81

Mitropoli Antonije (Blum): HRABROST ZA MOLITVU

O~ajni~ka nada je tako|e jedan od na~ina kako mo`emo susresti Boga. Postoji za to vi{e primera u jevan|eqima i `itijima Svetih. U Jevan|equ po Marku, u glavi 10, ~itamo pri~u o slepome Vartimeju, koji se|a{e kod kapija Jeri-hona, kraj puta, prose}i. Jevan|eqska pri~a o wegovom isceqewu pru`a nam neke ~iwenice presudne za razumevawe molitve. Mi se suvi{e ~esto ~udimo {to nam molitva ne biva usli{ena. Mislimo da samo treba da prinesemo mo-litvu da bi Bog postao obavezan da na wu odgovori. U stvari, ako pomno ispi-tamo svoje molitve, i svoje potrebe, vide}emo da se ~esto ne molimo za ono {to nam je neophodno, no za ono {to nam je suvi{no. Lako}a sa kojom odusta-jemo od svoje molitve, kada nismo usli{eni, pokazuje da, ~ak i kada se molimo za ne{to bez ~ega ne mo`emo `iveti, nemamo ni strpqewa, ni upornosti da u iskawu istrajemo. Kada ne uspemo da odmah izmolimo, vi{e volimo da `ivimo bez toga {to nam je potrebno nego da se za to o~ajni~ki borimo. Jedan crkveni Otac ka`e da je molitva kao - strela. Strela uvek mo`e da poleti, da dostigne svoju metu, da prodre kroz otpor ve{tastva (materije), ali samo ako je izba~ena iz dobrog luka, sna`nom mi{icom. Sredi{te mete poga|a samo ako je strel~ev ni{an nepomi~an i precizan. A, ono {to ~esto nedostaje na{oj molitvi jeste ta snaga duha, svest o ozbiqnosti na{e situacije. Vartimej je slep. Mi ne znamo da li su mu se o~i pomra~ivale po-lako, je li dragi, poznati svet iz wegovog pogleda i{~ezavao malo-pomalo ili je slep ro|en. Ali, ono {to jasno vidimo jeste: odrastao ~ovek, koji sedi kraj pra{wavog puta, prose}i. Koliko samo puta u svom, mo`da 30-godi{wem, `ivotu, mora da je poku{avao da zadobije vid? Koliko ~esto je pose}ivao u~iteqe, sve{tenike, vidare i molio za molitve i pomo} od bilo koga ko bi mu ih morao pru`iti? Koliko ~esto se, nadom koja se oslawa na qude, razum i iskustvo, ali i na veru u milost i sastradavawe, ponadao se u dobrotu i bratsku qubav? Koliko ~esto se ta nada podigla u wegovoj du{i da bi onda, neispuwena, propala? I, sada, ve} ga zati~emo kraj puta, kod gradskih kapija, umornog od `ivota, kako vi{e i ne tra`i da progleda, ve} samo poku{ava da pre`ivi, milosr|em prolaznika. ... Prolaznik je tako|e slep, kao i prosjak kraj puta, a wegovo slepilo je mo`da ~ak i ve}e jer je to - slepilo srca i savesti, on vi{e nema nikakvog udela u bratskoj zajednici qudi. Ali, ova

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,07. FEBRUAR 2016, GODINA 17, BR.21

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

82

pri~a se odvija u Hristovo vreme. Slepi prosjak je sigurno ~uo za ovoga U~iteqa, Koji se prvo pojavio u Galileji, a sada putuje kroz ~itavu Svetu zemqu, tvore}i ~uda. Za ^oveka za Kojeg se govori da is-cequje slepe, da je podario vid sleporo|enome. Kako samo mora da je ovo daleko prisustvo isce-quju}eg Boga o`ivelo Vartimejevu veru i nadu, ali i wegovo o~ajawe; nadu - jer je sve mogu}e Bogu,

