci ta l poezi je.

Imala su žig St . Louisa , Washingtona, Indianapolisa , Pi t tsburgha, Kansas Cityja ,

Balt imorea , Akrona i Louisvi l lea - i to t im redos l i jedom. Americus je pra t i la

njegovo putovanje na zemljovidu koji je on pričvrs t io na zid u njezinoj sobi , no ni je

mogla utvrdi t i putuje l i on to prema nekom odrediš tu i l i ne.

Najviše je pisao o knjigama i učenju. I da l je joj je preporučivao š to da či ta , tako da

je na njezinom popisu sada bi lo više od šes to knjiga . O sebi je govorio malo, a o

Novalee uopće ne, a l i pos l jednji redak u pismu u vijek je bio is t i : "Molim te prenes i

moje dobre žel je svojoj majci ."

Nije to bi lo mnogo, a l i je ipak bi lo neš to, a Novalee i Americus bi le su s retne š to

se uopće javl ja . Kad je ot išao, izgubile su dio života , dio koji nisu mogli zamijenit i

ni fotografiranje, ni la t inski , ni kino, ni lunapark. . . n i frape, ni pi tomi kunići , ni

sve nj ihove suze.

Novalee je pomiš l ja la na to da ga pokuša naći , da se odveze u sve gradove u kojima

je bio. Čak je pomiš l ja la i da u novinama da oglas "vra t i se" i l i unajmi privatnog

detektiva da ga nađe.

"I š to bi učini la kad bi ga pronaš la , Novalee?", upita la ju je Lexie.

"Pa . . ."

"Bi l i mu rekla da ga voliš?"

"Hm.. ."

"Bi l i ga moli la da se vra t i?"

"Lexie. . ."

"Ne bi mogla , ni je l i tako?"

Novalee je duboko udahnula i rekla : "Ne. Ne, Lex ie, ne bih to mogla učini t i . Što,

da se vra t i i zapos l i u tvornici? I l i peče hamburgere u kakvoj gos t ionici?"

"Možda bi se mogao zapos l i t i u Wal -Martu?"

"Ne", odgovori la je Novalee malo prebrzo.

"Aha, znači takav je posao dovoljno dobar za tebe, a l i ne i za njega . Je l i?"

"Nije is t ina ."

"Evo t i is t ine, Novalee. Nikad nis i povjerovala da zas lužuješ Forneyja Hulla . Nikad

sebe nis i smatra la dovoljno dobrom za njega ."

"Pos lušaj me, Lexie."

"Ne, t i pos lušaj mene. Znam da te majka napus t i la . I znam š to t i je učinio onaj

kreten Willy Jack. . ."

Novalee je počela us ta ja t i od s tola , a l i Lexie ju je primila za ruku.

"Ali , pogledaj š to s i učini la , Novalee. Pogledaj koliko s i pos t igla . Imaš prekrasno

di jete i vlas t i t i dom. Imaš pri ja tel je koji te vole i koj i su t i kao obitel j . Imaš dobar

posao. Odlična s i fotografkinja - prava umjetnica . Proči ta la s i ci jelu knjižnicu

knjiga . Čak ideš na fakultet . Imaš sve, dušo. Sve."

123

"Nemam, Lexie. Nemam Forneyja . Njega nemam."

Americus je is toga dana dobila čet ir i pisma, sva čet ir i i z Chicaga. Novalee isprva

nije ni razmiš l ja la o tome. Pomis l i la je da je Forney napisao pisma u čet ir i razl iči ta

grada, nosao ih sa sobom i onda sve is todobno pos lao iz Chicaga. Ali , dva t jedna

pos l i je s t iglo je još jedno pismo iz Chicaga i to je bi la očig ledna promjena. Pos l i je

šes t dana doš lo je još jedno, a s l jedeći t jedan još jedno.

Novalee se pokušavala odgovori t i od onoga o čemu je razmiš l ja la , pokušavala se

spri ječi t i da učini ono š to je učini la . Znala je da je glupo i da neće promijenit i

njezino s ta ja l iš te, a l i čim je počela okreta t i telefonski broj , znala je da se više ne

može zaus tavit i .

Prvo je nazvala Chicašku knjižnicu, a l i Forney Hull ni je bio nj ihov član. No

poznavala je Forneyja , znala da mora bi t i negdje gdje ima knjiga da bi uopće

mogao disat i , pa je nazvala knjižnicu u Tuls i i za t im t jedan dana čekala kopije

s tranica chicaškog telefonskog imenika . Devet s tranica - od Knjižare Abraham

Lincoln do Knjižare Waters tone. Nadala se da ih neće morat i sve nazvati - i dois ta ,

ni je morala .

Forney se javio nakon prvog zvona. "Knjižara Chaucer", rekao je.

Na trenutak je mis l i la da mu može reći , da može izgovori t i prave ri ječi , a l i os jećaj

je odmah nes tao.

"Knjižara Chaucer", ponovio je.

Trenutak pos l i je, telefon je škl jocnuo. . . i Novalee je znala da se v eza prekinula .

Trideset šes to poglavlje

Malena bolnička kapelica ni je bi la namijenjena vjenčanjima. Pet klupa bi lo je

možda dovoljno za ožalošćene obitel j i , školske kolege i pri ja tel je. Novalee je mogla

zamis l i t i nj ihova t iha okupljanja u rana , bolna jutra , a l i kapelica bi mogla bi t i

premalena da u nju s tane rados t ovoga vjenčanja .

Sedmoro djece koja su hihota la i gurkala se natrpal i su u prvu klupu. Odras l i su

bil i na trpani u os ta le. Nekoliko ses tara i l i ječnika u odorama, na dužnos t i , uš l i su

pos l jednji i s ta ja l i s t raga , spremni potrča t i ako ih pozovu.

