biotički faktori - univerzitet u beogradu bioticki odnosi i 150410.pdf · to su antibiotici, a...

Biotički faktoriOdnosi ž.b. jednih sa drugima* su jedna od najvažnijih

tema i biologije uopšte, a posebno ekologije.Ovi odnosi se mogu posmatrati i tako da je delovanje

ž.b. slično delovanju e.f. uopšte po tome što može biti + -

povoljno ili nepovoljno, nekada i

ograničavajuće itd.Ipak, to delovanje ž. b. su po pravilu složeniji

međuodnosi, pa se ova oblast ekologije tako uobičajeno i zove: biotički odnosi ili b. interakcije.

* Specifična vrsta delovanja ž.b. je njihovo (značajno) delovanje na neživu prirodu....?

krečnjak je biogenog porekla

Biljke su glavni živi pedogenetski faktor. Oko 4/5 kopna pokriva nekakvo zemljište, koje povratno podržava razvoj relativno bogatog biljnog pokrivača, a sa njim i bogatstvo drugih oblika života.

biljke su i proizvođači kiseonika

Ipak, uticaj ž.b. na neživu prirodu se tradicionalno odvojeno izučava od biotičkih odnosa i faktora, pre svega zato što su to procesi, i nemaju svojstva e.f.

Dakle, ostaju odnosi živih bića međusobno.Biotički odnosi su izuzetno složeni i delikatni za

proučavanje;Deo su borbe za opstanak, tj. za obezbeđivanje:-

hrane,

-

potomstva,-

životnog prostora (stanovanje i teritorija),

-

zaštite od neprijatelja...

I uz svu složenost i raznolikost, biotički odnosi imaju neke zajedničke osobine, koje mogu biti i osnov za njihovo razvrstavanje (klasifikovanje): ?

-

intraspecijski ili interspecijski odnosi,-

jednostrani ili uzajamni

-

obligatni ili fakultativni (neobavezni)-

štetni, neutralni ili korisni

-

neposredni ili posredni (sa ili bez fizičkog kontakta)Jedna od klasičnih podela biotičkih odnosa je prema

Odum-u (’53), na 8 tipova.

Odnose se na interspec., ali neki od njih postoje i kao intraspecijski.

Neutralizam: 0 : 0, praktično odsustvo nekog aktivnog odnosa dva organizma ili vrste koji inače žive na istom prostoru.

Kompeticija: takmičenje u iskorišćavanju nekog životnog resursa. Može biti intraspecijska

Kompeticija: takmičenje u iskorišćavanju nekog životnog resursa. Može biti intraspecijska i interspecijska.

U užem značenju, kompeticija je onda kada je resurs deficitaran, tj. nema ga dosta za sve, pa je stoga za obe strane nepovoljan (-

-)

Kompeticija može biti za razne resurse, ali obično za ?hranu.A kada je hrana deficitarna, to se ispoljava kao i drugi

nepovoljni e.f.:-

slabiji porast i razviće jedinke,

-

razmnožavanje sa manje potomstva-

veća smrtnost...

Postoji razlika u ‘snazi’

takmičara i ovde,To je kompetitivnost. Najčešće nije ista, pa se to

ispoljava tako što jači potisne slabijeg, brže ili sporije,

često čak bez pravog fizičkog sukobljavanja

Nekad dolazi i do sukoba, obično samo u uslovima oštre kompeticije, na pr. larve muve Chrysomyia albiceps koje žive u mesu mogu da počnu da ubijaju konkurentske larve Lucilia sericata

Chrysomyia albiceps Lucilia sericata

кооперација

+ +

Protokooperacija: interspecijski odnos gde oba organizma koriste jedan drugom, ali neobavezno.

Protokooperacija:u mravinjacima nekada žive drugi insekti koji tu nalaze

sklonište, a mravi ih puštaju i ‘uzimaju kiriju’

Protokooperacija:u mravinjacima nekada žive drugi insekti koji tu nalaze

sklonište, a mravi ih puštaju i ‘uzimaju kiriju’na pr. biljne vaši podfam. Fordinae

Komensalizam: neobavezan

ili obavezan odnos + 0

(koristan za jednog, koji se zove komensal, a neutralan za drugog);

često insekti žive u gnezdima drugih životinja, gde imaju sklonište i ostatke hrane, a domaćin od toga nema ni neku korist ali ni štetu. Stafilinida Aleochara spadicea i krtica

Mutualizam: obligatan + + odnos, sa ili bez kontakta. Poznat primer iz insekatskog sveta termiti su koji obavezno

nose u crevu protozoe koje razlažu celulozu,

Mutualizam: obligatan + + odnos. kao i brojni insekti, oprašivači biljaka...

Biljke koje insekti oprašuju tipično imaju čitav arsenal sredstava da insekte privuku da bi ih oprašili;

Uz ponudu nektara

i nektarskih žlezda, tj. direktnih ‘slatkiša’

za jelo samog oprašivača,

tu je i polen

koji se obično nosi u gnezdo za podmladak,

a da ‘prezentacija’

bude kompletno neodoljiva,tu je još

i lep izgled,

a i miris.

