201

DECA ]E NAS SPASITI

Veronauka je ~inija puna lekovite izvorske vode. Nisam za nametawe bilo ~ega, pa tako ni veronauke u~enicima. Jer, svako nametawe stvara otpor. Mi treba da objasnimo deci zbog ~ega je veronauka va`na. Veronauka i vera su lek koji, zbog neznawa, neko ne}e da uzme. Veronauka }e mladom ~oveku pomo}i da izle~i svoje misli, da skloni maglu, da razbistri mutnu vodu. Ako nam je stalo do mladih qudi, moramo od malih nogu da ih u~imo {ta je dobro, {ta je zlo, {ta treba da rade, a {ta ne, u vremenu gde je sve relativno, gde se dr`i poravnawe svih pojmova. Ko ne veruje u Boga, veruje u ni{tavilo. Celog `ivota poku{avamo da budemo ono {to mislimo da jesmo - da budemo vernici i da `ivimo po Bo`ijim zakonima. Sa veronaukom su jasnije stvari. U vremenu ovog o{amu}ewa i nesvesti - legalizovana je nesvest. Nikada ne bih mogao da mislim da Bog ne postoji. Bog je na{a vertikala, sa kojom smo silniji svakoga dana. Mladima se niko ne obra}a, i to je veliki problem. Wihovi rodite-qi su prazni i ne snalaze se u vremenu jer se i wima niko nije obra}ao. Mnogo je omladine koja ne zna pravolinijski da ide, nemaju ose}aj da jo{ neko `ivi sa wima. Usamqeni su, prepu{teni sebi, sa gomilom la`nog izbora, koji ih samo slu|uje i pravi jo{ izgubqenijima nego {to su bili. Ako ministarstvo ukine i to svetla{ce veronauke koje je ponu|eno mladima, to nikako ne}e biti dobro. Moja }erka ide na ~asove veronauke. Desio se trenutak u crkvi Svetog Simeona Miroto~ivog na Novom Beogradu, u 21. bloku, gde smo |akon, moj drug Velimir Milo{ Buca i ja sedeli u crkvi posle slu`be. Ulazi de-tence od {est, sedam godina, klekne i poqubi Raspe}e. I ka`em: “Evo, brate, to }e nas spasiti!” Bog daje, samo ~ovek ne}e. A, onda, |avola za milost moli. Radi se o tome da {to ranije mlad ~ovek u|e u veru, ima}e ve}u koli~inu dobre energije. U veru je dobro u}i kroz veronauku, zna~i - ne iz neke ne-voqe, nego iz radosti. KO IZ RADOSTI PRILAZI BOGU, TEK ]E OD WEGA IZOBIQE DA DOBIJE! Mo`e i iz nevoqe, iz tuge... sve je to na{e svedo~ewe. Stvar je u tome da mi, u na{im ku}ama, u na{im porodicama, treba da damo primer deci. Deca ne smeju da imaju primer u na{em ne~iwewu, da im jedno govorimo, a suprotno radimo. Jadna na{a deca pored nas...

Zoran Kosti} Cane, muzi~ar

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 04. SEPTEMBAR 2016, GODINA 17, BR.51

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

202

SVE JE TO VE] JEDNOM BILO!

