61

Prof. dr Ivica @ivkovi}: PODIZAWE DECE KOD PRAVOSLAVNIH

(U prethodnom, 15. broju Sabornika smo objavili prvi deo ovog izuzetnog pre-davawa prof. dr Ivice @ivkovi}a, profesora Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Ni{u. Integralnu verziju teksta predavawa mo`ete pro~itati na sajtu Saborne crkve, u rubrici “Besede i duhovne pouke”, podrubrika “Poro-dica”, uz link za snimak predavawa, sa sajta radija “Svetigora”). ...[ta je to “dobro dete”? [ta zna~i: lepo vaspitano dete? Kakve to veze ima sa Bogom? Tvrdim da ideja dobrog deteta ne postoji u Svetom pismu, ni u Bo`ijim zapovestima. Mo`ete li zamisliti Isusa kako tera decu da budu dobra? Ovaj ideal u potpunosti po~iva na qudskim kriterijumima odraslih osoba: kako da se ono uklopi u ovaj svet? Kako da uspe? Motivi roditeqa za takvo rukovo|ewe su briga i strah od neizvesnosti {ta }e da bude. To su qudske strasti. To je maloverje. @itejskoje pope~enije. RODITEQI, RU-KOVO\ENI SVOJIM NEMIROM, vr{e pritisak i name}u zahteve svojoj deci. Oni predvi|aju kako }e se stvari odvijati ako se dete bude pona{alo ovako ili onako. U najve}em broju slu~ajeva, ta predvi|awa su naivna i ne-realna, ali pritisak na dete i wegove posledice - nisu nerealni, oni se doga|aju stvarno. Prvo {to treba da znaju oni koji veruju u Boga: oni nisu bogovi svojoj deci. Uprkos izmi{qenoj i nametnutoj slici o “dobrom detetu”, postoji wihovo stvarno dete. Vr{e}i pritisak na wega i upore|uju}i ga i vuku}i ga stalno ka svojim idealima, oni zapostavqaju i odbacuju svoje stvar-no, `ivo dete. Dete, pod uticajem roditeqskog vaspitawa, sti~e lo{u sliku o sebi, koja ima TE[KE POSLEDICE po wegovo stvarno sazrevawe. DECA OSE]AJU RODITEQSKO NEZADOVOQSTVO, razo~arewe i ogor~enost, koji se ispoqavaju sa velikom dozom patetike, nedostojne odraslih qudi. Isto se doga|a i kada roditeqi tvrde da brinu o detetu, da mu poma`u i `rtvuju se za wega. Brinu}i o detetu, oni, zapravo, brinu zbog deteta, zbog toga {to je ono takvo kakvo jeste, a sebe predstavqaju kao WIHOVE @RTVE. U isto vreme, oni se pona{aju kao nepogre{ivi poznavaoci `ivotnih istina i kao oni koji su du`ni da, na grub i indiskretan na~in, nametnu te svoje is-tine, provaquju}i u svet mladih. Vrlo ~esto, mi dopu{tamo sebi takve padove, pozivaju}i se na Boga. Skrivena poruka koju dete dobija - ~ak i kada se ona ne iska`e re~ima - glasi: “Isus ne voli neposlu{nu decu, Isus ne voli tebe”. Bo-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 30. DECEMBAR 2018, GODINA 20, BR. 16

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

62

govawe svojoj deci - smatram da nije preteran izraz. Kad god roditeq presu|uje svome detetu, kad god ga negativno kvalifikuje, kad god tvrdi da nije dobro dete - on uzima sebi kompetencije koje mu ne pripadaju! Takvo pona{awe duhovno degradira i osaka}uje decu, i oduzima im qudski status. Ono {to roditeq time stvarno posti`e je da ru{i svoj odnos sa detetom, odnos koji je za