Biljke su, međutim, pored uspešnog privlačenjaprijatelja, isto tako uspešne i u odvraćanju neprijatelja

svojim vrlo raznovrsnim metabolitima

Amensalizam: odnos koji je –

0, dakle za jednu stranu, amensala, nepovoljan, a za drugu neutralan.

Ovaj tip odnosa je nedovoljno jasan, bar kada su u pitanju primeri iz životinjskog pa i insekatskog sveta.

U ekološkoj literaturi su primeri uglavnom iz sveta biljaka, gde one luče razne mirisne materije i uopšte metabolite, koje deluju odbijajuće ili čak suzbijajuće (antagonistički) na druga živa bića, naročito na mikroorganizme (tzv. fitoncidi) i druge biljke.

Još

su poznatiji primer amensalizma lučevine gljiva toksične za bakterije –

to su antibiotici, a odnos je

antibioza

Preostala dva tipa biotičkih odnosa, po Odumu ’53, su oni + -, korisni za jednu stranu, a štetni za drugu.

On ovde svrstava dva veoma rasprostranjena tipa odnosa u prirodi uopšte, i u životinjskom pa i insekatskom svetu.

To supredatorstvo i parazitizamJedan od paradoksalnih fenomena života je tajda smrt jednoga u prirodi uvek znači život za drugePredatorstvo je

najdirektniji i najsuroviji primer toga,

‘ubistvo sa predumišljajem iz niskih pobuda’

Predatorstvo: odnos koristan i obavezan ili ne za predatora (grabljivca, lovca) a neobavezan, štetan, i to smrtonosno,

za plen (žrtvu). Posebno rasprostranjen kod životinja.

uključujući i mnoge zglavkare, pa i insekte,

insekti su nekada u ulozi plena

a

kod insekata lovaca obično

su i plen insekti .

a

kod insekata lovaca obično

su i plen insekti

U svom čistom obliku (postoje i razni prelazni i netipični odnosi) predatorstvo se po više osobina razlikuje od drugog glavnog + -

odnosa,

parazitizma:-

Direktan i relativno kratak kontakt sa žrtvom, koja tom prilikom biva ubijena, i često i odmah pojedena.

-

Ubistvu prethodi hvatanje, a hvatanju lov plena,

jurenjem

-ili čekanjem u zasedi (ili zamci)

Često jurenju plena prethodi čekanje u zasedi i prikradanje

Obično je lovac dosta krupan, krupniji od plena;U životu ulovi i pojede veliki broj žrtava;Predatori su po pravilu dosta specijalizovani, ali više u smislu da

imaju neki glavni ili uobičajeni plen, i tehniku lovaali po potrebi i prilici mogu da pojedu i mnogo drugih vrsta plena.

Monofagnost se sreće retko, ređe nego kod fitofaga

Životinje jesu uvek plen, ali nisu samo životinje lovci

to

mogu i razne biljke

to

mogu i razne biljke

Drosera rotundifolia

to

mogu i razne biljke

a sad jedna digresija

Ima jedan pojam u ekologiji koji se zove životna forma.

To je skup nekih morfoloških i drugih prilagođenosti (adaptacija) neke vrste ž.b. za određeni način života.

Taj određeni način života je u velikoj meri vezan za mesto ili sredinu u kojoj neko živi (voda, kopno, trava, drveće, pesak, zemljište.... druga živa bića;

voda (hidrobionti)

drvo (ksilobionti)

zemljište (geobionti ili terikola) itd.

Pored staništa, važan uticaj na životnu formu ima to kako neko živi i dolazi do hrane.

Kada su u pitanju predatori, svaku grupu karakteriše određeni skup adaptacija:

Videli smo kako to na razne načine rade biljke, koje su nepokretne, i deluju kao lovci koji čekaju da plen upadne u njihovu zamku, privučen na prevaru

Slično čine i pauci i neki insekti (mravlji lav...)

Kod životinja koje aktivno love, neke se samo vešto prikradaju i hvataju svoj plen bez jurenja. Zato su po pravilu i dobro kamuflirani, utapaju se u okolinu.

Kod životinja koje aktivno love plen čula su vrlo izoštrena

a organi za kretanje vrlo efikasni

Usta po pravilu naoružana oštrim zubima

ili imaju druge ‘alatke’

za za hvatanje i kidanje plena

I plen je sa svoje strane prilagođen

da se brani od grabljivaca,nekad gotovo identičnom opremom

I plen je sa svoje strane prilagođen da se brani od grabljivaca,nekad gotovo identičnom opremom

sa ciljem da lovca otkrije na vreme, da može da mu pobegne,

da zbuni protivnika,

da se odbrani napadom,

da bude što neprimetniji,

biotički faktori - univerzitet u beogradu bioticki odnosi i 150410.pdf · to su antibiotici, a...

Documents