Bolnički kapelan, zgodan muškarac obojene crvene kose, čekao je na kra ju prolaza ,

leđima okrenut prozoru od obojenog s takla . Uz njega s ta jao je mladoženja , Leon

Yoder, š iroka osmijeha i rumena l ica .

Kad su se vra ta otvori la , svi su se okrenuli i gledal i Lexie dok je ulazi la i krenula

niz prolaz. Na sebi je imala kos t im uskog kroja zla tne boje. Nos i la je sedam bijel ih

ruža , po jednu za svojih petoro i dvoje Leonove djece, koja su s ta ja la spri jeda -

Brummett je držao nes tašnu četvorogodišnjakinju, bl izanke malenog dječaka, a

Pauline je popravlja la frizuru svome najmlađem bra tu.

Novalee je još malo podes i la fotoapara t i počela snimati kad je Lexie, na pola

prolaza , dobacila bl ješ tav osmijeh Leonu, koji će upravo pos ta t i njezinim mužem.

Upoznali su se kad se Lexi napokon mogla vra t i t i na posao. Bilo je teško naći dobre

bolničarke, pa ni je imala nikakvih teškoća dobit i svoj s tari posao.

I Leon je gotovo šes t godina bio bolničar. Ali , onda se školovao i vra t io kao

medicinski bra t , speci ja l is t za pedija tri ju .

Pozvao je Lexie van kad su jednog dana objedovali za is t im s tolom u kantini . I

premda je odbila , ni je odus tao.

"Da, čini se da je drag", rekla je Lexie Novalee. "Ali , tako mi se činio i Roger

Briscoe."

Nekoliko t jedana pos l i je, kad je napokon pris ta la izići s nj im, Leon ju je poveo u

ribolov. Lexie, njezinu djecu i svoju djecu.

"Bilo nas je devet", priča la je Lexie. "Pravi cirkus , Novalee. Djeca su imala gl is te u

kos i , udice su let jele na sve s trane, mravi su nam u š l i u sendviče, a Leonova kći

Carol Ann baci la je sve mamce u jezero."

"Je l i bi lo l i jepo?"

"Bilo je s ja jno. Brummett je upecao ribu. Grgeča . Leon kaže da je težio ki logram i

pol . Ne mogu t i opisa t i kol iko je Brummett bio uzbuđen. Ali , dakako, ni je to moga o

pokazati . Čitav je dan gunđao š to mora ići i držao se kao da je l jut i t . Sve dok ni je

ulovio tu ribu."

"I, sviđa t i se?"

124

"Tko, Leon? Aha."

"Čini se da se dobro s lažee. Možda s te. . ."

"Ne! On ni je moj t ip , Novalee. Drag je i sve to, a l i nema kemije. Uopće n e."

"Dragi Bože, okupil i smo se danas ovdje kako bismo ovog muškarca i ovu ženu

združi l i u svet i brak."

"Zvala sam te desetak puta , Lexie, a l i tebe nikada nema doma."

"Da, znam. Leon nas je u subotu odveo na kuglanje, a u utorak na minigolf. Ako ne

os tanem doma i ne počnem prat i rublje, djeca će mi morat i hodati bez donjeg

rublja ."

"Gdje s i bi la s inoć? Proš la sam pokraj tvog s tana oko osam. Mis l i la sam da bismo

mogle odves t i djecu na s ladoled."

"Otiš l i smo s Leonom u trgovački centar. Morao je s inu kupit i p idžamu, pa smo

navrat i l i u Sears . Ja sam Paulinei kupila bluzu. A onda se dogodilo neš to tako

neobično, Novalee. Dok smo bil i u t rgovini , s tavi la sam neki smiješan šeš ir . Crni , s

crvenim cvjetovima. I znaš š to? Dok sam se glupira la i pozira la s t im šeš irom , Leon

mi je rekao da sam l i jepa . Dotaknuo mi je usnice i oko i rekao da sam l i jepa .

Zamis l i!"

"Jer brak je dosudio Bog i gradi se na čvrs t im temelj ima povjerenja i poš tovanja ."

"I tako, kad sam jučer rekla Leonu da se Brummett opet potukao u školi , rekao je

da će ot ići sa mnom do pedagogice."

"Zaš to moraš ići?"

"To t i se zove discipl inska mjera . Sjećaš se kad je Brummet na zidu u zahodu

napisao: 'Larry Dil ls se fi lmski l jubio s kozom. '?"

"Aha."

"Tada sam is to morala na sas tanak glede discipl inskih mjera . U glavnom se govori lo

o 'obrascu Brummetova vladanja ' i n jegovoj 'nesposobnos t i da kontrol ira svoje

emocije' ."

"Ali , ipak se znatno popravio."

"Da, sad je s nj im lakše. Leon će ga upoznati s nekim svojim pri ja tel jem koji vodi

školu kara tea . Leon kaže da bori lačke vješ t ine ne uče čovjeka samo samoobrani .

Kaže da ga uče i samokontrol i ."

"To mi zvuči kao neš to š to bi i meni dobro doš lo."

"A i meni . Danas sam se na pos lu tako nal jut i la da sam zamalo premlat i la ses tru na

kardiologij i . Prol i la je ša l icu kave na s tol i t raži la da ja to počis t im. Ponašala se

kao da sam ja čis tačica . Možda pos lušam Leona i upišem se u školu za medicinske

ses tre."

"Lexie, to bi dois ta morala . Bila bi izvrsna ses tra ."

"Pa, bude l i pri l ike, tako ću i učini t i . No dobro, nazvala sam te zbog dva razloga.