dete `ivotno zna~ajan, a za koji je ON ODGOVO-RAN PRED BOGOM. Zbog ~ega roditeqi-hri{}ani dopu{taju sebi takvu neodgovornost? Upravo zato {to im nedostaje duhovna podr{ka i primere-na hri{}anska uputstva. Uputstva koja }e ih u~iti, usmeravati, a, po potre-bi, i upozoravati. Zato {to svoju du`nost u vaspitavawu dece odmeravaju prema normama svetovne, op{te pedagogije, prema humanisti~koj prosveti neznabo`a~ke kulture, koja nije daleko odvela ovaj svet. ... NA[ ODNOS SA BLI@WIMA JE NEPOGRE[IV POKAZA-TEQ NA[EG ODNOSA PREMA BOGU. Odnos hri{}ana prema deci je po-sledica wihove vere. On ne mo`e biti samostalan i nezavisan od vere; da se mi tako pona{amo sa decom, a da nam vera bude ne{to drugo. Hri{}ani treba, i iz svog sopstvenog iskustva, da znaju da je ~ovek bi}e podlo`no grehu, da je neosnovano verovati u ~oveka. I, da je ta vera u ~oveka u stalnoj opasnosti da preraste u obogotvoravawe, ~ovekobo{tvo. Prava, istinita hri{}anska qubav prema deci mo`e da proistekne samo iz qubavi prema Bogu. ... Mnogi roditeqi ne prihvataju svoju decu onakvu kakva jesu. Ne mogu da prihvate svo-je dete jer ne mogu da iza|u na kraj sa grehom. Mora se ozbiqno uzeti u obzir qudski greh. PRAVI PUT HRI[]ANSKOG VASPITAWA SASTOJI SE U POVERAVAWU SVOJE DECE BOGU. ... Jedan na{ poznati psiholog, Zoran Milivojevi}..., rekao je da su deca prepu{tena Bogu isto {to i zane-marena deca. Nije razumeo o ~emu govori. U praksi, poveriti svoje dete Bogu je ne{to najte`e. Treba podneti sve sumwe i neizvesnosti sutra{weg dana. Treba imati jaku veru. Treba suzbiti svoje strasti, kontrole i vezivawa. To nije isto {to i zanemariti dete. Naprotiv, hri{}ansko opho|ewe sa decom zahteva jo{ dubqi ose}aj i prisustvo. Ono tra`i ose}aj za potrebe deteta, priznawe DA SMO MI NEMO]NI DA IH ZADOVOQIMO. Uvi|awe protivre~nosti odrastawa u na{e doba, kao i ose}aj da je na{a vera jo{ uvek aktuelna i da je Hristos prisutan me|u nama. BOG JE TAJ KOJI VASPITAVA, VODI I ^UVA NA[U DECU. Polo`aj odraslih pred decom nije neprikosnoven. Naprotiv, on je problemati~an. ... Tamo gde preovladaju licemerje, samoobmana, to mo`e dovesti u pitawe istinitost vere. VERA TREBA DA BUDE SNAGA ZA @IVOT. ... Da pravoslavno vaspitamo decu mo`emo samo kada sadejstvujemo sa Bogom, sa Bo`ijom bladoga}u, kada se kroz na{e odnose sa decom projavi Bo`ija blagodat. To je mogu}e jedino ako suzbijemo svoje strasti, ukoliko ~uvamo decu od sebe, od svog greha. Osnovne kategorije pravoslavne duhovnos-ti: smirewe, strah Bo`iji, blagodarnost, molitva - moraju do}i ispred na{ih

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednici izdawa: Ivana i Vasilije. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

64

U NEDEQI SVETIH PRAOTACA PROSLAVQAMO: 30.(17) Sv. prorok Danilo; Sv. prep. mu~. |akon Avakum i iguman Pajsije (Materice)31.(18) Sveti mu~enik Sevastijan; Sveti Modest i drugi01.(19) Sveti mu~enik Bonifatije02.(20) Sv. Igwatije Bogonosac; Sv. Danilo II Arh.srpski (Pretprazn. Ro`destva)03.(21) Sveta mu~enica Julijana; Sveti Petar Kijevski04.(22) Sveta velikomu~enica Anastasija05.(23) Svetih 10 mu~enika Kritskih; Prep. Naum Ohridski - Tucindan

Majka, kad dovodi dijete da ga krsti, ona ga kr{tava zato {to NE VJERU-JE U SEBE. Ne vjeruje u svoju, iako materinsku, qubav i qudsku prirodu. Zdrava majka, majka hri{}anka! Ide da kr{tava svoje dijete, da ga ZADOJI SILOM! Ona ne vjeruje u svoje maj~insko mlijeko, ne vjeruje ~ak ni u svoju qubav koju ima - dobra je i blagoslovena, ali ne vjeruje u wu, zato {to zna da ta qubav, iako mo`e da osokoli, ali nije dovoqna da bi se projavila sila koja }e da ru{i prepreke grijeha. Koliko ima majki koje qube svoju djecu, bez Hrista, koje ih o jadu zabavi{e! Zato {to su se oslonile na svoju qubav, na svoju `rtvu, ali ona nije dovoqna, ovako puca /pukne prstima/! Lako se odbacuje, priroda osje}a kao nedovoqno, nezadovoqno; ta djeca postaju onda i agresivna jer im majka nije dala ono {to je trebalo da im da. Nije im Boga dala, NIJE IH BOGU PRIVELA. Zato, neka je blagosloveno i neka su uzvi{ene sve one majke koje svoju djecu kr{tavaju u duhu smirewa i, posle kr{tewa, privode ih tajni spa-sewa, tj. ^a{i spasewa, koje pri~e{}uju svoju djecu. Nema ni{ta qep{e od toga nego kad vidimo majke kad dovode svoju djecu Hristu Bogu, da ih pri~este SILOM I @IVOTOM. I, u atmosferi wenog, materinskog smirewa, dijete no{eno u wenom smirenom naru~ju, prima Silu Trisvetoga Boga...

