65

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

BO@I]NO IZDAWE 2018, GODINA 19, BR. 17

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

UZ MOLITVU SVEBLAGOM GOSPODU DA NA[A SRCA PREOBRAZI U VITLEJEMSKU PE]INU - U TIHI, SMIRENI

ISTO^NIK QUBAVI I MESTO SUSRETA SA BOGOM,BRATSTVO SABORNE CRKVE I UREDNI[TVO SABORNIKA

VAS POZDRAVQAJU RADOSNIM BO@I]NIM POZDRAVOM:

MIR BO@IJI - HRISTOS SE RODI!

Blago nama, ako Bog u nama stoji, jer je On izvor bla`enstva i ve~ite sre-}e! Ako budemo imali qubavi u sebi, otvori}e nam se o~i, i zagonetka

`ivota na{ega, koja nam nigde mira ne da, bi}e re{ena: jer }e Bog biti u nama, a u Wemu je kqu~ sviju zagonetki. U qubavi je `ivot ve~ni. Tek onda

po~e}emo da `ivimo, kad qubavi budemo imali. Sv. vladika Nikolaj

66

BUDITE KAO DECA...

Dete - Bog, Bog - Dete! Za{to i kod qudi koji ose}aju odbojnost prema veri, pa ~ak i kod onih koji uop{te ne veruju, radosno zaigra srce kada u bo`i}ne dane vide taj jedinstveni i neuporedivi prizor: mladu Majku sa Detetom na rukama, a oko wih - mudrace sa Istoka, pastire sa no}nog poqa, `ivotiwe, no}no nebo i zvezde? Otkuda tako ~vr-

sto znamo i uvek iznova shvatamo da na ovoj na{oj tu`noj zemqi nema ni~eg lep{eg ni radosnijeg od tog bo`i}nog prizora, prizora koga ni svi ti pro-tekli vekovi nisu mogli da iskorene iz na{eg se}awa? Tom vitlejemskom prizoru se uvek vra}amo kada god u `ivotu osetimo da vi{e nemamo kuda, kada god - izmu~eni sivilom svakodnevice - po~nemo o~ajni~ki da tragamo za ne~im {to bi nas moglo spasiti. Kako vidimo iz jevan|eqske pri~e o Ro`destvu Isusa Hrista: Bogomajka ni{ta ne govori, a - naravno - ni Bogo-dete. Niko ne govori jer, kao da nije bilo ni potrebno da se i{ta ka`e, budu}i da se qudskim re~ima nije mogao ni shvatiti, ni objasniti, niti saop{titi smisao toga {to se tada zbivalo i dogodilo u Vitlejemskoj pe}ini. ... Upravo se u tim re~ima - Dete i Bog - nalazi potresno otkrivewe svekolike tajne Ro`destva Hristovog. U jednom dubqem smislu, to otkrivewe je upu}eno, pre svega, onom detetu koje skriveno nastavqa da `ivi u svakome od nas do kraja `ivota. To je otkrivewe upu}eno detetu koje u nama nastavqa da slu{a ono {to mi kao odrasli vi{e ne slu{amo i ne ~ujemo, detetu u nama koje nastavqa da odgovara na tu radost za koju na{ dosadni, “odrasli”, posustali svet vi{e nije sposoban. ... Bo`i} je de~iji praznik u jednom mnogo dubqem smislu, u smislu da se verovatno jedino deca ne ~ude tome {to nam je Bog do{ao na zemqu upravo u liku Deteta. I taj lik Boga-Deteta nam do danas svetli sa ikona, otkrivaju}i nam kroz bezbrojna umetni~ka dela, nastala na temu Ro`destva Hristovog, ono {to je najva`nije, najtananije i najradosnije u Hri{}anstvu, a {to je skriveno up-ravo tu, u tajni tog ve~nog detwistva Bo`ijeg. Odrasli ~ak i kada razgovaraju na “religijske teme”, uvek tra`e i o~ekuju od Hri{}anstva neko obja{wewe i analizu, uvek zahtevaju da sve {to je u vezi sa tom temom bude “ozbiqno” promi{qeno i nau~no dokazivo. ... Kada savremeni ~ovek ho}e ne{to krajwe da omalova`i, onda sa prezirom ka`e: “Ma, to je pri~a za malu decu”. To zna~i da to nije za “odrasle”, “umne” i “oz-biqne”. A, deca }e odrasti i postati isti takvi “ozbiqni” i dosadni qudi. Me|utim, Hristos je rekao: Budite kao deca. ... [ta je to ~ega obi~no vi{e nema u “odraslima” ili, ta~nije, {to je u “odraslima” zatrpano, zatomqeno, zagu{eno debelim slojevima wihove “odraslosti”, ako ne upravo i pre svega ta - deci svojstvena - sposobnost da se ushite, da se obraduju i, {to

Ako je Bog na prvom mestu, sve ostalo }e biti na svom.