Brummett i Leon ulovil i su u s ri jedu navečer hrpu ribe i večeras će ih isprži t i .

Htjel i smo pozvati tebe i Americus ."

"Mogu l i ja š to donijet i?"

"Ne. Samo dođi kad završ iš s pos lom. A drugo, mogli posudit i tvoj s lamnati šeš ir?"

"Naravno."

"U subotu ću ci jel i dan bi t i na suncu, a znaš kako lako izgorim. Leon nas vodi u

Arl ington na utakmicu Rangersa . Možeš l i uopće zamis l i t i na š to će to l iči t i?

Sedmoro djece na s tadionu s grickal icama i sendvičima i . . ."

"Lexie, uzimaš l i ovog muškarca da b ude tvoj zakonit i muž? Da ga voliš i čuvaš . . ."

"Zaljubljena sam, za l jubljena , za l jubljena", vikala je Lexie kad je dojuri la u

kuhinju i zavrt jela Novalee u krug.

"Polako!", rekla je Novalee i s ruš i la se na s tolac. "Lexie, znaš l i t i kol iko je sa t i?

Nisam još ni popila kavu."

"Jes i l i čula š to sam rekla? Zaljubila sam se, Novalee!"

"Zaš to je tako rano i u koga s i se to za l jubila?"

"U Leona! Zaljubila sam se u Leona Yodera! A čak nisam ni spavala s nj im!"

"Ali , rekla s i da te ne privlači!"

"Zaboravi š to sam rekla . Prekriži sve š to sam rekla!"

"Lexie, š to se događa?"

125

"Nećeš povjerovati kad čuješ , Novalee. Jednos tavno nećeš vjerovati!"

"Da čujem."

"Slušaj ovo. Znaš Leonovu kćer, Carol Ann? Ona uopće ni je njegova kći ."

"To mi baš ni je jasno."

"Cody je njegov s in , a l i Carol Ann ni je njegova kći ."

"I za to s i se za l jubila?"

"Čekaj . Sad ću t i ispriča t i kako ju je dobio."

"Lexie, a da prvo popijemo kavu? Mis l im da je tebi još potrebnija nego meni."

"Slušaj me. Pri je t r i godine, Leon je upoznao neku Maxine. Zove je Max . Imala je

curicu, Carol Ann. I Max t i se usel i la k Leonu. Max i Carol Ann. Je l i t i dosad sve

jasno?"

Novalee je kimnula i dlanovima protrl ja la oči .

"Dobro. Max zatrudni s Leonom i rodi se Cody. I tako imaju dvoje djece. Njezinu

Carol Ann i nj ihovog Codyj a , je l i tako?"

"Tako je."

"Ali , kad je Codyju bi lo tek nekoliko mjeseci , Max odjedanput izjavi da odlazi . Ide

u Mexico. Mrtva -hladna. Dos ta joj je Leona, a ne žel i ni nj ihovog Codyja . Nije

žel jela ni Carol Ann dok ni je shvati la da je Leon hoće. Kaže da se bojao š to će joj

se dogodit i ako je Max odvede u Mexico jer mu je tada već bi lo jasno da Max ni je

nikakva majka .

I tako, kad je Max shvati la da će Leon zadržat i curicu, znala je da se ima čime

nagađati . A sad dolazi ono najnevjeroja tni je!

Leon je imao crveni Camaro iz 1967. a Max ga je ht jela za sebe. I tako je t rampila

svoju kćer za auto."

"Molim!?"

"Da! Trampila je svoju kćer za auto!"

"Lexie!"

"Leon više nikad ni je vidio ni Max ni Camaro."

"Nevjeroja tno."

"Novalee, kad mi je to rekao, znala sam da je Le on Yoder prva klasa ." Lexiene su

se oči napunile suzama, a l i se smiješ i la . "I tada sam znala da sam zal jubljena ."

"Proglašavam vas mužem i ženom."

Trideset sedmo poglavlje

Novalee je isprva mis l i la da glazba potječe iz njezinog sna . Spora , romantična

melodija , mnogo viol ina . Preokrenula se u pos tel j i i zagnjuri la l ice u jas tu, a onda

je shvati la da ne sanja . Glazba se čula ispod njezinog prozora .

Pogledala je na sa t dok je us ta ja la . Bilo je osamnaes t minuta do ponoći . Na prs t ima

je ot iš la do dnevne sobe i p ogledala kroz prozor.

Na tr i jemu je s jedio Benny Goodluck.

Otvori la je vra ta i iziš la . Glazba je dolazi la iz njegovog kamioneta ; zvuk je bio

pojačan, a prozori otvoreni .

"Benny, š to to radiš?"

"Jesam l i te probudio?"

Na sebi je imao svečani smoking. Leptirmašna na kopču otkopčala se i vis jela na

prs ima snježnobijele uškrobljene košulje.

"Što t i je, Benny?"

"Nije mi niš ta ."

"Što onda radiš ovdje?"

"Ljutiš se, Novalee?"

"Ne, ne l jut im se. Ali , t rebao bi bi t i na matura lnoj zabavi ."

Sjedio je na vrtnom s tolcu, ispruženih dugih nogu. Odjedanput su ga s i lno zanimali

vršci cipela , pa se sagnuo da ih pregleda . "Bio sam", rekao je, "a l i sam otišao."

"A gdje t i je cura s kojom s i išao, Melissa?"

"Odvezao sam je kući ."

"Bome s i rano završ io večer."

"Meliss i ni je smeta lo", rekao je, a l i je pomalo frfl jao, pa je to zvučalo kao "Meliš i".

"Benny, jes i l i se t i to napio?"