a o~ajawe - jer ni{ta nije mogu}e ~oveku! Ako bi mu Bog do{ao, on bi mogao biti isceqen. Ali, kako da slepac prona|e tog neuhvatqivog ^udotvorca u Galileji ili Judeji, kada se On neprestano seli iz mesta u mesto i ~esto poja-vquje samo da skoro u trenu i{~ezne? Taj na~in na koji se Bog pribli`ava i pobu|uje i posledwu nadu i jo{ dubqe o~ajawe, nije samo Vartimejeva istina. To je, tako|e, i na{a li~na situacija. Bo`ije prisustvo je kao ma~ koji ode-quje svetlost od tame, ali koji nas tako ~esto baca ponovo u tamu, time {to nas zaslepquje. I, ba{ zato {to je Bog tu, ba{ zato {to je ve~ni ̀ ivot mogu}, o~ajni~ki je va`no da ne vegetiramo u `ivotu koji prolazi. Jednoga dana, Vartimej, sede}i kraj puta, za~uje da neko qudstvo pro-lazi kraj wega. Wegov izve`bani strah razaznaje ne{to naro~ito u hodu tih qudi, u wihovom razgovoru, i op{toj atmosferi. To nije bu~na gomila ili karavan, ta skupina ima neko svoje sredi{te. Vartimej pita narod u prolazu: “Ko je to?” Oni odgovaraju: “Isus iz Nazareta”. U tom trenutku, svekoliko nadawe i o~ajawe wegovog `ivota dosti`u vrhunac. On je, istovremeno, u na-jdubqoj tami i najblistavijoj svetlosti. Mogao bi biti isceqen jer pored wega prolazi Bog. Ali, mora da uhvati trenutak, koji }e minuti u magnovewu. Isus }e mu biti na dohvatu samo nekoliko koraka. ... Posle toga, oti}i }e od wega daleko, zauvek. Vartimej vapajem izvija svoju o~ajni~ku nadu: Isuse, sine Davidov, pomiluj me! To je, ve} samo po sebi, ispovedawe vere. ... Za Vartime-ja, Isus nije tek neki lutaju}i prorok. Isus je sin Davidov. Vartimej Ga tako naziva, tako Mu se moli. No, svi glasovi oko slepoga zagrajahu, narediv{i mu da u}uti. Kako se samo usu|uje da postavi jedan tako bezna~ajan zahtev U~itequ, koji govori o nebeskim stvarima?! Ali, Vartimej zna da je ~itav wegov `ivot, sva radost i sve o~ajawe wegovog `ivota - u wegovom slepilu i mogu}nosti da ono bude izle~eno. Tako on vi~e Isusu, a qudi ga, {to jasnije vi~e, qutitije u}utkuju. Napokon, po{to se moli usrdno za jedinu ̀ ivotno mu va`nu stvar, Gospod ga ~uje i iscequje ga, i otvara pred wim novi `ivot. Ovo je, uistinu, te{ka pouka. Kako bismo ozbiqni morali biti u mo-qewu ako ho}emo da se udostojimo veli~ine sopstvene sudbine i Boga, Koji, u Svome smirewu, `eli da nas ~uje! O~aj, glad za Bogom, `ivotna neophodnost onoga {to i{temo - sve su to uslovi da se strela na{e molitve sigurno vine svojoj meti, izmetnuta iz napetog luka sna`nom mi{icom i sigurnim okom. Postoji jedna posebnost u ovoj pri~i, na kojoj bih voleo da se jo{ malo zadr`im. Dok se Vartimejeva molitva probija do Gospoda, odasvud je okru`uje mete`. Ovaj susret Gospoda i Vartimeja dogodio se u dvostrukom mete`u. U unutra{wem mete`u Vartimejevih ose}awa - nade, straha, o~ajawa,

83

Jako je dobro ako Gospod ne usli{i na{e molitve. Treba samo nastaviti mo-liti se i ne biti malodu{an; molitva je kapital. [to du`e le`i, to ve}e procente nosi. Gospod {aqe Svoju milost onda kada je Wemu blagougodno, onda kada je nama korisno da je primimo. Ako nam je ne{to krajwe neophodno,

onda se treba dva-tri puta pomoliti, a za ispuwewe molbe treba zahvaqivati Bogu. Ponekad nam Gospod tek za godinu dana usli{i molbu. Treba se ugledati na Joaki-ma i Anu. Oni su se celog `ivota molili i nisu padali u uninije (tugomoru), nego su se sve nadali i, eto, kakvu im je utehu Gos-pod poslao!