Bla`eni Avgustin

67

O, bra}o moja, na nebu se caruje, na zemqi se slu`i. Zemqa je popri{te slu`be, i svaka tvar koja se na zemqi javi, mora da slu`i. I kad se Tvorac

svih tvari spustio na ovo popri{te slu`be, i On je morao da slu`i Svojim primerom. On je pokazao da se samo slu`ewem na zemqi zadobija carovawe na nebu. Zato, bra}o, poklonimo se slu`bi Sina Bo`ijega; poklonimo se

qubavi Wegovoj, poklonimo se i pomolimo Mu se: da nas obasja svetom verom, da utvrdi mir i dobru voqu u nama i me|u nama, da nam oprosti grehe na{e, da nas isceli od gordosti i svake zlobe. Poklonimo se i pomolimo se da nam svima pomogne, milo{}u i silom Svojom, da bi umireni, ujediweni, opro{teni, isceqeni i nadahnuti Duhom Wegovim, mogli verno poslu`iti slavi imena Wegovog, i da bi radosna srca mogli zapevati angelsku pesmu:

Slava Bogu na visini, mir na zemqi i dobra voqa me|u qudima!Sveti vladika Nikolaj

je najva`nije, da budu celovita i u radosti i u `alosti? [ta je to {to “odrasli” vi{e nemaju u sebi ako ne ta - deci svojstvena - sposobnost da imaju beskrajno poverewe u drugoga i da mu se u tom poverewu potpuno predaju, da vole drugog i da mu veruju svim svojim bi}em? ... Ta de~ija otvorenost za tu dubqu tajnu sveta i svega u svetu, za tajnu koja se otkriva Svetima, deci i pesnicima. Stoga, mi mo`emo da osetimo i pojmimo radosnu tajnu Ro`destva Hristovog, tj. tajnu dolaska Boga na zemqu u liku Deteta, iskqu~ivo po meri na{eg povratka tom detetu koje i daqe nastavqa da tajno `ivi u nama. Bogo-dete nema ni vlast, ni mo}, no ono se, upravo u toj Svojoj bezazlenosti i bes-pomo}nosti, pokazuje Carem... Dete Hristos iz Vitlejemske pe}ine ne `eli da Ga se mi bojimo, On ulazi u na{e srce ne strahom, ne dokazima Svoje sile i vlasti, ve} iskqu~ivo qubavqu. On nam se predaje kao Dete i mi Ga mo`emo zavoleti samo kao Dete i predati Mu se samo kao Detetu. U svetu caruju vlast i sila, strah i ropstvo. Bogodete Hristos nas osloba|a od tiranije vlasti i sile, straha i ropstva. On od nas tra`i samo qubav, slobodnu i radosnu qubav. On od nas tra`i samo da Mu predamo na{e srce. I mi predajemo na{e srce bespomo}nom Bogodetetu, Koje ima beskrajno poverewe u nas, ovakve kakvi smo. Crkva nam praznikom Ro`destva Hristovog javqa sveradosnu tajnu: tajnu slobodne qubavi koju niko ni~im ne name}e ~oveku, tajnu qubavi kojom ~ovek postaje slobodan da vidi i pozna Bogodete Hrista, da zavoli Boga i, kona~no, tajnu qubavi koja, time, postaje dar novoga `ivota. ... Vitlejemska zvezda zasvagda stoji i svetli nad svetom jer lik Bogo-deteta Hrista na rukama Wegove Bogomajke zasvagda sija nad istorijom. Ni-kada ne}e zamuknuti Bo`i}na pesma: Slava na visini Bogu i na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa! O. Aleksandar [meman

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednici izdawa: Ivana i Vasilije. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

68

U NEDEQI 11. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 07.(25) Ro`destvo Hristovo - BO@I]08.(26) Sabor Presvete Bogorodice09.(27) Sveti prvomu~enik i arhi|akon Stefan10.(28) Svetih 20.000 mu~enika Nikomidijskih11.(29) Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih12.(30) Sveta mu~enica Anisija; Prepodobna Teodora13.(31) Prep. Melanija; Sv. Dositej Zagreba~ki Ispovednik (Odanije Ro`d.)

Draga bra}o i sestre, sve~ari Svetog arhi|akona Stefana mogu slavske kola~e i `ito donositi na osve}ewe na dan Slave, ve} od 7:00.

Hor Saborne crkve, Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo (PBPD), proslavqa svoju Slavu, 14. januara, zajedno sa svima nama, na Svetoj arhijerejskoj

Liturgiji u Sabornoj crkvi. Uve~e tradicionalno nastupa na sve~anom Novogodi{wem koncertu Saborne crkve u Narodnom pozori{tu, zajedno

sa De~ijim horom PBPD. Direktan prenos ovog koncerta mo`ete pratiti preko TV Studio B, sa po~etkom u 18:00.

PBPD time zapo~iwe veliku proslavu 165 GODINA svoga postojawa, kao NAJSTARIJE MUZI^KE INSTITUCIJE U SRBIJI.

RASPORED BOGOSLU@EWA OVE SEDMICE:

Nedeqa, 7. JANUAR - BO@I]09:00 Druga Bo`i}na Liturgija17:00 Prazni~no bdenije

Ponedeqak, 8. JANUAR - SABOR PRESVETE BOGORODICE09:00 Sveta Liturgija17:00 Prazni~no bdenije

Utorak, 9. JANUAR - SVETI ARHI\AKON STEFAN09:00 Sveta Liturgija

Subota, 13. JANUAR - SV. DOSITEJ ZAGREBA^KI ISPOVEDNIK07:30 Zaupokojena Liturgija

Nedeqa, 14. JANUAR - SV. VASILIJE VELIKI - NOVA GODINA09:00 Sveta Liturgija / Slava Prvog beogradskog peva~kog dru{tva / Moleban za blagoslovenu 2018. godinu