"Nisam. Pa . . . ne ozbil jno. Popio sam dva piva ."

126

"Je l i za to Melissa ht jela kući? Jer s i se napio?"

"Da. To jes t , ne. Nisam pio dok je nisam odvezao k ući , a l i . . ." Benny se okrenuo na

s tolcu. "Nisam ni s kim bio na matura lnoj , Novalee. Lagao sam t i ."

Novalee je privukla drugi s tolac, s jela i sklupčala noge ispod dugog kućnog

ogrtača .

"Pitao sam Melissu, a l i ona se već s nekim dogovori la , a is to tako i Ja netta

Whitekil ler , pa sam otišao sam. Nisam bio jedini . Još su neki dečki doš l i bez cura .

Još neki bezveznjaci poput mene."

"Benny, ne govori tako. Kladim se da bi se obje bolje provele s tobom nego s

momcima s kojima su ot iš le. Kladim se da . . ."

"Nisam ih ni pi tao, Novalee."

"Nisam pozvao ni Melissu ni Janet tu . I to je bi la laž."

"Pripazi , Benny. Budeš l i tol iko lagao, to će t i preras t i u naviku."

"Žao mi je, a l i . . ." Benny je s legnuo ramenima, a onda se spus t io niže na s tolcu i

nas lonio glavu na nas lon.

"Ali - š to?"

"Is t inu?"

"Naravno."

"Pa dobro. Nikad nisam imao spoj , Novalee. Nikad nisam izišao s nekom curom."

"Pa imaš vremena. Tek t i je. . ."

"Sedamnaes t! Gotovo svi dečki koje znam imali su već dvije i l i t r i cure."

Novalee je uzdahnula i odmahnula glavom.

"Što t i to znači?"

"Čuj, meni se mnogo toga dogodilo kad mi je bi lo sedamnaes t ."

"A meni se ni je dogodilo niš ta! Ni dobro ni loše. Niš ta!"

"Benny, o čemu t i to pričaš? Zvijezda s i a t let ike, dobio s i tol ike nagrade. Mis l iš da

to ni je niš ta?"

"Čuj, Novalee, znam š to se tebi dogodilo kad s i doš la ovamo, kad t i je bi lo

sedamnaes t . Znam da te neki t ip os tavio. I znam da s i Americus rodila u Wal -

Martu."

"Da, i?"

"E pa , to je tada za tebe bi lo gadno, a l i to su bi la s tvarna iskus tva . Shvaćaš?"

"Ne, ne shvaćam."

"Mis l im, nis i svakog jutra u pola devet morala s jedi t i i s luša t i gospodina Pryora

kako trabunja o a lgebri . Nis i se morala petkom pripremati za košarkašku utakmicu,

a onda samo s jedi t i na klupi . Nis i ci jel i život provela u Sequoyahi njegujući kruške

i borove u Rasadniku Goodluck. Shvaćaš , u mojem je životu s ta lno sve is to. Uvijek

is to."

"Benny. . ."

"Pročitao sam one knjige koje s i mi dala , Novalee. Sve one priče o l judima koji odu

u Singapur i na Tibet i na Madagaskar. O l judima koji idu na automobil is t ičke

utrke i voze se teretnim vagonima, lete u balonima, penju se na planine, is tražuju

mjes ta na kojima ni tko pri je ni je bio. Priče o l judima koji pišu drame i snimaju

fi lmove. O l judima koji se za l jubljuju."

"I t i ćeš učini t i neš to od toga , Benny."

"A kada to? Su t ra ću navrš i t i osamnaes t godina , a još niš ta nisam učinio."

"Izvrsno! Onda je sve još pred tobom, ni je l i tako?"

"Valjda ."

"Razmis l i malo, Benny. Što da s i sve to već učinio?"

"Kako to mis l iš?"

"Što bi t i preos ta lo? Koje uzbuđenje? Kako bi se mogao radovati svakoga jutra kad

se probudiš da s i sve već učinio? Ha? Što bi onda?"

"Pa, val jda bih neš to od toga učinio ponovno."

"Ali , drugi put više ne bi bi lo tako uzbudlj ivo. Benny, ne možemo svi u Singapur, a

neki se od nas nikada neće penja t i na planine i l i snimit i fi lm. Ali , t i odlaziš na

utrke, ja snimam fotografi je, a svi žel imo nekoga koga bismo mogli voljet i .

Ponekad ga i nađemo. Ponekad pobijedimo."

"Aha."

127

"Sve će t i izgledati drukčije najesen, kad odeš na fakultet ."

"Ma, Novalee, bojim se da će sve to bi t i is to kao dosad."

"Neće! Učit ćeš nove s tvari , susreta t i nove l jude. Uzbudlj ive l jude. I mnogo

djevojaka ."

"To bi bi lo l i jepo."

"I kladim se da ćeš upoznati neku osobitu djevojku. Djevojku s kojom ćeš s ta lno

žel jet i bi t i . Nećeš moći ni spavati ni j es t i jer ćeš s ta lno mis l i t i na nju i . . ."

"Novalee, još nikad nisam poljubio djevojku."

"Ali hoćeš , Benny. Poljubit ćeš mnogo djevojaka ."

"Ali , ne znam kako. Neću znati š to moram učini t i ."

"Pa, to t i dođe samo od sebe."

"Smijem l i pol jubit i tebe?"

"Benny. . ."

"Samo jedanput . I nikad te više neću moli t i ."

"Mis l im da to baš ne bi bi lo pametno. Ja nisam djevojka ."

"Pa nis i s tara , imaš samo dvadeset pet ."

"Ali sam mnogo s tari ja od tebe. Tebi je tek sedamnaes t"

Benny je podignuo ruku i pogledao na sa t . "Z a tr i minute bi t će mi već osamnaes t ."