Prepodobni Starac Nektarije Optinski

Kako Bog da jer je sve od Wega i, ma kako te{ko bilo, zna~i -

to je zbog ne~eg potrebno. Sada nije jasno, ali kasnije

}emo shvatiti.Sveta mu~enica carica Aleksandra Romanova

QUDI GOVORE O... MLAKOJ I USRDNOJ MOLITVI

Starac je savetovao da se unutra{wa molitva, kao i svaka molitva, vr{i iskreno, od srca. On je ~esto navodio pri~u iz Ota~nika, kako se jedan podvi`nik molio u svojoj keliji. Demoni su ga napali, a on je nastavio da se moli, ali oni nisu odstupali. Spalili su sve {to je imao u keliji - a on je i daqe nastavqao da se moli. Na kraju se zapalila i asura na kojoj je stajao, a demoni su po~eli da ga vuku napoqe iz kelije. Tada je on zavapio iz sveg srca: “Gospode, pomiluj!” - i demoni su i{~ezli. Tada je monah upitao: “Gospode, gde si Ti bio?!” “Ja sam bio tu, pored tebe”, odgovorio je Gospod. “Za{to mi onda nisi pomagao?” “Zato {to me nisi zvao... Ti si samo izgovarao molitvu. Onog trenutka kada si zavapio od srca, Ja sam ti odmah pomogao...”

Iz kwige “O qubavi prema Bogu i kako je ste}i”

uzrujanosti, i u mete`u spoqa{wih gla-sova, koji mu nare|uju da u}uti, zato {to je Gospod zauzet stvarima dostojnim Wegova dostojanstva i svetosti. Vartimej nije jedini koji sre}e Gospoda usred mete`a. ^itav na{ `ivot jeste jedan neprekidan mete`. ... I, usred tog mete`a, na{a se du{a okre}e Gospodu, vapije Mu i tra`i u Wemu spokoj. Koliko samo ~esto pomis-limo da bi bilo tako lako moliti se kada ne bi bilo ni~ega {to bi nas u tome spre~avalo, a koliko nam ~esto upravo mete` poma`e da se molimo! ... Taj o~ajni~ki vapaj, ro|en iz nade koja je ja~a od o~aja, hrani se o~ajawem i nadilazi ga.

DUHOVNA PITAWA I ODGOVORI: [ta da ~inimo kada nam Gospod ne usli{i molitve?

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tir a`: 1000 primeraka.

84

U NEDEQI 36. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 07.(25) Sveti Grigorije Bogoslov; Prepodobni Publije08.(26) Prepodobni Ksenofont i Marija09.(27) Prenos mo{tiju Svetog Jovana Zlatousta10.(28) Prepodobni Jefrem Sirin; Prepodobni Isak Sirin11.(29) Prenos mo{tiju Svetog Igwatija Bogonosca12.(30) Sveta Tri Jerarha13.(31) Sveti besrebrenici Kir i Jovan

U petak, na praznik Sveta Tri Jerarha, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00, a u subotu, na praznik Svetih besrebrenika Kira i Jovana, u 7:30.

MOLITVA KAO TAJNA

Jedan od velikih reformatora rekao je: “Ja imam tako mnogo poslova da ih ne mogu svr{iti bez tri sata molitve dnevno”. Kako to zvu~i ~udno za zaposlene qude na{eg vremena! Mnogi se izgovaraju poslom {to ne mogu da stanu na mo-litvu ni za nekoliko minuta. Ali, onaj reformator je druk~ije mislio. On je ose}ao i znao koliko na{i poslovi zavise od milosti Bo`ije. Zbog toga je i mislio da {to vi{e ima posla, to se vi{e mora Bogu moliti za pomo}. Sv. vladika Nikolaj

Sve je tajna. I jedno Gospode, pomiluj!, kada ga ka`emo iz dubine svoga srca, i to je velika i Sveta tajna jer na na{ vapaj, na na{ priziv Gospoda, Gospod odgovara i daje Svoju milost. Na samo jedno Gospode, pomiluj!, i tako na svaku molitvu. Sv. ava Justin ]elijski

Da bi se pribli`io Bogu, ne mo`e{ tek tako da “izmisli{“ ili da “izumi{ metod”; mora{ da stupi{ u `ivu vezu sa

Wegovom blagoda}u. O. Serafim (Rouz)

Re~i molitve treba izgovoriti sa verom da vas Gospod gleda i slu{a. A, kada se, za vreme molitve, ne{to podigne u srcu, “uhvatite” to i zadr`ite se na tome - “stojte” u tome. Starac Tadej Vitovni~ki

Molitvom osewuj svako svoje delo, a naro~ito ono zbog kojeg tvoja misao susre}e sumwu. Sv. Nil Sinajski

A, kad se bude ~inilo da je sve tako r|avo da gore ne mo`e biti, On }e pokazati Svoju

milost i sve }e spasiti. Kako i {ta, to samo On zna...Sveta mu~enica carica Aleksandra Romanova