Iguman Rafailo, man. Podmaine

BRAK I PORODICA: PRIVODITI DETE TAJNI SPASEWA

Drage majke, sestre, bake, duhovne majke, kume i srodnice dece, bratstvo Saborne crkve i uredni{tvo Sabornika Vam `eli Bogom

blagosloven praznik - MATERICE! Danas je praznik svih `ena koje decu VOLE, grle, poma`u wihovom zdravqu i napretku, za decu se mole,

daruju im radost i qubav, ~ine ovaj svet boqim - radi wih.Danas je praznik i svih usamqenih i zaboravqenih starica, po bolnicama,

ustanovama i domovima, onih koje boluju du{om i telom, a koje bi u `ivot vratile na{e posete, na{ glas i na{i darovi qubavi...

Dana{wi divni praznik nas qubavqu i molitvom privija uz Majku Bo`iju, Za{titu svih majki, Radost svih `alosnih, Nadu i Utehu obremewenih.

63

pedago{kih namera. Dete treba da bude sa~uvano od na{ih pritisaka i zahteva. Ono mora biti prihva}eno takvo kakvo jeste. ... Mi moramo, kao odrasli qudi, da se borimo protiv pomisli, protiv svega {to mo`e da bude razlog neprih-vatawa! Moramo da ~inimo napor otvarawa, da imamo smelost, odluku, voqu za qubav. Moramo biti posve}eni tome da negujemo odnos qubavi u svojoj ku}i. To je pravoslavna vera. Qubav kao prihvatawe, davawe i podr{ka. Zato je potrebno ozbiqno se postaviti prema ~iwenici greha, boriti se sa sobom, ne opravdavati svoje slabosti, ne ~initi od wih tabu-temu pred so-bom i pred decom. U tome je na{e prisustvo i na{ autoritet. Boriti se sa pomislima, sa uticajem demona - to je prostor pravoslavnog podvi`ni{tva. U ovom slu~aju, opisujemo ga ne uslovima mona{kog `ivota, ve} uslovima porodi~nih i roditeqskih odnosa. Jasno je da druga delatnost pravoslavnog vaspitawa treba da bude molitva. Na{e qudske mo}i su ograni~ene. TREBA SE OBRATITI BOGU. U tome je su{tinska pouka savremenih svetogorskih staraca o podizawu dece. Oni nam ka`u: Govorite vi{e Bogu o deci nego deci o Bogu. MOLIT-VENA POSVE]ENOST RE[AVA PROBLEME neizvesnosti, brige, tes-kobe, straha... Sve iznesimo pred Boga. Molitva, sama po sebi, suzbija stras-ti i kontrole. Roditeq koji se moli za svoje dete ne}e gledati kako da ga kontroli{e, ne}e vr{iti pritisak, ne}e mu~iti svoje dete zahtevima koje, nekad i protiv svoje voqe, name}emo deci. ... Stara je pedago{ka dilema: da li roditeq boqe od deteta zna {ta je dobro za dete? Neki su tvrdili da roditeq boqe zna, a drugi da dete samo zna {ta je za wega dobro. Ne zna-ju ni dete ni roditeq. Ni jedno ni drugo ne znaju put. BOG JE TAJ KOJI ZNA. Treba u~iti roditeqe da se mole Bogu za svoju decu. Najboqe je da oni to ~ine po uputstvima svog duhovnog oca. Duhovno rukovo|ewe ima veliku va`nost u pravoslavnom `ivotu. Duhovnik je onaj koji ima dar rasu|ivawa, koji ima ose}aj za meru i za na~in podviga, kad je u pitawu konkretan ~ovek, roditeq, wegovo duhovno dete. ... Uputstvo o molitvi treba da postane deo crkvene propovedi i pastirskog duhovnog savetovawa. Treba pisati o tome. ... To treba da rade i verou~iteqi danas. ... U Svetom pismu pi{e da se treba moliti neprestano. ... Prava definicija molitve u pravoslavnom Predawu glasi: STALNO HODITI PRED BOGOM, u svim svojim mislima i ose}awi-ma. Moliti se za decu zna~i: otkrivati pred Bogom sve svoje misli i sva svoja ose}awa vezana za decu. I ona lo{a: teskobu, brigu, strah, neizvesnost...; a i ona dobra: radost, zahvalnost. ... Mi, roditeqi, znamo da su kqu~ne stvari u `ivotu na{e dece i nas - ono {to Bog daje, {to mi nismo mogli ni da izmis-limo, ni da ostvarimo ... POTREBNO JE DAVATI PROSTORA BOGU, ne prepre~avati put. Suzdr`ati svoje strasti, zauzeti ozbiqan podvi`ni~ki stav. Neguju}i odnos Hristove qubavi sa decom, mi, roditeqi najvi{e dopri-nosimo da `ivoti na{e dece i nas samih budu pod tajanstvenom za{titom i rukovo|ewem Bo`ijeg promisla. U tome je tajna hri{}anskog vaspitavawa.