Novalee se zagledala u njegovo l ice - l ice desetogodišnjaka koji se nagnuo kroz

prozor kamioneta i dotaknuo je. . . l ice dvanaes togodišnjaka koji je t rčao u

planinama. . . l ice t inejdžera koji je volio kišu i sokolove i d ivl je š l j ive. I tako se

nagnula prema njemu i rukama obujmila njegovo l ice i pribl iži la ga svome. Kad su

im se usnice dodirnule, on je sklopio oči pa su se poljubil i na mjesečini , pod

granama divl jeg kes tena . I to je bi la najveća pus tolovina u njegovih sed amnaes t

godina .

Trideset osmo poglavlje

Novalee je bi la uvjerena da se s reća može prenijet i na djecu baš kao oblik nosa ,

krive noge i l i sklonos t čokoladi . Americus je, na pos l jetku, imala njezin WIDOW'S

PEAK, zelene oči , is t i osmijeh. Zato se čini lo posve prirodnim da nas l i jedi i

majčinu lošu s reću sa sedmicama.

Dosad su je uspjevale nadmudri t i , a l i za dlaku. Zajedno su proživjele sedmi mjesec

trudnoće. Progurale su sedmi dan Americus ina života i izdržale i sedmi mjesec. Ali ,

sada je pred nj ima s ta jao najveći izazov - sedma godina . Americus je upravo

pros lavila rođendan.

Novalee je priredi la skromnu i mirnu pros lavu kako se ne bi urekla . I pros lava je

proš la bez teškoća. Nije bi lo potresa ni poplave. Nije bi lo ogrebanog koljena i l i

pčel injeg uboda, čak ni op eklina od sunca. Vri jeme je bi lo l i jepo, s ladoled se ni je

ras topio i ni tko ni je prol io sok na s tolnjak. Dan je bio gotovo savršen.

No uza sve to, Novalee s l jedećih t jedana ni je mogla odbacit i s t rah, s trah od kojeg

se preznojavala i t res la . Znala je da se n eš to sprema, samo nije znala š to i kada.

Katkad bi požel jela da se to - š to god bi lo - napokon dogodi , da pres tane

iščekivanje.

Nije morala dugo čekati .

Novine su se gomila le t r i dana dok je razvija la fotografi je s vjenčanja koje je

snimala u Keoti prethod nog vikenda. Tek je u četvrtak navečer proči ta la novine od

ponedjel jka , ubrzo nakon š to je Americus zaspala . Čita la ih je brzo jer je morala

još opra t i kosu i osuš i t i hrpu rublja .

Pregledavala je fotografi je i nas love kad ga je ugledala , kra tki članak izme đu

oglasa na sedmoj s tranici .

ŽRTVI UKRADENA INVALIDSKA KOLICA

Čovjek bez nogu koji se preds tavio kao W. J . Pickens nađen je u nedjel ju

pos l i jepodne u muškom zahodu u gos t ionici pokraj ces te bl izu Alve. Pickens je

os tao bez nogu u žel jezničkoj nesreći . U z ahodu je ležao od petka pos l i jepodne kad

mu je netko ukrao invalidska kolica .

Pickens kaže da ga je nepoznati muškarac primio u auto kod Libera la u Kansasu,

gdje je autos topirao. Kad su se pribl iži l i Alvi , pozl i lo mu je pa se vozač zaus tavio

kod gos t ionice . Pickens se odvezao u zahod, a l i vozač je pošao za nj im i pobjegao s

kolicima.

128

U nedjel ju pos l i jepodne čis tači su čul i njegove pozive upomoć i obavijes t i l i šerifa u

Alvi .

Pickens je pri je dva t jedna ot išao iz Kaliforni je i žel io autos topom s t ići do

Oklahome kako bi pronašao svoje di jete i njeovu majku, koje ni je vidio od 1987.

godine.

Pickens je primljen u Bolnicu Woods County. Stanje mu se još ni je s tabi l izira lo.

Novalee ni je osuš i la rublje i ni je opra la kosu. Dvaput je telefonira la , brzo

probudila Americus i odvela je k Mosesu i Certa in. Zatim je svra t i la na benzinsku

crpku, kupila gorivo i krenula prema autoces t i .

Kad je uš la u sobu, njegove su oči bi le sklopljene pa je na trenutak pomis l i la da je

mrtav, a l i onda je vidjela kako mu se prsa podižu i spuš t a ju ispod tanke bolničke

pidžame. Njegova koža , bolesno žućkas te boje, čini la se prevelika za njegovo t i jelo,

kao da se iznutra smežurao.

Gledala ga je kako spava i pi ta la se kakve s l ike vidi iza t reperavih kapaka.

Iznenada, t i jelo mu se zgrči lo a krevet z atresao. Okrenuo se prema vra t ima.

"Što s i rekla?" Netremice ju je gledao. Oči su mu bi le boje s luzi , podočnjaci

natečeni i s ivkas t i . "Što s i rekla?", ponovno je upitao, pomalo razdraženo.

Pričekala je da mu se s l ika izoš tri . Nije doš la za to da bi mu pomag ala .

"Novalee?"

Kad je podignuo glavu s jas tuka, kroz prori jeđenu kosu moglo mu se vidjet i t jeme.

"Ne mogu vjerovati", rekao je. "Ne mogu vjerovati da s i tu ."

Pridigao se na laktove i zagledao u nju. "Novalee." Onda se nasmiješ io. "Krenuo

sam te naći ."

"Zaš to?"

Pitanje je vis jelo među nj ima kao neš to čvrs to i gus to.