Pratim sa rezignacijom buru koja se digla posle najavqene inicijative ministra prosvete, nauke i svega svetlog i razumnog da podvrgne reviziji nastavu veronauke u na{im {kolama! Jer, ja dobro pamtim {kole bez veronauke, i jo{ ose}am ukus gorkih plodova trijumfalnog ateizma, koji je sebe proglasio definicijom nauke. Nije bilo veronauke, ali jeste bilo mr`we, netolerancije, nejednakosti, arbi-trarnosti, sujete i svega onoga protiv ~ega su deklarativ-no i vera i nevera! Vere u {kolama nije bilo, ali nevere jeste. Kao rezultat, dobili smo nacionalnu netrpeqivost, emocionalnu neosetqivost, socijalnu dogmu i ideolo{ku iskqu~ivost: to se sve nazivalo nau~nim pogledom na svet! U to su se kleli intelektualci, napredna inteligencija, radnici, seqaci i partijski kadrovi! Na tome je po~ivao pred{kolski i {kolski sistem, os-novno i sredwe obrazovawe, visoko {kolstvo i akademski areopag. Na tome su se zasnivale i branile disertacije i gradila boqa budu}nost. Onda nam se desila smrt proroka novog vremena u cvetu starosti, povla~ewe autora {kolskog sistema poznatog pod nazivom “{uvarica”, ko-laps koncepta obrazovawa za potrebe privrede, gra|anski rat i nebeska intervencija “milosrdnog an|ela”. Onda smo saznali da nismo svi jednaki i isti, da je postojala i cvetala verska i nacionalna segregacija, da je u stvar-nosti bilo svega ~ega nije bilo u {kolama, a da je u {kolama bilo jako malo od onoga {to je postojalo u stvarnosti. Tada smo, tako|e, saznali da postoje brojni i mo}ni klanovi koji znaju da samo oni znaju {ta je demokratija, i da demokratiji narod i nije neophodan ako elita zna narodne potrebe, da oni znaju {ta je moderno, {ta je bez alternative, a ~emu se mo`e na}i zamena, i bez ~ega se mo`e! ... I, saznali smo da taj deo prirode ima pozvawe i saznawe kako treba da se vaspitavaju budu}e generancije, koji je smer napredan, a koji je nazadan, i da je trule` wihova prirodna sredina, da oni ne mogu procvetati dok mi ne istrulimo. Tada smo saznali i to da izme|u wihovih prethodnika i wih nema nikakve razlike, osim {to je za one prve crveno sunce izlazilo na istoku, a za wihove naslednike crveno sunce izlazi na zapadu! I jedni i drugi ~uli su Zaratustru kada je si{ao sa planine i objavio: Bog je mrtav! O ~emu mi danas pri~amo? ^ini se da se sve svodi na slede}e: tre-ba rasteretiti decu! To se posti`e tako {to }e se iz nastave izbaciti Bog i alternativno, gra|ansko vaspitawe, jer - vaqda - kad nema Boga, {ta }e nam i gra|ani! Uostalom, Bog ne zna za gra|ane, a gra|ani ne znaju za Boga. Oslobo|eni prostor }e se popuniti nekim drugim programima, radionicama, igraonicama, takmi~ewima i akcijama. Treba eliminisati sve {to stvara razlike i barijere me|u decom! Tu je, na prvom mestu, Bog, a kad wega ukloni-mo, lako }emo sa ostalim razlikama, kao {to su nacija, boja, vera, inteligen-cija, socijalna pripadnost, fizi~ka podobnost, rod i pol, porodica i pleme, znawe i neznawe, dar i darovitost, talenat i wegovo odsustvo... Uve{}emo kvote i podeliti pamet onako kako politi~ka korektnost nala`e i kako

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

204

U NEDEQI 11. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 04.(22) Sveti mu~enik Agatonik; Sve{tenomu~enik Gorazd ^e{ki05.(23) Sve{tenomu~. Irinej; Sv. mu~enik Lup (Odanije Uspenija)06.(24) Sve{tenomu~enik Evtihije; Sveta mu~enica Sira07.(25) Prenos mo{tiju sv. ap. Vartolomeja; Sv. apostol Tit08.(26) Sveti mu~enici Adrijan i Natalija09.(27) Prepodobni Pimen Veliki10.(28) Prepodobni Mojsej Murin; Prepodobni Sava Pskovski

Draga duhovna deco, dragi |aci, dragi prvaci!Na po~etku ove {kolske godine i tokom va{eg u~ewa, neka vas prati Bo`ji

blagoslov. Trudite se da budete dobra deca, dobri |aci, dobri drugari. Molite se Bogu da {kolsko gradivo uspe{no savladate. Znawe je potrebno

za `ivot u ovom svetu, za upoznavawe ovog sveta kao Bo`je tvorevine, Bo`je lepote i dobrote - za poznavawe onog ve~nog sveta i `ivota. @ivite ~esti-tim `ivotom. Klonite se lo{eg dru{tva. ^uvajte svoje zdravqe, i fizi~ko

i duhovno. Vama, draga duhovna deco, na korist, roditeqima na radost, u~iteqima na ponos. Budite vazda primer u dobru. Dobro ~inite i dobru

se nadajte. Molitvama Sveetog Save, prvog srpskog u~iteqa, Gospod da vas blagoslovi i ~uva u sve dane va{ega `ivota. Sa blagoslovom,