"Što s i namjeravao učini t i , Wil ly Jack?" Glas joj je bio smiren. "Jes i l i se mis l io

vrat i t i u Wal -Mart u kojem s i me os tavio?"

"Novalee. . ."

"Jes i l i mis l io da te još ondje čekam?"

"Samo sam htio vidjet i jes i l i dobro."

"Je l i?"

"Čuj. . ."

"Malo s i zakasnio. Samo sedam godina ."

Willy Jack je spus t io glavu na jas tuk i protrl jao čelo. Od igle za infuzi ju zabodene

u nadlanicu koža mu je izgledala poput voska.

"Došao sam jer sam t i ht io reći neš to o Americus ."

Novalee se ukruti la . Miš ići su joj se napeli , a pogled pos tao hladan i tvrd dok ga je

odmjeravala .

"Odakle znaš za nju?"

Willy Jack je os jet io neš to u njezinu glasu, neš to čvrs to i opasno, neš to š to ni je

poznavao.

"Kako s i doznao?"

"Od bra t ića , J . Paula ."

"Lažeš!"

"Rekao je da ga je pri je nekoliko godina nazvala polici ja . Dijete je nes ta lo pa su ga

pita l i zna l i š to o tome."

"Willy Jack. . ."

"Dovraga, bio sam u za tvoru. Nisam niš ta čuo o tome do pri je godinu dana kad sam

otišao k J . Paulu. I tako sam doznao za nju. Tako sam doznao gdje je."

"Ali , nis i znao jesam l i je naš la . Nis i znao je l i živa i l i mrtva ."

"Varaš se, Novalee. Znao sam. Znao sam da je dobro i da je s tobom, u Sequoyahi ."

"Kako? Kako s i to znao?"

"Nazvao sam vas ."

"Što s i učinio?!" Borila se da zadrži vlas t nad sobom, a l i u njezinim se ri ječima

os jet i la s rdžba.

"Nisam joj nikad niš ta rekao. Obično s i se ionako t i javl ja la . Ali , nekoliko se puta

javi la ona ." Kao da je na trenutak odlutao, a onda se nasmiješ io. "Čuo sam njezin

glas . . . i to mi je bi lo dovoljno. Dovoljno da izdržim teške trenutke."

129

"A sad s i je ht io uzet i , je l i?"

"Uzeti? Kako to mis l iš?"

"Htio s i je pokušat i otet i ." Novalee je os jećala kako joj se za težu miš ići l ica . "Htio

s i mi je uzet i ."

"Kako bih to izveo?"

"Ah, da , Willy Jack Pickens nikada ne bi učinio neš to tako nisko, je l i?"

"Mis l iš da bih je ukrao? To s i mis l i la?" Willy Jack se primio za ogradu kreveta i

pridigao. "Što s i , dovraga, mis l i la , da ću pobjeći s njom?"

Trgnuo je plahtu kojom je bio pokriven i bacio je na pod. "U pos l jednje vri jeme baš

nisam mnogo trčao."

Noge su mu dopira le do t ik ispod koljena . Novalee je poželjela skrenuti pogled, a l i

ni je. Znala je š to on žel i . Žel io ju je potres t i , a l i mu to ni je ht jela dopus t i t i . Neće

je pridobit i . Nikad više.

Priš la je krevetu i pogledala smežurano tkivo i ružne oži l jke.

"Kako s i znala da sam ovdje, Novalee?"

"Čita la sam o tebi u novinama."

"I, š to je pisa lo? Jadni , bespomoćni kripl ne može se dići sa zahodskog poda?"

"Tako neš to."

"Pa ako se kripl ne može čak ni izvući iz zahoda, kako s i mis l i la da može upas t i u

tvoju kuću i ukras t i t i kćer? Doduše, ako uspije pronaći telefonsku govornicu i

pretvori t i se u Supermana. . ."

"Ne pokušavaj bi t i duhovit . Ne izvrći s tvari ."

"I kako bi se kripl brinuo za nju nakon š to bi j e ukrao? Kad bi mu mogle naras t i

nove noge i nova jetra . . ."

"Ako mis l iš da ću te sažal i jevat i , varaš se."

"Onda bi možda mogao upravlja t i Disney Worldom."

"Zaš to s i se vat io?" Novalee je počela govori t i glasni je.

"Il i bi se možda mogao početi bavit i bankar s tvom."

"Ako ne zbog Americus , zaš to onda?" Vidjela je da se počela gubit i , a l i ni je se

mogla zaus tavit i .

"A možda bih mogao pos ta t i i sudac."

"Zaš to?", vrisnula je. "Zaš to s i došao?"

Jedini zvuk čuo se iz hodnika , koraci i šuš tanje naj lona , a onda je uš la namrš tena

medicinska ses tra .

"Ima l i problema?" Gledala je naizmjence Willyja Jacka i Novalee. "Čuje vas se niz

ci jel i hodnik."

"Opros t i te", rekao je Willy Jack.

Tada je ugledala plahtu na podu. "Što se tu događa?"

"Pala mi je."

"Ah, tako." Podigla je plahtu i baci la je pokraj vra ta , a onda je iz ormara izvadila

čis tu. "Mis l i la sam da s te možda skakali po krevetu." Raspros trla je plahtu i

spus t i la je preko Willyja Jacka, a onda je provjeri la koliko još ima infuzi je. "Mogu

vam dati injekci ju ako vam treb a ."

"Zasad sam dobro. Pričekajmo."

"Samo mi reci te", rekla je. "I da više nisam čula galamu." Zatim se okrenula , iziš la

i za tvori la vra ta .

Novalee je ot iš la do prozora i zagledala se van. Nebo, na kojem nije bi lo ni

oblačka, kroz obojeno s taklo poprimilo j e čudnu, zelenkas tu boju.

"Novalee." Willy Jack je to gotovo prošaptao. "Loše sam pos tupio s tobom. Gore

nego i s kim drugim. Ali , zapravo, gotovo sve š to sam radio bi lo je loše."

Novalee ga je s luša la , a l i ni je vjerovala njegovim ri ječima. Predobro ga je

poznavala .

"Znam da nemam opravdanja . Uopće ne, jer sam u ci jelom životu napravio samo

dvije dobre s tvari . I premda ni jednu ni drugu ni je bi lo osobito teško napravit i ,

ipak sam ih ja napravio."

Novalee je čekala porugu, okrenula se da vidi za jedlj ivos t ko ju nikada ni je

uspijevao prikri t i , a l i ni je je bi lo.

130

"Napravio sam dijete, vjeroja tno dražesno di jete ako imalo nal ikuje majci . I

napisao sam pjesmu. I te kako dobru pjesmu. Ali , naravno, zezao sam se i

upropas t io se. Od djeteta sam pobjegao, a pjesmu su m i ukra l i . Uos ta lom,

vjeroja tno sam to i zas lužio. No zbog toga ni jedno ni drugo ni je manje vri jedno. I

nadam se da to ipak neš to vri jedi ."

"Willy Jack. . ."

Podigao je ruku, znak da mu dade još malo vremena. "To me ne čini dobrim. To

niš ta ne mijenja , ne popravlja zlo koje sam činio i ne pomaže l judima koje sam

povri jedio.To su samo dvije s tvari , Novalee, a l i znače da ipak nisam bio potpuno

loš . Nije sve bi lo uzalud."

Novalee ni je žel jela os jećat i ono š to je os jećala , ni je žel jela povjerovati u to š to je

čula . Držala se s l ike Willyja Jacka kakvog je tako dugo poznavala , Willyja Jacka

kojega ni za š to ni je bi lo briga , Willyja Jacka kojega je zamrzila . S takvim bi znala

izići na kra j , a l i ovaj novi ju je zbunjivao. A znala je da je to najgore š to joj se

može dogodit i .

"Willy Jack, rekao s i da s i mi došao reći neš to o Americus ."

"Da." Pomaknuo se i napravio grimasu od bola . "Sjećaš l i se onog pos l jednjeg

dana? Pos l jednjeg dana kad smo bil i za jedno?"

Novalee je kimnula .

"Pita la s i me žel im l i opipat i di jete i s tav i la s i moju ruku na trbuh, a ja sam rekao

da niš ta ne os jećam. Rekla s i da ću os jet i t i s rce ako se potrudim."

Osjećaš l i kao neko blago kuckanje?

"Rekao sam da niš ta ne os jećam i ht io sam povući ruku, a l i t i me nis i pus t i la ."

Osjećaš l i?

"Glas t i je bio b lag, gotovo šapat , a l i čuo sam š to s i rekla ."

Tu je s rce.

Willy Jackovo l ice bi lo je mokro od suza , a l i ni je ih obrisao. "Lagao sam t i ,

Novalee, lagao sam." Glas mu je zvučao teško i umorno. "Rekao sam da ne os jećam,

al i os jet io sam. Osjet io sam bilo djete ta kao da os jećam vlas t i to. Ali sam lagao."

"Zaš to?"

"Dragi Bože, nemam pojma. Zaš to l judi uopće lažu? Jer se bojimo i l i smo ludi i l i

smo jednos tavno zl i . Vjeroja tno pos toj i mil i jun razloga za laž, a ja sam ih

vjeroja tno tol iko i izgovorio. . . a l i ni jednu t ako vel iku. Uvijek pos toj i jedna laž koju

nikako ne možeš prežal i t i ."

"Molim?"

"Možda t i to još ne znaš , možda nikad nis i izgovori la laž tako vel iku da proguta dio

tebe. Ali , ako to ikada učiniš . . . i ako t i se posreći . . . možda dobiješ pri l iku da to

ispraviš . Samo jednu pri l iku. Ako je ne iskoris t iš , nes tane. I nikad se više ne

vrat i ."

"Ubacite dva dolara i sedamdeset pet centi ."

Novalee je ubacila jedanaes t kovanica u otvor, a onda s t isnula s luša l icu uz uho kad

je telefon počeo zvonit i .

"Molim te, budi tamo", prošapta la je nakon trećeg zvona.

jedna laž koju nikada ne prežal imo

Kad je zazvonilo i četvrt i put , sklopila je oči i provukla ruku kroz kosu.

samo jednu pri l iku da je ispravimo

Tako je čvrs to s t iskala telefonsku žicu da su joj , kad je telefon zazvonio pet i put ,

prs t i pobijel jel i .

a onda nes tane

Kad je zazvonio i šes t i put , obuzela ju je s labos t pa se nas lonila na vra ta govornice.

i više se nikada ne vra t i

A onda joj se posreći lo. Javio se nakon š to je telefon zazvonio sedmi put .

"Knjižara Chaucer."

Kad je čula njegov glas , grlo joj se s tegnulo i ni je mogla prot isnuti ni r i ječi .

"Knjižara Chaucer."

Pokušala je izgovori t i njegovo ime, a l i neš to joj se zgrušalo i na teklo u grlu.

Onda je rekao: "Halo?"

131

Sjet i la se snova, ružnih snova u kojima je pokušavala dozvati pomoć, a l i ni je mogla

progovori t i .

"No dobro. . .", rekao je i znala je da će spus t i t i s luša l icu.

Ispus t i la je neki glas , više nal ik cvi l jenju nego ri ječi , a l i čuo ju je.