patrijarh srpski Pavle

(nastavak sa prethodne strane) ...na{oj muci i istorijskoj sudbini, pri poku{aju da se izbavimo iz tog primitivizma i agresivnosti, pri ~emu nailazimo na ovakve prepreke, pa ~ak i od ministra prosvete. Ali, ja ne veru-jem da je ministar prosvete do{ao na tu ideju. Neko je to wemu rekao, a taj koji mu je rekao, poru~io mu je - veronauka je za nas, a vi ne znate {ta je to, prema tome, ostanite varvari, {to ste za nas uvek i bili. ... Ja mislim da deca u ovoj elektronskoj eri vi{e vaspitavaju svoje roditeqe, nego {to roditeqi vaspitavaju svoju decu. Oni su kultivisaniji od svojih roditeqa i nastavnika. Stanujem blizu jedne gimnazije i svakog dana gledam kako se |aci krste kada prolaze pored crkve. A, i putnici koji tram-vajem prolaze, pogledaju i prekrste se. Zna~i, narod je verski osve{}en i ni-kakva pretwa ih ne mo`e zastra{iti.

Draga bra}o i sestre, danas, u nastavku Svete Liturgije, slu`i}emo ^in priziva Svetog Duha za blagoslovenu novu, 2016/2017. {kolsku godinu, kao i tradicionalni parastos svim po~iv{im ktitorima, zadu`binarima,

dobrotvorima i prilo`nicima Saborne crkve.

203

nam evroatlantske integracije propisuju. Treba veru potisnuti u vansistemski i privatni domen, gde je bila i tokom prethodnih pola veka, a mi }emo se baviti budu}no{}u koja NE po~iva na poznavawu pro{losti, i tako najjednostavnije i najbr`e pono-viti ono {to nas je kao maq zateklo po{to smo tu ve{tinu dugo i darovito uve`bavali! Tu smo mi kod ku}e! Tu su i na{i prosvetni stru~waci kod ku}e! To su ve} isprobali, i i{lo im je. Umesto vere, uve{}emo istoriju religije, kojom }emo pokazati da su sve vere iste i neistinite, a kada su ve} sve iste i neistinite, onda je boqe da verujemo strankama nego Bogu! Bilo kom!

Dragomir Acovi}, heraldi~ar i ~lan Krunskog ve}a,objavqeno u novinama “Pravoslavqe”, 15.6.2016.

O, Srbijo, slavna negda, a sada sirota, kada bi ti slu{ala onu re~ Gospodwu o carstvu koje se deli i zapu{}uje, i o gradu i domu koji se u sebi deli i ne opstaje, kada bi ga bri`qivo slu{ala sa sinovima svojim, ne bi snaga tvoja

silna neprijateqima tvojim podlo`ena bila. O, kako sada ~eda tvoja uzdi{u, kada se pre|a{we slave tvoje opomiwu!...

Monah Ravani~anin Sremac, letopisac

AKADEMIK MATIJA BE]KOVI] O VERONAUCI

Ono {to se kod nas zove veronauka, mo`da bi bilo ispravnije re}i da je ele-mentarno opismewavawe odraslih. Treba imati na umu da postoje qudi od 70 godina koji nikada nisu u{li u Crkvu. Pola veka je to bilo proskribovano /javno ozlogla{eno, prim.prir./ mesto. Ne znam {ta bi pokazala neka anketa koliko qudi zna {ta je to Sveto Pismo, {ta je Novi i Stari Zavet, za{to je sada 2016. godina i od kog dana se te godine broje. A, ~im je uveden ovaj elemen-tarni kurs da se qudi-hri{}ani, usred Evrope, opismene toliko da znaju {ta je Crkva, {ta je u Crkvi, kako Crkva izgleda, {ta se u woj zbiva i radi, odmah su po~ele velike pri~e o verskom fanatizmu, klerikalizaciji i sve {to ide uz upozorewe za tu opasnost i po{ast. Ideja da se ukine veronauka je `eqa da se qudi vrate u mrak varvarstva i bezbo`ni{tva koji je trajao pola veka, gde su qudi znali da je pop baksuz i da treba da se uhvate za dugme kada nai|e. I, kada je bio uveden vi{epartijski sistem na nebu i jednopartijs-ki na zemqi, i kad se moglo verovati u orlove nokte, ugqevqe i u bilo koju praznovericu, samo ne u Boga, kad je paganstvo bilo popularno, a hri{}an-stvo proka`eno - u poku{aju da se nekako pribli`imo svetu i obavestimo bar novinare o ne~em {to ceo civilizovan svet zna, odjednom je to postalo sporno. Ne ka`e se da se veronauka izbaci u onim evropskim zemqama u ko-jima se oduvek predaje, nego u ovoj u kojoj je tek uvedena. Tako da je ta pri~a o veronauci istovremeno pri~a o... (nastavak na slede}oj strani)