"Možete l i govori t i malo glasnije?"

A onda se u njoj neš to os lobodilo i njegovo je ime izlet jelo iz njezinih us ta dok je

guta la zrak i bezglasno plakala .

"Novalee?"

"Na. . . na . . . nazvala sam te. . . jer . . ." Jecaj i su prekidal i svaku ri ječ.

"Što se dogodilo, Novalee? Što je?"

"Forney. . ."

"Je l i se neš to dogodilo Americus?"

Prigušujući jecaje, uspjela je reći : "Americus je dobro", a l i su ri ječi zvučale

iskrivl jeno.

"Što se onda dogodilo?"

Novalee je os jet i la kako joj se bi lo ubrzava. A onda su ri ječi pokulja le.

"Lagala sam, Forney."

Sekunde su se pretvori le u t isućl jeća dok je Novalee čeka la neki zvuk. . . šapat , dah,

bi lo š to.

"Forney, molim te reci da ni je prekasno. Reci da ni je prekasno." Moli la se da je još

na vezi , da su još povezani .

"Lagala sam t i . . . i žao mi je."

Onda je čula njegov dubok, hrapavi udisa j .

"Mis l i la sam da žel iš neš to drugo - drukčij i život . Mis l i la sam da se žel iš vra t i t i u

Maine. . . na fakultet . . . pos ta t i nas tavnik. I boja la sam se da ćeš , ako te pokušam

zadržat i . . ."

"Novalee. . ."

"I tako, kad s i me pi tao da l i te volim, rekla sam.. ."

"Rekla s i : 'Ne. Ne na način na koji t i žel iš . Ne tako. '"

"Ali , to ni je bi la is t ina , Forney. Volim te."

"Onda. . ."

"Lagala sam jer sam mis l i la da zas lužuješ neš to bolje."

"Neš to bolje od tebe?" Glas mu je bio promukao i hrapav. "Novalee, ne pos toj i niš ta

bolje od tebe."

"Je l i prekasno, Forney? Imamo još vremena. Još uvijek možemo. . ."

Novaleein glas priguš io je zvuk s irene kola hi tne pomoći koja su se zaus tavila

pokraj ulaza hi tne s lužbe.

"Čuješ l i me?", povikala je u s luša l icu.

"Novalee, gdje s i?"

"Pred bolnicom u Alvi ."

"U Alvi? Što tamo rad iš?"

"Na odlasku sam. Idem u Tell ico Pla ins ."

"Ne." Forney je zvučao zapanjeno. "Ne možeš se vra t i t i ."

"Oh, ma ne mis l im os ta t i , Forney. Ne za s ta lno." Novalee se okrenula i pogledala

svoj automobil parkiran uz pločnik. Willy Jack je bio na s tražnjem s jeda lu , glave

os lonjene na jas tuke.

"Samo nekoga onamo vozim", rekla je. "Nekoga tko se žel i vra t i t i doma."

"Novalee, ne znam š to se događa. Ne znam zaš to s i tamo. Ne znam razumijem l i

iš ta . Ali , ako je ovo san, ako sam samo sanjao. . ."

"Ne sanjaš , Forney. Tu s am ja i tu s i t i - i ovo je s tvarnos t ."

Dok je Novalee još bi la u govornici , počela je škrapati kiša . Kad je dotrča la do

automobila , vjetar je zanos io kapi vel ike poput kovanica .

Willy Jack je duboko spavao, vjeroja tno od injekci je prot iv bolova koju je do bio

netom pri je nego š to su ga ukrcal i u auto.

Dok je Novalee vadila kl jučeve iz torbice, vjetar je tol iko ojačao da je zanjihao

automobil , pa je odluči la pričekati dok nevri jeme ne prođe.

Dok je gledala kako se kapi ci jede niz s taklo, pred očima joj se pr ikazala jedna

druga noć, druga djevojka . . . sedamanes togodišnjakinja , t rudna i sama. . . djevojka

132

koja se vrt jela i okreta la i čekala , čekala one koji će izići iz mraka, či j i su je

glasovi dozival i iz s jena . . .

s i tna žena modre kose i š i roka osmijeha koja otva ra vra ta s tambene prikolice, žena

koja će je naučit i š to je to dom

dom je mjes to koje će te dočekati kad posrneš , a svi posrnemo

muškarac crne kože koji će joj s tavi t i fotoapara t u ruke i naučit i je gledat i svi jet

novim očima

ne boj se. . . upamti , t i znaš snimati sa s rcem

dječak smeđe kose i blagoga glasa s čarobnim s tablom

donos i s reću, pomaže t i pronaći ono š to t i t reba . . . pomaže t i naći put kući ako se

izgubiš

žena odveć puna života da bi znala reći ne, žena koja će je naučit i š to je to

pri ja tel js tvo

pog ledaj š to s i pos t igla , Novalee. . . pogledaj š to s i sve pos t igla

muškarac s pletenom kapom koji će je naučit i š to je to l jubav

ono š to žel im, Novalee, je bi t i s tobom.. . bi t i s tobom i s Americus

i di jete po imenu Americus koje će je naučit i da vjeruje u pra vu s reću

kad mačkica otvori oči , prvo š to vidi je majka

Djevojka je znala da će bi t i i drugih, novih glasova koji će je dozvati s mjes ta koja

još ne vidi pa je čekala , i da l je se vrteći .

Novalee se tada nasmiješ i la sedamnaes togodišnjoj sebi koja se vrt jela s druge

s trane kišom poškrapanog s takla i pokušala je ondje zadržat i . Ali , djevojka je

nes ta la u svjet los t i , mjes tu gdje je počela njezina povijes t .